R RAADDIIOO--AAMMAATTEERRSSKKEE ISTORIJA ... · na[a istorija (1) strana 4. januar-februar 2009. rraaddiioo--aammaatteerrsskkee aannaallooggnnee kkttii uukktt kkoommuunniikkaacciijjeeuu

strana 4. januar-februar 2009.NA[A ISTORIJA (1)

RRAADDIIOO--AAMMAATTEERRSSKKEEAANNAALLOOGGNNEE KKTT II UUKKTT

KKOOMMUUNNIIKKAACCIIJJEE UU SSRRBBIIJJII ((11)) @. Stevanovi}YYUU11MMSS

ISTORIJA

Ovaj materijal je po prvobitnoj zami-sli autora trebalo da bude u formi bro-{ure, odnosno jednog vida dèpne knji-ge! Me|utim, obzirom na to da je u ja-nuaru 2007. godine stupio na snagu no-vi “Pravilnik o uslovima za rad amater-skih radio-stanica” i, u konsultaciji saurednikom ovog ~asopisa, odlu~eno jeda se ovaj sadràj prilagodi novonastal-im potrebama za edukacijom mla|ih ra-dio-amatera.

Sadràj je od strane autora podeljenu vi{e celina koje }e u nastavcima bitiobjavljene u vidu ~lanaka. Kasnije i uko-liko se za to budu stekli povoljniji uslovilako se mogu spojiti u oblik knjige ilibro{ure.

RAZVOJ RADIO-AMATERSKOGPOKRETA U SRBIJI POSLEDRUGOG SVETSKOG RATA

Razvoj radio-amaterskog pokreta uSrbiji postaje naro~ito intenzivan poslezavr{etka II Svetskog rata, obzirom da uKraljevini Jugoslaviji nije bio dru{tvenoafirmisan niti institucialno organizovan.Tek stvaranjem nove Jugoslavije, posle1945. godine, amaterima se otvara per-spektiva konstituisanja svoje asocijacije,a samim tim i formiranje Saveza radio-amatera u Republici Srbiji.

Tako je ve} do 1946. godine osno-vano vi{e desetina radio-klubova, kojisu okupljali entuzijaste i ljude eljnih zna-nja iz oblasti elektronike i radio-tehnike.

Iste godine osniva se i "Dru{tvo ra-dio-amatera Jugoslavije" iz koga se kas-nije razvio Savez Radio-amatera Jugo-slavije (SRJ).

U 1947. godini po~inje da izlazi "Ra-dio-amater", zvani~no i stru~no glasiloSRJ, koje je pored edukativne imalo iinformativnu funkciju. Najkra}e re~eno unjemu su radio-amateri mogli, skoro upotpunosti, da prate savremena zbivan-ja u radioamaterskoj zajednici u Evropi i{ire.

Do 1951. godine osposobljen je iobu~en ve}i broj prijemnih radio-amat-era i radio-amatera konstruktora. Tako-|e, te godine je usvojen i novi Pravilnik~ijim se odredbama definisalo da radio-

amateri mogu raditi i na predajnim sta-nicama tj. "po prvi put im je u novoj Ju-goslaviji bio dozvoljen izlazak u etar, po-{to su prethodno morali da poloè od-re|enu amatersku klasu".

Na taj na~in i tek tada dolazi do iz-raàja kumulirano znanje mnogih ama-terskih operatora kao i amatera konst-ruktora. Organizuju se mnogobrojni kur-sevi za konstrukciju radio-amaterskihstanica i ve}i broj operatora po~inje daostvaruje i svoje prve veze sa radio-ama-terima iz Evrope i Sveta.

U prvo vreme gro aktivnosti sprovo-di se sa klubskih radio-stanica a nosio-ci aktivnosti bili su profesionalni radio-telegrafisti iz vojske i drugih dràvnih iprivrednih slu`bi.

Svakako jedan od najaktivnijih klubo-va u to vreme bio je Radio-klub "Beog-rad", YU1BKL, Sl. 1.

Obzirom da se on nalazio u centruBeograda i na prometnom mestu, porednavedenih ~lanova, u ovom klubu je bilodosta i u~enika tehni~kih {kola kao istudenata. Iz takvog jezgra vrlo brzo suse razvili vrsni konstruktori i radio-amaterski operatori najvi{ih klasa, Sl. 3.

Tako|e, ovi radioamateri su bili i no-sioci aktivnosti oko "osvajanja" vi{ih ama-terskih bandova.

Ve} pomenuti profesionalci iz raznihdràvnih slu`bi, a pre svega iz Armije bilisu glavni inicijatori oko formiranja prvihradio-klubova kao i obuke budu}ih ope-ratora, {irom tada{nje Jugoslavije. Je-dan od takvih je bio i Buda Stankovi},YU1BS, Sl. 4.

Jedan od najboljih konstruktora me-|u srpskim radioamaterima ( a i {ire) jesvakako i Mirko Vo`njak YU1AD, koji je

Sl. 1. ^lanovi RK "Beeograd" YU1BKL,po~eettak 60-ttih godina XX veeka

Sl. 2. Seedi{ttee RK "Beeograd" YU1BKL,u Kneez Mihajjlovojj ulici u Beeogradu

Sl. 3. ûveeni KT prijjeemnik"Halicraftteers" u PPS i amatteerski

opeerattor za sttanicom u momeenttuodràvanjja radio-vveezee (YU1BKL)

Sl. 4. Enttuzijjastta i vreedan radio-aamatteerBuda Sttankovi} YU1BS (eexxYU1NSD), uPPS tteek osnovanog RK u Podravskojj

Slattini, YU2ABE

strana 5.januar-februar 2009. NA[A ISTORIJA (1)

za svoje zasluge dobio po~asni pozivniznak YU1A. Izvanrednim poznavanjemradio-tehnike, iskustvom u prakti~nomradu i svetskih jezika (naro~ito Engles-kog) stekao je veliki krug prijatelja {iromsveta. Tako|e, Mirko je prvi u biv{oj Ju-goslaviji konstruisao SSB primopredaj-nik, a kasnije i transiver. Za ono vremeto je bio fundamentalni napredak i otom njegovom uspehu na{iroko se dis-kutovalo i u Evropi, a naro~ito u Engle-skoj gde je Mirko imao dosta prijatelja.Njegovom zaslugom i Jugoslavija seuvrstila u krug zemalja iz koje se radilosa SSB telefonijom! Ovaj izuzetno vred-ni radio-amater i konstruktor ima i svojsajt na internet adresi:

httttp://yu1ad.ttripod.com/

Mirko i danas vredno radi na konst-rukcijama radioure|aja i amaterske op-reme. Ne zaostaje i u osvajanju novihtehnika rada na KT tako da je zadnjihgodina naro~ito aktivan u digitalnim ko-munikacijama na KT (PSK31), Sl. 5.

Ako se sada ponovo vratimo na is-torijski razvoj moèmo re}i da je aktiv-nost u odràvanju amaterskih veza bila

u stalnom porastu. Operatori sa "YU"prefiksom odlikovali su se sa dobromobu~eno{}u, ekspeditivno{}u i odli~nimpoznavanjem stranih jezika kao i radio-amaterske tehnike.

Tako, 1952. godine Savez radio-ama-tera Jugoslavije postaje ~lan IARU.

Tada{nje materijalne prilike u Srbijiomogu}ile su da se brè razvija opera-torski rad na KT opsezima, dok se naUKT-u, uglavnom u ve}im gradskim sre-dinama, sticalo prvo iskustvo u radu satrofejnom tehnikom iz II Svetskog rata(UKT radio-ure|aji koje je Jugoslovens-ka narodna armija rashodovala i predalaSRJ).

Ve}i broj uspe{nih konstrukcija ama-terskih ure|aja i radio-stanica, uglav-nom za KT, uticao je na pozitivnu klimui stvaranje ve}eg elana me|u radio-amaterima kao i na jo{ ve}em popular-

isanju Saveza radio-amatera Srbije udru{tvu. Savez radio-amatera Jugoslavi-je je u okviru Narodne tehnike po~eoredovno da u~estvuje i na prvomajskimparadama u Beogradu.

Sve to uticalo je na mlade koji su seu ve}em broju u~lanjivali u radio-ama-terske klubove. Na taj na~in stvorena je{ira kadrovska baza Saveza radio-amat-era Srbije i Jugoslavije.

Brèm opremanju radio-klubova satehni~kim sredstvima veze doprinela je i~injenica da je, pored UKT, i jedan brojKT radio-sredstava bio otpisan iz JNA.Na taj na~in mnogi operatori dobili supolet i, sa ogromnom energijom za rela-tivno kratko vreme, postigli su uspehekoji su uveliko prevazi{li nacionalni nivo.Na taj na~in afirmisan je "YU" prefikskoji je postao dobro poznat me|u radio-amaterima na KT opsezima, i to kako uEvropi tako i u Svetu.

Me|unarodno priznanje za te uspe-he usledilo je 1966. godine kada je Sa-vez radio-amatera Jugoslavije bio do-ma}in Konferencije 1. regiona IARU,koja je odràna u Opatiji.

Kako se tada{nja Jugoslavija razvijalatako su se sticali i uslovi za razvoj teh-nike na UKT. Zbog toga u Sloveniji, Hr-vatskoj i Srbiji po~inju da se, organizo-vano, grade primopredajnici i Yagi ante-ne {to doprinosi brèm razvoju i pojavive}eg broja stanica na UKT. Tako|e,mnogi operatori i konstruktori, ulagali susvoje znanje, slobodno vreme i ogrom-nu energiju u razvoj novih tehnika radana UKT opsezima. Nesebi~no su poma-gali mla|ima u obuci i u prakti~nom uvo-|enju u tajne operatorskog rada na UKT.Tako je krajem {ezdesetih godina pro{-log veka RK "Nikola Tesla" YU1AHI, biopokreta~ka snaga u izradi primopredaj-nika i Yagi antena za 432MHz, {to jepored 2m banda, uticalo na razvoj i ovogamaterskog opsega.

Na ovaj na~in ostvaren je brz napre-dak u broju aktivnih stanica, kvalitetnomradu u takmi~enjima i sistematskom na-stojanju da se uradi {to vi{e DX-ova iosvoje nove tehnike rada na UKT, u pr-vom redu na 144MHz.

Tako|e, pored masovnosti, 50-tihgodina pro{log veka u tada{njoj Jugo-slaviji, po~inje da se organizovanije pris-tupa DX radu na UKT i to kako u tak-mi~enjima i tropo radu, tako i u ispitiva-nju prostiranja UKT i ispitivanju E-spo-radika (Es). Pored Akademskog RK "Mi-

hajlo Pupin" YU1EXY, iz Beograda se upomenutu aktivnost uklju~uju jo{ nekeklupske stanice kao i par li~nih operato-ra. Na taj na~in "YU" stanice postiù svebolje plasmane u evropskim UKT takmi-~enjima i pojavljuju se u izve{tajima oura|enim vezama u tropo i sporadi~nimotvaranjima, (Es QSO). Tako se u Ra-dio-klubu "Beograd" YU1BKL, od 1962.godine, okuplja grupa mla|ih operatoraoko Bore, YU1CW, koji je 1961. godinepostavio evropski Es rekord kada je us-peo da uspostavi svoju prvu fonijsku(AM) radio-vezu preko Es sa G6OP/p na144MHz, sa QRB od 1885km! Informa-cije koje su ovi mladi operatori dobili odnjega i informacije sa KT (gde su UKTamateri iz Evrope u VHF mreàma iz-menjivali iskustva o sporadiku i DX ve-zama) zna~ajno su olak{ale njihov startu DX radu na 2m bandu preko Sporadi-ka E(Es). Iz ove grupe je 1965. svojeprve veze u ovoj operatorskoj tehnicirada ostvario i Moma (exYU1NPW), adanas poznat kao YU1EV.

Me|utim, iz Beograda su najaktivnijiu radu na 144MHz preko Es bili opera-tori iz YU1EXY, koji su 4. jula 1965. go-dine uradili vezu na 144MHz, preko Es,sa stanicom EI2W. Na taj na~in su po-stali novi evropski rekorderi sa QRB-omod 2.231km!

U toku te iste godine, svoje prve ra-dio-veze preko E-sporadika na 2m ost-varili su i radio-amateri iz RK: "Mo{a Pi-jade" YU1IOP, "Nikola Tesla" YU1AHI kaoi li~ni operatori: Da~a YU1DA i NinoYU1DF iz Beograda. Tom prilikom su,na primer, operatori iz YU1IOP/p radiliprvu vezu izme|u YU i PA0 (PA0CML)!Sve je to doprinosilo afirmaciji na{e ze-mlje i na UKT opsegu.

Me|utim, pored ogromnih uspeha uuspostavljanju UKT veza preko Es na144MHz vredni operatori iz Akadem-skog radio-kluba, YU1EXY, paralelno suvr{ili pripreme i za rad preko meteora tj.meteorskih tragova (MS).

U no}i izme|u 2. i 3. januara 1964.godine to im i polazi za rukom. Tada suuspe{no kompletirali MS radio-vezu na144MHz sa belgijskim amaterom ON4FX!To je za tada{nje prilike bio veliki uspehi Jugoslavija se posle devet godina, odprve MS veze, upisuje na listu zemaljaiz koje radio-amateri uspostavljaju vezei preko meteora (prva MS veza, na sve-tu, ostvarena je izme|u ameri~kih radio-amatera W4HHK i W4HDQ, 1955.; uEvropi prva MS veza realizovana je 13.i 14. dewcembra 1958. godine izme|u

Sl. 5. Mirko YU1A, u svom shacku


{vedskog amatera SM6BTT i {vajcarcaHB9RG. Sve ove veze ostvarene su na144MHz).

Krajem 60-tih godina u ve}im grad-skim centrima tada{nje Jugoslavije, kaona primer u Zagrebu i Beogradu, vrednientuzijasti rade na konstrukciji ure|ajaza amatersku sporoanaliziraju}u televiz-iju (SSTV). Ova nova tehnika rada na KTosvaja srca mnogih operatora. Tako|e,vr{e se eksperimenti i na UKT opsezi-ma, jer je tada TV bio u modi.

Pored toga, grupa amatera iz {apcaokupljena oko Dragana YU1NPI, krajem60-tih godina, vr{i eksperimente saamaterskom televizijom (ATV). Poredkvalitetnih konstrukcija radio-ure|aja iopreme za ovu tehniku rada, oni po~injusa "monitoringom" TV stanica na I TVbandu. Tako|e, i u Zrenjaninu je Pi{ta(ex YU7NWN), a danas poznat kao YT3I(ex YU7EW), intenzivno radio na pra}e-nju prostiranja DX TV Stanica.

Ovi entuzijasti su na ovaj na~in sti-cali dragocena iskustva i bili su pioniri upra}enju i ispitivanju prostiranja UKT i"monitoringu" MUF-a vezano za pra}e-nje pojave Sporadika E na 144MHz (po-java intenzivne jonizacije u visini E slojakoja je po tome i dobila ime "Es", prekokoje UKT amateri rade DX veze!). Pos-tignuti rezultati omogu}ili su im i uspe{-ne DX veze na 2m bandu.

Tih godina se, me|u VHF amaterimaiz biv{e Jugoslavije, sve vi{e diskutuje io tehni~kim detaljima uspostavljanja ra-dio-veze preko Meseca, kao prirodnogzemljinog satelita i pasivnog reflektora.Posle kvalitetnih priprema to polazi zarukom grupi radio-amatera, okupljenih uRK "Zagreb" YU2CNZ, kada 1977. us-postavljaju EME radio-vezu sa {vedskimamaterom SM7BAE, na 144MHz (ina~eovu grupu je predvodio iskusni amaterViskovi} Miodrag, koji danas ima pozivniznak 9A5AA). Ovo je ujedno bila i prva"YU-SM" veza preko Meseca. Slede}egodine to isto uspeva i beogradskimamaterima, okupljenim oko DraganaYU1AW, ali na 432MHz. Ina~e svi oviamateri su bili ~lanovi radio-kluba "Beo-grad" YU1BKL. Tako|e, vrlo brzo EMEtehnikom po~inju da rade i li~ni opera-tori kao npr: Teo (ex YU7PXB), a danaspoznat kao YU7AR, zatim Aca YU1EU iMoma YU1EV, kao i mnogi drugi iz Sr-bije!

Sedamdesetih godina pro{log vekase u Evropi sve vi{e, me|u VHF ama-terima, razmenjuju informacije o mo-

gu}nosti rada preko TRANS-EKVATORI-JALNOG PROSTIRANJA (TEP). Tih god-ina je iz Ju`ne Afrike i tada{nje Rodezijebilo aktivno par radio-farova i amaterana 6m i 2m bandu. Oni su organizovanovr{ili ispitivanje ove pojave u prostiran-ju UKT u pravcu Severa tj. u pravcuMediterana i Evrope. Tako, 1977. go-dine njihove signale po prvi put regis-truju amateri iz Gr~ke kao i sa ostrvaKipra. Ne dugo zatim su stanice SV1AB(Gr~ka) i 5B4WR (Kipar) krajem februara1978. uspeli da odrè vezu sa ZE2JV izRodezije, na 144MHz.

Ohrabreni ovim uspesima, po~etkom80-tih godina pro{log veka, se i u Srbijipo~elo sa ozbiljnijim monitoringomradio-farova iz Ju`ne Afrike. Tako je TeoYU7AR (ex.YU7PXB), iz ~oke, uspeo daregistruje rad far-stanice iz Ju`ne Afri-ke, na 144MHz, sa pozivnim znakomZS6LW (QRB je bio fantasti~an, preko8000km!). Na ovaj na~in je po prvi putregistrovan TEP u YU {to je bio dokazda su i na{e stanice raspolagale sa vr-hunskom opremom za UKT tj. mogle suda se uklju~e u ispitivanje ove novetehnike rada jer im je to i geografskapozicija dozvoljavala (Teo je imao "ho-me-made" antensko pretpoja~alo i an-tenski sistem sa "YU0B", slot, antena-ma; {umni broj RX-a je bio ispod 1dB!Linear od 1,2kW je sam konstruisao inapravio).

Krajem 70-tih i po~etkom 80-tihgodina pro{log veka, amateri iz ju`neEvrope, na 2m bandu, registruju i po-~inju da ispituju "Trans-alpsko- prosti-ranje" ("TAP"), koje je danas poznato kao"FAI" propagacija. Me|u ovim stanicamaje bilo i stanica iz YU, tako da su na{iamateri bili pioniri i u ovoj DX tehnicirada na UKT.

Pored toga, pojavljuje se i niz ~lana-ka, u radio-amaterskim ~asopisima i bil-tenima ("CQ-DL", "QST", "CQ Magazine","Dubus", "Notizzario", itd.), koji analizira-ju ostvarene QSO-e u ovim novim teh-nikama rada. Sve ovo nesumnjivo je do-prinelo daljoj afirmaciji ovakvog na~inarada me|u UKT amaterima u tada{njojJugoslaviji i Srbiji..

Pored novih amatera koji po~inju saradom u pomenutim tehnikama vr{i sei testiranje pojedinih antena, naro~itoslot antena za 144MHz, iz kojih je pro-iza{la poznata konstrukcija doma}e an-tene pod nazivom "YU0B".

Sa kvalitetnim antenskim sistemima,pretpoja~alima i prepravljenim fabri~kimure|ajima kao i ve}im poja~alima snage

(od 200W pa do 1,5kW na 144MHz; od0,5 do 1kW na 432MHz i oko 500 W na1296MHz), uspevaju YU amateri da seizdignu na visoko mesto u Evropi. Nji-hovi rezultati po~inju sve vi{e da se re-spektuju tako da u pojedinim tehnikamarada na UKT postaju i pokreta~i daljegrazvoja (setimo se npr. konstrukcijeparabole ~iji je pre~nik bio preko 12m,koju je 1980. konstruisao i izradio Dra-gan YU1AW, za rad preko EME na 144i 432MHz).

Uz ove nove ure|aje, moè se re}i,u periodu od 1970. pa do 1990, ostva-ren je zna~ajan napredak u prou~avanjupojedinih vrsta i tehnika rada na UKT. Zapotrebe ovog serijala od pomenutih te-hnika posebno }e biti obra|ene:

- Tropo (Tropo scatter);- Sporadik E (Es);- MS (Meteor Scatter);- EME (Radio-veze refleksijom od

Meseca);- Polarna svetlost (Aurora Borealis),- FAI (prvobitni naziv je bio "Trans-

alpsko prostiranje" tj. "TAP"), i- TEP (Transekvatorijalno prostiranje).

Tako|e, preko "YU VHF/UHF Bilte-na", tada{njeg specijalizovanog i vrlopopularnog stru~nog glasila SRJ, vr{enoje popularisanje ovih tehnika rada, {to jeuticalo na kvantitet i kvalitet u radu sta-nica na ovim opsezima.

Operatorskom radu se u Srbiji pok-lanjala izuzetna pa`nja. Tako su formi-rane vrlo jake takmi~arske ekipe kojebeleè zavidne rezultate i to kako u Ev-ropskim tako i u Svetskim takmi~anjima.Na ovaj na~in i uz ogromno zalaganjevrhunskih KT operatora podignut je kva-litet QRQ YU operatorskog rada u tak-mi~enjima i realizovane su uspe{ne DXekspedicije u daleke i egzoti~ne zemlje.Dve najpoznatije su bile na pacifi~ka os-trva Konvej rif (3D2CI) i Bejker (K1B).

Tih godina dolazi do popularisanja i6m banda. Ve}i broj vrsnih operatora"silazi" sa 2m na 52 MHz. Miki, YU1AUizra|uje transverter a ubrzo mu se prik-lju~uje i Aca YU1EU, pa potom i @ikaYT1AU, Moma YU1EV, Mirko YU1AD,Mile YU1MD, Ivan YU1LA, NikolaYU1GT i YU1MA, kao i mnogi drugi ope-ratori. Zbog toga ovaj opseg postaje iza-zov za DX rad mnogih operatora, a ost-vareni rezultati to i potvr|uju. Tako|e,Aca YU1EU, pored konstrukcije trans-vertera, po~inje da konstrui{e i izra|ujeseriju digitalnog 6m transivera. Emi-nentni amateri iz Japana, koje je YU1EU


radio na 50MHz, uputili su bezbrojnere~i pohvale za ovaj radio-ure|aj koji seproizvodi pod nazivom "MARK".

Obuka mladih ~lanova Saveza radio-amatera Srbije postaje sve kompleksni-ja, a adekvatna stru~na amaterska liter-atura ne prati u dovoljnoj meri ove tren-dove.

Pored toga, svojevrstan impuls dal-jem razvoju obuke radio-amaterskih ope-ratora dao je i \or|e Stojanovi} YU1KHsa svojim "Priru~nikom za stru~no ospo-sobljavanje ~lanova Saveza radio-amat-era" (prvo izdanje iz 1993. i drugo, dop-unjeno izdanje, iz 1999. godine). Imaju}isve to u vidu, autor se nada da }e i ovajserijal biti u funkciji pripreme i obuke~lanova Saveza kao i budu}ih radio-amatera.

Na kraju ovog uvodnog dela moè-mo re}i da su radio-amateri po~etkomXX veka dokazali prakti~nu va`nost KTopsega. Fundamentalno otkri}e je biloda su se i sa relativno malim snagama,na ovim opsezima, mogle ostvariti in-terkontinentalne radio-veze, sa fantasti-~nim daljinama me|u korespodentima!Tako|e, inicirali su otkri}e jonizovanihoblasti (slojevi: D, E i F) u jonosferi, a30-tih godina su prvi zapazili pojavu E-sporadika (Es) na 56MHz, a kasnije i na144MHz.

Radio-amateri su 70-tih godina prvizapazili anomalije u transekvatorijalnomprostiranju UKT, danas poznatog kao"TEP" komunikacije kao i mogu}nost us-postavljanja DX veza preko transalpskogprostiranja (TAP), a danas poznatog kao"FAI" prostiranje.

Najkra}e re~eno radio-amateri danassa svojim radio-vezama i novim tehni-kama rada na KT i UKT opsezima, pru-àju nemerljiv doprinos daljem prou~a-vanju prostiranja radio-talasa. Zbog toga}e u nastavku ovog serijala, odmah napo~etku, biti obra|ena dva fundamen-

talna pojma tj. pojam komunikacija i te-lekomunikacija. Tek potom }e biti opi-sane tehnike rada na KT i UKT opsezi-ma.

I - KOMUNIKACIJE

Komunikacije su {irok pojam i u za-visnosti od oblasti primene u dru{tvuautori ga tako i defini{u. Na primer, usaobra}aju, kao jednoj od privrednih de-latnosti razlikujemo kopnene, vodene(plovne) i vazdu{ne komunikacije. Naosnovu toga vr{i se podela na drumskii èlezni~ki saobra}aj, kao podgrupe ko-pnenih komunikacija. Dalje, vodene ko-munikacije imaju podgrupe tj. re~ne ipomorske komunikacije, itd.

U vojnoj nauci se tako|e, posebnoizu~avaju ove komunikacije u korelacijisa potrebama oruànih snaga. Pored to-ga, zna~ajno mesto zauzimaju i vojneradio-komunikacije.

Me|utim, ovde }e komunikacije bitiposmatrane u kontekstu radio-amater-skih veza tj. akcenat }e biti stavljen naopis pojedinih vrsta amaterskih komu-nikacija, na KT i UKT opsezima.

Pre toga }e pojam komunikacije bitiobra|en sa vojnog aspekta, jer je krozistoriju najvi{e pisanog materijala ostaloupravo o vojnim vezama, a tek potom}e biti obra?en i pojam telekomunikaci-je.

Ovakva {ira obrada ova dva funda-mentalna pojma pruì}e solidnu osnovuza razumevanje radio-komunikacija ispecijalnih tehnika rada, koje su ama-terski operatori do sada razvili. Tako|e,ukaza}e na zna~aj ispitivanja prostiranjaradio-talasa koje radio-amateri sprovo-de jo{ od 1923. godine, i tako zna~ajnodoprinose razvoju nauke.

1. POJAM KOMUNIKACIJA

Izraz ili re~ KOMUNIKACIJA poti~eod latinske re~i "COMMUNICATIO" iozna~ava op{tenje tj. sporazumevanjeizme|u ljudi, a koje se vr{i uz pomo}prirodnih ~ula i govora (zajedni~kog jezi-ka), na direktan ili indirektan na~in.

U direktnim komunikacijama osnov-no sredstvo sporazumevanja je jezik(maternji ili slu`beni). Ljudi uz pomo}prirodnih organa i ~ula (mozak, u{i, usta,zubi, jezik i glasne ìce) razmenjuju sa-op{tenja i na taj na~in se sporazumeva-ju.

Me|utim, poznato je da ljudi iz vrlospecifi~nih ili namenskih razloga, od-nosno okolnosti, nisu u stanju da obav-ljaju komunikaciju na direktan na~in. Utakvim slu~ajevima oni je mogu izvestina indirektan na~in, tj. preko posrednika(glasono{a, kurira ili tehni~kih naprava tj.tehni~kih sredstava veze).

Posrednici su posebno ovla{}ena li-ca koja se biraju po strogim i raznovrs-nim kriterijumima. Po izboru sti~u sta-tus: glasono{e, kurira, ambasadora,portparola, itd, {to sve opet zavisi odnjihovog zadatka.

Na samom po~etku razvoja kurirskihveza i pre otkri}a pisma, ove indirektnekomunikacije su obavljane preko glaso-no{a.

O tehni~kim sredstvima veze }e bitivi{e re~i u kasnijim nastavcima ovogserijala.

U ranom periodu razvoja ljudske ci-vilizacije ljudi su prvo usavr{ili komuni-kaciju uz pomo} prirodnih ~ula, tj. direk-tne komunikacije, ~iji je domet bio veo-ma ograni~en.

Me|utim, borba za opstanak teralaje ljude da svakodnevno sakupljaju hra-nu, a kasnije i da love, kako bi preìveli,tako da su se sve vi{e udaljavali odsvojih naseobina. Tu se pojavljivao ob-jektivan problem i pitanje: Kako ostvari-ti vezu sa plemenom, odnosno njihovimstare{inom? Dosetili su se da bi moglida odrede jednog mla|eg i sposobnogratnika, koji bi dobio zadatak da se, pomogu}stvu, {to pre vrati do plemena(stalnog mesta njihovog boravka) i pre-nese usmenu poruku poglavici. Vreme-nom je ovaj ratnik sa ovakvim zadatkomdobio naziv glasono{a.

Na ovaj na~in razvijale su se indirek-tne komunikacije sa odre|enim nedos-tacima. Kasnije kada je otkriveno pismoove glasono{e su prenosile pismoumesto usmene informacije (ustvari,kuriri su u po~etku prenosili usmeneinformacije, a kasnije sve vi{e pisane tj.pismo).

Zbog toga su promenili naziv ukurire kada i po~inje razvoj kurirskih ve-za, a pismo postaje osnovni nosilacinformacije. Njegovim usavr{avanjemljudi su izmislili i vi{e varijanti tajnogpisma {to je sve vodilo ka usavr{avanjukodiranja odnosno razvoju {ifre

- nastavi}e se -

Sl. 6. QSL kartta poznattog amatteera izSrbijjee sa ttransiveerom za 6m bandkoga proizvodi u sopsttveenojj firmi

strana 6. mart-april 2009.NA[A ISTORIJA (2)



ISTORIJA

1.1. RAZVOJ KOMUNIKACIJA

Prvobitne ljudske zajednice su, auto-htono, razvile i usavr{ile prvo govor od-nosno jezik, kao sredstvo komunikacijeizme|u pripadnika istog plemena. Naovaj na~in konstituisane su direktne ko-munikacije izme|u ljudi uz pomo} jezi-ka, koji je bio poznat samo pripadnicimaistog plemena ljudi.

Me|utim, kasnije su zbog potrebelova (stalno se pove}avao broj ljudi uzajednici) i osvajanja novih teritorija (zbogpotrebe ishrane tih sve ve}ih ljudskihzajednica) odnosno sve ve}eg udaljava-nja od svojih naseobina, ljudi razvili indi-rektne komunikacije kao i tehni~ke nap-rave za pove}anje njihovog dometa.

Ovaj razvoj je i{ao sporo ali me{a-njem ljudskih zajednica, usled migracijeljudi i ratova, dolazi do upoznavanja ljudi,drugih kultura, obi~aja i drugog, njimanepoznatog jezika. Za nas je ovde, saaspekta komunikacija bitno da su ljudidolazili u dodir sa stranim jezikom, anjihovim u~enjem dolazi do boljeg upoz-navanja i brè razmene iskustava i ideja.Na ovaj na~in su se usavr{avale raznetehnike za komunikaciju me|u ljudima.

Me|utim, ~esti sukobi plemena i nji-hovo prerastanje u ratove dovode dodominacije vojske. Zbog toga }e ukratkobiti opisan razvoj komunikacija odnosnoveze, kroz ljudsku istoriju, ali sa vojnogaspekta jer je, kao {to je pomenuto, vo-jna sila postala imperativ ìvota i ops-tanka ljudi i njihovih zajednica.

1.1.1. STARI VEK

Kroz ceo period starog veka veza seostvarivala na direktan i indirektan na~intj. putem: glasa i kurira kao i ugovoren-im vizuelnim i zvu~nim signalima, a umanjoj meri i golubovima za vezu. Sveone veze koje su uspostavljane putemljudskog glasa, moèmo svrstati u di-rektne glasovne veze. Koristile su se savi{ih mesnih ili ve{ta~kih objekata, kojisu bili vi{e ili manje izdignuti iznad po-vr{ine zemlje. Ljudi su se sa njih dozi-vali glasom a usmeravanje poziva vr{ilisu sa rukama (stavljali su obe ruke oko

ustiju u cilju usmeravanja glasa; na ovajna~in se glasovni poziv mogao ~uti da-lje). Kao naj~e{}e kori{}eni, od po-menutih objekata, bili su kule i tornjevi.

Ljudi su kroz praksu sticali iskustvoi uspostavljali norme (standarde) za op-timalno udaljenje izme|u ovih objekata,kako bi ove veze funkcionisale u raznimuslovima.

Kasnije su kule i tornjevi dobili zaje-dni~ki naziv dozivne stanice iako suimali vi~estruku vojnu namenu. Na pri-mer, preko ovih dozivnih stanica, moglose vr{iti izvi|anje terena i prenos kratk-ih saop{tenja koja su naj~e{}e, po for-mi, bila u obliku upozorenja (kao na pri-mer nailazak neprijatelja, poàri, itd.). Zasavla|ivanje ve}ih udaljenosti i prenosupozorenja sa jednog kraja na drugi, ko-ri{}eno je vi{e dozivnih stanica, koje sukasnije dobile naziv: me|ustanica, od-nosno relej.

Signali odnosno upozorenja preno-{ena su od po~etne dozivne stanicepreko me|ustanice do krajnje dozivnestanice.

Na ovaj na~in ljudi su komunicirali ina vi{e stotina kilometara ( najbolji pri-mer je ~uveni Kineski zid sa svojim ku-lama), Sl. 7.

Kao {to se vidi razvojem glasovnihkomunikacija uvedeno je niz pojmovakoji }e kasnije, u razvoju komunikacija itelekomunikacija, imati fundamentalnizna~aj (po~etna dozivna stanica; me|u-stanica ili relej i krajnja dozivna stanica).

Glasovne veze bile su dopunjavane isa vizuelnim signalima uz pomo} vatre idima, {to sve predstavlja prete~u vizu-elnih veza.

U kurirskom saobra}aju me|ustanice(za zamenu konja ili glasnika) postavljalesu se na udaljenostima na kojima semogla ostvariti najve}a racionalna brzinakretanja (za glasnike konjanike oko 10km, za trka~e-pe{ake od 1 do 2km).

Vizuelni i akusti~ki sistemi sluìli suse, dugo, vrlo jednostavnim ugovorenimznacima. Golubovi za vezu kori{}eni suu staroj Gr~koj i Rimu. Sistem veza, ustarom Veku, sluìo je naj~e{}e, vladaru,koji je bio i vrhovni vojni stare{ina. Po-red vladara, druge vojne stare{ine niègranga, osim izuzetno u nekim situacija-ma, nisu raspolagale posebnim jedinica-ma, niti organima veze!

O primeni veze u ratovima Starogveka postoji, ina~e, malo podataka. Ho-mer, u Ilijadi govori o postojanju takoz-vanih vatrenih straà; Eshil u delu Aga-memnon (oko 555.pne) obave{tava opreno{enju vesti o zauzimanju Troje sig-nalima vatre i dima.

Diodir navodi primenu dozivnih stan-ica (kod Persijanaca); Herodot tvrdi dasu se takvim sistemom Persijanci sluìlii u ratu; Eneja takti~ar (iz prve polovine~etvrtog Veka) upoznaje nas sa jednimsistemom kodiranja; Plinije Stariji i Livi-je govore o upotrebi vatrenih signala isignala zastavicama za vezu u vojskamamakedonskih kraljeva i saop{tavaju daje Hanibal Barka raspolagao mreòmkula za signalizaciju u Africi, Aziji i [pa-niji.

Iz izloènog moèmo zaklju~iti da suu starom veku egzistirali sistemi vezana bazi: ljudskog glasa (glasovne veze),opaànja (prete~a vizuelnih veza), zvuka(prete~a akusti~kih veza) i golubova, od-Sl. 7. Snimak Kineeskog zida sa kulom

strana 7.mart-april 2009. NA[A ISTORIJA (2)

nosno moèmo razlikovati ZVU6NE i VI-ZUELENE veze kao i sisteme veza pre-ko GOLUBOVA PISMONO[A.

Infrastruktura akusti~kih veza po~i-vala je na dozivnim i relejnim stanicama.Kod ovog tipa komunikacija saop{tenjasu bila kratka, vi{e kao upozorenja opredstoje}oj opasnosti ili otpo~injanjuplanirane aktivnosti.

Pored glasa u akusti~kim vezama,kao sredstvo za pove}anje dometa, ko-ri{}eni su razni predmeti (kosti od ìvot-inja ili specijalno drvo) pomo}u kojih jeproizvo|en zvuk. Poruke koje su se pre-nosile na ovaj na~in uglavnom su bilekratke jer su po~ivale na unapred dogo-vorenim znacima. Za vizuelne veze ug-lavnom je kori{}ena vatra (kule i baklje)ili dim a u makedonskim vojskama i za-stavice (prete~a signalnih veza) [1].

1.1.2. SREDNJI VEK

Signalna sredstva veze iz Starog ve-ka dopunjuju se izvesnim novim ostva-renjima i dostignu}ima, kao {to su bila:DOBO[; LOVA^KI ROGOVI I TRUBE;OPTI^KI APARATI SA KONKAVNIM OG-LEDALIMA; METALNE CEVI ZA POVE-]ANJE DOMETA I JAÎNE GLASA; OG-LEDALIMA ZA SIGNALIZACIJU NA ME-SEÎNI i drugo. Tako|e, pored zastavica,uvode se kao nova signalna sredstvaveze i signalni fenjeri kao i signalne ra-kete.

Me|utim, ni ova nova sredstva nedoprinose zna~ajnijem pove}anju efikas-nosti signalnih veza, niti pove}anju nji-hovog dometa, pa zbog toga kurirskeveze ostaju i dalje kao najpouzdanije ve-ze na ve}e udaljenosti.

To uo~avaju mnoge zemlje i u XIVveku vr{i se adekvatnija organizacija ku-rirske veze. Tako je na primer Venecija,tada najja~a pomorsko-trgova~ka dràvana Jadranu i Mediteranu, imala najboljeorganizovanu i najrazvijeniju kurirsku slu`-bu.

U XVI veku i zemlje srednje Evropeuvode, ponovo, konji~ku relejnu kurirskuslu`bu, i to kako u dràvnu administra-ciju tako i u svoje oruàne snage. Takoje, na primer u Prusiji, formirana prvavojna kurirska jedinica.

Tokom ~itavog srednjeg veka kaosredstvo veze u ratovima koriste se igolubovi. Oni su vrlo ~esto bili i jedinaveza sa opkoljenim gradovima.

Iz izloènog se moè zaklju~iti da sukurirske veze bile okosnica veze u sred-njem veku a kurirska slu`ba dominant-na [1].

1.1.3. NOVI VEK

Razvoj veze u novom veku karakte-ri{u dva bitna momenta: otkri}e, usavr-{avanje i sve masovnija primena glavnihdana{njih sistema veze opti~ke i elek-tri~ne telegrafije. Me|utim, prekretnicuu razvoju ~ini otkri}e radija. Na ovaj na-~in konstitui{e se: opti~ka, elektri~na iradio-telegrafija.

Pojam veza, pored navedenog, kori-sti se i u drugim sferama ìvota i rada,kao na primer u: politici, nauci, obrazo-vanju, medicini, itd. U su{tini i u ovimoblastima ima isto zna~enje kao i u vo-jnim komunikacijama.

Pored toga, u vojnoj terminologijipod ovim pojmom podrazumeva se pre-nos saop{tenja bilo kakvim materijalnimsredstvima za vezu, pa i elektromagnet-skim sistemima, za{ta je me|unarodnimdogovorom usvojen izraz telekomunika-cije.

Me|utim, nas ovde zanima tuma~e-nje pojma vaza sa aspekta radio-ama-terskih komunikacija. Najkra}e re~eno,jo{ 1985.godine Me|unarodni Pravilniko radio-komunikacijama u ~l. 1 (Odred-ba 53) defini{e amaterske radio-komu-nikacije kao radio-komunikacije u AMA-TERSKOJ SLU@BI. Zna~i, uvodi se po-jam komunikacija koji ima {ire zna~enje,umesto nedovoljno preciznog i iz mno-gih razloga nepodesnog termina veza.

Pored iznetog pojmovi vezani zaamatersku slu`bu se upotrebljavaju uispravnom obliku dodavanjem pridevaamaterski-amaterske radio-komunikaci-je, umesto radio-amaterske veze; ama-terska radio-stanica, umesto radio-amaterska stanica i sli~no.

Na osnovu iznetog moèmo re}i daje pojam veza sadràn u amaterskimkomunikacijama, i kao takvog }emo gai dalje pominjati.

II - TELEKOMUNIKACIJE

Kao {to je ve} pomenuto, telekomu-nikacije predstavljaju posebnu vrstu ko-munikacija i ~ine celokupni sistem veza,kojima se prenose vesti i obezbe|ujekomuniciranje izme|u ljudi i tehni~kihsredstava.

2. POJAM TELEKOMUNIKACIJA

Pod pojmom telekomunikacije (tele-communicatio) obuhva}en je celokupnisistem veza kojima se prenose informa-cije i vesti na daljinu posredstvom elek-tromagnetnih sistema (pod ovim poj-mom obuhva}ena su sredstva za ì~ni ibeì~ni prenos elektri~nih signala odno-sno elektromagnetskih talasa, na dalji-nu,) a preko elektri~nih signala (kroz el-ektri~ni kabl) ili elektromagnetskih talasa- EMT (kroz "etar", tj. jonosferu).

Izraz telekomunikacije je sloènicaod dve strane re~i i to: tteelee, je izraz izGr~kog jezika, a zna~i daleko, i commu-nicattio, izraz iz Latinskog jezika, zna~iop{tenje tj vezu, me|u judima. Tako seizraz telekomunikacije, obi~no, prevodina na{ jezik kao DALJINSKA VEZA tj.KOMUNIKACIJA NA DALJINU.

Treba imati u vidu da ovi izrazi isto-vremeno obuhvataju ì~ne i beì~ne ko-munikacije. U zavisnosti od oblasti pri-mene, izraz telekomunikacije, moèimati i ne{to druga~iju formu ali muzna~enje ostaje isto, kao na primer: te-legrafija, telefonija, teleprinter, telefaks,televizija, telemetrija ili teledirigovanje.

2.1.PODELA TELEKOMUNIKACIJA

Telekomunikacije moèmo podeliti nasisteme koji omogu}avaju razmenu sa-op{tenja u oba smera, izme|u odre|e-nih u~esnika uklju~enih u mreù, i naone koji vr{e prenos samo u jednomsmeru neograni~enom broju slu{alaca.

U prvoj grupi su ME\UNARODNE INACIONALNE TELEKOMUNIKACIJE ZAJAVNI SAOBRA]AJ i VOJNE TELEKO-MUNIKACIJE (VEZE).

U drugoj grupi su SISTEMI ZA RA-DIO i TV DIFUZIJU.

Svi ovi sistemi su povezani u TE-LEKOMUNIKACIONE MRE@E ZA JAVNISAOBRA]AJ.

Pored njih, u svakoj zemlji postoji ivi{e drugih me|unarodno nezavisnih ta-kvih mreà, kao {to su: TELEKOMUNI-KACIONE MRE@E @ELEZNI^KOG, VAZ-DUHOPLOVNOG, POMORSKOG, RE^-NOG I DRUMSKOG SAOBRA]AJA,RAZNIH AGENCIJA, VELIKUH PRIVRE-DNIH PREDUZE]A I SISTEMA (naro~itoelektroprivrednih i gra|evinskih), POLI-CIJE, VLADE I DR@AVNIH ORGANA,VATROGASNE I SLU@BE HITNE PO-


MO]I. i dr. U ovim mreàma vrlo ~estose koriste radio-kanali na UKT podru~-ju. Radio-mreè koje koriste ove kanaleorganizovane su i aktivirane, shodnoodluci nadle`nog Ministarstva i njihovikorisnici du`ni su da se striktno pridrà-vaju dodeljenih frekvencija. Njihov radkontroli{e posebna dràvna slu`ba u ci-lju sticanja uvida da li se u~esnici u nji-ma pridràvaju propisanih radio-saobra-}ajnih postupaka.

S obzirom na ~injenicu da se emisi-je radio-stanica iz ovih radio-mreà ~ujui izvan granica zemlje, one su podlo`nei kontroli Me|unarodnog Biroa za regis-trovanje frekvencija (IFRB) [1].

2.1.1. TELEKOMUNIKACIONAMRE@A (TM)

Telekomunikacionu mreù ~ine neo-phodni stani~ni (krajnji i posredni~ki) iprenosni ì~ni i beì~ni ure|aji i postro-jenja za telegrafsko-telefonski saobra-}aj, koji ~ine objedinjen ili jedinstven si-stem veza. Imperativ u razvoju ovih ve-za jeste njihova integracija.

Moèmo re}i da prema nameni, vr-sti stanica, konstrukciji, kao i eksploata-cionim mogu}nostima, telekomunikaci-ona mreà moè biti: fiksna i mobilna.U nacionalnim okvirima, pored ove po-dele, razlikujemo jo{ i mirnodopsku ivojnu, a u ratu i ratnu telekomunikacio-nu mreù. Svaka zemlja za sebe razvijaove telekomunikacione mreè na osno-vu posebnih i specifi~nih (individualnih)nacionalnih interesa i konkretnih potre-ba [1].

Ono `to je zajedni~ko za sve zemljeje ~injenica da se zbog raznih potreba(politika, ekonomski interesi, vojni sa-vezi) mogu integrisati civilne i vojne te-lekomunikacione mreè u regionalne,kontinentalne pa ~ak i u globalne. Naj-bolji primer za ovu tvrdnju je period ka-da je svet bio podeljen na istok i zapad(period hladnog rata) i kada su egzisti-rala dva suparni~ka vojna bloka svaki sasvojom interesnom sferom tj. teleko-munikacionom mreòm.

Moè se re}i da je planeta Zemlja,sa aspekta telekomunikacija, "globalnoselo", a naro~ito ako se ima u vidu ste-pen razvijenosti svemirskih komunikaci-ja tj. sistem geostacionarnih satelita zavezu i radio i TV difuziju..

Od strane UN vrì se stalna distri-bucija relevantnih informacija vezanih za

organizaciju nacionalnih i {irih teleko-munikacionih mreà (CCIT i ITU).

U telekomunikacije je kompjuter, po-slednjih decenija XX veka, u{ao na ve-lika vrata i zajedno sa telekomunikacio-nim ve{ta~kim satelitima, zagospodariona globalnom nivou.

Najpoznatija i najve}a kompjuterskatelekomunikaciona mreà je INTERNETza koju mnogi kaù da je "GLOBALNIELEKTRONSKI MOZAK".

2.1.3.TELEKOMUNIKACIONA TEHNIKA

Telekomunikaciona tehnika je oblastnauke i tehnike koja se bavi predajom,prenosom, prijemom, raspodelom i aku-muliranjem saop{tenja uz pomo} sred-stava za ì~ni i beì~ni prenos elektri~nihsignala i elektromagnetnih talasa na da-ljinu.

Ova sredstva ~ine ELEKTROMAG-NETSKE SISTEME za obavljanje teleko-munikacija, u koje spadaju: telegrafski itelefonski ì~ni (telegrafija i telefonija) ibeì~ni sistemi (radio-tehnika; radio i radio-relejni ure|aji); sistemiza prenos rukopisa,{tampanog teksta,crteà, {ema, grafikona ifotografija (faksimil; fo-to-telegraf; foto-kopir iskener); TV ure|aji;razni sistemi za meren-je, regulisanje i upravl-janje na daljinu (te-lemetrija, daljinski prenos itelekomanda); teleko-munikacijski ure|aji zalokaciju (radio-goniome-tar i radar) i meteorolo-giju.

Svi ovi sistemi sume|usobno povezani satelekomunikacionim lini-jama [1].

2.1.3.1. TELEKO-MUNIKACIONE

LINIJE (TL)

Telekomunikacionelinije u telekomunikacija-ma predstavljaju preno-sni put kojim se realizu-je jedan (ili vi{e istovre-meno) komunikacioni

kanal za prenos saop{tenja, informacijaili podataka izme|u dva sredstva izgrupe elektromagnetskih sistema.

Elementi TL su: prenosna sredina,komunikacioni kanal i tehnika (protokoli)prenosa [1].

2.1.3.1.1. PRENOSNA SREDINA

Prenosna sredina predstavlja fizi~kusredinu za prenos signala (koji mogu bitielektri~ni ili elektromagnetni talasi) i sa-stavni je element prenosnog (spojnog)puta. U zavisnosti od vrste prenosnogputa, moèmo podeliti prenosnu sredinuna prirodnu i ve{ta~ku.

U prirodnu spadaju: Zemlja, voda,vazduh odnosno atmosfera i vasiona.

U ve{ta~ke spadaju: provodni i polu-provodni materijali, kristali, gasovi i sve-tlost (laserski snop).

Prenosna sredina se dalje moè, saaspekta spojnog puta, podeliti na ì~nu(kablovsku) i beì~nu [1].

Slika br. 8.


2.1.3.1.2.KOMUNIKACIONI KANAL

Komunikacioni kanal predstavlja ta~-no odre|enu fizi~ku odnosno elektri~nuveli~inu sa kojom definièmo prenosnusredinu odnosno prenosni (spojni) put.Na osnovu toga moèmo re}i da svakikomunikacioni kanal ima svoje tehni~kekarakteristike od kojih moèmo izdvojitisamo neke, kao npr. kapacitet i {irinupropusnog opsega kanala.

Kapacitet kanala je direktno propor-cionalan proizvodu {irine propusnog op-sega kanala i logaritamske funkcije od-nosa veli~ine korisnog signala i {uma.Kod digitalnih telekomunikacija, kapaci-tet komunikacionog kanala, u stvari, od-re|uje brzinu prenosa digitalnih infor-macija odnosno broj prenesenih bitovau sekundi.

Radi lak{eg shvatanja svih ovih poj-mova, a kao primer, objasni}u prenossignala kroz telefonsku liniju preko tele-grafskog ure|aja sa nose}om frekvenci-jom.

Po preporuci CCITT (Me|unarodnikonsultativni komitet za telegrafiju i te-lefoniju) propisano je da se preko jed-nog telefonskog kanala mogu prenositiNF frekvencije u opsegu od 300 do3.400Hz, `to je sasvim dovoljno za pre-nos ljudskog glasa (dupleksna veza),putem telefonske linije i telefonskog apa-rata, na daljinu.

Me|utim, uvo|enjem teleprinteraove telefonske linije su po~ele da sekoriste i kao teleks linije (na njih su sepored telefonskih aparata po~eli prik-lju~ivati i teleprinteri). Vremenom i sapove}anjem obima saobra}aja ukazalase potreba za uvo|enjem posebnih te-leks linija (linije na koje su bili priklju~enisamo teleprinteri). Daljim pove}avanjemobima teleks saobra}aja ukazala se pot-reba za uvo|enjem novih ure|aja, tj. ure-|aja sa nose}om frekvencijom (UNF),Slika 8.

Ovi novi ure|aji obezbe|ivali su jed-novremeni prenos vi{e telegrafskih sa-op{tenja po jednom telefonskom kanalunaizmeni~nim strujama odre|enih frek-vencija (naj~e{}e zvu~nim ili tonskim)kao nosilaca telegrafskih znakova. Pre-nos tih znakova vr{i se modulisanjem upredajniku strujnih i bezstrujnih impulsau tonske signale, a u prijemniku se tisignali opet demoduli{u u strujne i bez-strujne impulse.

Umnoàvanje kanala UNF vr{ilo sestrujama raznih frekvencija i filtrima, ko-jima se telefonski kanal delio na niz uìhkanala (podkanala). Prema normama ko-je je za javni saobra}aj propisao CCITT,za telegrafisanje je potrebno da rasto-janje izme|u nose}ih frekvencija bude120Hz, pa je zato po jednom telefons-kom kanalu bilo mogu}e ostvariti 24 te-legrafska kanala. Brzina telegrafisanja pojednom telegrafskom kanalu iznosi 50Bd (boda) [1].

Na ovaj na~in, uz pomo} pomenutadva parametra ({irine propusnog opsegai kapaciteta), prikazani su telegrafskikanali koji se prenose kroz obi~nu tele-fonsku liniju sa ure|ajima za naizmeni~-nu frekvenciju (UNF).

Pored ove dve veli~ine, kod defin-isanja komunikacionog kanala, uzima seu obzir i smer prenosa kao i raspoloì-vost (pouzdanost) doti~nog kanala.

2.1.3.1.3. TEHNIKA PRENOSA

Tehnika prenosa predstavlja ta~nodogovorene i tehni~ki obrazloène no-rme za prenos elektri~nih signala u jed-nom komunikacionom kanalu. ~esto seu àrgonu, za tehniku prenosa, koristi iizraz: pravila prenosa.

2.2. RAZVOJOPTI^KE TELEGRAFIJE

Zbog nemogu}nosti zna~ajnijeg po-ve}anja daljine tj. dometa veze, do Fra-ncuske revolucije, bilo je predloga i po-ku{aja da se prona|e neko efikasnijesredstvo za sporazumevanje uop{te, pai u okviru vojne organizacije.

Na ovom mestu }e biti ukratko pri-kazan istorijski tok usavr{avanja opti~ketelegrafije, tako|e sa vojnog aspekta.

U svojoj knjizi "CENTURY OF IN-VENTIONS" objavljenoj u XVII veku (1663)E. Somerset (Edvard Somerset, Marquisof Worchester) prikazuje opti~ki telegrafna bazi bele i crne boje.

Pribli`no u isto vreme Dom Gote(Dom Gualtier) predlaè dva telegrafskasistema, opti~ki i akusti~ki.

Od 1784. pa do 1788. godine, J. Ber-g{treser (Johann Bergstrasser) ekspe-rimenti{e i usavr{ava sistem nazvan sin-tematografija.

Zadnje decenije XVIII veka zapo~injebrì razvoj vizuelnih signalnih sredstavauvo|enjem semaforskog sistema.

Francuz [ap (Claude Shappe) 1790.godine konstrui{e ure|aj sa tri pokretnakraka na visokoj katarci kojim je bilomogu}e, postavlajnjem krakova u raznepoloàje (koji su skupa odgovarali poje-dinim slovima, re~ima ili ugovorenimzna~enjima), predavati 196 znakova.

Ovaj sistem je na{ao {iroku primenuza vreme francuske revolucije i Napole-onovih ratova, kako za potrebe dràvneuprave, tako i za rukovo|enje ratnimoperacijama.

U Velikoj Britaniji se 1795. godineuvodi sli~an semaforni sistem, koga jekonstruisao D`. Marej (George Murray).Ovaj sistem je imao na specijalnom po-stolju dva nogara, na svakom po tri po-kretna osmougaona kapka, postavljenajedan iznad drugog i povr{inom okrenu-ta prema stanici s kojom se veza uspo-stavlja i odràva. Postavljanjem kapakapod raznim uglovima i u raznim kombi-nacijama bilo je mogu}e otpremiti 64razli~ita signala.

Ne{to kasnije, 1816. godine, britan-ski admiral H. Popem (Home Pophen)prona{ao je jednostavniji sistem, sa dvakraja na katarci, koji je omogu}avaopredaju 48 signala.

- nastavi}e se -

Sl. 9. [apeeov optti~ki tteeleegraf

Zbog ve}e prakti~nosti od prethod-nog, na{ao je ubrzo primenu na brodo-vima i potisnuo Marijev sistem.

U Pruskoj je 1832. godine uvedensistem sa ““ttri kraka sa svakee sttranee ka-ttarkee””, kojim je bilo mogu}e otpremiti4096 signala, a sli~ni sistemi su se jo{neko vreme pojavljivali, ali ih je ubrzosve istisnuo iz upotrebe ì~ni telegraf.

Za signalizaciju svetlo{}u najbolje se,u praksi, pokazala Morzeeova azbuka kojaje sa svoje strane doprinela daljem raz-voju vizuelnih signalnih sredstava. Prvasignalna naprava s primenom Morzeoveazbuke bio je acetilenski fenjer koji je1858. godine konstruisao Britanac F.Kolom (upotrebljavan u britanskoj ratnojmornarici krajem XIX veka). Zatim, su sepojavili razli~iti tipovi sloènijih opti~kihtelegrafsko-signalnih aparata.

Jedni od njih, takozvani heliografi iliheliotropi, hvataju i ogledalima reflektu-ju snop sun~evih zraka u pravcu kores-podenta, dok drugi, koji rade sa ve{ta~-kom svetlo{}u (acetilenskom, magnezi-jumskom, petrolejskom, elektri~nom), ima-ju so~iva za skupljanje u snop svetlos-nih zrakova izvora i ogledala za odbija-nje tih zrakova u èljenom pravcu (nekisu bili i bez ikakvih naprava za odbijanjesvetlosti). Ve}ina tih aparata bila je sna-bdevena manipulatorom (tasterom) za pre-kidanje i propu{tanje svetlosti, a u poje-dinim elektri~nim aparatima svetlost sepalila i gasila naro~itim kontaktnim tas-terom-telegrafskim tasterom.

Posle II Svetskog rata ve}ina klasi~-nih vizuelnih signalnih sredstava vezesluè samo kao dopuna drugim teleko-munikacijskim sistemima. Kori{}eni suprvenstveno za prenos signala za oba-ve{tavanje, uzbunjivanje i upozorenje.

Po~etkom 70-tih godina pro{log ve-ka po~inju da se razvijaju vizuelna sig-nalna sredstva koja za prenos signalakoriste visokofrekventnu energiju atomai molekula, koncentrisanih u uski snopsvetlosne energije (laser i maser).

Nesumnjivo je da su opti~ki sistemiveze doprineli pove}avanju dometa i si-gurnosti veze. Me|utim, nisu mogli is-puniti sve zahteve koji su se pred ovesisteme postavlajli. Zato su vremenompotiskivani na sekundarni nivo tj. bili su po-mo}ni sistem veza sa ograni~enjima.

2.3. RAZVOJELEKTRI^NE TELEGRAFIJE

Telegrafija je oblast telekomunikacijakoja se bavi preno{enjem vesti na dalji-nu primenom telegrafskog koda. Zaprenos se koriste NF ili VF naizmeni~nestruje.

Sam izraz TELEGRAFIJA je sastav-ljen od dve strane re~i od kojih je prvatteelee, i ve} je obja{njena tj. prevodi sekao daleko; re~ grafos, je iz gr~kog jezi-ka a prevodi se kao pisanje. Na ovaj na-~in izraz TELEGRAFIJA se prevodi kaodaleko pisanje, dalekopisa~ odnosno PI-SANJE NA DALJINU.

U {irem smislu pod telegrafijom sepodrazumevaju i svi ostali sistemi zaprenos simbola-znakova na daljinu, zvu-~nih, vizuelnih i drugih.

Razvojem fizike i novim otkri}ima napolju elektriciteta i elektri~nih struja ot-{krinuta su vrata jedne sasvim nove ob-lasti veza tj. ELEKTRI~NE TELEGRAFI-JE.

Godine 1832. svoj prvi ELEKTRI^NITELEGRAF konstruisao je AmerikanacSeemjjueel Morzee koji je uveden munjevi-tom brzinom, obzirom na pove}ane pot-rebe za komunikacijom kompanija kojesu izgra|ivale èlezni~ke pruge u SADtj. i drugih kompanija koje su ekspanziv-no izgra|ivale zemlju.

Od tada razvoj ove vrste komunika-cija kre}e se velikom brzinom. U to vre-me jedino je elektri~ni telegraf, preko@I^NIH LINIJA, mogao da obezbedi po-uzdanu vezu na daljinu i omogu}i pre-nos vesti i telegrama zadovoljavaju}ombrzinom.

Pored Morzeovog telegrafskog apa-rata pojavili su se jo{ i Vitstonov, Hju-zov, Bodov i Simens-Helov.

Osnovni elementi elektri~nog teleg-rafskog sistema su: primopredajni ure-|aj (telegrafski aparat); posredni~ki ure-|aj (telegrafska centrala); prenosne lini-je i ure|aji (radio-relejni ure|aji i ì~netelegrafsko-telefonske linije).

Primopredajni ure|aj - telegrafski apa-rat, kojim se vesti, sastavljene posebnimznacima, otpremaju elektri~nim putemdrugoj stanici, ili primaju s druge stani-ce u vidljivom ili ~ujnom obliku.

Posredni~ki ure|aj - telegrafska cen-trala, koja omogu}ava vezu izme|u sta-nica koje su u nju uklju~ene.

Prenosne linije i ure|aji, pomo}u ko-jih se znaci, u obliku elektri~nih impul-sa, odnosno kratkotrajnih struja, preno-se od predajne do prijemne stanice.

Daljim usavr{avanjem ovih aparatakonstruisan je tteeleeprintteer - ure|aj koji jeu ono doba zna~ajno ubrzao telegrafskekomunikacije. Pored telegrafskih uvodese i teleprinterske odnosno teleks mre-è, a sve je to zna~ajno uticalo na brìrazvoj telekomunikacija, kao tehnike upovoju. Kasnije dolazi i do pronalaska fa-ksimil ure|aja tako da su, moèmo re-}i, ì~na telegrafija, teleks i faksimil, po-red radija, ~inili va`ne sisteme za pre-nos vesti u analognom obliku, u XX ve-ku.

2.3.1. TELEGRAFSKI APARAT

Telegrafski aparat je ure|aj za prijemi predaju saop{tenja alfabetskim ili tele-grafskim (kodiranim) znacima. Mogu sepriklju~ivati na ì~ne linije i tada kaèmoda je to ì~ni telegrafski aparat. Prona-laskom i usavr{avanjem radija, odnosnoradio-stanica (radio-predajnika i prijem-nika) tako|e, dolazi do priklju~ivanja tas-tera na radio-predajnik i pojave radio -telegrafije tzv. beì~nog prenosa.

strana 4. maj-jun 2009.NA[A ISTORIJA (3)



ISTORIJA

Sl. 10 Morzeeov tteeleegrafski aparatt iz1837. godinee Sl. 11 Morzeeov vojjni tteeleegrafski aparatt

Svaki telegrafski aparat u principu sesastoji od predajnika (taster), prijemnika(osetljivi releji i filtri) i pisa~a (olovka sapapirnom trakom).

Dalji razvoj telegrafskih aparata i{aoje u dva pravca. Sa jedne strane usavr-{avan je sistem za zapisivanje znakova,a kasnije i {tampanje prenetih poruka(alfabet i brojevi) dok su sa druge stranerazvijani sistemi za prenos vi{e telegraf-skih kanala po jednom telefonskom ka-nalu, tzv. multipleksiranje.

Kod vi{ekanalne telegrafije koristese naizmeni~ne struje odre|enih frek-vencija (zvu~ne ili tonske) kao nosiocitelegrafskih znakova. Telefonski kanal,~ija je frekventna karakteristika od 300do 3400Hz, deli se na niz uìh kanala.Prema normama koje je za javni sao-bra}aj propisao Me|unarodni konsulta-tivni komitet za telefoniju i telegrafiju(CCITT), za telegrafisanje je potrebno darastojanje izme|u nose}ih frekvencijabude 120Hz, pa je zato po jednom tele-fonskom kanalu bilo mogu}e ostvariti24 telegrafska kanala. Kod amaeri~kihsistema sa frekventnom modulacijomrastojanje izme|u nose}ih frekvencijaiznosi 170Hz, zbog ~ega po jednom te-lefonskom kanalu moè raditi samo 18telegrafskih kanala.

Danas se i pored uvo|enja kompju-tera u komunikacije, jo{ uvek koristepomenuti sistemi za ì~ni i beì~ni pre-nos telegrafije, tzv analogni sistemi pre-nosa.

2.4. RAZVOJ TELEFONIJE

Izraz TELEFONIJA poti~e od dve st-rane re~i, i to: tteelee, daleko i fon, glas.Uglavnom se prevodi kao daleki glasodnosno PRENO[ENJE GOVORA NADALJINU.

TELEFONIJA je oblast telekomuni-kacija koja se bavi preno{enjem glasa-govora na daljinu elektri~nim putem, uprvo vreme preko ì~nih linija (koje sukasnije dobile naziv: TELEFONSKE LINI-JE. Ovo preno{enje vr{i se uz pomo}naizmeni~nih struja govorne frekvencije(od 300 do 3400Hz) ili nose}ih VF-stru-ja.

U praksi je potrebno imati tri teh-ni~ka ure|aja da bi se ostvario ovaj pre-nos, i to: krajnji ure|aj (telefonski apa-rat); prenosni (telegrafsko-telefonske li-nije tj. TT linije) i posredni~ki (telefonskecentrale).

Krajnji ure|aj, je telefonski aparat ko-ji govornu informaciju (stvarno izgovore-ne re~i) pretvara u elektri~ne signale(preko mikrofona) pogodne za prenos(preko linije). Tako|e, elektri~ne signalekoji dolaze do njega (preko linije) pono-

vo pretvara u govornu informaciju (pre-ko slu{alice).

Prenosni ure|aji, nazivaju se jo{ i ure-|aji za preno{enje elektri~nih signala(neizobli~enih i dovoljnog nivoa), izme|uudaljenih telefonskih aparata (krajnjihstanica), a ~ine ih: ì~ne telegrafsko-te-lefonske linije (kasnije su im pridodate iradio odnosno radio-relejni ure|aji).

Ure|aj za posredovanje, je telefons-ka centrala koja izme|u datog broja te-lefonskih aparata (koji su povezani nanju) povezuje me|usobno ona dva kojièle da obave razgovor.

Ideja o preno{enju govora, preko el-ektri~nog ure|aja, na daljinu, rodila se uFrancuskoj 1854. ali nikada prakti~no ni-je realizovana niti je napravljen ure|aj.

Nemac F. Rajs je, 1861. godine, kon-struisao elektri~ni ure|aj, za prenos go-vora na daljinu i nazvao ga je TELEFON.Ovaj ure|aj je znatno izobli~avao bojutona tako da je razumljivost bila degra-dirana, ali ostaje ime kao sinonim zaovu vrstu ure|aja.

Godine 1876. ameri~ki fizi~ar Gra-ham Bel je patentirao telefonski aparatkoji je radio na principu elektromag-netne indukcije i na taj na~in je bio obez-be|en veran prenos govornog spektra(od 300 do 3400Hz), Sl.12.

Zbog vrlo malih napona koji su kori-{}eni kod ovog aparata, postignute da-ljine su bile nedovoljne za {iru prakti~nuupotrebu. Godine 1877. Bel uspeva datelefonira na daljinu oko 30km, {to je zatada{nje doba bio pravi tehni~ki kuri-ozitet. Dalji razvoj telefonije i telefona jeznatno uznapredovao kada je uveden mi-krofon, na predlog poznatog ameri~kognau~nika Tomasa Edisona ali je stvarnipronalaza~ mikrofona D. Hjuz (1878),koji za svoje otkri}e nije traìo patent.H. Hanings je, kasnije, pobolj{ao Hjuzovmikrofon (umesto ugljenih {tapi}a upo-trebio je ugljena zrnca; govorni zvu~nitalasi, udaraju}i u ugljenu membranu,sabijali su i {irilizrnca i tako menjali el-ektri~ni otpor mikrofona; naizmeni~ni napo-

ni dobijeni posredstvom ugljenog mi-krofona bili su znatno ve}i nego u tele-fonu koji je konstruisao Bel, pa je pre-nos govora mogao da se realizuje namnogo ve}e udaljenosti; posle uvo|enjamikrofona Belov telefon je sluìo samokao telefonska slu{alica).

Dalje pove}avanje daljine prenosa(dometa) ostvareno je uvo|enjem indu-kcionog kalema (po re{enju Tomasa Edi-sona), poznatog i pod nazivom TELE-FONSKI TRANSLATOR.

I ameri~ki nau~nik, srpskog porekla,Mihajlo-Idvorski Pupin unapredio je te-lefoniju i znatno pove}ao domet konst-rukcijom i uvo|enjem svojih kalemova,koji su poznati pod nazivom “Pupinovikalemovi”. Na daljem usavr{avanju te-lefonskih aparata radili su mnogi stru~-njaci, instituti i fabrike. [iroku upotrebuna{le su konstrukcije Edisona, F. Blejka,E. Berlinera, V. Simensa i drugih.

Uporedo sa razvojem telefonskogaparata vr{eno je usavr{avanje i tele-fonskih centrala, tako da se u Americira|a ideja o konstrukciji automatske cen-trale tzv. automatska komutacija. 1892.

strana 5.maj-jun 2009. NA[A ISTORIJA (3)

Sl. 12 Beel razgovara preeko prottottipatteeleefona 1876. godinee

Sl. 14 Teeleefonski aparatts krajja 30-ttih godina XX veeka

Sl. 13 Teeleefonski aparatts krajja XIX veeka


u Americi se po ovom principu uvodiSTROUD@EROV BIRA^, koji se i danas,u ne{to malo izmenjenom obliku, upot-rebljava kao deo ATC (automatskih tele-fonskih centrala)-sistema nazvanog KO-RAK PO KORAK (tzv. KORA^NE cent-rale).

2.5. RAZVOJ TELEPRINTERA

Izraz TELEPRINTER je kovanica kojaje sastavljena od dve re~i, i to: tteelee, da-leko i printteer, pisa~ ili {tampa~, tako dase prevodi kao: pisa~ na daljinu odnos-no DALJINSKI [TAMPA^.

Teleprinterski aparat je sli~an pisa}ojma{ini a nastao je kao plod usavr{avan-ja telegrafskog aparata. Njegova pred-nost je u tome {to vest moè da primau {tampanom-pisanom, obliku.

Tako|e, primopredaja je mogu}a pre-ko svih ì~nih spojnih puteva, a porukese relativno lako mogu {ifrovati.

Manipulacija je krajnje jednostavnajer su svi, koji su mogli slepo da kuca-

ju na obi~noj pisa}oj ma{ini, bili u sta-nju da vr{e otpremu teksta i na tele-printeru.

Prvi teleprinter konstruisan je 1914.godine u SAD. U Evropi je prvi put upo-trebljen tek 1926. godine.

U prvo vreme teleprinteri su bili me-hani~ki a kasnije su se usavr{ili u elek-tri~ne i na kraju konstruisani su elek-tronski teleprinteri.

Svi teleprinteri rade po peettozna~nojjazbuci. Kod ove azbuke su 5 radnih im-pulsa uvek dopunjeni sa jo{ dva druga,ista za svaki znak: polaznim (start) i za-ustavnim (stop), koji automatski osigu-ravaju podudarno kretanje (sinhronizaci-ju) otpremnog i prijemnog mehanizma.

Sa usavr{avanjem teleprintera raslaje i njihova primena. Uvo|eni su u mno-ge dràvne i javne slu`be a po najvi{e unovinske agencije, zbog stalne potrebeza razmenom obilja informacija u pisa-nom obliku.

Kod elektromehani~kih teleprinterastvaranje i prevo|enje kodiranih elekt-ri~nih impulsa vr{i se, prete`no, poluga-ma, bregastim osovinama i kontaktima.

Kod elektri~nih, bregastim prsteno-vima releja i punjenjem i pra`njenjemkondenzatora, Sl. 19.

Kod elektronskih teleprintera ovo st-varanje i prevo|enje kodiranih elektron-skih impulsa vr{i se u digitalnim kolima.

Tokom razvoja i eksploatacije, kaonajpouzdaniji su se pokazali elektrome-hani~ki teleprinteri. Brzina telegrafisanjakod njih je standardizovana na 50 i 75boda, tj. na oko 400, odnosno 600 zna-kova/min, u Evropi. U Americi su ovebrzine ograni~ene na 45 i 75 boda.

Najve}e mane u eksploataciji su po-kazali elektri~ni teleprinteri, dok je naglirazvoj elektronskih, danas, prakti~no po-tisnuo elektromehani~ke teleprintere.

Razvojem radija pro{iruju se mogu}-nosti za upotrebu teleprintera.

Sa napretkom integracionih procesau elektronici konstrui{u se sve kvalitet-niji elektronski teleprinteri sa ve}im brz-inama primopredaje znakova.

Oni su, skoro, potisnuli iz upotrebeelektromehani~ke teleprintere jer su imtehni~ka svojstva bila daleko bolja odovih. Me|utim, njih vremenom zamen-juje ra~unar tj. PC koji je u stanju da in-tegri{e mnoge funkcije. Tako se jednos-tavnim programskim paketom, i uz po-mo} zvu~ne kartice, emulira teleprinter-ska emisija koja se uz pomo} vrlo jed-nostavnog interfejsa moè emitovati pre-ko amaterske radio-stanice. Me|u ra-dio-amaterima je naro~ito popularna ovavrsta komunikacija (“AMTOR”).

2.6. RAZVOJ FAKSIMILA

Re~ FAKSIMIL je latinskog porekla ipredstavlja kovanicu od dve re~i, i to:fac, koja se moè prevesti kao u~ini isimilee, koja se prevodi kao sli~no. Fak-simil predstvalja ta~nu reprodukciju gra-

Sl. 15 Izgleed kora~nog bira~a u tteelee-fonskojj ceenttrali (muzeejjski eeksponatt)

Sl. 19 Simeensov eeleekttri~ni tteeleeprintteer

Sl. 20 Eleekttronski tteeleeprintteer doma}eeproizvodnjjee, fabrika ““Ei Ni{““

Sl. 16 Teeleefonska ceenttrala PBX iz1924. godinee

Sl.17. Rad opeeratteera na tteeleeprintteeruu novinskojj ageencijji

Sl. 18 Simeensov tteeleeprintteeriz 1936. godinee


fi~kog originala (rukopisa, dokumenta,crteà).

U telekomunikacijama se pod fak-similom podrazumeva ure|aj koji sluìza prenos grafi~kih simbola i crteà po-mo}u elektri~ne struje, ì~nim ili beì~-nim (radio) putem, na daljinu.

U PTT slu`bi faksimil se upotreblja-va za prenos originala koji se ne mogupreneti ostalim telekomunikacionim sre-dstvima (rukopisi, autografi, grafi~ki lis-tovi, slike u bojama, stare i retke knjige,kodeksi i sli~no). Brzina prenosa je bilakao i kod teleprintera, tj. 50 boda, ali jeiskori{}enje prenosnog puta 10-20 putabilo slabije. Za prenos se obi~no koris-tio spektar od 1000-3000Hz iz govornogkanala (tzv. zvu~ne frekvencije).

Razvojem elektronike i mikroelektro-nike dolazi do minijaturizacije ovih ure-|aja i njihovoj pristupa~nosti {irem kru-gu ljudi (zbog pada cena).

Savremeni faks ure|aji koriste obi~-nu hartiju formata A-4 (poznate kao ha-rtije za {tampa~e od 70 ili 80gr) i spreg-nuti su sa telefonom i telefonskom “se-kretaricom”, multifunkcijska namena.Danas “obi~na” faks ma{ina, preko obi~-ne telefonske linije, moè da radi br-zinom od 9600bps (bita u sekundi), od-nosno potrebno mu je oko 15 sekundiza prenos jedne stranice (bazirano napreporuci ITU-T br. 1 za TEST STRANI-CU U STANDARDNOJ REZOLUCIJI).

2.7. RAZVOJ TELEVIZIJE

Izraz televizija tj. TELEVISIO je kova-nica od dve strane re~i, i to: tteelee, gr~kare~ koja se prevodi kao: daleko; visio, jelatinska re~ koja se prevodi kao: gleeda-njjee, vi|eenjjee.

Televizija je trenutno preno{enje sli-ke na daljinu nekim od sistema veze (ì-~ne ili beì~ne). U realnom vremenu saslikom se prenose informacije i prate}izvuk (govor, muzika, itd.) tako da je ver-nost prenosa potpuna.

Vrste televizije se obi~no klasifikujuprema na~inu me|usobne veze (preno-snom putu), pa tako razlikujemo TELE-VIZIJU ZATVORENOG KRUGA, kod koje

se za prenos slike koriste kablovi i RA-DIO-TTELEVIZIJU, kod koje se koristesredstva radio-veze i radio-talasi.

Prema nameni televiziju moèmo po-deliti na: RADIO-DDIFUZNU, PROFESIO-NALNU, VOJNU I AMATERSKU TELE-VIZIJU.

Posle II Svetskog rata televizija doì-vljava nagli razvoj, tako da je i produk-cija rasla meteorskom brzinom. Na za-padu se prave sedim~ne statistike o ra-stu prozvodnje i potro{nje.

Tako|e, naglo se razvija i infrastruk-tura tako da ova nova tehnika postajeomiljena zabava miliona ljudi {irom pla-nete Zemlje. Na Sl. 22. prikazan je TV pri-jemnik nema~ke firme “Braun” iz 1959.godine. Industrija je vrlo brzo pratila za-hteve trì{ta tako da je napravljen integ-risani audio-video komplet, Sl. 23.

Sve te novotarije neminovno su uti-cale na podizanje kvaliteta ìvota ljudikao i bolju informisanost kao i brz razvojprate}e industrije. Tako|e, nau~nici i in-ènjeri su sve vi{e radili na minijatur-izaciji i istraìvanju novih medija za videoi audio zapis informacija. Tako, holands-ka firma “Filips” izbacuje 60-tih godinapro{log veka, na trì{te audio traku (mi-ni kasetu) {to dovodi do ekspanzivnograzvoja magnetoskopa i ku}nih video-plejera i rekordera. Jednom re~ju, TVpostaje dominantna u informisanju {iro-kog kruga ljudi. U prvo vreme, dok nijebilo ure|aja za snimanje materijala, TVje bila uvek “uìvo”. Kasnije sa uvo|e-njem magnetoskopa, stvoreni su usloviza tzv. “post” ili prenos TV sa “zadr{-kom”.

Moèmo re}i da, TV postaje domi-nantna u informisanju i da poprima vi-{estruku funkciju, u ìvotu i radu {irokogkruga ljudi, sa perspektivom globalizaci-je. Ovo naro~ito dolazi do izraàja kadarazvoj tehnike i elektronike omogu}ujeuvo|enje satelitske televizije, krajem80-tih godina XX veka. Tako|e i uvo|e-nje teleteksta omogu}ava dalji napredaka uvo|enje HI-FI zvuka i specijalne kon-strukcije ekrana, televizoru daju novudimenziju upotrebe. Jednom re~ju u XXIveku analognu TV }e potisnuti digitalnatelevizija. Poznato je da je ve} danas,kod pojedinih modela mobilnih telefona,izvr{ena integracija sa digitalnom TV ta-ko da pored osnovnih funkcija koje Vampruà ovakav telefon Vi moète pratiti iTV program! Jednom re~ju, danas je utelekomunikacijama imperativ daljeg na-pretka integracija AUDIO-VVIZUELNIH-TELEKOMUNIKACIONIH I KONTROLNIHFUNKCIJA. Najbolji primer je PC sa ko-jim pored njegove osnovne funkcijemoète pratiti radio i TV difuziju, komu-nicirati u lokalnoj ili globalnoj (Internet)ra~unarskoj mreì, komunicirati ili prekokablovskih (TTY, FAX ili VOICE) ili prekoradio-veza sa drugim korespodentimakao i interaktivno vr{iti razna elektron-ska pla}anja ra~una u sistemu “HOME-BANKING”.

III - AMATERSKERADIO-KOMUNIKACIJE

U prethodnim nastavcima upoznalismo se sa fundamentalnim pojmovimatj. sa pojmom komunikacijjee i pojmomtteeleekomunikacijjee.

Za potrebe ovog poglavlja, iz Pravil-nika za rad amaterskih radio-stanica, iz-dvojeni su pojmovi: Amaterska-rradiokomunikacija, Amaterska radio-sstanica iAmaterska slu`ba, a pomenuti pravilnikih defini{e kao:

- Amaterska-rradio komunikacija jeradio-veza izme|u amaterskih stanica;

Sl. 21 Slika savreemeenog faks uree|ajja

Sl. 22 TV prijjeemnik neema~kee firmee"Braun"

Sl. 23 Popularni TV/radio seett, proiz-vo|een u Neema~kojj 1956. godinee


- Amaterska radio-sstanica je radio-stanica koja se koristi u okviru amater-ske, odnosno amaterske satelitske slu-`be;

- Amaterska slu`ba je neprofitnaslu`ba radio-veza koja je namenjena is-klju~ivo za obuku pojedinaca, za ostva-rivanje me|usobnih veza izme|u ama-terskih radio operatora-radio-amatera (udaljem tekstu: radio-amater), ili za teh-ni~ka istraìvanja radio-amatera, pri ~e-mu je radio-amater ovla{}eno fizi~ko li-ce za kori{}enje amaterskih radio-stani-ca i koje se radio-tehnikom bavi iz sop-stvenih pobuda i na nekomercijalnoj os-novi.

3.1. OP[TE O AMATERSKIMRADIO-KOMUNIKACIJAMA

Amaterske radio-komunikacije kon-stituisale su se na samom po~etku otk-ri}a radija, prate}i razvoj radio-tehnike.

Entuzijasti, koji su bili odu{evljeniovom novom tehnikom, i van radnogvremena, kod svojih ku}a, vr{ili su eks-perimente iz oblasti radio-tehnike. Nataj na~in se {irio krug zaljubljenika u ra-dio, kao novu tehni~ku napravu, tako daljudi sve vi{e po~inju i privatno da ko-municiraju preko radija.

Oni koji nastavljaju da se bave ra-dio-tehnikom i radio-vezama iz ljubavi ineprofesionalno, dobijaju naziv radio-amateri.

Pored ovih je sve vi{e i profesion-alaca koji su u slobodno vreme, od svo-jih ku}a, odràvali radio-amaterske vezei na taj na~in doprinosili daljoj afirmacijiradioamaterskog pokreta. Tako, i poredsvog profesionalnog rada, i oni dobijajustatus radio-amatera, jer poznato je dasu najbolji stru~njaci upravo oni koji us-pevaju da spoje hobi sa profesijom!

Jednom re~ju je sve vi{e ja~ala ar-mija zaljubljenika u radio kao najnovijutehni~ku “igra~ku”. Sa druge strane,èlja ljudi za upoznavanjem novih pri-jatelja, obi~aja i kultura odnosno jezikamogla je biti ostvarena preko radio-talasa. Ova “amaterska putovanja prekoradio-talasa”, postajala su sve vi{e pop-ularna i zanimljiva. Amateri su se upoz-navali preko radio-talasa i {irilo se pri-jateljstvo me|u ljudima, jer radio-talasine poznaju dràvne granice!

3.1.1. OSNIVANJE PRVIHRADIO-AMATERSKIH

UDRU@ENJA U SVETU

Radio-amateri se prvo organizuju uAmerici. Ve} 1914. osniva se prvo udru-ènje radio-amatera na svetu, “ARRL”(American Radio Relay League), a 1919.godine po~inje sa izlaènjem prvi ama-terski ~asopis “QST”, Sl. 24.

U Evropi se radio-amateri organizu-ju tek posle I Svetskog rata i radio, kaonovo tehni~ko sredstvo, po~inje da do-bija {iru primenu i sve vi{e sti~e pravogra|anstva.

Od 1920. po~inje sa emitovanjemprvog radio-difuznog programa, radio-stanica iz îkaga-SAD, a odmah zatim iiz Evrope, radio-stanica iz Londona. Naovaj na~in po~inje razvoj radiodifuzije isve ve}a popularizacija radija me|u gra-|anstvom. Tako, radio na velika vrataulazi u domove ljudi {irom sveta; potra-`nja za radio-aparatima enormno raste,naro~ito u industrujski razvijenim zem-ljama, i na taj na~in po~inje era radija.

Na bazi radio-ure|aja iz I Svetskograta radio-amateri konstruktori po~injuizradu sopstvenih radio-stanica. Na tajna~in operatori sti~u sve ve}a iskustva iprakti~na saznanja o radio-vezama, eks-perimenti{u}i sve vi{e od svojih ku}a.

3.1.2. RAZVOJ AMATERSKIHRADIO-KOMUNIKACIJA

Posle I Svetskog rata u profesional-nim radio-komunikacijama vladalo jemi{ljenje da su pored dugih talasa upo-trebljivi i talasi ~ije su talasne duìne bi-le do 200m. Iz tog razloga radio-amate-rima je bilo dodeljeno celo KT podru~je,jer talasi ~ija je talasna duìna bila ispod200m, sa komercijalnog gledi{ta i kakose tada smatralo, nisu imali neki naro~itiprakti~ni zna~aj.

Me|utim, po~etkom XX veka ame-ri~ki radio-amateri, odu{evljeni uspe-hom Markonija iz 1901. godine, kada jeuspe{no prene{en telegrafski znak “S”

preko Atlantika (putem radio-veze), in-tenzivno eksperimenti{u u odràvanjuveza na talasnim duìnama ispod 200m.Na ovaj na~in su amateri do 1920. go-dine, u Americi, stekli ogromno iskustvona KT frekvencijama ~ije su talasne du-ìne bile od 200 do 100m.

Sa ciljem ispitivanja mogu}nosti zauspostavljanje amaterske radio-vezepreko Atlantika u Evropu, 1921. godine,dolazi ameri~ki radio-amater P. Godli. Utu svrhu on je, za ono vreme, sa sobomponeo najbolji amaterski prijemnik. Re-lativno brzo uspeva da primi prve sig-nale ameri~kih radio-amatera, {to mu jedalo nadu da je na dobrom putu. Zatim,to isto ~ine i Amerikanci kada im polaziza rukom da prime signale jednog eng-leskog i dva francuska amatera. Na ovajna~in prakti~no povezivanje Evrope iAmerike putem kratkih talasa, bilo jesve izvesnije.

Dana 27. XI 1923. godine ova pret-postavka je i prakti~no dokazana jer jefrancuski amater L. Deloy iz Nice, s po-zivnim znakom 8AB, uspeo da uspostaviobostranu telegrafsku radio-vezu saameri~kim amaterima: F. Schnell, K.B.Warner i J.L. Reinartz, koji su radili podpozivnim znakom 1MO, na frekvencijioko 3MHz.

Na ovaj na~in radio-amateri su do-kazali mogu}nost upotrebe i kratkih ta-lasa u odràvanju dalekih veza, a {to jenajva`nije Atlantik je po prvi put, radio-putem, osvojen i premo{}en! Radio-amateri su uspeli da prvi uspostave KTinterkontinentalnu radio-vezu, {to je zaono vreme bilo ravno tehni~kom ~udu!

Odmah zatim, posle ovog velikoguspeha radio-amatera i prve prekooke-anske KT radio-veze, komercijalne slu`-be se sele na radio podru~ja ~ije su ta-lasne duìne bile ispod 100m. Zbog to-ga su na me|unarodnoj konferenciji zaradio-komunikacije (odr anoj 1924) ama-terima dodeljena nova i vrlo suèna KTpodru~ja, odnosno dodeljen im je 80, 40i 20m band. Tako|e, bio im je dozvoljeni rad na UKT tj. na 10m i 5m bandu.Kao {to se vidi prema tada{njoj podeliradio-podru~ja, 10m band je ulazio uUKT podru~je kao najniì odnosno po-~etni band.

Nesumnjivo je da su radio-amateriinicirali nau~nike toga doba da teorijskiobjasne, kako je bilo mogu}e da na KTopsegu ostvare tako daleke veze ako seima u vidu, ve} pomenuta ~injenica, dasu svi radio-talasi ~ija je talasna duìnaispod 200m, bili progla{eni neupotre-bljivim tj. po tada{njim shvatanjima nisuimali nikakvu prakti~nu vrednost!

Fizi~ari Kennely, Heaviside i Apple-ton, u obja{njenju ovih fenomena, kre-nuli su od pretpostavke da su gornji

Sl. 24 Izgleed ^sopisa ““QST””iz 1921. godinee


slojevi atmosfere jonizovani i da se up-ravo od takvog sloja radio-talasi reflek-tuju i opet vra}aju na Zemlju. Ovo po-jednostavljeno tuma~enje sloènog me-hanizma refleksije u jonosferi bilo je od-sko~na daska za pronalazak niza jonizo-vanih slojeva koji su bitno uticali na ost-varivanje dnevnih i no}nih radio-veza naKT opsegu.

Po istoj logici, radio-amateri lociranibliè severnom ili ju`nom polu, su pret-postavili da bi se radio-talasi odre|enihfrekvencija mogli reflektovati i od pola-rne svetlosti “Aurore” (intenzivno joni-zovani slojevi oko polova) {to su ubrzoi dokazali. Naro~ito intenzivni eksperi-menti bili su u SAD, od 1930. godine,na 56MHz. Brojni tehni~ki problemi pra-tili su ove napore radio-amatera, ina~epionira u ovoj novoj operatorskoj tehni-ci rada. Prva uspe{na QSO zabeleènaje ve} 1931. godine. Do 1938. godineradio-amateri su ostvarili veze na uda-ljenosti od 750km pa sve do 2000km,{to je za tada{nji stepen razvoja radio-tehnike to bio fantasti~an rezultat. Tako-|e, ameri~ki operatori su pokazali velikuupornost u dokazivanju svojih pretpos-tavki kod prostiranja radio-talasa pri po-javi prirodnog fenomena, poznatog kaoSporadik E). Tako, moèmo re}i da su iovaj uspeh ameri~kih radio-amateraznala~ki po~ele da eksploati{u komerci-jalne slu`be. Me|utim, ovde je bitnouo~iti da su radio-amaterski operatoribili pokreta~ka sila razvoja novih tehnikarada na vi{im frekvencijama na osnovugenijalnih pretpostavki i brilijantnih eks-perimenata!

Na taj na~in radio-tehnika se ubrza-no razvijala, naro~ito od 1935. godine,kada su mnoge industrijske zemlje in-tenzivirale ulaganje u odbrambene prip-reme i naoruàvanje svojih armija, jer jemogu}i Svetski sukob ve} bio na po-molu.

U II Svetskom ratu promovisano jedosta novih radio-ure|aja a vezisti su uraznim okolnostima borbenih dejstavasticali dragocena iskustva, naro~ito u ra-du na vi{im KT i UKT opsezima.

Posle rata mnogi radio-amateri sna-bdeli su se sa vrlo kvalitetnim rashodo-vanim vojnim radio-stanicama. Ova kri-ti~na masa radio-ure|aja omogu}ila jevi{i tehni~ki nivo i pruìla mogu}nost ra-dio-amaterskim operatorima za osvaja-nje vi{ih UKT opsega. U prvom redu in-tenzivira se rad na 6m bandu, a iskus-niji operatori “izlaze” na 70, 144, 220,432 i 1296MHz. Zbog ve}eg broja vezana 50MHz, amateri su bili u stanju danaprave kvalitetnije analize veza sa teì-{tem na opisu meteo i drugih uslovakoji su uticali na ostvarene domete uradio-vezama. Nacionalni Instituti zageomagnetna istraìvanja usmeravali su

radio-amatere na ve}u aktivnost u Me-|unarodnim fizi~kim godinama i pruàliim podatke o aktivnosti Sunca. Naro~itodobra saradnja po ovom pitanju bila je uEvropi, Americi, SSSR, Australiji i Japa-nu. Na ovaj na~in radio-amateri po~injupodrobnije da ispituju prirodni fenomenpoznatiji pod nazivom Sporadik E (Es)kao i prostiranje UKT u zoni ekvatora tj.ispitivanje ekvatorijalne anomalije u pro-stiranju radio-talasa.

Tako, ve} 1947. godine, amaeri~kiamater (Ed Tilton) u âsopisu “QST”pi{e o ovom fenomenu, pominju}i vezejedne meksi~ke i argentinske stanice,koje su ustalile skedove u popodnevnimi ve~ernjim satima. Od 1950. godine seu Australiji tako|e ispituje prostiranjeUKT-a preko sloja F2, u ve~ernjim ~a-sovima, na frekvencijama iznad 70MHz.

Evro-Afri~ka grupa svoja ispitivanjaove anomalije u prostiranju UKT, naro~i-to u pravcu severa tj. ka magnetnomekvatoru, otpo~ela je 1959. godine, izJu`noafri~ke Republike i tada{nje Rode-zije. Ovi testovi i studije zainteresovalesu mnoge amatere, koji su se o njimainformisali u radio-amaterskim ~asopisi-ma (“QST”, “CQ-magazine”, itd), takoda se krug zainteresovanih operatora zapra}enje prostiranja UKT preko TEP-astalno {iri. U ovoj tehnici rada renesan-sa je zabeleèna 1977. i 1978. godine,od kada se ulaù veliki napori u defin-isanju ove pojave odnosno tzv. “TRAN-SEKVATORIJALNOG PROSTIRANJA”.

Po~etkom 50-tih godina u Americipo~inju eksperimenti za uspostavljanjeradio-veza preko Meseca (EME) i joni-zovanih tragova, koje proizvode meteorii meteoriti prilikom ulaska u gu{}e slo-jeve atmosfere kada ve}inom usled tre-nja i visoke temperature koja se stvara,sagorevaju. Ovi tragovi su nazvani:“METEOR SCATTER” (MS).

Krajem {este decenije pro{log vekaamateri uspostavljaju i prve SSTV vezeizme|u Evrope i Amerike.

Na 144MHz 70-te godine XX vekadonose obilje veza preko sporadi~nog“E” sloja kao i nastavak ispitivanja tran-sekvatorijalnog prostiranja (TEP). Poredovih, tada je otkriveno i transalpsko pro-stiranje (TAP), koje je danas poznatopod nazivom “FAI” propagacija.

Osamdesetih godina u pomenute te-hnike rada na amaterskim opsezima uvo-di se i personalni ra~unar (PC) koji ot-vara vrata neslu}enih mogu}nosti u in-tegraciji i pro{irenju kapaciteta ve} os-vojenih operatorskih tehnika rada. Na tajna~in radio-amateri sve vi{e primenjujudigitalne komunikacije i to kako na KT,tako i na UKT opsezima.

Na osnovu izloènog moè se zak-lju~iti da se amaterske radio-komunika-cije mogu podeliti na analogne i digital-ne. U nastavku ove bro{ure bi}e obra-|ene samo analogne amaterske radio-komunikacije na KT i UKT opsezima.

IV - ANALOGNE AMATERSKERADIO-KOMUNIKACIJE NA KT

OPSEGU

4.1. PODELA

Razvojem radija i amaterske slu`be,radio-amateri su, vremenom, razvili po-sebne tehnike rada pri uspostavi i odr-àvanju radio-veza na KT opsezima.

Uglavnom se tu misli na klasi~nee ra-dio-veze u kojima se primenjuju slede-}e vrste prenosa: radio-ttelegrafija (CW),radio-ttelefonija (AM, FM i SSB), rad saradio-tteleprinterom (RTTY) i sporoanal-iziraju}a televizija (SSTV). Razvojem TVme|u radio-amaterima se konstituisala iamaterska televizija (ATV).

Sve ove radio-komunikacije naziva-mo analognim, zato {to im je signal uanalognom obliku.

4.2. RADIO-TELEGRAFIJA

Kao {to je to ve} pomenuto amater-ske radio-komunikacije bile su konsti-tuisane na samom po~etku otkri}a radi-ja.

Svi oni koji su bili odu{evljeni sa no-vom tehnikom, stru~no nazvana kao ra-dio-tteehnika, poku{avali su da i od svo-jih ku}a uspostave radio-vezu sa drugimentuzijastima.

Od 1923. godine radio-amateri ot-po~inju sa uspostavljanjem interkontine-ntalnih telegrafskih radio-veza, a radio-tteeleegrafijja postaje veoma omiljena.

- nastavi}e se -

Sl. 25 Amatteerska tteeleegrafska sttanica(ranee 20-ttee godinee XX veeka)

strana 4. jul-avgust 2009.NA[A ISTORIJA (4)



ISTORIJA

V - ANALOGNE AMATERSKERADIO-KOMUNIKACIJE

NA UKT OPSEGUKao i kod KT-a i ovde je razvoj ko-

munikacija zavisio od razvoja radio-teh-nike. Tako je, na po~etku razvoja, 10mband spadao u UKT podru~je. Kasnije jepo~etni opseg na UKT bio od 30MHz pana vi{e (poznato je da ovaj opseg, pre-ma dana{njoj podeli, zahvata frekvenci-je od 30 do 300MHz). Obzirom na og-rani~eni prostor odlu~io sam da ovdeprikaèm operatorske tehnike rada sa-mo na 2m bandu.

Na po~etku su se prvo razvile radio-telegrafske i radio-fonijske amaterskekomunikacije, a kasnije, kod radio-tele-grafije, i ubrzana emisija (predaja mor-zeovih znakova velikom brzinom ili samagnetofonske trake ili sa papirne per-forirane trake; danas u vreme digitalnetehnike te brzine se postiù uz pomo}"memori kejera" ili procesora tj. ra~una-ra!) kao i radio-teleprinterske (RTTY).Moèmo re~i da se sa njima otvara jed-no novo poglavlje, jer se uvodi "FSK"emisija koja pruà mogu}nost postizan-ja ve}ih brzina prenosa i sigurnijeg pri-jema teksta. Na ovaj na~in, uvo|enjemFSK emisije, otpo~ela je era povezivan-ja ra~unara i radio-stanica odnosno pro-ces automatizacije komunikacija! Uvodise paketni prenos i konstitui{u Amater-ske paket-radio komunikacije, {to ama-tersku radio-slu`bu uvodi u sferu digi-talnih komunikacija (objavljen je i ~uveniProtokol AX25 za amaterski paket ra-dio). Tako, po~etkom 21. veka na ama-tersku scenu stupa ~uvena platforma zadigitalne komunikacije, pod nazivom"WSJT" a prvenstveno je namenjena zaamaterske komunikacije preko meteora(MS) i Meseca (EME). Tako|e, podràvai specijalne emisije za tropo komunika-cije {to mu sve daje dimenziju multi-funkcijskog paketa! Tvorac ovog softve-ra je ~uveni radio-amater, doktor tehni-~kih nauka i Nobelovac, Amerikanac J.Teylor, K1JT. Me|utim, u nastvaku ovogserijala bi}e vi{e re~i o analognim vrsta-ma prenosa na UKT.

Moèmo re}i da je radio-telegrafijabila osnovna DX vrsta prenosa u radio-vezama na ovim opsezima, da bi joj se

kasnije pridruìla i SSB telefonija, maltene kao ravnopravna!

5.1. PODELANa 2m bandu se uglavnom koristi

telegrafija (CW) i telefonija (SSB/USB)pri radu na donjem delu opsega (od144.015 do 144.150MHz, za CW; od144.150 do 144.500MHz, za SSB). Cen-tralna pozivna frekvencija za CW je144.050 dok je za SSB: 144.300MHz.Kada je sezona rada preko Sporadika E(Es) operatori obi~no oslu{kuju SSB po-zivnu frekvenciju jer tu moè da se radii CW. Zbog toga ne bi trebali da sevode duì lokalni razgovori na njoj. Prak-sa je da se obi~no stanice iz lokala pro-zovu na ovoj QRG i potom prave QSYna neku drugu SSB frekvenciju! U gorn-jem delu opsega (od 145.000 pa do145.800MHz) koristi se FM telefonija priradu preko repetitora i na simpleksnimkanalima. Opseg od 145.800 do146.000MHz je predvi|en za amterskesatelitske komunikacije. Es veze se mo-gu raditi i sa FM vrstom rada, na nekomod simpleksnih kanala!

Kao {to je ve} pomenuto, telegrafi-ja i SSB telefonija su tzv. DX modulacijei obi~no se koriste pri radu u: Tropo, Es,Aurora, EME, MS, FAI, Iono-scatter iTEP tehnici rada. Tako|e, ove modula-cije se koriste i kod satelitskih komuni-kacija. Me|utim, danas je CW pri EMEradu, skoro u potpunosti, zamenjena sadigitalnim modom JT65B dok je kod MStelegarfija tako|e, zamenjena sa FSK-441 (ranije je bila klasi~na FSK modu-lacija). Danas se, pri MS radu, skorouop{te vi{e ne radi sa klasi~nom teleg-rafijom (CW). Obe ove emisije po~ivajuna novoj softverskoj platformi koja jepoznata pod imenom "WSJT". Me|utim,u Americi je jo{ uvek popularna brzins-ka telegrafija ("HSCW") pri MS radu, alitako|e uz primenu ra~unara! Bilo kakobilo ovde }e sa aspekta opisa istorijskograzvoja ove tehnike rada na UKT biti opi-sana samo analogna vrsta rada odnosnosamo CW i SSB.

5.2. POSEBNE TEHNIKERADA NA UKT OPSEZIMANa po~etku razvoja amaterskih ko-

munikacija na UKT najvi{e su ispitivane

tropo veze tj. "tropo scatter". Kasnije jedokazano da su mogu}e i veze refleksi-jom od: sporadi~nog E-sloja, Aurore,MS, EME, FAI, TEP i Iono-scatter.

Radio-amateri su sa svojim eksperi-mentima i razvojem novih tehnika radadali zna~ajan doprinos nauci o ispitivan-ju prostiranja radio-talasa kao i ovih ra-dio-veza. Me|utim, mehanizam nastan-ka sporadika tj. "Es", "FAI" i "TEP" ni dodan danas nije u potpunosti razja{njen.Najvi{e se napredovalo u ispitivanju Au-rore mada ni tu studije nisu dovedenedo kraja! Zato radio-amateri i danas da-ju nauci nemerljiv doprinos kroz svojeveze i izve{taje a koje {alju zaintereso-vanim institutima, upravo iz pomenutihtehnika rada.

U nastavku }e svaka od pomenutihtehnika rada biti detaljnije obra|ena iprikazana hronolo{ki po istorijskoj dina-mici razvoja, i to: Tropo ("Tropo scatter");Sporadik E (Es); Aurora ("Aurora Borea-lis"); EME ("Earth-Moon-Earth" tj. Ra-dio-veze koje se ostvaruju refleksijomod povr{ine Meseca); MS ("Meteor sca-tter"); FAI (prvobitni naziv je bio "TAP"odnosno "Trans alpsko prostiranje") iTEP ("Transekvatorijalno prostiranje").

5.2.1. AMATERSKE RADIO-KOMUNIKACIJE KOJE SE OST-

VARUJU REFLEKSIJOMRADIO-TALASA U

TROPOSFERI (TROPO)Zbog anomalija koje nastaju u tropo-

sferi dolazi do pojave dobrih prilika zaprostiranje talasa na 144MHz tj. do po-jave tzv. "Tropo scatter-a", kada je mo-gu}e raditi DX veze.

Tropo komunikacije moèmo, uslov-no, podeliti po kriterijumu prostiranjaUKT talasa na: direktne odnosno na ko-munikacije koje su u zoni opti~ke vidlji-vosti i na indirektne tj. komunikacijekoje se ostvaruju pri pojavi tropo inverz-ije (tropo ducting).

Kod obja{njenja prostiranja KT ve} jere~eno da sa pove}anjem frekvencijeopada talasna duìna a samim tim svevi{e slabi uticaj povr{inske komponente.Na taj na~in prostorna komponenta po-

strana 5.jul-avgust 2009. NA[A ISTORIJA (4)

staje dominantni faktor pri odràvanjuradio-veza. Me|utim, UKT talasi su sli~-ni svetlosnim pa zbog toga i kaèmo dase oni prostiru (u prostoru) kvazi-opti~kitj. direktno. Na taj na~in i domet, u nor-malnim prilikama, je isti kao i kod svet-losnih talasa tj. potrebna je opti~ka vid-ljivost izme|u stanica koje komunicirajuza najmanju snagu predajnika.To u prak-si zna~i da se sigurne veze na 144MHzmogu ostvariti do kraja horizonta i, obi~-no, usled savijanja talasa preko opti~kegranice, jo{ oko 15% dalje.

Domet do horizonta, moèmo izra-~unati i matemati~ki iz Pitagorinog ob-rasca kao:

d2 = (r+h)2 - r2

gde je: - (d) daljina veze u kilometrima;- (r) polupre~nik zemlje u kilometri-

ma (iznosi 6370km);- (h) visina antene u metrima.

Ako sada u formulu uvrstimo poda-tak za polupre~nik zemlje i re{imo je,dobi}emo novu formulu za izra~unava-nje daljine do horizonta:

d = 3,57 puta kvadratni koren iz hgde je visina antene (h) uzeta u metri-ma, dok se daljina do horizonta (d) uzi-ma u kilometrima (km).

Po{to smo ve} konstatovali da sedomet na 144MHz pove}ava za 15%,onda daljim re{avanjem ove jedna~inedobijamo:

d = 4,13 puta kvadratni koren iz h

Iz navedenog se vidi da domet naUKT zavisi od visine predajne i prijemneantene.

Sa ovim podacima se mogu sluìti ioperatori za 432MHz, me|utim kod vi-{ih amaterskih opsega prostiranje talasaje jo{ vi{e povezano sa meteo uslovi-ma. Npr. amateri koji su aktivni na 10GHz, vrlo dobro znaju da se talasi odbi-jaju i od oblaka ("RAIN-SCATTER"), akamoli od drugih prepreka Hi!

Ranije su UKT operatori preko sred-stava informisanja (Radio i TV) redovnopratili meteo-prognozu i sinopti~ke pro-cene Meteorolo{ke slu`be. Obi~no sukod ku}e vr{ili stalno merenje temper-ature vazduhe, pritiska i vla`nosti. Naosnovu ovoga poku{avali su da pravesopstvene procene o mogu}oj pojavidobrih prilika za TROPO rad!

Me|utim danas, u vreme svakodne-vne upotrebe ra~unara i Interneta, ama-

teri obilato koriste mnogobrojne sajtoveza pra}enje prilika na UKT. Tako|e, mo-ète koristiti i neki od poznatih DX-clus-ter sajtova na Internetu. Tako|e, moètekontrolisati i ~ujnost bikon stanica izEvrope. Jednu od mogu}ih lista ovihstanica moète prona}i i na adresi:http://www.df5ai.net/Material/articles3.html

ili http://www.mmmonvhf.de/beacmap.php

Pomenuta podela na direktne i indi-rektne tropo komunikacije napravljena jeuslovno, za potrebe ovog serijala, a saciljem lak{eg obja{njenja pojmova iz oveoblasti. Pod direktnim komunikacijamase, u amaterskom àrgonu, podrazume-vaju veze koje su ostvarene direktnimusmeravanjem antene u pravcu kores-pondenta i obi~no kaèmo da se uspo-stavljaju u zoni opti~ke vidljivosti. Takose na 144MHz svakodnevno, bez obzi-ra na meteo situaciju, mogu uspostav-ljati direktne veze sa QRB-om do 100km.

Me|utim, mnogi amateri koji su ak-tivni na ovom bandu znaju da se sa da-na{njim nivoom opremljenosti amater-skih UKT radio-stanica kao i pri maloboljim meteo i tropo uslovima, moguraditi veze od 100 do 700km. Kod ovihveza i pri pomenutom QRB, uglavnom,dolazi do pojave Tropo Scatter, i uz nje-govu pomo} se i realizuju.

Tropo Scatter je prirodna pojava utroposferi a nastaje delovanjem vi{e fa-ktora, od kojih su najva`niji:

- Meteo;- Prirodna sredina (mikrolokacija

UKT stanice);- Povr{ina iznad koje se UKT talas

prostire;- Snaga predajnika, i- Kvalitet stanice, antene i druge

opreme.

Reflektuju}a povr{ina, koja se javljau troposferi, naziva se skra}eno "Scat-ter" i obi~no se formira na visini od 7 do8km. Normalno je da usled dejstva me-teo faktora moè do}i do njenog pome-ranja po visini, u pomenutom intervalu,Sl. 37.

Tropo Ducting je pojava u troposferii na na{ jezik moè se prevesti kao:Tropo vo|enje ili provo|enje. Formira seizme|u hladne i tople vazdu{ne masekao direktne posledice delovanja sun~e-ve toplote i zagrevanja vazduha i Zeml-je, Sl. 38. Hladniji vazduh je niì sloj,po{to je teì od toplog koji je vi{i, takoda se stvara jedna vrsta "vazdu{nogtunela" kroz koji se "vodi"-putuje UKT.

Sl. 38. Tropo vo|eenjjee UKT kroz"vazdu{ni ttuneel" ("Tropo ductting")

Ovo je anomalna pojava i zbog togamogu}i QRB varira u intervalu od 200-1000km. Moèmo re}i da se inverzijaformira na raznim visinama od povr{ineZemlje. Uobi~ajene visine su: od 450 do1000 odnosno od 1500 do 3000m. Zbogtoga se vrlo ~esto, kod bolje opremlje-nih stanica, postiù QRB koji su i preko1000km!

U svakom slu~aju ova tehnika radaje izazov za UKT operatore koji vole DXrad i spada u najstariju vrstu rada naUKT.

Danas u vreme savremenih VHFtransivera mnogo je lak{e raditi TROPOna 144MHz ali antena i dalje ostaje os-nov oko koga se uvek reflektuje krajnjiuspeh. Kada su prilike dobre onda semogu i sa manjim snagama predajnikaraditi daleke veze. Me|utim, pored kva-litetnog transivera i antene sigurno je dai snaga igra glavnu ulogu. Zato, u zavis-nosti od mikrolokacije i drugih faktorasvaka stanica vr{i izbor optimalne snage(kod nas je u ve}ini slu~ajeva osnovnilimitiraju}i faktor CENA linearnog poja-~ala!).

Zbog toga, na samom kraju pogle-dajte i ostvarene QRB u Evropi u tropovezama, u 2006. godini, na slikama 39.i 40.

Sl. 37. Tropo skeetteer (Tropo scatttteer)

Sl. 39. Preegleed Tropo QSO-aa, uEvropi, ~ijji jjee QRB>2800km kojji su

reealizovani u 2006. godini

strana 6. jul-avgust 2009.NA[A ISTORIJA (4)

5.2.2. AMATERSKE RADIO-KOMUNIKACIJE KOJE SEOSTVARUJU REFLEKSIJOM

RADIO-TALASA OD POLARNESVETLOSTI ("AURORA")

Kao {to je ve} re~eno ovo je tako|e,pored prethodno pomenute, jedna odstarijih tehnika rada.

Ispravnom pretpostavkom da se posli~oj analogiji, kao na slojevima jonos-fere, radio-talasi mogu odbiti i od polar-ne svetlosti ("Aurora Borealis"), radio-amateri su krenuli sa eksperimentisa-njem i na ovom polju. Naro~ito inten-zivne napore su ulagali radio-amateri izAmerike i SSSR-a, 1938. i 1939. godi-ne. Da su radio-amateri i u ovoj tehni-ci rada bili pioniri to potvr|uju i izve{tajiiz ~asopisa "QST" (SAD) i "Radio" (SSSR).

Na po~etku su vr{eni eksperimentina 56MHz. Me|utim, promenom Pravil-nika, od strane Me|unarodne Unije zaradio-komunikacije, amaterima je dode-ljeno novo popdru~je, tako da su "si{li"na 50MHz. Pored toga, tada{nji stepenrazvoja radio-tehnike bio je limitiraju}ifaktor. Ali uz velike napore, ljubav i en-tuzijazam mnogi radio-amateri su ost-varili izvanredne rezultate.

Razvojem tehnike radio-amateri supo~eli sa "osvajanjem" i 2m banda. Vrlobrzo su krenuli i sa eksperimentima uodràvanju radio-veza preko Aurore, na-ro~ito one stanice koje su bile bliè Se-vernom polu.

Dugo godina je vladalo mi{ljenje dase Aurora ne moè "spustiti" ispod 46stepena Severne geografske {irine.Me|utim, po~etkom 80-tih godina pro-{log veka, radio-amateri prakti~no ovomi{ljenje demantuju. U decembru 1980.godine i amateri iz YU su se prakti~nouklju~ili u ove aktivnosti. Iz Beograda jeprve veze uradio Zoran YU1OLO sa klu-pske radio-stanice YU1AWW.

Aurora je prirodna pojava, koja je unarodu poznata pod nazivom, polarna

svetlost, a me|u nau~nicima kao: AU-RORRA BOREALIS.

Predmet je dugogodi{njih ispitivanjai istraìvanja, posebno kao fizi~ki feno-men, ili u sklopu istraìvanja uticaja su-n~eve aktivnosti (po ciklusima) na pro-stiranje radio-talasa.

Zbog vrlo visoke temperature u sun-~evoj koroni dolazi do eksplozija i izbaci-vanja materijalnih ~estica, koje su poz-nate pod imenom protoni.

Na ovaj na~in korona se stalno {iri ukosmos, a ovo strujanje protona je do-bilo naziv sun~eev veettar. Do intenzivnijegstrujanja tj. do ja~eg poja~anja sun~evogvetra dolazi pri ja~im erupcijama na su-ncu koje opet, sa svoje strane uti~u naznatno pove}anje temperature u sun~e-voj koroni. Ove temperature mogu dabudu i do 10.000OK.

Sun~ev vetar se {iri brzinom od 400do 1.000 km/s i zbog toga, od momen-ta erupcije na suncu, do zemlje stiè sazaka{njenjem od oko 36 sati.

Magnetsko polje zemlje uti~e nakretanje sun~evog vetra i usmerava gaprema magnetskim polovima Zemlje.Ja~i sun~ev vetar dovodi do tzv. mag-netskih oluja (anomalija u Zemljinommagnetskom polju tako da na KT-u do-lazi do smetnji pa ~ak i prekida radio-veza, takozvani "black out" odnosno kra-tkotalasni prekid ili "rupa"; kratica za ovajnaziv je "SWF" tj. "Short Wave Fade-out").

êstice sun~evog vetra su naelekt-risane i one dospev{i u Zemljinu atmos-feru vr{e "bombardovanje" atoma imolekula pri ~emu dolazi do jonizacije,koja izaziva pojavu svetlosti. Ova svet-lost je, kao {to je pomenuto, dobila na-ziv Polarna svetlost ili Aurora. Podru~jesvetlosti je u obliku zavese, a boja zavi-si od vrste gasova u atmosferi, ~iji in-tenzitet varira usled ~ega se menja injena boja, Sl. 42.

Visina na kojoj se fomira polarnasvetlost je od 100 do 120km.

Statisti~ki rezultati ukazuju da je upodru~jima blizu magnetskih polova, sve-tlost vidljiva veoma ~esto. Tako se naprimer, u podru~jima iznad 80-tog ste-pena geografske {irine, aurora moèpojaviti ~ak 300 puta godi{nje dok idu}ika jugu ovaj broj rapidno opada.

Za radio-amatere je interesantna mo-gu}nost uspostavljanja DX radio-vezaposredstvom Aurore.

Od jonizovanih "zavesa" vr{i se odbi-janje radio-talasa na 144MHz, a kod ve-}e koncentracije jona ~ak i na 432MHz!Zbog razli~ite koncentarcije jona u auroridolazi do pojave vi{estrukih refleksija,koje opet uti~u na kvalitet signala kogaprimamo.

Takav signal je pun komponenti ko-je se me|usobno drasti~no razlikuju ufazi tako da se originalna boja tona upotpunosti izgubi - CW signali postajuizobli~eni: umesto ~istog tona ~uje se

Sl. 40. Preegleed Tropo QSO-aa u Evropi~ijji jjee QRB od 1000-22800km,reealizovanih u 2006. godini

Sl. 41 Aurora snimljjeena 15. majja 2005.godinee od sttranee fottografa Mikee Blair,

Neebraska, USA

Sl. 42 Aurora iznad Big Bay, Onttario29. okttobar 2003. godinee,fottografisao Stteevee Irvinee

Sl. 43 Aurora snimljjeena 28. jjula 2006.godinee od sttranee Tony Wildeer iz

Chippeewa, Viskonsin/USA

strana 7.jul-avgust 2009. NA[A ISTORIJA (4)

samo karakteristi~an {um u ritmu mor-zeove azbuke (sti~e se utisak kao danam BFO nije u funkciji!).

Osrednja auroralna otvaranja pruàjumogu}nost rada samo stanicama kojesu bliè polovima. Me|utim, ja~a otva-ranja uti~u da se aurora "spu{ta" sve vi-{e ka jugu. Kod najja~ih auroralnih otva-ranja mogu} je rad i stanicama iz YU7 iYU1. Mogu}nosti za pojavu jakih auroranajve}e su u septembru i martu. Obzi-rom da je pojava polarne svetlosti po-vezana sa sun~evom aktivno{}u, pred-vi|a se pojava jakih aurora naro~ito urazdoblju od dve godine pre i dve godi-ne posle maksimuma sun~eve aktivno-sti.

Danas je amaterima olak{ano pra}e-nje propagacija i predvi|anje auroralnihotvora uz pomo} DX-klastera i specijali-zovanih softverskih paketa.

5.2.3. AMATERSKE RADIO-KOMUNIKACIJE KOJE SE

OSTVARUJU REFLEKSIJOM ODSPOPRADI^NOG - E (Es) SLOJA

(SPORADIK)Me|u radio-amaterima odavno je

poznata povremena pojava intenzivnejonizacije u visini "E" sloja, po kojoj je idobila ime "E-sporadik". Me|utim, ovapojava se u àrgonu naziva Sporadik od-nosno skra}eno "Es" (E od re~i Elektri~nisloj). Tako|e, kod analize puta radio-talasa kod ove tehnike rada ~esto sekoristi i izraz "E-skip" (misli se na Es-skip).

Do sada je utvr|eno da se ova poja-va de{ava svake godine u periodu odmaja do septembra, sa izraènim mak-simumom u periodu jun-jul. Vreme po-javljivanja je u prepodnevnim ili posle-podnevnim ~asovima odnosno od:08:00 do 10:00 i od 15:00 do 19:00UTC, plus-minus 2h.

Kada do|e do intenzivne jonizacije,onda se formira jonizovani sloj (oblak)od koga se reflektuju radio-talasi izamaterskih opsega: 50, 70, 144 i re|e220MHz (u 1. Regionu IARU, kao {to jepoznato radio-amaterima nije dozvoljenrad u opsegu od 220MHz; u na{ojzemlji pored ovog opsega nije dozvoljenni rad na 70MHz). Tom prilikom radio-amateri su u mogu}nosti da uspostav-ljaju i rade DX veze sa QRB-om i do4285km.

Danas su amateri nau~ili kako daprate intenzitet jonizacije u pomenutomsloju tj. da vr{e "monitoring" MUF-a alini oni, niti nau~nici, ne mogu sa sigur-

no{}u da odrede kada }e i gde do "ot-varanja" i do}i!?

Utvr|eno je da se, E-sporadik, naj-~e{}e javlja u periodu od aprila do krajaavgusta, svake godine, sa najve}im bro-jem pojavljivanja u junu i julu. Naj~e{}ese pojavljuje u prepodnevnim ili posle-podnevnim ~asovima, re|e u ve~ernjimtj. no}nim satima.

Do ove jonizacije dolazi na visini od90 do 115km (ova visina jonizovanogoblaka po neki put moè da bude i vi{a,a ispituje se sa raketama) gde se st-varaju jonski oblaci, od kojih se odbijajuradio-talasi, u jednom skoku, a ostva-rene veze mogu biti od 800 do 2800km.Ispitivanja sa sonda`nim raketama supokazala da se Es oblak najè{}e nalazina visini od 100km tj. na Karmanovojliniji, sa manjim odstupanjima za oko±5km.

Ovi oblaci su debeli par kilometara,a pre~nik im je obi~no oko par stotinakilometara. Zbog veoma jakih strujanja uE sloju oni se kre}u od istoka ka zapa-du. Jonizacija je ve}a od ambijentalne,za E sloj, i po nekoliko puta. Zbog togaMUF moè da se popne i do 220MHz.Me|utim, u sezoni Es uobi~ajeno kre-tanje MUF-a je od 20 do 80 odnosno100MHz. Kada postigne ve}u vrednostonda dolazi do otvaranja na 144MHz,kada se pojavljuje novi jonizovani medi-jum od koga se reflektuju radio-talasi izovog amaterskog banda.

Zbog toga su mogu}e veze i sa dvos-trukim ili vi{estrukim skokom, pri ~emusu ostvarene daljine od 800 do 4285km.

Me|u radio-amaterima su se pojavi-le ozbiljne studije o sporadiku. U njimaautori, uglavnom, zastupaju dva gledi{-ta, odnosno jedni tvrde da je pojava"oblaka" tesno povezana sa pojavom el-ektri~nog pra`njenja i drugih, pridruènihfenomena u atmosferi ("Thunderstormeffects on Sporadic E Propagation in144MHz").

Drugo gledi{te je povezano sa me-teorima i kometama i u korelaciji je saobiljem sporadi~nih rojeva u periodu odaprila do septembra, kada se naj~e{}e iregistruju sporadici. Tako|e, u ovomperiodu pojavljuju se i ve}i rojevi, kaonpr. Lyrids (od 16 do 25 aprila) ili Per-seids (od 23 do 22. avgusta).

Me|utim, najvi{e pristalica nesumlji-vo ima teorija o pritisku vetra i rekom-binaciji metalnih, dugoìvotnih jona ("Thewind shear teory of sporadic - E for-mation").

înjenica je da u ovoj tehnici rada naUKT mnogi amateri iz Evrope i Amerike,kao i drugih kontinenata, ispoljavaju ve-liku aktivnost.

Postoje ~itavi sistemi za "uzbunjiva-nje" radio-amatera prilikom pojave Spo-radika E (Es). Ovom prilikom isti~em sa-mo mogu}nost monitoringa u realnomvremenu preko izvanrednog sajta naInternetu, na adresi:

httttp://www.gooddxx.neett/

Kod ove tehnike rada mla|i radio-amateri treba da se pridràvaju sled}ihuputstava:

- slu{ati centralnu SSB pozivnu fre-kvenciju (u zavisnosti od opsega; na pr.za 2m band ona je na: 144,300MHz);

- povremeno preslu{avati opseg iukoliko ima potrebe za QRZ pozivom,onda on mora biti {to kra}i (ukoliko po-stoji mogu}nost sa usmeravanjem an-tene, uz pomoæ rotatora, ispitati iz kogpravca se ~uje doti~ni signal);

- ukoliko monitoringom primetite daje MUF visok (npr. razgovetno ~ujetedifuzne stanice iz Engleske u opsegu od88 do 108MHz) budite na opregu, mo-gu} je sporadik! Ako preslu{avanjemopsega ne ~ujete ni jednu "ja~u" stanicu(misli se na snagu TX-a) iz lokala, po-ku{ajte sa kratkim pozivima u pravcu izkoga ~ujete difuziju (u navedenom pri-meru to je pravac "G" stanica). Moètepoku{ati i sa kontrolom radio-farova pa~ak i repetitorskih stanica, iz pravca En-gleske. Npr. autor je 12.08.1991, pri po-javi Sporadika E, bio na paket-radio mreìi tom prilikom registrovao sijaset paket-radio stanica i nodova iz Engleske!;

- obavezno pratite pomenuti sajt naInternetu i neki od DX-clustera (npr.sm6.se dx-cluster na Internet adresi:httttp://sm6.seecttor7.nu/clustteer/?skin=0&&

band=hf&&limitt=25 )Ili popularni "DX Summit" na adresi:

httttp://oh2aq.com/dxxs/

- u slu~aju "otvaranja" opsega tj.pojave sporadika, neka vam je Bog upomo}i, HI!

Tek onda kada ste potpuno sigurnida ste primili ispravno pozivni znak DXstanice moète da je pozivate. Najboljeje da samo kratko i to jednom spelujetesvoj pozivni znak. Ako vam se odazovedajete samo raport! Najgore je kada sepo~etnici raspri~aju sa DX stanicom. Za-pamtite, nikada se ne zna koliko }e ot-varanje da traje pa je zbog toga rad (ia-ko se radi prete`no fonijom) vrlo ekspe-ditivan! Cilj je svake stanice da u Esuradi {to vi{e veza!

- nastavi}e se -

strana 4. septembar-oktobar 2009.NA[A ISTORIJA (5)



ISTORIJA

Na ovaj na~in, kroz rad u par spora-dika, bi}ete u stanju da svaki slede}ido~ekate sa vi{e znanja i iskustva. Se-tite se da smo svi mi, nekad, bili po~et-nici i da smo upravo na ovaj na~in "u~ili"zanat, pa zato moramo imati strpljenja iza po~etnike.

[to se ti~e snage predajnika, moè-te raditi od QRP do QRO ure|aja, ali niu kom slu~aju ne treba preterivati sasnagom predajnika! De{ava se da sig-nal trenutno potpuno propadne u QSB-u da bi se posle kra}eg vremena pono-vo pojavio, mogu}e ~ak sa jo{ boljom~ujno{}u, jer se Es oblak kre}e.

Nemojte gubiti ìvce, budite strpljivii stalno imajte na umu radio-amaterskikodeks i ham-spirit. Strogo ih po{tujte!Samo na taj na~in svi zajedno moèmodoprineti da na bandu dude manje QRM-ai da se opet, svi zajedno, ose}amo mnogobolje tj. da uìvamo u ovom na{em le-pom hobiju. Najgora mogu}a situacija jekada ve}ina iskusnih radio-amatera trpi"teror" od njih par, "neobu~enih" ili kadaljudi, iznervirani pona{anjem pojedinaca(me|u kojima ima i iskusnijih operatora)moraju da isklju~e svoje ure|aje usredsporadika!

Upravo je, izme|u ostalog, i cilj ovogserijala da se radio-amaterima {to real-nije predstave pomenute tehnike radakako bi im po~etak tj. "start" u njima bio{to lak{i i bez QRM-a!

Vremenom }ete na Internetu prona}ii fajlove sa snimcima (audio zapise,obi~no kao "MP3") iz otvaranja od nekihEvropskih stanica. Obavezno ih poslu-{ajte i zapitajte se kako je kod njih (ug-lavnom) sasvim normalno da iz jednoggrada (iz istog lokatora), bez me|usob-nih smetnji, radi po par desetina stani-ca u jednom sporadiku! Za{to to ne bibilo normalno i kod nas!?

Sada }u se ponovo vratiti kra}em is-torijskom prikazu razvoja ove UKT DXtehnike rada kod nas.

Od 1977. godine ovoj tehnici radana UKT, kod nas, se pristupa znatno or-ganizovanije. To je period od 16 godinaod prvog QSO koga je napravio Bora,

YU1CW, kada je u julu 1961. godineuspeo da uradi prvi Es QSO iz Jugosla-vije, sa Engleskom stanicom G3GOP/p.U ovom ~asopisu br. 7-8 iz 1961. napi-san je ~lanak o ovoj prvoj vezi prekoSporadika E(Es) na 144MHz. To je bilaprva veza izme|u YU i G na 2m bandui zbog toga dajem izvod iz pomenutog~lanka:

"Po zavr{etku majskog subregional-nog UKT takmi~enja 7. maja 1961. go-dine, u 14:40 po~ela je obostrana vezaizme|u stanice YU1CW iz Beograda iG2GOP-p, pet milja isto~no od Ludlo-wa. Ova veza je imala pribli`no QRB1.840km.

U~e{}e na majskom UKT takmi~enjunije bilo naro~ito brojno, ali su se u radusa mnogim stanicama zapaàle intere-santne pojave. Feding je bio znatan ta-ko|e kod rumunske stanice YO2KAB, unedelju 7.maja ujutro. Raport se menjaR5 S5, pa S9 i S9 da padne sa sporimfedingom na S5. Razo~arenje je bilo,me|utim, vrlo veliko, jer za puna dva satanisam uspeo da dozovem YO2KAB. Izatoga su jo{ dve YU1 stanice, YU1NAE iYU1OE, obe iz Zrenjanina, bezuspe{nopozivale jo{ ~itav sat. Tako smo zvaliukupno 3 sata. Pored YO2KAB iz istogpravca su se ~ula jo{ dva signala, nosi-oca bez modulacije, od kojih je jedanbio nekoliko stepeni isto~niji. U ovomslu~aju tako|e odgovor nije usledio. Po-sle svega, takmi~enje se zavr{ilo u 13:00standardnim vezama sa YU1, YU2, YU4i HG stanicama.

Po zavr{etku takmi~enja, posle pozi-va od 10 minuta u pravcu severo-zapad,u 14:25 su zapaèni po pa`ljivom pre-traìvanju celog dvometarskog opsegasignala na u~estanosti 145,7 do 146MHz, kojih do tada nije bilo. Signali subili slabi i nisam ih odgonetnuo. U 14:30ponovo sam obratio pa`nju na pomenu-te u~estanosti, posle veze sa YU1OW,koji me je tako|e u isto vreme zvao.Sada me|utim, signali su bili znatno ja-~i. Iz trenutka u trenutak se sve jasnijerazaznavalo povezivanje telefonijom en-gleskih stanica. U prvi mah je bilo te{koda se odgonetnu pozivni znaci. Uzbu|e-nje na ovoj strani je bilo prili~no, a isto-

vremeno su engleske stanice dolazilejedna preko druge. Pregledao sam , br-zo pola megaherca niè od 146MHz ibilo je jo{ nekolikog signala. Najja~i jebio ipak signal na u~estanosti od oko145,9MHz, koji sam prvi uo~io. Dugo jetrebalo da se odgonetne pozivni znak.To je bio G3KIF/p i tek na kraju kao prviznak. Ostale stanice su se tako|e te{ko~itale. Preko G3KIF/p je i{la jo{ jednavrlo jaka stanica. Vrlo lepo se ~ula tako-|e jedna G4 stanica sa dva slova, mo-bilna. Interesantno, sve stanice su radiletelefonijom, pozivaju}i CQ ili CQ kon-test, ali niko nije sricao svoj znak, {to jeoteàvalo razabiranje znakova.

Iz straha da se naglo ne promeneuslovi rasprostiranja, ~inilo mi se danikad niko nije tako dugo pozivao CQkao G3KIF-p. Iza toga ~itavih 10 minu-ta sa kratkim pozivima pozivao samG3GIF/p. Ali bez uspeha. Izgledalo je dane}e biti veze sa Engleskom, ali od to-likih signala trebalo je da me neko ipak~uje. Na oko 400kHz niòj u~estanostiG3GOP/p, sa znatno slabijim raportompozivao je "YU1CW, Jugoslavija". Sad jesve krenulo, raporti su obostrano R5S5/9. Veza je trajala 15-20 minuta. Ve-rovatno zbog uzbu|enja ili drugih razlo-ga, ponavlajli smo ono {to bi se u dru-gim sitauacijama ina~e razumelo.

U 15:00 signal je slabio, ali jo{ 5 mi-nuta se ~uo, da bi u 15:10 svi signalizajedno i{~ezli, kao {to su se i pojavili.Pri proveravanju pravaca antene, u tokuveze, ustanovljeno je da je ona prili~nomalo osetljiva na obrtanje. Obrtanje an-tene 15 stepeni levo i desno se ose}alomanje o{tro u ovom slu~aju nego nabliskim rastojanjima. Antena je bila uhorizontalnoj ravni, a nije bilo mogu}no-sti provere najpovoljnijeg ugla premahorizontu.

Predajnik stanice G3GOP/p je bio8W inputa sa krajnjom cevi QVO4-7,modulator 6V6, a antena od 3 elemen-ta. Prijemnik je bio super sa 5,5MHzposredne u~estanosti, 6AK5 kao poja-~ava~ visoke u~estanosti, a 6AK5 kaome{a~ i akumulatorsko napajanje. Sta-nica G3GOP/p se nalazila na oko 488mnadmorske visine.

strana 5.septembar-oktobar 2009. NA[A ISTORIJA (5)

Ovde je stanica bila postavljena,zbog nemogu}nosti rada na 2m iz sta-na, na Zvezdari, periferiji Beograda, na252m nadmorske visine, {to je oko 50do 100m iznad srednjeg dela grada.Snaga predajnika je 80-90W. U izlazu829B, dok je antena 7 iznad 7 elemena-ta napajana sa 240Ω.

Prijemnik je sa konvertorom, koji ima2 stepena VF poja~anja, dve kaskadeispred me{a~a u~estanosti. Prva je ECC88,a ECC85 kao druga kaskoda ispred me-{a~a u~estanosti ECC85, gde je drugapolovina promenljivi oscilator. Jo{ jedanstepen je 6BA6, zbog potiskivanja si-metri~nih u~estanosti, a manje zbog po-ja~anja poslednje u~estanosti ispred KTprijemnika. U ~etiri poslednja majska ta-kmi~enja su uvek do sada iz pravca se-vero-zapad ~uli u Beogradu u popodne-vnim ~asovima nedelje pingovi, ali vrloretki i neupotrebljivi.

Na kraju bi trebalo dati neki komen-tar, ali mislim da je opis ure|aja najboljikomentar odakle treba izvla~iti zaklju~-ke. Moje li~no mi{ljenje je da treba {to~e{}e raditi pa ne}emo ~ekati takmi~e-nje da stvaramo prve veze, kao {to jeova sa Engleskom ili 15 sati i 15 minu-ta ranije Beograd-Budimpe{ta. VezaBeograd-Budimpe{ta je tako|e uspos-tavljena u ovom takmi~enju sa stanicomHG5CD".

Kao {to je to ve} pomenuto Bora jeu svom RK YU1BKL, oko sebe, okupioizvestan broj mla|ih UKT operatora,me|u kojima je bio i Moma, YU1NPW.Kasnije su se priklju~ili i: Vlada YU1NOP,Aca YU1NPZ kao i Dragan YU1NPW.Bora ih je sve, u granicama svojih mo-gu}nosti, upu}ivao u na~in rada DX sta-nica na 144MHz. Tako je od 1965. go-dine najaktivniji bio Moma od kada i po-~inje da radi svoje Es veze na 144MHz!Zbog toga je i dobio funkciju 1977. dabude Urednik novog glasila za UKTamatere, koga je pokrenuo SRJ (ta~nijeUKT komisija Saveza radio-amatera Ju-goslavije). Pored toga Moma, YU1NPWje za na{u zemlju postao i koordinatorza Sporadik E (Es) i bio je u tesnoj vezisa evropskim koordinatorom (F8SH).

Tokom 1975. i 1976. godine Momaje prakti~no bio "lenger" na bandu i strp-ljivo je pomagao mnogim operatorimada se uklju~e u ovu novu, za njih, teh-niku DX rada na 144MHz. Pored Mometu je bio i Sveta YU1OIA, koji je stica-jem okolnosti tada dosta putovao po

Evropi i donosio dosta korisnih informa-cija za UKT amatere. Tako je, kao jedanod najagilnijih, sa grupom istomi{ljenikauspeo da postavi i prvi repetitor na Ava-li, za FM rad!

Od 1977. godine, kada je bilten po-~eo redovno da izlazi, Moma je svojimstru~nim prilozima znatno uticao na po-pularisanje ovog na~ina rada DX stanicana 144MHz! Pored YU1 u ovu aktivnostse vrlo brzo uklju~uju i stanice iz: YU2,YU3, YU4 i YU5. Samo dve stanice izYU6 bile su povremeno aktivne u Es ot-varanjima. Na ovaj na~in raste i broj ak-tivnih stanica {to sve doprinosi postiza-nju boljih rezultata u DX radu na 2m ba-ndu.

Moma YU1NPW 1977. godine us-peva da zavr{i svoj novi linearni poja~a-va~ sa 2x4CX250B snage oko 1200W!To je bio prvi linearac za 2m u Beogradukoji je bio u stanju da postigne ovolikusnagu! Svoj linear za 144MHz vrlo brzozavr{ava i Aca, YU1NPZ i Teo, YU7PXB.Dragan, YU1PKW kao {to je to ve} po-menuto uùrbano radi na konstrukcijisvog lineara za 432 MHz, zbog izlask naEME!

Se}aju}i se onoga {ta mi je govorioMiki YU1SG, autor je uvek teìo da "mi-nimalisti~kim" pristupom u oblasti ispiti-vanja prostiranja UKT prikupi {to vi{epodataka za analizu. Zbog toga sam 80-tih godina XX veka, u "YU VHF/UHF bil-tenu", pokrenuo QRP rubriku u TROPOtehnici rada na 144MHz. Ona je bilaplod vi{egodi{njeg iskustva a njen efe-kat se najbolje video u pove}anom brojuaktivnih stanica na pomenutom bandu.Potom se ve}i broj operatora prebaciloi u Es tehniku rada i po ko zna koji putuverilo da je za uspe{an start bila do-voljna jedna Yagi antena od 10 do 15eli solo TRCV ( u to vreme vrlo popularni:FT-221R; FT-225R ili RD; IC-202; TR-9000; FT-290R; FT-480R; poznati trans-verter po dizajnu YU1EU kao i mnogidrugi ure|aji). Kasnije su operatori na-bavljali lineare i sa tako pove}anom sna-gom ostvarili su i bolje rezultate. Zbogtoga autor i danas, sa istom èljom, pri-stupa pisanju ovog serijala u nadi da }eu Srbiji iz kvantiteta proiza}i kvalitet koji}e ponovo prefiks YU (ovoga puta se onodnosi na dràvu Srbiju) uzdi}i na znat-no vi{e mesto u Evropi, u popularnimoperatorskim VHF/UHF tehnikama rada!

Tako|e, i u ovoj DX tehnici rada naUKT vr{io sam ispitivanje SLOT antene(skra}ena verzija poznate "YU0B" an-

tene) od "9+9" elemenata, Sl. 44. i 44a,u periodu od 1. jula 1980. pa do 8. jula1982. godine.

Sl. 44. Nova SLOT antteena "9+9" ttanicee YU1MS (KN04ET) podignuttee

krajjeem jjuna 1980.

Sl. 44.a. SLOT antteenasttanicee YU1MS (1980)

Sve ove veze, uglavnom su ura|enesa "golim" ure|ajem FT-480R! Na slika-ma od 44.b. do 44.d. su date slike QSLkarti stanica ~iji je QRB>2000km.

Sl. 44.b. QSL kartta sttanicee iz Rusijjee izlokattora LO23; QRB jjee 2.023km

Kao retku zemlju na UKT prikazujemi QSL kartu stanice iz Libana (Bejrut),koja je ra|ena u Es otvaranju, 13. jula1980. godine, Sl. 44.e.

strana 6. septembar-oktobar 2009.NA[A ISTORIJA (5)

Sl. 44.c. QSL kartta sttanicee iz Armeenijjeeiz lokattora LN20FE (WA63jj);

QRB jjee 2.031km

Sl. 44.d. QSL kartta sttanicee iz Rusijjee izlokattora LO26BQ (WQ51jj);

QRB jjee 2.110km

Sl. 44.ee. QSL kartta sttanicee izLibana (Beejjrutt)

Sl. 44.f. Druga sttrana QSL kartteesttanicee OD5MR

Kao {to je to ve} pomenuto "YU0B"antena se dugo zadràla u upotrebi kodUKT operatora. Me|utim, vreme je u~i-nilo svoje i danas se Yagi antene radena principu kompjuterskog modeliranja.Dodatne modifikacije i opis pojedinihantena je po~etkom 90-tih godina XXveka, radio i Pi{ta, YU7EW. Zbog togaovde i prikazujem par QSL-ki od Pi{te,ex. YU7NWN, kao potvrdu svega izne-tog, Sl. 45, 46, 47. i 48.

Sl. 45. QSL kartta sttanicee iz [veedskeeza Es QSO

Sl. 46. QSL kartta sttanicee GJ4ICD zaEs QSO

Sl. 47. QSL kartta sttanicee RA6AAB(KN94WR) za Es QSO

Sl. 48. QSL kartta za TROPO QSOsttanicee T7/IW2AXS (JN63FW)

Na kraju ovog opisa osvrnuo bih sena jednog od najpoznatijih UKT operato-ra iz biv{e Jugoslavije, na Mikija YU2IQ.On je bio odli~an konstruktor i perfek-tan operator! Spadao je u grupu vrlo re-tkih operatora koji su svoje ure|aje samikonstruisali i potom ih testirali na opse-gu. Tako mikiju nije bila strana ni CW iu granicama slobodnog vremena bio jejedna od repernih stanica iz na{e zem-lje, Sl. 49. Pored tropoa, MS vrlo ~estoje radio u Es otvaranjima na 2m bandu.Tako je Miki uspeo da za YU uradi vi{eprvih veza, kao npr. sa OD5, itd.

Sl. 49. Miki YU2IQ u svom PPS,HE77a (sttari lokattor)

Pored tropoa, MS vrlo ~esto je radiou Es otvaranjima na 2m bandu. Tako jeMiki uspeo da za YU uradi vi{e prvihveza, kao npr. sa OD5, itd. Izvrstan jepoznavalac mnogih tehnika rada na UKTi zbog toga je uvek bio spreman da po-mogne mnogim operatorima koji su tekpo~injali da rade na UKT. Kao takav bioje ~lan mnogih me|unarodnih ekspedi-cija i mnogi su voleli da ga vide poredsebe jer im je uvek bio od pomo}i kaonenametljiv, uporan i dobar kolega! Ipored tolikog znanja i iskustva uvek jebio skroman i nikad nije nametljivo isti-cao svoje uspehe {to je danas retkost iodlika je dobrih ljudi!

I na kraju pominjem da o ovoj DXtehnici rada na 144MHz moète vi{epro~itati u serijalu pod nazivom: "Spo-radik E - interesantna tehnika DX radana 144MHz", koji je objavljen u ~asopisu"Radio-amater", od broja 5/2007. pa dobr. 3/2008, u pet nastavaka.

strana 7.septembar-oktobar 2009. NA[A ISTORIJA (5)

5.2.4. AMATERSKE RADIO-KOMUNIKACIJE KOJE SEOSTVARUJU REFLEKSIJOM

RADIO-TALASA ODMESEÊVE POVR[INE (EME)

Vest o uspehu Projekta "DIJANA" br-zo se pro{irila i me|u ameri~kim radio-amaterima, koja je jo{ vi{e dobila na te-ìni kada se u astronomskom ~asopisu"Sky and Telescope", aprila 1946. godinepojavio ~lanak fizi~ara Harolda Webba.On je bio zaposlen u Oruànim snaga-ma SAD-a i kao ~lan tima bio je direk-tno angaòvan na Projektu "Dijana".

Uspeh vojske u emitovanju i prijemuradarskog signala tj. prijem ODJEKA(EHOA) od Mese~eve povr{ine zain-teresovala je i ameri~ke radio-amatere.

Zbog specifi~nih tehni~kih zahtevakoji su se postavljali pred ove komuni-kacije, samo par ameri~kih amatera imalo jeadekvatne ure|aje i opremu.

Prve eksperimente otpo~eli su W3GKPi W4AO s predajnikom snage 1KW, iantenom od 32 elementa, na frekvencijiod 144MHz. Prvi slabi odjek primili su15. decembra 1950. godine. U novem-bru 1952. godine postigli su ve} znatnobolje rezultate. U ove eksperimente uk-lju~uje se i W3LZD. Tako, 27. januara1953. godine primaju niz jasnih odjeka sMeseca od stanice W3EZJ, koja je radi-la sa antenom od 127 elemenata.

Napretkom radio-tehnike, u perioduod 1953. do 1960. godine pojedinim ame-ri~kim amaterima se pruà mogu}nostEME eksperimenata i na vi{im amater-skim bandovima. Tako, 21. jula 1960.godine amateri W1BU i W1HB uspeva-ju da uspostave prvu dvostranu vezurefleksijom od Meseca na frekvenciji od1296MHz (23cm). Ure|aji sa kojima suradili, za te godine, bili su za mnoge ra-dio-amatere nau~na fantastika! Amater,W1BU radio je sa klistronskim predajni-kom snage 1KW. Prijemnik je imao 100Hz propusno podru~je.

Druga stanica, W1HB radila je saklistronskim predajnikom snage 4KW,prijemnikom ~ije je propusno podru~jebilo 50Hz i paraboli~nom antenom pre~-nika 5m. Ova druga stanica je bila loci-rana u Kaliforniji a razdaljina izme|u ovihstanica bila je oko 3.200km.

Vest o ovom uspehu ameri~kih ama-tera brzo je do{la i do Evrope tako dave} 1962. godine [vajcarci i Nemci po-~inju sa prvim eksperimentima. U no}i22. na 23. april 1962. godine uspe{noprimaju odjek sa Meseca, na 1296MHz,

a u pomenutoj grupi bili su: HB9RG,HB9RF, DL9GU, DJ3EN i DJ4AU.

Me|utim, Finski amater OH1NL vr{ipripreme i testira opremu za 144MHz.Tako, 11. aprila 1964. godine uspeva dauspostavi vezu preko Meseca sa ame-ri~kim amaterom W6DNG. Finac je ko-ristio TX od 800W, a Amerikanac je ra-dio sa predajnikom od 1KW.

Tehni~ki kuriozitet u odràvanju vezapreko Meseca napravio je amater KP4BPZ,iz Porto Rika. On je imao na raspola-ganju, odre|eno vreme, najve}u antenuna svetu od "svega" 305m! Naime, ovoje bila antena od radio-teleskopa u Are-sibu. Ovaj amater je u junu 1964. godi-ne odrào niz veza sa ameri~kim i ev-ropskim amaterima na 432 i 144MHz.Dokazao je da se i sa skromnijom opre-mom moè uraditi EME QSO, ali je todruga strana obilato kompenzovala. Naovaj na~in je engleski amater G3LTF us-peo da, sa svega 150W i paraboli~nomantenom od 5m, kompletira EME vezusa KP4BPZ.

Iz biv{e Jugoslavije prvu vezu prekoMeseca na 144MHz ostvaruju ~lanoviradio-kluba YU2CNZ, Sl. 50.

Sl. 50. Grupa radio-aamatteera izRadio-kkluba "Zagreeb" YU2CNZu momeenttu posttavljjanjja EMEantteenskog sistteema za 144MHz

Oni su 25. maja 1977. godine radilisa poznatim {vedskim amaterom SM7BAE,Sl. 52.

Godinu dana kasnije, ali na 432MHz,ovaj uspeh ponavlja ekipa beogradskihamatera okupljenih oko Dragana YU1AW, au ekipi su bili Ivan YT1MA i Joca

YU1WA, kada 15. juna 1978. godine us-pevaju da kompletiraju vezu sa pozna-tim francuskim amaterom F9FT iz Re-msa (Sl. 54 i 55. u slede}em broju).

- nastavi}e se -

Sl. 51. ^lanovi eekipee YU2CNZ za 2msttanicom i u momeenttu usposttavljjanjjaprvee YU EME veezee sa amatteerom iz{veedskee, SM7BAE. Na slici vidimo:Milana YU2RGO, Mittra YU2RMP

i Miodraga YU2RGC

Sl. 52. Kjjeeli, SM7BAE jjeedan oddoajjeena VHF-aa, 90-ttih godina XX veeka

Sl. 53. Antteenski sistteem SM7BAE

strana 4. novembar-decembar 2009.NA[A ISTORIJA (6)



ISTORIJA

Sl. 54.Dragan YU1PKW, Joca YU1OAH i

Ivan YU1OFQ u momeenttu usposttav-ljjanjja prvee EME veezee na 432 MHzsa sttanicom F9FT (15. jjun 1978)

Sl. 55. QSL kartta od sttanicee F9FT,op.Frank Tonna, za prvi EME QSO

izmee|u Francuskee i Jugoslavijjee

Dragan, veliki zaljubljenik u elektro-niku, Sl. 56, pokrenuo je niz projekatadok je pripremao ekipu za prvu EMEvezu u YU na 432MHz.

Kao {to se moè i pretpostaviti naj-pre~i je bio izrada novog lineara sa ve-}om izlaznom snagom, za 70cm band ipriprema materijala za izradu lineara za23cm podru~je.

Ostatak ekipe je radio na doterivanjuantenskog sistema (kolinearni sistemdipola) i pripremi za izradu parabole(Ivan YT1MA i Joca YU1WA).

Samo se moè zamisliti koliki je obimposla bio planiran da se obavi do kraja1978. Tako je ve} tokom septembra istegodine (17. i 23.) ura|eno jo{ 5 novihEME veza na 432 MHz (W1JR, YV5ZZ,PA0SSB, K3NSS i I5MSH). Sa ovakvomaktivno{}u nastavljeno je i dalje i ekipaje iz meseca u mesec beleìla sve ve}irejting na EME DXCC listi.

Na ovaj na~in je ra|eno cele 1979.da bi u novoj 1980. godini Dragan pro-radio sa parabolom za 144, 432 i 1296MHz. Ovo je bila najve}a amaterska pa-rabola na Svetu, toga vremena sa fanta-sti~nim pre~nikom od 12,2 metara! Nadonjoj slici vidi se snimak ove antene navikend lokaciji YU1AW.

Sl. 57. Najjvee}a amatteerska antteena naSveettu - parabola iz 1980. za UKT, kojju

jjee konsttruisao Dragan YU1AW i ~ijjijjee pree~nik bio 12,2 meettara!

Kao i kod MS-a i u ovoj DX tehnicirada na UKT digitalni mod (WSJT) po-tiskuje analogni. Danas je retkost nai}ina EME stanicu koja "rasipa" snagu ra-de}i u analognom reìmu, HI!

Softverski paket "WSJT" u sebi sa-drì i opciju za EME sa izvanrednomemisijom JT65b, koja se generi{e preko

zvu~ne kartice u ra~unaru i preko inter-fejsa se dalje {alje ka radio-stanici. Re-ìm rada je USB, telefonija, zbog {irineprenosa emisije.

Na neki na~in {tafetu su od Draganapreuzeli: Aca YU1EU, Vlada YU1BB,Moma YU1EV, Teo YU7PXB, JozefYU7AA, Pi{ta YU7EW, Milenko YU1IO,Goran YU1CF i Slobodan YU7XL.

Sl. 59. YU1EV EME sitteem za 432MHz

Osamdesetih godina XX veka u exJugoslaviji najve}i EME sistem je nap-ravio Bojan YU3USB. On je, uz pomo}Dragana YU1AW, ovaj sistem koncipiraooko YU0B antene. Za po~etak prvo jepodigao manji sistem od 8xYU0B.

Bojan je potom podigao ve}i anten-ski sistem od 24xYU0B i sa njim je ra-dio mnogo interesantnih veza.

Sl. 56.

DraganYU1AW, pokreetta~

EME radaiz Beeograda

i SrbijjeeSl. 58 EME antteenski sistteem YU1EU

(KN04FT), 4xxYU0B (1980)

Sl. 60. Moma YU1EV u svom EMEkuttku za 432MHz (1981)

strana 5.novembar-decembar 2009. NA[A ISTORIJA (6)

Sl. 62. EME antteenski sistteem sa4xxYU0B antteenama, za 144MHz od

YU7PXB (1980)

Teo je danas poznat kao YU7AR ibio je vrlo aktivan na 432MHz a u zad-nje vreme ga je preokupirao rad na vrloniskim frekvancijama (137kHz). Poredtoga, Teo je konstruisao vi{e linearacaza 432MHz sa lampama GI-7B kao itranzistorskih, a pre toga je podigao no-vi antenski stub, Sl. 62a.

Sl. 62.a. Antteenski sttub YU7AR iantteenee za 432MHz

Sl. 62.b. Teeo YU7AR u svom PPS-uu

Sl. 62.d. Pogleed sa gornjjee sttranee nalineear za 432MHz koga jjee konsttruisao

Teeo YU7AR by YU1AW

Sl. 62.ee. Tranzisttorski lineear za144MHz/ 160W, konsttrukcijja YU7AR

Sl. 63. Antteenski sistteem sttanicee YU1CFza 50 i 144MHz

Sl. 64. EME sistteem sttanicee YU7AA

Sl. 64.a. Jozeef YU7AA u svom shacku

Sl. 65. Ranijji antteenski sistteem YU7XL

Sl. 65.a. Novi antteenski sistteem YU7XL

Ina~e, koliko je autoru poznato Bo-ban danas eksperimenti{e sa OBLONGantenama prema sopstvenom algoritmu,ali jo{ nije stigla slika, HI!

Tako|e, novi antenski sistem je po-digao i Pi{ta, Sl. 66.

Kao {to je ve} pomenuto danas sveove stanice rade sa programskim pake-tom "WSJT" via EME! Tako se moè ra-diti i sa QRP snagom od "svega" 100Wi ostvariti vi{e lepih veza. U zadnje dvegodine na ovaj na~in je aktivna stanica

Sl. 62.c.

Lineear za432MHz sa

2xxGi7b,konsttrukcijjaYU7AR by

YU1AW

Sl. 65.b.

BobanYU7XLu svomshacku

Sl. 61. EME antteenski sistteem za 2mband sttanicee YU3USB (8xxYU0B)

strana 6. novembar-decembar 2009.NA[A ISTORIJA (6)

YU2DX iz Beograda. Rakac koristi TRCVIC-275H i oko 90W PEP i jednu antenuOBLONG od 8el, koju moè da rotirasamo po pravcu! Sve veze obi~no radipri zalasku Meseca. Me|utim, po~et-kom 2008. je postavio novu antenu od9el 3WL ELLY by YU1QT, Sl. 67.

Sl. 67. Antteena 9eel ELLY od 3WL byYU1QT, kojju jjee napravio i

posttavio YU2DX

Pored ovih stanica, zadnje dve godi-ne, u ovoj tehnici aktivan je i Vlada,YT1VP iz Valjeva, Sl. 68, 69, 70, 71, 72 i 73.

Sl. 69. Vlada YT1VP vr{i pripreemee zaizmee{ttanjjee uree|ajja

Sl. 70. YT1VP u porttablu (JN94) vr{itteesttiranjjee opreemee za EME rad

Sl. 71. Porttabl EME antteenski sistteemYT1VP (2xxEF 0213 by YU7EF)

Sl. 72. YT1VP poreed porttabl antteenskogsistteema u EME QSO (JN94)

Sl. 73. YT1VP (lee|ima okreenutt) iYU2DX u EME radu

Ovde pominjem i jedan mali kuri-ozitet, Naime, po nagovoru YU1AW, au-tor je u vi{e navrata, po~etkom 1982,sa SLOT antenom ("9+9") slu{ao EME(kada je Mesec bio u zalasku) i tom pri-likom registrovao rad vi{e stanica, a nji-hove signale snimio na audio-kaseti! Testanice su radile sa linearima od 1,5 do2kW kao i sa ve}im antenskim sistemi-ma. Zbog toga je i bilo mogu}e regis-

trovati njihov rad ({umni broj prijemnika,FT-480R, je tada bio 1,2dB). Mla|i ama-teri bi sigurno mogli mnogo toga da na-u~e ako se odlu~e da po ovladavanju ifamilijarizaciji sa programom "WSJT"provedu malo vi{e vremena u slu{anjuEME signala!

5.2.5. AMATERSKERADIO-KOMUNIKACIJE KOJESE OSTVARUJU REFLEKSIJOM

RADIO-TALASA ODMETEORSKIH TRAGOVA (MS)

Posle II Svetskog rata u razvijenimindustrijskim zemljama zapada dolazi dokvantitativno-kvalitativnog napretka ra-dio-amaterske organizacije. Mnogi ra-dio-amateri, pod vrlo povoljnim uslovi-ma, dolaze u posed rashodovanih voj-nih, ali vrlo kvalitetnih radio-ure|aja zaUKT, naro~ito u Americi. Na taj na~in in-tenzivira se aktivnost na 50, 70, 144,220, 432 i donekle na 1296MHz.

Vrlo ozbiljnie diskusije vode se me|uradio-amaterima, entuzijastima, o osva-janju i eksperimentisanju sa novim teh-nikama rada na UKT opsezima, me|ukojima je bio i MS.

Teoretsku postavku Meteor Scatte-ra, prvi su objavili ameri~ki amateriW4HHK i W2UK, na osnovu analogije orefleksiji radio-talasa od jonosfere tj.pojave Sporadika E (Es) i Aurore.

Sl. 74. Principijjeelma {eemaMS radio-vveezee

Oni su ispravno pretpostavili da bise UKT mogli odbiti i od jonizovanihmeteorskih tragova. Zbog toga prou~a-vaju literaturu o meteorima i ve}im me-teorskim rojevima. Po~etni prora~uniukazuju da je tehni~ki izvodljivo da seotpo~ne sa eksperimentima u ve}immeteorskim rojevima. Na taj na~in supomenuti amateri, od 1953. godine vr{iliintenzivne eksperimente na 144MHz, upo~etku bez rezultata ali, to ih nijeobeshrabrilo. Vr{e}i eksperimente u no-voj oblasti rada, ovi entuzijasti, poredre{avanja niza tehni~kih pitanja, moralisu da uspostave i potpuno novi protokolveze.

Mukotrpnim radom u potpuno novojoblasti, gde nije bilo rezultata (bar ne ja-

Sl. 66. Novi antteenski sistteem YT3I,4xx10eel Yagi (EF-00210 by YU7EF)

Sl. 68. Vlada YT1VP u porttablu (JN94)proba novi uree|ajj IC-77700

strana 7.novembar-decembar 2009. NA[A ISTORIJA (6)

vno publikovanih) niti bilo kakvih infor-macija ~ak ni od profesionalnih slu`bi,ovi amateri su definisali mnoge pojmo-ve oko vremenske dinamike (trajanjerelacije) u samom MS QSO-u kao i po-dataka koji su se razmenjivali (raporti zarazne nivoe signala i zahtevi za ponav-ljanje odnosno sporazumevanje).

Vest o eksperimentima i uspesimaove dvojice amatera vrlo brzo se pro{i-rila i uskoro im se priklju~uju i drugiamateri iz Amerike. Prvu obostranu ve-zu uspeli su da realizuju amateri: W4HHKi W1HDQ, 1955. godine, na 144MHz.Posle ovoga, veliki interes za ovu novuoblast komunikacija pokazale su i ko-mercijalne slu`be, u Americi i {ire.

Godine 1957. u Evropi se u MS ek-sperimente uklju~uju amateri iz [ved-ske, SM6BTT (Goteberg) i Austrije,OE6AP (Grac). Slede}e godine u maju,u MS eksperimente, se uklju~uje i [vaj-carac HB9RG kao i jo{ jedan [ve|aninSM4BIU. Oni uspevaju da prime signaleod austrijskog amatera, OE6AP, iz Gra-ca. Me|utim, do prve veze dolazi 13. i14. decambra 1958. godine, za vremeroja "Geminidi", izme|u stanica SM6BTTi HB9RG.

MS radio-veze su me|u amaterimaod 1958. godine postale vrlo popularnei predstavljale su pravi tehni~ki izazov.Tako|e, bile su vrlo interesantne i kaonova oblast za VHF DX rad, jer je tadabio kuriozitet raditi preko MS-a. Na tajna~in se broj aktivnih stanica, koje supo~ele sa radom u ovoj novoj tehnici, izdana u dan pove}avao.

Zbog toga je, krajem oktobra 1963.godine na adresu ARK "Mihajlo Pupin"YU1EXY i stiglo pismo belgijskog ama-tera ON4FX, sa predlogom da se slede-}e godine poku{a ostvariti MS veza. Tajpredlog su mladi amateri, uglavnomstudenti elektrotehnike iz YU1EXY, saodu{evljenjem prihvatili i odmah krenulisa pripremama za eksperiment. Kvalite-tno izvr{ene pripreme rezultirale su sa

prvom kompletnom MS vezom izme|uYU i ON, u kvadrantidima, 03/04. janu-ara 1964. godine, Sl. 50. Posle toga niùse MS veze ove jedine stanice iz YU isa drugim amaterima i novim zemljama.

Svi oni radio-amateri, koji se intere-suju za ovu tehniku operatorskog rada,treba prvo da se upoznaju sa osnovnimpojmovima o: meteorima, meteorskimrojevima (stalnim i sporadi~nim) i mete-oritima.

Ve} je pomenuto da se atmosfera,kao zemljin omota~, proteè do visineod oko 500km iznad koje se nalazi me-|uplanetarni prostor. Iz njega nam nep-rekidno pristiè Interplanetarna pra{ina~ije su ~estice razli~itih veli~ina, od mik-ronskih do par milimetara a u nekimslu~ajevima i veli~ine teniske loptice. Nagodi{njem nivou u zemljinu atmosferupristigne velika koli~ina ove pra{ine.Zbog velikih brzina kretanja njenih ~esti-ca dolazi do interakcije sa zemljinom at-mosferom tj. prilikom prodora ~esticaove pra{ine u gu{}e slojeve atmosferedolazi do njihovog sagorevanja. Ove ~e-stice nazivamo Meteorima. Me|utim, zaone delove ove pra{ine koji prodru dozemljine povr{ine kaèmo da su to me-teoriti.

Sa aspekta radio-veza bitni su i jednii drugi jer zbog pomenutih brzina kre-tanja, iza sebe ostavljaju jonizovani trag,od koga se pod odre|enim uslovimamogu reflektovati UKT.

Bitno je zapamtiti da je sila trenjave}a ukoliko je atmosfera gu{}a, pa sezbog toga javlaju visoke temperature i~estice ove pra{ine sagorevaju i ve}i-nom potpuno isparavaju. Pored toga, ja-vlja se i jonizacija tako da ove ~estice isitna tela, prilikom kretanja kroz zemlji-nu atmosferu, iza sebe ostavljaju jonizo-vani trag.

Vi{e faktora uti~u na gustinu joniza-cije u tragu. Bitno je da zapamtimo dase javlja tzv. podkriti~na i nadkriti~na jo-nizacija odnosno da jonizovane meteor-ske tragove delimo na tragove sa pod-kriti~nom i nadkriti~nom jonizacijom.

Podkriti~na jonizacija, kao {to i samare~ kaè, zbog male gusto}e jonizacije umeteorskom tragu, nije u stanju da iza-zove totalnu refleksiju radio-talasa. Nai-me, ulaskom u ovu sredinu dolazi doraspr{ivanja talasa u svim pravcima kojeje opet zavisno od gustine jonizacije, odta~ke do ta~ke (Scattering je izraz naEngleskom za pojam raspr{ivanje). Odovako raspr{ene energije talasa, do an-

tene prijemnika na Zemlji, dolazi samojedan manji deo (samo oni koji imajuodgovaraju}i ugao refleksije) koga miregistrujemo kao veoma kratak signal.

Ovaj signal se iznenada pojavljuje iima "kratak ìvot" tj. kratko traje (od 0,1do 0,5 sekundi), a ameri~ki amateri suga nazvali Ping. Oni se naj~e{}e regis-truju pri meteorskim refleksijama i nji-hov broj stalno varira da bi npr. kod me-teorskih rojeva njihov broj bio i nekolikostotina u minuti. Kod sporadi~nih mete-ora njihov je broj znatno manji, ali danasvrlo iskoristljiv sa aspekta digitalnih MSveza!

Starijim amaterima, koji su ranije MSradili na klasi~an na~in (sa magnetofon-ima i memorijskim tasterom za ubrzanupredaju CW) verovatno je ostala mem-orisana njihova zvu~na slika (po~etnici-ma je te{ko da zamisle koliko puta semorao preslu{avati magnetofon da bi seiz pingova "iscedile" informacije, pogoto-vo ako se ima u vidu da su periodi emi-tovanja bili ~itavih 5 minuta, HI).

Pored toga, ping kao refleksija poti-~e od mikrometeora, kojih ima na mili-jarde za vreme rojeva. Tako|e, i van pe-rioda meteorskih rojeva javljaju se mik-rometeori, kao sporadi~ni rojevi. Zna~i,moèmo re}i da ih stalno ima u realnomvremenu {to predstavlja vrlo va`nu oso-binu mikrometeora sa aspekta komu-nikacija. Na ovaj na~in kontinuirano sejavljaju pingovi za koje opet moèmo dakaèmo da su najkra}i (po vremenskojskali) nosioci informacija.

Kod klasi~nog MS nisu imali nekinaro~iti zna~aj jer njihovim prijemom idekodiranjem (prijemom morzeovih zna-kova na manjoj brzini) operator nije mo-gao dobiti vi{e informacija jer je samMS prenos bio limitiran sa brzinom pre-daje morzeovih znakova, koja se kretalaod 400 do 800 ili do 1.000 znakova uminutu. Na ovaj na~in obi~no su se mo-gli primiti samo delovi pozivnog znaka,raporta ili potvrde veze {to u su{tini nijebilo dovoljno za kompletiranje veze. Opet,kod pove}anja brzine limitiraju}i faktorje bio magnetofon i njegova konstrukci-ja. Pored toga, amateri su stalno vr{ilipove}anje brzine predaje CW dok se saanlognom tehnikom nije postigao mak-simum.

Ovaj na~in rada MS je me|u ameri-~kim i Evropskim amaterima dobio nazivbrzinska telegrafija, High Speed CodeWork MS tj. HSCW MS.Sl. 75 Ekipa iz YU1EXY u ttreenucima

odràvanjja prvee MS veezee sa sttanicomON4FX iz Beelgijjee, 3/4. jjanuara 1964. - nastavi}e se -




ISTORIJA

Uveden ja zog boljeg iskori{}enja bi-ngova, najkra}ih nosilaca informacija, jerih u su{tini ima najvi{e.

Me|utim, uvo|enjem personalnihra~unara u HSCW MS, toj tehnici je zna-tno podignuta gornja granica mogu}no-sti prijema pingova. Tako je recimo pingod samo 0,1 sekunde, pri brzini preda-je od 8.000 znakova u minuti, u sebinosio informaciju od oko 13 karaktera,koji su bili sasvim dovoljni za dekodira-nje vlastitog ili korespodentovog poziv-nog znaka, ili delova raporta za signal.Na ovaj na~in uz pravilan izbor vremenarada, dobru stabilnost VFO-a ure|aja isposobnog operatora MS veze }e sevrlo brzo kompletirati. Me|utim, ovajnapredak nije u tolikoj meri prihva}enkao kasnije, kada se pojavio proslavlje-ni programski paket WSJT.

Pored pinga, kod meteorskih reflek-sija se javlja i Burst, za koga kaèmo daje osnovni nosilac informacije. On znat-no duè "ìvi", tj. traje nego ping. Vremetrajanja bursta je razli~ito ali moè sere}i da kod ve}ih meteorskih rojeva mo-è potrajati i vi{e minuta!

Burst se javlja kod meteorskih tra-gova sa nadkriti~nom jonizacijom. Kodnjih je gusto}a jonizacije ve}a nego {toje to zapravo potrebno za tzv. "totalnurefleksiju" (pod odgovaraju}im upadnimuglom talasa koji je jednak uglu reflek-sije, tj. izlaznom uglu; na ovaj na~in deotalasa se totalno odbija od jonizovanogtraga meteora ili meteorita i potom vra-}a na Zemlju), a nastaju od meteora ve-}ih dimenzija (od nekoliko milimetara pana vi{e). Re|i su od pingova jer je i brojve}hih meteora manji.

"@ivot" (trajanje) bursta zavisi od vre-mena koje je potrebno da gusto}a joni-zacije spadne ispod kriti~ne vrednosti.Po{to je ~est slu~aj da im je gustina jo-nizacije mnogostruko ve}a od vrednostiza kriti~nu, pa i uprkos brzom raspada-nju traga, nivo gustine jonizacije relativ-no dugo vremena uspeva da se odrì iz-nad vrednosti za kriti~nu jonizaciju. Tozna~i da je za to ~itavo vreme mogu}atotalna refleksija talasa u tragu uz mini-malan gubitak energije. Na taj na~in do-bi}emo signal velikog intenziteta uz re-lativno dug "ìvot" (trajanje) i koji je spo-soban za prenos korisnih informacija.

Zbog iznenadnog pojavljivanja, poputpraska, je i dobio ime burst, koji ostajekonstantan i snaàn sve dok gusto}a jo-nizacije drasti~no ne opadne i tada senaglo gubi u {umu prijemnika.

Slu{aju}hi burst sti~e se utisak dasignal menja frekvenciju, me|utim to sede{ava zbog pojave Doplerovog efekta.Do te pojave dolazi zbog pomeranja gra-nice nadkriti~ne i podkriti~ne jonizacijepo tragu u smeru kretanja meteora, aovo pomeranje je iste brzine kao i brzi-na kretanja meteora.

Na ovaj na~in se menja i mesto(ta~ka) refleksije , pa sti~emo utisak dasam izvor signala menja poloàj, {to jei uzrok pomenutoj pojavi.

Signal, tj. burst, naglo nestaje (izgu-bi se) po{to meteor stvarno fizi~ki nes-tane (ispari, usled dejstva visoke tem-perature izazvane delovanjem sile tren-ja usled velike brzine kretanja meteorakroz guste slojeve zemljine atmosfere)ili se mesto refleksije toliko udalji, danam èljeni signal vi{e ne poga|a tragpod povoljnim upadnim uglom, koji bi idalje obezbe|ivao njegovu refleksiju kaZemlji.

Ne smemo izgubiti iz vida da }e si-gnal reflektovan na nadkriti~ki jonizova-nom tragu biti za nas ~ujan samo onda,ako je reflektovan pod odre|enim ug-lom. To zna~i da za totalnu refleksiju va-ì pravilo da je ulazni ugao jednak uglurefleksije, tj. izlaznom uglu. Ovo opetzavisi od kretanja meteora odnosno odnjihovog radijanta (ta~ke na nebu iz kojese meteori pojavljuju), a najpovoljniji suoni ~ija je putanja paralelna sa povr{i-nom Zemlje (dava}e najpovoljnije refle-ksije).

Visine meteorskih rojeva su razli~itei uglavnom se kre}hu ne{to ispod "E"sloja odnosno oko 100km iznad povr{i-ne Zemlje. Zbog toga su i daljine koje sepostiù u MS vezama u intervalu od 800do 1.800km. Me|utim, od ovoga imaodstupanja pa se zato i postiù mnogove}i QRB (normalno i uz uslov da je ama-terska stanica dobro opremljena).

Po~etkom 80-tih godina XX vekaautor je testirao SLOT antenu od "9+9",koja je bila postavljena na vrhu solitera(nadmorska visina oko 60m). U dvogo-di{njem periodu, i koliko je to slobodnovreme dozvoljavalo, ura|en je izvestanbroj veza preko MS, u analognoj tehni-ci (preko memori tastera i prijema prekomagnetofona). Pri ovim testovima kori{-}en je linear snage od 80W PEP. Bazniure|aj je bio FT-480R sa pretpoja~alomi {umnim brojem oko 1,2dB. U tabelikoja sledi prikazan je izvod iz dnevnika.

Neke od QSL karti od stanica kojesu ra|ene u MS tehnici prikazane su naslikama 76, 77, 78. i 79.

Sl. 76. QSL karta od Isto~nonema~kestanice Y22QG, za MS QSO

Sl. 77.QSL karta {vedske stanice za MS QSO

Me|utim, devedesetih godina pro{-log veka sa naglim razvojem ra~unarsketehnike dolazi do sve ve}e primene ra-~unara u ovim komunikacijama. Zbogtoga je sve manji broj stanica koje radena klasi~an na~in, tj. analogni MS.

QSOs worked by YU1MS on 2mType of propagation: MS; Mode: FSK

From 24/06/1980. to 31/05/1982.Distances over: 1000km

DDAATTEE UUTTCC CCAALLLL LLOOCC QQRRBB2244//0066//11998800 2233::3300 SSMM55CCNNQQ JJOO7788OOKK 115555551122//1122//11998800 0022::4433 DDKK55AAII JJOO5511GGOO 110044771122//1122//11998800 0088::3300 DDJJ88PPBB JJOO3311 112233551144//1122//11998800 0022::0000 GG44FFUUFF JJOOØØ11GGNN 116644331144//1122//11998800 0055::1100 OOHH22BBBBFF KKOO1199RRXX 116699882288//1122//11998800 0011::0000 DDFF55JJTT JJOO3311KKNN 112244770011//0066//11998822 0033::0000 UUQQ22GGFFZZ KKOO3377PPII 114477440055//0066//11998822 2211::0000 FF88OOPP JJNN2266MMMM 112200442200//0066//11998822 0033::4455 SSMM77AAEEDD JJOO6666 113399882200//0066//11998822 0044::0000 SSMM66CCMMUU JJOO5577XXKK 115511992200//0066//11998822 0055::0000 GG44OOAAEE IIOO9911 117744002200//0066//11998822 1199::0000 YY2222QQGG JJOO5522TTCC 110033442255//0055//11998822 2233::2255 PPAAØØRRLLSS JJOO2222 114411002288//0055//11998822 0000::3355 PPAA33BBIIYY JJOO2222EEBB 114422443300//0055//11998822 2211::0000 PPAA33BBBBVV JJOO2222MMEE 113399113311//0055//11998822 0011::0000 GG44IIJJJJ IIOO8811 11887733

NNuummbbeerr ooff QQSSOOss lliisstteedd:: 1166


Sl. 78.QSL karta {vedske stanice za MS QSO

Sl. 79.QSL karta Finske stanice za MS QSO

Danas se veze preko MS uglavnomrade uz pomo} ra~unara i programskogpaketa WSJT, interfejsa i u reìmuFSK441. Autor ovog najpopularnijeg pa-keta je Joe, K1JT, Doktor tehni~kih na-uka i nobelovac, Sl. 80.

Sl. 80. Joee Taylor, K1JT ttvoracsofttveerskog pakeetta "WSJT"

Joe ima i svoj sajt na adresi:http://www.physics.princeton.edu/pulsar/K1JT/

Na ovom sajtu moète besplatno dapreuzmete program i da ga instaliratena va{ kompjuter.

Danas u Evropi postoje mnoga MStakmi~enja koja se organizuju sa ciljemdaljeg razvoja i omasovljenja ove tehni-ke rada tj. dalje popularizacije odli~nogsoftverskog paketa "WSJT" i rada bezskupih modema odnosno sa ve} posto-je}om zvu~nom karticom u ra~unaru, Sl.81. i 81a.

5.2.6. TRANSALPSKOPROSTIRANJE (TAP ili FAI)

Ispituju}i prirodni fenomen E-Spo-radika na UKT, radio-amateri su zapazilipojavu koju su u Americi nazvali "Side -scatter" propagacija. Glavna karakteristi-ka kod ove vrste propagacije je odstu-panje azimuta prijema u odnosu naazimute koji normalno povezuju dvakorespondenta.

Na primer, ako bi preko ove propa-gacije radile stanice: YU1MS iz KNØ4ETi F6DRO iz JN03TJ, onda bi normalniazimuti bili: 270,6O stepeni odnosno77,53O od stanice iz Francuske. Me|u-tim, u praksi to nije tako i stanica iz Sr-bije se usmerava prema "Sketer-ta~ki",

koja je u tom trenutku osvetljena. Naprimer, ako je to ta~ka JN36 onda }epravci usmeravanja antena biti druga~ijitj. 285,07O za YU1MS, a za stanicuF6DRO azimut }e biti 95,55O.

U ju`noj Evropi ova pojava je inten-zivno ispitivana od kraja 70-tih godinaXX veka pa sve do 1986. godine, i uprvo vreme bila je poznata pod imenom"Trans - Alpsko - Prostiranje" (TAP). Uovim testovima naro~ito su se istaklestanice iz: [panije (EA3ADW i ostali),Francuske (F6CJG, F8HS i ostali), Italije(I3LDS, IV3HWT i ostali) i biv{e Jugo-slavije (YU2IQ i YU3ULM; kasnije su sepridruìli: YU7NWN, YU1BB, YU1EV,YU1EU, YU7PXB, YU1NRV, YU1ICD,YU1OAM i YU1MS ex. YU1NVI). U po-

Sl. 81. Intteerfeejjs za poveezivanjjee zvu~nee kartticee na PC sa radio-ssttanicom (TRCV)

Sl. 81a. Napreednijja varijjantta intteerfeejjsa za poveezivanjjee zvu~nee kartticee na ra~unarusa radio-ssttanicom

strana 6. januar-februar 2010.januar-februar 2010.

menutom periodu ova DX tehnika radaje dobila novo ime, pod kojim je i danaspoznata, "FAI" (Fieled - Aligned - Irre-gularities, tj. Nepravilnosti prilago|enepolju). Pored toga, na osnovu QSO-a,utvr|eno je i isprobano i par FAI ta~aka:JN36 (ènevsko jezero), JN97 (Budim-pe{ta), JN92 (biv{a Jugoslavija, a danasDràva Crna Gora) i JN49 (tada{nja za-padna Nema~ka).

Mehanizam ovog prirodnog fenome-na nije u potpunosti utvr|en do danasali se sa sigurno{}u moè re}i da je utesnoj vezi sa Sporadikom E. Mnogi na-u~nici se slaù da su uzrok ove propa-gacije nepravilnosti prilago|ene polju uvisini jonosferskog E sloja. Pored dovo-|enja u vezu sa Es ovaj tip propagacijeje prou~avan i zbog Trans - Ekvatorijal-nog - Prostiranja (TEP).

Kada bi se FAI sketer projektovao nazemlju onda bi se dobio levak u oblikukupe, Sl. 82.

Sl. 82. Skica oblika FAI reefleeksijjee

Ista ova refleksija, sa malopre|a{njeslike moè se prikazati i geometrijski,Sl. 83.

Sl. 83. Geeomeettrijja FAI reefleeksijjee

Pomenute nepravilnost se mogu za-misliti kao forma elektrona koja je usk-la|ena sa linijama magnetnog polja Ze-mlje. Ugao inklinacije iznad centralne Ev-rope je oko 60O, Sl. 84.

Sl. 84 Skica oblika FAI reefleeksijjee

Kao i kod Sporadika E i ovde moè-mo govoriti o sezonskoj, mese~noj idnevnoj varijaciji.

Evropska FAI sezona po~inje uglav-nom krajem prole}a, kada i Es, i trajeskoro do kraja leta svake godine (od

po~etka maja pa do po~etka septem-bra), {to bi predstavljalo sezonsku vari-jaciju. Tako|e, statisti~kom analizom, zapomenuti period (do 1986), utvr|eno jeda je najve}i broj otvaranja bio u perio-du od 20. maja pa do 30. juna, i to bibila mese~na varijacija FAI-a. Dnevnavarijacija je uglavnom u ve~ernjim ~aso-vima tj. FAI se najve}i broj puta pojaviou intervalu od 16:30 pa do 20:00UTC.Re|e se de{ava da se pojavljuje ranoujutru, oko 05:00UTC, mada i na ovaj po-datak treba obratiti pa`nju.

Signal kod ove vrste propagacije jeslab i prisutan je doplerov efekat (Dop-lerovo pomeranje frekvencije).

Na osnovu iznetog moèmo zaklju-~iti da je glavna razlika izme|u FAI radasa jedne strane i Es sa druge strane,upravo u primanom signalu odnosno kodEs signal je vi{estruko ja~i i ~istiji (kadase radi sa CW). Pored toga, kod Es azi-mut antene uglavnom odgovara pravcukorespodenta, mada ima odstupanja.Me|utim, kod FAI rada pravci usmera-vanja antene se drasti~no razlikuju jermi sa na{om antenom zapravo traìmoFAI ta~ku tj. maksimum refleksije odnje. U praksi ovaj azimut je uvek rauli~itod azimuta korespondenta.

Do 1986. godine glavne FAI ta~kebile su iznad polja JN36 (zapadna [vaj-carska) i JN97 (rejon Budimpe{te). Tadaje po~ela da se ispituje i ta~ka iznad po-lja JN49 (Nema~ka).

Me|utim, do danas su pouzdano ut-vr|ene slede}e FAI ta~ke:

Farska ostrva (OY), Dablin (EI), Bor-do (F), Lisabon (CT), Bergen (LA), Ams-terdam (PA), Palma de Majorka (EA6),Mosjoen (LA), Berlin (DL), Minhen (DL),Rim (I), Palermo (I), Umea (SM), Var{a-va (SP), Beograd (YU), [tokholm (SM),Minsk (UC), Kijev (UB), Atina (SV), SanktPetersburg (UA) i Moskva (UA). Detalj-nije o svemu ovome moète prona}i nasajtu:httttp://www.df5ai.neett/ArtticleesDL/FAIRa-

dius/FAIRadius.httml#Moskau

Tako|e, vi{e puta sam ve} pomenuoda su pored navedenog, ove FAI ta~keva`ne i kod pojave Aurore odnosno Es.

Podse}am da na sajtu:httttp://www.qsl.neett/ic8faxx/

moète prona}i sve ono {to je bitno zauspe{an start u ovoj DX tehnici rada na144MHz.

5.2.7. TRANSEKVATORIJALNOPROSTIRANJE (TEP)

U àrgonu amateri ovu pojavu nazi-vaju "Trans-ekvatorijalno prostiranje", paje tako i nastala kratica "TEP", koja sekod opisa ovog moda najvi{e i koristi.TEP predstvalja DX komunikaciju izme-|u stanica koje su locirane na potezu

SEVER-JUG i ~iji radio-talasi prelazemagnetski ekvator. Maksimalno osmot-rena frekvencija ("MOF") pri ovim komu-nikacijama je bila 432MHz.

O prvim TEP QSO-ima pisao je EdTilton, 1947, u "QST" (Ed Tilton: "WorldAbove 50MHz", QST, May and October1947).

Do sada je utvr|eno da postoje dvatipa tj. moda rada kod TEP, i to: POSLE-PODNEVNI TEP (~ija je oznaka na eng-leskom govornom podru~ju: "aTEP") iVEÊRNJI TEP ("eTEP"). Ova podela jenapravljena na osnovu vremena pojavlji-vanja, tzv. dnevna varijacija TEP-a.

VEÊRNJI TEP ("eTEP Paths")

Put talasa prelazi geomagnetski ek-vator i moè dosti}i od 3000 do 6000km.

Sl. 85 Skica vee~eernjjeegTranseekvattorijjalnog ottvaranjja

Me|utim, Italijani i Nemci su 1979.dokazali da QRB kod TEP-a moè biti ipreko 7800km (stanica iz Nema~keDC3MF/JN58SF, slu{ala je bikon iz Zim-babvea, ZE2JV/B-KH25ME, a QRB je biooko 7100km; stanica iz Italije, I4EAT/JN54VG slu{ala je bikon iz Namibije,ZS3B/JG73, a ma|usobna daljina je bilaoko 7800km).

Me|utim, najve}i uspeh je postigaoTeo, ex. YU7PXB, a danas poznat kaoYU7AR, koji je dana 5. maja 1981. go-dine od 17.05 do 17.15 UTC, slu{ao bi-kon iz Ju`ne Afrike ZS6LW/KG43LL, saQRB-om od 8070km. Ovaj rekord nijedo danas oboren!

Radio-put se prostire preko magne-tskog ekvatora i kada bi se putanja ta-lasa projektovala na zemljinu povr{inuonda se moè videti da je putanja up-ravna na liniju magnetnog ekvatora. Po-{to se ova linija prostire sli~no sinusoi-di onda od ose sever-jug, isto~no i za-padno, dolazi do prividnog pomeranjastanica, Sl. 89. Sve stanice koje se na-laze u zoni od 30 do 55O severne ili ju-`ne geografske {irine, od linije magnet-skog ekvatora, mogu raditi QSO-e pre-ko TEP. U ovoj vrsti TEP mogu} je radstanicama na 50 i 144MHz. Najvi{a os-motrena frekvencija je bila 432MHz.

Sa ozbiljnijim ispitivanjem, na 144MHz, otpo~elo se od oktobra 1977. go-dine kada je stanica iz Karakasa, YV5ZZradila vi{e argentinskih stanica sa QRB-om preko 5.000km.


Godine 1978. najaktivnije stanice uovoj novoj DX tehnici rada bile su iz Ro-dezije i iz ju`ne Evrope, stanice sa ostr-va Malta i iz Gr~ke. Tako su zabeleèniQSO izme|u stanice 5B4WR, ostrvoMalta i stanice iz Rodezije (danas je todràva Zimbabve sa pozivnim znakom:Z2), ZE2JV na 144MHz. Kasnije su ovuistu stanicu iz Rodezije radile i gr~kestanice iz Atine, SV1AB i SV1DH.

Godine 1979. postavljen je svetskirekord u QRB-u na 144MHz kada jestanica iz Gr~ke SV1DH uradila vezu sastanicom iz Ju`ne Afrike (Pretorija) ZS6DN.Ovo se desilo 13. februara u 18:10UTC,a QRB je iznosio 7.117km. Tri dana kas-nije, tj. 16. februara, stanica SV1AB ta-ko|e radi ovu stanicu, a QRB je ve}i za10km tako da je svetski rekord poprav-ljen!

Sl. 86. Prikaz osttvareenih TEP QSO-aa ipodaci o ~uttim bikon sttanicama.

Ve~ernji TEP se javlja od 20:00 do23:00 GMT, mada je SV1DH zapazio daje najve}i broj otvaranja bio od 17:40 do18:20 na trasi Atina-Harare.

TEP otvaranja su naj~e{}a u periodi-ma mart-april i septembar-oktobar. Ta-ko|e, zapaèno je da su povezana saaktivno{}u Sunca, tj. da su frekventnijau godinama pove}ane aktivnosti odnos-no ve}eg broja sun~evih pega.

U godinnama mirnog Sunca, odnos-no kada je broj sun~evih pega manji,veoma drasti~no dolazi do izraàja si-metrija izme|u stanica. Ve} je pomenu-to da linija koja povezuje dve stanice(sever-jug ili obratno) mora pod pravimuglom da preseca liniju magnetnog Ek-vatora. Me|utim, po{to je ova linija sli-~na sinusoidi onda }e i raspon stanica

biti u odre|enom rejonu, gledaju}i linijuzapad-istok, Sl. 86. (koji je uì).

Ja~ina primanog signala varira i pri-sutno je izobli~enje. Tako|e, javlja seDoplerov efekat koji varira od -50 do -350Hz. Na Sl. 87. vidi se variranje Dop-lera u signalu stanice iz Hararea, ZE2JV,a ~iju emisiju je snimio SV1DH, iz Atine.

Sl. 87 Kreettanjjee Dopleera u TEP signalusttanicee ZE2JV, a ~ijju eemisijju jjee

snimila sttanica SV1DHUkoliko èlite snimak ove emisije

moète poslu{ati na sajtu:httttp://www.vhfdxx.neett/tteepbiblio.httml

Na Sl. 88. moète videti operatorekoji su inicirali rad u ovoj tehnici rada na2m i 70 cm opsegu, kao i antenski sis-tem stanice ZE2JV, Sl. 89.

Sl. 88 Zahvaljjujju}i njjima TEPkomunikacijjee su ottpo~eelee...

Na slici levo je Ray, ZE2JV za svo-jim ure|ajima (1975); na slici gore jeChalky 5B4WR; na slici dole je Fred,ZS6PW i na slici desno je HB9QQ, neg-de u severnoj Italiji (prilikom postavljan-ja antene za ispitivanje TEP propagaci-je).

Sl. 89. Antteenski sistteem sttanicee ZE2JVza 432MHz od 2xx8eel QUAGI

Na Sl. 88. su: Ray ZE2JV za svojimure|ajima (1975); zatim HB9QQ, pa sle-di Chalky 5B4WR i dole je Fred ZS6PW

Za ove komunikacije vrlo je bitna po-java mehuri}a od plazme iznad ekvato-ra i tzv. "Fontana efekat".

Ako posmatramo talas iz predajne an-tene, Sl. 90, onda moèmo videti da onulazi "mehur" i biva vo|en kroz F sloj uzlinije geo-magnetnog polja.

Kada talas u|e u mehur, koji moèimati pre~nik od 40 do 350km, biva vo-|en kroz njega po liniji koja je upravnana liniju magnetskog ekvatora, i tu pos-tiè maksimalnu visinu tj. reflektuje se ozid mehura i ponovo biva vo|en ka an-teni korespodenta. Merenjem je utvr|e-no da duìne ovih mehura mogu biti od1000 do 3000km.

SL. 90 Prikaz putta ttalasa pri TEPQSO-uu (geeomeettrijja putta ttalasa)

Zna~i, moèmo zaklju~iti da talas ula-zi u mehur na oko 15 do 30O severne iliju`ne geografske {irine i odatle biva vo-|en ka suprotnoj strani preko magnet-skog ekvatora, tj. prema prijemnoj antenidruge stanice..

- nastavi}e se -




ISTORIJA

Do 70-tih godina XX veka najvi{aosmotrena frekvencija, kod ovog UKTmoda rada, je bila 102,7MHz. Od 8. no-vembra 1976, kada je amater iz Vene-cuele, YV5ZZ ~uo DOWN LINK (izlaznilink na 145MHz) od satelita "OSCAR-7",dok je ovaj bio jo{ duboko ispod njego-vog horizonta (10 minuta ranije od pro-ra~unatog AOS), po~inje era TEP ama-terskih komunikacija na 2m bandu. Po-tom je ova ista stanica radila 29. okto-bra sa LU1DUA i to je bio QRB od5044km.

Prvi rekord kod ve~ernjeg TEP-a po-stavila je stanica ZE2JV, iz Rodezije (da-nas Zimbabve) kada je radila sa stani-com 5B4WR, sa ostrva Kipar, dana 28.aprila 1978. na 144MHz, a QRB je bio6300km!

Dana 20. marta 1979. stanica iz Gr-~ke SV1DH ~ula je bikon ZE2JV na 432MHz, {to je na ovom opsegu bio novisvetski rekord sa 6300km!

Vreme pojavljivanja ve~ernjeg TEP-aje uglavnom izme|u 20:00 i 23:00 GMT.

Danas je monitoring TEP-a na 144MHz vrlo oteàn, jer nema aktivnosti izovih, nekada aktivnih, afri~kih zemalja.{to se ti~e 6m i 10m banda tu je situ-acija ne{to bolja.

Ovom prilikom isti~em i podatke dasu 80-tih godina iz Junoafri~kih zemaljaradili bikoni ~ija je ERP bila 10kW. Bezobzira na ovoliku snagu tada{nja tehni-ka nije dozvoljavala amaterima automat-ski monitoring, dok danas to za prose-~nog amatera uop{te ne predstavljaproblem. Li~no mislim da bi moglo dase proba sa JT65B modom u periodimagodine i u pomenutim lokalnim vreme-

nima, u cilju ispitivanja ~ujnosti i even-tualnog prolaska preko TEP-a ovog dig-italnog signala!? Me|utim, ove testovebi trebale da probaju bolje opremljenestanice koje raspolaù sa ve}im snaga-ma TX-a.

POSLEPODNEVNI TEP (aTEP)

Javlja se u kasno posle-podne i ranopredve~erje i generalno se mogu raditiveze na rastojanju od 6000km i na fre-kvencijama koje su niè od 60MHz, tj.na donjim VHF bandovima. Pored CWmogu}e si i SSB veze. Ova vrsta TEPse jo{ naziva i super F mod (koji se oz-na~ava kao FF), kod koga se signal prvoodbija od jonosfere u ekvatorijalnoj ano-maliji, a potom tako|e jo{ jednom odjonosfere ali sa druge strane mag-netnog ekvatora. Naj~e{}e vreme radaje od 15:00 do 19:00 GMT.

Dana{nja situacija nije ni malo nak-lonjena amaterima koji bi hteli da plani-raju oìvljavanje rada preko TEP u Evro-Afri~kom sektoru. Na prvom mestu pri-like u afri~kim zemljama su se zna~ajnopromenile tako da je danas te{ko koor-dinirati bilo kakvu aktivnost po pitanjupostavljanja, odràvanja i kontrole radabikon stanica. Ne treba smetnuti sauma da se kod ovih stanica radi o ve-}im izlaznim snagama predajnika i da tou smislu pravilnog odràvanja predstavl-ja veliki problem. Me|utim, i kada bi seu Evropi tj. na ostrvu Kipar, Gr~ka, Ma-kedonija, Crna Gora, Albanija, Bugarska,Srbija itd. i na{lo mogu}nosti da se po-stave bikon stanice postavlja se vrlo oz-biljno pitanje ko bi ih slu{ao!? Autor senada da bi se u Ju`noj Africi jo{ i moglina}i operatori koji bi se animirali za u~e-stvovanje u eksperimentima TEP-a na144MHz. Me|utim, to bi morala biti ko-ordinirana akcija iz vi{e zemalja, odnos-no najbolje bi bilo da bude evropskogkaraktera jer bi jedino na taj na~in pred-stavljala garanciju za uspeh. Zbog ova-kve situacije TEP otvaranje i ne moèbiti registrovano jer, kao {to je ve} po-menuto u Evro-Afri~kom regionu faleBIKON stanice! Autor i ovom prilikomapeluje na ~itaoce, a pre svega radio-amatere da iskoriste svoja poznanstvasa radio-amaterima iz Ju`ne Afrike i dase po ovom pitanju sa njima postigne

dogovor o otpo~injanju eksperimenata iispitivanja TEP ali tek po{to se kod njihpostavi bar jedna FAR/BIKON stanica na144MHz.

Danas se jedino u ju`no-ameri~komregionu evidentira aktivnost stanica pre-ko TEP.

VI - PROSTIRANJERADIO-TALASA

6.1. OP[TE O PROSTIRANJURADIO-TALASA

Ispitivanje prostiranja radio-talasa jeod fundamentalnog zna~aja za Teleko-munikacije, a u okviru njih za ~itav nizradio-slu`bi. Radio-amaterske organiza-cije imaju krucijalni zna~aj za nacionalneinstitute koji se bave ovom delatno{}u,jer imaju ~itavu infrastrukturu dobro op-remljenih amaterskih radio-stanica odVNF pa sve do SKT podru~ja.

Tako|e, radio-amateri se ovim hobi-jem bave iz ljubavi tako da sa svojim iz-ve{tajima zna~ajno doprinose kod otkla-njanja pojedinih "enigmi" vezanih za pri-rodne fenomene koji se pojavljuju kodprostiranja radio-talasa. Ali pre nego {topo~nemo sa opisom pojedinih pojmovavezanih za prostiranje talasa osvrnu}e-mo se ukratko na aktivnost Sunca obzi-rom da ono ima fundamentalni uticaj naprostiranje radio-talasa.

6.2. UTICAJ SUNCA NA PRO-STIRANJE RADIO-TALASA

Za Sunce kaèmo da je izvor ìvotana planeti Zemlji. To isto moèmo re}i iza radio-komunikacije na matici, jer nje-govom aktivo{}u dolazi do kardinalnihpromena u atmosferi tj. Jonosferi, a {toopet dovodi do zna~ajnih reperkusija uprostiranju radio-talasa.

Zbog toga, nas ovde prvenstvenozanima aktivnost Sunca sa aspekta pro-stiranja KT i UKT kao i obja{njenja pri-rodnih anomalija koje se javljaju pri tojpojavi. U tom kontekstu }e u nastavkubiti ukratko navedeni osnovni podaci oSuncu kao i o njegovoj atmosferi i po-javama koje se u njoj javljaju.

Sl. 91. Poloàjj linijjee magneettnogeekvattora, zeeleena bojja


6.2.1. OSNOVNI PODACIO SUNCU

Sunce je nama najblià zvezda zakoju kaèmo da je centralno telo na{egSun~evog sistema. Ono za nas na Ze-mlji predstavlja izvor svetlosti, toplote iìvota.

"Sunce je velika usijana plazmena lo-pta, sastavljena uglavnom od vodonika ihelijuma, pri ~emu na svakih deset ato-ma vodonika dolazi jedan atom helijuma(koji je prvo otkriven na Suncu pa tekonda na Zemlji; dobio je ime po Helijubogu Sunca). Svi ostali elementi ~ineoko 2% Sun~eve mase. Neobi~an jekarakter Sun~eve rotacije, ~ija brzinaopada od ekvatora, gde je period rotaci-je ta~ke na povr{ini 25 dana, prema po-lovima, gde na {irinama ve}im od 60O

stepeni iznosi 30 i vi{e dana. Sunce uproseku obavi jednu rotaciju za 27 dana"[2].

6.2.1.1. SUNÊVA ATMOSFERASunce zra~i u veoma {irokom delu

elektromagnetnog spektra: u oblasti ga-ma-zra~enja , rentgenskoj, ultraljubi~as-toj, vidljivoj, infracrvenoj i radio-oblasti.Posmatranjima je dostupna samo Sun-~eva atmosfera koja se uslovno deli natri sloja me|u kojima ne postoje o{tregranice: FOTOSFERU, HROMOSFERU iKORONU. Sva tri ova sloja su vidljiva uvizuelnom delu spektra.

6.2.1.1.1. FOTOSFERAFotosfera je donji sloj debljine oko

300km. Vidljiva je u obliku sjajnog ùtogdiska. Njen sjaj je najve}i u centru, apostepeno opada prema rubovima dis-ka.

6.2.1.1.2. HROMOSFERA Hromosfera je srednji sloj Sun~eve

atmosfere. Prostire se na visini do 3000km. Vidljiva je kratkotrajno za vreme to-talnih pomra~enja Sunca kao svetli cr-venkasti prsten oko Meseca.

6.2.1.1.3. KORONAKorona je najvi{i sloj Sun~eve atmo-

sfere koji se prostire i do nekoliko radi-jusa Sunca. Odlikuje se malom gusti-nom, visokom temperaturom i veomaslabim sjajem koji iznosi oko milionitogdela sjaja fotosfere ili polovine sjaja pu-nog Meseca. Donji, sjajniji, slojevi koro-ne se mogu posmatrati svakodnevno, akrajnji, gornji slojevi korone su vidljivisamo za vreme totalnih pomra~enja.Forma korone, sjaj i razmere se znatnomenjaju sa promenom aktivnosti Sunca.U trenucima "mirnog Sunca" korona jeslabo izraèna, elipsastog oblika i izdu-

èna du` ekvatora. U periodu poja~aneaktivnosti korona je veoma izraèna ikru`nog oblika, Sl. 92.

Sl. 92. Sun~eeva korona za vreemeettottalnog pomra~eenjja

6.2.2. POJAVE USUNÊVOJ ATMOSFERI

Sun~eva atmosfera se odlikuje stal-nim dinami~nim procesima. U vidljivomdelu spektra mogu}e je posmatrati sle-de}e pojave: SUNÊVE PEGE, GRANU-LE, FOKULE, ERUPCIJE i PROTUBE-RANCE.

6.2.2.1. SUNÊVE PEGESun~eve pege su najuo~ljivije pojave

na Sun~evom disku. Posledica su jakihlokalnih magnetnih polja u fotosferi.Temperatura im je nià za oko 1500OCod okolne fotosfere. Mogu biti razli~itihlinearnih dimenzija, od 0,5O do 40O he-liocentri~nog ugla. Vrlo sitne pege nazi-vaju se pore.

Kada pege dostignu dimenzije preko40.000km, vide se sa Zemlje slobodnimokom bez opti~kih instrumenata. Pegese obi~no sastoje od tamnijeg dela kojise zove senka (umbra) i manje tamnogdela koji opisuje senku i zove se polu-senka (penumbra). Senka ima granular-nu strukturu (sli~nu fotosferskoj granu-laciji), dok polusenka ima vlaknastu st-rukturu. Ponekad se mogu posmatrati isjajni mostovi koji dele senku na dvadela ili vi{e njih. Pege se naj~e{}e po-javljuju u grupama, ali se javljaju iusamljene, Sl. 93.

Sl. 93. Peegee na SuncuSl. 94. Grupa peega na Suncu od 3.

jjuna, 2001. godinee

Sl. 95. [kolski primeer snimka peegee iporee na Suncu, 22. jjanuar 2005.

godinee

Mogu imati povr{inu od jednog donekoliko hiljada milionitih delova Sun~e-ve polusfere. ìvotni vek pega se kre}eu rasponu od nekoliko ~asova do neko-liko meseci. Pojavljuju se u dve, u od-nosu na ekvator simetri~ne zone naSuncu, u rasponu 5 - 45 heliografske{irine. Vrlo retko se javlaju na {irinamave}im od 50O i u neposrednoj blizini ek-vatora.

6.2.2.2. GRANULEGranule su osnovni strukturni ele-

menti fotosfere vidljivi teleskopom.

Sl. 96. Granulacijja: Snimak jjee dobijjeensa {veedskim vakuumskim tteeleeskopomza Suncee 1997. Razmak izmee|u podeelee

na skali iznosi 1000km

Za njihovo posmatranje je potrebaninstrument sa kvalitetnom optikom i iz-vrsni atmosferski uslovi. Granule dajuSun~evoj povr{ini izgled "ka{e" koja sekuva. Nastaju kao posledica konvekcio-nog kretanja toplijih gasova ka povr{ini,gde se hlade i vra}aju u dublje slojevefotosfere. Pre~nik im je oko 1500km, atraju oko 10 minuta. Granule se najbo-lje vide u centralnoj zoni Sun~evog dis-ka i sve slabije ka rubu, gde u potpu-nosti prestaju biti vidljive.

6.2.2.3. FAKULE Fakule su svetle oblasti u fotosferi.

Vezane su sa slabim magnetnim poljimai sjajnije su od okolne fototsfere u pro-seku za 20%. U vidljivom delu spektravide se samo u blizini rubova diska (narastojanju 30-40O), zahvaljuju}i zatamn-jenju rubnih delova diska {to dovodi dopoja~anja kontrasta. Fakule su tesno po-vezane sa pegama.


Sl. 97. Sasttav peega na Suncu

Na gornjoj slici se jasno vidi sastavpega, tamna podru~ja (UMBRA) koje suokruène sa polusenkom (PENUMBRA).U njihovoj okolini, bliè rubu, prime}ujuse svetla podru~ja ili FAKULE.

Sve pege se javljaju u fakularnimpoljima, mada postoje fakule bez pega(oko 10% ukupnog broja). Kao i pege,fakule se javlaju u simetri~nim zonamana obe Sun~eve polusfere. Za razliku odpega, zone njihovog prostiranja su ne{to{ire. Pored toga, fotosferske fakule semogu posmatrati i u blizini Sun~evih po-lova, naj~e{}e za vreme minimuma Su-n~eve aktivnosti. ìvotni vek fakula bezpega traje oko dva meseca, a fakule sapegama mogu trajati i vi{e meseci.

6.2.2.4. ERUPCIJE Erupcije (bljeskovi) se mogu posma-

trati u vidljivom delu spektra samo uizuzetnim prilikama. Vrlo sna`ne erupci-je se javlaju naj~e{}e u vreme vrlovisoke aktivnosti Sunca, Sl. 98.

Sl. 98. Erupcijja na Suncu od 7. seeptteem-bra, 2005. godinee kojja jjee po svojjojj

snazi {eettvrtta najjvee}a uposleednjjih 15 godina

"Vatrena "noga", odnosno eruptivnarominencija kako je nazivaju astronomi,predstavlja zapravo petlju magnetskihpolja u koju se uhvatila velika koli~inavrelog gasa. Kako ta prominencija pos-taje nestabilna, probija u podru~je okoSunca i zatim se ~ini da nestaje.

Sl. 99. Jeedna od jja~ih eerupcijja naSuncu snimljjeena sa uree|ajjeem SOHO

na satteelittu

Kada su solarne erupcije usmereneu pravcu Zemlje, one zna~ajno uti~u nanjenu magnetosferu, menjaju}i ja~inu,intenzitet i smer delovanja Zemljinogmagnetnog zra~enja {to ometa prenosradio-signala, funkcionisanje elektroma-gnetnih ure|aja i drugo. Ova erupcija ni-je bila okrenuta ka na{oj planeti, ali seo~ekuje da }e u narednom periodu, dokraja leta, Sun~eva aktivnost biti i do 8puta ve}a od uobi~ajene, {to nije neo-bi~no za period letnjih meseci u posled-njih nekoliko godina, te da }e biti ierupcija koje }e biti usmerene u pravcuZemlje" (autor: Sanja Jovi}).

6.2.2.5. PROTUBERANCE Protuberance se mogu posmatrati

uz pomo} koronografa ili za vreme to-talnih pomra~enja, kada se vide u oblikusjajnih pramenova materije koja izlazi izhromosfere.

Sl. 100 Digittalni snimak prottubeerancee

Za nas, radio-amatere, naro~ito suva`ne informacije o stanju aktivnosti Su-nca. "Pojavljivanje i nestajanje pojedi-na~nih pega na Suncu nije jedina prom-ena. Takodje se periodni~no menja i nji-hov ukupan broj. Na osnovu nekolikovekova posmatranja zaklju~eno je dapostoje takozvani ciklusi pega. Na slicidole grafi~ki je prikazan broj vidjenihpega svake godine XX veka.

Sl. 101. Preegleed osmottreenih peega ugodinama XX

Broj pega dostiè svoj maksimum, uproseku, svakih 11 godina, a zatim sesmanjuje skoro na nulu pre nego {to ci-klus ponovo po~ne. Medutim, period je-dnog ciklusa pega nije uvek isti i on mo-è da traje izme|u 7 i 15 godina. Sa na-predovanjem ciklusa menja se i heliog-rafska {irina na kojoj se pege javljaju.Pojedine pege se ne pomeraju niti doleniti gore, ali nove pege se pojavljuju bli-è ekvatoru od prethodnih kako je cik-lus sve bliì svom maksimumu. Na slicidole prikazane su heliografske {irine nakojima se vide pege u funkciji od vre-mena.

Sl. 102. Heeliografskee {irinee na kojjimasee videe peegee u funkcijji vreemeena

Na po~etku svakog ciklusa, u vrememinimuma aktivnosti Sunca, mogu}e jevideti samo nekoliko pega. One se tada,naj~e{}e, nalaze u dve uske zone, sev-erno i ju`no od ekvatora, na {irinama od25O do 30O. Pribli`no ~etiri godine kas-nije, u vreme solarnog maksimuma, brojpega je zna~ajno porastao. Pege se tadanalaze u pojasu od 15O do 20O severnoi ju`no od ekvatora. Kona~no, na krajuciklusa, ukupan broj pega je opet mali,a ve}ina pega se nalazi u pojasu od 10O

oko ekvatora. Prva godina novog ciklusase poklapa sa poslednjom godinom pre-thodnog ciklusa.

Ciklus pega je, ustvari, samo polov-ina dvadesetdvogodi{njeg ciklusa aktiv-nosti Sunca. Tokom bilo kog ciklusa pe-ga svi parovi pega, koji se nalaze na is-toj hemisferi, imaju isti polaritete mag-netskog polja, dok parovi na drugoj he-misferi imaju suprotan polaritet. Me-|utim, ova orijentacija se menja nakonciklusa od 11 godina. Zna~i, ako posma-


tramo promenu celokupnog magnetngpolja Sunca, za ponavljanje punog ciklu-sa potrebne su 22 godine. Period od 11godina je vreme koje je potrebno damagnetsko polje Sunca potpuno pro-meni svoj polaritet. Treba pomenuti daove promene ne moraju da se odvijajuna obe polulopte istovremeno. Tako sena primer pozitivni (N) pol magnetnogpolja u periodu od 1952. do 1957. na-lazio na severnoj Sun~evoj polulopti, anegativni (S) na ju`noj. Me|utim, 1957.do{lo je do promene polariteta na ju`-noj, a godinu dana kasnije i na severnojpolulopti.

Astrofizi~ari smatraju da magnetnopolje Sunca nastaje i menja svoj inten-zitet zbog stalnog rastezanja, uvrtanja inabiranja linija polja {to je uzrokovanodiferencijalnom rotacijom Sunca i kon-vektivnim prenosom toplote. Teorija pre-dvida da intenzitet polja treba da rastedo maksimuma, a zatim da padne nanulu, i onda proces po~inje ponovo. Up-ravo ovakva periodi~nost promene ma-gnetskog polja registovana je na Suncu.Aktivnosti na povr{ini Sunca, npr. cikluspega, prate promene ja~ine magnetskogpolja. Promena broja pega i njihove mi-gracije ka manjim heliografskim {irina-ma posledica su ja~anja magnetnog po-lja, odnosno obmotavanja linija polja okoekvatora.

Sl. 103.Prikaz brojja peega i Maundeerovog

Na slici 103. prikazan je grafikonpromene broja pega u poslednjih neko-liko vekova, ta~nije od otkri}a teleskopado danas. Kao {to se vidi 11-togodi{njaperiodicnost ciklusa je vrlo nepravilna.Ne samo {to period varira izme|u 7 i 15godina, ve} se u pro{losti de{avalo daciklusi potpuno izostanu. U ~ast britan-skog astronoma koji je ukazao na ovupojavu, duga~ak period slabe aktivnostiod 1645. do 1715. naziva se Maunderovminimum. Za vreme ovog minimumanije samo broj pega bio mali ve} je ikorona Sunca za vreme pomra~enja bilaslabo izraèna a aurore su se javljale vr-lo retko. Bez potpunog razumevanja uz-roka solarnog ciklusa ostaje nepoznatozbog ~ega nastaju ovakvi povremeniprekidi u ciklusu aktivnosti. Mnogi ast-

ronomi smatraju da su minimumi uzro-kovani promenama u konvektivnoj zoni,ali ovakvo pona{anje na{e zvezde i daljeostaje tajna" [3].

Zbog svega {to je navedeno radioa-materi prate aktivnost sunca ili prekopojedinih ~asopisa ili u realnom vreme-nu preko interneta.

6.3. PROSTIRANJEKRATKIH TALASA

Kratki talasi, zajedno sa talasimasvetlosti, spadaju u elektromagnetsketalase (EMT). Zajedni~ka odlika im je daim je brzina prostiranja ista tj. kroz pro-stor se {ire brzinom od oko 300.000km/h. Kratki talasi se mogu odbijati (ref-leksija), lomiti (refrakcija) i ogibati (difra-kcija).

Na samom po~etku razvoja radio-te-hnike i radija (dvadesetih godina pro{logVeka), u stru~noj javnosti je vladalo mi-{ljenje da kratki talasi (KT) nemaju nekinaro~iti zna~aj za radio-komunikacije.Ovakvo gledanje je bila direktna posled-ica tada{njeg mi{ljenja nau~nika da jedomet radio-talasa proporcionalan nji-hovoj talasnoj duìni. Smatralo se da jeza radio-komunikacije na ve}e daljinepotrebna {to ve}a talasa duìna, odnos-no nià frekvencija predajnika. Zbog to-ga su tada{nje velike radio-stanice civil-ne i vojne mornarice, za vezu sa preko-okeanskim brodovima, koristile frekven-cije predajnika u opsegu od 10 do 30kHz. Ove frekvencije su omogu}avalevezu gde skoro da nije bilo razlike priprijemu signala, bilo no}u ili po danu.

Kao {to je ve} pomenuto, tada sesmatralo da radio-talasi ~ija je talasnaduìna bila ispod 200m, nisu imali nika-kvo prakti~no zna~enje. Me|utim, danasje poznato da je {irenje ovih talasa zavi-sno od doba dana, tako da su signali bilimnogo ja~i po no}i nego po danu.

Ova pojava se tuma~ila sa pove}a-nom apsorcijom elektromagnetne ener-gije talasa usled sun~evog zra~enja, ko-je je maksimalno po danu. Tako|e, za-paèno je da je slabljenje talasa bilomanje iznad povr{ine mora nego iznadkopna. Povr{inski talas ja~e je izraènako je frekvencija nià, tj. ako je talas-na duìna ve}a.

Sve ovo {to je do sada navedenovezano je za povr{insku komponentu KTtj. za onaj njihov deo koji se {iri uz sa-mu povr{inu Zemlje, po ~emu su i dobiliime. Uspe{nim vezama na KT, koje suostvarili radio-amateri i tezom da na go-

rnjim slojevima atmosfere postoje joni-zovani delovi od kojih se deo talasa od-bija, nau~nici su do{li do zaklju~ka da jeto druga komponenta radio-talasa tj.prostorna komponenta.

Ova komponenta EMT ne prostirese uz povr{inu Zemlje ve} se iz antenepredajnika {iri u prostor i pod odre|e-nim uslovima se moè vratiti ponovonazad, na Zemlju. Da bi se do~arala sli-ka {irenja talasa u prostoru obi~no senavodi primer kada se baci kamen umirnu vodu. Tada, kao {to je poznato,dolazi do talasanja vode od mesta gdeje kamen upao. Stvoreni talasi se {ireradijalno po povr{ini vode. Na isti na~inse pretstavlja i {irenje radio-talasa uprostoru.

Sa aspekta radio-komunikacija podpojmom "prostor" ranije se upotrebljavaoizraz "etar", koji je, moè se re}i, vi{eàrgonski pojam. Pravilnije je koristitipojam atmosfera jer ona ima prvoraz-redni zna~aj za ìvot ljudi na Zemlji od-nosno jonosfera, koja je vrlo bitna zaprostiranje radio-talasa. Zato }emo ovdeukratko samo pobrojati njene slojeve,Sl. 104.

Sl. 104. Veerttikalna podeela attmosfeereepo slojjeevima

Za ìvot na Zemlji, kao {to je pozna-to, najva`nija je atmosfera tj. njen najniìsloj koga nazivamo troposfera. Njena vi-sina se proteè do 10km i u njoj se poddejstvom sun~evog zra~enja de{avajusvi fizi~ki procesi koji su veoma bitni zaìvot ~oveka na Zemlji. Za meteorologi-ju je tako|e, vrlo vaàn ovaj sloj jer sesve meteorolo{ke pojave de{avaju unjemu. Tako|e, ona je odgovorna za ap-sorpciju UKT-a pa i drugih talasa.

Iznad troposfere, na visini od 10 do(25- 30)km, nalazi se sloj male gustineu kome nema vi{e strujanja vetra i zbogtoga je i dobio ime stratosfera. Dosada-{nja ispitivanja ovog sloja pokazala suda kroz stratosferu prolaze svi radio-ta-lasi i da ona nema uticaja na njihovo {i-renje.

Iznad stratosfere nalazi se jonosfera,koja ima veliki uticaj na prostiranje ra-dio-talasa. Kod opisa tropo tehnike rada


na UKT ve} su opisani zna~ajniji proce-si u troposferi. Sada }e u nastavku ovebro{ure biti vi{e re~i o de{avanjima uJONOSFERI.

6.3.1. JONOSFERA

Jonosfera je dobila svoje ime po jo-nima, sitnim ~esticama, nosiocima nae-lektrisanja veoma razre|enih atmosfer-skih gasova. Zbog toga je 1926. ser Ro-bert Watson predloìo da se jonizovanideo u prostoru izme|u 50 i 1100 km iz-nad Zemlje nazove tim imenom. Me|u-tim, iz prakti~nih razloga obi~no kaèmoda je ovaj sloj pozicioniran iznad strato-sfere u visini od 25, tj. 30km pa sve doblizu 500km. Tako|e, sve visine iznadove naziva}emo me|uplanetarni prostor.

U literaturi se moè nai}i i na podelujonosfere na ni u (visina jonizovanog slo-ja do 100km), srednju (visine jonizovanihslojeva od 100 do 160km) i visoku jo-nosferu. Ovakva podela proisti~e iz pe-rioda kada su definisane karakteristikejonosfere u zavisnosti od naelektrisanja.Zato se i kaè da su u niòj jonosferiglavni faktori ostvarivanja jonizacioneravnoteè fotohemijski procesi; u sred-njoj jonosferi jonizaciju odre|uju termi~-ki i dinami~ki procesii dok kod visokejonosferske oblasti zna~ajnu ulogu imatransfer naelektrisanih ~estica u plazmikoji je nastao pod uticajem ambipolarnedifuzije i jonosfersko-magnetosferskominterakcijom.

Sl. 105. Veerttikalna podeelajjonosfeeree po slojjeevima

Smatram da su ovo suvi{e kompli-kovani pojmovi za ljude hobiste tj. ra-dio-amatere prakti~are. Me|utim, za oneradio-amatere koji se bave nau~nim ra-dom ovaj hobi je neiscrpna oblast. Posleove male digresije nastavi}u sa {to jed-nostavnijim obja{njenjima vrlo sloènihfizi~kih pojava koje se de{avaju u jonos-

feri. U najvi{im slojevima zemljine at-mosfere odnosno jonosferi, svakodnev-no, dolazi do jonizacije gasova iz vi{erazloga, i to:

- delovanje ultraljubi~astog zra~enja,koje poti~e sa Sunca (~ija se apsorpcijavr{i u vi{im slojevima zemljine atmos-fere);

- delovanje razli~itih jonizovanih ~es-tica tzv.korpuskularno zra~enje (ove ~e-stice pristiù u atmosferu kao direktnaposledica aktivnosti sun~evih pega), i

- delovanje ~estica tzv."svemirskepra{ine", tj. meteorita, koji iz svemiraulaze u zemljinu atmosferu i u njenimvi{im slojevima sagorevaju i pri tomevr{e jonuzaciju gasova.

Jonosfera nije imala neki nau~ni zna-~aj sve dok radio-amaterima nije po{loza rukom da uspostave radio-vezu pre-ko Atlantika, na KT. Ovi uspesi su zaistabili fantasti~ni, a pogotovo ako se ima uvidu, ve} pomenuta ~injenica, da tada{-nja nau~na javnost uop{te nije pridavalaneki prakti~ni zna~aj talasima ~ija je ta-lasna duìna bila ispod 200m.

Svetska i nau~na javnost bila je sajedne strane zadivljena ali se sa drugestrane pred nau~nike postavljao konkre-tan zadatak, koga je trebalo {to pre iz-vr{iti tj. morao se prona}i adekvatanodgovor za tuma~enje ovih pojava. Prvinau~nik koji je krenuo u ispitivanje ovepojave a potom i prakti~no dokazao po-stojanje jonizovanog sloja, od koga suse i odbijali radio-talasi, bio je Appleton.

On je do{ao na originalnu i prakti~nuideju da "jonosferu posmatra kao jednoogledalo" tj. da u prostor naizmeni~noemituje kratke impulse u KT podru~ju,o~ekuju}i da se jedan deo (kao i kod ra-dio-veza preko Atlantika, koje su ostva-rili radio-amateri) radio-talasa od nje iodbije, Sl. 105.

Na ovaj na~in, prijemom onih impul-sa koji su se reflektovali od jonizovanogsloja, bilo je mogu}e izra~unati njegovuvisinu. Ovo merenje zasniva se na razli-ci u vremenu od momenta predaje im-pulsa u prostor pa do momenta kadaprijemnik registruje refleksiju. Iz razlikeu vremenu odnosno vremenskog zaka{-njenja, moè se izra~unati visina jonizo-vanog sloja.

Odmah, na po~etku, prora~uni supokazali da ve} na visinama od 100 do120km postoji takav jedan sloj. Daljimeksperimentisanjem i merenjem ova ~i-njenica je vi{e puta i potvr|ena, tako daje pomenuti sloj obeleèn slovom "E".

Naredni otkriveni sloj je dobio imeKennelly-Heavisideov sloj, a slede}i Ap-pletonov sloj, koji je ozna~en i sa slo-vom "F". Njegova visina varirala je od200 do 300km. Prilikom ovih merenjaprime}eno je da su dobijeni rezultati uka-zivali na ~injenicu da su slojevi ne{to vi-{i, a ta visina je nazvana prividnom, dokje realna visina ustvari uvek bila ne{tonià. Do ove razlike u visinama slojevadolazi zbog toga jer se smer prostiranjaradio-talasa, unutar jonizovanog sloja,savija i tek onda kada ono (savijanje) pos-tane dovoljno, vra}a se na povr{inu Ze-mlje. Drugim re~ima gustina jonizacije usloju nije uvek ista pa zbog toga deotalasa ode na ve}u visinu, a drugi deose odbije na ne{to niòj visini.

Rezultati ovih ispitivanja su pokazalida se broj, visina i raspored jonizovanihslojeva menja a da je ta promena na-ro~ito zavisna od smene dana i no}i.

Danas nam je poznato da u jonos-feri, po danu, najvi{i stepen jonizacijeima sloj "F". To je zbog toga jer se unjemu, po danu, nalaze dva sloja odno-sno dva maksimuma jonizacije pa semoè razlikovati sloj "F2" (obi~no je navisini od oko 290km) i sloj "F1" (oko220km). Po no}i, stepen jonizacije sesmanjuje i onda oba ova sloja prelaze ujedan. Visina no}nog sloja "F" uglavnomodgovara visini dnevnog sloja "F2", aliponekad se moè desiti da je visina iznatno nià.

Sloj "F" omogu}ava sve no}ne i ve-}inu dnevnih DX veza na KT-u, pa zbogtoga sa aspekta komunikacija ima fun-damentalan zna~aj. Iz izloènog se mo-è zaklju~iti da na stepen jonizacije uti~ezra~enje sa Sunca odnosno da je aktiv-nost Sunca vrlo bitna za prostiranje KT.Na osnovu toga su izra|ene stru~neprognoze o prostiranju tj. otvorenostiamaterskih KT podru~ja u funkciji mini-muma tj. maksimuma sun~eve aktivno-sti, kao i godi{njeg doba.

Sloj "E" po danu, kada mu je stepenjonizacije ve}i, omogu}ava tzv.dnevneradio-veze na niìm amaterskim bando-vima a pre svega na 3,5 i 7MHz. Zbogtoga je mogu}e pra}enje tzv. "SWF" naniìm KT opsezima (kada se javljaju "ru-pe" tj. dolazi do prekida ~ujnosti; Na pr.na 3,5MHz slu{aju}i bikone i kada sejavi prekid odnosno "FADEOUT" mogu}eje predvi|anje eventualne pojave Spora-dika E). Ove veze spadaju u grupu sred-njih udaljenosti, koje se mogu posti}i naKT. Me|utim, po no}i, kada je jonizaci-ja mala, KT prolaze kroz ovaj sloj i ref-lektuju se od sloja "F".


Tako, sloj "E" gubi prakti~ni zna~aj zaKT ali je on jo{ jedino bitan za stanicekoje emituju na srednjim talasima pa jezbog toga njihov prijem u no}nim ~aso-vima znatno bolji nego po danu.

U letnjim mesecima, po danu, i kadaje intenzitet sun~evog zra~enja najve}ipojavljuje se i sloj "D", ~ija je visina od50 do 80km. Smatra se da je apsorpci-ja u ovom sloju uzrok slabljenja srednje-talasnih i kratkotalasnih signala, obi~nou podne, tokom letnjih meseci. Periodi-~nost promena aktivnosti Sunca izazivamanji ili ve}i broj pega koje opet izazi-vaju promene u jonosferi.

Dugogodi{njim pra}enjem ovih poja-va nau~nici su otkrili da prilikom odre-|enih vrsta aktivnosti sun~evih pega, ujonosferi, nastaju poreme}aji koji se na-zivaju jonosferskim olujama. Ove pojaveza posledicu imaju nagle promene zem-ljinog magnetizma kao i oteàno kori{-}enje busole (kompasa) - jer je kretanjemagnetske igle nestabilno (narodski re-~eno igla u kompasu prosto "podivlja").Tako|e, javlja se i pove}ana apsorpcijaKT talasa u jonosferi {to opet naru{avasigurnost radio-veze.

Za vreme ovih oluja kriti~ne frekven-cije su znatno smanjene pa je komuni-ciranje tj.odràvanje veze mogu}e samona ni im frekvencijama. Jonosferske olu-je mogu potrajati satima pa i danima.Treba ih razlikovati od redovnih pojavafedinga jer i kod jedne i kod druge po-jave, dolazi do slabljenja ili potpunoggubljenja radio-signala.

Pojava jonosferskih oluja moè seponoviti za 28 dana, koliko je Suncu po-trebno da se okrene oko svoje ose. Ra-dio-amateri dugogodi{njim pra}enjemovih pojava sti~u iskustvo u predvi|anjukada }e do jonosferske oluje do}i. Da-nas je poznato niz indicija, koje na po-javu jonosferske oluje mogu ukazati.Jedna od ovih indicija je i izuzetna ~uj-nost signala na KT opsezima.

6.3.2. POJAM MAKSIMALNOUPOTREBLJIVE FREKVENCIJE

(MUF)

Za nas amatere najva`nije je dautvrdimo ili dobijemo {to ta~nije podat-ke o tome kada mogu da se rade DXstanice na KT i UKT opsezima. Obziromna napredak nauke i informatike, danasje skoro svakom amateru dostupan In-ternet, globalna informati~ka mreà tj.pra}enje prilika za neki amaterski opsegu realnom vremenu.

Za one amatere koji se bave anali-tikom i procenom prostiranja radio-tala-sa tako|e, na Internetu se mogu prona-}i svi relevantni podaci.

Me|utim, smatram da je korisno dase na ovom mestu osvrnemo na op{tepoznate metode tj. na pra}enje prilikana odre|enom bandu i eventualne sub-jektivne procene radio-amatera o mo-gu}nostima za DX rad. Izrada ovakvihprognoza }e mla|ima pomo}i da shvatekoliko ima draì u pra}enju prostiranjaradio-talasa i prilika na opsegu.

Starije amatere }e sigurno podsetitina vreme kako smo to nekada radili bezkompjutera, strpljivo i istrajno vr{ili moni-torisanje opsega u cilju pra}enja MUF-a.

Pa krenimo redom:

Op{te je poznato da je sa pove}a-njem frekvencije uticaj povr{inske kom-ponente sve manje izraèn i da, na od-re|enim daljinama izme|u korisnika, ne-ma vi{e nikakav uticaj na radio-vezu.Pouzdano je utvr|eno da na ovu komp-onentu EMT promene u jonosferi ne-maju nikakvog uticaja. Me|utim, gubicipri emitovanju povr{inskom komponen-tom zavise od antene (u prvom redu odnjene polarizacije), radne frekvencije iprovodljivosti tla (iznad koga se ova ko-mponenta EMT prostire).

Ovo je naro~ito interesantno za ra-dio-amatere koji oboàvaju da rade izmobila, jer je horizontalno polarisan ta-las prigu{eniji od vertikalno polarisanog.Na primer, za radnu frekvenciju oko 2MHz i daljinu izme|u stanica od 20km,za vertikalno polarisanu povr{insku kom-ponentu gu{enje iznosi pribli`no 30dB.Me|utim, pod istim uslovima gu{enjeza horizontalno polarisanu komponentubilo bi ve}e od 80 dB za prose~no pro-vodljivo tlo.

Zbog toga se isklju~ivo, kod mobil-nih veza, koriste vertikalne tj. kra}e {tapantene, zbog montaè na motorno vozi-lo.

Sa pove}anjem radne frekvencije ra-stu i gubici, u prvom redu zbog induko-vanih struja koje se stvaraju u tlu. Pra-kti~no je odre|eno da su ovi gubici pri-hvatljivi sve do 5MHz, me|utim pozna-to je da se ovom komponentom moèraditi u celom KT opsegu.

Provodljivost tla je tako|e, vrlo vaàn~inilac kod ovih prora~una mada ne tre-ba zanemariti ni uticaj relativne dielekt-

ri~ne konstante. Najkra}e re~eno, radio-talasi se najbolje prostiru iznad morskevode potom iznad vla`nog tla a najslabi-je iznad polarnog leda. Da bi se olak{aloplaniranje veza CCIR objavljuje grafikonekoji se odnose na emitovanje radio-ta-lasa preko morske povr{ine ili razli~itihvrsta tla (uglavnom se pretpostavlja daje tlo ravno i homogeno; neravan terenpa ~ak i uzburkano more imaju lo{ uti-caj).

Tako|e, postoje odli~ni softverskipaketi (ra~unarski programi), dostupni iradio-amaterima, za izra~unavanje gubi-taka za rad sa povr{inskom komponen-tom, potom za izra~unavanje ja~ine poljana mestu prijema, itd. Me|utim, profe-sionalne slu`be raspolaù sa takvimra~unarskim programima koji izvode vrlosloène prora~une kao npr. softver zaneravne terene ili softver za razli~itevrste terena, itd. Razvoj ra~unara i soft-vera doveo je dotle da su im na raspo-laganju i programi koji u realnom vre-menu simuliraju interakciju izme|u ovihfaktora.

Moèmo re}i da su slede}i zahteviva`ni za komunikacije povr{inskom ko-mponentom:

- Frekventni opseg (prakti~no je do-kazano da je optimalni interval od 1 do5MHz);

- Polarizacija antene (obavezno ver-tikalna);

- Pona{anje i pouzdanost komunika-cije (Predvidljivo, ali je u direktnoj vezisa povr{inom iznad koje se prodtire ta-las);

- Vrsta primene (Mobilne veze nakra}im i srednjim odstojanjima i radionavigacija).

Zbog svega navedenog za komuni-kacije na velikim daljinama (DX) najva`-nija je prostorna komponenta EMT. Kao{to je pomenuto prostiranje ovom kom-ponentom zasniva se na prelamanju ra-dio-talasa u pojedinim slojevima jonos-fere.

Na ovaj na~in omogu}eno je uspo-stavljanje dalekih veza. me|utim, radio-amateri imaju i potrebu kombinovanja iprimene antena koje zra~e pod visokimupadnim uglovima prema jonosferi, ~i-me se obezbe|uju veze i na kra}im od-stojanjima (pustinjski ili planinski pojasina Zemlji).




ISTORIJA

Stepen prelamanja ("krivljenja"), kadatalasni snop u|e u odre|eni sloj jono-sfere zavisi od:

- radne frekvencije;- veli~ine upadnog ugla, kao i- stepena jonizacije.

Navedeni elementi kao i visina joni-zovanog sloja direktno }e uticati na da-ljinu tj. mesto gde }e se deo talasnogsnopa vratiti na Zemlju. Pored navede-nih ~inioca koji uti~u na uslove prosti-ranja radio-talasa odlu~uju}i uticaj ima ivrsta antene. Radio-amateri vrlo dobroznaju da je istraìvanje antena neiscrp-no polje rada i da je "dobra" antena rela-tivan pojam. Upravo zbog toga antena jei najva`niji sastavni deo svake radio-amaterske stanice. Tako|e, mnogi ra-dio-amateri imaju i potrebu kombino-vanja i primene razli~itih tipova antena.Tako se npr. pored pomenutih kratkih{tap antena, koriste i antene koje zra~epod visokim upadnim uglovima premajonosferi, ~ime se obezbe|uju veze nakra}im odstojanjima (pustinjski ili pla-ninski pojasi na Zemlji, itd).

Me|utim, za DX veze antena bi tre-balo da bude {to usmerenija. Ali kakose to obi~no de{ava, "kao za inat ba{nema mesta za postavljanje takvih an-tena" onda se moè poku{ati sa nekom"GePejkom". Kod nje je dijagram zra~e-nja takav da prema horizontu (jonosferi)ima mali upadni ugao, {to odgovara za-htevu za DX veze.

Tako|e, u radio-amaterskim komu-nikacijama doga|a se i tzv. dvostruki ilijo{ re|e vi{estruki skok prostorne kom-ponente talasa. To je pojava kod koje seradio-talas prvo pod odre|enim upad-nim uglom odbija od jonosfere i vra}ana zemlju. Me|utim, njegova energija jetakva da mu omogu}uje da se odbije iod zemlje pa opet, pod odre|enim upa-dnim uglom, vrati ka jonosferi i od njeponovo odbije.

Nije redak slu~aj da se rade vezepreko dvostrukog, a re|e i preko vi{e-strukog, skoka. Ispitivanjem refleksijetalasa od jonosfere zapaèno je da, sapove}anjem frekvencije predajnika unekom momentu (pri odre|enoj vred-nosti frekvencije) prijemnik vi{e ni{ta ne

registruje. Nau~nici su vi{e puta ponavl-jali ove eksperimente u cilju ispitivanjaove pojave.

Pri odre|enim meteo uslovima i po-dacima o stanju u jonosferi, prvo subirali po~etnu radnu frekvenciju koju supostepeno pove}avali, da bi pri odre|e-noj predajnoj frekvenciji konstatovali daprijemnik vi{e ni{ta ne registruje. Na tajna~in dobili su odre|ene odnose izme|uovih frekvencija na osnovu kojih su mo-gli da zaklju~e da za odre|eno stanjenekog jonizovanog sloja postoji kriti~nafrekvencija, kod koje je jo{ mogu}e po-sti}i refleksiju radio-talasa.

Ako je radna frekvencija nià od kri-ti~ne onda kaèmo da mrtva zona nemoè postojati. Ovoj pojavi komercijalneslu`be su posvetile naro~itu pa`nju zbognjihove potrebe za planiranjem odre|e-nih veza na odre|enim daljinama, po st-rogo definisanoj vremenskoj skali. Zbogtoga je za njih od izuzetne va`nosti poz-navanje vrednosti za maksimalnu frek-venciju, koja bi im u odre|enom mo-mentu obezbedila vezu sa stanicom naodre|enoj daljini. Ova frekvencija se oz-na~ava kraticom "MUF" odnosno: Mak-simalno Upotrebljiva Frekvencija, a izve-dena je iz Engleske re~i: "MaximumUsable Frequency".

Pra}enje kretanja MUF-a je vrlo va`-no sa aspekta monitoringa prilika zamogu}nost uspostavljanja radio-veze naodre|enoj daljini. Kao primer navodimda je MUF, za vezu na udaljenosti od4000km i za refleksiju od sloja "F2", pri-bli`no tri puta vi{a od kriti~ne frekvenci-je, za taj isti jonizovani sloj i u isto vre-me.

Drugi primer je za sloj "E" i vezu ~ijaje daljina 2000 Km, kod koga je MUFobi~no pet puta vi{i od kriti~ne frekven-cije. O ovim relacijama u stru~nim kru-govima postoje ~itave studije ali je zaovaj nivo obrade pomenutih pojmovasasvim indikativno tj. dovoljno za shva-tanje uzro~no-posledi~nih veza me|unjima.

Apsorpcija signala u jonosferi je naj-manja ako je radna frekvencija jednakaMUF, dok se naglo pove}ava ako je ova

frekvencija nià od vrednosti za MUF.Ovo prakti~no zna~i da }e planeri vezanastojati da izabrane radne frekvencijebudu {to je mogu}e bliè MUF-u, jer }ei gubici biti minimalni.

Tako|e, i za radio-amatere (po{tooni rade sa relativno manjim snagamapredajnika) najbolji rezultati se postiùako je odabrana radna frekvencija {toblià MUF za odre|enu daljinu veze(QRB), pa zbog toga i radio-amateriprou~avaju jonosferske prognoze.

Najkra}e re~eno, izbor adekvatne ra-dne frekvencije unutar KT opsega jesloèn proces i zahteva dosta prora~u-na, koji su danas u mnogome olak{aniupotreboma PC-ja. Me|utim, dugogodi-{njim radom na opsezima radio-amateripostaju stvarno vrhunski stru~njaci zaprocenu DX prilika. Sama jonosfera nijedovoljno ispitana jer su u njoj procesiveoma kompleksni tj. ~injenica je da najonizovane slojeve u jonosferi, pre sve-ga, uti~e zra~enje sa Sunca.

Ja~ina zra~enja za neku manju ili ve-}u povr{inu (uslovno re~eno "ta~ku") jo-nosfere stalno varira tj. menja se u tokuno}i i dana, tokom godine kao i ciklusaaktivnosti Sunca. O pra}enju prilika naamaterskim opsezima }e biti vi{e re~i ukasnijim poglavljima ove knjige.

6.3.3. JONOSFERSKEPROGNOZE

Jonosferske prognoze ili "radio prog-noze", se izra|uju u cilju predvi|anja pri-lika prostiranja KT. Izra|uju se na osno-vu pra}enja broja sun~evih pega i me-renjem kriti~ne frekvencije, a prevasho-dno su namenjene potrebama komerci-jalnih slu`bi tj. njihovim planerima radio-veza, po sistemu, za odre|eno vreme iodre|enu udaljenost, prora~unavaju seodre|ene radne frekvencije.

Geomagnetski instituti, doti~ne ze-mlje, izdaju biltene, dijagrame ili dnevnepodatke o stanju jonosfere i mogu}nostiprostiranja KT u zavisnosti od QRB-a.Normalno je da ove podatke mogu ko-ristiti i radio-amateri ali je prava dra`sticati iskustvo, pra}enjem prilika i uslo-


va na bandu, i ve`bati sebe za subjek-tivnom procenom o mogu}nosti prosti-ranja u realnom vremenu. Na osnovutoga bezbroj puta sam se uverio u ~i-njenicu da me|u radio-amaterima imapravih majstora koji prema signalimakoje ~uju na jednom KT opsegu moguproceniti kakve }e prilike biti na drugomamaterskom opsegu.

7 - ANALOGNE AMATERSKERADIO-KOMUNIKACIJE NA

KT OPSEGU

7.1. PODELARazvojem radija i amaterske slu`be,

radio-amateri su, vremenom, razvili po-sebne tehnike rada pri uspostavi i odr-àvanju radio-veza na KT opsezima.Uglavnom se tu misli na klasi~ne radio-veze u kojima se primenjuju slede}evrste prenosa: radio-telegrafija (CW),radio-telefonija (AM, FM i SSB), rad saradio-teleprinterom (RTTY) i sporoanali-ziraju}a televizija (SSTV). Razvojem TVme|u radioamaterima se konstituisala iamaterska televizija (ATV).

Sve ove radio-komunikacije naziva-mo analognim, zato {to im je signal uanalognom obliku.

Sada }emo se detaljnije upoznati sasvakom od pomenutih vrsta prenosa.

7.2. RADIO-TELEGRAFIJAKao {to je to ve} pomenuto amater-

ske radio-komunikacije bile su konstitu-isane na samom po~etku otkri}a radija.

Svi oni koji su bili odu{evljeni sa no-vom tehnikom, stru~no nazvana kaoradio-tehnika, poku{avali su da i odsvojih ku}a uspostave radio-vezu sadrugim entuzijastima. Od 1923. radio-amateri otpo~inju sa uspostavljanjeminterkontinentalnih telegrafskih radio-veza a Radio-telegrafija postaje veomaomiljena.

Sl. 106. Amatteerska tteeleegrafska sttanica(ranee 20-ttee godinee XX veeka)

U radio-vezama se koristio ru~ni te-legrafski taster i Morzeov kod. Daljimrazvojem telegrafije, Me|unarodna unijaza telekomunikacije (ITU) tj. njen Me|u-narodni savetodavni komitet za tele-grafiju i telefoniju (CCITT), uvodi skra}e-nice "Q koda".

To su grupe sastavljene od po trislova, a prvo slovo im je uvek slovo Q.Profesionalne slu`be su dobile serijeovih skra}enica, po slede}em:

* QAA - QNZ: VAZDUHOPLOVNA SLU@BA;

* QOA - QQZ: POMORSKA SLU@BA;* QRA - QUZ: SVE OSTALE SLU@-

BE, me|u kojima iAMATERSKA.

Pored ovih, radio-amateri su uveli ibroj~ane skra}enice u cilju pozdrava ikratkih poruka (npr. 73, 88 ili CQ 385,kod MS veza). Kod MS i EME radio-ve-za uvedene su i slov~ane skra}enice uvidu jednog slova.

7.2.1. TELEGRAFSKI SIGNALTelegrafska emisija koja se ozna~ava

kao "CW", poti~e od engleske re~i "Con-tinius wave" ili "Code Work".

Me|utim, u profesionalnim komu-nikacijama radio-emisije se ozna~avajukombinacijom slova i brojeva. Na ovajna~in defini{u se tri osnovne karakter-istike tj:

- tip modulacije, koji se ozna~ava saslovima slede}e serije: A, B, C, D, F, G,H, J, K, L, M, N, P, R, Q, V, W i X;

- priroda moduli{u}eg signala, kojase ozna~ava serijom brojeva i slovom X:0, 1, 2, 3, 7, 8, 9 i X;

- tip informacije, koji se ozna~ava saserijom slova: A, B, C, D, E, F, N, W i X.

U radio-amaterskoj slu`bi morzeovatelegrafija se ozna~ava kao:

- CW: Morzeova telegrafija sa ru~-nom otpremom i prijemom na sluh saBFO. U profesionalnim komunikacijamaovaj tip emisije ozna~ava se kao: A1A,{to bi u prevodu zna~ilo: nemodulisanaradio-telegrafija.

- ACW: Morzeova telegrafija saautomatskom otpremom i automatskimprijemom. U profesionalnim komunika-cijama ovaj tip emisije ozna~ava se kao:A1B.

- MCW: Morzeova telegrafija, mod-ulisani signal, prijem na sluh bez BFO.U profesionalnim komunikacijama ovajtip emisije ozna~ava se kao: A2A, {to biu prevodu zna~ilo: modulisana radio-telegrafija.

- MACW: Morzeova telegrafija, mo-dulisana, automatski prijem i predaja. Uprofesionalnim komunikacijama ovaj tipemisije ozna~ava se kao: A2B.

Nemodulisani tip znakova se dobijatako da se neprigu{ene elektri~ne osci-lacije, koje proizvodi neki predajnik, pre-kidaju tasterom u vidu ta~kica i crtica tj.u ritmu morzeovih telegrafskih znakova.Predajnik proizvodi kontinuirani VF sig-nal koga, kao {to je pomenuto, tastuje-mo (sa tasterom) u ritmu morzeovihtelegrafskih znakova. Za prijem ove emi-sije prijemnik mora imati BFO tj. lokalnioscilator. Promenom frekvencije ovogoscilatora menja se, po volji, visina tona{to znatno olak{ava prijem signala nasluh.

Modulisani tip znakova se dobija ta-ko da se predajnik moduli{e tonovima~ija je frekvencija u rasponu od 400 do1000Hz. Ovi tonovi su isprekidani u rit-mu morzeovih telegrafskih znakova. Ra-nije se modulisana telegrafija mnogo vi-{e koristila nego nemodulisana iz ~istotehni~kih razloga.

Na po~etku razvoja ovih komunikaci-ja, zbog nivoa razvoja radio-tehnike, pri-jemnici su bili veoma nestabilni. Me|u-tim, bez obzira na ovo, na prijemnoj st-rani to se nije manifestovalo kao nedo-statak jer se, modulisani signal, i sa ta-kvim prijemnicima mogao primati savernom zvu~nom slikom (nije bilo izob-li~enja u tonu primanog signala). Iz ovo-ga proizilazi da je za telegrafiju tipa "A2"potreban znatno {iri pojas frekvencija,na ulazu prijemnika, nego za nemoduli-sanu, tipa "A1".

Zbog ovoga su i ulazna kola prijem-nika za nemodulisanu telegrafiju moglabiti znatno selektivnija, pa se, na tajna~in, mogao posti}i povoljniji odnossignal-{um.

Iz navedenog razloga proizilazi i oce-na da je nemodulisana telegrafija pogo-dnija za DX rad.

Uvo|enjem ra~unara u telekomuni-kacije digitalna obrada i prenos podata-ka su otpo~eli da potiskuju analognekomunikacije. Upotreba personalnih ra-~unara u profesionalnim komunikacijamadanas je postala uobi~ajena stvar jer seenormno pove}ala sigurnost, kvalitet,tajnost i brzina prenosa.

Me|utim, i pored toga radio-teleg-rafija nije napu{tena iz prostog razlogajer kad zataje sve ostale vrste prenosa


onda ostaje, jedino jo{, "stara dobra te-legrafija".

Kod amaterskih komunikacija tako-|e, nije izgubila na zna~aju. Zbog togaje radio-amateri vrlo rado koriste i da-nas u radu na opsezima.

Pri radio-amaterskim asocijacijamapostoje i klubovi za brzu telegrafiju tzv."HSCW club", a njihovi ~lanovi rade naodr|enim frekvencijama, unutar KT op-sega.

Pored toga, mnogi radio-amateri sa-mi konstrui{u svoje primopredajne ure-|aje, pa tako i specijalizovane "CW" tra-nsivere sa samo jednom vrstom rada.Jednom re~ju, upotreba telegrafije jeveoma rasprostranjena u amaterskimradio-komunikacijama.

Pored navedenog, kod pojedinih vrs-ta prostiranja na UKT opsezima jedinose radi sa radio-telegrafijom, {to }e unarednim poglavljima biti detaljnije obja-{njeno.

7.2.2. MORZEOV KODIzmislio ga je tvorac ì~nog telegrafa

S.F.B. Morse, ameri~ki pronalaza~ iz 19.veka, Sl. 107.

Po{to su velike kompanije (naro~itoèleznica) odmah prihvatile njegov tele-graf, Morze je morao da smisli i razradikod i proceduru za komuniciranje sa te-legrafom.

Najjednostavnije re{enje, za supsti-tuciju slova, brojeva i znakova, bila je kombinacija povlaka i ta~aka. Izgleda je-dnostavno, ali se toga trebalo setiti! Poovom metodu uradio je zamenu za svih26 slova engleskog alfabeta, kao i za-menu za brojeve i znakove interpunkci-je.

Brzina telegrafisanja, kod automat-ske predaje, ne uti~e na duìnu trajanjaelemenata, jer su oni ta~no definisani.

Zbog toga su vremenom usvojeneslede}e norme:

a) crtica ima istu vremensku duìnukao tri ta~kice;

b) razmak izme|u dve ta~kice ili iz-me|u dve crtice, tj. izme|u ta~kice i cr-tice u istom slovu traje kao jedna ta~-kica;

c) razmak izme|u dva slova u jednojre~i traje kao tri ta~kice;

d) razmak izme|u dve re~i traje kaopet ta~kica.

Telegrafija se najbolje u~i tako {to sepamti zvu~na slika svakog slova uz oba-vezno "pevanje", kako mi radio-amaterito u àrgonu volimo da kaèmo. Npr.slovo F (speluje se fonijom kao FU-TOG), moè se "otpevati" morzeovomazbukom kao: "ti-ti-ta-tit" (zna~i, ta~kicase peva kao "ti", a crtica kao "ta"; takose vidi da se slovo F sastoji iz dve ta~-kice-jedne crtice-jedne ta~kice). Ko èlida u~i telegrafiju moè videti supstitu-ciju i za ostala slova abecede kao i zabrojeve na Sl. 107. Mnogi radio-amaterisu, iz raznih razloga, "morali" da u~etelegrafiju samo uz pomo} "pevanja".Tako|e, kombinacijom "pevanja", Morze-ovog tastera i zujalice mnogi kandidatiza radio-telegrafiste su, vrlo brzo, sticalineophodnu rutinu i brzinu kucanja Mor-zeovih znakova.

7.2.3. AMATERSKETELEGRAFSKE KOMUNIKACIJE

Pod ovim pojmom uglavnom se po-drazumevaju amaterske radio-komuni-kacije koje se vr{e u reìmu rada CW tj.nemodulisana telegrafija. Odnose se naradio-komunikacije koje ostvaruju radio-amateri, na amaterskim radio-stanicamai bandovima a u okviru amaterske slu`-be.

Po ugledu na profesionalne i radio-amateri su, kroz praksu, formirali svojprotokol za odràvanje ovih komunikaci-ja. Obzirom da su se radio-komunikaci-je najbrè razvijale u Americi, engleskoji Francuskoj onda je i logi~ki za{to suskra}enice uzete od re~i Engleskog i

ne{to manje iz Francuskog jezika.

U ovim komunikacijama, kako je tozakonom predvi|eno, obavezno se raz-menjuju:- pozivni znaci amaterskih radio-stanica; - izve{taj o ~ujnosti ili raport, koji sesatoji od podataka datih po RST skali;- informacije o operatoru (ime) i mestulociranja stanice (QTH);- informacija o radio-stanici sa kojeoperator radi (tip ure|aja, snaga i ante-na koja se koristi);- informacija o vremenu;- informacija o QSL karti i - zavr{ni deo veze ili QSO-a tzv.poz-dravni deo.

Za radio-telegrafske veze obi~no seta~no propisuje deo amaterskog opsegau kome se uspostavljaju i odràvaju.Tako|e, odre|uje se i centralna pozivnafrekvencija za "CW".

Me|u radio-amaterima je veliki brojljubitelja ovog na~ina komuniciranja.

Zbog toga i postoje CW klubovi nanacionalnom i internacionalnom nivou,takmi~enja, bilteni i drugi vidovi popula-risanja ove vrste rada me|u operatori-ma.

U Srbiji je ovaj mod rada na KT ve-oma popularan a naro~ito kod amaterakoji preferiraju DX rad. U raznim svet-skim takmi~enjima na{i operatori posti-ù zavidne rezultate. Me|utim, u orga-nizaciji i realizaciji DX ekspedicija najvi{ese istakao Dr Hrane Milo{evi}, YT1AD,koji je bave}i se ovom aktivno{}u ste-kao svetsku slavu. Pominjem samo DXekspedicije koje je realizovao u zadnjojdeceniji: J68DA, V29AD, 8Q7AD, 3V8BB,3D2AD, YJ2AD, A35AD, YS/YT1AD, HU1X,6W7S, 3D2CI, 2D2CY, T25A, K1B, T33C iN8S. Hrane pored svojih ogromnih pro-fesionalnih obaveza stiè da se posvetii ovom vrlo ozbiljnom amaterskom po-slu odnosno planiranju i izvo|enju slo-

Sl. 107. Prikaz Morzeeovog koda zaslova po mee|unarodnojj abeeceedi

i brojjeevee

Sl. 108. Antteenski sistteem sttanicee YT1ADna lokacijji Vittanovac; Hranee u ttakmi-~eenjjima koristti pozivni znak YT5A


ènih DX ekspedicija! Tako|e, ovaj vre-dni amater je bio i dugo godina Pred-sednik SRJ i zna~ajna materijalna sred-stva je uloìo u opremanje svoje DX lo-kacije u Vitanovcu. Na slede}im slikamaje prikazan samo deo aktivnosti ovogvrednog srpskog amatera.

Sl. 109. PPS sttanicee YT1AD u komeeradee (L-DD) Sree}ko, YU1DX i David, K1ZZ

Radio-telegrafija jedina pruà mogu-}nost operatorima da sa malom snagomrade interesantne amaterske veze!

Kao najpoznatijeg YU QRP operato-ra ovom prilikom isti~em Tasu, YU1LM,ina~e inènjera elektronike i vrsnog ko-nstruktora amaterskih radio-ure|aja, Sl.110.

Sl. 110. Tasa, YU1LM u svom PPS-uu

Pored toga, Tasa je vrstan poznava-lac digitalne tehnike vezane za proble-matiku "SDR" odnosno: SOFTVERSKIDEFINISANOG RADIJA! Ve} je konst-ruisao niz ure|aja iz ove oblasti pod ra-dnim nazivom od "AVALA-1", pa na da-lje!

Me|u radioamaterima iz Srbije imajo{ ovakvih operatora i konstruktora okojima autor priprema poseban prilog za~asopis "Radio-amater", a ovom prilikomzbog ograni~enog prostora prikazane sufotografije samo ove dvojice. Pored ve-like popularnosi didgitalne telegrafije,ovaj klasi~ni (analogni) na~in rada seodrào i do danas.

7.3. RADIO-TELEFONIJARazvojem radio-tehnike u radio-ko-

munikacijama, pored telegrafije, sve vi-

{e po~inje da se koristi i telefonija. Po-jedine slu`be su naro~ito forsirale njen ra-zvoj, imaju}i u vidu specifi~nost njihovedelatnosti a samim tim i primene radio-ure|aja u njima.

Ovom prilikom pomenu}u samo va-zduhoplovstvo sa svojim specifi~nim za-htevima, ili pojedine rodove vojske. Je-dnom re~ju, brzi razvoj telefonije doveoje i do njene primene u amaterskoj slu-`bi.

Prete~a savremenih vrsta modulacijekod telefonije je amplitudna modulacija(AM). U zavisnosti od prilika na opsezi-ma ona se vi{e ili manje koristila uamaterskim radio-komunikacijama. Osimkod CB-a, ova vrsta modulacije se vi{ene upotrebljava na amaterskim opsezi-ma.

Sl. 111. Amatteerska tteeleefonska sttanicaiz 1923. (David Asbury, 3ADT,u gradu Oak Lanee, Philadeelphia)

Od sredine 20-tih godina XX veka uKraljevini Jugoslaviji se osnivaju prve di-fuzne radio-stanice (Zagreb, Beogard,itd). Samim tim i radio postaje sve pop-ularniji tako da mnogi mladi ljudi po~injuda se bave radio-tehnikom. U mnogimmestima se organizuju radio-klubovi ipo~inju da izlaze prvi stru~ni ~asopisiposve}eni radio-tehnici. Tako je u Beo-gradu, 1937, formiran RK "Beograd". NaSl. 112. je prikazana potvrda o upisu ipla}enoj ~lanarini, izdata novom ~lanuovog radio-kluba.

Sl. 112. Pottvrda o upisnini i pla}eenojj~lanarini Jani}ijjeevi} Blagojja, u RK"Beeograd", izdatta 20. jjuna, 1937.

I kod radio-telefonije su radio-ama-teri konstituisali svoj na~in i protokolrada. Uglavnom je istog sadràja kao ikod telegrafskih radio-komunikacija,osim raporta koji se razmenjuje u vidusamo dva broja (razumljivost i snaga).

Kao i kod telegrafije i kod telefonijese koriste odre|ene oznake za vrstumodulacije. Tako se za amplitudnu mo-dulaciju koristi oznaka (AM) a za SSB(J3E).

Za frekventnu modulaciju oznaka je:FM. Moè se re}i da su amateri CW(A1A) dobili i DX modulaciju za fonijskeveze. Tako|e, SSB modulacija je po~elada se koristi kod translatora i transpon-dera u amaterskim satelitskim komuni-kacijama.

Pored toga, pojavom FM-a (frekven-tne modulacije) stvorili su se uslovi i zauvo|enje repetitora u amatersku slu`bu. Kod komunikacija preko repetitorskihstanica, raporti se daju u kombinaciji saslovom Q i jednim brojem od 1 do 5, iisklju~ivo se odnosi na razumljivost sig-nala.

Umesto ve}ine skra}enica, koje sekoriste kod telegrafije, u radio-telefonijise vrlo malo koriste kratice (na pr."73" ikratice "Q-koda").

Me|u operatorima su popularnilokalni QSO-i koji u radioamaterskomàrgonu imaju naziv: "RAGCHEWING".Tu operatori vode "kilometarske" razgov-ore o radioamaterskom hobiju i "pretre-saju" razne teme vezane za njega, kao ioperatorski rad.

Zaljubljenici u telefoniju su, vreme-nom, toliko popularisali ovu vrstu radada se danas organizuju i brojna takmi-~enja, od lokalnog do svetskog nivoa.

Tako|e, izdaju se i razne diplome zapostignute rezultate u radu {to sve, ne-sumnjivo, uti~e na porast popularnostiove vrste rada me|u radio-amaterima.

Iz tog kvantiteta su se pojavili itehni~ki hitovi kao na primer repetitori uokviru 10-metarskog banda uz pomo}kojih je ostvareno "globalno" (u zavisno-sti od poloàja stanice na zemlji i otvo-renosti opsega od 28MHz) povezivanjeUKT-a i KT-a. Na primer, mogu}e je saru~nom VHF radio-stanicom raditi vrlodaleke veze uz pomo} pomenutih repe-titorskih stanica. Ovakav na~in komuni-ciranja se naziva "HF-FM LINK" i uAmerici je vrlo popularan.


7.4. RADIO-TELEPRINTERRazvojem amaterskih komunikacija i

radio-amateri su sve vi{e po~eli dakoriste teleprinter, kao ure|aj za vezu.Na po~etku su to bili elektromehani~kiteleprinteri (rashodovani, iz armijskih re-zervi) a kasnije i elektronski, do kojih semoglo do}i i kupovinom u specijalizo-vanim prodavnicama.Tako|e, vrlo brzosu, pojedini afirmisani proizvo|a~i ama-terskih radio-ure|aja iz Amerike i Japa-na, otpo~eli proizvodnju prate}ih ure|ajai pribora za ove komunikacije.

Band planom za KT i UKT opsege,za radio-amatersku slu`bu, ta~no sudefinisane frekvencije gde se komuni-kacija obavlja isklju~ivo sa radio-tele-printerima (RTTY QSO-i). I pored svemasovnijeg uvo|enja PC-ja u amaterskeradio-komunikacije, pa i u ovu vrstu ra-da, ipak, me|u radio-amaterima imadosta "nostalgi~ara", koji rado komunici-raju sa klasi~nim teleprinterima.

7.5. SPOROANALIZIRAJU]ATELEVIZIJA

Ova vrsta prenosa me|u radio-ama-terima postala je naro~ito popularnakrajem 60-tih godina, {to je i razumljivojer se tada i televizijska tehnika po~elarazvijati velikom brzinom.

Sam naziv poti~e od Engleske re~i:"Slow Scan Television (SSTV)" a ozna~a-va sporoanaliziraju}u TV. Prenos sliketraje 8 sekundi i ima raster od 120 lin-ija (podsetimo se na primer da "obi~na "TV slika, koju gledamo svaki dan na na-{em televizoru ima 625 linija).

Krajem 50-tih i po~etkom 60-tih go-dina pro{log veka u Americi je ovaj modrada na KT postao veoma popularan. Sajedne strane na takav trend uticala jeekspanzija TV tehnike a sa druge stranevredni radio-amateri eksperimentatorikonstruisali su nove SSTV ure|aje, Sl.113.

Sl. 113. Izgleed SSTV uree|ajja kojji seekoristtio u USA od 1958. do 1961. uRK u Mi~igeenu (konsttruisao W8SH)

Na slici je prikazan poznati monitor:

"Mac Donald Monitor", koji je detaljnoopisan u QST iz 1964. Kod izrade ovihure|aja najve}i problem kod amatera iznerazvijenih zemalja sveta bila je nabav-ka katodne cevi sa ve}om perzistenci-jom (kao na pr. cev sa oznakom "P7").

Prednosti ove vrste prenosa za ra-dio-amatere su:

- mogu}nost snimanja emisije naobi~nom magnetofonu, obzirom da sevideo signal SSTV-a nalazi u opsegu~ujnih frekvencija;

- monitor za SSTV moèmo, upravoiz gore pomenutog razloga, da priklju-~imo na NF izlaz prijemnika, i

- signale SSTV-a moèmo prenositiSSB predajnikom.

U 1969. zabeleèna su dva preko-okeanska prenosa SSTV QSO-a, jedansa crno-belom slikom, Sl. 114.

Iste godine, u Decembru je prekoAtlantika preneta i SSTV slika u boji,QSO izme|u Ameri~kog amatera W4UMFi Britanskog amatera G3NOX, Sl. 115.

O SSTV-u je bilo napisano dosta st-ru~nih i popularnih ~lanaka, a jedan odnjih je sigurno i ~lanak od Ake Bakma-na, SMØBUO, koji je objavljen u febru-arskom broju ~asopisa: "Radio Commu-nication", iz 1971. godine.

U ex Jugoslaviji najaktivniji u kons-trukciji SSTV ure|aja i opreme bili su:Matija YU2DB, Miroslav YU2RHF i Dra-gan YU1AW. Tako je Dragan, ve} u ap-rilu 1976. godine, otpo~eo sa SSTV ra-dom na KT, a potom je aktivnost pro-{irio i na rad preko amaterskih satelitaOSCAR. Dana 3. septembra 1976. ura-dio je preko satelita OSCAR-7 prvu vezu saDL6YK! Potom je u julu 1977. uradiosvoju prvu kolor SSTV vezu sa DF4FX.

“Kruna” SSTV aktivnosti staniceYU1AW sigurno je bila kada je u septe-mbru 1977. u svetskom SSTV takmi~e-nju zauzela II mesto!

Iz ovih par ~injenica moè se videtida se i u Srbiji pratila ova aktivnost saprili~nim interesovanjem. Me|utim, da-nas je to uobi~ajena aktivnost u digital-nim komunikacijama. Nadam se da }e iovi primeri stimulisati mla|e operatoreda se otisnu i otpo~nu rad i u ovoj KTili UKT tehnici rada!?

- kraj serije -

Sl. 114. Snimak crno-bbeelee SSTV slikee, kojju jjee primio ameeri~ki amatteer W8SH,1969. pri prvom QSO-uu preeko Attlanttika sa {veedskim amatteerom SMØBUO

Sl. 115. Snimak prvee SSTV slikee u bojjiizmee|u sttanica iz Ameerikee i Evropee(W4UMF-GG3NOX), deeceembar 1969.

Documents

R RAADDIIOO--AAMMAATTEERRSSKKEE ISTORIJA ... · na[a istorija (1) strana 4. januar-februar 2009. rraaddiioo--aammaatteerrsskkee aannaallooggnnee kkttii uukktt kkoommuunniikkaacciijjeeuu