ISTORIJA SRPSKE ETNOLOGIJEIzvor nije poznat

PROSVETITELJSTVO I ETNOLOGIJA 1. Moderna etnologija - u veku prosvetiteljstva -Zan Puarije-pregled istorije etnologije zapocinje antickim periodom -Fred Vodzitnajobimnija knjiga o istorijatu etnologije ("A history of Ethnology") -Anticka i srednjovekovna misao o istorijatu etnologije u delu Dzona Honingmanaizlaganje o razvoju etnologije zapocinje jos u doba Mikene -Marvin Haris-istorijat etnologije zapoceo u svojoj knjizi poglavljem o prosvetiteljstvu -direktni koreni etnologije nisu stariji vise od 2 veka -postoji direktna genetska veza savremene etnologije i ideja epohe prosvetiteljstva -IMANUEL KANT-najpoznatiji odgovor na pitanje:"Sta je prosvetiteljstvo? "(ODGOVOR:"Prosvececenost je izlazak covekov iz stanja samoskrivljene nezrelosti.Nezrelost je nemoc da se svoj razum upotrebljava bez vodjstva drugog.") -Glavna odlika prosvetiteljstva-vladavina razuma i misljenje da je razum u stanju da odgovori na sva pitanja ljudske egzistencije -najvaznija etnoloska pitanja postavljena razumu u toku XVlll veka su:(zasto ljudi zive i koje ih sile povezuju?,Da li se ljudski rod nalazi u neprekidnom napredovanju i progresu?,Kako i zasto su nastali:jezik,religija,pravo,drzava,...?,Da li postoji slicnost izmedju coveka i masine?.....itd.) -o postanku ljudskog drustva razmisljali su teoteticari prirodnog prava:Dzon Lok,Tomas Hobs,Zan Zak Ruso,... -polemika o progresu-u okviru francuskog prosvetiteljstva izmedju Voltera i Rusoa -o razvitku drustva raspravljali su:Monteskje,Ferguson,Kondorse,... -Lametri-izjednacio coveka i masinu -prema misljenju Klod Levi Strosa,Ruso je osnivac nauke o coveku -interesovanje za prve etnografske izvestaje zapocelo je krajem XVI veka poznatim Montenjeovim "Esejima" - Bronislav Malinovski-izvestaji Bugenvila i izvesnih francuskih isusovaca o divljastvu uticali su na teoriju o dobrom divljaku i nadahnuli Rusoa i Monteskjea -vizija o plemenitom divljaku u doba prosvetiteljstva je preplavila svet (Evropu) -VODZITOVA SEMA "PRAISTORIJE" ETNOLOGIJE U XVIII I XIX VEKU Osnovni uticaj prosvetiteljstva je bio taj sto je opsta drustvena nauka izdvojena iz istorije -Prosvetiteljstvo je dovelo do sve vece diferencijacije nauka, pa samim tim i etnologije -Osnovne odlike progresivisticke teorije o prosvetiteljstvu su: Skripte SF-a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature, ve uz nju. Niko ne garantuje potpunu ispravnost ovih skripti (sve podatke bi trebalo proveriti). Niko ne garantuje pozitivan ishod na ispitu, u sluaju uenja samo iz ovih skripti. Na naem sajtu (www.studentski-forum.org) moete nai i kompletan spisak ue i ire literature preporuene od strane profesora.

razvoj od divljastva do civilizacije upotreba "komparativnog metoda" fokusira se na verovanja,obicaje,itd... -Ovakvo delovanje prosvetiteljstva stvorilo je put sledecoj etapi u razvitku etnologijePROFESIONALIZACIJA (ova faza je u punom jeku 1884. godine kada Edvard Tejlor postaje profesor antropologije na Oksfordu) -Antropologija i etnologija docekala je XX vek kao prihvacena akademska disciplina PROSVETITELJSTVO KOD SRBA 2.

-1690.godine Srbi pod vodjstvom patrijarha Arsenija Carnojevica naseljavaju se sirom Ugarske i Slavonije gde ostvaruju prvi kontakt sa evropskim kulturnim strujanjima -Srbi su u Slavoniji i Ugarskoj predstavljali jeftinu vojsku i pravoslavce koje treba sto bezbolnije i brze prevesti u katolicizam -istorija Srba u Austriji-istorija borbi za ono sto im je monarhija obecala i borba protiv katolicizma -uticaj ruske kulture-rusifikacija jezika,duhovnog i prosvetnog zivota trajao je vise od pola veka -Mojsije Petrovic (mitropolit) 1718.i 1721. godine trazi pomoc od Petra Velikog-pitanje neregulisano o srpskim skolama i stamparijama za srpske knjige.Rezultat navedenog stize 1726. godine (Sremski Karlovci) ,kada Maksim Suvorov donosi 400 bukvara Teofana Prokopovica, 70 gramatika i 10 trojezicnih recnika -gore navedeno predstavlja kulturno-prosvetnu pomoc Srbima u Austriji od strane Rusa -za vreme Mojsija Petrovica,Vikentija Jovanovica i Pavla Nenadovica formiran je veci broj skola- ruski nastavnici Suvorov i Kozacinski -mitropolitski pitomci se skoluju u Rusiji- vecina na duhovnoj akademiji u Kijevu (glavni izvor teoloskog i filozofskog obrazovanja srpskog naroda u prvoj polovini XVIII veka) -formira se crkveno-prosvetiteljski pravac,a najznacajnija licnost ovog pravca je Jovan Rajic -Zaharije Orfelin-"Slaveno-serbski magazin"-1768.godine-kopija ruskog casopisa (rekao:Tihomir Ostojic) -kritika manastira i kaludjera od strane Orfelina -Orfelin stoji na putu izmedju Rajica ka Dositeju i predstavlja prenosioca ideja zrelog ruskog prosvetiteljstva -sa Orfelinom prestaje uticaj Rusije na kulturno-prosvetni razvitak Srba u Austriji -Velika seoba Srba u Rusiju 1751. i 1752. godine-Austrija donosi mere za sprecavanje veze medju Srbima iz Austrije i Rusa (zabrana uvoza ruskih knjiga i otvaranje KURCBEKOVE stamparije).Posledica ovog desavanja je dugogodisnja preorijentacija na skolovanje u evangelistickim skolama(gimnazijama) i univerzitetima u Becu,Pesti,... -gimnazije u Modri,Djuru,Sopronu- nezaobilazni deo skolovanja svih srpskih intelektualaca u poslednjim decenijama XVIII veka.....(Stevan Vujanovski-pisac italijanske gramatike;Vikentije Ljustina-pisac nemacke gramatike;Pavle Kengelc-pisac "Jestastvoslovlja")-skolovani u Sopronu -kontakt Srba sa prosvecenom Evropom-veliki pobornik racionalizma i prosvetiteljstva medju Srbima - DOSITEJ OBRADOVIC -epoha prosvecenosti kod Srba pocinje Dositejevim delom -2-

-Dositej- prosao kroz evangelisticke gimnazije kao staratelj dvojice sinovaca mitropolita Vidaka -SRPSKO PROSVETITELJSTVO- nastalo nasilnim prekidom rusko-srpskih kulturnih veza;Srbi bili upuceni na "prosvecene" univerzitete;neposredan dodir sa najmodernijim idejama poznog XVIII veka -1776.godina-prevod Marmontelovog romana "Velizarij"-najcitanija i najprevodjenija knjiga u Evropi i sa 9 godina zakasnjenja roman je preveden na srpski jezik.Julincev prevod ovog romana je prvi stampani proboj ideja zapadnog prosvetiteljstva medju Srbe -*****PRAVI POCETAK PERIODA EVROPSKE PROSVECENOSTI KOD SRBA 1783.GODINA- POJAVA DOSITEJEVOG "ZIVOTA I PRIKLJUCENIJA"***** -Dositej se prvi medju Srbima ukljucijo u borbu za ostvarivanje terezijanskojozefinistickih reformi crkve i prosvete -crkva je potcinjena drzavi....regulament 1770. i 1777. godine car Josif ukida manastire.....29.11.1781. godine -"Toleranz - patent"- verska ravnopravnost; gubitak samostalnosti crkvenog zivota -Jozefinisticka literatura ( 2 osnovne vrste ): 1.)knjige u kojima se napada papstvo..."Was ist der Papst" Jozefa Ajbla ( na srpski preveo Mihailo Maksimovic) 2.)odnosi se na srpsku pravoslavnu crkvu;kritika manastira i crkvenih praznika i postova (zacetnik literature je Dositej-trazio ukidanje manastira i njihovo pretvaranje u bolnice) -u "SOVJETIMA"-Dositej kritikuje i apeluje na ukidanje crkvenih praznika navodeci nerad,trosenje novca uzalud,pijanstvo i tuce -isto misljenje kao Dositej imali su:Jovan Muskatirovic i Stefan Novakovic -Osnovna tacka Dositejevog prosvecivanja srpskog naroda je NAUKA -"kult nauke" ucestvovao je na otvaranju Velike skole u Beogradu,koji je govor u "Mezimcu" objavio Pavle Solaric 1818.godine -"SOBRANIJA"-1793.godine imala programski karakter -Dositejevo ukazivanje na korist koju donose znanja iz pojedinih oblasti nauke,posebno istorije ("ko zna sve iz istorije do svog vremena,cini mu se kao da od tada pocinje njegova srz,zivot...") i geografije ("ko zna geografiju to je kao da je o malom trosku obisao sva mora i svu suvu zemlju i ljude i i njihov nacin zivota upoznao...") -MORALNI ZIVOT COVEKA DOSEZE DONDE DOKLE NJEGOVA ZNANJA DOSEZU -Dositej ima i direktne programe za prevodjenje knjiga iz raznih oblasti nauke (istorije;"fisike" i "jestastvoslovlja") -Dositejevi sledbenici su ispunili prevodilacko-izdavacki plan -Dositejev najbolji saradnik Pavle Solaric-preveo knjigu iz geografije i izdao je 1804.godine u Veneciji -Dositej je uticao na sirenje nauke medju Srbima hrabreci i podrzavajuci sve one koji su na tom polju radili -Dositej je preporukama,direktnom pomoci,pohvalama,uticao da vec razvijena nauka XVIII veka prodre u kulturu srpskog naroda -pred kraj zivota Dositej je u gore navedenom imao pomoc skolovanih ljudi kao sto su:Atanasije Stojkovic i Gligorije Trlajic -Prosvetiteljstvo je medju Srbe stiglo Dositejevim nastojanjima -3-

-Dositej je "kult nauke"XVIII veka u srpsku kulturu uveo uklanjanjem svega sto stoji na putu razuma -Dositejeva uloga u prenosenju tadasnjih evropskih knjizevnih tokova u srpsku knjizevnost novoga doba(u svoje "Sobranije" uvrstio je 2 Marmontelove price) -BELETRISTIKA kod Srba- prva polovina XIX veka-Dositejev prevodilacki program knjizevnosti ispunjen isto kao i program dela iz popularne nauke -Jovan Deretic-"Knjizevnost Dositejeve epohe i velikim delom knjizevnost Vukove epohe,razvija se u znaku dalje razrade Dositejevog kulturnog i knjizevnog programa." -Dositejevi sledbenici:Pavle Solaric,Atanasije Stojkovic,Gligorije Trlajic,Jovan Muskatirovic,... -Dositejev uticaj na Joakima Vujica - formiranje prosvetiteljske etnologije kod Srba -Slicnost izmedju Dositeja i Joakima uocio je Jovan Erdeljanovic u predgovoru "Putesestvija po Serbiji" u izdanju "Srpske knjizevne zadruge" 1901.godine (str.38,prva knjiga o Vujicevim putovanjima) -Erdeljanovic je uocio Vujicevu zelju da imitira Dositeja (str.39,prva knjiga) -Dositej je u izvesnoj meri uticao i na Vujicev izbor KOCEBUOVIH KOMADA -u naravouceniju basne "Dete i zmija",Dositej komentarise invaziju na Meksiko -kroz delatnost Dositejevih sledbenika prosvetiteljstvo je produzilo svoj zivot u srpskoj kulturi i knjizevnosti skoro do kraja prve polovine XIX veka (str.40,prva knjiga-kraj o romantizmu). DOSADASNJE PROUCAVANJE ETNOLOSKIH ELEMENATA U SRPSKOM PROSVETITELJSTVU 3. -sva ranija interesovanja za istoriju srpske etnologije snazno su obojena njenim idejnim poreklom-ROMANTIZMOM -romanticarski ugao gledanja na razvoj srpske etnologije uslovio je zapostavljanje predvukovske kulture srpskog naroda,i to onih koji su delovali u prvoj polovini XIX veka,bez obzira da li im je polazna pozicija bila nevukovska ili eksplicitno antivukovska.I pored ovakvog polaznog stava,nije bilo moguce zaobici tako krupne licnosti u istoriji srpskog naroda kao sto su npr.:Dositej Obradovic, pa i Joakim Vujic. -osim jedne posebne studije o Dositejevom odnosu prema folklornom gradivu,mogu se pronaci samo jos neki nagovestaji da bi njegov udeo u istoriji srpske etnologije trebalo detaljnije obraditi -osnovni kriterijumi za tretiranje nekog pisca epohe Prosvedcenosti kao "pretece" srpske etnologije: 1.)da se kod odredjenog pisca mogu naci pomeni postojanja, rasporeda i kretanja naroda,njihovog "porekla","srodstva","bliskosti" i "osobina". 2.)postojanje Etnografskih podataka u delu nekog pisca,pri cemu je kvantitet tih podataka merilo njegovog "znacaja" za istoriju srpske etnologije -navedeni kriterijumi su upotrebljeni u delu Milenka Filipovica "Prilozi istoriji etnologije kod Srba" u kome je kao "pretece" srpske etnologije naveo:Djordje Brankovic,Jerotej Racanin,Vasilije Brkic,Petar Runjanin,... -u drugom radu pod naslovom"Vuk Srefanovic Karadzic i srpska etnologija" Filipovic,uz vec pomenute navodi i Stevana Stratimirovica i Savu Tekeliju.

-4-

-Filipovicev pristup istoriji srpske etnologije:"Interesovanje za pojave kojima se bavi etnologija,kao sto su poreklo i postanak naroda,njegovo rasprostranjenje i brojno stanje,njegove osobine i pogledi na svet,postojalo je kod Srba i pre pojave Vuka Karadzica." -Postavljajuci pojam"Das Volk" i opis "narodnog zivota",Filipovic je bio u mogucnosti da napise kako je "grof Brankovic bio medju prvima kod nas koji se interesovao za pitanje o postanku srpskog naroda i za narodnu religiju i obicaje,i pokusavao da ih naucno prikaze i objasni,pa je u tome njegov znacaj za srpsku etnologiju." -Filipovic uspesno uocava slicnost izmedju pojedinih objasnjenja u izvestaju koji je patrijarh Vasilije Brkic izradio za ruskog admirala Orlova i ideja Sarla Monteskjea. -Postavljenje pojma "Das Volk" ima jos jednu negativnu posledicu-izjednacavanje etnicke istorije i etnologije.Ovo izjednacavanje,koje predstavlja glavni produkt romanticarskih koncepcija u srpskoj etnologiji,postavilo je etnologiju u polozaj jedne od istorijskih disciplina uz, na primer,politicku, diplomatsku, ekonomsku ili kulturnu istoriju. -Odbacujuci etnicku istoriju kao svoj predmet istrazivanja i vracajuci je pod okrilje istorijske nauke,moderna etnologija uglavnom odbacuje kao "sopstvene pretece" one koje je kao takve odredila u romanticarskom periodu prepustajuci ih da budu "pretece"istorije,odnosno "pretece" danasnje etnicke istorije -Po predhodno navedenom moze se zakljuciti da je jedan od najvecih nedostataka romanticarske koncepcije istorije srpske etnologije to sto u potpunosti izostavlja i ignorise ono sto joj i samoj nedostaje-TEORIJSKU MISAO-koja je postojala i bila veoma delotvorna u drustvu XVIII veka -Slicni problemi javljaju se i u radu Tihomira Djordjevica "Dositej Obradovic i folklorno gradivo"-jedinom detaljnijem pokusaju da se odredi Dositejevo mesto u istoriji srpske etnologije(T.Dj. je zeleo da ukaze na cinjenicu da je Dositej koristio folklor,zatim da pokaze kako i zasto ga je koristio i da odredi neegov stav prema obicajima,poredeci ga sa kasnijim stavovima romanticara) -T.Djordjevic za Dositeja:"Dositej je radi glavnog cilja svog rada,radi ucenja svog naroda,unosio u svoja dela i folklorno gradivo.Ono je u njega, s jedne strane,stoga da na njemu i iz njega izvede narodu korisnu pouku,a s druge strane,da bi preko njega narodu bio blizi i razumljiviji.Reklo bi se da je Dositeju pouka glavna,a ne folklorno gradivo." "Dositej na vrlo mnogo mesta govori o stvarima koje su rezultat primitivne narodne kulture i izraz narodnih pogleda i verovanja(osveta,rasipanje o slavi,nesloga,zli obicaji,...)"Svim ovim stvarima Dositej nema drugu nameru do da pokaze njihovu zastarelost,besmislenost i stetnost i da izvede pouku iz njih. -T.Djordjevic pravi paralelu izmedju Vuka i Dositeja konstatujuci da izmedju njih nema sustinske povezanosti.NPR."Romanticka skola kojom se sa puno ljubavi pokrece nauka o narodnom jeziku,ispitivanje i proucavanje narodnosti,narodnih osobina i narodne kulture,pocinje u Nemackoj upravo pred Dositejevu smrt i zapljuskuje i podize Vuka."UKRATKO:"Dositej je ucitelj narodni,Vuk je onaj koji narod proucava.Dositeju je folklorno gradivo sredstvo za pouku,Vuku cilj naucnog istrazivanja.Dositej je narodski(popularni)knjizevnik,Vuk narodni proucavalac.Rad Dositejevih sledbenika ima drugu istoriju,Vukovih drugu.Dositejevi sledbenici su drugi ljudi,Vukovi drugi." -Dositej i Vuk....razlika: DOSITEJ VUK -5-

racionalista romanticar herderovskog tipa antitradicionalista kosmopolit ljubitelj narodnog stvaralastva nacionalni revolucionar antiklerikalac

prevodilac Novog zaveta izdavac zbornika prosvetitelj. textova borac protiv obicajnih predrasuda propovednik narodnog prosvecivanja

postovalac srbulja prvi srpski etnograf temelj srpske nacionalne kulture -Jovan Skerlic-osim osude praznoverica,caranja.bajanja i slicnog,sadrzi i "najobicnije praznoverice i najgrublje vracanje u srpskom narodu,dajuci tako zanimljiv materijal za nas folklor." -Slicno misljenje sa J.Skerlicem ima i Tihomir Ostojic. -Ovakvi pristupi Dositejevim delima od strane J. Skerlica i T.Ostojica,i pristupi delima Dositejevih sledbenika imaju velike pogreske i sastoje se u tome sto je paznja iskljucivo posvecena njihovom vrednosnom stavu prema obicajima i crkvenim praznicima -JOZEFINISTICKI PISCI su,kada pisu o vracanjima,obicajima ili crkvenim praznicima izrazito tendenciozni.Ta tendencioznost je, u stvari,i jedini razlog njihovog pisanja o praznicima i obicajima,a sasvim je jasno da su tendenciozni pisci veoma nepouzdan izvor.Malo je verovatno da su njihovi opisi celoviti i precizni.Verovatnije je da su podaci selekcionisani tako da kod citaoca izazovu gnusanja ili da ga nateraju u smeh pred "ludovanjem" neukog naroda. -Pisci srpskog prosvetiteljstva su u istoriji srpske etnologije dobili sasvim drugacije mesto od onog koje im zaista pripada(njihovo teorijsko misljenje nije prihvaceno za stvaranje etnologije) -Slicnu sudbinu doziveli su i pisci SENTIMENTALISTICKOG PRAVCA -Najplodniji prevodilac i populizator ovog knjizevnog pravca kod Srba je bio Joakim Vujic(prema recima D.Zivkovica,J.Vujic je sa svojim mnogobrojnim prevodima i preradama nemackih komada "prvi nas pisac koji je uveo u modu taj zanr sentimentalizma") -Etnoloski aspekt Vujicevog delovanja nije uocen ni u predgovoru novog izdanja"Putesestvija po Serbiji"iz 1901.god.,iako je autor predgovora Jovan Erdeljanovic,buduci dugogodisnji ptofesor etnologije na Beogradskom univerzitetu i jedan od snivaca katedre za etnologiju.Romanticarski utemeljena etnologija,u potpunosti utemeljena na vukovskoj tradiciji nikada nije mogla,svesno ili nesvesno,Vujicu oprostiti ostro razracunavanje sa samim Vukom. -Erdeljanovicev predgovor "Putesestvija":"Sto Vujiceva dela nisu mogla odrzati vrednost i za danasnjeg citaoca,jedan je od znatnih uzroka i JEZIK kojim su pisani.Vujic je,kao i svi njegovi savremenici,Vukovi protivnici,pisao o onim tako zvanim "slaveno-serpskim" jezikom,koji je bio cudna mesavina od narodnog,ali dosta iskvarenog srpskog jezika sa prepuno reci i oblika iz crkveno-slovenskoga (tj. ruskoslovenskoga ) i ruskog narodnog jezika i sa mnogim stranim,neslovenskim recima."

-6-

-Cak i danas Vujiceve reci upucene Vuku da je "tiflozofije doktur", "slepacki pesama prepisatelj" ili "od gusala kanel-majstor" izazivaju zgrazavanje nad skrnavljenjem lika Vuka Karadzica -J.Erdeljanovic uocio vezu izmedju Vujicevog zivota i rada i dela Dositeja Obradovica -Erdeljanovic je olako presao preko Vujicevog "Zemljeopisanija" i preko dodataka "Putesestviju po Serbiji" -Polozaj pisaca Prosvetiteljstva i prevodilaca sentimentalisticke knjizevnosti u istoriji srpske etnologije uopste nije uocen(o Dositeju kao vodji srpskog prosvetiteljstva i Vujicu kao najplodnijem prevodiocu preradjivacu sentimentalisticke knjizevnosti napisana je samo po jedna rasprava) -Formirana u vukovskoj tradiciji i pod direktnim uticajem Jovana Cvijica, srpska etnologija i nije kao svoje pretece mogla videti prosvetiteljsko razmisljanje o coveku ili sentimentalisticku ideju o "plemenitom divljaku" -Orijentisana kao "nacionalna nauka o narodu" srpska etnologija nije mogla svoje pretece potraziti ni u prvim knjigama iz opste geografije(Solaric ili Vujic) -ROMANTICARSKI PECAT koji srpska etnologija nosi do duboko u XX vek,uslovio je misljenje da je sve pocelo sa Vukom Karadzicem i njegovom etnografskom delatnoscu. -Tacnost predhodno navedenog ce dokazati analize knjizevnih i naucnih dela s kraja XVIII i pocetka XIX veka. PITANJE POSTANKA DRUSTVA I NJEGOVOG RAZVOJA 4.

-Pitanje postanka drustva i njegove kasnije evolucije bilo je jedno od najinteresantnijih pitanja kojima se bavila socijalna filozofija Prosvetiteljstva -Zbog navedenog ,razmatranje onih Dositejevih ideja koje su se odnosile na ovu problematiku direktno ulazi u proucavanje ideje koje su predstavljale osnovu za,kod nas neostvareno,formiranje globalne nauke o coveku i kulturi -U dosadasnjim prucavanjima ovog aspekta Dositejevog dela dosla su do izrazaja 3 veoma vazna momenta: 1.)dugotrajno interesovanje za Dositejev odnos prema Rusou,koje je rezultiralo vecim brojem,cesto suprotnih misljenja,pa i prvim sintezama o tom problemu 2.)cinjenica da je Dositej svoje stavove o postanku i razvoju drustva izneo u preradi Soavine "Etike",sto je uslovilo niz paralelnih proucavanja Dositeja i Soave -Autori koji su ispitivali izvore i uzore Dositejevih stavova cesto nisu razlikovali nekoliko nezavisnih tema koje se javljaju u njegovim spisima.Radi se o odredjenju "pradrustvenog" stanja,zatim o uzrocima nastanka drustva,opisu "prvobitnih" oblika drustvenosti i nacinu uspostavljanja visih drustvenih odnosa (posredstvo Franceska Soave) -Suprotstavljanje Rusou i Dositejevo dstupanje od Soavinog teksta -Dositejev tekst nedvosmisleno govori da on nije verovao u postojanje takvog stanja u kome ne bi bilo nikakvih elemenata drustvenosti i gde bi ljudi bili potpuno "razdeljeni i usamljeni" -Ovakav stav o nepostojanju "pradrustvenog"stanja ipak namece pitanje zasto drustvo "oduvek" postoji,tj. koji su to uzroci koji dovode do postojanja drustva?

-7-

-Moze se uociti da Dositejevo shvatanje o uzrocima postojanja ljudskog drustva ima nekoliko sastavnih delova: 1.) urodjenu potrebu za udruzivanjem 2.)potrebu za uzajamnim pomaganjem 3.)prirodna sklonost izmedju polova -U socijalnoj filozofiji Prosvetiteljstva narocito je bila popularna tzv. patrijarhalna teorija o postanku drustva -Prosvetiteljske ideje koje predstavljaju korene etnoloske teorije,F. Vodzit pise:"Porodica koju sacinjavaju muskarac,zena i deca,zauzimala je centralno mesto u progresivistickoj teoriji o poreklu drustva." -Misljenje Gogea i Fergusona:"Medjusobni odnosi izmedju razlicitih polova predstavljaju princip koji omogucuje uspostavljanje i odrzavanje drustva." -Put od porodice, preko manje drustvene zajednice(SELA),do drzave skoro da je opste mesto u radovima mnogih filozofa XVIII veka (Ruso,Hobs,Izelin) -U opisivanju stanja u prvobitnom "varvarstvu",Dositej govori kako su sve nacije,koje danas imaju razvijenu kulturu,u predhodnim periodima zivele u varvarstvu u kome i do "danas" zive mnogi narodi Amerike,Azije i Afrike -Jovan Deretic:"U svojim pogledima na zivot neprosvecenog naroda Dositej je sklon da prida izvestan realitet kako hobsovskoj,tako i rusoovskoj koncepciji prirodnog stanja,s tim sto se njegovi zakljucci uglavnom podudaraju sa Hobsovim." -Dositej donekle napusta Hobsovu varijantu drustvenog ugovora i priblizava se Lokovoj. -Razlika izmedju Hobsa i Dositeja po Jovanu Dereticu:"Sastoji se u tome sto Hobs identifikuje drustveni ugovor i vladalacki ugovor koji ljudi sklapaju sa vladarom,dok su kod Dositeja ta dva cina odvojena,pa ljudi prvo iz nuzde uspostave uredbe i zakone i tek onda vlast predaju jednome koji treba te zakone da odrzava." -Dositejevo shvatanje postanka drustva i njegovog daljeg razvitka moze se rezimirati kao negiranje postojanja "pradrustvenog" stanja i neslaganje sa Rusoom,mozda cak i ostrije nego sam Soava. -Dositej kao uzroke postojanja drustva navodi: urodjenu potrebu za udruzivajem,potrebu za uzajamnim pomaganjem i privlacnost izmedju polova koje dovode do stvaranja porodice(tzv. patrijarhalna teorija o postanku drustva koju su zastupali Ferguson,Ruso,Hobs i drugi). -Osim pitanja postanka drustva,Dositej je razmatrao i njegov dalji razvoj izlazuci svoju filozofiju istorije...(poznato je da Dositejeva filozofija istorije,izlozena u naravouceniju basne "Bakarna statua" i ponovljena u predgovoru "Etike",zasnovana na ideji o opstecovecanskom kulturnom jedinstvu.) -Ovim je Dositej jasno opisao razvitak opstecovecanske (tj. evropske) kulture koju u pojedinim periodima nose odredjeni narodi,od Egipcana,Fenicana i Indijaca,preko Grka i Rimljana,do ostalih evropskih naroda -Dositejev difuzionizam nije ekstreman jer on ne odbacuje kreativnost pojedinih prenosnika kulture i ne svodi kulturnu dinamiku na jednostavno prebacivanje neceg jednom zauvek stvorenog sa jednog mesta na drugo

DOSITEJEVO SHVATANJE ODNOSA POJEDINCA -8-

I KULTURE

5.

-Za uocavanje Dositejevog shvatanja relacije pojedinac :kultura neophodno je detaljno analizirati sedmu glavu "Mezimca",koja nosi naslov "Je li covek makina ili nije". -M. Jovanovic u radu "Dositej kao filozof" navodi Dositejevo neslaganje sa idejom o coveku-masini,isticuci da je u pitanju njegovo odbacivanje svodjenja ljudskog delanja na nagonske potrebe,sto je,prema Jovanovicevom misljenju,rezultat Dositejevog religijskog vaspitanja -Mnogo potpuniji prikaz ovog odeljka "Mezimca" dao je Dusan Nedeljkovic u raspravi "Filozof Dositej Obradovic",gde se kao krajnji rezultat Nedeljkovicevih proucavanja svodi na utvrdjivanja Dositejeve pozicije prema Lametriju i materijalistickom mehanizmu XVIII veka. -Prema Dereticevom misljenju "Jedino znacajno delo francuskog materijalizma (filozofski traktat "Covek masina" ),koje je imalo tako velikog odjeka u svom vremenu,ulazilo bi u Dositejevu lektiru i odigralo svoju ulogu u njegovom filozofskom obrazovanju. -Tri navedena rada,zbog drugacijih interesovanja koja se sastoje u ispitivanju filozofskih aspekata poglavlja "Je li covek makina ili nije" i njegove veze sa Lametrijevim delom"Covek masina", ispustaju iz vida etnoloski aspekt koji se moze pronaci u drugom delu Dositejevog teksta gde on ukazuje na uzroke kojim coveka,prividno,cine masinom.Upravo taj deo sedme glave "Mezimca" daje pravo raspravljanja o Dositejevom shvatanju odnosa pojedinca i kulture. -Dositej pokusava da ukaze na razloge zbog kojih se covek i pored sveg svog razuma,veoma cesto ne razlikuje od masine.Dositej pronalazi "pet uzroka crez koje covek,razumom i slovesnom obdaren dusom,pretvara sebe samoproizvoljno ili u beslovesnu makinu,ili u stogod jos gore".Ti razlozi (uzroci) su: ~"vospitanije" ~"primer" ~moda ~temperament ~obicaj -Kada raspravlja o pojedinim navedenim uzrocima Dositej obicno ima drugaciji redosled,uz izuzetak da "vospitanije" ostaje na prvom mestu -"Vospitanije",sto samo na prvi pogled izgleda paradoksalno za Dositejevu pedagogiju,predstavlja prvi uzrok,savremenim recima izrazeno,dehumanizacije coveka -Sta je "vospitanije"?...Dositej navodi 2 elementa: 1.)usvajanje jezika,koje je po sebi "nevino i bez zlobe" 2.)usvajanje misljenja bez razmisljanja -Svi "narodi,plemena i jezici" imaju takva "luda i opasna vospitanija"(ljubi i mrzi;zastitava ili goni;hvali ili huli i proklinje samo iz uzroka zasto su i njegovi stari tako cinili;...) -Uocljive su 2 osnovne karakteristike Dositejevog shvatanja "vospitanija": 1.)razdvajanje "vospitanija" na usvajanje jezika i usvajanje etickih pravila i obrazaca ponasanja 2.)ukazivanje na nesvesnost i jednosmernost socijalizacije,ideja koja je cesto iznosena i ostro kritikovana u delima pedagogije Prosvetiteljstva -9-

-VASPITANJE- mehanicko prihvatanje misljenja bez razmisljanja (cesto se ovaj zakljucak srece u etnologiji XX veka) -Po Dositeju drugi uzrok pretvaranja coveka u "makinu" je TEMPERAMENT -Ovaj uzrok nije previse znacajan,ali je ipak vredan pomena -"Natura je stedljiva u krajnostima" (I u ovakvim Dositejevim stavovima se moze uociti poznati problem odnosa urodjenih osobina i uticaja drustvene sredine na formiranje licnosti,kasnije detaljno proucavan u individualnoj i socijalnoj psihologiji.) -Po Dositeju treci uzrok pretvaranja coveka u masinu je "PRIMER DRUGIH"-"slivanje u jedno"!!!...("Jedan ucen covek ili filozof moze sebe samoproizvoljno i iz vsegdasnjeg obiknovenija u makinu pretvoriti kad nece nista drugo da cuje, ni da zna,razve samo ono sto je od svoji' ucitelja primio i naucio") -Sasvim je jasno da Dositej ovde ukazuje na IMITACIJU i NAVIKU kao dva vazna izvora prihvatanja obrazaca drustvenog ponasanja -Cetvrti i peti uzrok Dositej spaja ukazujuci da je njihova veza slicna vezi "primera drugih" i "obiknovenija". "Na isti nacin je i MODA sa OBICAJEM -"Kako se valja oblaciti i svlaciti,kako ophoditi ,kako misliti i govoriti,kako kome laskati, pretvarati se i licemjerstvovati,kako klanjati se i svoje pocitanije pokazivati,kako nerasudno pohvaljivati,a ne nespravedljivo osuzdavati i ocvrnjavati.Sve to po modi i obicaju biva." -***Na osnovu gore navedenog moze se zakljuciti da Dositejev negativni stav prema obicajima nije iskljucivo posledica jozefinistickih,teoloskih i prakticno-politickih i ekonomskih ideja,vec i filozofski utemeljenog stava da su obicaji ogranicenje slobodne volje i da dehumanizuju coveka,pretvarajuci ga u "makinu" -Ukoliko se u celini sagledaju svih 5 uzroka pretvaranja coveka u masinu,dobijaju se obrisi celovitog razmatranja mehanizma usvajanja kulture. -Ideja iz sedme glave "Mezimca",pojedinac usvaja kulturu socijalizacijom(ucenje jezika,moralnih normi i obrazaca ponasanja),pri cemu se kao glavni mehanizmi tog usvajanja javljaju imitacija i navika,koji zajedno sa modom i obicajem determinisu ljudsko ponasanje

STRUKTURA DOSITEJEVIH SHVATANJA O STETNOSTI OBICAJA 6. -U delu D.Obradovica stekli su se svi elementi prosvetiteljsko-jozefinistickog nastojanja da se reformise crkva i religijski zivot uopste -Dositej je nezavisno kritikovao 3 vrste fenomena koji se mogu veoma lako pomesati.Prvo,rec je o kritici sujeverja,tj.NEHRISCANSKIH VEROVANJA I OBICAJA.Zatim se javlja kritika CRKVENIH PRAZNIKA I POSTOVA.I,kao trece,Dositej kritikuje ulogu koju OBICAJI imaju u formiranju individualnog ponasanja i kulture uopste 1.)Sto se tice prve grupe,nehriscanskih obicaja i verovanja, Dositej je na nekoliko mesta ismevao verovanje u Davora (prizivanje kise) i praznovanje koleda.Kritikovao je nehriscanske obicaje,paganske obicaje u Srbiji. -Dositej navodi jos jedan nehriscanski obicaj koji je video u Grckoj -MOTO OBICAJA:Tako su nasi stari cinili,tako ocemo i mi! - 10 -

-Dositej je verovanje u "Davora" i "Koledu" ocito smatrao fazom u razvitku religijskih predstava srpskog naroda i to fazom koja je prehriscanska. -Dositej je ukazao na izvore svog ostrog suprotstavljanja "poganim" obicajima (sinovi su prestarele svoje roditelje ubivali,roditelji su decu svoju na zrtvu bogovom svojim klali i pekli,zive su jadne sluge sa njihovim gospodarima zakopavali,...),izrazavajuci pohvalu temisvarskom episkopu Georgiju Popovicu.Na prvi pogled Dositejeva kritika "Davora "i "Koleda" ne potice iz tog izvora -Petar Petrovic,prosveceni episkop,proganjan od strane visokog klera,bio je dobar prijatelj Dositeja i cesto su se sastajali u Becu -Dositej je izvrsio zamenu,pripisujuci prosvecene ideje svoga prijatelja,episkopa P.Petrovica,episkopu G.Popovicu,sa dvostrukom namerom.Prvo,Dositej je hteo da prikrije identitet jednog istinski prosvecenog episkopa,ali istovremeno i da se naruga duhovnim licima,kakvo je bilo G.Popovic. -Nastojanje episkopa Popovica je bilo da iskoreni kolede i sto je jos vaznije iskopavanje vampira,kao i sukobe sa nizim svestenstvom koje je cesto tolerisalo "pogane" obicaje pa se cak u njima i ucestvovalo (bio je protiv toga) -Moze se konstatovati da su oba Temisvarska episkopa imala znacajnu ulogu u nastajanju i razvijanju Dositejeve kritike nehriscanskih obicaja u Srpskom narodu. -Ukoliko se povezu u celinu podaci o Dositejevim susretima sa kritikom nehriscanskih obicaja,koji zapocinju jos u Hopovu,potom se nastavljaju u kontaktima sa episkopom Petrovicem,a mozda i sa episkopom Popovicem,onda postaje sasvim jasno da je idejnu inspiraciju te kritike Dositej poneo iz pravoslavne teologije,tada pod snaznim uticajem ruske sholastike i konkretnih akcija crkvenih vlasti proizaslih iz takvih teoloskih shvatanja. -2.)Kada je rec o Dositejevoj KRITICI PREVELIKOG BROJA CRKVENIH PRAZNIKA I NACINA SAMOG PRAZNOVANJA,neophodno je istaci da i ona zapocinje u "Sovjetima".Dositej se prvo poziva na jevanjdelje,da bi zatim kritikovao postove -Dositejevi "Sovjeti" nastaju u jeku terezijansko-jozefinistickih reformi srpskog crkvenog zivota.Neposredno pred pocetak reformi,tj. pre 1769.godine,Srbi su slavili 109 praznika(3 dana Bozica,2 dana Uskrsa,Spasovdan,2 dana Duhova,50 nedelja ili ukupno 167 dana,uz to jos i 12 mladih petaka,sredorusu sredu i neke zenske svetice,sto zajedno cini pola godine) -Posle vise godina pritiska taj broj je sveden na 79.Kao najcesci razlog za ukidanje praznika pominjane su negativne ekonomske posledice tako velikog broja neradnih dana,sto je naglaseno u Regulamentu od 27.septembra 1770.godine(upotrebio ga je i Dositejev prijatelj Atanasije Dimitrijevic Sekeres) -Dokumenti na osnovu kojih su se sprovodile reforme,kao i njihova obrazlozenja,pogotovo kada ih pise njegov bliski prijatelj,predstavljaju direktni izvor Dositejevih stavova iznesenih u "Sovjetima" -Drugi izvor Dositejevog stava pokusao je da utvrdi Jovan Deretic,ukazujuci na veliku slicnost sa idejama francuskog filozofa Pjera Bejla.Deretic paralelno navodi Dositejev text iz "Sovjeta" i Bejlov text,ukazujuci da se tu moze traziti Dositejev uzor -Tacno je da Dositej insistira na religijskoj neispravnosti razuzdanog svetkovaja,sto implicitno postoji i kod Bejla,ali su njemu daleko vazniji argumenti koji se odnose na ekonomski i policijski poredak -Kritika "arcenja" -u potpunosti se uklapa u terezijanske reforme i Sekeresova objasnjenja - 11 -

-Pohvala Muskatirevicevoj knjizi u prvi plan istice Dositejevo insistiranje na negativnim ekonomskim posledicama velikog broja praznika,kao i znacaj Sekeresovih stavova -Paralela sa Bejlom-sastoji se u tome sto i Dositej i Bejl naizmenicno govore o praznicima i postovima i sto obojica kritikuju paganski karakter obicaja -Bejlove "MIsli o kometi" nisu bile osnovni podsticaj Dositejevom obracunu sa velikim brojem crkvenih praznika,vec su to terezijanske reforme i objasnjenja njegovog prijatelja Sekeresa -3.)Treci nivo Dositejeve kritike odnosi se na NACIN ODRZAVANJA OBICAJA I NA NJIHOVU OPSTU ULOGU U LJUDSKOM ZIVOTU. -Pogani i ludi obicji-"Ako su nasi stari slepi i grbavi bili,'ocemo i mi" -U ovom nivou kritika Dositej zastupa jednu uobicajenu ideju evropskog Prosvetiteljstva-OBICAJI POROBLJAVAJU COVEKA.To je kljucno mesto za razumevanje cele Dositejeve kritike,i "poganih"obicaja i crkvenih praznika -Tako zvani "teorijski kljuc" iznesen u "Mezimcu"vezan za "pogane" obicaje i njihove "ludosti" omogucio je koherentnost ideje i razresio prvobitnu protivrecnost koja proizilazi iz usvajanja pravoslavne kritike nehriscanskih obicaja i kritike propisanih crkvenih praznika.U oba slucaja,kritika istupa u ime ekonomskog prosperiteta i socijalnog reda koji je za takav prosperitet neophodan.Za razliku od pojavnog nivoa,na teorijskom novou kritika smatra da obicaj i "nemisljenje",koje iz obicaja proizilaze,direktno sprecavaju upotrebu razuma!!! ***1.)Kritika NEHRISCANSKIH OBICAJA (pravoslvna sholastika) a.)cirkular mitropolita Nenadovica b.)besede Simeona Polockog c.)akcije Georgija Popovica d.)razgovori sa Petrom Petrovicem ***2.)Kritika CRKVENIH PRAZNIKA (terezijansko-jozefinisticke reforme) a.)razna regulamenta i propisi b.)obrazlozenje Dimitrija Sekeresa c.)saradnja sa Jovanom Muskatirovicem ***3.)Kritika OBICAJA (evropska prosvetiteljska filozofija) a.)Polemika sa Lametrijem (nesigurno) b.)uticaji Franceska Soave -Prvi pravac je OSA KRITIKE na kojoj se nalaze dve suprotne tacke:teorijska kritika i prakticna kritika -Druga osa je OSA OBJEKTA same kritike na cijim se suprotnim tackama nalaze dve vrste kritikovanih objekata:nehriscanski obicaji i hriscanski praznici -SEMATSKI PRIKAZ STRUKTURA DOSITEJEVOG SHVATANJA OBICAJA: teorijska kritika : : : prakticna kritika OPSTA KRITIKA OBICAJA (obicaji porobljavaju coveka) ^ ^ KRITIKA NEHRISC. OBICAJA - 12 ^ KRITIKA HRISC. OBICAJA

nehriscanski .......................hriscanski obicaji praznici (Koledi i Davori) (Postovi i praznici) -Uocavanjem osnovne misaone strukture Dositejeve kritike nehriscanskih i hriscanskih obicaja,kao i obicaja uopste,postalo je moguce raspravljati i o znacaju njegovih stavova za konstituisanje platforme koja bi omogucavala formiranje etnologije na prosvetiteljskim osnovama -Dosadasnja razmatranja Dositejevog odnosa prema obicajima,i sire,prema etnografskom materijalu,zaustavila su se na 2 mesta: 1.)Stav da je Dositej etnografski materijal(opise obicaja i razne oblike usmenog stvaralastva:poslovice,epske peske,itd...) unosio u svoja dela da bi njima ukazao na poruku 2.)Drugi element,po kome ne postoji opsta saglasnost,je Dositejev estetski stav prema folklornom materijalu,koji se ogleda u raznolikim odgovorima na pitanje da li je Dositej "shvatio sav znacaj i svu lepotu narodnih pesama" -Oba ova elementa imaju veoma veliki znacaj u kulturno-istorijskom i knjizevnoistorijskom proucavanju Dositeja -Kada se govori o Dositejevom trouglu moze se reci NPR.:Da se Muskatiroviceva knjiga"Kratkoe razmislenije o prazdnici" iz 1786.godine,kao i prevod knjige Semjuela Klajna"Rasuzdenie o postah vostocnia cerkve" od Stefana Novakovica iz 1794.godine,nasle u donjem desnom temenu Dositejevog trougla jer se ne bave sveobuhvatnim teorijskim tretiranjem obicaja.A suprotno tome,knjiga Aleksija Vezilica iz 1788.godine,posvecena je kritici nehriscanskih obicaja i verovanja,koja bi se nasla na levoj strani Dositejevog trougla -Paralela(opozicija) izmedju OBICAJA (koji pretvara coveka u masinu) i RAZUMA (cijom se upotrebom to moze spreciti) -Veoma je znacajno to sto se u celokupnom Dositejevom delu razum i obicaj nalaze u nepomirljivoj suprotnosti cime grade opoziciju: RAZUM : OBICAJ kao osnovnu karakteristiku teorije o ljudskom ponasanju. -Sto se razuma tice,kako je utvrdio Jovan Deretic,jedna njegova osobina je prirodna osnova kritickog rasudjivanja -Za Dositeja je razum element prirodnog u coveku,tj.: RAZUM = PRIRODA -Za Dositeja je obicaj element kulturnog nasledja,tj.: OBICAJ = KULTURA -Sada se ta opozicija moze prikazati ovako: RAZUM PRIRODA -------------- = -----------------OBICAJ KULTURA -Priroda koju bi sam Dositej svrstao na stranu razuma nije priroda po sebi, vec kultivisana, obradjena, humanizovana priroda slicna pastorali.O divljoj prirodi Dositej ne misli lepo,vec je posmatra kao polje koje covek tek treba da obradi!!! -OPSTECOVECANSKA KULTURA-kultura zasnovana na razumu i znanju i prema njoj Dositej ima izrazito pozitivan stav. -Kada je rec o kulturi zasnovanoj na obicaju,ona je susta suprotnos predhodno navedenoj - 13 -

-Iz ove dve nove Dositejeve opozicije sledi: 1.)kultivisana priroda : divlja priroda 2.)kultura razuma : kultura obicaja -U delu Zan Zak Rusoa postoje nagovestaji opozicije kakva je,npr. LJUDSKO : NELJUDSKO,Levi Stros proglasava Rusoa osnivacem nauke o coveku -Osnovni znacaj se ogleda u tome sto u Dositejevom delu postoji visoko razvijena teorijska misao.Ta misao se bavi problemima,kao sto su priroda i postanak obicaja,nacin njihovog prenosenja.S druge strane,razresavanje tih pitaja omoguceno je sagledavanjem osnovnih odrednica ljudskog ponasanja. -Na osnovu toga moze se zakljuciti da Dositejevo delo donosi medju Srbe razvijenu teorijsku misao o obicajima,jednoj od centralnih kategorija etnologije,i daje podlogu za formiranje moderne etnologije -ZAKLJUCAK-U verziji Dositejeve teorije drustvenog ugovora sadrzano je pitanje prvih formi drustvenosti,pitanje koje je u kasnijem razvoju etnologije u svetu decenijama zauzimalo centralno mesto. -Dositejevo razmatranje dinamike kulture odnosi se na ono kljucno pitanje daljeg razvoja kulture koje je kasnije postalo medjas dve velike skole u etnologijiEVOLUCIONIZMA i DIFUZIONIZMA -Element odrzavanja i prenosenja kulture moze se opisati kao teorija SOCIJALIZACIJE i KULTURACIJE.Prema Dositejevom shvatanju, kultura se prenosi socijalizacijom koja se zasniva na imitaciji i navikama -Treci element je Dositejevo razmisljanje o obicajima. -Nosilac ROMANTIZMA medju Srbima je Vuk Karadzic -Romantizam ili nije pridavao vaznost pitanja koja je postavila etnoloska teorija Prosvetiteljstva (npr. pitanja o postanku ljudskog drustva) ili je imala potpuno drugacije odgovore (npr. shvatanje o prirodi i znacaju obicaja)!!!

DOSITEJEVO SHVATANJE NAUKE I OPSTE EPISTEMOLOSKE POSTAVKE U PRVOJ POLOVINI XIX VEKA 7. -Za temu koja se ovde raspravlja daleko je vaznije utvrditi koji su to saznajni ciljevi nauke koje je Dositej zastupao -Ispitivanja su se najcesce odnosila na izvore Dositejevih ideja o istoriji.Sam Dositej je kasnije istrazivace uputio na nemackog istoricara Johana Matiju Sreka,i rekao:"Vseopstu nakratko,no predivnu ISTORIJU SREKOVU ko s nemeckog na srpski prevede,ucinice naciji nasoj mnogoceni dar ." -Uticaj Srekovog shvatanja istorije ogleda se i u poglavlju "Sobranija" ,koje nosi naslov "O istoriji i pominjanju slavni' ljudi", da bi do punog izrazaja dosao u "Mezimcu". -Osnovna dodirna tacka Srekovog i Dositejevog shvatanja istorije je isticanje koristi koju donosi poznavanje proslosti -J. Radonic pise:"Dositeja je Srekova istorija privlacila zbog njenog pragmatizma,ali i zbog vaspitne tendencije." -Mnogo je vaznije konstatovati Dositejevu kritiku ciste deskripcije istorije

- 14 -

-J.Radonic jos pise da je Dositej "u jednom pogledu isprednjacio za dobar korak ispred Sreka" i da se priblizava "genetickom shvatanju istorije" -Slicno misljenje iznosi i Pavle Popovic i kaze:"Citajuci ovo,covek bi pomislio da to govori neki nas "pozitivista" iz doba Svetozara Markovica, a ne pisac XVIII veka." -"Dositej je isao za najvecim medju najvecima"-u konkretnom slucaju,izgledaju presudni uticaji Sreka i Risera,s jedne strane, i Lajbnic-Volfove filozofije u Eberhardovoj interpretaciji,s druge strane. -Dositej razmatra "kako je moguce utvrditi zasto je nesto "tako,a ne drugojacije bilo"... -U Dositejevim recima se moze prepoznati klica,danas veoma aktuelnog,misljenja da se u ispitivanju deterministickih odnosa u istoriji mora obratiti paznja i na individualnopsiholoske (karakter), ekonomske ("fizicesko sostojanije'), idejne ("moralno sostojanije') i politicke faktore ukoliko se ne zeli ostati na deskriptivnom nivou -Kod Dositeja se veoma lepo moze videti teznja ka ispitivanju deterministickih odnosa i eksplicitno data kritika fiksiranja na deskriptivnom nivou.Te 2 karakteristike Dositejevih saznajnih ciljeva nauke nesumjivo su mogle posluziti kao epistemoloska osnova za formiranje globalne nauke o coveku i kulturi -Dositejevi saznajni ciljevi nauke su: 1.)ispitivanje deterministickih odnosa 2.)utvrdjivanje opstih naucnih zakona -Osim Dositejevih spisa,za ekspliciranje epistemoloskih postavki srpskog Prosvetiteljstva interesantni su i prirodno-naucni spisi Emanuila Jankovica i Atanasija Stojkovica,kao i neki elementi u Solaricevom predgovoru za prevod Gasparijevog "Zemleopisanija" -Jankoviceva koncepcija-deisticka koncepcija,gde se radi o zakonima koje je ustrojio "vsemoguci bog", sadrzano je i epistemolosko nacelo da nauka otkriva i proucava zakone koji "vladaju svetom" -Ono sto je kod Jankovica dato implicitno,sasvim je jasno izneo Atanasije Stojkovic u "Fisici".U trecem poglavlju Stojkovic ukazuje da se celokupna priroda,pa i covek,vladaju po zakonima kretanja -Ovo ontolosko utvrdjivanje zakonitosti kretanja i zakona strukture,Stojkovic je preneo i na epistemologiju -Ova koncepcija se ne gubi ni u Solaricevom,inace veoma zbrkano napisanom predgovoru za "Zemleopisanije".Ipak,Solaric gubi prirodno-naucnu osnovu,kakva postoji kod Stojkovica, i zastupa jednu psihozofsku ontologiju iz koje se,neocekivanim obrtom,radja jedna sasvim prihvatljiva epistemologija -U pomenutom predgovoru,Solaric pise:"Ljubov i prijateljstvo esu pervi osnovatelni zakoni, koji kroz sve odusevleno,a i bezdusno,vladaju estestvo." -Bez obzira sto su tu,kao opsti zakoni zive i nezive prirode,postavljeni ljubav i prijateljstvo,i dalje je prisutna deterministicka ontologija -Ukoliko se rezimiraju epistemoloske postavke u srpskom Prosvetiteljstvu,onda se kao osnovna karakteristika jasno kristalise zahtev da nauka proucava zakone koji objektivno postoje i u prirodi i u ljudskom drustvu -Uocava se da od opstih epistemoloskih postavki (Dositej), preko prirodno-naucnih (Jankovic i narocito Stojkovic) do geografskih (Solaric),postoji put ka epistemoloskom uspostavljanju etnologije kao globalne nauke o coveku i kulturi

- 15 -

ETNOLOSKI ELEMENTI U GEOGRAFSKOJ LITERATURI

8.

- Solaricevi epistemoloski stavovi koji se direktno odnose na geografiju i etnologiju -Prva geografska znanja su medju Srbe stigla u periodu intenzivnih rusko-srpskih kulturnih veza -Prvi lementi geografije srecu se u rukopisnim zbornicima koje su srpski kaludjeri sastavljali na osnovu ruskih uzora.Jedan takav zbornik,"Knjiga svijeta", koju je sastavio hopovski kaludjer Spiridon,sadrzi i 2 kratke geografije ruskog porekla. -Karakteristicna je i Orfelinova prerada ruskog casopisa,u kome nalazimo dosta geografskih elemenata,posebno iz fizicke geografije -Javlja se i prvi rukopisni udzbenik geografije-1762. godine -Ipak, vece interesovanje za geografsku literaturu kod Srba zapocinje tek posle apela Dositeja Obradovica, koji je u vise mahova isticao "polzu" geografskih znanja.Kao rezultat Dositejevih apela, vec na samom pocetku XIX veka javljaju se prve dve knjige u kojima se Srbima prezentira onaj nivo geografskih znanja koji je dostigla prosvecena Evropa. -Fizicka geografija zauzima vise od jednog toma "Fisike" Atanasija Stojkovica -U "Novom grazdanskom zemleopisaniu" Pavla Solarica,izaslom u Veneciji 1804. godine, Srbi dobijaju vrlo obiman pregled politicke geografije celoga sveta -Jedno obecanje dao je i Stefan Novakovic gde kaze da ce u slucaju boljeg odziva na svoje novine povremeno izdavati i manje knjige iz raznih oblasti, medju kojima i iz geografije -Knjge iz fizicke geografije nisu odvise bitne za pracenje prodora etnoloske misli evropskog Prosvetiteljstva medju Srbe,izuzev donekle knjige Atanasija Stojkovica -Dvadesetak godina kasnije pojavile su se jos 2 knjige sa geografskom sadrzinom,i to Vujicevo "Noveise zemleopisanie celago sveta" i "Karakteristika ili opisanije naroda" Avrama Brankovica,koja se sastoji iz "karakterologije" naroda Evrope i "etnografije" ostalih kontinenata. -Sa prelaskom vojvodjanskih intelektualaca u Milosevu Srbiju,geografska literatura se siri i juzno od Save i Dunava -"Zemljeopisanije celog sveta" od Milovana Spasica iz 1845. godine moze se smatrati prvim, mada poluzvanicnim udzbenikom geografije u Srbiji. -I dok je u Srbiji geografska literatura krenula putem pretvaranja u udzbenicka stiva, kod Srba u Austriji javlja se knjiga Georgija Hadzica "Prosti opis svecelog zemljepoznanja" iz 1844. godine koja predstavlja vrhunac prenosenja teorijske etnoloske misli Prosvetiteljstva medju Srbe, ali ujedno i poslednju knjigu takve vrste na teritoriji Austrije -Pri samom kraju prve polovine XIX veka, zamire interesovanje za geografiju medju Srbima u Austriji - Sa juzne strane Save i Dunava geografija postaje sastavni deo obrazovnog sistema sa znacajnom udzbenickom produkcijom, ali sa malo ili skoro ni malo interesovanja ze etnolosku teorijsku misao koju je razvijalo evropsko Prosvtiteljstvo DOSITEJ I GEOGRAFIJA -Jedan od vaznijih zadataka u Dositejevom prosvetiteljskom delu bio je i propagiranje geografskih znanja - 16 -

-Prema Dositejevom shvatanju ,prosvecivanje srpskog naroda obuhvatilo je i upoznavanje srpske citalacke publike sa raznovrsnim podacima o svim narodima sirom zemljine kugle -Podsticanja za sirenje geografskih znanja Dositej je dobio jos u Hopovu,i to posredstvom ruskih uticaja.Tokom svog boravka u manastiru citao je zbornik textova koji je sastavio kaludjer Spiridon.Taj zbornik, koji je nastao pod uticajem ruske sholastike, dao je Dositeju i prva geografska znanja. -U detaljnoj monografiji o Dositejevom boravku u Hopovu Tihomir Ostojic je znatnu paznju posvetio i Spiridonovom zborniku, kao jednoj od vaznijih knjiga iz Dositejeve lektire.T. Ostojic je sastavljaca zbornika, kaludjera Spiridona ocenio kao "kaludjera novog kova" koga interesuje i svetovna nauka -Kako kaze Ostojic, u zborniku ima 2 geografije:neka vrsta politicke geografije koja se deli na 4 dela (Evropu, Aziju, Afriku i Ameriku);i jedan veoma kratak opis kontinenata -Posle hopovske geografske literature,kroz jedan duzi period nemamo podatke o Dosikejevoj geografskoj lektiri.Medjutim, njegovo interesovanje za gografiju moze se pratiti kroz celokupno delo.Na samom pocetku knjizevne delatnosti u "Sovjetima" 1784. godine, Dositej, kao jedan od neophodnih elemenata "prosvestenija", navodi znanje o narodima i drzavama sirom sveta -Dositejevo shvatanje geografije koja se, po njemu, sastoji iz poznavanja zemlje i njenih fizickih karakteristika (fizicka geografija) i poznavanja naroda,tj. njihovih obicaja i pravnog uredjenja (politicka geografija i etnografija) -Ovakvo Dositejevo odredjenje geografije,i pored toga sto lici na kasnija odredjenja nastala u romantizmu, ima sasvim drugaciju intenciju -Razlika izmedju Dositejevog, prosvetiteljskog odredjenja geografije i kasnijeg, nastalog u romantizmu,jos jasnije se vidi u njegovim textovima koji se odnose na svrhu geografskih znanja i korist koju ona donose ****MORALNI ZIVOT COVEKA PROSTIRE SE NA NEKI NACIN DONDE DOKLE NJEGOVA ZNANJA DOSEZU!!!-Dositejeve reci -Kontinuitet Dositejevih nastojanja na polju popularizacije geografije ogleda se i u njegovoj ulozi u pisanju, objavljivanju i distribuciji knjiga njegovog sledbenika Pavla Solarica -Dva Dositejeva pisma, Njegosu i Gligoriju Trlajicu, omogucuju hipotezu da je Dositej imao veoma znacajnu ulogu u pisanju, odnosno prevodjenju "Zemleopisania".U pismu Njegosu, Dositej uz poznatu zelju da negde medju svojim "srodnima" osnuje skolu i stampariju, pominje i "nase preizrjadno zemljeopisanije".U pismu Gligoriju Trlajicu, Dositej pise kako je zbog "Geografije" ostao u Trstu duze nego sto je nameravao,tj. jos uvek nije otisao u Srbiju. -Dositej je, kao sto se iz njegovih pisama jasno vidi, aktivno ucestvovao u distribuciji Solaricevih "Zemleopisanija", "Kljucica" i "Zemleopisnika" -Zakljucujuci razmatranje Dositejevog odnosa prema geografskoj literaturi njegovog doba, mora se konstatovati da znanje o "svom krugu zemlje" nije bila centralna tacka njegovog dela, tj. da se ni jednog trenutka, izuzev oko Solaricevog "Zemleopisanija", nije direktno bavio geografijom i etnografijom. -Dositeja nije nikada napustila misao o velikoj koristi koju geografija ima u prosvecivanju srpskog naroda

- 17 -

GEOGRAFSKI ELEMENTI U "FISICI" ATANASIJA STOJKOVICA (NASTAVAK 8. ) -Tokom 1801.,1802. i 1803. godine izasla je "Fisika" Atanasija Stojkovica, stampana u tri dela.Pun naslov knjige glasi :"Fisika prostim jezikom spisana za rod SlavenoSerbskiji". -Atanasije Stojkovic:rodjen u Rumi 1773. godine;zavrsio gramatikalne latinske skole;kozarski zanat u Budimu;studirao je filozofiju( I god. u Segedu, a II god u Bratislavi );studirao je i prava;profesor na Harkovskom univerzitetu;Preveo je Novi zavet i izdao ga je u Petrogradu 1824. godine -"Fisika" je, kao sto i sam naslov kaze, namenjena "rodu Slaveno-Serbskom". -Atanasije Stojkovic je precizirao cilj koji zeli da postigne svojim delom.To je ISKORENJEJE SUJEVERJA -U pitanju je potpuno jasno izrazen stav, tipican za Prosvetiteljstvo,da se sujeverje moze, pored ostalih nacina, iskorenjivati i putem pozitivnih i racionalnih znanja o prirodi -Sam Atanasije Stojkovic navodi kako je podsticaj za njegovu "Fisiku" potekao od Dositeja -Dositej je, kako je jos ranije navedeno, u svom naravouceniju pisao:"Veliko ce dobro rodu serbskom uciniti ko prevede na nas jezik malu Rafa fiziku, sto je za decu na nemeckom jeziku izdata." -Moze se uociti da se Dositejev zahtev odnosi na poucnu knjigu za decu nemackog pedagoga Hansa Kristijana Rafa ( jednu od mnogobrojnih knjiga iz velike nemacke produkcije slicnih knjiga iz raznih oblasti nauke) -Knjigu na koju je mislio Dositej na srpski jezik preveo je Joakim Vujic, a izdao je 1809. godine u Budimu ("Naturgeschichte fur Kinder") -Prema tome, Dositejev zahtev moze, u krajnjoj liniji, ostati neka vrsta podsticaja Stojkovicu prilikom izrade "Fisike", ali se njegovo pozivanje na Dositeja ipak mora okarakterisati kao teznja da se srpskoj citalackoj publici sam Stojkovic prikaze kao blizak saradnik i sledbenik izuzetno poznatog i popularnog Dositeja -Atanasije Stojkovic je jos tokom studija na Getingenskom univerzitetu dosao u kontakt sa savremenom literaturom iz prirodnih nauka i da mu se, mozda, vec tom prilikom javila zelja da sto pre ta znanja prenese "rodu Slaveno- Srebskom" -Stojkoviceva "Fisika" podeljena je na 3 dela, koja su, opet, podeljena na ukupno 8 poglavlja -Potpoglavlja Stojkoviceve "Fisike" nose naslove: a.)Vid zemlje b.)Velicina zemlje c.)Dvizenije zemlje d.)Razdjelenije vremena na zemlji e.)Razlicije poldne i vremena na zemlji f.)Neravnstvo dnei i noscej po zemlji g.)Razlicije zimi i teploti na zemlji h.)Vnutrense zemli kacestvo i.)Poverhnost zemnaja j.)Gori k.)Podzemne pescere - 18 -

l.)Ognedisuce gore( Vulkani ) m.)Trjasenije zemlje n.)Istocnici o.)Potoci i reke p.)More r.)Ezera -Kao sto se iz ovih podnaslova vidi, Stojkovic je detaljno razradio tadasnja znanja iz fizicke geografije -U pojedinim odeljcima Stojkovic prvo objasnjava sam pojam, recimo, planine, zatim navodi koje vrste planina postoje da bi potom, nabrojao i najpoznatije planine u raznim delovima sveta -U ovako koncipiranoj "Fisici" nije bilo mesta za politicku geografiju niti za bili kakvu vrstu etnografskih podataka -Radonic zakljucuje da je "Fisika" delo nastalo kompilacijom tadasnjih knjiga iz prirodnih nauka -Moze se zakljuciti da je Stojkovic prilicno pedantno pratio geografsku literaturu svoga doba i da se deo "Fisike", koji se odnosi na geografiju, bazira na najnovijim geografskim saznanjima -Stojkovicevo interesovanje za geografiju ogleda se i u tome sto je 1813. godine objavio knjigu "Nacelnija osnovanija fiziceskoj geografiji", koja je verovatno sluzila kao udzbenik na harkovskom univerzitetu -Prema podacima koje navodi S. Maric, Stojkovic je, osim "Fisike" namenjene srpskoj citalackoj publici, objavio jos 6 obimnih dela na ruskom jeziku -Kako navodi S. Maric, u Stojkovicevom delu o meteorima, Stojkovic opisuje sve meteore, pocevsi od onih o kojima se govori u Bibliji, pa sve do modernog doba, dajuci o njima raznovrsne podatke, na primer, o njihovom hemijskom sastavu -Na osnovu svega iznetog, moze se zakljuciti da je geografski deo Stojkoviceve "Fisike" prenosio Srbima najnovija znanja iz fizicke geografije -Stojkoviceva "Fisika" je imala, za ono vreme, veliki broj pretplatnika, medju kojima posebno veliki broj svestenih lica sto je navelo S. Marica da pretpostavi kako je mitropolit Stevan Stratimirovic preporucio, a mozda i naredio svestenstvu da se pretplati na "Fisiku" -Dositej Obradovic u pismu Stojkovicu izrazava svoje veliko odusevljenje -Ocenu Stojkoviceve knjige, i to njenog geografskog dela dao je i Pavle Solaric, koji kaze da je sasvim tacno da geografski deo Stojkoviceve "Fisike" moze posluziti kao knjiga koja predhodi njegovom "Zemljeopisaniju" -Vuk Karadzic je negativno nastrojen prema Dositejevim sledbenicima, pa samim tim i prema Stojkovicu.Nekakvu negativnu kritiku upucenu Stojkovicu, Vuk bi jedva docekao, dok za razliku od njega, na strani Stojkovica je bio Lukijan Musicki -Na kraju razmatranja prve knjige koja je Srbima donosila obilje znanja iz fizicke geografije, moze se zakljuciti da je Solaricevo "Novo grazdansko zemleopisanie" bilo omoguceno Stojkovicevom "Fisikom" "NOVO GRAZDANSKO ZEMLEOPISANIJE" PAVLA SOLARICA ( NASTAVAK 8. )

- 19 -

-Pavle Solaric, najdosledniji sledbenik Dositeja Obradovica, objavio je u Veneciji 3 knjige sa geografskom sadrzinom -Najvaznija od ove tri knjige je, svakako, "Novo grazdansko zemleopisanie" -Pavle Solaric:rodjen je 1781. godine u Velikoj Pisanici;jos u mladosti dolazi u kontakt sa knjigama i knjizevnoscu uopste, zahvaljujuci svome ocu;skolovao se u karlovackoj gimnaziji;u Padovi (Italija) se susrece sa Dositejem i Atanasijem Stojkovicem;korektor u grckoj stampariji Pane Teodosija; -Osim pomenutih knjiga iz geografije, Solaric je stampao i vise prevoda filozofskih knjiga Ekerthauzena, Viloma, Soave i drugih -1818. godine je izdao i Dositejevog "Mezimca" -"Novo grazdansko zemleopisanie" Solaric je namenio "obstoj polzi svoega Serbskoga roda" -Dositejevo misljenje o koristi geografije verovatno je bilo presudno da Solaric pocetak svoje knjizevne delatnosti obelezi "Novim grazdanskim zemleopisaniem" -Kako je utvrdio Nikola Andric, Solaricevo "Novo grazdansko zemleopisanie" nije originalno delo, vec prevod.Nikola Andric je "Zemleopisanije" identifikovao kao prevod knjige nemackog geografa i statisticara, Adama Hristijana Gasparija -Iz toga proizilazi da Solaricevo "Zemleopisanije", obzirom da se pojavilo 1804. godine, jedino moze biti prevod Gasparijevog prvog dela koje je izlazilo od 1797. do 1801. godine -Osim samih geografskih i etnografskih podataka, koje Solaric donosi prema Gasparijevom originalu, i Gasparijevih teorijskih postavki, od posebne vaznosti je Solaricev predgovor koji se moze smatrati njegovim originalnim textom -Solaric raspravljo o koristi geografije i iznosi stavove koji su veoma znacajni za rekonstrukciju prosvetiteljsko-etnoloskih ideja kod Srba na pocetku XIX veka -Osnovni cilj Solaricevog texta je da citaocima objasni u cemu se sastoji korist koju ljudima donose geografska znanja -Prema tome, istoriju Solaric smatra izvorom mudrosti, znanja i dobre vladavine.Geografija je za Solarica deo tako zamisljene istorije.Korist od geografije je visestruka jer ona omogucuje i upoznavanje sa prirodom -Prema Solaricu, geografija mora da obrati paznju na: 1.)"velicestvo, krasotu, mnogorazlicje, izobilje prirode, njezine uzase, njezine oskudnosti, njezine pogibli" 2.)"bogatstvo i ubozestvo, povodenia i nrave ljudi, obraze i pravlenija" 3.)"otmjeneise i otlicitelne cetreze iz zakonodavstva" 4.)"velike muzeve i primetodostoineise dogadae" 5.)"veroispovedanie, sueverje, prisudie i njiova deistvia" -Prema tome, geografija obuhvata opis priode, karakteristike stanovnistva, opis drzavnih uredjenja, velike ljude i znacajne dogadjaje, kao I religijska shvatanja -Solaric je objasnio i u kom je polozaju geografija prema najopstijoj nauci o covelu ili, modernijim imenom nazvano, ANTROPOLOGIJI -Prevedena na moderni epistemoloski recnik ova Solariceva misao bi znacila da je najopstija ( najvisa i najznacajnija ) nauka, u stvari, sama nauka o coveku ili antropologija.Razlicitost ljudskog roda, tj. razlike u nacinu zivota, idejama, znanjima, osobinama, obicajima i religijskim shvatanjima, kao i pravnim uredjenjima, predstavljaju empirijski materijal na kome pociva takva nauka.Osnovni postupak kojim se omogucuje generalizacija iz empirijskog materijala je komparacija - 20 -

-Prema tome, na samom pocetku XIX veka, Solaric je veoma eksplicitno iznosio ideje na kojima se tek krajem istog veka razvila moderna antropologija (socijalna ili kulturna ), odnosno, ETNOLOGIJA -Sam Solaricev prevod Gasparijeve knjige predstavlje pokusaj da se Srbima prenesu najosnovnija znanja iz siroke oblasti "zemleopisania" -"Zamleopisaniu", kao sto samo ime kaze, "opisivanju zemlje", Solaric daje i njenu najosnovniju podelu.Po njemu (i Gaspariju), zemljeopisanije se deli na: ~"zemleopisanie merovezestveno"- koje proucava zemlju kao jedno veliko telo ~"zemleopisanie estestveno"-koje bi obuhvatalo hidrografiju, orografiju, biogeografiju, klimatologiju, itd ~"zemleopisanie grazdansko"-koje proucava "zemlu kao obitavaliste umnih tvari" -Gradja "zemleopisania" je podeljena prema kontinentima, zatim opisivanje pojedinih drzava, i to na sledeci nacin: a.)"obraz pravlenia"- drzavno uredjenje b.)"polozenie i velicina" c.)"kacestvo"- orografija, hidrografija, klima d.)"rukodelnje i tergovina" e.)"zitelji" f.)"razdelenie"- oblasti i gradovi sa statistickim podacima -Osnovne ideje teorijske etnologije, u ovom slucaju pretezno evolucionisticke, nalaze se u "Opstem uvodu" i to u 19. paragrafu koji nosi naslov "Ljudi".Shvatanja koja su tu izneta predstavljaju pretece evolucionistickih ideja koje se u istorije etnologije nazivaju developmentalistickim -U osnovi problema lezi identifikacija ljudi kao istovremeno istih (pripadnika iste vrste) i istovremeno razlicitih (pripadnici razlicitih rasa, kulturnih grupa, itd.)-konstatuju se fizicke, lingvisticke i intelektualne razlike -Sto se tice fizickih i lingvistickih razlika, objasnjenja se krecu u okviru tadasnjih predstava o rasama i jezicima -Razlika u "prosvesteniu uma" pracena je opsirnim teorijskim objasnjenjima -Prva premisa se odnosi na apstraktno JEDINSTVO LJUDSKOG RODA -Ovakvo pocetno jedinstvo ljudskog roda, koje se sastoji u konstatovanju jedinstvenih predispozicija za kulturni razvitak karakteristicno je za prosvetiteljsku filozofiju -Medjutim, u realnosti LJUDI NISU JEDNAKI -Kada se kaze da ljudi nisu jednaki onda se naime govori o eksplicitnom iznosenju teorije o 3 stepena razvitka ljudskog roda- divljastvu, varvarstvu i civilizaciji!!! -Naime, shvatanja da su divljastvo, varvarstvo i civilizavija tri stepena u razvitku ljudskog drustva i kulture izneo je 1767. godine skotski filozof Adam Ferguson, u delu "An Essey on the History of Civil Society" -Ferguson je pokusao da rekonstruise prirodno stanje coveka i njegov dalji razvojni put -Javlja se pitanje ZASTO su pojedine kulture na ovom ili onom stupnju? -Ovde se jasno vidi da se znanje i umece smatraju osnovnim kriterijumima koji odredjuju polozaj neke kulture na lestvici progresa -Teorijsko objasnjenje koje donosi Solaric omogucuje da se blize sagledaju shvatanja socijalnog determinizma koja su kroz njegovo "Zemleopisanie" stizala do srpskog citaoca -Osnovni elementi koje Solaric spominje su:potreba za samoodrzanjem; klima (koja u na duh,krotka i ovom teorijskom objasnjenju ima veoma znacajno mesto.Ona dejstvuje - 21 -

na telo,i kroz telo istra klima bodri i okrepljava duh );nacin zivota (daleko veci znacaj od klime ) -Zajedno posmatrane sve determinante ne daju koherentan deterministicki lanac.Prve dve, koje zajedno odredjuju trecu, pripadaju sferi ekonomsko-ekoloskih uslova cije delovanje nije dovedeno do krajnjih konsekvenci kao u geografskom determinizmu -Kao dve teorije koje su inspirisale pisca mogu se odrediti: ~ klasicna developmentalisticka teorija Prosvetiteljstva u kojoj je stanje duha ono sto presudno odredjuje stepen kulturnog i drustvenog razvitka ~ geografski determinizam nesto blaze verzije nego sto je Monteskjeova -Solaricevo "Zemleopisanije" posluzilo je kao izvor nekim kasnijim "zemleopisanijima", kao sto je "Politicesko zemleopisanie" Dimitrija Tirola iz 1832. godine -Solariceva knjiga je, pored sirenja geografskih znanja, dala zacetke idejne platforme za stvaranje integralne nauke o coveku i kulturi, nauke koja se zbog kasnijeg romanticarskog talasa nikada nije formirala -Pitanje podele ljudskog roda na kulture sa razlicitim stepenima duhovnog razvitka i pitanje drustvenog progresa, pokazuju da se u Solaricevom "Zemleopisaniu" javljaju veoma jasni nagovestaji prosvetiteljske etnologije kod Srba -Cinjenica da je Solariceva knjiga prevod a ne original, uopste ne umanjuje njen veliki znacaj -Ideje zapadnog prosvetiteljstva deluju i kod Srba u pravcu uspostavljanja etnologije, sireci znanja o mnogobrojnim kulturama sirom sveta postavljanjem teorijskih pitanja o razvoju ljudskog drustva, pa i epistemoloskim odredjivanjem takve nauke. -Stoga se Solaric moze smatrati prvim pretecom moderne etnologije medju Srbima "NOVEISE ZEMLEOPISANIE" I "KARAKTERISTIKA NARODA SERBSKAGO" JOAKIMA VUJICA ( NASTAVAK 8. ) -Godine 1825. u Budimu je izasla knjiga "Noveise zemleopisanie" Joakima Vujica -Joakim Vujic:poznati knjizevnik i osnivac pozorista kod Srba;rodjen 1772. godine u Baji;skolovao se u rodnom mestu;pijaristicka gimnazija u Kalocu;skolovao se i na liceju i pravnom fakultetu;izveo je prvu pozorisnu predstavu "Krestalica";bavio se prevodilackim i knjizevnim poslom;umro je 1847. godine u Beogradu;Obzirom da se u njegovim biografijama srece dosta izmisljenih dogadjaja,o njegovom zivotu postoji relativno obimna literatura koja utvrdjuje sta je istina; -Prvi kontakt sa prirodno- naucnom literaturom, koja se dotice geografije, Vujic je ostvario prevodeci Rafovo "Estestvoslovlje" 1809. godine.Time je Vujic ispunio Dositejevu zelju da se prevede "mala Rafova fizika" -Rafova "Naturgeschichte fur Kinder" je tipicna knjiga nemacke pedagoske literature koja je propagirala saznanja prirodnih nauka.Georg Kristijan Raf bio je rektor Liceja u Getingenu i prvi pedagoski pisac koji je smatrao da nastavu treba bazirati na osnovu saznanja iz prirodnih nauka -Ipak, Rafova knjiga iz geografije nije mogla biti uzor Vujicevom "Zemleopisaniu" jer ima dijalosku formu, dok Vujiceva knjiga predstavlja klasicno pisanu geografsku knjigu

- 22 -

-Vujicevo ukazivanje na "polzu" koje donosi poznavanje geografije potpuno je u skladu sa Dositejevim, i uopste prosvetiteljskim idejama o mestu i ulozi geografskih znanja u prosvecivanju srpskog naroda -Vujicevo objasnjenje ovako velike "polze" geografskih znanja svodi se na nabrajanje onoga cime se geografija bavi -Ta definicija je posebno znacajna za pracenje razvitka etnoloskih ideja u srpskom prosvetiteljstvu -Ova definicija bi pripadala klasicnim odredjenjima "Zemleopisania" u doba Prosvetiteljstva, jer sadrzi sva tri dela, tj. "zemleopisanie merovezestveno", "zemleopisanie estestveno" i "zemleopisanie grazdansko", podelu koja se nalazi vec kod Solarica.Medjutim, ono sto Vujicevu definiciju cini posebno interesantnom odnosi se na njen poslednji deo o poznavanju naroda -Vujic prvi put u geografskoj literaturi srpskog Prosvetiteljstva iznosi ideju da se "opisanije naroda" izdvaja iz "zemleopisania" kao posebna celina -Da je Vujic stvarno pisao posebnu knjigu o "opisaniju naroda", svedoci i Jovan Erdeljanovic -"Putesestvija po Serbiji"- izdato 1828. godine -Bez obzira na to sto Vujicevo "Opisanije naroda" nikada nije stiglo do citalaca, cinjenica da je Vujic takvu knjigu napisao i najavio njeno stampanje u svom "Zemleopisaniu", ukazuje na to da je tokom trece decenije XIX veka vec bila potpuno sazrela ideja o izdvajanju "opisanija naroda" iz okvira "zemleopisanija" o cemu svedoce i Vujiceva namera i knjiga koju je objavio Avram Brankovic -Nesto bolji utisak o prijemu koji je Vujiceva knjiga imala kod srpske citalacke publike stvara Dimitrije Tirol, koji u "Banatskom almanahu" u vise mahova donosi manje beleske iz "Zemleopisania".Sa druge strane,kritika je Vujicevo "Zemleopisanije", kroz pero Pavla Safarika, ocenila veoma lose, kao knjigu "punu grubih gresaka" -Za potpunije uocavanje Vujicevog polozaja u istoriji srpske etnologije potrebno je daleko vise paznje posvetiti njegovoj "Karakteristici naroda serpskago", koja se pojavola kao dodatak "Putesestvija po Serbiji" 1828. godine -Osim sagledavanja Vujicevog mesta u istoriji srpske etnologije, "Karakteristika" omogucuje i razmatranje preplitanja prosvetiteljske "karakterologije naroda" sa romanticarskom "etnopsihologijom" koja postaje dominantna tokom druge polovine XIX veka -Talas romanticarskih ideja se medju Srbe sirio prvenstveno posredstvom Jerneja Kopitara i Jakoba Grima, koji su Herderovu ideju prenosili Vuku Karadzicu -Nesto posredniji put prodora romanticarskih ideja odvijao se u Novom Sadu preko Pavla Safarika, nailazeci i u novosadskoj i u karlovackoj sredini na blazi otpor -Svega nekoliko godina kasnije Vujic pise svoju "Karakteristiku naroda serpskago" koja ima dosta slicnosti sa Safarikovim textom -Na osnovu jednog Vujicevog pisanja moze se zakljuciti da su Vujic i Safarik bili veoma dobri prijatelji -Ukoliko se zna da je Vujic u mnogim svojim pricama preterivao preuvelicavajuci sopstveni znacaj, moze se pomisliti da je njegovo nazivanje Safarika "starim prijateljem" vise izraz njegove zelje da se takvim pokaze, obzirom na ugled koji je Safarik uzivao u obrazovanim krugovima srpskog drustva -Sam Safarik nije imao visoko misljenje o Vujicu i to je iskazao pisuci da su Vujiceva pozorisna dela "zalosna i rdjava", a da je "Zemleopisanie puno grubih gresaka" - 23 -

-Ovo Safarikovo misljenje Vujic je ostro prokomentarisao u neobjavljenom pamfletu "Tuzba knjizastva serbskago" gde, u svom polemickom stilu, kaze da bi za Safarika bilo bolje da po svetu krpi lonce nego sto vredja stare ljude -Magarasevic (Vujicev negativni kriticar) primecuje da Vujicevi prepisi nisu sasvim tacni, a za to pronalazi izvinjenje u njegovom slabom vidu -Vujic je, prema tome, u "Putesestviju", a kasnije u "Zivotopisu" izrazavao postovanje prema Safariku i trudio se da citaocima prikaze svoj "prijateljski" odnos sa njim -Stoga se moze zakljuciti da pojava Vujiceve "Karakteristike" bas u "Putesestviju", u kome izricito pominje svoje kontakte sa Safarikom, ima veze sa Safarikovom "karakterologijom Slovena" -***Sama Vujiceva "Karakteristika naroda serbskago"moze se razloziti na sledece elemente: ~ pojam srpskog naroda ~ telesni sastav ~ hrabrost ~ poboznost ~ gostoljubivost ~ sloga ~ostroumnost ~ sklonost ka pesmi i poeziji ~ trgovacka sposobnost ~ zanatska sposobnost ~ sposobnost za zemljoradnju i narodne obicaje i sujeverja -Vujic dodaje da se ono sto razlikuje dva dela srpskog naroda svodi na razliku u odevanju, i to prevashodno kod zena -Vujic pod "prirodom" podrazumeva "zajednicko poreklo" i, eventualno "krvno srodstvo", a pod "sklonoscu" podrazumeva nacionalnu svest o pripadnosti -O TELESNOM SASTAVU Vujic je napisao samo jednu recenicu:"Serblji, dakle, voopsce, jesu stasa telesnog pristojno visokog" -Vujic u opisu HRABROSTI srpskog naroda prvi put primnjuje postupak koji ce koristiti do kraja "Karakteristike"- poredjenje srpskog naroda sa nekim drugim narodom i davanje primera kojima ilustruje ili dokazuje svoje tvrdnje.U ovom slucaju, Vujic kao primer navodi hrabros Srba prilikom zauzimanja Beograda 1806. godine, tvrdeci da je to "sopstvenim ocima gledao" -Kaze Vujic:"Serblji jesu dosta i POBOZNI". Ova osobina srpskog naroda, kao i njen "dokaz", direktno su preuzeti od Safarika, koji to navodi kao osobinu Slovena, i to kao prvu neposredno nakon ukazivanja na telesne osobine, a transformisani onako kako je to Vujicu odgovaralo -Sledeci element "Karakteristika naroda serbskago" koji navodi Vujic je GOSTOLJUBLJE -SLOBODOLJUBLJE ukazuje kao osobinu vladara naroda, opisivanje odanosti vladaru. Dajuci primer, Vujic smatra da bi Srbi "i Carigradom vladali" da su ziveli u slozi kakva je bila za vreme vladavine cara Dusana -Najvece glorifikovanje i preuvelicavanje pozitivnih osobina Srpskog naroda Vujic vrsi kada pise o njegovoj OSTROUMNOSTI -U SKLONOSTI KA PESMI I POEZIJI Vujic Srbima ne vidi premca i izjednacuje ih sa "Starim Jelinima (helenima)" u vreme stihotvorca Omira i "Talijanskim - 24 -

improvizatorima" koje je video na svojim putovanjima u Veneciji, Veroni, Milanu i Firenci, gde, verovatno, nikada i nije bio -Sto se tice TRGOVACKE SPOSOBNOSTI Srba Vujic ukazuje na to da su Srbi kao i Madjari- kupuju i teraju stoko iz Srbije na more -Sto se ZANATSTVA tice, Vujic tvrdi kako "rukodelci, inace zanatlije, nisu Serblji tako vazni..." i kako te poslove uglavnom prepustaju Bugarima, jedino se baveci zidarstvom -Poslednji element "Karakteristika" jesu SUJEVERJE i OBICAJI na koje Vujic gleda ocima tipicnog Dositejevog sledbenika.Dodaje da se takve stvari vec gube u Slavoniji i Madjarskoj, a da ih uspesno iskorenjuje i "Jego Knjazesko Sijateljstvo" -I pored ranije iznetog stava da se izvori Vujiceve "Karakteristike" mogu traziti u Safarikovom clanku, izvora je verovatno bilo vise -Inspiraciju je Vujic mogao naci i u delima izuzetno postovanog Dositeja.Na osnovu rekonstrukcije koju je izvrsio Andrija Stojkovic mogu se sagledati konture Dositejeve "psihologije srpskog naroda" u kojoj se kroz osobine "karaktera slavenoserbskog naroda" pominju:hrabrost; slobodarstvo; postenje i sklonost dobru; velikodusnost; gostoljubivost ; milosrdje; obdarenost zdravim razumom; trudoljubivost; jaka srodnicka osecanja; postovanje prema starijima; itd... -I kod Dositeja i kod Vujica se srecu:hrabrost; slobodoljublje; gostoljublji i ostroumnost kao takve "osobine" -Ovo kratko poredjenje sa Dositejem i Safarikom omogucava da se Vujiceva "Karakteristika" postavi u okvire osnovnih idejnih strujanja koja su se ticala "psihologije naroda" u prvim decenijama XIX veka.Sasvim je jasno da "proucavanje" osobina pojedinih naroda nije karakteristicno samo za jednu idejnu struju na prelazu iz XVIII u XIX vek."Psihologija naroda" ima svoje pretece u veku prosvecenosti, na primer, u delima Voltera, Monteskjea ili Vikoa.Medjutim, razlike izmedju prosvetiteljske "psihologije naroda" i, kasnije, romanticarske "etnopsihologije"su veoma velike.One se nalaze jos u ciljevima:dok je prosvetiteljska "psihologija naroda" prevashodno "naucnog" karaktera u smislu nauke XVIII veka i rezultira celovitim delima, kakvo je kod Srba "Karakteristika ili opisanije naroda" Avrama Brankovica, dotle je romanticarska "etnopsihologija" koristila uglavnom nauku kao plast iza koga se krije glorifikacija sopstvenog naroda i obezvredjivanje drugih. -Iako su obe "psihologije naroda" prilicno mistifikovane, njihovo idejno poreklo je razlicito -Kod prosvetiteljske "psihologije naroda" uzrok glorifikacije sopstvenog naroda lezi i u prosvetiteljskoj veri da su svi ljudi po prirodi jednaki i dobri, a da ih losim cine rdjavi obicaji.Ovako polazna osnova dovodi prosvetiteljsku "psihologiju naroda" u apsurdnu situaciju iz koje je jedini izlaz odustajanje od razmatranja psiholoskih "osobina" naroda i zadrzavanje samo na opisivanju istorijskih, geografskih, ekonomskih, socijalnih i etnografskih cinjenica -Sa druge strane, romanticarske "etnopsihologije" odlikuju se verom u postojanje "narodne duse" ili "narodnog duha" koji se moze "naucno" opisati i cijom emancijom nastaje citava kultura datog naroda -I Vujiceva "Karakteristika" i Safarikov "Karakter Slavenskog naroda voopste" nalaze se u prelaznom prostoru izmedju dva shvatanja "psihologije naroda" -U poredjenju sa Avramom Brankovicem, Vujic je veoma blizu Safarika i romanticarskog pokreta inspirisanog Herderovim idejama - 25 -

-Stoga se Vujicevoj "Karakteristici" moze pripisati prelazni karakter iz prosvetiteljske "psihologije svih naroda" u romanticarsku "etnopsihologiju" svog sopstvenog -Dva najvaznija elementa Vujicevog rada: ~ izdvajanje "opisanija naroda" iz "zemleopisanija" ~ prvi pokusaj "karakterologije" srpskog naroda "KARAKTERISTIKA ILI OPISANIJE NARODA" AVRAMA BRANKOVICA ( NASTAVAK 8. ) -Godine 1827. U Budimu je izasla knjiga Avrama Brankovica "Karakteristika ili opisanije naroda" -Avram Brankovic:rodjen 1799. godine u Vrajevu kod Novog Beceja;trgovacka porodica;bavio se prevodjenjem poezije sa madjarskog i nemackog jezika;u Srbiji radio kao pisar; -"Karakteristika ili opisanije naroda" Avrama Brankovica pojavila se svega dve godine posle Vujicevog "Noveiseg zemleopisania" i time popunila prazninu u etnografskom obrazovanju Srba u prvoj polovini XIX veka -Od velike vaznosti za utvrdjivanje teorijske platforme Brankoviceve "Karakteristike" je text u kome se daje opste odredjenje pojma "karakteristika" i ukazuje na prirodne specificnosti faktora koji ga determinisu -Teorijsko odredjenje "karakteristika" sledi cvrst deterministicki lanac.Nacionalni karakter se formira uzrocnim nizom koji zapocinje geografskim uslovima.Geografski uslovi odredjuju nacin ishrane i time uticu na sastav tela,ali i direktno odredjuju psihicke osobina preko klimatskih prilika -Tako Brankovicevo shvatanje predstavlja obrazac geografskog determinizma u objasnjavanju nacionalnog karaktera -Naglasavanjem klimatskih faktora, Brankoviceva koncepcija postaje veoma bliska geografskom determinizmu Sarla Monteskjea, ali, ipak, ne postoje nikakvi pouzdaniji podaci koji bi pokazali da je Monteskje bio uzor Brankovicevoj "Karakteristici" -Postoji jedan opis "nacionalnog karaktera" Svajcaraca u kom nema nikakvog ulazenja u deterministicke veze "karakteristika" i klime, ali ima, doduse implicitnih, geografskodeterministickih objasnjenja -Posebno je interesantno navesti Brankoviceve :"karakteristike" dva naroda koja je i sam veoma dobro poznavao- sopstvenog i madjarskog!! -Ono sto Brankovicevu "karakterologiju" razlikuje od svih kasnijih "etnopsiholoskih" razmisljanja epohe romantizma je da nema preuvelicavanja pozitivnih "karakteristika" sopstvenog naroda -Kao osnovne osobine srpskog naroda, Brankovic navodi: ~ poboznost ~gostoljubivost ~u miru su blagi ~krotki ~u nasilju uporni i puni osvete ~zemljodelci priljezni ~ trgovci otvazni ~vojnici verni i hrabri - 26 -

~postuju svoje nacelo i svestenstvo -Zavrsavajuci svoje pohvale "karakteristikama" srpskog naroda, koje samo unekoliko lice na kasnije romanticarske hvalospevove (isticanje junastva, posebno Crnogoraca, ukazivanje na lepotu narodnih pesama, velicanje "arhaicnih" oblika drustvene organizacije, kao sto su pleme i zadruga, itd...), Brankovic navodi i neke lose strane "srpskog karaktera" cime pokazuje svoju prosvetiteljsku vokaciju.Negativne karakteristike srpskog naroda po misljenju Brankovica su: ~sujeverje ~medjusobna nesloga -Prosvetiteljske osobine Brankoviceve "Karakteristike" ogledaju se u tome sto su skoro svi opisi osobina evropskih naroda zasnovani na uocavanju pozitivnih elemenata -Brankovic daje posebno objasnjenje, sto proizilazi iz poznatog prosvetiteljskog uverenja da su svi ljudi po prirodi dobri i da samo specificne okolnosti mogu formirati negativni "nacionalni karakter".Ovaj stav je najvise dosao do izrazaja i prilikom opisa osobina Vlaha i Cigana (Brankovic kao uzroke loseg "nacionalnog karaktera" Vlaha navodi njihov istorijski polozaj koji se sastoji iz "gonjenja i preziranja") -Verovanje da su bioloske osobine pojedinih naroda te koje determinisu psihicke osobine i kulturni razvitak, kao, na primer, "narodna dusa" ili "krv koja tece zilama", obelezja su iracionalne etnopsihologije romantizma i predstavljaju medjas na osnovu koga se uvek mogu razlikovati romanticarsko i prosvetiteljsko razmatranje "psiholoskih osobina naroda" -Brankoviceva odstupanja od geografskog determinizma ogledaju se i u opisu "karakteristika" Cigana (nomadski zivot i odsustvo stalnog mesta u drustvenoj podeli rada glavni su uzroci negativnih "karakteristika" Cigana) -Jasno je da pokretljivost, "nomadiceski zivot" Cigana, u potpunosti omogucava geografsko- materijalisticko objasnjenje u smislu uslovljavanja klimatskim ili nekim drugim geografskim faktorima -U oba navedena slucaja, kod Cigana i Vlaha, lako se uocava kako se teorijska misao o determinizmu "nacionalnog karaktera" udaljava od krutog geografskog materijalizma u pravcu ukazivanja na istorijske i ekonomske uzroke -Na osnovu izlozenog moze se zakljuciti da Brankoviceva "Karakteristika" ima sve osobine prosvetiteljske "psihologije naroda". U njoje se preplice geografski determinizam Monteskjea sa socijalno-ekonomskim determinizmom koji je u objasnjavanju "nacionalnog karaktera" zastupao Dejvid Hjum. -Za razliku od romanticarske "etnopsihologije", cija je osnova "nacionalnog karaktera" nazvana "narodni duh" ili "narodna dusa", Brankoviceva "psihologija naroda" ima za cilj racionalno ispitivanje uzroka -Ono sto je zapoceto u prosvetiteljskoj "psihologiji naroda" francuskih prosvetitelja, u modernoj nauci poznato je kao ispitivanje "nacionalnog karaktera" (Margaret Mid), "socijalnog karaktera" (Erih From;Dejvid Rizman), "strukturna licnost" (Irvin Halovel), "bazicna licnost" (Abraham Kardiner) ili "grupna licnost" (Z. Anri i M. Spiro) -Brankovic, kao i Solaric, navodi stepen obrazovanosti kao osnovni kriterijum za odredjivanje stepena razvitka pojedinog naroda -Drugi element prosvetiteljskog developmentalizma ogleda se u prikazivanju nomadskog zivota Cigana kao SURVIVALA (opstanak) najnizeg stepena razvitka ljudskog drustva - 27 -

-Kako je vec navedeno, Brankovic "nomadiceski zivot" Cigana naziva "ogledalom divljacestva i prvostanja ljudskog roda" -Ova ideja o survivalima ili prezitcima kasnije je postala osnov etnoloskih istrazivanja u evolucionistickom pravcu -Evolucionizam je u srpsku etnologiju dospeo sa velikim zakasnjenjem, i to, uglavnom, u specificnoj, dogmatsko-marksistickoj verziji -Drugi deo Brankoviceve "Karakteristike ili opisanija naroda" ima potpuno drugaciju koncepciju.U opisu vanevropskih naroda "etnickih karakteristka" gotovo i da nema.Opis naroda Azije, Amerike, Afrike, i "Ostrva u Juznom moru" zasnovan je na deskripciji cisto etnografskog karaktera. Brankovic, odnosno njegovi izvori, se zadrzava na detaljnim opisima odevanja, stanovanja, privrede, pravnog poretka i religije, kao i fizickih karakteristika stanovnistva -Podela naroda data u Brankovicevom "opisaniju" svakako da ne odgovara danasnjim saznanjima o raznolikim kulturama, ali to i nije presudno za sagledavanje mesta koje njegoka knjiga zauzima u istoriji srpske etnologije -U opisima pojedinih naroda posebno je istaknuta njegova duhovna kultura, tj. religija i obicaji.Tako je u opisu africkih naroda veliko deo posvecen njihovim religijskim predstavama i ritualima -Uz opise rituala i rerovanja, koji su u to vreme bili Srbima krajnje nepoznati-teorije o prvobitnom jednobostvu, koja je u srpskoj etnologiji postala aktuelna vise od 100 godina kasnije -U srpskoj etnologiji teoriju o pramonoteizmu zastupao je Tihomir Djordjevic u radu "Najstarija religija". Ostro se suprotstavljajuci pramonoteistickoj teoriji, Jovan Erdeljanovic je o tom problemu napisao obimnu knjigu ("O pocecima vere i drugim etnoloskim problemima") -Ako su ovakvi opisi, dati za preko 90 naroda na 4 kontinenta, onda se namece zakljucak da Brankoviceva "Karakteristika", u stvari, predstavlja PRVU ETNOGRAFIJU SVETA na srpskom jeziku, zatim i POSLEDNJU, kao i prvo SISTEMATSKO delo iz oblasti etnologije kod Srba -Brankovic, zajedno sa Solaricem, predstavlja most od etnoloske teorije Prosvetiteljstva, date u filozofskim textovima kakav je Dositejev, ka uspostavljanju teorijske etnoligije koja bi svoje generalizacije vrsila na osnovu etnografskih podataka iz celog sveta -Medjutim, Brankoviceva knjiga ima znacajnu ulogu i na planu prenosenja etnoloske teorije.Iz fonda evropske prosvetiteljske etnologije ona dosledno prenosi ideje geografskog determinizma. -Brankoviceva "Karakteristika", i po sadrzaju i po prijemu, bila je jedna od centralnih tacaka na neostvarenom putu formiranja etnologije kod Srba na osnovama Prosvetiteljstva "POLITICESKO ZEMLJEOPISANIJE" DIMITRIJA TIROLA (NASTAVAK 8.)

-Godine 1832. stampano je "Politicesko zemljeopisanije" Dimitrija Tirola - 28 -

-Dimitrije Tirol:rodjen 1793. godine u Cakovu,u Banatu;ucio je na bratislavskom liceju gde je bio registrovan pod svojim pravim imenom,Dimitrije Pantic;postao je domaci ucitelj u porodici Jevrema Obrenovica;postaje inspektor drzavne stamparije u Beogradu;radio kao profesor srpskog jezika i bio upravnik mesnih srpskih skola;pisao je uglavnom radove iz istorije i filologije;izdavao je almanahe pod nazivom "Banatski almanah" i "Uranija";GODINE 1828. PREVEO JE VUKOVU "GRAMATIKU" -Interesovanje Dimitrija Tirola za geografiju potice jos iz vremena kada je izdavao "Banatski almanah" u Temisvaru (1827-1828).Veliki deo obe knjige "Banatskog almanaha" posvecen je geografskim i statistickim inforamcijama.Tako se u prvom broju moze naci "Pregled razlicni naroda na zemlji",preuzet iz nemackog kalendara,zatim "Pregled slovenskog naroda u Evropi zivece",preuzet iz "Letopisa" za 1825. godinu. -U "Banatskom almanahu" za 1828. godinu Dimitrije Tirol je doneo "Statistiku Avstrijskog carstva" i "Pregled u Rusiji ziveceg naroda" -Tirol je u obe knjige almanaha,osim statistickih podataka,uvrstio i cisto geografsku rubriku pod naslovom "Otmene i geografske dostopametnosti" .Neke od ovih "dostopametnosti" Tirol je preuzeo iz Vujicevog "Noveiseg zemleopisanija celago sveta" -U prvoj knjizi iz 1827. godine Tirol pise "kako u Juznoj Americi zitelji vode idealisticki zivot i svi gotovo imaju pastirska imena" -U drugoj interesantnoj "dostopametnosti" Tirol komentarise razvitak geografskih znanja u svetu -Osim statistickih informacija i "dostopametnosti", koje skoro da zauzimaju centralno mesto u almanahu, Tirol svoje zauzimanje za sirenje geografskih znanja manifestuje i kroz proucavanje knjige Avrama Brankovica, "Karakteristika ili opisanije naroda" iz 1827. godine -Tirol je na naslovnoj strani svoje knjige "Politicesko zemljeopisanije" napisao kako je knjiga namenjena za "upotreblenie srbske mladezi", a posveceno "milom rodu srbskom" - "Politicesko zemljeopisanije",po svojoj nameni a i po sadrzaju sasvim lici na udzbenik geografije -Poredjenjem se veoma lako moze uociti da je Tirol prilikom sastavljanja "Politiceskog zemljopisanija" pred sobom imao jedno Solaricevo "Novo grazdansko zemleopisanie" -Tirolova knjiga predstavlja delimicno skraceno i preradjeno izdanje Solaricevog "Zemleopisania", s tim sto su mnogi delovi doslovno prepisani -Opisi Gvineje i Surinama, ilustruju tipican Tirolov postupak "prerade" Solaricevog zemleopisania" -Jedine 2 razlike koje se mogu uociti izmedju Tirolovog i Solaricevog texta (opis Gvineje)su te da je kod Tirola termin "Nigri" zamenjen terminom "Arapi" -U drugom textu( opis Surinama) jedina je razlika ta sto Tirol navodi da u Paramaribu postoji trgovina, sto kod Solarica nije receno -Tirolovo "Politicesko zemljeopisanije" predstavlja dosta bledu kopiju Solariceve knjige -Tirolova definicija geografije:"Geografia ili zemleopisanie uci sadasnje stanje zemlje poznati" -Prema tome, od jedne opsirne teorijske definicije geografije, koja se zalaze za uspostavljanje najopstije nauke o coveku, i jedne veoma siroke deskriptivne definicije, koja nabraja sta sve geografija treba da proucava, ostalo je nasturije moguce objasnjenje Dimitrija Tirola - 29 -

-Tirolovo "Politicesko zemljeopisanije" i Solaricevo "Novo grazdansko zemleopisanie" bitno se razlikuju u jednom elementu-PODELI LJUDSKOG RODA!!! -Solaric je zastupao teoriju o tri stupnja razvitka ljudskog drustva: ~ divlji covekojedci ~ varvari ~ duhovno oblagobrazeni narodi (navodeci i druge podele: rasa, 13 grupa jezika, 2 osnovne religije i jos niz podgrupa) -Tirol je za razliku od Solarica celo razmatranje podele ljudskog roda napisao na pola stranice texta -Postoji i potpuno razmimoilazenje kod ova 2 texta gore navedena (karakteristicno):Solaric navodi:"belu", "crnu", "cadjavozutu", "zutocadjavu", crvenocadjavu" i sestu rasu za koju kaze da se sastoji iz 2 podgrupe i da naseljava Polineziju.Nasuprot njemu, Tirol navodi:"kavkasku", "etiopsku", "amerikansku", "mongolsku" i "malajsku" rasu iz cega se vidi da mu je za podelu ljudskog roda na rase sluzio neki drugi izvor, a ne Solaricevo "Zemleopisanie" -Kod Tirola je ostao samo bledi pomen da se ljudi izmedju sebe razlikuju i "prosvestenijem" -Interesovanje za geografska znanja i nastojanje da se ona rasire po Srbiji Tirol nije prekinuo ni posle objavljivanja "Politiceskog zemljeopisanija" -U "Uraniji" za 1837. godinu pojavljuje se "Statisticeski spisak glavni evropeiski drzava" potpisan od samog Tirola -U "Uraniji" za 1838. godinu Tirol uvodi drugu rubriku u kojoj se nalazi nekoliko interesantnih belezaka iz geografije i etnografije.Najinteresantnija "dostopametnost" data je pod naslonom "Cudnovati narod u Afriki" -Osim sto se na osnovu ove "dostopametnosti" vidi da je Tirol polagao dosta paznje etnografskim podacima, moze se zakljuciti i da je pratio novu geografsku literaturu, odnosno savremene vesti o geografskim i etnografskim otkricima, verovatno iz strane stampe -O dugotrajnosti interesa citalacke publike za "Politicesko zemljeopisanije" svedoci i Tirolovo pismo do 4. oktobra 1836. godine upuceno Vuku Karadzicu u Bec, u kome ga moli da iz knjizare Antuna Fridriha podigne 14 komada "Politiceskog zemljeopisanija" i da ih, po odobrenju cenzure, posalje Gligoriju Andrejevicu u Novi Sad -Medju pretplatnicima zapaza se i veliko broj svestenih lica i ucitelja, sto govori o prihvatanju Tirolove knjige kao udzbenika -Uzroci ovako velike i dugotrajne prodje Tirolovog "Politiceskog zemljeopisanija" su: 1.) polozaj Dimitrija Tirola koji je- vaspitac u knjezevskoj familiji 2.) sazetost materijala na 175 stranica 3.) veliki znacaj koji je predvideo sirenju geografskih znanja -Jednom recju, Dimitrije Tirol i njegova delatnost na polju sirenja geografskih znanja predstavlja znacajan kontinuitet izmedju pocetka interesovanja za geografiju u ranom srpskom Prosvetiteljstvu i utemeljenje geografije kao obaveznog dela kulture i prosvete u Srbiji XIX veka "PROSTI OPIS SVECELOG ZEMLJEPOZNANJA" OD GEORGIJA HADZICA ( NASTAVAK 8. )

- 30 -

-godine 1844. u Novom Sadu izasla je knjiga Georgija Hadzica "Prosti opis svecelog zemljopoznanja" -Negativnu kritiku Hadziceve knjige izneo je Matija Ban ("ne postoji nista lakse nego sastaviti jedno zemljepoznanje i tako sa malim trudom i u mladim godinama nabaviti knjizevnu vrednost") -"Prosti opis svecelog zemljepoznanja" Georgija Hadzica pocinje uobicajenim objasnjenjem o koristi geografskih znanja, koje nema dubinu Dositejevih ili Solaricevih reci, ali ukazuje na slicne predstave o znacaju geografije -Za razliku od predhodnih pisaca "zemjeopisanija", Hadzic preciznije obavestava o sopstvenom postupku pisanja knjige-na prvom mestu Hadzic istice kako ce koristiti raznovrsnu literaturu -Hadzic daje i metodoloski stav koji je veoma znacajan za istoriju etnoloskih ideja kod Srba jer se medju izvorima za "zemljepoznanje" pominje i etnografija. -Hadzic u uvodu pise:"Izvori geografije jesu: - matematika ili nauka o merimosti zemlje (astronomija) - Geistika - Fisika - Meteorologija - Antropologija - Zoologija - Botanika i Mineralogija - Etnografija (narodopis) - Topografija (mestopis) -U odnosu na predhodnike, Hadzic uvodi nove termine:"etnografija" i "narodopis", koji ce se odomaciti i protegnuti i u XX vek -Hadzic, kao i svi pisci "zemljeopisanija", geografiju deli na: 1.) Matematicku 2.) Fizicku 3.) Politicku -Literaturu koju Hadzic navodi u napomenama moze se podeliti u 3 grupe: 1.) Dela autora koje je Hadzic koristio u odeljcima iz fizicke geografije (opisuje fatamorganu) 2.) Dela na koja se Hadzic poziva kada ukratko opisuje istoriju srpskog naroda - Jovan Rajic i njegova "Istorija raznih slavenskih naroda" i Rankeova "Die Serbische Revolution" 3.) Dela cijim citiranjem Hadzic pokazuje svoje geografsko obrazovanje i ukazuje na lektiru koja mu je omogucila da napise "Prosti opis" -Za ispitivanje postojanja ili nepostojanja etnoloskih ideja u geografskoj literaturi iz prve polovine XIX veka kod Srba posebno je interesantno Hadzicevo pozivanje na Johana Kristofa Gaterera -Cinjenica da je Hadzic citao i, ocito, veoma cenio Gaterera ukazuje da su pisci "zemljeopisanija" kod Srba bili krenuli putem one literature koja vodi term