Pteh Montaza IV

7/27/2019 Pteh Montaza IV

1/86

Vi{a tehni~ka {kola

Subotica

Dr Zoran Ani{i}

PROIZVODNE TEHNOLOGIJE II-skripta

TEHNOLOGIJA MONTA@E

Subotica, 2003.


2/86

SADR@AJ IV DELALEPKOVI - ADHEZIVI ...................................................................................................................................1

FUNKCIJA: 1

Strukturni adhezivi ..................................................................................................................................2

IZBOR LEPKA ...............................................................................................................................................7Proizvodne mogu}nosti...........................................................................................................................7Delovi za lepjenje..................................................................................................................................10O~ekivani uslovi primene......................................................................................................................10

Faktori tro{kova ...........................................................................................................................................11

Otpaci: .................................................................................................................................................11Brzina procesa: .....................................................................................................................................11[kart .................................................................................................................................................11Nano{enje lepkova: ..............................................................................................................................11Pripremanje povr{ine: ...........................................................................................................................15Lepjive trake osetljive na pritisak: .........................................................................................................17

POSTUPAK LEMLJENJA............................................................................................................................18Legure za lemjenje:...............................................................................................................................19Neobojeni materijali: .............................................................................................................................20Obojeni metali: ......................................................................................................................................21

TVRDO LEMJENJE.....................................................................................................................................21

Tvrdo lemjenje sa plamenikom: ............................................................................................................22Tvrdo lemjenje u pe}i:...........................................................................................................................23Tvrdo lemljenje utapanjem:...................................................................................................................23Otporno tvrdo lemjenje:.........................................................................................................................23Indukciono tvrdo lemljenje: ...................................................................................................................24Metali koji se mogu lemiti:.....................................................................................................................24

MONTA@A LIVENJEM ................................................................................................................................28

MONTA@A PRESOVANJEM.......................................................................................................................31

Spojevi ostvareni zagrevanjem.............................................................................................................31Spojevi ostvareni hla|enjem.................................................................................................................31Spojevi ostvareni plasti~nim deformisanjem.........................................................................................32Aksijalno presovani spojevi...................................................................................................................32Spojevi limova ostvareni savijanjem ivica (pertlovanje)........................................................................32Patentno presovanje (Clinching)...........................................................................................................33

SPAJANJE PLASTI^NIH MATERIJALA.....................................................................................................35

Mehani~ko u~vr{}ivanje:.......................................................................................................................35Vezivanje topljenjem: ............................................................................................................................36Zavarivanje vru}im gasom: ...................................................................................................................37Vibraciono zavarivanje:.........................................................................................................................37Rastvorno vezivanje:.............................................................................................................................38Ultrazvu~no zavarivanje:.......................................................................................................................38Indukciono zavarivanje: ........................................................................................................................40Dielektri~no zavarivanje: .......................................................................................................................40

SPAJANJE KOMPOZITA ............................................................................................................................41

Mehani~ki pri~vr{}iva~i: ........................................................................................................................41Vezivanje lepkovima: ............................................................................................................................42


3/86

SPAJANJE METALA SA KERAMIKOM......................................................................................................43

Lemno staklo: ..............................................................................................................................................43

Sistem metalnog vezivanja:.........................................................................................................................43

Vatrostalne metalizacije: .......................................................................................................................43Lemljenje aktivnog metala: ...................................................................................................................43

Direktno hemijsko vezivanje: ................................................................................................................43Direktno vezivanje bakra:......................................................................................................................43


4/86

LEPKOVI - ADHEZIVI

Intenzivnim razvojem novih materijala, u poslednjoj deceniji, do{lo je do nagle ekspanzijeadheziva po vrstama i primeni u ma{inogradnji sa osnovni ciljem, supstitucije mehani~kihelemenata veze. Pravilna primena adheziva podrazumeva visok nivo poznavanja njihovih

osnovnih karakteristika, ali i dodatna razmatranja vezana za eksploatacione uslove skolpa(temperatura, vla`nost, vibracije, itd.), jer mogu u potpunosti promeniti/izgubiti polaznekarakteristike.

FUNKCIJA:Osnovna, mada ne i jedina funkcija adheziva je da spoji delove. Lepkovi prenose optere}enjesa jednog dela na drugi pri znatno ravnomernijoj raspodeli napona nego kod konvencijalnih,mehani~ki ostvarenih veza. Iz ovoga sledi da lepkovi ~esto omogu}avaju ostvarenje veza kojesu ekvivalentne ili ~ak mnogo ja~e po ~vrsto}i od tradicionalnih mehani~ki ostvarenih spojeva, uzistovremeno smanjenje teìne i ukupnih tro{kova. Lepkom spojene strukture su ravne, izloène

povr{ine se neizobli~avaju i deformi{u, a konture zadràvaju svoj oblik, {to nije slu~aj kodprimene drugih tehnika spajanja (npr. zavarivanje, presovanje). Navedene osobine su veomazna~ajne sa funkcionalnog i estetskog stanovi{ta.

Laki, tanki i krti materijali su pogodni zalepljenje, jer izjedna~ena raspodela naponadozvoljava kori{}enje celokupne ~vrsto}e ikrutosti osnovnog dela, bez deformisanja, {tonije slu~aj kod drugih metoda spajanja.Postupak spajanja lepljenjem ne izazivamehani~ke deformacije ili termi~ka optere}enjana elementima kao pri zakivanju, lokalnomzagrevanju, itd.

Razli~iti materijali se uz primenu odgovaraju}epripreme povr{ina efikasno spajaju lepkovima.

Metalni delovi, direktno spojeni, koji bi unormalnim okolnostima korodirali usledme|usobne hemijske reakcije, mogu se za{tititiod korodiranja slojem lepka koji pored spajanjaistovremeno ima ulogu izolatora.

Temperaturna oscilovanja prisutna u tokueksploatacije proizvoda daje prednost primenilepkova, naro~ito pri spoju elemenata od

razli~itih materijala. Sloj lepka odgovaraju}edebljine u stanju je da kompenzuje razli~itatermi~ka {irenja elemenata, spre~avaju}i takoo{te}enje ili funkcionalni poreme}aj koji bi mogao Sl. 1nastati primenom krute mehani~ke veze. Lepkovi koji o~vr{}avaju usled delovanja toplote, kao{to su EPOKSIDI i ANAEROBICI, mogu se tako izme{ati da definisanu ~vrsto}u zadrè u {irokomtemperaturnom intervalu ({irina intervala max. 150C). Izborom temperature o~vr{}avanja lepka,sli~no radnoj temperaturi, moè se ublaìti efekat razli~itog temperaturnog {irenja zalepljenihmaterijala.


5/86

Zaptivanje je tako|e karakteristika koja se moè ostvariti, pod uslovom da je adhezivkontinualno nanesen i da ga prisutni gasovi ili te~nosti ne razaraju. Primena adheziva je mogu}aumesto tvrdih ili poroznih zaptiva~a.

Amortizacija ma{inskih struktura izloènih mehani~kim vibracijama, cikli~nim optere}enjima iliudarima, moè se ostvariti nano{enjem odre|enih vrsta adheziva i time spre~iti nastanak loma.

Adhezivi se veoma ~esto koriste u sprezi sa mehani~kim elementima veze radi npr. dodatnogzaptivanja rubova ili radi pridràvanja elemenata u datom poloàju dok se ne ostvari mehani~kospajanje.

Ipak, lepljenje nije univerzalan lek za svaku vrstu spajanja. Prisustvo velikog broja adhezivana trì{tu, u mnogome oteàva izbor odgovaraju}eg adheziva za datu aplikaciju u odnosu naizbor mehani~kog sistema spajanja. Ove varijacije tako|e oteàvaju proceduru kontrolisanja: priulasku materijala, u toku nano{enja i spajanja i testiranja zavr{enog proizvoda. Uprkos {to seoperacija nano{enja lepka moè automatizovati, zahteva vi{e stru~nih radnika nego kod drugihpostupaka spajanja.

Strukturni adhezivi su adhezivi sa povi{enom ~vrsto}om. Oni daju dodatnu snaguproizvodu koji na koji se nanosi. Ovi adhezivi se koriste za raznovrsne proizvode, odkancelarijskog name{taja pa do automobila. Sedam naj~e{}e kori{}enih strukturnih adhezivasu:

Epoksidni adhezivi, Akrilni adhezivi, Uretanski adhezivi, Anaerobni adhezivi, Cianoakrilni adhezivi, Vru}i rastop, Silikonski adhezivi.

Epoksidni lepkovi su najstariji, naj{ire kori{}eni strukturni adhezivi. Nude najve}u zateznu~vrsto}u do 670 MPa ali se tako|e mogu uspe{no modifikovati tako da odgovaraju raznovrsnimzahtevima. Epoksidne veze su tvrde; dobro ispunjavaju rupe uz neznatno skupljanje. Epoksidnilepkovi sporo o~vr{}avaju izuzev kad su zagrevani u pe}i, funkcioni{u samo ispod 230C,zahtevaju preciznu ma{inu za me{anje i relativno su krti.

HP250 - Deycon

Epoksidni lepak sa visokim performansama kojio~vr{}ava na sobnoj temperaturi, ima izuzetnu~vrsto}u, dinami~ku i hemijsku otpornost.

Pasta za popunjavanje rupa, Idealan za vezivanje i zaptivanje, Izvrstna otpornost na spoljne uticaje, Otporan na toplotu do 120C. Sl. 2 Epoksidni adheziv - Devcon


6/86

50ml Mark 5 Sistem za nano{enje

Efikasan i ekonomi~an metod za nano{enjeDevcon lepila kod popravljanja i montaè.

Sadrì jednostavan pi{tolj Koristi Dev-Pak lepak u umetku od 50-ml Rasprska~ za automatsko me{anje

komponenata lepka

Elimini{e prekomerno rasipanje i smanjujevreme u odnosu na ru~no pome{anjedvokomponentnih lepkova Sl. 3 Pistolj za ru~no nano{enje lepka Devcon

AKRILINI lepkovi podnose vi{e ne~isto}a i manje pripremljene povr{ine nego ostali strukturnilepkovi. Dostiù ~vrsto}u na smicanje do 410 MPa, nude fleksibilnu vezu, ve}u otpornost protiv

lju{tenja i ve}u dinami~ku otpornost. Po{to su akrilici dvokomponenti lepkovi, ve{ta~ki vosak senanosi na jednu povr{inu, a o~vr{}iva~ na drugu povr{inu. Tako tretirani delovi se mogu ostaviti inekoliko nedelja bez negativnih efekata. Nakon spajana, radna ~vrsto}a se ostvaruje zanekoliko minuta, a proces o~vr{}ivanja se moè odvijati i na sobnoj temperaturi.

AKRILINI lepkovi imaju jak miris i zapaljivi su.

Loctite Akrilini lepak

Razvijeni su za spajanja gde se zahteva otpornost nazatezanje, smicanje i lju{tenje kombinovano samaksimalnim otporom na udare i naprezanja.

na dodir sa aktivatorom brzo o~vrsnu na sobnojtemperaturi.

otporan je na rastvara~e, o~vr{}ava se sa aktivatorom Activator 7075-om ~vrsto}u postiè za minut i formira fleksibilnu vezu i

u rascepima do 10 mm.

Razvijen za rad u lo{im temperaturskim okolnostima. Sl. 4 Akrilni lepak - Loctite 325

URETANSKI lepkovi vezuju propustljive i nepropustljive materijale. ^vrsto}a im je do 150 Mpa,ostaju fleksibilni i na niskim temperaturama. Njihova smicajna ~vrsto}a moè dosti}i ~vrsto}uepoksidnih lepkova. Izuzetno su otporni na vodu i vlagu nakon procesa o~vr{}ivanja.


7/86

Loctite nudi ~itavi niz jednokomponentne i dvokomponentneuretanskih lepkova za strukturalne spojeve, zaptivanje i oblaganje.

Loctite Hysol lepkovi pru`aju:

Dobro lepljenje, Dobre karakteristike te~enja, Slab miris, Pobolj{anu bistrinu, Veliku ~vrsto}u Dugotrajnu vezu

Sl. 5

Sl. 6Uretanski lepakHysol U-10FL,Loctite

Loctite Hysol U-10FL uretanski lepak niske viskoznosti. Jednompome{ani dvokomponentni uretan se o~vrsne na sobnoj temperaturi,formiraju}i veoma ~istu, fleksibilnu vezu sa izuzetnom otporno{}u na

lju{}enje.Idealan je za spajanje polikarbonata i drugih plasti~nih materijala kao

i stakla, drva i metala.

ANAEROBNI lepkovi su jednokomponentni lepkovi koji se lako nanose na povr{inu, ru~no iliautomatizovano i proizvode se u dve vrste. Prva vrsta nudi veliku kohezijsku ~vrsto}u zacilindri~ne sastave i jedan opseg ~vrsto}e za navojne sklopove. Druga vrsta nudi veliku isteznu ismicajnu ~vrsto}u kod glatko povr{inskih sklopova.

Osnovni tok postupka spajanja podrazumeva istiskivanje kiseonika (odavde dolazi i imeanaerobik-bez vazduha). Ipak ovaj proces se mo`e kombinovati sa drugim uslovima kao {to

je grejanje, upotreba u~vr{}iva~a ili ultravioletnog svetla kod serijske proizvodnje na monta`nimtrakama.

ANAEROBNI lepkovi ispunjavaju i otvore/rupe koje su samo 1 mm {irine, pri kori{}enjuodgovaraju}e tehnologije za obezbe|enje nivoa viskoznosti i brzine stvrdnjavanja. Uspe{naprimena ovih lepkova je u temperaturnom intervalu do 150C.

ANAEROBNI lepkovi

Razvijeno u Loctite-u, anaerobi~na zaptiva~katehnologija revolucionirala zaptivanje ivica u autoindustriji i u sklapanju te{kih aparata.

Loctite anaerobi~ni materijali za zaptivanje

ostaju u te~nom stanju i na vazduhu i po~injuo~vr{}avanje samo kad su zatvoreni izme|u ivicaza spajanje.

Najbolji su za kori{}enje kod malih me|uprostora.

Zaptiva~ ivica 509 je jednokomponentananaerobi~ni zaptiva~, srednje ~vrsto}e. O~vr{}avase na sobnoj temperaturi kada se zatvori izme|upovr{ina. Sl. 7


8/86

CIANOAKRILNI lepkovi su sli~ni anaerobnim lepkovima zbog lake primene i adaptibilnosti prilikomproizvodnje na monta`nim linijama. U po~etku su ovi lepkovi posedovali nisku viskoznost,udarnu i topolotnu otpornost uz zna~ajnu osetljivost na vlagu i rastvara~e. Ipak, cianoakrilicinovije generacije su pobolj{ani i u kombinaciji sa elastomerima nude ve}u ~vrsto}u, viskoznost(sve do kategorija gela), otpornost na vlagu, rastvara~e i toplotu. Modificirani tipovi vezujuprakti~no sve tipove povr{ina i obezbe|uju olak{ano rukovanje zbog sporijeg o~vr{}ivanja.

Ne modifikovani cianoakrilici su jo{ uvek me|u naj{ire kori{}enim veznim materijalima. O~vrsnuse u roku od nekoliko sekundi na sobnoj temperaturi zbog njihove reakcije na malu koli~inuvlage na povr{inama. Ovi lepkovi imaju promenljivu viskoznost i dobru zateznu ~vrsto}u.

CIANOAKRILNIlepak

Visoko viskozni, gumom poja~ani cianoakrili~ni lepak koji nudi pove}anuotpornost na temperaturu i pove}anu fleksibilnost.

Otporan na temperaturu do 135C, Popunjava rupe do 1.3 mm, Lako se nanosi sa automatskom opremom.

Sl. 8 Cianoakrilni lepkoviZip Grip HV2200

VRU}I RASTOPI se koriste kod sklapanja nisko naponskih proizvoda, ~ak i od metala. Moguformirati krutu i fleksibilnu vezu, posti`u i do 80% ~vrstine spoja u roku od nekoliko sekundi,mogu vezati propustljive i nepropustlive materijale i naj~e{}e ne zahtevaju pripremjenu povr{inu.Vru}i rastopi nisu osetljivi na vlagu i ve}inu rastvara~a, ali omek{aju na vi{im temperaturama.


9/86

Novo dizajnirana serija 960 THERMOPULSEjedinica je visoko performansni industrijski sistem zanano{enje vru}ih rastopa. Kompaktna konstrukcijasa mogu}no{}u pode{avanja pritiska koja snabdeva

rastopljeni lepak ili do ru~ne pi{tolje ili automatskeglave rastopljenim lepkom.

Vi{e hladnih ili toplih glava se mogu spojiti u celinu.

Sl. 9

Sl. 10 Serija 1900 sistema za vru}i rastop

Silikonski lepkovi su jedno-komponentni adhezivi i o~vr{}uju se na sobnoj temperaturi. Lakose mogu naneti na povr{inu ru~no ili automatski. @ivotni vek ovog lepka je dug, otporan je na UVzra~enje i uticaj ozona. Ima sposobnost popunjavanja rupa {to ga ~ini idealnim za zaptivanje umnogim aplikacijama.

Silikoni po~inju proces o~vr{}avanja kad se nanesu na povr{inu i do|u u kontakt sa vlagom izvazduha. Njihova mana je prili~no dugo vreme o~vr{}ivanja i relativno visoki tro{kovi materijala.Rastezna i smicajna ~vrsto}a su prili~no niske. Otpornost protiv lju{tenja i dinami~ka otpornost jedobra.


10/86

Silite Silikon RTV

Visoko-temperaturna silikon guma koja vezuje i zaptiva i na 315C. Koristise za montaù i popravku cevi koi rade u okolnostima visoke temperature,spajanje keramike.

O~vr{}ava na sobnoj-temperaturi Prihvatljiv za kori{}enje u mesnoj industriji

Sl. 11

IZBOR LEPKA

kod izbora odgovaraju}eg lepka u obzir se uzimaju slede}e ~injenice:

Proizvodne mogu}nosti Delovi za lepljenje Okolinu krajnje primene Faktor tro{kova

Proizvodne mogu}nosti

Proizvodne mogu}nosti uklju~uju postoje}i ma{inski park, metode rukovanja materijalom imogu}nosti fabrike.

Postoje}i ma{inski park: Inènjer dizajna bi trebao uzeti u obzir postoje}e proizvodnekapacitete. Inènjer moè predloìti odgovaraju}u ma{inu za nano{enje, koju zahteva tippotrebnog lepka. Sprejni aparati ili aparati koji istikuju lepak odli~ni su za nano{enje nisko-viskoznih te~nih lepkova. Sa valjkastim aparatima se nanose srednje-viskozni lepkovi. Aparati saloncem odgovaraju za nano{enje visoko-viskoznih lepkova.

Metodi rukovanja materijalom: Pojam ma{ine se ne svodi samo na aparate za nano{enje.Jako je vaàn i metod rukovanja materijalom propisan od strane proizvo|a~a. Na primer, kolikovremena dozvoljava proizvodni proces za lepjenje? Da li rukovanje proizvodom zahteva ve}upolaznu ~vrsto}u spoja nego {to bi normalno bilo potrebno? Ima li vremena za sporijuproizvodnju zbog brzine o~vr{}avanja lepka?

Mogu}nosti fabrike: proizvodne mogu}nosti uklju~uju vi{e nego samo postoje}i ma{inski parki metode rukovanja materijalom u fabrici. Treba uzeti u obzir i stanje opreme i ve{tinuproizvodnog osoblja.


11/86

VRSTE LEPKOVA - ADHEZIVARAZMATRANJE

OSOBINA Akrilni Cianoakrilni Epoksidi Vru}i rastopi Silikoni Uretani

Prednosti Dobrafleksibilnost/

Otpornost naudare

Odli~nolepjenjegume iplastike

Raznovrsnimaterijali

Brzoispunjavanjevelikih rupa

Odli~naotpornost navisokutemperaturu

Odli~natvrdo}a/fleksibilnost

Ograni~enja Potrebanosnovnipremaz

Slabaotpornostnarastvara~e

Potrebno jeme{anje

Lo{a toplotnaotpornost

Lo{a~vrsto}a

Osetljivost navlagu

Otpornost natemperaturu

Prose~no za ovukategoriju (C)

Kod najboljihproizvoda C

-20 do +150

200

-20 do +80

120

-20 do +80

135

-20 do +120

165

-20 do+200

315

-20 do +120

150

Dobar Slab Veoma dobar Dobar Dobar Dobar

Otpornost naokolinu

Polarni rastvara~i

Nepolarnirastvara~i Veoma dobar Dobar Odli~an Dobar Slab Dobar

Lepljivost zamaterijale

Metali

Plastike

Staklo

Guma

Drvo

Odli~an

Odgovaraju}i

Odli~an

Slab

Dobar

Veomadobar

Odli~an

Slab

Veomadobar

Dobar

Odli~an

Odgovaraju}i

Odli~an

Odgovaraju}i

Veoma dobar

Dobar

Veoma dobar

Dobar

Odgovaraju}i

Odli~an

Dobar

Odgovaraju}i

Veoma dobar

Dobar

Odgovaraju}i

Dobar

Veoma dobar

Dobar

Dobar

Odgovaraju}

Zatezna ~vrsto}a Visoka Visoka Visoka Niska Niska Srednja

Olju{tuju}a~vsto}a

Srednja Niska Srednja Srednja Srednja Srednja

Zatezna ~vrsto}a Visoka Visoka Visoka Niska Niska Srednja

Fleksibilnost Srednja Niska Niska Visoka Veomavisoka Visoka

Tvrdo}a Srednje-tvrda Tvrda Tvrda Srednje-tvrda Meka Meka


12/86

VRSTE LEPKOVAANALIZAPROCESA

Akrilni Cianoakrilni Epoksidi Vru}i rastopi Silikoni Uretani

Broj komponenti 2 1 2 1 1 2

Temperaturao~vr{}avanja

Sobnatemperatura

Sobnatemperatura

Sobnatemperatura

Sobnatemperatura

Sobnatemperatura

Sobnatemperatura

Vremeo~vr{}avanja

Prose~no

Minimalno

10 min.

30 sec.

60 sec.

10 sec.

35 min.

3-5 min.

70 sec.

20 sec.

25 min.

10 min.

25 min.

5 min.

Celokupno vremeo~vr{}avanja

24 h 24 h 12-24 h 1 h 24 h 24 h

Ispunjavanjeprostora

Idealno (mm)Maksimalno (mm)

0,05 - 0,11

0,025 0,0760,25

0,1 0,153,17

0,05 0,126,1

0,1 0,156,1

0,1 0,153,17

Da li je potrebanaparat za me{anjei nano{enje?

Ne Ne Da Da Ne Da


13/86


14/86

Osetljivost lepka na temperaturu je veoma va`na osobina pri njihovom izboru jer moèbiti jedno od najstroìjih ograni~enja. Dok neki lepkovi mogu podneti temperature i do 370C,ve}ina njih je ograni~ena da se koristi ispod 90C. Ve}ina visoko-temperaturnih lepkova zahtevaposebne procedure u pe}i, mada se neki stvrdnu i na sobnoj temperaturi. Ako neki lepak nijeformulisan za kori{}enje na visokoj temperaturi, njegova snaga znatno opada u takvimokolnostima. Niske temperature }e mnoge vrste lepljenja dovesti do krutog i napetog stanja u

unutra{njosti veze.-Izloènost vlagi: Uzima u obzir vodu i vlagu kao i izloènost lepkova rastvara~ima.

Drugi detalji razmatraju pitanja fleksibilnosti, stabilnosti protiv starenja i estetike; naprimer kakvi su zahtevi veze u smislu fleksibilnosti? A ìvotni tok? Kakva boja je potrebna i kojinivo povr{inskog sjaja?

Faktori tro{kova

Faktori tro{kova upore|uju tro{kove lepjenog spoja sa ostalim vrednostima proizvodnogprocesa. Ako vi{e lepjenih sistema odgovaraju zahtevanim uslovima ali zna~ajno se razlikuju u

ceni, jo{ detaljnije analize bi mogli odrediti stvarnu vrednost veze po jedinici. Obuhva}enikriterijumi uklju~uju otpad, brzinu procesa, {kart, pakovanje, pouzdanost, pristupa~nost iservisiranje.

-Otpaci:

Otpaci koi se ra~unaju po jednom spoju pove}avaju tro{kove i uti~u na aparate. Izbor sredstvaza ~i{}enje smanjuje prelazno vreme i tako pove}ava iskori{}enost proizvodnih ma{ina.

-Brzina procesa:

Ako jedan lepak obezbe|uje ve}u proizvodnu brzinu od drugog onda se ova vrednost ura~unavau odnos tro{kovi/vrednosti.

-[kart:[kartovi su deo ìvota i jedan odre|eni procenat je prihvatljiv. Ako jedan sistem lepljenja nuditakve osobine koje smanjuju koli~inu {karta, mogu se smanjiti po~etni tro{kovi i tako pove}atiprihod.

Uzimaju}i u obzir i tro{kove pakovanja- konzistenciju proizvoda, pouzdanost delova, dostupnostproizvodu i snabdeva~evu mogu}nost servisne podr{ke-mogu}e je izra~unati ukupne tro{koveprimene metode lepljenja.

Nano{enje lepkova:

Lepak noèmo naneti sa bilo kakvom spravom za nano{enje te~nih sredstava, kao {to su~etka, {patula, {pahtla, utapanje, sprejom, zavesom, pi{toljem za pretapanje ili ~etkom.

Me|utim, proizvodna linija zahteva automatski ili poluautomatski aparat za raspodelu lepka kojimoè lepiti ta~kasto, linijski ili kapljasto. Ve}ina ozbiljnih dizajnera ne}e razmatrati vrstu lepilabez razmatranja i odgovaraju}eg metoda za nano{enje.

Oblaganje potapanjem ili sprejom moè se koristiti za ravne povr{ine, ali je naro~itopodoban za konturne delove. êtka se {iroko koristi za nano{enje te~nih i tanko-slojnih lepila.Oprema je jednostavna, gubitci su minimalni i ograni~ene povr{ine konturnih oblika se moguobloìti bez razmazivanja. Ipak, velike brzine proizvodnje i jednoobrazne debljine lepka se te{komogu posti}i.


15/86


16/86

AST je specializovani proizvo|a~ za merenje,pome{anje i nano{enje poliuretanskih lepkova isilikonskih pena. Konturno nano{enje lepka naj~e{}ese koristi za zaptivanje. Osobine opreme, prednosti imogu}nosti:

Dinami~ko pome{anje dvokomponentnih lepkova

Automatsko ~i{}enje aparata

Automatsko dopunjivanje rezervoara

Pumpe za preno{enje materijala

Robot sa 3 i 6 stepeni slobode kretaja

Mogu}nost kontrolisanja temperature lepka

Brzina nano{enja lepka od 0.5 - 60.0 g/sec

Mogu}nost memorisanja max. 999 programa

Lako kompjutersko upravljanje

Slika 18. Aparat za konturno nano{enje lepka, od firme Adhesive Sistems Technology


17/86

Osobine opreme, prednosti imogu}nosti:

Jedno i vi{e komponentnisistemi

Obrtni stolovi

Infracrvene pe}i

Prenosiva~i

Palette

Prese

Roboti za preme{tanje i

postavljanje i{}enje povr{ine

Sve sa pneumatskimvo|enjem

Sistemi sa 3 ili 6 stepenislobode kretanja

AST mo`e projektovati, proizvoditi, integrisati i staviti upogon kompletnu liniju za nano{enje lepka.

Slika 19. Projektovani sistem za nano{enje lepka, od firme Adhesive Sistems Technology

a) b)

Slika 20. Niskoprofilna a), i vertikalna b) glava za rasprskanje lepka,od firme Adhesive Sistems Technology


18/86

Pripremanje povr{ine:

Neizbe`no je pripremanje povr{ine za postizanje dobre ~vrsto}e spoja, sa bilo kojimlepkom. Stepen pripreme zavisi od tipa delova za vezivanje, hemijske osobine lepka i zahtevane~vrsto}e veze. Uop{teno, {to je ve}a zahtevana ~vrsto}a, to su kompleksniji postupci presklapanja.

Me|u pripremne postupke pre sklapanja ubrajamo ~i{}enje, nagrizanje i hemijskupromenu stanja povr{ine. Obavezno je da sve povr{ine moraju biti ~iste, {to zahteva uklanjanjeulja, masti, r|e, ljuske i sredstva kori{}enog kod livenja sa rastvara~em, hemijskim ili abrazivnimsredstvima. Za delove koji }e biti izloèni samo blagim uticajima sredine i umerenimoptere}injima, dovoljno je samo ~i{}enje povr{ine. Me|utim za povr{ine tretirane nekimsredstvom, ~esto je neophodno hemijski promeniti stanje povr{ine delova za lepjenje, da bi seformirao molekularni me|u-sloj sa ve}im hemijskim afinitetom prema lepku koji se koristi.~vrstina i pouzdanost veze se zna~ajno pove}avaju naro~ito u okolnostima koji lo{e uti~u na spoj.

Ispod je dat konkretan primer proizvo|a~a sredstva za ~i{}enje povr{ina.

Slika 21. Vrste proizvoda za ~i{}enje povr{ina, od firme Loctite

-Metali: U ve}ini slu~ajeva brisanje sa rastvara~em ili ~i{~enje sa parom odgovaraju aliza postizanje ve}e ~vrsto}e i dugotrajnije pouzdanosti potrebno je hemijsko tretiranje.Tretiranje

je razli~ito za svaki metal ali svaki put je potrebno kori{}enje jakog oksionog rastvora koji stvarajedan ~vrsto vezani sloj metal-oksida na povr{ini. Ve}ina lepkova ovako obezbe|uje ve}u~vrsto}u veze nego kad bi ga koristili na ~istoj metalnoj povr{ini.

Ispod je dat konkretan primer sredstva za ~i{}enje metalnih povr{ina.

Metal Prep 90 Primer

Stvara hemijski osnovni sloj (primer) i kondicionerkoji pobolj{ava dugoro~nu izdr`ljivost metakrilatnihlepkova kad se koriste na povr{ini aluminijuma iliner|aju}eg ~elika.

îsti metal pre vezivanja

Brzo-su{enje

Obezbe|uje odli~nu otpornost nakorodiranje na mestu spajanja

Slika 22. Sredstvo za ~i{}enje metalnih povr{ina, od firme 'Devcon'

Firma Loctite nudi ~itav niz visoko-efektivnih,univerzalnih ili specijalnih ~ista~a i sredstava zanagrizanje. Postoje proizvodi i na bazi vode i na bazirastvara~a koji ne sadrè komponente, koje o{te}uju ozon.


19/86

-Keramika i staklo: na ovim povr{inama se retko koriste hemijska tretiranja. Naj~e{}e jedovoljno i kori{}enje rastvara~a ili sinteti~kog sredstva za ~i{}enje.

Ispod je dat konkretan primer.

Brzo reaguju}i profesionalni-poja~iva~ki ~ista~ koji otklanja masti i ne~isto}e sa stakla,hroma, aluminijuma, ner|aju}eg ~elika i sa emajliranih povr{ina. Ne sadrì ODC.

Slika 23. Sredstvo za ~i{}enje keramike i stakla, od firme 'Loctite

'

-Termoplasti~ni materijali: kod ve}ine materijala koji se omek{avaju pri dejstvu visokihtemperatura, mogu}e je koristiti posebno odre|enu vrstu lepka. Izbor vrste lepka zavisi od

hemijskih osobina termoplasti~nog materijala. Na primer, polistireni se lako mogu lepiti salepkom koji ima jaka dejstva rastvaranja, polietilen sa vru}im rastopom a savitljiv PVC sacianoakrilatima.

Ispod je dat konkreta primer.

isti i polira povr{ine akrili~ne plastike, staklenih vlakana, emajliranih povr{ina,keramike, ner|aju}eg ~elika, stakla- sve bez ogrebotina. Formira jedan {tit kojine propu{ta vodu i anti-stati~an je. Ne sadrì ODC.

Slika 24. Sredstvo za ~i{}enje povr{ine termoplasti~nih materijala, od firme 'Loctite'

Kod ve}ine materijala koji su osetljivi na visoku temperaturu vi{a ~vrsto}a veze se takomoè posti}i ako se pre lepljenja povr{ine hemijski polarizuju. Polarizovane povr{ine stvaraju

jake hemijske veze sa raznovrsnim lepkovima. âk i flourkarbon-polimeri, za {ta se naj~e{}eni{ta ne lepi, lako se mogu vezati sa epoksidima po{to mu je povr{ina tretirana sa rastvoromnatrijumske kiseline. Raznovrsni postupci povr{inskog tretiranja kao {to su oksiduju}i plamen, iutapanje u oksiduju}u kiselinu se koriste kod razli~itih plasti~nih povr{ina.

Svaki materijal koji je osetljiv navisoku temperaturu zahteva dobro ~i{}enje povr{ine iblago nagrizanje. Na povr{ini plastike prisutni su agensi kao posledice livenja, maziva iplastifikatori koji }e spre~iti vezivanje lepka za povr{inu, ako ih ne uklonimo.

-Termoset materijali (koji o~vrsnu na povi{enoj temperaturi): kod kori{}enja epoksidnih,fenol, poliesterskih, silikonskih i dialil-ftalat materijala dovoljno je kori{}enje rastvara~a i blagognagrizanja za uklanjanje otiska prstiju, agenasa kao posledice livenja i ostalih prljav{tina.Me|utim za postizanje dobre veze, neophodno je izabrati odgovaraju}i lepak za svaki materijalkoji se spaja.


20/86

Mehani~ko nagrizanje povr{ine, kao {to je peskiranje ili kori{}enje pe{~anog mlazaponekad moè biti najadekvatniji metod pripremanja povr{ine. Ovaj metod pored toga {to dobroo~isti povr{inu, malo je i nagrize {to pobolj{ava kvalitet spoja. Kod anaerobika, kad se koristekod vij~anih sklopova, se oslanjaju na povezivanje sa mikroskopsko hrapavim povr{inama.

Pripremu povr{ine je mogu}e izostaviti ako se koriste akrili~ni lepkovi koji se baziraju natehnologiji reaktivnih-fluida. Ovi lepkovi sadrè takve elemente koji prodiru kroz povr{inski sloj ineposredno se vezuju za metal. Na povr{inu delova koji se lepe prvo se nanosi osnovni sloj,potom se dodaje lepak i na kraju se pri~vrste delovi jedan uz drugi.

Lepjive trake osetljive na pritisak:

Lepkovi na bazi gume i akrila ~estose koriste kod industrijskog lepljenja. Unekim slu~ajevima koriste se i silikonskelepljive trake. Preduslov za kori{}enjelepljivih traka je da poznajemo karakteristikepovr{ina koje se lepe i da znamo kakvim }e

spoja{njim uticajuma delovi biti izloèni.

Slika 25. Izvedbe lepljivih traka

-Lepljive trake na bazi gume: koriste se u slu~ajevima kada delovi ne}e biti izloènieksremno visokim temperaturama. U kratkom roku postiù krajnju ~vrsto}u spoja. Koriste se zapovremeno spajanje, kao na primer kod montiranja gumenih i fotopolimernih plo~a koje se poslezavr{ene proizvodnje skidaju. Tako|er se mogu koristiti kod stalnih spojeva kao kod montiranjakuka. Lepljive trake na bazi gume pruàju ja~u po~etnu vezu nego ve}ina lepkova na bazi akrila,i pruàju bolju i dugoro~niju vezu nego lepkovi kao {to su polietilen i polipropilen.

-Lepkovi na bazi akrila: pokazuju dobru spojnu vezu pri {irokoj temperaturskoj skali,

podnose vlagu, otporniji su na UV zra~enje od gumenih lepkova i pri tome njihovo kori{}enje jejednostavnije. Razlikujemo dve vrste . Kod prve vrste na obe strane penastog nosa~a se nanosilepak na bazi akrila; jedan za{titni sloj razdvaja dva sloja lepljive trake koji se uklanja prekori{}enja. Druga vrsta nema nosa~, nego samo tanak sloj lepka na bazi akrila, koji je osetljiv napritisak, izme|u jednog ili dva silikonom presvu~enog skidaju}eg sloja.

Penaste lepljive trake se koriste kada su mogu}a relativna kretanja dva dela koja selepe, ili su povr{ine za lepljenje nepravilne. Pena ispunjava nepravilnosti pove}avaju}i istovre-meno povr{inu koja se lepi. Naj{ire kori{}ene vrste penastog lepka su poliuretani i polivinil-hlorid. Poliuretan- i polietilen- pene su va`ne kod ugradnje sprava. Vinil pene se koriste za{iroku upotrebu. Mora da se obratiti pa`nja kod izbora lepka koji je otporan na plastifikuju}umigraciju pojedinih mekih vinilnih materijala. Svaki tip nosa~a se koristi u debljinama od 7.6 mmdo 3.2 mm.

Prenosne lepljive trake, koji nemaju nosa~e, koriste se tamo gde su barem jedna ili dvepovr{ine fleksibilne i relativno glatke. Ovi proizvodi obezbe|uju tanak profil lepka tamo gde sezahteva lep izgled krajnjeg proizvoda. Lepkovi na bazi akrila obezbe|uju veliku koheziju i otpornisu na vlagu i rastvara~e. Debljine prenosnih traka se kre}u od 0.025mm do 0.05 mm. Poslelepljenja trake za jednu povr{inu, skidamo za{titni sloj i spajamo sa drugim delom spoja.


21/86

-Silikonske lepljive trake osetljive na pritisak: veoma su otporne na visoke temperaturskerazlike od -35C do 260C bez rizika da }e se ukrutiti ili omek{ati. Ovaj temperaturski interval jesuprotstavljen onome koji je dozvoljen kod kori{}enja lepkova na bazi akrila (od -10C do120C). Kao i lepkovi na bazi gume , silikoni se isto tako mogu koristiti na nisko- i visokoenergetskim povr{inama i hemijski su inertni.

Postoje dve vrste lepkova na bazi silikona. Silikon nanet na sloj polimera se koristi koduplitanja, oblaganja i zaptivanja. Silikoni se primenjuju kao prenosni lepkovi gde se akrilniprenosni slojevi ne mogu koristiti.

POSTUPAK LEMLJENJA

Za spajanje metala lemljenjem, koriste se legure, koji se tope ispod 470C. Otopljeni lemispunjava prostor izme|u povr{ina koje se spajaju, zalepi se za povr{ine i o~vrsne. Tipi~ni koracilemjenja su:

î{}enje veze î{}enje metala Dodavanje topitelja (flux) i Stvaranje toplote i lema

Lemjenje se naj~e{}e primenjuje kod elektri~nih i elektronskihaparata. êsto se koristi i kod zaptivanja limenih kanti iradijatora.

Automatizovana oprema lemjenja proizvodi visoko-kvalitetne veze uz relativno niske tro{kove.

Slika 26. Topitelj (flux) za lemljenje

Komponente koje odre|uju izbor metode zagrevanja: Tro{ak proizvodnje potrebne toplote koji }e dovesti sklop do temperature lemjenja Efektivnost u dovo|enju veze na temperaturu lemjenja Osetljivost sklopa na temperaturu Mogu}nost automatizacijeIspod su date slike aparata za lemljenje.

Slika 27. Aparat za lemjenje Slika 28. Pi{tolj za lemjenje Slika 29. Ru~ni gasni pi{tolj za zagrevanje


22/86

Legure za lemjenje:

Najve}a grupa legura za lemljenje su kalaj-olovo legure. Ovi lemovi se mogu koristiti save}inom sredstva za ~i{}enje osnovnih metala, topitelja(flux), metoda zagrevanja i mogu spojitive}inu metala. Preporu~uje se ~isto}a veze od 0.05mm do 0.01mm.

Lem sa najve}om temperaturom topljenja u ovoj grupi, 5A, je odgovaraju}i tamo gde

radna temperatura sklopa moè dosti}i 170C. Naj~e{}e kori{}eni kalaj-olovo lemovi imajuklasifikaciju od 35A do 50A. Pruàju optimalne osobine lemjenja i dobru ~vrsto}u na radnojtemperaturi ispod 140C. 60A lem je delimi~no odgovaraju}e za delikatne elektroni~ne delovekoji su osetljivi na temperaturu. Lemovi sa ve}om koli~inom kalaja, kao {to su 70A, mogu sekoristiti za lemjenje cinka. Gde u sklopu lemjenja moè biti prisutna vla`nost, trebalo bi sekoristiti 95%cink / 5%aluminijum lem.

Kalaj-olovo-antimon legure se koriste u istim slu~ajevima kao kalaj-olovo lemovi. Nepreporu~uje se njihvo kori{}enje na aluminiumu, cinku ili galvanizovanom ~eliku. Dodavanjeantimona (do max. 6%) umesto kalaja, pove}ava ~vrsto}u i ne uti~e na vla`nost ili karakteristike te~ljivosti. Preporuke u vezi ~isto}e spoja su iste kao kod kalaj-olovo lemjenja.

Kalaj-antimon lem (95% kalaj) ima najbolje elektri~ne osobine od kori{}enih legura zalemljenje. Ima jaku ~vrsto}u i na temperaturama sve do 170C i pruà izuzetno dobrekarakteristike te~enja.

Kalaj-srebro legura ima iste karakteristike kao kalaj-antimon lem i koristi se za radovekod delikatnih instrumenata i na mestima gde se zahteva velika ~vrsto}a.

Kalaj-cink legure se uglavnom koriste kod lemljenja aluminijumaprvenstveno tamo gdese zahteva niska temperatura lemljenja.

Olovo-srebro lemovi imaju veliku zateznu-, smicajnu ~vrsto}u i ~vrsto}u protiv puzanja do180C. Osobine zamora materijala su bolje nego kod onih legura za lemljenje koje ne sadrèsrebro. Olovo-srebro lemovi imaju vrlo lo{e karakteristike vla`ljivosti, ~ak i korodiraju u vla`nojatmosferi. Dodavanjem 1% kalaja umesto srebra pove}ava se vla`nost i te~ljivost i smanjuje seosetljivost na korodiranje. Kad se dodaje kalaj, koli~ina srebra bi se trebala ograni~iti na 1.5% dase spre~i izdvajanje.

Kadmium-cink lemovi se koriste za spajanje aluminijuma sa aluminijumom ili nekimdrugim metalom. Odgovaraju kod aplikacija gde radna temperatura moè dosti}i 200C ili vi{e.

Cink-aluminijum lemovi su specijalno dizajnirani za lemjenje aluminijuma. Pruàju veliku~vrsto}u spoja i dobru otpornost na korodiranje. 95% cink 5%aluminijum lem se koristi beztopitelja (flux) za ultrazvu~no lemjenje razmenjiva~a toplote.


23/86

Indium lemovi se koriste u specialnim slu~ajevima kao kod kriogeni~nih proizvoda(koriste se na jako niskim temperaturama). 50%indium 50%kalaj legure su odgovaraju}e zalemjenje stakla sa staklom i stakla sa metalom.

Topljive legure za lemjenje sadrè bizmut, koristimo ih kad se lemjenje mora obaviti

ispod 180C. Ovi lemovi puze ako su pod duìm optere}enjem iznad sobne temperature. Lemovikoji sadrè vi{e bizmuta se teè prilago|avaju brzom lemjenju i te{ko kvase osnovni materijal.

Ispod su date slike lemova i aparata za nano{enje topitelja.

Slika 30. Lem u formi ìce, {ipke i zrna Slika 31. Digitalni aparat za nano{enje

Neobojeni materijali:

Ve}ina neobojenih metala i njihove legure se mogu lemiti. Neki zahtevaju specijalnelemove ili topitelje i pa`ljivo kontrolisani metod proizvodnje.

Lemjenje aluminijuma se razlikuje od lemljenja ostalih metala u nekoliko slu~ajeva.

Aluminijum formira ~vrsti vatrostalni oksid, stoga je kori{}enje reaktivnog topitelja obaveznoosim kod ultrazvu~nog lemljenja.

Lemljenje aluminijuma zahteva specijalnu tehniku za dobijanje te~nog stanja u nekimspojevima. Sastav lema je va`niji kod aluminijuma nego kod ostalih metala zbog galvanskekorozije {to moè prouzrokovati katastrofalne neuspehe.

Legure livenog aluminijuma se ne mogu lemiti. Lemovi sa mnogo cinka se koriste kodsklopova kovanog-aluminijuma. Kalaj-olovo lemovi se ne preporu~uju zbog njihove slabeotpornosti na koroziju.

Bakar je jedan od najlak{e lemjivih metala. Skoro svi lemovi i topitelji se mogu koristiti,izbor prvenstveno zavisi od primene.

Ve}ina legura na bazi bakra se mogu dobro lemiti. Me|utim legure koje sadrè berilijum,silikon ili aluminijum zahtevaju kori{}enje kiselinskog topitelja. Bakar-cink legure (mesing) se nebi smele lemiti sa kalaj-antimonom ili kalaj-olovo-antimonom, lemovima koji sadrè vi{e od 1%antimona ili 0.02% arzena.

Nikal i visoko niklovane legure se mogu lemiti ili same sa sobom ili za neki drugi lemjivimetal. îsti nikal i legure kao {to su Monel, K Monel, Permanikal i Duranikal se mogu lemiti saneorganskim topiteljima. Legure kao {to su Inconel, Incoloy, Inconel X i Nimonic 75 se te{komogu lemiti.


24/86

Vremenom-stare}i materijali bi se trebali lemiti posle starenja. Temperatura nastala prilemjenju ne}e omek{ati materijale kao {to su Duranikal, K Monel i Inconel X koji su se ve}totalno ostareli. Relativno visoko-kalajni lemovi kao {to je 60%kalaj 40%olovo ili 50%kalaj 50%olovo, koriste se za lemjenje visoko-nikalske legure.

Lemljenje cinka nije te{ko. Naj~e{}e se koriste cink-hloridni topitelji, koji sadrè malohlorovodoni~ne solne kiseline. Pod pritiskom liveni cink obi~no sadrì aluminijum i drugelegiraju}e elemente zbog kojih se te{ko leme. Moraju se tretirati kao da su aluminijumske legure.

Obojeni metali:

Na lemljivost ~elika uti~u njegovi legiraju}i sastojci. Nisko-legirani se najlak{e lemi. Blagokorozivni topitelji su neophodni pri lemjenju. Srednje-ugljeni~ni ~elik (0.30 to 0.45% C) se re|emoè lemiti nego nisko-ugljeni~ni ~elik (0.30% C ili manje). Zbog toga su povr{inske pripremekriti~nije. Visoko-ugljeni~ni ~elici (preko 0.45% C) se retko leme. Vru}i alkalni ~ista~, zale|enkiselinskim potapanjem uop{teno daje dobro lemjivu povr{inu. Za olak{anje proizvodnje ovimetali se mogu obloìti sa lemom za postizanje otpornosti protiv korozije i potpomaè spajanjena terenu.

Ner|aju}i ~elici se mogu spajati sa komercijalno dostupnim olovo-kalajnim lemom, ali seuz to moraju koristiti korozivni ner|aju}i-~eli~ni pra{kovi. Ako je lemjeni spoj nedostupan i topiteljse ne moè otkloniti posle sklapanja, unapred izvr{eno kalajisanje delova je neophodno. Livenogvo`|e se ne bi trebalo lemiti.

U kriti~nim slu~ajevima, uklju~uju}i i one za proizvodnju nuklearnih proizvoda, dizajneri bitrebali voditi ra~una o tome da nema {tetne reakcije izme|u osnovnog metala i kori{}enog lema.

TVRDO LEMJENJE

Tvrdim lemjenjem se spajaju delovi tako {to ih zagrevamo na temperaturu vi{u od 450Ci dodajemo metal ~ija je temperatura topljenja ispod temperature topljenja osnovnog materijala.

Metal za dodavanje se uliva u spoj pomo}u kapilarnog privla~enja. Ispod su date slike metala zadodavanje.

Slika 32. Izvedbe metala za dodavanje

Tvrdo lemjenje ima nekoliko prednosti. Mogu se spojiti razli~iti metali. Sklopovi se mogutvrdo lemiti u bez-naponskim okolnostima. Sloèni sklopovi se mogu tvrdo lemiti u nekolikokoraka, kori{}enjem metala za dodavanje sa niòm ta~kom temperature lemljenja. Mogu sespojiti materijali razli~ite debljine, kao {to su liveni i kovani metali. Nemetali se tako|e moguspojiti sa metalima ako su nemetali obloèni. Metalur{ke osobine osnovnog materijala nisuozbiljno poreme}ene i tvrdo lemjeni spojevi zahtevaju malu ili ne zahtevaju zavr{nu obradu.


25/86

Tvrdo lemjenje se tipi~no vr{i sa plamenikom ili u pe}i. Ostali metodi su potapanje,otporno i indukciono tvrdo lemjenje.

Tvrdo lemjenje sa plamenikom:

Primenom ove metode spajamo relativnomale sklopove koji su od materijala koji ne oksidiraju

na temperaturi tvrdog lemjenja ili se mogu za{tititi odoksidacije sa pra{kom(flux). Naj~e{}e kori{}enimetali za dodavanje su aluminijum-silikonske legure,legure na bazi srebra i bakar cink legure. Topitelj(flux) je potreban kod kori{}enja ovih metala zadodavanje, osim kad se koristi za{titna atmosfera.Samo-tope}e (self-fluxing) bakar-fosforne legure setako|e koriste. Ovaj metod lemljenja se vr{i navazduhu i naj~e{}e je kori{}eni proces tvrdoglemljenja.

Tvrdo lemjenje sa plamenikom se vr{i ru~no,

dr`e}i gasni plamenik sa kiseonik- gorivome{avinom, koriste}i razna goriva. Me|utim postojei automatizovane ma{ine koji koriste unapredpostavljene topitelje kao i unapred postavljenimaterijal za dodavanje u formi paste ili `ice.

Lemljenje sa plamenikom i ma{inskolemljenje se uglavno koriste kod pravljenjapreklopjenih spojeva u oblasti od 0.25mm do6.35mm debljine. Spojevi se mogu brzo zalemiti alibrzina opada pove}avanjem debljine materijala.

S

lika 33. Proces lemljenja sa plamenikom1)gotov proizvod, 2)fiksiranje,3),4)zagrevanje,

5)hla|enje

Ispod su date slike proizvoda i postupka lemljenja plamenom.

Slika 34. Izra|eni delovi Slika 35. Postavljanje u aparat Slika 36. Zagrevanje plamenom


26/86

Tvrdo lemjenje u pe}i:

Ovaj metod je prakti~an kada jeproizvod samo pri~vr{}uju}i ili se moè unapredsastaviti i postaviti u drà~; ukoliko se materijal,sa kojim se lemi, moè dovesti u dodir saspojem, i ako delovi mogu izdràti izjedna~enozagrevanje. Ovaj metod je prilago|en zaproizvonju kompletnih tvrdih lemova, i nezahteva visoku ve{tinu operatera. Unapredzapra{eni(fluxed)ili o~i{}eni delovi, sa unapredpostavjenim metalom za dodavanje na spoj, sezagrevaju u pe}i. Tvrdo lemljenje se moèobaviti u pe}i sa vazduhom u prisustvu topitelja,mada je potrebna za{titna atmosfera.

Slika 37. Izgled pakovanja topitelja (flux)

Vrsta zahtevane atmosfere zavisi od kori{}enog materijala koji se lemi i metala koji se

dodaje.Osnovni metali sa lako redukuju}im oksidima mogu se tvrdo lemiti u atmosferi zapaljivih

prirodnih gasova ili u razloènom amonijaku. Suvi hidrogen, sna`no redukujuju}e sredstvo, semoè koristiti kod tvrdog lemjenja ve}ine ner|aju}ih ~elika i mnogo legura na bazi nikla, kobalta i~elika.

Legure otporne na toplotu sa visokom ~vrsto}om koje sadrè zna~ajnu koli~inualuminijuma ili titanijuma se ~esto leme u vakumu da bi se spre~ilo pojavljivanje oksida kojispre~ava vlaènje i te~enje metala za dodavanje. Delovi koji su napravljeni od ovakvih osnovnihmetala mogu se obloìti da bi se spre~ila oksidacija tokom tvrdog lemljenja. Obloèni delovi semogu lemiti u vakuumu ili u kontrolisanoj atmosferi.

Tvrdo lemljenje utapanjem:Ovaj metod se koristi kod montaè aluminijumskih materijala po{to temperaturu

rastopljenog lema moèmo kontrolisati. Liveno kupanje sluì kao sredstvo za zagrevanje i kaotopitelj (fluks). Jednoli~no zagrevanje do temperature potrebne za tvrdo lemljenje se brzopostiè. Delovi moraju biti o~i{}eni, montirani u opremu koja ih pri~vr{}uje za vreme lemljenja.Obi~no su delovi unapred zagrejani pre utapanja a ostaci moraju biti odstranjeni posle lemljenjada bi se spre~ila korozija.

Brzina proizvodnje i efikasnost su dobri, brzina zagrevanja je velika, i na ovaj na~inmnogi spojevi mogu biti spojeni odjednom. Kori{}enje liveno metalnog kupanja je ograni~eno namale ìce (od 0,13mm do 5.1 mm), na listove metala, i na opremu koja moè biti umo~ena unisko zagrejani kotao.

Otporno tvrdo lemjenje:

Koristi se uglavnom kada se radi o spajanju malih delova i kada je elektri~naprovodljivost delova za spajanje visoka kao i kod spajanja elektri~nih kontakta za drà~e tihkontakata. Toplota se stvara zbog otpornosti spojenih delova na elektri~nu struju. Ma{ine zaotporno lemjenje su ~esto kori{}ene. Otporno lemljenje se najvi{e koristi kod specijalnihspajanja, gde toplota mora biti ograni~ena na oblast bez pregrejavanja ostalih okolnih delova.


27/86

Indukciono tvrdo lemljenje:

Zagrejava radne delove na taj na~in {to izaziva visoku frekvenciju struje u metalu. Ovatehnika se koristi kada ceo sklop treba da bude zagrejan ili ako bi toplota negativno uticala naneki deo sklopa. Po{to se radni deo zagreva selektivno sa kalemom, induktivno tvrdo lemljenjesmanjuje neèljena iskrivljenja delova ili prekaljenost. Induktivno zagrevanje brzo dovodispojeve do temperature tvrdog lemljenja.

Metali koji se mogu lemiti:

êlici sa malim % ugljenika i niskolegirani ~elici su za tvrdo lemljenje sa srebrom ili sajednom vrstom legure bakra koja sluì kao metal za dodavanje. Me{avina na bazi nikla seponekad koristi kod nano{enja metala gde se traì ve}a otpornost prema koroziji ili kodvisokolegiranih materijala.

Za neke niskolegirane ~elike predloèno tretiranje sa toplotom mora da bude dobrorazmotreno i u zavisnosti od toga biramo metal za dodavanje. Ponekad se izabere metal zadodavanje da bi tvrdo lemljenje i tretiranje sa toplotom bile kombinovane. Moè da do|e dodekarbonizacije i do porasta zrna ako se nisko-legirani ~elici pregreju za vreme tvrdog lemljenja.Zbog toga bi trebalo koristiti kratki lemljeni ciklus.

Ner|aju}i ~elik moè biti tvrdo lemljen u atmosferi suvog hidrogena ili u vakumu. Ta~karose vazduha mora biti sa~uvana na -15oC ili niè da bi izbegli stvaranje hlornog oksida. Naumerenim temperaturama tvrdog lemljenja, ner|aju}i ~elik se moè bakljeno tvrdo lemiti navazduhu ako se koristi topitelj (flux).

Austentitne legure (serije ner|aju}eg ~elika AISI 200 i 300 koji se ne mogu kaliti) sudobra garnitura za tvrdo lemljenje. Vrsta 200 moè da bude plamenom- ili u pe}i lemljeno sasrebrom, bakrom ili sa dodatnim metalom na bazi nikla. Tvrdo lemljenje se vr{i u pe}i iznad

760oC u suvoj hidrogenskoj atmosferi. Kod tvrdog lemljenja nestabilnih vrsta kao {tosuje vrste302 i 304 moè se pojaviti talog od karbida na granicama zrna ako je sklop predugo dràn na

temperaturi izme|u 425 i 815oC. Ovaj problem se ne javlja ako su stabilizovane vrste (321 i

347) ili serija 300 od ~elika sa malim% ugljenika i varijacije kao {to je 304L i 316L tvrdo lemljeni.Vrsta 200 od ner|aju}eg ~elika moè biti lemljena u hidrogenskoj atmosferi, ako je ta~ka

rose odràna veoma nisko da bi izbegli stvaranje mangan-oksida, koji smanjuje sposobnostvla`nosti. Hromium-nikal ~elici ne smeju biti stegnuti za vreme tvrdog lemljenja, da ne bi nastale pukotine.

Ner|aju}i ferritni ~elik moè da predstavlja problem zbog me|usklopne korozije kada jetvrdo lemljen plamenikom sa legurom na bazi srebra i topiteljem. Ova korozija se moè izbe}iako koristimo dodatni metal na bazi srebra koji sadrì male koli~ine nikla.

Ner|aju}i martenzitni ~elici su lako lemljivi. Treba da se koristi dodatni metal da bi ciklustvrdog lemljenja bio kompatibilan sa zahtevanim tretiranjem toplote. Ovi ~elici moraju biti izloènitoploti ili posle tvrdog lemljenja ili kao deo ciklusa tvrdog lemljenja.

Atmosferski o~eli~eni ner|aju}i ~elici mogu biti tvrdo lemljeni u suvoj hidrogenskojatmosferi ako legure ne sadrè procenljivu koli~inu aluminijuma ili titanijuma, jer onda trebajubiti tvrdo lemljeni u vakumu ili pak povr{ina ~lanova za spajanje traba da bude elektri~nogalvanizovana da bi dozvolili kontrolisanu temperaturu tvrdog lemljenja.

Aluminijumske legure obi~no mogu biti tvrdo lemljene. Trebamo biti pa`ljivi jer sutemperature topljenja samo malo ve}e od onih {to se koriste kod legure tvrdog lemljenja. Pe},

indukcija ili oprema za utapano tvrdo lemljenje treba da ima preciznu kontrolu do 10oC. Tvrdolemljenje plamenikom se moè koristiti ali je za to potrebna znatna ve{tina rukovaoca.


28/86


29/86

Super legure na bazi gvo`|a i nikla su najuspe{nije lemljivi u vakumu tako {to koristimododatne metale na bazi nikla ili dodatne metale na bazi plemenitih metala. Ove legure mogu bitigalvanizirane niklom i tvrdo lemljene u atmosferi suvog vodonika, ali ja~ina ovih spojeva jeobi~no slabija od onih {to nastaju u vakuumu. Dodatni metali i ciklus koji se koristi za lemljenjeovih superlegura moraju biti selektovani da bi izbegli prekomerne metalur{ke reakcije izme|uosnovnih i dodatnih metala.

Ispod su dati tabelarni prikazi osobine materijala za dodavanje, po klasifikacijama proizvo|a~a'Fusion Incorporated' :

Materijali za dodavanje kod tvrdog lemljenja Srebra

Sastav LegureBrojSpajanja Ag Cu Zn Cd Ni Sn

TemperaturaTe~nosti

SpecifikacijeAWS A5.8

1000 45 15 16 24 1145 F 619C

BAg1

1050 50 15.5 16.5 18 1175 F635

C BAg1a

1100 35 26 21 18 1295 F701

CBAg2

1120 30 27 23 20 1310 F 710C

BAg2a

1130 19.5 32.5 35.5 12.5 1375 F 746C

1200 50 15.5 15.5 16 3 1270 F 688C

BAg3

Metali za Dodavanje kod Tvrdog Lemljenja Aluminijuma

Nominalne kompozicijelegura

Broj Spajanja

Al Si Zn Cu

Temperaturate~nosti

Specifikacije

1040 76 10 10 4 1040 F 560 C Alum. Assn. 4245

1070 88 12 1080 F 582 C AWS BAISi-4

1022 50 5 45 1022 F 550 C

A071 50 5 40 5 986 F 530 C


30/86

Metali za Dodavanje kod Tvrdog Lemljenja Srebra bez-Kadmiuma

Kompozicije LeguraBroj Spajanja

Ag Cu Zn Cd Ni Sn

Temperaturate~nosti

SpecifikacijeAWS A5.8

1115 60 30 10 1325 F 718C BAg18

1202 40 30 28 2 1320 F716

CBAg28

1205 56 22 17 5 1205 F 651C

BAg7

1230 60 25 15 1325 F 718C

1235 65 20 15 1325 F 718C

BAg9

1238 38 31 28.8 2.2 1292 F 700C

1240 40 30 28 2 1435 F779

CBAg4

1245 40 30 25 5 1550 F843

C

1246 45 25 30 1292 F 700C

1250 45 30 25 1370 F 743

C

BAg5

1255 55 21 22 2 1220 F 660C

1260 50 20 28 2 1305 F707

CBAg24

1265 25 41 32 2 1400 F760

C BAg37

1400 72 28 1435 F 779C

BAg8

1450 50 34 16

1425 F

774

C BAg6

1740 54 21 25Pd 1740 F949

C

4765 56 42 2 1640 F893

C BAg13a

4772 54 40 5 1 1575 F857

C BAg13


31/86

Tvrdo lemljenje razli~itih metala ~ije su fizi~ke osobine znatno razli~ite, mora se vr{iti uzizbor prikladnog oblika spojeva, dodatnog metala i ciklusa lemljenja.

Na primer, vatrostalni metali mogu biti tvrdo lemljeni da postanu ~elik tako da koristimo elasti~nidodatni metal i dizajn koji drì spojeve vi{e u pritisnoj nego u zateznoj zoni napona.

Problemi vezani za metalur{ku kompatibilnost razli~itih metala su ozbiljniji i te{ko je

razumeti reakcije koje se javjaju za vreme osnovnog tvrdog lemljenja. Aluminijum ili titanijum, naprimer nisu metalur{ki kompatibilni sa ~elikom. Reakcije koje se javljaju za vreme lemljenjamogu proizvesti neèljene intermetalne spojeve.

Zazor izme|u spojeva trebao bi da bude relativno veliki (od 0.15mm do 0.63mm) i dadopusti dodatnim metalima da se uliju u spoj i tako da se izbegne podstrekivanje lema.

Tvrdo lemljenje aluminijuma bez lema, prona|en od strane General Electric Co.-a,predstavlja izlaganje spojnog dela uz dejstvo magneziuma u atmosferi koja ne vr{i oksidaciju. Uovim slu~ajima koristimo vakum pe}, ali tvrdo lemljenje se moè vr{iti i u nitrogenskim iliargonskim atmosferama.

Specialne legure za odvajanje sadrè magnezium i tako elimini{u potrebu da se dodajemagnezium u drugim oblicima.Odre|ene aluminijumske legure koje sadrè magnezium se jakodobro leme bez modifikacije. Po{to se lem ne koristi, problemi zaga|enja vazduha i vode sueliminisani i voda je o~uvana s tim da su ciklusi ispiranja potpuno isklju~eni.

MONTA@A LIVENJEM

Injected-metal assembly (IMA)

Proces montaè livenjem obezbe|uje stalne, pouzdane montaè tako {to ubacimo jednumalu koli~inu livenog cinka ili legure olova, unutar i oko komponenata koji su za spajanje. Livenimetal se ohladi i o~vrsne, {to je pra}eno minutom skupljanja koji zatvara uba~eni metal u

komponente. Ovaj metod se koristi kod montiranja sitnih delova napravljenih od materijala kao{to su keramika, staklo, plastika, presovani papir, elastomeri (rastegljivi materijali), vlakna imetali. Ova tehnika moè da se koristi umesto probadanja, lemljenja, zalemljenja, elektron-mlaznog zavarivanja, zakivanja, spajanja sa presovanjem ili smanjenjem i savijanjem.

Za vreme sklapanja, komponente su name{tene i pridràvane obi~nim alatima koji su upogonskoj glavi. Liveni metal je uba~en u {upljine alata koji drì povr{ine delova za spajanje.@lebovi, ~voruge, usekotine, savitljive {ipke, rupe i ostali oblici su obuhva}eni metalom usledulivanja u {upljine. Metal o~vrsne i skuplja se i tako formira trajnu vezu. Ubacivanje io~vr{}avanje oduzimaju odprilike od 0.5 do 1.0 sekundi i po ovome je montaà zavr{ena.

Kori{}eni uobi~ajeni alati, koje su neophodne za IMA proces, imaju nekoliko funkcija.Ovi drè delove u ta~nom zahtevanom poloàju za finalno montiranje i isklju~uju prevelike

komponente. Dok se alatima mogu proveriti spolja{nje popre~ne tolerancije, tolerancijepripajanja mogu biti manje, kada uba~eni metal popuni rupe.

Ulo{ci alata dozvoljavaju raznovrsne osnovne montaè i menjanje alata moè adaptiratiIMA sistem za raznovrsne sklopove. Pored toga, po{to proces vi{e nije potapano livenje {upljinealata mogu biti dizajnirane za ukalupljenje komponenata zajedno sa glav~inom. Gra|enje kalupau alatima dozvoljava korisnicima da naprave delove kao {to su zup~anici, bregovi, ~vorovi,rukavi i zakovice za vreme jednog ciklusa ma{ine. Sa odre|enim postavljenjem alata, moè bitiodjednom spajano nekoliko komponenata za osovinu.


32/86

Kada sklopovi napuste sistem, oni nemaju ivice, trake, ìce ili ostatke ulivanja i nezahtevaju sporedne zavr{ne operacije. Prakti~na korist od ovog metoda je: jedna komponentamoè da bude zamenjena od strane jednog oblika koji je formiran kao deo spoja.

Zahtevana ja~ina obi~no odre|uje izbor i primenu metala. Olovne legure su ~estokori{}ene kod lako optere}enih spojeva. Me|utim, kod ve}ine nano{enja se koristi Zamak 3 cinklegura. Dok je u te~nom stanju, ova legura lako moè da bude uba~ena u tanki popre~ni presek ikod komplikovanih oblika dok pri tome odràva 280 MPa zatezne ~vrsto}e i posle o~vr{}enja. Zapostizanje ve}e ja~ine koristi se Zamak 5, koji obezbe|uje ja~inu 328 MPa.

Ispod je dat tabelarni prikaz karakteristika materijala.

Zamak3(AG40A)

Zamak5(AC41A)

ZA-85 ACuZinc

Zatezna ~vrsto}aMpa

283 328 374 407

Te~ljiva ~vrsto}aMpa

221 228 290 338

Smicajna ~vrsto}aMPa

214 262 276 280

Brinnel Tvrdo}a do 82 do 91 do 103 118

IMA sistemi imaju limitaciju veli~ine. Tipi~na veli~ina kompletirane montaè je najvi{e do150 mm. Kada je nekoliko delova montirano, broj potrebnih oblika za drànje moè ograni~itiveli~inu. Komponente mogu biti montirane na krajeve osovina i na kablove kojima je

neograni~ena duìna. Sada{njom opremom IMA-a moè da se ubaci liveni metal samo do 25mm3. Ovo ograni~ava veli~inu uba~ene glav~ine koja se moè koristiti.

Ispod su dati primeri gde se koristi montaà livenjem.

Slika 35.Sastavljanje razli~itih Slika 36. Pove}ana ~vrsto}a Slika 37. Stroge tolerancije Slika 38. Zavr{etak kabla


33/86

Stalnost IMA-a moè da bude prednost ili nezgoda, zavisno od upotrebe. Sklopovi sete{ko rastavljaju bez o{te}enja komponenata.

Delovi mogu biti uneti u alat za montiranje ru~no ili automatski, ali se ubacivanje iva|enje vr{i automatizovano. Sistemi mogu raditi kao samostalne jedinice ili kao deo monta`nelinije. Brzina proizvodnje proteè se od nekoliko stotina do 1,000 montaà na sat. Varijacije sumogu}e zbog sloènosti komponenata, broja delova, orijentacija povr{ine koje su funkcionalne istepena orijentacije.

Ispod je dat konkretan primer sistema za montaù livenjem.

Sa CPM-5 sistemom moè se dokazati preciznost i

ponovljivost IMA procesa.

Karakteristike:

CPM-5 je polu-automatski sistem odgovaraju}i zajednostavne i kompleksne zavr{etke kablova Pozicija kabla se kontroli{e tokom procesa tako obezbe|uju}idoslednu skinuju}u ~vrsto}u. Podatke ma{ine pokazuje monitor na dodirivanje

Slika 39. CPM-5 sistem za montaù livenjem


34/86

MONTA@A PRESOVANJEM

Presovanje je operacija koja se moè lako mehanizovati. Posle odgovaraju}egpozicioniranja elemenata spoj sa preklopom se ostvaruje pritisnom silom prese. Elementi koji sespajaju radijalnim presovanjem se pribliàvaju jedan drugom normalno na povr{inu. Osim

radijalnog, zavisno od smera sile presovanja, montaà presovanjem moè biti izveden iaksijalnim postupkom. Radijalno presovanje se moè vr{iti:

Toplotnim postupcima Plasti~nom deformacijom

Spojevi ostvareni zagrevanjem

Primenjuju se za visokooptere}ene spojeve. Preklop koji se moè ostvariti ovim putemdva puta je ve}i od preklopa ostvarenog presovanjem na hladno, a sa druge strane, umnogomeolak{ava montaù.

Elementi spoja se izra|uju od materijala sa razli~itim koeficijentima toplotnog {irenja.Zagrevanje se moè vr{iti u gasnoj ili elektri~noj komori. Kod naleganja na toplo moraju se uzeti

u obzir naponi koji se javljaju prilikom hla|enja elemenata, {to moè dovesti do iskrivljenja. Zaprenos obrtnog momenta, spoj sa preklopom ostvaren toplotnim postupcima traje otprilike triputa duè od spoja ostvarenog hladnim presovanjem.

Ako tempertura elemenata treba da se nalazi u uskom dijapazonu, tada zagrevanje trebavr{iti u te~noj sredini. Mineralno ulje se uliva u metalni rezervoar sa toplotnom izolacijom igrejnim spiralama, kroz koje se propu{ta elektri~na struja.

Za zagrevanje sitnih komada koristi se obi~no elektri~na pe} sa uljnom kadom.Velikogabaritni spolja{nji elementi se zagrevaju prenosnim elektri~nim spiralama koje sepostavljaju u otvor sa zazorima od 20 do40 [mm]. Venci velikih zup~anika, spojnica i ostalihelemenata prstenastog oblika, tako{e se zagrevaju indukciono.

Spojevi ostvareni hla|enjem

Ako su dimenzije elemenata ve}e, potrebnu razliku temperature je pogodnije ostvaritihla|enjem jednog elemenata. Prednosti u odnosu na spoj ostvaren zagrevanjem su slede}e.

Nema toplotnih napona i lokalnih deformacija usled zagrevanja Kra}e vreme postupka Ekonomi~nije u slu~aju ve}eg broja elemenatamonta`ne jedinice i manje mase

unutra{njeg elemenata ^vrsto}a spoja je ve}a

Hla|enje se uglavnom vr{i do -75C ~vrstom ugljenom kiselinom. Temperatura od -78Cse postiè hla|enjem alkohola ili acetona u ~vrstoj ugljenoj kiselini, temperatura od -120C

pomo}u amonijaka, a -180C pomo}u te~nog vazduha.Niè od ovih temperatura se ostvarujete~nim vazduhom, kiseonikom ili azotom. Vrsta sredstava za hla|enje uglavnom zavisi odveli~ine potregnog preklopa. Proces hla|enja ~vrstim ugljendioksidom traje od nekoliko minutado nekoliko ~asova, u zavisnosti od veli~ine i mase elemenata. Najprostija oprema koja se koristiu tu svrhu je metalni ili drveni sanduk sa toplotnom izolacijom, u koji se stavlja ~vrstiugljendioksid.

Kod hla|enja elemenata te~nim kiseonikom, koriste se ure|aji sa poja~anom toplotnomizolacijom.


35/86

Spojevi ostvareni plasti~nim deformisanjem

Kod ovog spoja se preklop ostvaruje, radijalnim {irenjem unutra{njeg ili skupljanjemspolja{njeg elementa - plasti~nim deformisanjem. Spojevi ostvareni na ovaj na~in trebaprvenstveno da pbezbe{uju nepokretnost i hermeti~nost (za gasove i te~nost). Oni pripadajugrupi spojeva koji se retko rasklapaju jer to u ve}ini slu~ajeva dovodi do o{te}enja jednog ili obaelementa. Kod konstrukcija ma{ina, spojevi ovakvog tipa imaju veliku primenu.

Plasti~ne deformacije se tako|e koriste za ostvarivanje nepokretnih spojeva ~aura tankihzidova sa telom. Mali preklopi kod takvih spojeva ne garantuju nepokretnost, a veliki izazivajudeformaciju ~aure, pa se javlja potreba za zavrtanjem. Zbog plasti~ne defoormacije ~aure nakontaktnoj povr{ini dolazi do aktivnog spajanja mikroneraavnina i tako se pove}ava ~vrsto}aspoja. Sli~no se vr{i i deformisanje cevi pri montaì kotlova, kondenzatora i druge opreme.

Aksijalno presovani spojevi

Su{tina ove metode je da mikroneravnine spojenih povr{ina ulegnu jedna u drugu, takoda se pove}a dodirna povr{ina. Pove}anjem povr{inske hrapavosti pove}ava se i ~vrsto}aspoja. ^vrsto}a spoja galvanski obloènog dela je ve}a nego kod spoja bez obloge, nezavisnood obrade i hrapavosti dodirnih povr{ina i raste sa debljinom galvanske obloge. Pri presovanju,sila presovanja se pove}ava pove}anjem dodirne povr{ine. Preklop se obi~no neispravno odre|uje na osnovu nazivnih mera ne uzimaju}i u obzir mikrogeometriju povr{ine. Tokompresovanja nestaju povr{inske neravnine pa }e stvarni preklop, a tako|e i stvarni specifi~nipritisak biti manji.

Presovanje se vr{i na mehani~koj ili na hidrauli~noj presi koja se napaja iz centralnepumpe, a funkcioni{e pomo}u hidrauli~nih radnihcilindara.

Spojevi limova ostvareni savijanjem ivica (pertlovanje)

Petlovanje se satoji od niza operacija savijanja i oblokovanja ivica limova u cilju njihovogspajanja. Na ovaj na~in se spajaju obi~no limovi ~ija debljina ne prelazi 0.7 0.8 [mm].

Pertlovanje se primenjuje za lake limene konstrukcije i u serijskoj proizvodnji (konzerve, sudoviitd.). Ovaj na~in spajanja ne pruà sigurnu zaptivenost, pa se zato dopunjava drugimpostupcima spajanja: mekim lemljenjem, umetanjem zaptivnog materijala u ivi~ne nabore,nano{enjem lakova i boja.

Vrste ivi~nih nabora mogu biti:

Jednostavni ivi~ni nabori (A) Presavijeni ivi~ni nabori (B) Rastavljivi nabori (C)

[irina nabora za spajanje zavisi prvenstvenood debljine lima.

Iz ekonomskih i estetskih razloga nabori nesmeju biti suvi{e {iroki. Na primer, za debljinu limaod 0.3 [mm] {irina nabora moè da se kre}e ugrnicama od 2.5 do 3 [mm].

Slika 40 . Vrste ivi~nih nabora

A

B

C


36/86


37/86

Slika 43. Kona~ni izgled spoja Slika 44. [ematski prikaz popre~nog preseka spoja

Oba procesa zahtevaju savitljive plo~e metala od ~elika, aluminijuma ili mesinga u tankimformama. Mnogi plasti~ni materijali te{ko se mogu patentno presovati jer oni poku{avaju ponovozauzeti njihov originalni oblik posle spajanja. Materijali koji se ne mogu normalno patentnopresovati, ~esto mogu se zatvoriti izme|u dva sloja metala.

Ograni~avaju}i faktori patentnog presovanja naj~e{}e su debljina spoja i rastojanjemesta spoja od ivice materijala. Oba ograni~enja variraju u zavisnosti od dobavlja~a aparata.Debljine spoja obi~no ograni~ena su na svega 6.3 do7.6 mm, dok minimarni razmak od ivicematerijala moè biti od 1.5 do 6.3 mm.

Na slici je prikazan gde se moè primenjivati patentno presovanje (clinching).

Slika 45. Primena patentnog presovanja kod montaè automobila i ure|aja, sastavljanja pe}i,cevovoda, ku}i{ta i metalnnih kancelarijskih name{taja.


38/86

Prese sa kojima se koriste ovi alati mogu biti ru~ne ili sa postoljem (Slika 76. i 77.)

Slika 46. Ru~na presa Slika 47. Presa sa postoljem

SPAJANJE PLASTI^NIH MATERIJALA

Postoji nekoliko tehnika za spajanje plasti~nih delova. Cena opreme i rad se znatno razlikujukod svake metode. Ve}ina ovih tehnika ima ograni~enja u odnosu na veli~inu, i na vrstuplasti~nih materijala koje spajamo.

Mehani~ko u~vr{}ivanje:

Najjednostavniji na~in spajanja plasti~nih delova je taj da se izme|u delova postavielemenat za pri~vr{}ivanje. Samo su ja~i plasti~ni materijali prikladni za ovaj metod jer spojmora podneti napetost sklapanja, optere}enje, i mogu}e ponovljeno kori{}enje. Ovakvo u~vr{-}ivanje je prikladno samo kod malo optere}enih, ne krtih sklopova gde preciznost nije najbitnija.

Mehani~ki u~vr{}iva~i (vijci, zakovice, ~ijode, navrtke metalnih plo~a), (Slika 58.) su najobi~niji metodi za spajanje. Ovo zahteva plasti~ni materijal koji mo`e podneti napetost sklapanja(napor od umetanja u~vr{}iva~a) i visoku stegnutost oko u~vr{}iva~a. Konvencionalni ma{inskivijci su retko kori{}eni osim kod veoma ~vrstih plastika.

- Kod niz procesa koriste se raznovrsni veznici kao{to su navrtke i zavrtanj, vijci i zakovice za monta`umaterijala bez grejanja.

Slika 48. Vrste mehani~kih pri~vr{}iva~a koji se koriste kod spajanja plasti~nih materijala


39/86

Postoji mnogo raznih u~vr{}iva~a dizajniranih za kori{}enje sa plastikom. U~vr{}iva~i sanavojem su najbolji na debelim komadima. Vijci formirani sa navojem su poèljniji kod mekihmateriala, dok su probojni vijci najbolji kod tvrdih plastika. Uguraju}e kontranavrtke i spajalice subolje kod tanjih delova. Ako u~vr{}iva~ mora da bude odstranjen nekoliko puta, preporu~eni sumetalni ulo{ci. Oni mogu biti izra|eni u mestu, uforsirani, lepljeni ili pro{ireni unutra u rupama iliumetnuti ultrasoni~ki.

Vezivanje topljenjem:

Plasti~ni delovi koji su previ{e sloèni ili preveliki napravljeni su kao subkomponenti izavaruju se topljenjem. Pribori za drànje osiguravaju precizno sastavljanje i centriranje delovaza spajanje.

Da bi smo plastificirali ivice, pribor za u~vr{}ivanje stisne delove na zagrejanu metalnuplo~u. I kako metalna plo~a topi odre|enu povr{inu delova, plasti~ni materijal se pomera doku~vr{}iva~ odràva pritisak materijala na plo~u. Ovo po~etno topljenje proizvodi jednu glatkupovr{inu tako {to odstranjuje povr{inske nesavr{enosti, omot ili male otpatke. Topljeni materijalse drì pritisnut dok topljenje ne prestane na metalnoj plo~i koja je u kontaktu sa priboromdrànja. Materijal se vi{e ne pomera ve} se drì uz plo~u dok se ne plastificiraju ivice svakog

dela do unapred odre|ene dubine. Dubina topljenja se reguli{e vremenom kontakta, koji trajeobi~no od 3 do 6 sekundi.

Po{to su ivice plastificirane, steza~i se otvore i metalna plo~a za zagrevanje se izvla~i.steza~i se ponovo zatvaraju i drè delove zajedno dok se ne stope i ohlade ili drà~i do|u dokontakta.

Spojevi vezani topljenjem obi~no su termoplasti~ni kao {to su polietilen, polipropilen iABS. Me|utim sa malim promenama ovaj proces moè biti kori{}en za spajanje popunjenih ilinepopunjenih najlona.

Na slici je dat kona~an izgled vru}om plo~om zavarene cevi.

Topljenje se moè vr{iti:

vru}om plo~om vru}om {ipkom impulsima vru}im gasom istiskivanjem

-ove tehnike zahtevaju spolja{nji izvortoplote

Slika 49. Vru}om plo~om zavarene cevi od polietilena

Da se stopi najlon, potrebno je zagrejati jedan tanak list nikal-hroma do 595C {to jebolje od metalne plo~e za zagrejanje. Zagrejana o{trica se pribliì materijalu na 0.01mm sakratkim ciklusom topljenja. A onda se se~ivo odstranjuje i delovi su konvencionalno spojeni.Mora se vodi ra~una o tome da se~ivo bude o~i{}eno sa ~eli~nom ~etkom izme|u svakogciklusa.


40/86

Pod normalnim uslovima, vreme hla|enja je isto kao i vreme topljenja- od 3 do 6 sekundi.Kada se materijal ohladi, mehanizam za drànje se olabavi, drà~i se otvore i stopljeni materijalse odstranjuje ru~no ili automati~ki. Ukupno ma{insko vreme, ra~unaju}i od po~etka dozavr{etka, obi~no je oko 15 sekundi, koji se dobro uklapa u vreme sistema otopljenja-ubrizgavanjem koji se ~esto koristi zajedno sa metodom spajanja topljenjem.

Ispod je dat konkretan primer sistema za zavarivanje plastike vru}om plo~om.

Branson HV-15S zavariva~ vru}om plo~om jekompletan monta`ni sistem plastike koji koristizagrevanu vertikalnu plo~u sa servo-upravljanimpri~vr{}iva~ima.

Zavarivanje vru}om plo~om odgovaraju}e je zamontaù dva ili vi{e termoplasti~nih delova do 300 mmX 375 mm veli~ine koji zahtevaju veliku ~vrsto}u i/ilihermeti~ki spoj. Spoj je ~ist i esteti~an.

Slika 50. Monta`ni sistem Branson HV-15Sza zavarivanje vru}om plo~om

Zavarivanje vru}im gasom:

Ovaj proces je spor za izradu velikih strukturalnih delova od skladi{nih listova. Jednatermoplasti~na {ipka se zagreje zajedno sa delovima koji }e biti spajani i kad omek{aju mogubiti pritisnuti jedno za drugo. Izvor toplote je obi~no jedan neutralan gas. Najve}a brzinapotrebna za duga~ak, ispravno zavaren {av je oko 1016mm/minuta. Komplikovani delovizahtevaju vi{e vremena. Ve{tina rukovaoca je jako bitna, {to se ogleda u ja~ini za varenog {avai u njegovom izgledu.

Vibraciono zavarivanje:

Ovo zavarivanje proizvodi spojeve koji nastaju uz veliki pritisak u kru`nim, pravougaonimili u nepravilno formiranim delovima koji su napravljeni od bilo kojeg termoplasti~nog materijala~ak i kod razli~itih materijala koji se tope ve} na temperaturi oko 40C. Ovaj proces je naro~itoprikladan za komponente koje su tupe ili su sa rupama ili za kontener vrstu koji ima ravni {avvarenog spoja.

Na slici je prikazan deo koji je montiran vibracionom zavarivanjem.

Potrebna toplota za ovu vrstu zavarivanjamoè se dobiti:

rotacijom vibracijom orbitalnim kretanjem ultrasoni~no

Slika 51. Vibraciono zavareni priklju~ak cevi


41/86

Delovi su frikciono zagrevani tako {to su pritisnuti jedan za drugi, a jedan od delova jepode{en da vibrira na 120 do 240 Hz-a. Ovo se vr{i u ravni {ava spoja.

Posle 2 ili 3 sekunde vibracija se zaustavi kod ta~no zahtevane relativne pozicije obadela.Plastika je pod pritiskom dok se ne ohladi. Ja~ina spojeva je blizu ja~ini osnovnogmaterijala. Vreme celokupnog ciklusa, ura~unavaju}i ru~no tovarenje i istovaranje, varira izme|u5 i 8 sekundi. Ovaj proces je prilagodljiv i potpuno automatizovanom sistemu.

Vibraciono zavarivanje je pogodno kod velikih delova kod kojih je nemogu}e ilineprakti~no zavarivati drugim metodama.

Ispod je dat konkretan primer aparata za vibraciono zavarivanje.

Kod Mini II vibracionog zavariva~a pove}an je hod (do 381 mmmax.) a plo~a je 178 mm duga~ka i 230 mm {iroka. Dodatnoima jo{ i TCP Quick PanelT dodiruju}i ekran.

Slika 51. Mini II aparat zavibraciono zavarivanje, odfirme Branson

Rastvorno vezivanje:

Plastika seomek{ava tako {to se oblaè sa rastvorom, i onda se u~vr{}uje skobomili sespaja uz pritisak. Molekuli plastike se pome{aju, i delovi se vezuju kada rastvor ispari. Ovaj

proces je ograni~en za termoplastiku. Vreme fuzije je u funkciji brzine isparivanja rastvora koji semoè skratiti zagrevanjem.

îsti rastvori osiguravaju najjednostavnije vezanje po najniòj ceni. Rastvori sa dodacimako{taju vi{e, a koriste kad je potrebno bolje popunjavanje rupa na plastici koji se vezuje ondakada se delovi ne slaù savr{eno. Slede}i po sloènosti i tro{kovima su monomerizuju}i ipolimerizuju}i rastvori. Ovi materijali sadrè katalizatore i pokreta~e koji se dodaju rastvorima sadodacima da proizvedu polimerizaciju na sobnoj temperaturi ili na temperaturi ispod ta~keomek{anja termoplastike.

Delovi koji su vezani rastvorom moraju biti pritisnuti jedan za drugi za oko 10 do 30sekundi pre nego {to bi se sa spojenim delovima moglo rukovati. Pritisak je veoma vaàn, jerprevisoki pritisak moè iskriviti delove. Dan ili vi{e na sobnoj temperaturi ili nekoliko sati na

povi{enoj temperaturi }e biti potrebno za postizanje èljene veze.Ultrazvu~no zavarivanje:

Pulsevi su preno{eni na delove sa alatom koji rezonantno vibrira, zove se truba, iuzrokuje to da dva plasti~na materijala trepere jedan u drugome (nasuprot jedan drugom).Vibracija zagreje i spaja delove. Plasti~ni proizvodi uklju~uju}i me{avine i legure razli~itih smolamogu biti spajane ultrazvu~nim zavarivanjem. Ovi delovi koji su razli~iti trebaju biti pa`ljivodizajnirani. Ve} u ranim fazama dizajniranja moramo uklju~iti dobavlja~e smole i aparata da bise osiguralo da ultrazvi~nom tehnikom izvedemo prikladno vezivanje.


42/86

Ultrazvu~na montaà se ~esto vr{i na 20 kHz-a da bi postigli vibracionu amplitudu isnagu koja je potrebna za topljenje termoplastike. Me|utim ve}e frekvencije koje proizvodemanje vibracije tako|e mogu spajati termoplastiku, naro~ito tehni~ku termoplastiku kao {to supoja~ani polimeri. Kod nekih nano{enja, kori{}enje 40 kHz-a zna~i manju degradaciju materijala.

Alat koji se koristi kod zavarivanja sa 40 kHz-a je manji od onoga {to se koristi kod 20kHz-a, i zato su za vareni {avovi proizvedeni na 40 kHz-a obi~no manji.

Pritisak moè biti kriti~an. Preveliki pritisak uzrokuje vibraciju delova kao integralnastruktura i ne zagreju se. A premali pritisak ne obezbe|uje dovoljan kontakt frikcije ili zagrevanja.

Ultrazvu~no zavarivanje je brzo. Montaù sklopa koja ima vi{e od 25 delova je mogu}eizvesti u 1 min. sa samo jednom ma{inom. Nema sporednih operacija, kao {to je oblaganje,umetanje, ili ~i{}enje. Proces zahteva sasvim krute materijale. Zvu~no spajanje razli~itihmaterijala moè biti izvedeno, ali temperatura topljenja kod oba materijala mora da budepribli`na, ina~e }e omek{ati materijal koji se topi na niskoj temperaturi i ne}e se formirati veza.

Ultrazvu~ni materijali se mogu jo{ koristiti kod dodavanja metalnih komponenataplasti~nim materijalima, pri~vr{}ivanja metalnih i plasti~nih delova ili ta~kastog zavarivanjaplasti~nih sekcija.

Ispod su dati konkretni primeri aparata za ultrazvu~no zavarivanje.

Serija 30 rotiraju}i sistem zavarivanja od Branson UltrasonicsCorporationa je istrajan rotiraju}i sistem koji se montira nasto, sjedinjuje Branson ultrasoni~ni zavariva~ i Camcoprecizion indikator na koji se mogu staviti i 12 pri~vr{}iva~a ikontrolera.

Slika 52. Aparat za ultrazvu~nozavarivanje, od firme 'Branson'


43/86

Bransonov novi Bo~ni Aktuator koristi strugaju}epokrete Ovi "strugaju}i" pokreti dozvoljavajuzavarivanje ku}i{ta komponenata, osetljivih preciznihdelova u elektronici kao {to su kontakti namotaji,

kristaki i keramike.Efikasan je jo{ kod spajanja livenih komponenata satanjim zidovima i materijala sa visokom ta~komtopljenja. Ovim metodom moèmo proizvestihermeti~ki spoj.

Postoje vi{e vrsta sa 20 kHz, 30 kHz, and 40 kHzfrekvencijama.

Slika 53. Bo~ni aktuator za montaù plastike

Indukciono zavarivanje:

Indukciono zavarivanje moè se vr{iti tako {to stisnemo dva par~eta plasti~nogmaterijala oko metalnog umetka. Kad pro|e kroz magnetno polje, obloèni metal se zagreje, ikompresija proizvodi spajanje topljenjem (fuzioni spoj). Metal ostaje zaplombiran izme|u delova.

Kod indukcionog zavarivanja mogu biti kori{c}ena sredstva termoplasti~nog vezivanjapopunjenog sa elektromagnetnim ili feritnim metalima. Ovi materijali, u formi unapredisformiranog prstena ili trake, ili kao vru}i rastop se umetnu izme|u delova za spajanje preindukcionog zagrevanja. Ako koristimo metalne ~estice, naizmeni~no magnetno polje indukujestruju me|u ~esticama, uz to stvaraju}i toplotu. Kada se koristi ferrit, struja ne nastaje. Umestotoga toplota se proizvodi sa molekularnom frikcijom kada ~estice poku{avaju zadràti svojemagnetno punjenje, ako su polja suprotna.

Da elimini{emo potrebu dodavanja metala spoju, moè se dodati metalni prah uorginalno topljenje plastike, ali je potrebna mnogo ve}a frekvencija.

Indukciono zavarivanje je tehnika koja mnogo ko{ta, prikladna je kod plasti~nih materijalakoji se te{ko spajaju kao {to je polipropilen, i kod formi koje ne mogu stati u ma{inu zaultrazvu~no zavarivanje. Ovaj proces je najprikladniji za vezivanje polipropilena, polietilena,stirena, ABS-a, poliestera i sna`nog najlona kod operacija visoko automatizovanih spajanja.

Polipropileni koji su otporni na toplotu ne mogu biti spajani adhezionim- ili drugimtehnikama zavarivanja, mogu biti uspe{no spajani samo ako se koristi indukciono zavarivanje.

Rastvori za vezanje koji su induktivno postigli temperaturu od 150C za 0.1 sekundu trebaju bitifuzionisani sa substancama otpornim na toplotu.

Dielektri~no zavarivanje:

Dielektri~no zavarivanje se koristi na filmovima i tankim listovima od prilike do 60 mm-a,prvenstveno kod pakovanja. Pri ovoj tehnici nastaje razlaganje plasti~nih materijala pod visokimnaponom struje uz frekvenciju od 13 do 120 MHz. Na taj na~in nastaje dielektri~no grejanje ifuzioni{e plastiku. Brzina zavarivanja je u funkciji faktora dielektri~nog gubitka, debljinematerijala i povr{ine izloène naponu. Dielektri~no zavarivanje je idealno kod PVC materijala.


44/86

SPAJANJE KOMPOZITA

Mehani~ki pri~vr{}iva~i, lepkovi ili kombinovano se koriste za spajanje kompozita.Tehnika spajanja koja se koristi kod nekih kompozita zavisi od upotrebe i od sastava materijala.Kompoziti koji se koriste u vazduhoplovstvu obi~no se sastavljaju sa mehani~kim u~vr{}iva~ima

i lepkovima, a kod automobila su ~esto spajani samo sa lepkovima.Teoretski, svi kompoziti bi mogli biti lepljeni. Me|utim mnogi proizvo|a~i izbegavaju

vezivanje lepkovima gde spojevi trpe veliko optere}ivanje, ali ipak u~vr{}iva~i su specificirani zamnoge od spojeva. Neke strukture i kompozicije zbog svoje veli~ine isklju~uju kori{}enjespecijalnog alata za postavljanje i opremu za le~enje {to je potrebno kod ve}ine lepkova kojekoristimo, {to ~ini pri~vr{}iva~e isplatljivijimu takvim slu~ajevima.

Mehani~ki pri~vr{}iva~i:

Zakovice, ~ijode, zatvara~i iz dva dela, i slepi u~vr{}iva~i proizvedeni od titaniuma,ner|aju}eg ~elika i aluminijuma su svi kori{}eni kod kompozitnih materijala. Ima nekoliko faktorakoje treba uzeti u obzir kada specifikujemo u~vr{}iva~e za primenu kod kompozitnih materijala:

Diferencijalno {irenje u~vr{}iva~a u kompoziciji Efekat bu{enja na strukturalni integritet materijala, tako|e i delaminacija

uzrokovana u~vr{}ivanjem pod teretom. Umetanje vode izme|u u~vr{}iva~a i kompozita Elektri~ni kontinuitet kompozicije i elektri~no pra`njenjeme|u u~vr{}iva~ima Mogu}a galvanska korozija kod spoja komponenata Teìna sistema za u~vr{}ivanje Zaptivljivost sistema u~vr{}ivanja, tamo gde se za to primenljuje

Aluminijumski i ner|aju}i ~eli~ni u~vr{}iva~i se {ire i skupljaju kada ih izloìmo extremnimtemperaturama, koje su u upotrebi u vazduhoplovstvu. Kod ugljeno-vlaknastih kompozita,

skupljanje i {irenje nekih u~vr{}iva~a moè uzrokovati promene kod ograni~enja optere}enja.Promene potencionalnog ograni~enja zategnutosti trebaju biti odre|ene pre nego {to se izaberesistem u~vr{}ivanja da bi u skladu sa tim, dizajn spojeva mogao biti modifikovan po potrebi.

Bu{enje i obra|ivanje mogu o{tetiti kompoziciju. Broj dozvoljenih mana kao {to jedelaminacija, erozija smole, i izbijanje vlakana kod bilo koje strukture je u zavisnosti odupotrebe, jer na primer neuspe{no spajanje kompozita ugljeni~nim-vlakanaje uzrokovano preod lokalizovane izdr`ljivosti optere}enja nego od obuhvatnog optere}enja, delaminacija jeozbiljnija mana od izbijanja vlakna kod upotrebe ovih kompozita.

Tehnike bu{enja i selekcija alata zavise od smole, od vlakna i kombinacija vlakna usmoli, na~ina kako su vlakna formirana i sastav strukture kompozita/metala.

U~vr{}iva~i kompozita bi trebali imati velike glave da rasporede optere}enje na {to ve}u

povr{inu. Na ovaj na~in se lomljivost kompozita smanjuje. U~vr{}iva~i trebaju biti jako ~vrstospojeni da bi se smanjila {ansa nagrizanja kod otvora. Slo`nost interferencije moè uzrokovatidelaminaciju kompozita. Specialni u~vr{}iva~i sa rukavom ograni~avaju o{te}enje kod otvora zaras~i{}enje tako {to uz to osiguravaju slo`nost interferencije. U~vr{}iva~i mogu biti vezani zamesto sa lepkovima da smanje habanje.

Kada se~emo ugljeni~no-vlaknaste kompozite vlakna su neza{ti}ena. Ova vlakna moguupiti vodu, {to slabi materijal i dodaje teret strukturi. Zaptivne sme{e mogu spre~iti upijanjevla`nosti, ali ovo unosi komplikacije u proces i pove}ava tro{kove. Ovo onemogu}ava svaki trud


45/86

da se odrì elektri~ni kontinuitet izme|u vlakna kompozta i u~vr{}iva~a. Omotni pri~vr{}iva~iobezbe|uju spojenost koja smanjuje mogu}nost upijanja vode, kao i zaptivanje.

Uz to, kompozitni materijali iz ugljeni~nih-vlakna mogu biti galvanski nagrizani akokoristimo aluminijski u~vr{}iva~, zbog hemijskih reakcija aluminijuma sa karbon vlaknima.Oblaganje u~v{}iva~a sa za{titnicima od korozije pove}ava tro{kove i vreme za montiranje.Aluminijumski u~vr{}iva~i su ~esto zamenjeni sa jo{ skupljim titaniumom i ner|aju}im ~elikomkada se koriste kompozite od ugljeni~nih vlakana.

Vezivanje lepkovima:

Spoj kompozita povezan sa lepkom obi~no nije oslabjen bu{enjem ili drugim obradama.Lepkovi se koriste da sklope komponente kompozite, kao {to su lopate rotora i krila aviona, ikoriste se ponekad za spajanje strukturalnih komponenata. Pouzdanost spojeva sa lepkom jeponekad sumnjiva, me|utim u~vr{}iva~i mogu biti specifikovani kao poja~anja kod mnogihupotreba kompozita.

Postoje tri vrste lepka koji se ~esto koriste za vezivanje kompozita: epoksidi, akrilici i

uretani. Epoksidi su veoma pouzdani kada se koriste sa me{avinama na bazi epoksida jer oniimaju sli~ne te~ne karakteristike.

Pa`ljiva piprema lepljenih povr{ina je bitna da bismo napravili kvalitetan vez sa lepkom,ali varijacije zavise od toga {ta se lepi i sa ~ime se lepi. Preporu~ena je priprema kod mnogihkombinovanih lepljenja koja se sastoji od brisanja sa rastvara~em, odstranjivanje prljav{tine imasno}e sa slobodnih povr{ina i {mirglanje. [mirglanje treba vr{iti pa`ljivo da izbegnemoo{te}enje vlakana na povr{ini kompozicija.

U nekim slu~ajevima, traì se osnovni premaz radi premazivanja pre upotrebe lepka.Kada veèmo kompozite za metal, metalni supstrat moè biti pripremljen pokrivanjem peska,krupnog peska ili metalnih oksida, {mirglanjem sa zi~anom ~etkom i obra|ivanjem ili rezanjemsa alatima za se~enje. Povr{ina metala se moè pipremiti i hemijski. Da bismo za{titili sveèpripremljenu metalnu povr{inu od korozije i od kontaminacije, lepak se mora upotrebiti {to je premogu}e.

Ispod je dat konkretan primer lepka za spajanje kompozita.

Odnos10:1, fleksibilan metakrli~ni lepak kojinudi brzo o~vr{}avanje kod termoplastika ikod kompozicija

Dizajniran za spajanje termoplastika,termoset metala i montaù kompozicija

Izuzetno otporan na udare i zamor

Slika 54. FS lepak za spajanje kompozita, od firme 'Devcon'


46/86

SPAJANJE METALA SA KERAMIKOM

U mnogim slu~ajevima zahteva se spajanje metala sa keramikom, kao {to je lepljenjeelektroda za staklo kod elektri~nih sijalica. Ovakvi spojevi trebaju obezbediti stalan hemijskikontakt preko me|usklopova sve do hemijskih vezivanja materijala za parenje. Postoji nekoliko

tehnika na raspolaganju za vezivanje metala za keramiku.Lemno staklo:

Plombe izme|u metala i stakla mogu biti izvedene uz razlaganje s

Documents

Pteh Montaza IV