Psihologija Odraslog Doba i Starenja Jkjanaksdjfnkjnf ajsfn kajfnak fjakfnkajfnkasfnak fnakjf nakjf nakjf nakjsfnakjsfnakjfnakjfnjkafn kja nf

8/18/2019 Psihologija Odraslog Doba i Starenja Jkjanaksdjfnkjnf ajsfn kajfnak fjakfnkajfnkasfnak fnakjf nakjf nakjf nakjsfnakj…

1/21

Psihologija odraslog doba i starenja

-Zadatak nauke je da razbije predrasude o ovoj razvojnojfazi, tako što daje tačne informacije zasnovanenačinjenicama.

- Predrasude- nisu zasnovane na činjenicama. Onaj koima predrasudu nije svestan da je ima. Zato ne može lakoda je se oslobodi.

Prvi korak oslobađanja predrasuda je da postanemosvesno predrasuda slede!i korak " informisanje,kontinuirano.

#e$ativna reakcija na stare ljude je zbo$ stra%a odstarenja.

- &itno je kako nas dru$i ljudi vide i doživljavaju, jer toformira našu sliku o sebi.

'()O*#( +(/- #ormiranje razvoja u odraslom dobuako znamo ko je u odraslom dobu01ta znači odrasla osoba02okusi razvoja u odraslom dobu.3a li odraslo doba ima stadijume0

- Od 45-i% $odina minimalan interes za period zrelo$ iodraslo$ doba.

- 6iran životni period bez trzavica-mislilo se-platorazvoja i sta$nacija.tvrđivanje socijalni% i psi%ološki% činioca iadaptacioni% problema.


2/21


3/21


4/21

#SPEKTI $#%&OJ#"

- &iološki i Bzički razvoj- @azvoj ličnosti 7 konstantni razvoj: od$ađanje

zadovoljstva- /ocijalni razvoj E potreba za pripadnoš!u, stvaranje

prava, održavanje odnosa $de možemo da izrazimointimnost.

- ?motivni razvoj- partnerstvo, spremnost za ljubav- o$nitivni razvoj E stalne promene H re$resivne

promene.- 6oralni razvoj.

#ormiranje odraslo$ doba

- @ano odraslo doba, $lavni zadaci- izbor partnera,

učenje života udaje, zasnivanje porodic, vođenjedoma!instva, zaposlenje, pronalaženje srodnesocijalne $rupe.

- /rednje $odine- od$ajanje dece, unapređivanjekarijere, %obija, održavanje odnosa sa partnerom,bri$a o roditeljima.

- asno odraslo doba- prila$ođavanje na opadanjeBzičke sna$e, na penzionisanje, usvajanje i

prila$ođavanje na ..... ulo$e.- /tarost.

?@(/O#


5/21


6/21

7sa vežbi:.

(zbor zanimanja i slobodno vreme"

- =edan od najvažniji% izbora u ranom odraslom dobupočenje u adolescenciji 7 šta raditi, sa kim raditi, ukom okruženju, koje probleme želim da rešavam:.

- *o je bitan činilac identiteta, ali je promenljiv.- arijera- obrazac rada tokom života, tok poslova i

zanimanja.

Tradiionalno sh'atanje karijere

*radicionalno"

- arijeru imaju samo oni što rade nešto naročitovredno, važno ili popularno 7nauka, umetnost, sport:.

- arijera se odnosi samo na napredovanje u poslu7ve!a plata, priznanja:.

- arijera je isto što i zaposlenje

/vakidašnje0- /vi ljudi imaju karijeru, ne odnosi se samo na elitu u

društvu- arijera je dinamična, menja se posao, napreduje se- Odnosi se na sve što čovek radi.- arijera traje ceo život, ne počenje zapošljavanjem i

ne završava penzijom. Praktično počinje polaskom u

prvi razred, a traje i posle penzionisanja, tj dok ječovek aktivan.

#ovi pojam karijere polazi od to$a da je na svakoj osobida odluči i proceni koliko je šta zanima.


7/21

#ije imperativ biti šef, imati mno$o para, iako se to možedešavati zbo$ ekonomske situacije u kojoj se nalazimo.

Porodični uticaj

- Porodica pruža mo$u!nosti, sredstva- valitet odnosa u porodici utiče na karijeru 7slične

vrednosti, profesionalni položaj roditelja:- ada su ve! ula$ali sve te $odine nadaju se nekoj

dobroj karijeri.- Poznaju dete- to i% stavlja u po$odnu poziciju

savetnika

A tipova profesionalni% interesovanja " @ ( > / ? "

$ealistički, istraživački, umetnički 7a:, socijalni,preduzetnički 7e:, k onvencionalni.

- Posle izbora zanimanja sledi nalaženje mentora i

oblikovanje sna.- /an- očekivanje osobe o tome šta želi da posti$ne-vizija

- 2unkcija mentora je uvežbavanje, zaštita, pružanjeinformacija, podrška.

- ;obi- slobodno vreme postaje luksuz, a kvalitetživota meri se količinom slobodno$ vremena. zavisnosti od vrste %obija proširujemo znanje i

veštinu, stičemo iskustvo i zbližavamo se sa ljudimakoji dele naša interesovanja.

- Osnova %obija- zadovoljstvo.- &račni parovi koji imaju zajednički %obi ređe se

svađaju i razvode.


8/21

O/#O)#( @>Z)O=#( Z>3>+("

- Priprema za brak- Pri%vatanje profesije

- #apuštanje doma.

(L#)E O*$#SLO *O+#

tranziciji 7prelaz u odraslo doba:

- 3olazi do evaluacije prošlosti bitno je pri%vatanje

završetka jedno$ perioda dolazi do procene novi%opcija.

*eorijski kontekst mlađe$ odraslo$ doba

- riza 7 po ?riksonu: E intimnost naspram izolacije- ;avin%urst- usvajanje selfa rednosti koje !e

omo$u!iti odabir i funkcionisanje u značajnimrelacijama 7 to znači da imamo čvrst identitet:- Priprema za bliske veze i stupanje u brak- Priprema za preuzimanje profesionalne ulo$e 7odnosi

se na završetak studija, odabir profesije, ali ispremnost da se profesionalna ulo$a preuzme:.

- evinson 7iz prošle lekcije:- periodi krize i stabilnosti.'ivotna struktura" temeljna or$anizacija života neke

osobe koji se sastoji od odnosa značajnim dru$ima.- /matra ovaj period razdobljem najve!e enr$ije i

obilja kontradikcija i stresa.

Razvojni zadaci za ovu fazu"


9/21

- Pri%vatiti kraj adolescencije- Odnosi sa porodicom 7korenima:- @azvoj ose!anja autonomije- Prila$ođavanje Csvetu odrasli%D

- (spostavljanje intimni% relacija- Održavanje intimni% relacija 7 razlika između ove dve

je što za održavanje treba mno$o više:- Održavanje seksualne relacije.

NAPUŠTANJE PORODICE

- *raje G-J $odina

7 prva separacija je sa 9-G $odine, kad dolazi do prvo$bunta i želje za autonomijom, tu dolazi do spoljašnje-Bzičke separacije:

Odvajanje kre!e u dva pravca"

8. /poljašnji aspekti 7odlazak od porodice, smanjivanjeBnansijske zavisnosti, autonomne odluke i

od$ovornost:9. nutrašnji aspekti 7 pove!anje diferencijacije narelaciji =>-@O3(*?=, pove!anje psi%ološke distance-ne znači i za%lađenje odnosa:.

&alansiranje na relaciji pripadnosti-autonomije 7konfuzijaidentiteta:

*ranzicione institucije 7institucionalne matrice kojeolakšavaju prelazak u novu fazu:- domovi za studente.

#apuštanje porodice se završava ono$ momenta kada seravnoteža ......., kada se osoba ve!im delom odvoji odporodice i počne da stvara svoje mesto u svetu odrasli%.


10/21

C/i$urna bazaD u adolescenciji su roditelji, a kasnije trebaCsi$urnu bazuD da prebacimo na partnera. =er svako imapotrebu za Csi$urnom bazomD.

/O+(=>#( K>/O)#( 7pritisak spoljašnje okoline da sepreuzme neka nova ulo$a:.

ada treba oti!i iz porodice0 E kada smo psi%ološki iBnansijski autonomni.

oje su prednosti samostalno$ života, a koje saporodicom0 E vezanost za roditelje, katorno, poznato,

treba im manje truda, stra% od promene. Lo zaostaje zasocijalnim satom doživljava psi%ološku nela$odu.Pridržavanje socijalno$ sata tokom rane odrasle dobipodržava samopouzdanje i doprinosi stabilnosti društva.

@oditelji- neki $rade svoj identitet samo u ulozi roditelja-ti roditelji žele da deca ostanu da žive što duže sa njima.

=er ako odu ose!aju da su Cniko i ništaD.

C #eko$a moraš dovoljno voleti da bi $a pustio da odeD.

2#+(=? #>P1*>#=> PO@O3(+?"

- @azvoj ose!anja autonomije- @edeBnisanje odnosa sa porodicom 7 uposstavljanje

novi% oblika intimnosti, imamo iskrene ulo$e saroditeljima, pa se bolje razumemo:

- ključivanje u zajednicu.@ealnost o braku" pove!an broj razvoda odla$anjestupanja u brak promene u vrednostima i razlike uvrednostima.


11/21

P@O+?/ #>P1*>#=> 3O6> 7obrasci:

L3obici" MM ulo$e pri%va!ene vrednosti prostor za novuporodicu ( relacije.

LProblemi" PitanjeMM.redeBnisanje vrednosti ( ulo$aredeBnisanje rituala 7teško je odvojiti se od navika:

L&i%ejvioralni ( razvojni obrasci, Bzičko udaljavanje.

Kesto se dešava" odla$anje osamostaljavanja, produžetakškolovanja, tro$eneracijske porodice.

ad napustimo dom, ulazi se u svet odrasli%.)e!ina ljudi 784-99 $od:- stvara san 7sliku o sebi uodraslom svetu:- viziju sopstvene budu!nosti.

1to je san određeniji, to je iz$radnja životne strukturesvr%ovitija.

od muškaraca su snovi za razvijanje nezavisnosti (

uspe%a u profesionalnoj ulozi.

od žena su podeljeni snovi 7brak ( karijera:


12/21

@azlika u $odinama F-8J $odini 7 mentor mora biti u zoninaredno$ razvoja, ali ne mno$o stariji:, pa nemamoutisak da je to roditeljska B$ura.

/avetodavac, učitelj, zaštitnik- uvodi u svet profesije,pruža mudrost, kritiku, štiti ( odobrava.

(ntrojekcija, identiBkacija ( prekid odnosa, često sumentori stariji 7dovoljno starija: bra!a ( sestre. 3o Gmentora.

,$OJ*

- Po uzoru na roditelja

- Po uzoru na sebe 7narcisoidni izbor:- *eorija komplementarni% odnosa 7dopunjavanje:- ?valucione teorije- biološka ulo$a 7nesvesno:- Partneri se biraju da se održi vrsta 7miris:- ?konomsko viđenje 7minimizirani $ubitak,

maksimalan dobitak:- Postoji direktna veza između količine ula$anja

određeno$ pola u potomstvo ( selektivnosti to$ pola

pri izboru partnera. 7 žene su izbirljivije, jer više ulažuu potomstvo:

- /tariji muškarci pokazuju snažniju preferenciju zamlađe partnerke, ne$o mladi muškarci.


13/21


14/21

- Preokupirani stil -7 potreba za Bzičkim dodirom:7prokupiranost odnosom, preterana potreba zabliskoš!u, ne mo$u da budu sami, nerealni, skloni

idealizaciji partnera, lako se zaljubljuju, ljubomornisu, posesivni, investiraju celo$ sebe, sve svoje vremeusmeravaju na veze, teško doživljavaju raskid zatoostaju u vezama uprkos ozbiljnim problemima:-deBnišu sebe kroz podređeni odnos. 3uboko u ovomstilu leži nesi$urnost. &rzo se ljute, lako planu.(zbe$avaju!i su zbo$" roditeljske za%tevnosti,nedostatka ljubavi, poštovanja.- Bojažljii stil - 7nisko samopouzdanje, imajuizraženu potrebu za bliskoš!u, ali izbe$avajuvezivanje zbo$ stra%a od ostavljanja ( povređivanja7ambivalentni:, teško im je da se uključe u vezu, akad se uključe pasivni su, ne ulaze u konikte, raskidim pada teško jer se plaše da nikada ne!e na!i novo$partnera, ne pokazuju ose!anja. judi i% teško

ostavljaju jer im i% bude žao.- O!"a#uju$i stil 7samopouzdanje previsoko,pove!ana potreba za autonomijom, Dšta !e menineko, brzo ose!aju dosadu, ula$anje u materijalnestvari više ne$o u intimne odnose, povlačenje ukoniktima jer ne žele da emotivno investiraju,vezivanje doživljavaju kao u$rožavanje nji%ove

autonomije, nedostatak intimnosti, bliskosti, ne trebamu oslonac u dru$oj osobi, mno$o manje ulažu uvezu od partnera, plaše se posve!ivanja.- &ojažljivom ( Odbacuje!em stilu je zajednička3(/*>#+(@>#O/*.


15/21

M neka komunikacijaZadaci obu%va!eni ovim aspektom razvoj"

- Posve!enost bračnom partneru- @azvoj ( deBnisanje ciljeva ( vrednosti- Omo$u!avanje međusobne podrške- /talna procena ( promena bračno$ funkcionisanja- ično prila$ođavanje za%tevima braka.

+rak je" intimna relacija voljna relacija relacijakoja se menja ( razvija.#e postoji indikator zrelosti za brak, ali se brak uzima

kao indikator odraslosti.Pednosti ( mane ulaska u brak dok smo mladi, 7poslesrednje škole:Prednosti du$e veze ili du$o$ poznavanja pre braka0E Znamo vrline ( mane.@azličitosti kod partnera nas privlače jer je to izazov.>ko smo komplementarni sa nekim, onda tu osobinune!emo iz$rađivati kod sebe, ve! !emo se osloniti napartnerovu osobinu.Llivin$ aparat to$et%erOblici bračno$ života- zajednički život 7ko%abitacija:.

$a.'ojni I bihej'ioralni oblii"

Zabavljanje, kvalitet predbračne veze, razlozi za brak,odluka za brak.

3obici" nove ulo$e, intimna relacija, prostor za formiranjeporodice.

Problemi" krize 7začkoljice:, udaljenost prema porodici,nedeBnisanje ulo$a 7!erka-žena:, osobenosti 7lični ciljevi:,


16/21

$ranice 7optimalna distanca, stra%:, rituali, kritikovanje7konikti:.

Erikson - A. faza"

Prisnost nasuprot otuđenost 7izolacija:

&liskost- doživljaj pojedinca da u interpersonalnomodnosu može biti autentičan. Prijatno im je kad su sami.

apacitet za bliskost"- jedinstveno posti$nu!eadolescenciji" usmerenost uspostavljanja bliski% odnosaspremnost tolerisanja ( pri%vatanja ljubavni% emocijaspremnost podele emocionalni% iskustava sposobnost zasamootkrivanje uzajamna recipročnost osetljivost zaose!anja dru$o$ bri$a za dru$o$.

>utentično pri%vatanje je osnovna razlika između braka (adolescentski% veza.

?rikson E kriza 7mo$u li imati poverenje u dru$u osobu:

@azlika između partnerski% odnosa u adolescenciji ( uodraslom dobu"

- Zaljubljenost 7divljenje, samootkrivanje:- Ljubav 7autentičnost, partner nas poznaje ( pri%vata:

Zaljubljenost je dijaprojektor- zaljubljujemo se sami usebe- u projekciju sebe.

- Izolacija- ljudi se suočavaju sa samo!om (zaokupljenoš!u sobom

#edostatak ose!anja nezavisnosti- deBnišu se samo uodnosu sa svojim partnerom.


17/21

- Otuenost- boje se da ne iz$ube vlastiti identitet, nepri%vataju razlike, ose!aju se u$roženo.

?rikson kaže da je bitno razrešiti ovu fazu zbo$ pripeme

za narednu fazu.

L$enerativnost- bri$a o novim $eneracijama

Luravnotežavanje potreba za autonomijom (nezavisnoš!u- $lavni zadatak u razvoju odraslo$ doba.

Odabir partnera je pod uticajem obrasca >2)

6>=> 1O@*"Kežnja jedne žene za jakim muškarcem.

$#%&OJNE ,#%E PO$O*ICE

- @azvojni pristup na$lašava neizbežnost

onto$enetsko$ razvoja ( promene uprkosBlo$enetskom karakteru porodice- #a$lašava mo$u!nost ( potrebu promene porodice

kako bi od$ovarala na razojne zadatke članova- Porodica- skup jedinki- ljučni koncepti 7familN life cNdi:"

8. /tadijumi- period vremena u kom se struktura,interakcija ( ulo$e razlikuju od oni% na pret%odnim

nivoima9. *ranzicije- 7pomeranje od prvo$ stadijuma kadru$om, obeleženi značajnim do$ađajima, vremekoje predstavlja izazov za promenu u porodici:krize


18/21

G. @azvojni zadaci- za%tev za inte$racijuindividualni%, dijadni% ( porodični% promena koje suočekivane u jednom periodu.

Kiejne/en/ne/

8. Porodica u začetku9. Porodica sa malim detetomG. Porodica sa predškolskim detetomI. Porodica sa školskim detetomJ. Porodica sa adolescentom 7zbo$ krize na obe strane,

kriza identiteta:A. Porodica koju napuštaju deca4. Dprazno $nezdo 7poboljšavaju se odnosi među

supružnicima u braku:F. Porodica koja stari 7penzionisanje, smrt jedno$

supružnika:.

8.


19/21

7G,4 $odina su krize u braku:

LRA%&IRICE'

ojalnost- čija sam porodica0 oja porodica mi jepriorite0 7nesvesna pitanja:-bitno je da porodicaporekla da neku dozvolu da promenimo prioritet.

L$ranice- $de se završava porodica, a počinje brak0 Ekoliko dopuštamo porodici porekla da utiče na naš brak.

Losobenosti- koliko treba da se promeni, a koliko mo$uda zadržim svoje speciBčnosti0 E znati razliku izmeđusitnica ( krupni% stvari.

Lrituali- na koji način treba da radimo stvari0 7kako!emo proslavljati praznike:- svako misli da je onaj ritualna koji je navikao najbolji- ono što se stalno ponavljalodoprinosi ose!aju si$urnosti.

Lkritikovanje- ko$a treba zadovoljiti način na koji sam ja

žena0- ko treba da bude zadovoljan tim kakva sam jažena. " mamina slika žene, svekrvina slika žene,!u"eva sli#a "ene$

Ldeca- čija je bri$a kada !emo imati dete, koliko dece,način vaspitanja0

E!ocionalna #li!a u b%a#u$

>fektivnost-izražavanje emocija


20/21

>nta$onizam-način rešavanja konikta.

Ketiri tipa emocionalne klime"

8. *ople relacije 7romantična ljubav:9.&urna relacijaG. Dbland brak E prazna školjkaI. Par u distresu- neprijateljski odnos.

nutar ( van bračne relacije- )an bračne relacije treba da budu" $ranice ka

porodici ka prijateljima novac verska orijentacija.- nutar bračne relacije 7ono što se tiče to dvoje ljudi

koji su u braku:" posve!enost, bri$a komunikacija,konikti očekivanja, seksualni odnosi roditeljstvo.

Postoje ljudi kojima su najbolje relacije van bračne relacije7eksterne:-tradicionalni brak.

6o$u ljudi funkcionisati samo u eksternim relacijama 7udruštvu, ekipi, porodici:, zato ne mo$u biti sami jer tad

kre!u problemi. 3ete često vide kao rešenje problema.

*(PO)( &@>>"

- )(*>#(- ( interni i eksterni pokazatelji kvaliteta brakasu visoki.

- ;armonični- visoko sla$anje, ali su centrirani nasebe, svako ima svoj život, često nemaju decu.

- *radicionalni-niži indeksi unutrašnji% relacija, aeksterni% relacija visok nivo.

- oniktni- nisko međusobno sla$anje, namernofokusiranje na eksterne faktore-najviše razvoda.


21/21

#ajnesre!niji jer su skroz pod uticajem okoline ali sečesto ne razvode.

1ta je dobar brak0 7Dživeti sre!no do kraja života- ideal je

da se ništa ne menja-to je po$rešna iluzija koja nam jenametnuta od malena 7iz bajki::

Lestvica st%esa- u vr%uncu je razvod

T%ian&ulacija- kad se deca uvlače u odnos međuroditeljima

&es7 nemo!: tu$a 7zbo$ $ubitka: razočarenj 7posledolazi do fantazije o pomirenju roditelja: krivica 7 zbo$e$ocentrizma:- predškolski uzrast.

3ečiji bes ne treba sankcionisati. Potrebe dece moraju bitina prvom mestu 7( roditelji moraju biti sa$lasni u tome:.

&itniji je odnos ne$o oblik porodično$ životaQbraka.

#esi$urnost zbo$ promene 7zato treba deci pričati šta !ese do$ađati" Dsutra !e te baka voditi u školuM:.

Documents

Psihologija Odraslog Doba i Starenja Jkjanaksdjfnkjnf ajsfn kajfnak fjakfnkajfnkasfnak fnakjf nakjf nakjf nakjsfnakjsfnakjfnakjfnjkafn kja nf