PSIHOLOGIJA KAO NAUKA

PREDMET I DEFINICIJA PSIHOLOGIJE

1.    RAZVOJ PSIHOLOGIJE -ISTORIJSKI KORENI

2.    OBLASTI I ZADACI PSIHOLOGIJE

3. SAVREMENE PERSPEKTIVE

4.    OSNOVNA PITANJA I DILEME

PSIHOLOGIJA KAO NAUKA

Naukapredmet, metod, pojmovni aparat

deskripcija, klasifikacija, eksplanacija, predikcija, kontrola

Šoter- da li je psihologija nauka?

Pitanje subjekta i objekta proučavanja

1. PREDMET I DEFINICIJA PSIHOLOGIJE

Predmet

Svest (elementi i procesi)

Nesvesno

Ponašanje

Bujas- skup naučnih disciplina koje proučavaju psihičke procese (subjektivne doživljaje), uslove njihovog nastanka (bio-socijalne), načine njihovog ispoljavanja (objektivno ponašanje)

Rot- sistematsko izučavanje psihičkog života ljudi i životinja na osnovu naučnog proučavanja objektivnog ponašanja i neposrednog iskustva

1. PREDMET I DEFINICIJA PSIHOLOGIJE

NAUKA O PONAŠANJU I

MENTALNIM PROCESIMA

ponašanje- sve aktivnosti koje se mogu opaziti i registrovati

mentalni procesi- unutrašnja subjektivna iskustva

nauka- naučni metod- pretpostavke- dokazi – teorije (potvrda ili promena)

2. ISTORIJSKI KORENI PSIHOLOGIJE

Filozofski koreni- antičko doba

Ontologija i epistemologija

-Priroda duše (odnos duša-telo)

-Poreklo saznanja

Dualizam, idealizam - Platon, Dekart

Monizam, empirizam- Aristotel, Lok

2. ISTORIJSKI KORENI PSIHOLOGIJE

Fiziologija- razvoj nauke u 19. vekuOdnos draži i doživljaja- fizičkog i psihičkog Veber -fiziologija čula- doživljaj toplote,

diferencijalni prag draži -odnos je konstantan, a ne apsolutna vrednost -čula su varljiva!

Fehner- matematički odnos fizičkih i mentalnih procesa, donji prag draži

Helmholc-vreme reakcije- brzina sprovođenja nervnih vlakana,

  Osnivači psihologije

V.Vunt, (Nemačka)- 1879. laboratorija u Lajpcigu

svaka reakcija ima fiziološki i psihološki aspekt

empirijska nauka

predmet- neposredno iskustvo

elementi iskustva: oseti, predstave, osećanja prijatnosti i neprijatnosti + stvaralačka sinteza;

analiza elemenata= strukturalizam

Osnivači psihologijeF.Golton (Engleska), 1884. laboratorija u Londonu

istraživanja sposobnosti, uticaj sredine i nasleđa (hereditarni genije)metode za ispitivanje sposobnosti- matematički modeli za istraživanje varijacija

 V.Džejms (Amerika), Harvard, 1890. Principi psihologijedinamički procesi-promenljiv, kontinuiran, selektivan tok svesti- tranzitivna stanja svestiteorija emocija, popis instikata

Borislav Stevanović, 1927- studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu

3. OBLASTI I ZADACI PSIHOLOGIJE

Teorijski zadaci opis karakteristika, pravilnosti i uslovi javljanja psihičkih procesa i osobina interdisciplinarni pristup

Praktični zadaci primena nalaza u unapređenju različitih ljudskih aktivnosti evaluacija psihološke prakseideje za razvoj novih teorija i modela

Teorijske oblastiOpšta psihologija- osnovne pshičke funkcije odraslih, normalnih ljudi; biološka i kognitivna psihologijaPsihologija ličnosti – intergracija, celovitost; struktura, dinamika i razvoj ličnosti Razvojna psihologija.- razvoj psihičkih funkcija-filogenetski i ontogenetski razvoj- stadijumi Psihopatologija- abnormalne manifestacije funkcija, oblike poremećaja i uzroke nastanka Psihometrija- istražuje metode merenja individualnih varijacija osobina, sposobnosti, Socijalna psihologija- pojedinac u društvu; socijalni uticaji na ličnost i ponašanje

Primenjene oblastiKlinička- procena i pomoć osobama sa psihičkim

problemima, prevencijaPedagoška- psihološke aspekte vaspitno-obrazovnog rada-

faktori učenja, metode nastavePsihologija rada- psih.aspekti odnosa čoveka i rada- faktori

uspeha u radu, organizacija, rukovođenje, profesionalna orjentacija, selekcija, uslovi rada, međuljudski odnosi

Specijalna- pomoć osobama sa invaliditetom-senzorna i fizička oštećenja, mentalna retardacija,

Zdravstvena- psihološki faktori u nastanku, lečenju i ishodu somatskih bolesti

4. SAVREMENE PERSPEKTIVENeuronauke- neuralne osnove psihičkih funkcije i njihova lokalizacija Evoluciona- adaptivna funkcija osobinaBihevioralna genetika- uticaj nasleđa i iskustva u formiranju individualnih razlikaPsihodinamska- uloga nesvesnih motiva, potisnutih konflikata u objašnjenju ponašanjaBihevioralna- učenje, ekspresija doživljaja kroz ponašanje, veza spoljnih stimlusa i ponašanjaKognitivna- uticaj interpretacije događaja na ponašanje, procesi kognitivne obrade informacijaSocio-kulturna- razlike u mišljenju i ponašanju u različitim situacijama i kulturama

5. OSNOVNA PITANJA I DILEMEStabilnost - promena

-promena u vremenu- koliko smo isti -promena u situaciji -u sličnim situacijama različito se

ponašamoRacionalno - iracionalno

-voljne odluke, izbori, racionalno ponašanje i rešavanje problema

-pogrešne procene, precenjivanje značaja, generalizacije, destruktivno ponašanje i izboriNasleđe - sredina

-geni - iskustvo- individualne, polne i rasne razlike; sredina deluje na ono što geni određuju 

6. FUNKCIJA PSIHIČKOG ŽIVOTA Najviši oblik adaptacije organizma na promene u

sredinireagovanje na sve veći broj draži sve raznolikijim repertoarom ponašanja na direkno i indirekno prisutne pojave- znakove i signale anticipacijaaktivan, dvosmeran odnos prilagođavanja

Adaptacija

Ravnoteža između jedinke i sredine

ASIMILACIJA –novo iskustvo se uklapa u postojeće strukture

AKOMODACIJA- novo iskustvo menja postojeće strukture

Psihičke osobinerelativno trajne odlike koje se manifestuju u ponašanjuneurološki zasnovana struktura nastala uzajamnim delovanjem naslednih osnova i adaptivnih oblika ponašanja formiranih pod dejstvom sredine koje omogućavaju da se u sličnim situacijama ispolji slična tendencija u ponašanju- Olport  kompetencijske (sposobnosti, znanja, veštine) evaluativne (vrednosti, interesovanja, stavovi) dinamičke (instikti, potrebe, motivi)

Psihički procesidinamička osnova psihičkog životaaktiviranje dispozicija omogućava specifičan odgovor organizma na podsticaj (spoljni i unutrašnji)Senzorni- prijem spoljnih dražiIntelektualni- obrada informacijaBihevioralni -emocionalne, motorne, socijalne

Procesi i osobine

procesi/funkcije dispozicije/osobine

Kognitivni - Sposobnosti

Afektivni - Temperament

Konativni - Karakter

Psihička stanja

Stepen uspešnosti funkcionisanja mentalnog aparata u celini ili podsistema

Stepen komunikacije sa spoljnom realnošću- spavanje, san, budnost