MUZEOLOGIJA KAO NAUKA

Muzeologija je nauka o muzejima. Dugo se tretirao muzej kao privatna zbirka npr.kod vladara, a kasnije i kao skladište. Muzeji su bili ranije privatne zbirke, nije bilo stalnih postavki. Muzej je bio starinarnica. Muzeologija je najmlađa disciplina koja je nastala 20-ih i 30-ih godina XX veka. Muzej postoji zbog javnosti-publike. Počelo se razmišljati kako da se stvori muzej. Muzeologija je disciplina koja proučava konzervaciju umetničkih predmeta i dela (artefakti) i arhitektura muzeja. Ocem muzeologije naziva se Žorž Anri Rivijer. Utemeljuje je kao nauku. Od kad je začeo pratio je i imao aktivan udeo u njoj. Voleo je slikarstvo, odrastao je na Monmartru. Bavio se etnologijom i antropologijom. Godine 1928.doživljava prekretnicu. Nije postojao nekakav sistem za organizovanje i sređivanje muzeja. Rivijer je mislio da napravi Muzej čoveka (antropološki muzej); prikupljao je dela ljudskih ruku; kao i muzej narodnih veština i običaja (etnološki muzej)-dela naivnog slikarstva. U Francuskoj, u Parizu, Etnografski muzej je 80% na otvorenom. Rivijer je ostao na mestu direktora u Etnografskom muzeju do 1970. (do penzionisanja). Godine 1934.osniva Međunarodni muzejski savet i od tad je muzeologija nauka. Sedište je u Madridu i Marseju. Prvo je postojala kancelarija za muzeje. Muzeologiju i muzeografiju je zasnovao Rivijer. Posle II svetskog rata je razvoj informacionih nauka i kompjuterskih tehnologija. Razvija se marketing muzeja, a pogotovo 60-ih godina. Muzej Luvr je 60-ih godina posetilo 70.000-80.000 posetilaca. 1971.godine Žan Kler je rekao da: „Vreme je da muzej stavimo u muzej“. U to vreme Jugoslavija je bila jedina od prvih 8 koje su moderno obnovile muzeje (Zagrebački i Beogradski).Muzeologija uključuje istoriju i istoriju umetnosti u sebe. Uloga muzeja u društvu: društvene nauke koje su nekako uvek uz muzeologiju: To su sociologija i politikologija. Politika muzeja- kako da bude vezan i kako da se snađe u politici. Ima veze sa tehnološkim naukama. Prirodu muzeja određuje publika. I pedagogija ima funkciju u muzejima. Predmet muzeologije je muzealnost. Nju shvatamo kao odnos između čoveka i čovekovih tvorevina. Muzeji prestaju da budu skladišta. Muzealist zauzima veliku ulogu-da izvrši izbor šta je vredno ostaviti u muzeju. To je kulturna baština i zato se stvara savremeni muzej. Brine o tome šta da sačuva. Rivijer za muzeologiju kaže: To je nauka o muzeju koja proučava istoriju muzeja, ulogu muzeja u društvu, fizičku konzervaciju, prezentaciju, animaciju, funkcionisanje, tipologiju i arhitekturu. Posebne discipline u okviru muzeologije: Muzeografija- koja proučava koncepciju izložbe; tu je scenografija-način postavke, istorija muzeja i arhitektura muzeja. Muzej je dobio ime od grčke reči MUZEION- to je bilo sveto drvo koje je bilo posvećeno muzama. Vremenom se to izgubilo. Najpoznatije muze bile su: muze slikarstva i vajarstva i muza pozorišta. Latinska reč MUSEUM. Mujeza u starom veku nije bilo. Može se reći da je prvi muzej (skladište) bio pri Aleksandrijskoj biblioteci. Kralj Ptolomej je jedan deo biblioteke odvojio za skulpture; umetnički predmeti. Srednji vek takođe nema muzeja. U XV veku javlja se reč museum-za zbirku umetničkih predmeta. Bile su privatne zbirke mecena i upotrebljava se italijanska reč MUSEO. Prvi, najveći sakupljač umetničkih predmeta bio je veliki vladar Lorenco de Mediči. Mnogi vladari su te

1

privatne zbirke ostavljali državi. Druga najznačajnija privatna zbirka bila je galerija portreta Paolo Đonija. Tu je bilo preko 330 portreta. Tu galeriju Đoni je ostavio gradu Komo 1520 godine. Godine 1560.u Francuskoj jedan biskup iz sela Vanvu je voleo dela humaniste iz Firence Gabrijela Simeonija koji je ostavio sopstvenu kuću i ta zbirka je preneta u tom selu. Razvoj muzeja se u početku prati kao razvoj muzejske zbirke. Postoji 5 razloga zašto neko ima privatnu zbirku:

- Radoznalost- Strast prema prošlosti (u renesansi prema antici)- Verske pobude (u Francuskoj kultni predmeti u XVIIIveku)- Sujeta (želja za posedom) i - Tržište (od XIX veka).

Stari vekSmatra se da su možda postojale zbirke Vavilona u VI i VII veku. Svrha im je bila da pokažu moć vladara (koji su bili vrhovni sveštenici). U klasičnoj Grčkoj su se čuvali verski predemti. U jednom delu Akropolja, gde su se skupljale slike-taj deo se zvao Pinakoteka. Pominje se samo jednom da je postojala. Helenističko doba od I do III veka n.e.-skupljale se zbog umetnosti. Rim-bogati plemići skupljali skulpture, imali su strast prema egipatskim predmetima, najčešće obelisk.U srednjem veku sve što vredi bilo je po manastirskim bibliotekama (zbirkama). Vatikan je imao najbogatiju zbirku. Tek u XV i XVI veku Vatikan pravi galerije zbirki. U XVI i XVII veku javaljaju se prve privatne zbirke koje su vezane za arheologiju. Sve velike privatne zbirke u italijanskim gradovima su postojale osnov muzeja u Italiji. Kozimo II de Mediči je nastavio sa sakupljanjem, on je zaposlio slikara Đorđo Vazavija (delo: Životi starih slikara) i pokloni mu kompleks zgrada da bi se osnovala galerija (koja je sad muzej) Ofici. Kozimo II je napravio koridor među bibliotekom i galerijom (sve to je bilo tokom XVI veka). Galerija je otvorena 1585.godine za vreme Frančeska II. Zbirka u Fici imala je sopstvenu zgradu i ostvorena je za javnost. Vodič Firence iz 1591,godine piše o ovome. Zgrada se delila na 3 dela: Galerija-umetničke slike, Studioza-skulpture, i Privatni kabinet-retkosti (među ostalog i stari papirusni rukopisi). Od 1592,postojala je umetnička škola. U Rimu, prva privatna zbirka, pape Siksta V, 1471.godine zbirka antičke bronze. Srž Vatikanskog muzeja: papa Julije II kupio je antičku skulpturu Laokon i sa svim drugima izložio u delu dvorca ili palate. Vatikanski muzej je zvanično otvoren krajem XVIII veka. Velika Britanija-otvara se muzej Ešmol. Lord Ešmol je dao svoju zbirku koja se nalazi na univerzitetu Oksford od 1667.a otvorena je za javnost 1683. Muezj ima 3 zbirke: 2/3 čini prirodnjačka zbirka, umetnička zbirka i hemijska (hemijsko-geološka) zbirka. Podignuta je zgrada namenski, otvorena je za publiku i ima naučnu svrhu. Profesor Robert Flot je postao kustos i napravio je prvu stalnu postavku muzeja.

OD XVIII DO XX VEKA

2

U XVIII veku se prvi put pojavljuje javni muzej. Petar Veliki u Rusiji ima želju da otvori muzej. Privatne zbirke postaju javne. Iz toga proističe da je država odgovorna za privatne zbirke. U Evropi se donosi Zakon u nekoliko zemalja (Rusija, Turska, Francuska). 1737.potomak Medičija poklanja sve porodične zbirke Toskani (Firenci) i sve potpada pod državom. Britanski muzej je nastao polovinom XVIII veka. Godine 1753.od Hana Slouna je otkupljeno dosta i iz Britanskog parlamenta. Zgrada muzeja je napravljena 1820.godine. Otvorena je za javnost, radi se postepeno sistematska klasifikacija: za početak zbirke starina, retkosti i prirodnjačka zbirka. Muzej Luvr se zvanično otvorio za javnost u drugoj polovini XVII veka. Tj.taj vek je vezan za početak formiranja Luvra kao muzeja. Luvr je bio kraljveska palata, dok je Versaj u to vreme bio „mali“ letnjikovac. Iz podruma Versaja umetnička dela su prebačena u Luvr 1681.godine. Tada se nije zvao muzej već Velika galerija. Odmah je rečeno da je dostupna svakom i da služi za obrazovanje publike. Tu je bila i slikarska i vajarska škola. To je trajalo 12-13 godina. Kada je kustos Klober umro sve se vraća u Versaj i ništa se ne dešava sve do polovine XVIII veka. Didro je pod odrednicom Luvr napravio plan njega kao muzeja. 1767.je godina nastanka Luvra kao posebna institucija i kroz goidnu dana je proglašena za muzej. Luvr je i dalje bio pod kraljevskom upravom. Direktor svih kraljevskih znanja je bio prvi upravnik muzeja. Luvr je do tada propao jer ga niko nije održavao. Plan je bio da se Luvr otvori. Velika izložba se desila 1789.godine. Međutim dolazi revolucija. Nove Jakubinske vlasti su utvrdile 4 principa:

- Država je odgovorna za svu baštinu- Muzej mora da postaje kao samostalna državna ustanova. Ne može biti deo biblioteke.- Mora da bude stalno otvorena za javnost- Didaktički princip tj.prvenstvo muzeja

Godine 1792.je obogaćen muzej kada je izvršena nacionalizacija. Prvo se oduzima iz crkve i proglašava se za kulturno-umetničku baštinu. Nacionalizovani su i svi sveti predmeti (kultni). To su bili putiri, slike i ostalo. Zakonom o nacionalizaciji i desakralizaciji je oduzeto sve i od kralja (koji je tad već umro). Oduzimala je vojska zajedno sa jakubinskom misijiom. Otvoreno je 1793. Najpre je donet dekret i nazvan je Centralni muzej umetnosti u leto, a u novembru otvoren za javnost. U XIX veku muzeji počinju da se specifikuju: u okviru Luvra se otvaraju odeljenja. Osamostaljuju se: umetnički (neposredno izašlo iz privatnih zbirki antikviteta, skulpture, slike); istorijski (danas etnografski, npr.u Luvru svi portreti sem Mona Lize, posude, nošnja i dr.) i muzej prirodnih nauka (u Madridu-Prado; medicina, biljke, životinje). Tada se prvi put kultivišu botaničke bašte koje su bile pri prirodnjačkom muzeju. Arheološki muzeji se odvajaju u XIX veku. Prvi je u Luvru-samostalna ustanova koje je nastalo od Egipatskog odeljenja (1826). Javljaju se ekleptični-lokalni muzeji (mešoviti su), zatim prvi put muzeji savremene umetnosti. Prvi je otvroren na Monmartr i zove se Muzej živih umetnika. XIX vek je važan jer se muzeji stvaraju i van Evrope. Prvi u Kairu (Egipat) 1866/67.godine. Onda u Njujorku – Metropoliten 1869.godine. Prirodnjački – istorija prirode u Čikagu. Svi muzeji u Americi su privatni.XX vek je donosio promene u uobličavanju muzeja i muzej se sve više otvara prema publici i razvoj konzervacije i restauracije. 1898.u Berlinu je otvoreno prvo odeljenje za konzeraciju i

3

restauraciju. I naučna aktivnost muzeja koja je neposredno vezana za katalogizaciju. Javlja se tek 50-ih godina XX veka. Ekologija postaje važna i javljaju se ekomuzeji. Od 60-ih godina doživljavaju bum. Takođe postaju važni za kulturni turizam. Razvija se muzeologija kao nauka i postaje samostalna naučna disciplina. Sa svim ovim razvojem povezan je i razvoj u Srbiji.

NARODNI MUZEJ U SRBIJI

To je prva i najstarija ustanova. U drugoj polovini XIX veka u Africi i Aziji muzej je shvaćen kao dokaz da nisu kolonijalisti doneli civlizaciju. Osnovao ga je ministar prosvete 1844.godine Jovan Sterija Popović. Tada se zvao Muzeum serbski. Osnovni cilj je bio da se zaštiti kulturna dobra. D ase sve po Srbiji popiše da bi se posle prikupilo. Prva zbirka je oformirana 1848.od 79 eksponata (nije bilo slika) numizmatika, povelje i diplome, stari rukopisi knjige, alatke, posude i dr.iz Rimskog doba. 1853.postojao je plaćenim „čuvar muzeja“ i zvao se Filip Nikolić. Sledeći je bio od 1856. „čuvar“ Đura Daničić i za njegovo vreme se javlja zahtev za zgradu. On je najviše prikupljao stare rukopise ali je i voleo da skuplja natpise i zapise na kamenu. Potom dolaze Milivoj Pralovinović, Kosta Crnogorac (koji je prvi opišao u Francuskoj i uzeo kurs za muzeje). Godine 1863.muzej dobija zgradu Kapetan Mišino zdanje (sve vreme je bio deo biblioteke). 1864. Prvi put stižu u muzej dve slike. Poklonila ih je knjeginja Julija –od italijanskog autora Maroka. Moderno shavatanje je bilo još od Koste-muzej je brinuo o kulturnim dobrima. 1865. Muzeum Serbski ulaže pare u prva arheološka iskopavanja na Rudniku. To su inače prva iskopavanja u Jugoistočnoj Evropi. 1869. Stojan Novaković kao čuvar muzeja. Shvatio je da muzej treba da se odvoji od Narodne biblioteke. Insistira da muzej uzme honorarne saradnike, sređuje sve zbirke i 1872.otvara muzej za javnost. Od te godine se smatra pravim muzejom. Imao je 939 posetilaca. Nije imao tada stalnu postavku. Sledeći je bio Jovan Bošković, arhimandrit Nićifor Dučić (on je došao 1880.i bio najbliži saradnik Stojana Novakovića). 1881.godine donosi se Zakon o Narodnoj biblioteci i Muzeju. Njega je uradio N.Dučić i osnovni zakon je da postaju dve samostalne ustanove, i muzej dobija novi naziv Narodni muzej. I dobija svog upravnik Mihailo Valtrović, bio je punih 24 godine, svo do 1905. 1882.godine prve izložbe, prvo vajarska izložba Petra Ubavkića i slikarke Katarine Ivanović. Oni su trećinu dela poklonili muzeju. To su prvi umetnički eksponati u muzeju. Mnogi Jugoslovenski slikari poklanjaju slike i skulpture. 1891.počinje zbirka stranih umetnika. Bertol Lipar poklanja 24 dela italijanskih majstora iz renesanse i baroka XV veka. 1892. Muzej dobija zgradu današnjeg Filološkog fakulteta, a to je zgrada braće Veličković. Te godine je Nikola Tesla posetio Beograd i muzej i ostavio mu je dostao. 1895.o Muzeju brine istovremeno Srpska kraljevska akademija. Bila je pod patronatom kralja. Zamisao je bio da se vrši stalna arheološka iskopavanja. Pomoćnik je bio akademik Miloje Vasić i on iskopava lokalitet Vinče. Tu je nađeno vinčansko pismo. 1900.muzej dobija Međunarodno odobrenje za izložbe i dozvolu za štampanje kataloga i ušlo u Statistički evropskih muzeja gde su bili 13 evropskih muzeja. Prvi katalog je opis stvari i zaostavštine Vuka Karadžića (sem knjiga i rukopisa). 1901.drugi katalog. Spisak slika Narodnog muzeja. (652 slike među njima i od Mikelanđela). Najčešće su davali kralj i bogati trgovci. Da bi muzej normalno funkcionisao on je

4

morao imati modernu stalnu postavku. 1904.je prvi put dobio stalnu postavku. Imalo je 4 odeljenja: arheološko, srednjovekovno (nalazile su se freske), galerija slika (umetničko odeljenje, bilo pored slika 20-tak skulptura), Vukov muzej- koji je 1949.prebačen u posebnu zgradu.1905.Valtrović umire i novi upravnik Miloje Vasić, 1908.završena iskopavanja u Vinči. U međuvremenu Đorđe Vajfert poklanja više od 300 umetničkih slika, oko 40 skultura i ono je 1907.poklonjeno. godine 1911. Vasić uspeva da zaposli prvih 6 stalnih radnika. U I svetskom ratu je opljačkan ali najviše je stradalo za vreme austrougara. Negde oko 50 slika izgorelo. Po završetku I svetskog rada Narodni muzej dobija novog upravnika i premešten je. Zgrada Rektorata je bila oštećena. 1922.data je kuća u Kneza Miloša 58. Tu kuću je poklonio Raša Milošević. 1923.otvoren je opet za publiku. Nekoliko godina se razvija. 1927.bilo je 30000 posetilaca. 1935.u konaku knjeginje Ljubice otvoren muzej. Iste godine muzej savremene umetnosti je premešten u Narodni muzej. 1934.ubijen kralj Aleksandar. Knez Pavle je nakupovao za privatnu zbirku preko 270 slika. Rešivši da objedini sve što postoji u Beogradu (kao mnogi eksponati) postaje zvanični pokrovitelj. I potom dobija ime Muzej kneza Pavla. Tada je rekao da muzej mora biti otvoren za javnost. Taj muzej je nastao od: Narodnog muzeja, muzeja savrmene umetnosti i privatna zbirka kneza Pavla. Muzej kneza Pavla je bio u zgradi današnje gradske Skupštine. Prvi put dobija umetničkog direktora – Milana Kašanina. Bio je veliki istoričar umetnosti i književni kritičar. Do II svetskog rata uvećan je za 36% po broju ekponata. Posle rata je to nacionalizovano. Kašanin je ostao privržen muzeju. Knez Pavle je završio istoriju i istoriju umetnosti na Kembridžu. Muzej je počeo da izdaje časopis „Umetnički pregled“ i izlazio je na 7 jezika: sprsko-hrvatski, slovenački, nemački, ruski, francuski, španski i italijanski. Izdavao je i „Numizmatičar“ ali vrlo kratko.1938.bila je izložba „Italijanski portreti kroz vekove“. Do XV veka bilo je 36 portreta u Muzeju. Iz svih evropskih zemalja i njihovih muzeja dobijamo za tu izložbu preko 270 eksponata. Dolaze ljudi iz cele Evrope i trajala je mesec i po dana. Ovu izložbu je videlo oko 82.000 posetilaca. To je više od 1/3 Beograda tada, a 15.000 stranaca. Zbog poznanstava Milana Kašanina sa nekim ljudima iz Nemačke, nije puno ukradeno u II svetskom ratu. Tako je čak i mnogo jevrejskog blaga krađeno i šaljeno u Beograd. Čak tri slike su ostale kod Hermana Geninga. Samo 16 eksponata nije nađeno iz Muzeja.1944.dobija naziv Umetnički muzej. Na mesto Kašanina dolazi književnik Veljko Petrović. Tada Muzej još nije bio otvoren za publiku. Priređivao je povremeno izložbe. Po osnovu ratne odštete je deo novca odvajan za nabavku vrednih dela. Stigle su tada slike Rembranta, Van Goga. Nastavljena politika Kašanina: da se nabavljaju legati. Uroš Predić-ostavio je svoj legat. Godine 1952. Muzej se uselio u sadašnju zgradu i dobija naziv Narodni muzej. Za to vreme zgrada je bila veoma dobra. Tu je bila Hipotekarsta banka. Od 1952.počinje moderni istorijski muzej. Prva izložba tada bila je „srpske grafike“ u toj zgradi. Godine 1959.prvi put otovrena laboratorija za konzervaciju i restauraciju. Do 1941.sve se slalo u Beč na restauraciju. Lazar Trifunović, umetnički direktor pod kojim Narodni muzej doživljava uspon. Napravio je popis svega u Muzeju i 1963.iznosi preko 200.000 eksponata. To je muzej napravilo na 4.mestu u Evropi. Sada je na 7-8 mestu. On je shvatio značaj muzeologije, i da muzej nema stalnu postavku-to mu je bilo nezamislivo. 1964.pokrenuo je arheološka iskopavanja na Đerdapu i 1969.pronađen Lepenski

5

vir. To je bio povod da Narodni muzej bude nadležni za sve arheloške lokalitete u muzeju. Četvrtina eksponata iz Lepenskog vira je u Muzeju. Lazar Trifunović u to vreme postaje dekan Likovne akademije. 1966.rekonstruisan je Muzej iznutra i time su postavljene stalne postavke. 1969. Prva stalna postavka je „izložba slika Vinsenta Van Goga“ i tu je bilo jedina prilika za koje se znalo. Tada se povukao Trifunović. Došao Miodrag Kolerić. 1973.pripojena „galerija fresaka“. 1975.dobija spomen zbirke Nadežde Petrović i njenog brata Rastka. Oko 40 slika je naslikao Rastko. 1977.muzej Vuka i Dositeja postaje nadležnost Narodnog muzeja. 1982.otvoren je prvi arheološki muzej u celoj Jugoslaviji (Lepenski vir). Stalna postavka se menjala, a poslednja je bila 1987. Od 1996.stalna strana zbirka slika je stavljena u depo jer je ukradena Renoarova „Kupačica“. Od 2003.Muzej se renovira. Ima 410.000 predmeta. Od oslobođenja 1945.priredio je oko 1.400 izložbi i preko 500 publikcija (knjige, monogrami). Ima oko 145 zaposlena.

DEFINICIJA I RAZVRSTAVANJE MUZEJA

Teško je dati jedinstvenu definiciju. Možemo podeliti muzeje po koncepciji: zatvorena i otvorena. Muzej karakterišu predmeti po kojima se čuvaju. Muzeji su mesta na kojima se izlaže zbirka slika, skulptura ili kakvih drugih predmeta (definicija Britanike). Po zatvorenoj koncepciji muzej se svodi na zbirke. Otvorena koncepcija se zasniva na odnosu muzeja prema javnosti tj.publici. Rivijerova definicija: Muzej je prvo stalna i neprofitna institucija, otvorena stalno za publiku i u kojoj se sprovode istraživanja artefakata (materijalnih svedočanstava) koje taj muzej skuplja, čuva i izlaže publici radi obrazovanja i uživanja. Po ovoj definiciji svašta spada u muzeje tako da se dele u 6 grupa:

1) Klasični umetnički muzeji (slike i skulpture)2) Arheološki i etnografski (arheološki mogu imati ponekad i umetnički predmeti)3) Muzeji koji skupljaju uzorke živih bića (to su botaničke bašte, zoološki vrtovi kao i

akvarijumi- jedan od najvećih u Splitu)4) Prirodni rezrvati (jedan je bio Perćac na Tari- prašuma)5) Prirodnjački muzeji (skupljaju fosile)6) Planetarijumi (u Beogradu astronomski muzej).

Pet elemenata koji čine da jedan muzej ima status muzeja:a) Muzej je stalna ustanova (to je ono što izdvaja muzej od stalnih postavki)b) To je neprofitna ustanova (izdvaja ga od izložbenih salona i galerija)c) Otvoren za publiku (odvaja ga od privatne zbirke)d) Istražene i proučene zbirkee) Izlaže artefakte.

Muzej možemo razvrstati na: tematske, geografske, po veličini, po statusu, po formi.RAZVRSTAVANJE MUZEJA

Tematsko pazrvstavanje muzeja- zavisi od raznih činilaca, umetničke, istorijske i lokalne. Tematski nastaje po zbirci. Luvr nema ništa iz praistorije, vanevropske umetnosti, i savremeno iz XX veka. Luvr je umetnički muzej. Podela muzeja: opšti i specijalizovani. Opšti- sistematski

6

prikazuju određeno polje znanja (svi umetnički, arheološki, prirodnjački). 85% muzeja u svetu su opšti. Specijalizovani imaju samo jednu tematsku celinu, mogu se praviti po lokalitetima, materijalu, tehnici, predmetima, događajima. U Francuskoj na Somi ima muzej Prvog svetskog rata (makete tenkova, pisma vojnika, uniforme), u Austriji muzej parfema (najstariji iz Egipta), ima ga i u Gracu, u Švajcarskoj kometički muzej, Spirion-muzej kamenja (delom je geološki), muzej u Šamoniju-muzej alpinizma (i zimskih sportova), u Francuskoj i Engleskoj muzej nameštaja. Rivijer predlaže hijerarhijsku klasifikaciju u 4 kategorije:

1) Muzeji umetnosti (sve klasični umetnosti: likovna, primenjena i grafička; pozorišni muzeji; muzeji muzike i plesa- npr.u Kairu; književnosti, -fotografije; filma (kod nas muzej Kinoteke – drugi iza Francuskog; arhitetkura))

2) Muzeji nauke o čoveku (etnografski, antropološki, istorijski i arheološki, pedagoški, medicinski, sve što ima zabavu- ali sve one koje nisu umetnosti-folklor, muzej igračka u Drezdenu)

3) Muzeji nauke o prirodi4) Muzeji nauke i tehnike (Tesla, muzeji robota)

Ovo je hijerarhija opšteg tipa ali nije tematska. Posle je dodao i interdisciplinarni muzej npr.muzej vina-u Bordou. Svi muzeji se prepliću kroz 3 pojma: umetnost, istorija i nauka. Metropolitet muzej je umetnički centar. Samo naučni i umetnički muzeji se ne prepliću. Drugo razvrstavanje muzeja je geografski. U tom razvrstavanju podležu najčešće:

1) Univerzalni muzeji (moraju imati umetnička dela iz različitih kultura, tu su Luvr u Parizu, Prado u Madridu, Metropoliten u Njujorku i Britanski muzej)

2) Međunarodni muzeji (treba da se ima dobra strana zbirka, procenat slika od velikog značaja, sada tu spada i Narodni muzej, takođe muzeji u Rimu-Fici, Vatikanski)

3) Nacionalni muzeji4) Regionalni muzeji (muzej Vojvodine, Jugoistočne Evrope, Zapadnog Balkana i dr.,

muzej slovenske umetnosti u Pragu)5) Lokalni muzeji (oni su mešovitog tipa)6) Muzej-kuće – spomen muzeji (primarno su bili legati, Versaj, Rubensova kuća, Paje

Jovanovića u Vršcu). Po veličini mogu biti mali i veliki. Po statusu-razvrstavaju se po nivoima vlasti u muzeju: državna, lokalna vlast i udruženje (ali pod državom ili lokalnom vlašću). Razvrstavanje muzeja po formi- Postalo akutelno od 30-ih godina XX veka. Klasična forma muzeja: u središtu muzejskog procesa je zbirka. Tu spadaju:

1) Nacionalni parkovi (najstariji Jelouston – a zvanično mu je ime Muzej divlje prirode, otvoren 1872.; više nije zbirka već skup svega i u prirodnom okruženju, nije profitan (sem Safari u Keniji) i stalno otvoren za publiku)

2) Eko – muzeji (zametak bi bio kod nas Mećavnik. Rivijer je prvi postavio ideju-da se čovek postavi u sredini. To su spoj prirode i čoveka. Sastoji se iz spomeničkog dela. Osnovna odlika je široka teritorija. Tršić je eko-muzej. Blizu manastira Vrdnik nalazi se muzej hleba. Oni su vezani za odreenu tertoriju i podrazumeva aktivno učešće lokalne

7

zajednice. Najveći je muzej kamina u Kanadi, otvoren 1972., obuhvata više od 100 sela i indijski rezervati. U okviru toga nalazi se muzej indijanske umetnosti)

3) Arheološki lokaliteti (postaje muzej kod nas jednom mestu objedini arheološke ostatke, rekonsturisana naselja, npr. Mediana u Nišu, kao i Lepenski vir, odbrambene strukture i spomenici-npr.vaze. nalazišta su skupa i podrazumevaju zaštitu kulturne baštine. Mora biti sređeno, stalna postavka. Tu je i Gamzigrad. Želeli su da sačuvaju od propadanja. Prvi su bili Britanci. Cilj je bio da arheologija protumači nalazište. Ni jedan arheolog ne može biti samostalan. Najbolje je da se postavi i uredi muzej na samom lokalitetu. Najveći je Marko Boto u Italiji, Konavle u Dubrovniku- i ono je najstarije iz VIII veka- muzej i nalazište stećaka).

ULOGE I FUNKCIJE U MUZEJU

Od nastanka Luvra, one funkcije koje su ga određivale nastaju i u ostalim muzejima. To su zaštita kulturne baštine, izlaganje, zadovoljstvo, obrazovanje. Godine 1922.Žan Kapar odredio dve svrhe muzeja; komunikaciju i naučnu. Postavljalo se pitanje: da li je muzej samo da čuva i da li mu je to primarna funkcija. Ili je primarna didaktička funkcija-da se izloži sve što muzej poseduje. Ili je funkcija izučavanje. Imamo 4 osnovne funkcije muzeja:

1) Funkcija čuvanja-muzej je mesto gde se prikuplja i zaštićuje se baština. Primarno je da se zašititi i da se čuva. Funkcija muzeja je da obezbedi artefakte od uništenja, oštećenja i krađe. Ni jedno delo na bilo kojoj podlozi nije večno. Sva dela će u jednom trenutku nestati i muzej je tu da čuva.

2) Naučna funkcija- po toj funkciji je muzej ustanova koja sama radi i omogućuje drugima naučna istraživanja iz nekih oblasti: istorija, istorija umetnosti, arheologija, biologija, hemija, dokumetalistika. Istraživanja mogu sprovoditi samo muzejski radnici i naučna istraživači.

3) Funkcija izlaganja-muzeji su imali jedan deo da izalžu stalno, a drugi deo povremeno izlažu. Ova funkcija treba da omogući posetiocima da vide dosta artefataka.

4) Funkcija animacije-smatra se da više zahtevi publike nisu samo vodiči već i da muzeji mogu biti interdisciplinarni. Animirana funkcija jeste izložba ali muzeji treba da aktivnije učestvuju u javnom kulturnom životu. Treba da se izalžu manje tematske izložbe ali što češće.

Stalna postavka može da se animira publikom. Bili su i koncerti u Narodnom muzeju. Trebao bi dati koncerti budu češći, tj.da svaka izložba ima koncert iz tog doba. Važno je da ti koncerti budu uz stalnu postavku. Tu su takođe i predavanja; u Sloveniji npr.predavanja o slici. Veći muzeji imaju umetničke radionice koje rade povremeno. Sve se to radi zbog propagande muzeja. Sve funkcije muzeja se spajaju sa publikom.1) Muzej treba da brine o korisnicima. Trebalo bi da bude otovren za široku narodnu masu.2) Muzej je mesto za zabavu, igru, predavanja. I to je mesto za nova saznanja. Jedna uloga je

naučna, a druga didaktička.

8

3) Stalne postavke u ozbiljnim muzejima je mesto za nova saznanja i izložbe su važne. To je mesto kolektivnog pamćenja. I u nacionalnom kolektivnom pamćenju je važno. Šetnja kroz muzej je šetnja kroz prošlost.

4) Muzej je kulturno obeležje jedne sredine. Muzej ima zadataka kultivizacije određene populacije.

5) Muzej mora biti oznaka prestiža. Takože je stvar prestiža države kao i naroda. Prestiž je moć bogatstva, jer poklanjaju velike slike.

6) Muzej je turistička atrakcija i muzejski turaizam je počeo 60-ih godina XX veka. Čak je i to propagandna svrha.

7) Muzej je izvesno ritualno mesto. Muzej treba osmisliti i to sve dok postoji. Otuda se menjaju stalne postavke. Prilagođavaju se dobu u kojem živimo. Svodi se na stalne postavke i koncept.

8) Muzej treba biti privlačan za posetioce. Idealan sklop muzeja je kada se napravi koncept svih 4 funkcija.

Olakšica za izradu koncepta je određena za zbirke gde postoje. Tu treba da pomogne politika nabavke. S jedne strane muzej ne sme da bude antikvarijat, a sa druge strane je radikalno zaštićavanje (sužavanje stalne postavke). Radi se o racionalnom izboru artefakata. Zavisi najviše i od kustosa muzeja. Ima i muzeja koji su prvo osnovani pa se tek onda skupljala zbirka. Takođe tu su i muzeji olimpijade npr.Lozana-koja je sagrađena 1938.a 1956.otvoren za publiku. Skupljali su medalje, koplja, patike. Muzej športa u Zagrebu. Kod nas muzej koja će kod nas doći sa zakonom iz EU. Zakon problemu restitucije. To je vraćanje za nešto što je oteto. Restitucija traže najčešće zemlje koje su npr.kao Grci od Engleske koji traže iz antike. Partenon je imao neke frizove koje je jedan lord (ambasador u Istanbulu) 1802.dobija od sultana dozvolu da skine frezove sa Partenona. 1816. Britanci to traže od lorda i od stvaranja nezavisne Grčke se traži da se to vrati. Kad je Šliman iskopavao Troju deo je uzeo sa sobom i kad je umro uzeo je Berlinski muzej. Sad se to nalazi u Puškinovom muzeju u Moskvi. Restitucija ima problem šta je čije i u kom trenutku se vraća. U samoj Grčkoj sve više je pristalica da se to ne vrati. Protivnici restitucije kažu da se ne sme rasturiti muzejske zbirke. To bi izazvalo revoluciju u konceptu velikih muzeja. To je jedna koje je Evropska Unija donela 1991,godine kao Zakon o restituciji koji se zove i Konferencija jedinstvenog prava. To nisu potpisale: Britanija, Norveška, Švedska i mnoge druge zemlje. Svaka zemlja u EU imala bi šta da da i šta da potraži.

FUNKCIJA ČUVANJA

Od Luvra prva i osnovna funkcija je čuvanje i predstavlja skup aktivnosti u cilju brige o muzejskim zbirkama, upravlja tim zbirkama, te njihovog izlaganja publikacije. Najprostije rečeno još od XIX veka ima: zadatak muzeja je da poveća zbirke, da održi (sačuva) i izlaže zbirke. Funkcija čuvanja muzeja polazi od pretpostavke da su muzejski predemti neotuđivi. Onog časa kad uđu u muzej-zbirka više nije privatno vlasništvo. Nepoželjno je da muzej učestvuje kao kupac. Treba da putem razmene ustupi neke predmete. Zamena-razmena najviše zbog publike. Čuvanje predstavlja skup svih aktivnosti da bi što duže održalo artefakte bilo u

9

postavci ili depou. Potrebno je održavati pominjanje i izlaganje artefataka zbog zaborava. Treba da se povremeno vrše konzervacija i restauracija. Zaštita muzejskih predmeta predstavlja kulturnu zaštitu baštine. U okviru funkcije čuvanja vrši se pored konzervacije i restauracije (vraćanje prvobitne forme i ukljanjanje oštećenja na artefakte). To su najčešće skidanje slojeva prašine, naslage. Restauracija se obavlja u laboratoriji-kod nas to vrši Međunarodni muzej-slike, skulpture, tapiserije. Funkcija čuvanja počinje od povećanja zbirki.Nabavka predmetaMuzeji ne mogu biti pasivna skladišta jer niko im ne daje „obavezni primerak“. Svaki umetnički predmet je dokument jednog doba. Muzej mora biti aktivan u prikupljanju predmeta. Postoje tri razloga nabavke predmeta:

1) Zaštita- najvažnija je za arheološka nalazišta. Umetnički predmeti se nalaze najčešće kod onih koji to i poseduju.

2) Popunjavanje zbirke-nije nagomilavanje već plansko prikupljanje. Takođe postoje politička prikupljanja sa planskom svrhom i nabavka u zavisnosti od muzeja. Popuna zbirke mora biti planska i zbog koncepcije muzeja. Nijalakše je međunarodnim i nacionalnim muzejima.

3) Reprezentativnost-ovde se vodi evidencija o broju i kvalitetu. Najčešće i nema puno reprezentativnosti. Ne može se nagomilavati najpre zbog finansije. Javlja se i problem moralnosti.

Etika u muzeologiji-muzej ne bi smeo da kupuje predmete za koji se zna da je ukraden tj.nesigurnog porekla. Muzeji koji su se zaletali kupovali su falsifikate. Nabavka se vrši na 4 načina:

a) Kupovina- najčešće će muzeji kupovati. Umetničko tržište je treće u svetu po profitu. Najčešće zbog preprodaje i krađe robe. Problem je što muzej ulazi na takvo tržište. Zavisi od mnogo faktora: ponuda, potražnja. Vladaju strogi ekonomski zakoni, cenu u robi podiže anonimnost, istorijski značaj i rizik. Tržišna vrednost ne mora biti merilo kvaliteta i istorijskog značenja. Muzeji se moraju pojavlijvati na tržištu kao kupci. Kada nacionalni muzeji dobiju zadatak da zadrže dela da ne bi otišlo drugima. (imamo 24 grafije- božanstvene komedije na španskom). Muzeji savremene umetnosti imaju veće pogodnosti i najlakše im je. Imaju veću odgovornost. Prilikom kupovine imamo 3 osnovne otežavajuće okolnosti:

- Muzej najčešće mora da plati veću vrednost nego na tržištu- Time se podstiče rast na tržištu- Izaziva se nešto što muzejima smeta, podstiče se nelegana trgovina.b) Pokloni- muzeji treba da budu uporni da im neko nešto pokloni. Ovo je najbolji način

nabavljanja artefakata. Najveći broj artefakata je poklon. Postoji 5 osnovna vida poklona: Poklon- neopoziv i bezuslovan. Mora se strogo pravno regulisati. Ako je živa

osoba i pokloni, to se ne može poništiti. Legat- nešto što muzeji dobiju putem testamenta. Može da ostavi i kao legat

zaveštanja. Umetnik legatom može da obezbedi da izlaganje ne bude dok ne

10

umre. Tu je porodica otpornija. Iako je bezuslovno nije neopozivo, jer porodica može da obori testament.

Poklon uz plaćanje prava na nasleđe- kada se npr.naslede slike, a nema para za plaćanje tih slika onda oni poklanjanju (npr.porodica Pikasa). Muzej plaća pravo na nasleđe. Plaćaju zbog toga što se tako najčešće dobija cela zbirka.

Poklon ne mora direktno biti od umetnika- može biti mecenat. Za to ima 2 razloga: reklama i drastično smanjenje osnovice za porez.

c) Razmena muzeja najčešće po tematskkom-razmena muzej sa muzejimad) Prikupljanje na terenu-najviše se odnosi na iskopavanja tada neko npr.otkopa predmet u

njivi.

ČUVANJE I OŠTEĆENJE ARTEFATAKA

Problem sa muzejskim artefatkima je što su izmešteni iz sredine. Očuvali su se u morskoj vodi, u zemljištu. Svaka vrsta artefakta traži posebno čuvanje. Složeni pristup muzejskim artefaktima utiče prirodno i ljudsko okruženje. Postoje privremene i trajne mere čuvanja. Trajne su u depou i u izložbenoj sali. U depou se može obezbediti samo neko čuvanje. Ima 4 faktora oštećenja:

1) Svetlost (najmanje smeta knjigama)2) Atmosferski-mikroklimatski uslovi (toplota, vlaga, štetne materije)3) Biološki faktori (gljivice, plesan)4) Ljudski faktor.

Svetlost kao faktor oštećenja: muzej mora biti osvetljen. Osvetljenje je u funkciji postavki. Kada svi veliki muzeji imaju česte izložbe usmeruju sijalice i svetlost. Nije opasna za predmete tako kao što je za arhivska dokumenta. Najčešće su opasni UV zraci. Zračenje za pojedine predmete su opasni (kolaži, papir). Svetlost je mnogo opasnija jer se podiže temperatura. Izaziva fotohemijsko delovanje. Papir npr.brzo izbledi i na slici- ulje fotohemija „ubija“ sliku. To je Roskulov zakon. Jedinica osvetljenja se izražava u luksima. Akvarel ne sme imati veće osvetljenje od 50 luksa, ulje na platnu 200 a za muzej 400. Problem je u stalnoj izložbenoj postavci. Samo 8h 360 dana u godini uljana slika će primiti 500 luksa. Muzej se najlakše štiti od prirodne svetlosti. Ona nije mnogo potrebna. U Narodnom muzeju UV je oko 8%. Muzeji imaju providna debela stakla na krovovima i onda je UV ispod 5%. Ima 4 načina odbrane od svetlosti:

1) Debela stakla2) Nema direktnog zraka (nikad direktno ne padaju na predmete)3) Direktno osvetljenje (metalne debele ploče-kod nas ih ima Muzej savremene umetnosti)4) Debele zavese.

U muzejima se prednost daje veštačkoj svetlosti. Muzeji se osvetljavaju pomoću:a) Klasične sijalice- služe za sve. One su jednostavnije i trajnije. Oblik sijalice i snaga su

raznovrsni (može se dozirati nivo svetlosti). Postoji direktno i indirektno osvetljenje. Ima vrlo slabo UV zračenje. Mane: sijalice često troše; treba mnogo sijalica za muzej, a kad ih je mnogo one zagrevaju (misli se na preveliko zagrevanje osvetljenog artefakta).

11

b) Fluorescentne sijalice- služe za opšte osvetljenje; za indirektno osvetljenje. Trajnije su od klasičnih, imaju veći opšti svetlosni efekat, nisu direktno uperene i slabo se zagrevaju. Mane: nema direktno osvetljenje; veća količina UV zraka.

c) Halogene sijalice- služe za direktno osvetljenje. U muzejima se često kombinuju fluorescentne i homogene. Ima struju od 50 W, samo da bi obezbdeio da taj halogeni gas dođe do sijalice. Ima malo zagrevanje-oko 80-100 puta manje od klasične sijalice; ima više svetlosti (tj.daje veći svetlosni efekat); veća trajnost, direktno osvetljenje. Nema infracrveno zračenje, a optička vlakna omogućavaju veću svetlost. Naročito su pogodne za vitrine. Mane: skuplje su, potrebni su transformatori.Infracrveni zraci – svetnost ima dva štetna zraka: ove i UV. Ovi- infracrveni, izazivaju 2 ključne stvari: a) dilatacija- razgradnja materije. Oni podižu toplotu iznutra, i ona podstiče razgradnju. To nije trajno osvetljenje. Dilatacija je usled naizmeničnost postojanja i nepostojanaj svetlosti. Slike su umereno osvetljenje. Kod infracrvenih zraka odjedanput dolazi do nagle svetlosti. Pojavljuju se naprsline, ljuspice na platnu; takođe i na drvu. b) Sušenje- to je posebno važno za slike – uljane boje i akvarela. Sve boje imaju u sastav benzin. To je povratni proces. Mnogo veću opasnost daju UV zraci. Najsigurniji su arheološki spomenici jer im ne mođe ništa. Metal ima problem sa infracrvenim zracima. Drvo je malo osetljivo; takođe su osetljivi papir i tekstil. Postoje 2 stvari koje izazivaju UV zračenja: 1) fotoliza (slično dialtaciji)-odnosi se na celulozu; razgradnja molekula celuloze. Za razliku od dilatacije proces je nepovratan. Boje pojačavaju osetljivost na UV. 2) Fotosenzibilnost- slično fotolizi ali ovog puta ne samo da slika postaje bleda već i boja na platnu. Od ovoga se zaštićuje potpunom izbegavanju prirodne svetlsoti, i toplotu sijalice. Zatim, kad nema posetilaca stavljaju se filteri. U Luvru zidovi su premazani titanijumskom farbom.

Mikroklimatski rizici (atmosferski): 1) Misli se na toplotu i vlagu u samom muzeju. Posebnu pažnju treba obratiti na depoe.

Muzej treba da ima dovoljno aparata koji će stalno meriti temperaturu i vlažnost vazduha. Imamo 4 izvorne toplote:

Spoljna temperatura Zagrevanje Osvetljenje Ljudi.

Osnovni problem je temperatura-toplota. Ne deluje isto na sve materijale. Iam tri ključna oštećenja:

Sušenje materijala- oni koji sadrže tečnost (slike, a donekle i drvo, tu je i papir i koža). Izazivaju se naprsline, ljuštenje boje, slike se smežuraju.

Toplota pogoduje gljivicama, buđi- stvara se mogućnost za vlagu. Na sliakrskom platnu, želatinu (sadrže podloge fotografija). Od ovoga su pošteđene skulpture.

Varijacije temperature-izaziva širenje i skupljanje materijala. Svaki materijal se različito rasteže. Ovo je najveći problem muzejima. Boje se mogu odvajati od platna, ali se slika može restaurirati.

12

Temperatura u depoima treba biti 18-21oC +-2. Rešenje je opšta privatizacija svih prostorija. Opšta klimatizacija-mana je skupoća i prašina; ali trebaju filteri.

2) Vlaga – relativna vlažnost vazduha. Predstavlja odnos između količine vode i vazduha koje se meri u m3. Prororcionalna je sa temperaturom. Problem je kako ne preterati sa toplotom. Izvori vlage u muzeju:a) Prirodna vlažnost vazduha-unutar muzejab) Kiša-koja vlaži zidove (uvećava se infiltracijom – ima šupljine)c) Vlaga u tlu-rešava se nekad isušavanjem tlad) Vlaga posetilaca-npr.da se kaputi ostavljaju u garderobi i disanje.Vlaga ima:

- Najbrže utiče na metal (stvara se rđa)- Tkanina (vlakna nabubre i suše se)- Posebno osetljivi predmeti od različitog materijala (slike, kolaž na platnu-od papira)- Pogubna u kombinaciji sa toplotom. Idealno a najređe velika toplota i velika vlažnost.- Uništava prirodnu otpornost na UV zrake. Vlažnost do 50% +-5, za metal 30%, a za

zarđale 5%, za drvo i kamen 60%.Biološki faktori-prvo je plesan (buđ), povećanje toplote i vlage pogodno razvoju buđi. Idu od mrlja do potpunog oštećenja. Treba redovno provetravati depoe. Insekti: izazivaju najozbiljnija moguća oštećenja, ne idu na metak i kamen. Drvo je veoma ugroženo, pogotovo od stenica. One kopaju kanale i kreću se unutar drveta. Najosetljiviji materijali su svi što u sebi imaju celulozu (platno, papir). Bubašvabe- privlače ih toplota. Lisne vaši-idu na drvo. Artefakti od tekstila, su napadnuti od moljaca (tekstila ima i u lepku).Uzroci za pojavu insekata: treba smanjiti temperaturu i vlagu. Tu su prašina (vole ih stenice), otpaci (za bubašvabe). Kada muzej nabavlja ssumnjive predmete, tako dolazi do prenošenja insekata. Treba čistiti predmete iz spoljen sredine, takođe se moraju čistiti i umetničke slike. Rešenje je da se sem kontrole vrši i dezinsekcija. Dezinsekcija predmeta-npr.slike (ram se skida). Insekti izazivaju toplotu.Manipulativni rizici-ima ih 2 vrste: pakovanje i postavka. Kod pakovanja- najčešći rizici je kod onih predmeta koji se šalju u druge muzeje. Predmeti se više ne šalju brodovima. Prilikom pakovanja treba da se obezbedi da se predmeti ne pomeraju i trebaju se zaštititi. Pogotovo oni koji imaju osetljive delove i koji su sami osetljivi. Dugoročno pakovanje-mora se izbeći biološki dodir nečega sa predmetima. Papir i celofan-prvo se predmeti pakuju (slike, crteži). Oni omogućavaju razmenu gasova, „disanje“, a oni štite i od vlažnosti. Mana im je što se ne mogu zaštititi od insekata. Ne preporučuje se novinski papir. Papirom se ne sme uvijati papirni kolaži, fotografije i tkanine. Stavljenje artefakata u kese – PVC ove kese su zabranjene jer oslobađaju hlorovodoničnu kiselinu (HCL). Mogu se koristiti na kraći rok. Koriste se i polietilenske kese-bolja zaštita, ali mana im je što ne propuštaju toplotu. Nepropustljive su i neprobojne za insekte. U muzejima se koriste za artefakte koji su „zaraženi“.Drveni sanduci i kutije-odlični su za transport; za staklene predmete, artefakte sa arheoloških nalazišta. Čvrsti su i na otpornost. Jedina opasnost je što drva napadaju gljivice iz redova

13

micelijuma. One omekšavaju drvo. Drugi rizici-kada je postavka. Samo postavka je skup svih aktivnosti usmereni da se pokaže javnosti. Cilj postavke je da se određeni predmet fiksira. Fiksiranjem se bave scenografi. Glavni problem fiksiranja je taj što treba da se napravi kopromis tako da artefatki budu čvrsti i da bi izbegli varijaciju. Veća opastnost je i neelastičnost artefakata. Postoje 3 grupe predmeta: slike- uokvirene su, obešene o zid, i to najčešće o ekser. Najbolje je da budu obešene o najlonske niti. Slike moraju slobodno da se kreću. Najlonske niti odvajaju slike od zida. Skulpture- najčešće stoje na metalno stopalo (šrafovi se fiksiraju). Tkanina- se nikada ne stavlja na čiodama, ekserima i dr.direktno na zid. Vezuju se na konopcima, najčešće su na lutkama i na vešalicama. Ponekad se prelepljuju lepljivim trakama. Restauracija- ona je potrebna. Kada čuvamo d ase nešto ne dogodi (da sprečimo npr.gljivice) to je konzervacija. Samo najveći muzeji imaju laboratorije za restauraciju arheoloških i ostalih predmeta. Restuaracija se vri na predmete koji se sastavljaju, vraćajujći im pravi oblik. Restauracija umetničkih dela se poveruju posebnim laboratorijama (specijalizovanim). U svetu postoji dosta privatnih laboratorija. One su specijalizovane za određene artefakte. Samo Britanski muzeji ima svoju laboratoriju. Proces restaruaicje je dugotrajan i skup. Prvo se detaljno istražuje. Tu su optička istraživanja, rentgenska ispitivanja, spektrometrija (to je za platno), aktivacija. Pri restauraciji u procesu su uključeni i kustosi. Restaurator mora da zna iz kojeg su doba predmeti i dr. Kod restauracije se postavlja pitanje šta je autentično slikarsko delo. Pitanje je takođe da li vratitit del okao izvrno li kako ga publika pamti. Ne ići do potpunog čišćenja nego treba ostaviti malo. Restauracija treba da se odlaže jer ona oštećuje predmete. Smatra se da Siktinska kapela može biti restaurirana još 3 puta.

ZAŠTITA MUZEJA

Nema muzeja bez publike. Bezbednost u muzejima se postiže dobrom postavkom. Najdragoceniji i najosetljiviji artefakti se drže u vitrinama. Imaju posebno obezbeđenje. Dolazi do oštećenja. Postoje 3 stvari koje služe kao rizik za bezbednost:

1) Vandalizam- ljudi koji vrše „nasilje“. To je najčešće pojedinac i nema muzeja gde se to nije desilo.

2) Krađa – najčešće je organizovana od strane profesionalaca.3) Nehat – dvostruki: od posetioca npr.ako neko padne. Ima neprobojno staklo; i od kustosa-

zaposlenog-ako čisti artefakte.Zaštita od ovih rizika ima 3 stepena:

Zaštita zgrade – svi tehnički sistemi (kamere, alarmi, obezbeđenje, laseri). Cilj je da se obebedi zgrada od provale.

14

Nadzor samih izložbenih sala – to se vrši kamerama. Manje je usmerena na krađu i služi da se odbrani od vandalizma i kad je gužba i od krađe. I on ima stalne čuvare. Ova služba čuva i noću radi nekih nepogoda.

Zaštita samih predmeta/artefakata – ona je najmanje delotvorna. To je simbolična zaštita za posetioce. I mehanička zaštita- vitrine, slike, konopci. Javlja se problem kako čuvati muzeje na otvorenom.

Prirodan smeštaj skulptura-na otvorenom. Na tim mestima su stavljene kapije-drugi način da se kultura zaštiti noću i danju. Za muzeje su proglašena i velika groblja. Kod nas je za muzej proglašeno Novo groblje. Najteže je zaštiti arheoloških nalazišta. U Gamzigradu postoje 43 čuvara. Veliki bezbednosni rizici su: rat i prirodne nepogode (katastrofe). Još u Prvom zalivskom ratu 1991.godine gađan ej Irački muzej u Bagdadu. Često su muzeji ciljevi bombardovanja. Manastir Monte Kristo je bio prvo muzej. Partenon više nije muzej na otvorenom. U najnovijim ratovima stradali su muzeji u Sarajevu i Vukovaru. Uništenje bombardovanjem je najmanje, a mnogo veće oštećenje je kod pljački. Najviše su uticale okupatorske pljačke. Muzeji se ni u slučaju rata ne smeju preseljavati jer se vrši na brzinu i mogli bi se izgubiti značajni predmeti.Prirodne katastrofe-zemljotresi-od njih se teško štiti, pogotovo kad su u pitanju stare zgrade. Možemo se uzdati samo u preventivne svrhe. Drugi vid su poplave-stradali su muzeji u Veneciji 1996. Najugorženiji su predmeti u depoima. Oluje-stradaju krovoi i treda da u potkrovlju i poslednjem spradu-ne bude važnih predmeta. Požari-muzej u Fici 2001.teško stradao; uništeno je preko 40 remek dela. To je ljudski faktor, nemar, grom. Svaki muzej mora da ima plan evakuacije artefakta. Najčešće se misli na ratna razranja i velike katastrofe. Ekološko zagađenje-dugotrajno i trajno šteti. U Bopalu-artefaki trajno oštećeni; u Tuluzu-takođe kad je amonijak eksplodirao. Muzeji su često smešeni malo iznad grada. Opet je tu preventivna zaštita.

ARHITEKTURA MUZEJA

To je najznačajnija i najsloženija arhitektura svih javnih zgrada. Smatra se najvećom oblašću. Najviše pažnje se posvećuje muzeju. Potrebno je zadovoljiti dva naizged kontradiktorna zahteva:Sama funkcionalnost zgrada koja treba da podrazumeva ekonomičnost prostora, i da omogući depoima da bude temeljna, čvsta; sama ta zgrada implicira muzej.Ima preambicioznih arhitekata koji uruše muzej-tj.uguše ga izgedom. Imaju i ružne funkcionalne zgrade. Muzejska arhitektura je ultilitarna. Treba da zadovolji potrebe muzeja. Najbolji primer za to je Muzej savremene umetnosti-moderna lepota a izuzetno funkcionalan. Prve dve najstarije zgrade sagrađene samo za muzej-namenski: Vatikanski muzej-sagrađen od 1773-1780. Zove se Muzej Pijo-Klementino. Građen u rokoko stilu. I Fridrihov muzej-muzej u Kaselu, zamak vojvode Fridriha II. Zasnovao je muzej od zbirke, i 1769.počeo sa izgradnjom koja je gotova 1780. Više vodili računa o enterijeru. Manji muzeji su podsećali na galerije. Drugo je bilo da su imali želju da budu sakralni objekti (hramovi umetnosti). Oni su sami po sebi spomenici-msli se

15

na starije muzeje. Ima se osećaj monumentalnosti. Pantenon-Rimski muzej, imitira Antiku. Sve do polovine XIX veka (1820) tip okamenjen bez mera za ukus. Muzej je polako postojao element gradova. Oko jednog muzeja ostavlja se prostor da budu još zgrada-to je skup muzeja. U Vašingtonu kompleks od 16 zgrada.

KONCEPT PARALELNOG (VIRTUELNOG) MUZEJA

Pravi muzej nema veze sa estetikom. Od samog početka se muzeji doživljavaju kao kulturne ustanove, a zapravo su informacione ustanove, tj.službe. začeta je ideja o stvaranju paralelnog izmeštenog muzeja. To je onaj koji neće biti samo muzej. Zovu ga još i virtuelni muzej. zagovornici ove vrste kažu da je vrsta paralelnog muzeja-eko muzej. Ona je prevashodno muzeologija kao informaciona nauka. Sa predmetima barata kao sa zbirkom dokumenata. Time se muzej odvaja od sintetizovanog estetskog. Ono osnovno što je u koncepciji-to je muzej zamena. Muzej zamena – da bi bio virtuelni treba da bude bez određene lokacije. Ono što je pretpostavka jeste da se muzeju oduzima kulturni status. 1815.godine Katerverde Nekersije je doživljavao muzej kao fetiš. Slike su bile mediji. Nikola Božidarević napravio triptih (slike) koji se čuva u jednom manastiru. Izvorna namena tj.ideja se svodi na to da namena dela nije samo da stoji. Jedan od najvećih zagovornika paralelnog muzeja Bernard Eloš, kaže da je muzej postao ekvivalent estetike i kulture. Sa aspekta muzeologije kao informacione nauke-muzej je zbirka dokumenata i središte saznanja o prošlosti.Svaki artefakt je muzejski dokument. Pozivaju se na Platonovo potcenjivanje umetnosti. Koncepcija virtuelnog muzeja je muzej zamene (tj.kopije originala). Muzej može biti bez sopstvenog mesta. Tradicionalni muzej zaustavlja vreme, a eko muzej je muzej proticanja. Eko muzeji imaju aspekt savremenosti. Najveći uspeh zagovornika je da su 2007 god.deo grada Rima proglasili za muzej. Ulice su proglašene za muzejske artefakte. To je vid paralelnog muzeja. 1947.godine u Edmontonu, u Kanadi, formiran je muzeobus (autobus koji „krstari“ čitavom zemljom i voze u njemu zamene slika, predmeta). U Francuskoj je pre 4 godine uveden muzeo-voz. Nema muzeja bez zamene tj.kopije. po tradicionalnoj definiciji, u tradicionalnom muzeju zamena službi da se popuni zbirka. Zamena nije nikad potpuna originalu, čak i kad je ista.Po tradicionalnom konceptu muzeja zamena ima samo teorijski značaj. Savremena muzeologija smatra da zamene imaju veoma bitnu ulogu u muzejskoj koncepciji. Zamene ne samo da zamenjuju original već omogućuju eksperiment. Da nema zamene ne bi moglo da se stvori novo originalno delo. Moderni filozofi smatraju da je koncept Rimske kulture zamena. Alat je iz praistorije simulator tj.zamena. postoje dve vrste zamena:

1) Zamena usled nedostatka- zamene u tradicionalnim muzejima su uglavnom nametnute. One nisu željene ni planirane. Najčešće zamene u muzejima su:

Liveni kalupi – najbliži su originalu i najviše liče na njega. Najčešće se izliva gips preko neke skulpture. To livenje je radio i Meštrović.

Izrada dela celine-npr.u Prirodnjačkom muzeju-dinosaurski Makete-najčešće za arheološke muzeje-npr.maketa Lepenskog vira

16

Apstraktni modeli-nisu vidljivi golim okom-npr. Sunčev sistem u planetarijumu. Tradicionalno shvatanje je dvojako. Zamena se koristi da se nešto vidi, a da se sačuva original. Zamenom se predstavlja nešto publici što ne mogu uživo da vide odjednom. Zamena je kopromis između dva cilja muzeja: da zaštiti artefakte i da ih predstavi publici.

Reprodukcija – zamena samo kod slika. Moderni muzeji smatraju da su tradicionalisti u pravu da je zamena prevara originala.

2) Paralelni muzeji imaju:a) Analogne i b) Analitičke zamene.

Muzej zamena počiva na tome da su muzejski artefakti dokumenta. Ima 3 osnovna zadatka:- da sakupi i čuva - da istraži i analizira- da se predstavi javnosti.

S tog aspekta je potpuno informaciono. I virtuelno i paralelno muzeji su da tradicija shvatanja muzeja treba da ima samo prva dva zadatka ili funkcije. Treća funkcija se može realizovati sintezom slike i zvuka. Analogne zamene su zasnovane na optičkoj iluziji a analitička je složenija a ove se i sajber zamena. Nisu sve zamene podjednako značajne. Ovakvim muzejima se omogućava demokratizacija umetnosti. Zamena ne sme da bude previše različita od originala.Analogne zamene su prave, a analitičke su simuliranje originala. Analogna-maketa muzeja, a analitička virtuelno kroz muzej. Analogna zamena stvara se na dva načina: može da reprodukuje original, tačku po tačku (muzej voštanih figura). Original može da se predstavi u drugoj tehnici ili dimenziji. Analogne zamene su često one koje liče na original. U Moskvi ima muzej falsifikata. Časovnici su dugo godina bili modni detalji. Krajem 90-ih opada prodaja digitalnih časovnika. Analogna zamena oponaša original. Fotografije skulptura služe da kad se slika iz različitog ulga omogućuje komparativnu analizu.Kompjuterska analiza nekad vidi i nešto što je slikar želeo da sakrije. Veber je preko jedne slike imao svoj autoportret. Ova zamena je kopija originala, ali usmerava ka detaljima. Razlika između zamene i falsifikata jeste što je zamena kopija. Analitička zamena- trag objekta i ona je različita od originala. Za hemiju, periodični sistem je analitička zamena. Analogna zamena su npr.u hemiji bili minerali. Analitička zamena ne prikazuje fizička svojstva. Rivijer je osnovao Muzej tradicije i umetnosti. Taj muzej nema artefakte, sve su fotografije, skice, nacrti. To je primer analitičke zamene. Ona pokazuje unutrašnja (suštinska) svojstva. Analitička zamena je stručna analiza predmeta. Ona daje dubinske slike, slike u pokretu. Osnovna funkcija- automatska atribucija anonimnih artefakata (slike i dr). Analitička zamena je i virtuelna zamena. Original ne može da se nadomesti zakonom, jer je original jedno, a drugo vremenom se može doći drugom zamenom; tu je i emotivan odnos prema posetiocima. Onaj koji pravi analitičke zamene mora da se odluči je li original ili kopija prava. Imamo 4 etape:

1) skeniranje (numerizacija) npr.u Britanskim muzeijma2) kodiranje-preslikava se trag fotografije, tj.strukture tog artefakta3) prepoznavanje-nije uvek potrebno

17

4) primena na bilo koji predmet-može se uporediti sa nekom drugom slikom. Tehnika, modernost je nemoćna, sudaraju se sa modernom eksperimentalnom umetnošću. Sve više muzeologa se slaže da analitička zamena bude samo po potrebi da se koristi analogna.

Analitička zamena npr.da zameni neki deo skulpture koji nedostaje. Pre ćemo uraditi analognu, pa na osnovu toga se pravi analitička zamena. Gliptoteke- muzeji gipsanih odlivaka. Prve zbirke krajem XIX veka u Francuskoj. Raširile se po celoj Evropi. Gliptoteke na otovrenom da se ima iluzija kako je bilo u vreme tih skulptura. Postoje i muzeji koji to drže i unutra. Pri gliptotekama imaju kompjuterski prikaz kako je npr.pravljena skulptura. U analognom se dtrude da bude rezultat. U IIIveku n.e. se pojavljuju bojene skulpture; uklanjaju se neravnine. Kombinacija analognih i analitičkih zamena se javlja virtuelni muzej. On je najčešće muzej bez originala. Ovo je originalni muzej. Razlike institucionalnog i virtuelnog muzeja.Institucionalni Virtuelni-artefakt sakralizovan -banalizovan (ogoljavanje) artefakata-prezentacija -deskripcija dela-čuvanje -analiza -originali -kumulakrumiVirtuelizacija- mogu se rešiti problemi na više načina, prvo se reši problem čuvanja. Problem dimenzije-rešava i kako ej slika sastavljena. Virtelni muzej se ne razlikuje puno od institucionalnog. Pjer Levi je rekao: virtuelni muzej ne može da pojasni da ima neki artefakt, čak i kad ga ima uživo. Umetnički fotografi koji slikaju umetnost i daju neku drugu notu slike. Novo doba donosi nove tehnike, a klasične ostaju osnova.

MUZEJ KAO INSTITUCIJA

Međunarodna definicija muzeja- muzej je stalna i neprofitna institucija u službi društva. Mnogo veća kontrola za artefakte. Priroda artefakata je da su od univerzalnog značaja prikupljenih sa raznih metoda. Muzej mora biti stalan, zbog čuvanja i izlaganja svog „blaga“. Mora biti javan. Ne postoje čisti privatni muzeji. Muzej mora biti otvoren svakog dana sem ponedeljka (u Srbiji). Mora da poštuje javnost. Primena rada muzeja – ostvarena komercijalizacija (ostvaruju programe). Drugo je modernizacija, upravljanja muzejima. Istorija muzeja pokazuje kako su nastajali i od zbirki. Danas vlast ima višestruku ulogu u radu muzeja. Prva uloga je:

1) normativna uloga vlasti-iz toga proističe da je muzej institucija koja čuva artefakte od kulturne baštine. To su zakoni o zaštiti kulturne baštine, o muzejima. Fondacije kje su kupile staru zgradu i napravile muzej. Sve što je vezano za zakone, to je normativna uloga.

2) Kontrolna uloga vlasti-vlast kontroliše muzeje preko upravnih organa, gde vlasti kontrolišu sprovođenje----

18

3) Organizaciona uloga-kontrola nad muzejima kao institucijama. Oni plaćaju radnike, kupuju artefakte i dr. Vlasništvo muzeja može biti različito ali ostaje javna ustanova. Muzej mora da ima određeni stepen autonomije.

Vlast se najteže odriče kontrole radnika; kao i novih zgrada. Upravu muzeja ne sme da postavlja država. Najčešći vidovi finansiranja države jeste trojako:

a) (potpomažu je lokalne vlasti) neprofitna udruženja i tu prenose nadležnost upravljanja muzejima. Tu često sede ljudi od ugleda. Muzej kao institucija postaje u vlasti opštine, kao i zbirka, dok na zgradom prenos neprofitnim udruženjima. Njime poveruju organizovanje izložbi. Prihodi ulaze u neprofitno udruženje od izložbi.

b) Fondacije – poseban oblik neprofitnog udruženja. Imaju veći stepen autonomije. Daju veće pare a imaju i poreske olakšice. To je velika reklama za preduzeće. Mnoga preduzeća otvaraju muzeje o domenu kojim se bave. Posebna vrsta fondacije su fondacije samog umetnika ili porodice. Često su one korisne jer u okviru toga bude npr.stipendiranje. koren od toga je legat. Od tog legata ostaje fondacija. Ona nije potpuno autonomna. Umetnik sam organizuje upravljanje muzejom. To često rade kolekcionari-daju legat. U Barseloni muzej Miro. U upravnom odboru su članovi prodice, umetnici od ulgeda i jedan čan je od valsti. Taj muzej jeregionalnog karaktera. Katalonske vlasti imenuju upravnika.

c) Privatne zbirke-nema u svetu ni jedan privatni muzej sa privatnom zbirkom. Privatne muzeje najčešće prave privatna preduzeća (manjih često porodičnih muzeja). Nemaju upravni odbor, vlast nema ni kontrolnu ulogu. Neki eko-muzeji su pretvoreni u zabavne parkove. Vlast uvek ima nadležnost muzejima.

FINANSIRANJE MUZEJA

Osnovni problem za muzeje je što je neprofitna ustanova. Muzej ima zaradu od izložbi, ulaznica. Razlikuju se veličina i tip muzeja koji utiču na finansiranje muzeja.

1) Finansira se putem javnih subvencija. Njih daju vlasti (državna ili lokalna). One odlaze na troškove održavanja, zaposlene. Neke od subvencija su redovne (plate, troškovi održavanja) a neke povremene (za izložbe). One mogu biti i od javnih udruženja, koji daju povremeno.

2) Pokloni i legati-one su privatne donacije nenovčane i usmerene ka obogaćivanju zbirki.3) Sponzorstvo (mecenatstvo)- preduzeća povremeno daju. To je namenski, gde sponzor

očekuje promociju. Preduzeća traže takođe da se predstave na otvaranju.4) Sopstveni prihodi muzeja-oni su mali. To su pre svega prihodi od prodaja ulaznica koja

nije ekonomično isplatljiva. Tu su i od prodaje publikacija kod izložbi ili od izdavačkog centra. Pare od toga idu samo na štampanje drugih publikacija. Prihod ima i iznajmljivanje ljudskih resursa. U svetu muzeji prave minijaturne kopije i to prodaju.

19

Muzeji iznajmljuju sale; zbog npr.nekog spota, modnih revija. Više ne postoje muzeji koji se finansiraju samo od vlasti. Međutim, vlasti i dalje plaćaju najviše.

Muzeji se sve više uključuju u komercijalne aktivnsoti najčešće to rade izdavači. Traži se da nove postavke budu u kontaktu sa publikom. Najveći muzeji komericijalnom aktivnošću pokrivaju ni 1/5 troškova. Narodni muzej je pred zatvaranje od toga pokrivao samo 8% troškova. Posebna vrsta finansiranja je stalna investicija. Najmanji trošak je kad se nešto kupuje da bi se pripojilo nekoj zbirci, jer to ostaje večno. A najveći su za održavanje zgrada i to je muzeografsko uređenje (lečenje, konzerviranje i zaštita). U te troškove spadaju i rekonstrukcije. Kad su u pitanju stalne finansije najugroženiji su lokalni muzeji.Muzejsko osobljeOno je važno iz razloga: čuvanja, zaštite i zbog publike. Publika je usvojila da se zaposle stručnjaci. Muzej klasično ima: kustose i čuvare. Veliki muzeji imaju upravnike ili direktore. Kustosi su istoričari umetnosti. U poslednje vreme kod velikih muzeja javlja se uemtnički direktor (iz redova kustosa) koji se bavi nabavkom i direktor menadžer (bavi se parama i organizaciji rada). Obavezan u nacionalnim muzejima je registrator (lice odgovorno za smeštaj zbirki od depoa preko sali). On je tehnočko lice jer je upućen u to npr.koliko teških slika može stati na zidu kao i o ogromnim skulpturama. U Narodnom muzeju ih ima samo dvoje. Odgovorni za predmet koji idu u druge muzeje, a bave se fizičkom stanju predmeta. Čak i neki manji muzeji imaju informatičare (Narodni muzej 4)- on ne vodi samo bazu podataka već vodi i multimedijalne izložbe. Veliki muzeji imaju stalne rukovodioce privremenih izložbi. Zatim imaju PR- komunikator sa javnošću (publikuje medije), tu je i scenograf (za pripremanje izložbe) i koristi se i za stalne i za povremene izložbe. Tu su i dokumentalista (npr.negde je to često informatičar) i bibliotekar. Takođe tu je i čuvar (osoblje za prijem publike), biletari, garderoberi, razvodnici, domari.

NARODNI MUZEJ-POLOŽAJ I POSLOVI

Naši muzeji rade na osnovu Zakona o zaštiti kulturnim dobrima. I kaže se da je Narodni muzej neprofitna kulturna ustanova koja obalvja delatnost zaštite kulturnih dobara. Narodni muzej po Zakonu o radu registrovan i za istraživanje i eksperimentalni razvoj. Narodni muzej je pravna institucija nadležna za sve muzeje. Narodni muzej vrši kontorlu muzeja, daje im stručnu pomoć. S apojavom savremenih muzeja dolazi do promena, i sa poslednjim amandmanom on je matičan muzej za umetničku, arheološku i numizmatičku građu do 1900. godine. Iz ovih definicja proističu osnovne delatnosti kojima se bavi Narodni muzej:

- Istržaivanje i evidentiranje kulturnih dobara- Utvrđivanje kulturnih dobara (npr.Muzej je redak od 15 svetskih koji može to da radi)- Vođenje registra kulturnih dobara- Pružanje stručne pomoći (u održavanju npr. muzeja u Zaječaru)- Prikupljanje, sređivanje i čuvanje artefakata (kulturnih dobara)- Da tehnički i fizički zaštiti kulturna dobra- Da izlaže kulturna dobra

20

- Da organizuje predavanja, prezentacije (kulturno-didaktička delatnost)- Izdavanje publikacija- Da se omogoći stručno usavršavanje radnika

Iz ovih zadataka proističu poslovi Narodnog muzeja: Prikupljanja Dokumentuje Kategorizuje Čuva i štiti Istražuje (obrada kulturnih dobara) Pokreće istraživačke projekte Predstavlja kulturnu baštinu Informiše javnost Obavlja izdavačku delatnost Obavlja bibliotečku delatnost.

Ovo je opseg rada skoro svakog nacionalnog muzeja. Narodni muzej, da bi dobio status nacionalnog muzeja mora imati ove poslove. Sa tog aspekta Narodni muzej ima 4 odseka (službe):

1) Cenatr zbirki i istraživanja (ima 4 odeljenja): Odeljenje za arheologiju (brine o lokalitetima ali se tu čuvaju i svi predmeti

nađeni na lokalitetima) Odeljenje za Srednji vek (čuvaju se npr.nešto iz lokaliteta ali da je povezano za

srednji vek) Odeljenje za istoriju novije umetnosti (od vremena renesanse-kasni srednji vek pa

do II svetskog rata) Odeljenje za numizamtiku

Tu se još nalazi i istraživačko-razvojne jedinice (dokumentacioni centar baza; planovi). Nalazi se i odeljenje posebnih muzeja gde pored Narodnog muzeja imamo još 5 njih: 3 kalsična i 2 arheološka nalazišta: Galerija fresaka je 1973.postala deo Narodnog muzeja, osnovao je Miroslav Krleža. Sada ima 800 kopija srednjovekovnih fresaka. Spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića (Rastko je ostavio u legat kuću i sve stvari u kući gde su se nalazile i Nadeždine slike). Muzej Vuka i Dositeja –osnovan 1949.i memorijalni je muzej, a 1979.postaje deo Narodnog. Lepenski vir-pripojen 1982.Narodnom, nalazi se kod Donjeg Milanovca. Đerdap-u Kladovu, 1996.deo Narodnog muzeja.

2) Centar za zaštitu (ima 3 dela): Odeljenje za preventivnu zaštitu (da čuva od oštećenja) Odljenje za konzervaciju i restauraciju Odeljenje istraživačke laboratorije (npr.napravi se neko platno i eksperimentiše

se).3) Centar za komunikaciju:- Odeljenje dokumentacije (centralna dokumentacija, fotolaboratorije, muzejska arhiva-

građa)

21

- Biblioteka (specijalizovana)- Odeljenje za rad sa publikom- Odeljenje za realizaciju programa (2 odseka-izložbeni i izdavačka delatnost)4) Muzejske službe (prava, računovodstvena, održavanje, obezbeđenje).

22