Embed Size (px)
Citation preview
1
Prvi čas
Radio amaterizam je hobi u kojem učesnici koriste različite vrste radio-komunikacije i opreme kako
bi međusobno, direktno komunicirali, uglavnom iz vlastitog zadovoljstva, rekreacije, ali i opšteg
društvenog interesa.
• Radio-amater je osoba koja komunicira preko radio-talasa (potrebna je antena) pomoću
radio stanice i mikrofona ili putem telegrafije.
• Radio-amater može preko radio-talasa da komunicira sa radio-amaterima iz celog sveta
• On zavodi svaki razgovor (vezu) u dnevnik, i kasnije šalje QSL kartu kao dokaz o ostvarenoj
vezi
• Često učestvuje na takmičenjima i za svoj klub osvaja trofeje i dobija diplome
• Za vreme vandrednih okolnosti i ratnog stanja radio-amater stoji na raspolaganju vojsci i
obavlja komunikaciju putem radio-talasa
• Radio-amater je osoba koja komunicira preko radio-talasa (potrebna je antena) pomoću
radio stanice i mikrofona ili putem telegrafije.
Radio amater može postati svako bez obzira na dob, pol, etničku pripadnost ili versko uverenje. Radio
amateri ne poznaju nacionalne granice i svaki radio amater je u stvari prijatelj sa kojim komuniciramo
bilo kojom vrstom emisije (telefonijom, telegrafijom, digitalnim emisijama itd).
Radio amaterski kodeks
Radio-amater je pažljiv i pun obzira. Neće se svesno ponašati tako da za vreme održavanja
veze uskraćuje drugima zadovoljstvo i ometa ih.
Radio-amater je odan i privržen pokretu. Pomaže svojim drugovima u klubu, ostalim radio-
amaterima, svom savezu radio-amatera u koji je učlanjen i koji predstavlja i zastupa
njegove interese .
Radio-amater prati razvoj nauke i tehnike. Svoje uređaje dopunjuje i dograđuje, stalno ih
usavršava prateći najnovija tehnička dostignuća. Svoja saznanja o korišćenju stanice tj.
radu na opsegu, stalno usavršava.
Radio-amater je uvek prijatelj drugima. On savetuje početnike i prijateljski im pomaže,
spreman je da sarađuje sa svima.
Radio-amater je odmeren i uravnotežen. Radio-amaterizam je dobrovoljna, slobodno
izabrana aktivnost . Pravi radio-amater neće nikada dopustiti da mu radio-amaterska
aktivnost smeta u nekoj od njegovih obaveza, da ugrozi njegovu porodicu, posao, da utiče
na uspeh u školi ili njegov položaj u društvu.
Radio-amater je rodoljub. Svoje znanje, iskustvo i svoje uređaje uvek je spreman da stavi u
službu svoga društva i otadžbine.
2
Udruživanje radio amatera i institucije
Radio klub je osnovni oblik udruživanja radio amatera. Radio klubovi organizuju kurseve i polaganje
klasa za stare i nove radio amatere. Takođe vode evidenciju članstva, brinu se za podmladak, šire
tehničku kulturu, organizuju rad u takmičenjima, organizuju druženja, a svakom članu kluba je čast da
radi i brani „boje“ svog kluba.
Savez radio amatera Srbije (SRS) je nacionalno udruženje u koje su dobrovoljno udruženi radio-
klubovi i građani sa teritorije Rep. Srbije. Cilj SRS-a je širenje tehničke kulture i obrazovanja na polju
telekomunikacija i elektronike. Takođe SRS je predstavnik njenih članova i pred državnim organima i
institucijama.
RATEL je republička agencija za telekomunikacije na teritoriji Republike Srbije koja se bavi
regulativom, nadzorom i administrativnim poslovima vezanim za elektronske komunikacije, a samim
tim, radi na izdavanju licenci za radio-amatere. Pravilnikom za rad amaterskih radio stanica je
regulisan rad amaterskih stanica. Način sticanja zvanja radio amaterskog operatora i način dobijanja
licence je propisan ovim pravilnikom
IARU – International amateur radio Union je međunarodna organizacija radio-amatera koja donosi
preporuke koje regulišu rad radio amaterske službe, u skladu sa propisima ITU. Ratifikacijom od
strane nacionalnih organizacija dokumenti IARU imaju snagu zakona.
ITU – Međunarodna agencija za telekomunikacije je organizacija iz porodice organizacija UN. Bavi se
usklađivanjem rada država u telekomunikaciji. Međunarodnim pravilnikom o telekomunikaciji, ITU je
regulisao sve uslove iz oblasti telekomunikacije, samim tim i amaterske radio komunikacije (raspored
frekventnih opsega, definicije snage i antene, vrste radio emisije, ponašanje u održavanju radio veza,
pozivne znake i dr.).Ovo je obavezan dokumenat za sve članice.
Upoznavanje sa osnovama
1. Telekomunikacije su svaki prenos, odašiljanje ili prijem znakova, signala, informacija,
zvuka, bilo kojim putem (žičnim ili bežičnim);
2. Radio komunikacije su telekomunikacije pomoću radio talasa;
3. Radio stanica je jedan ili više predajnika, prijemnika, kombinacije ova dva i ostale
opreme, antena i sl;
4. Simplex – prenos koji se obavlja naizmenično najprije u jednom, a zatim u drugom
smeru. Ovo znači da radio stanica koja odašilje ne može istovremeno i primati (npr. Toki
voki ručna radio stanica);
5. Duplex – prenos koji se obavlja istovremeno u oba smera tj. Radio stanica u isto vreme i
šalje i prima signale (primer: telefon).
3
Pozivni znaci
Svaki licencirani radio-amater ili klub ima svoju jedinstvenu pozivnu oznaku koju nazivamo „pozivni
znak“. Pozivni znak amaterske stanice se sastoji od prefiksa, broja i sufiksa:
Prefiks – oznaka države (Srbija je YU i YT)
Broj – može da označava bilo šta npr. geografsku regiju, pokrajinu, okrug, klasu ovisno o regulativi
unutar saveza neke države
Sufiks – kombinacija slova, najčešće u odabiru radio amatera
Dodaci u pozivnom znaku mogu biti razlomačka crta /oznaka
/MM - radio stanica na brodu
/AM - radio stanica u avionu
/P - radio stanica na privremenoj lokaciji
prefiks/pozivni znak - radio stanica koja radi iz neke druge zemlje sa tim prefiksom
/QRP - radio stanica koja emituje malom snagom
Pitanje za kursiste: Odrediti prefiks, broj i sufiks za: YT7P, N3ELN, 3DAØAD, YU75AOP, VE1AAW/AM
Prefiksi okolnih država ili najčešće „viđenih“ na bandu
Naziv Prefiks
Austrija OE
Bosna i Hercegovina E7
Bugarska LZ
Češka OK
Francuska F
Hrvatska 9A
Italija I
Mađarska HA i HG
Makedonija Z3
Nemačka DL, DK, DJ, DF, DH
Rumunija YO
Rusija R, RA…RZ, UA, UB, UC...
Slovačka OM
Slovenija S5
SAD W, K, N, AA
Japan JA, JE, JK, JL
Engleska G, GB, 2E
Y U 7 A O P
prefiks broj sufiks
4
Fonetska abeceda
Pri radu telefonijom u uslovima slabije razumljivosti neke važne reči se ne mogu dobro razumeti
(pozivni znaci, imena operatora, mesta i sl.). Zato se koristi sricanje ili na engleskom spelovanje.
Pojedina slova u reči se zamanjuju posebno odabranim rečima. To su opšte poznate reči, imena
gradova, imena reka, imena planina... Na prijemu se beleži samo prvo slovo te reči.
Obratiti pažnju na brojeve 1 i 5 koji se speluju kao "jedinica" i "petica" kako bi se razlikovali od jedan-
sedam i pet-šest. Takođe obratiti pažnju da se broj nula piše sa crtom (Ø) a slovo „O“ bez ove crte.
ZNAK YU ICAO-ITU IZGOVOR
ZNAK YU
A Avala Alpha ælfə
Ć Ćuprija
B Beograd Bravo brɑːˈvəʊ
Č Čačak
C Cetinje Charlie tʃɑːli
Dž Džep
D Drina Delta dɛltə
Đ Đakovica
E Evropa Echo ɛkəʊ
LJ Ljubovija
F Futog Foxtrot fɒksˌtrɒt
Nj Njegoš
G Golija Golf ɡɒlf
Š Šabac
H Heroj Hotel həʊˈtɛl
Ž Žabljak
I Igalo India indiə
J Jadran Juliett dʒʊliˈɛt
K Kosovo Kilo kiːləʊ
L Lovćen Lima liːmə
M Morava Mike maik
N Niš November nəʊˈvɛmbə
O Obilić Oscar ɒskə
P Pirot Papa pəˈpɑː
ZNAK YU ICAO-ITU IZGOVOR
Q Qvorum Quebec kwiˈbɛk
1 Jedinica One wʌn
R Ruma Romeo rəʊmiəʊ
2 Dva Two tuː
S Sava Sierra siˈɛərə
3 Tri Three θriː
T Timok Tango tæŋɡəʊ
4 Četiri Four fɔː
U Užice Uniform juːniˌfɔːm
5 Petica Five faiv
V Valjevo Victor viktə
6 Šest Six siks
W Duplo ve Whiskey wiski
7 Sedam Seven sɛvən
X Iks X-Ray eksrei
8 Osam Eight eit
Y Ipsilon Yankee jæŋki
9 Devet Nine nain
Z Zemun Zulu zuːlʊ
Ø Nula Zero ziərəʊ
5
2 čas
Opšti pojmovi amaterskih radio – stanica
AMATERSKA PRIMOPREDAJNA RADIO STANICA je radio stanica koja je u radioamaterskoj službi. Sastoji se od prijemnika, predajnika, antene i pripadajuće opreme. Ona služi za održavanje radioamaterskih veza.
AMATERSKA RADIO STANICA (ARS) je radio stanica u amaterskoj službi. VRSTE AMATERSKIH RADIO STANICA
- amaterske primopredajne stanice (klupske i lične), - amaterske predajne stanice za radiogoniometrisanje,
- amaterske repetitorske stanice, - amaterske radiofar stanice, - amaterske prijemne stanice
VREME RADA ARS nije unapred određeno. One rade povremenou toku 24h. MESTA SA KOJIH SE KORISTE ARS su fiksne lokacije ili tačke koje nisu unapred određene za vreme kretanja ili zadržavanja. AMATERSKA REPETITORSKA STANICA je stanica kojom se automatski primaju i istovremeno emituju signali drugih amaterskih stanica koje su u istom frekventnom opsegu, rade vrstom emisije F3E (FM) uz maksimalnu devijaciju od 5kHz. RADIO FAR je predajna radio stanica postavljena na određenoj lokaciji radi emitovanja posebnih signala u svrhu istraživanja prostiranja radio talasa i za druga tehnička istraživanja. RADIO AMATERSKA SLUŽBA je služba radio veza za obuku pojedinaca, ostvarivanje međusobnih veza i za tehnička istraživanja radioamatera t.j. ovlašćenih lica koja se interesuju za radio tehniku samo iz sopstvenih pobuda i bez novčane koristi. AMATERSKI RADIO OPERATOR (ARO) je lice osposobljeno za korišćenje amaterskih radio stanica i koje poseduje licencu AMATERSKA SATELITSKA VEZA je radio veza između amaterskih radio stanica posredstvom amaterskih satelita. RADIOAMATERSKI FEKVENTNI OPSEG je frekventni opseg namenjen amaterskoj službi
ANTENSKI SISTEM je deo opreme radio stanice koju čine antene, antenski vodovi i uređaji za prilagođenje AMATERSKA RADIO VEZA U VANREDNIM PRILIKAMA je radio veza koja se ostvaruje kada ja u pitanju bezbednost ljudskih života ili zaštita imovine. AMATERSKA STANICA I SMETNJE. ARS ne smeju svojim radom stvarati smetnje u prijemu radio stanica drugih službi, prijemu radio, TV i ostalih prijemnika. Nosilac prava korišćenja radio stanice je dužan da otkloni smetnje ili ARS mora prestati da radi.
6
Radio – amateri i geografija
Radio amatersko shvatanje geografije je nešto drugačije nego što se prikazuje na političkim kartama
sveta.
Svakako, svaki politički entitet tj. država se računa kao tzv. DXCC država, govoreći u radio-
amaterskom žargonu. Takođe postoje još neka pravila kao što su:
- Kopno odvojeno od matične države udaljeno više od 100 km (na istom ili drugom
kontinentu): primer UA2 – Kaliningrad
- Ostrva koja pripadaju nekoj ostrvskoj skupini ili usamljena ostrva koja su udaljena od obale
matične države više od 350 km
- Ostrva koja pripadaju nekoj državi, ali put do tog ostrva pripada nekoj drugoj državi
- Posebne teritorije, kao što su Ujedinjene nacije, ostrvo Spratly i sl.
Iz ovog broja različitih uslova, radio amaterska karta sveta trenutno sadrži 340 DXCC zemalja na šest
kontinenata.
Takođe Radio amaterska karta sveta je podeljena na regione, CQ ili WAZ zone i ITU zone.
Srbija se nalazi u prvom regionu, 15-oj WAZ zoni i 28-oj ITU zoni.
--------> IARU regioni ITU zone
CQ (WAZ) Zone
7
Radio operatori početničke klase mogu da rade na sledećim talasnim dužinama:
HF (High frequencies) - visoke frekvencije (3 - 30 MHz) ili KT (kratki talasi)
VHF (Very high frequencies) - veoma visoke frekvencije (30 - 300 MHz) ili UKT (ultrakratki talasi)
UHF (Ultra high frequencies) - ultra visoke frekvencije (300 - 3000 MHz) ili UKT (ultrakratki talasi)
3.5 MHz Band (talasna dužina 80m - kratki talasi-HF) Snaga/W
3560-3580 CW 100
3580-3590 Digitalni modovi 100
3590-3600 Digitalni modovi 100
3600-3750 Sve vrste rada 100
7 MHz Band (Talasna dužina 40m - kratki talasi-HF)
7000-7035 CW 100
7035-7045 Digitalni modovi 100
7040-7200 Sve vrste rada 100
21 MHz Band (Talasna dužina 15m - kratki talasi-HF)
21000-21080 CW 100
21080-21120 Digitalni modovi 100
21120-21149 CW 100
21149-21151 Rezervisana frekvencija za radio-farove -
21151-21450 Sve vrste rada 100
28 MHz Band (Talasna dužina 10m - kratki talasi-HF)
28000-28050 CW 100
28050-28150 Digitalni modovi i CW 100
28150-28190 CW 100
28190-28225 Rezervisana frekvencija za radio-farove -
28225-29300 Sve vrste rada 100
29300-29550 Amaterske satelitske komunikacije -
29550-29700 SSB i CW 100
144 MHz Band (Talasna dužina 2m - Ultrakratkti talasi-VHF)
144035-144150 CW 50
144150-144800 SSB 50
144800-144995 Digitalni modovi 30
144995-145193.5 Repetitori - prijemne frekvencije repetitora 30
145200-145593.5 FM 30
145594-145793.5 Repetitori - predajne frekvencije repetitora -
145800-146000 Amaterske satelitske komunikacije 75
432 MHz Band (Talasna dužina 70cm - Ultrakratki talasi-UHF)
432000-432100 CW 50
432100-432400 Sve vrste rada 50
432400-432500 Rezervisana frekvencija za radio-farove -
432500-433000 Sve vrste rada 30
433000-433400 Repetitori - prijemne frekvencije repetitora 30
433400-433600 FM 30
433600-434000 Sve vrste rada 30
434000-434600 SSB i ostale Phone 30
434600-434985 Repetitori - predajne frekvencije repetitora -
435000-438000 Amaterske satelitske komunikacije 75
8
Rad na repetitorskoj mreži ili na simplex kanalima (VHF i UHF)
REPETITORSKI I SIMPLEKSNI KANALI Amaterske repetitorske radio stanice (repetitori) rade samo na određenim frekvencijama unutar frekvencijskih podopsega predviđene band planom i sa razmakom od 12,5 kHz izmedju dva kanala. Ranijom raspodelom kanala, pomak između dva kanala iznosio je 25 kHz, ali je to promenjeno. Repetitori koriste Frekventnu modulaciju FM (F3E) kao vrstu rada. Razmak između prijemne i predajne frekvencije repetitora na 144 MHz je 600 kHz a na 432 MHz je 1600 kHz. Razmak između dva simpleksna kanala takođe iznosi 12,5 kHz.
Spisak Repetitorskih kanala 144 mhz
Spisak simplex kanala 144 Mhz
Kanal Stara Predaja Prijem Pomak
Kanal Stara
oznaka Frekvencija
(Khz)
oznaka [MHz] [MHz] [MHz]
V16 S8 145.200
RV48 R0 145.600 145.000 -0.600
V17
1.452.125
RV49 R0X 1.456.125 1.450.125 -0.600
V18 S9 145.225
RV50 R1 145.625 145.025 -0.600
V19
1.452.375
RV51 R1X 1.456.375 1.450.375 -0.600
V20 S10 145.250
RV52 R2 145.650 145.050 -0.600
V21
1.452.625
RV53 R2X 1.456.625 1.450.625 -0.600
V22 S11 145.275
RV54 R3 145.675 145.075 -0.600
V23
1.452.875
RV55 R3X 1.456.875 1.450.875 -0.600
V24 S12 145.300
RV56 R4 145.700 145.100 -0.600
V25
1.453.125
RV57 R4X 1.457.125 1.451.125 -0.600
V26 S13 145.325
RV58 R5 145.725 145.125 -0.600
V27
1.453.375
RV59 R5X 1.457.375 1.451.375 -0.600
V28 S14 145.350
RV60 R6 145.750 145.150 -0.600
V29
1.453.625
RV61 R6X 1.457.625 1.451.625 -0.600
V30 S15 145.375
RV62 R7 145.775 145.175 -0.600
V31
1.453.875
RV63 R7X 1.457.875 1.451.875 -0.600
V32 S16 145.400
V33
1.454.125
V34 S17 145.425
V35
1.454.375
V36 S18 145.450
V37
1.454.625
V38 S19 145.475
V39
1.454.875
V40 S20 145.500
V41
1.455.125
V42 S21 145.525
V43
1.455.375
V44 S22 145.550
V45
1.455.625
V46 S23 145.575
V47
1.455.875
9
Spisak repetitorskih kanala 432 mhz
Spisak simplex kanala 432 mhz
Kanal Stara Predaja Prijem Pomak
Kanal Stara Frekvencija
oznaka [KHz] [KHz] [KHz]
oznaka [KHz]
RU368 RU0 434.600 433.000 -1.600
U272 SU16 433.400
RU369 RU0X 4.346.125 4.330.125 -1.600
U273
4.334.125
RU370 RU1 434.625 433.025 -1.600
U274 SU17 433.425
RU371 RU1X 4.346.375 4.330.375 -1.600
U275
4.334.375
RU372 RU2 434.650 433.050 -1.600
U276 SU18 433.450
RU373 RU2X 4.346.625 4.330.625 -1.600
U277
4.334.625
RU374 RU3 434.675 433.075 -1.600
U278 SU19 433.475
RU375 RU3X 4.346.875 4.330.875 -1.600
U279
4.334.875
RU376 RU4 434.700 433.100 -1.600
U280 SU20 433.500
RU377 RU4X 4.347.125 4.331.125 -1.600
U281
4.335.125
RU378 RU5 434.725 433.125 -1.600
U282 SU21 433.525
RU379 RU5X 4.347.375 4.331.375 -1.600
U283
4.335.375
RU380 RU6 434.750 433.150 -1.600
U284 SU22 433.550
RU381 RU6X 4.347.625 4.331.625 -1.600
U285
4.335.625
RU382 RU7 434.775 433.175 -1.600
U286 SU23 433.575
RU383 RU7X 4.347.875 4.331.875 -1.600
U287
4.335.875
RU384 RU8 434.800 433.200 -1.600
RU385 RU8X 4.348.125 4.332.125 -1.600
RU386 RU9 434.825 433.225 -1.600
RU387
4.348.375 4.332.375 -1.600
RU388
434.850 433.250 -1.600
RU389
4.348.625 4.332.625 -1.600
RU390
434.875 433.275 -1.600
RU391
4.348.875 4.332.875 -1.600
RU392
434.900 433.300 -1.600
RU393
4.349.125 4.333.125 -1.600
RU394
434.925 433.325 -1.600
RU395
4.349.375 4.333.375 -1.600
RU396
434.950 433.350 -1.600
RU397
4.349.625 4.333.625 -1.600
RU398
434.975 433.375 -1.600
10
Vrste radio emisija (načina rada)
- Telegrafija je način komuniciranja pomoću radio uređaja korišćenjem signalnog koda (najčešće Morzeove azbuke).
- Telefonija je način komuniciranja pomoću radio uređaja korišćenjem glasa. Može biti FM telefonija, AM telefonija, SSB telefonija itd.
- Digitalni modovi – generisanje signala pomoću raznih interfejsa, modema ili računarski generisan signal (teleprinter, PSK, Olivia itd.)
OZNAČAVANJE RADIO EMISIJA se vrši sa devet simbola a obavezni su 5, 6. i 7 simbol 5. označava vrstu modulacije glavnog nosioca 6. označava prirodu signala koji moduliše glavni nosilac 7. označava informaciju koja se prenosi Radio amateri početničke klase mogu emitovati F3E i J3E emisije Primer: F označava frekventno modulisan signal 3 označava da je u pitanju jedan kanal sa analognom informacijom E označava da je u pitanju telefonija, Ovu vrstu emisije (F3E) obično označavamo kao FM. Primer 2: J označava jednobočni opseg,potisnut nosilac 3 označava kanal sa analognom informacijom E označava telefoniju ova oznaka (J3E) je ekvivalent oznaci SSB.
U praksi se najčešće emisije označavaju kao: CW – telegrafija SSB – telefonija (jedan bocni opseg) FM – telefonija (frekventno modulisana) a kod digitalnih modova obično označavamo vrstom digitalne emisije npr: RTTY – teleprinter PSK31 – PSK tj. Phase Shift Keying (popularan DIGI mod sa bezbroj varijacija) Olivia – Olivia (sporiji, ali „robusniji“ digi mod, otporniji na smetnje) Hell – Hellschreiber (mod koji je koristila Nemačka vojska u II svetskom ratu) itd.
11
3 ČAS
SADRŽAJ AMATERSKIH RADIO KOMUNIKACIJA Amaterske radio veze omogućavaju najšire međusobno upoznavanje ljudi različitih interesovanja. Radio amaterizam je nespojiv sa bilo kakvom netrpeljivošću: rasnom, socijalnom, političkom ili nekom drugom. Nije dozvoljena verska, politička, komercijalna ili bilo koja vrsta propagande. Obavezno je da amaterska radio veza bude u duhu Ham Spirit-a1, tj.Međunarodnog kodeksa ponašanja radio amatera. Prilikom rada preko repetitora potrebno je pridržavati se kodeksa rada preko repetitora. Tokom održavanja radio amaterske veze neophodno je dati ocenu razumljivosti signala. Prilikom rada fonijom, kvalitet prenosa signala određuje se RS(T) skalom koja se sastoji od grupe od 2 broja za veze i grupe od 3 broja za telegrafiju i digi modove gde je: R – razumljivost 1-5 S – snaga 1-9 T – ton 1-9 (samo važi za telegrafske i digitalne veze) Na primer, 59 predstavlja najbolju ocenu po RS skali gde je razumljivost potpuna sa izuzetno jakim signalom. Kod rada frekventnom modulacijom (FM), ocena prenosa signala ocenjuje se kombinacijom slova Q i broja od 1 do 5. Značenje brojeva je identičan kao i kod RS skale gde je, 1 nerazumljiv signal - 5 potpuno razumljiv signal, npr. potpuno razumljiv signal ocenićemo kao Q5. Da bi korespodent znao sa kim razgovara neophodno je dati svoje ime i mesto javljanja (QTH). Prilikom održavanja veze mogu da se razmenjuju i podaci o radio stanici, snazi, anteni, vremenskim uslovima i temperaturi. Ovi podaci predstavljaju šablon veza koji se koristi prilikom svakodnevnih komunikacija. Ponekad se izmenjuju samo raporti, ali ovo su slučajevi kada je veliki pritisak na neku stanicu da se održi veza tzv „pile-up“. Ovo se dešava ako se stanica javlja iz neke zemlje u kojoj nema mnogo radio amatera pa svi žele da urade vezu sa ovom stanicom ili je stanica na nekoj DX ekspediciji2 , opet u nekoj „retkoj“ zemlji ili nekom usamljenom ostrvu kada svi žele da „urade“ novu zemlju, regiju, ostrvo itd. Iz ovoga zaključujemo da je potrebno primiti samo raport da bi veza bila ispravna. 1 HAM SPIRIT je međunarodni kodeks radio amatera.To je pravilo ponašanja na radio amaterskim frekvencijama koji neguje najpozitivnije ljudske osobine. Radio amater je odmeren i human, neće se ponašati tako da uskraćuje drugima zadovoljstvo u radu i na radio talasima. Zabranjen je svaki vid diskriminacije, nepristojno ponašanje, korištenje pogrdnih reči, izraza i psovki. 2 DX ekspedicija je odlazak jednog ili više radio amatera sa opremom (radio uređajima, antenama itd) u neku regiju, državu, ostrvo gde nema ili ima jako malo radio amatera sa ciljem da omogući ostaloj radio amaterskoj populaciji održavanje veze sa stanicom koja je na DX ekspediciji. Primer: nenaseljena pacifička ostrva, naučne baze na Antarktiku, države tzv „trećeg sveta“ gde ne postoji radio amaterski pokret i sl.
12
ŠEMA VEZE TELEFONIJOM (srpski)
● CQ3 80, CQ 80, CQ 80 metara. Ovde YU7AOP, YU7AOP, YU7AOP poziva i prelazi na prijem. □ YU7AOP ovde YU1XX YU1XX. ● YU1XX ovde YU7AOP. Dobar dan (dobro jutro, dobro veče i sl.) i hvala na javljanju. Tvoj raport je 59 (ili odgovarajući), modulacija je izvrsna (loša, vrlo dobra, dobra, čista i sl.). Ja se javljam iz Zrenjanina (spelovati) i zovem se Bogdan (spelovati). Kako je to stiglo do vas? YU1XX sluša te YU7AOP. □ YU7AOP ovde YU1XX. Dobar dan Bogdane, srdačan pozdrav i hvala na odazivu. Tvoj raport je 59 a modulacija je čista. Ja se javljam iz Minićeva i moje ime je Joca. Kako je to prošlo? YU7AOP ovde YU1XX prijem. ● YU1XX ovde YU7AOP. U redu je Joco sve je primljeno. Ja radim sa uređajem TS930S, snage 100W i dipol antenom. Vreme u Zrenjaninu je lepo, sunčano temperatura je oko 27 stepeni. Pošto nam je ovo prva veza želeo bih da razmenimo QSL karte. Mikrofon ponovo tebi, izvoli. YU1XX sluša te YU7AOP. □ YU7AOP ovde YU1XX. U redu je Bogdane, hvala ti na informacijama. Ja radim sa uređajem FT897 i sa takođe dipol antenom. Inače i kod mene je slično vreme samo što temperatura nije toliko visoka. QSL-ku ću ti poslati preko biroa. Ništa više ne bih imao, puno te pozdravljam i do ponovnog slušanja. YU7AOP ovde YU1XX koji završava. ● YU1XX ovde YU7AOP. Joco hvala ti na informacijama.. Pozdravljam te i nadam se da ćemo se ponovo čuti. YU1XX ovde YU7AOP završava. □ Pozdrav i do ponovnog slušanja. Napomena: ● oznaka, označava u ovom slučaju ono što govori operator iz YU7AOP, dok korespondent Joca YU1XX tj. ono što on govori je označeno sa znakom □. 3 Skraćenica CQ označava opšti poziv, tj. poziv svim stanicama – skraćenica je od engleskog „Seek you“.
ŠEMA VEZE TELEFONIJOM (engleski)
● CQ3 80, CQ 80, CQ 80 meters this is YU7AOP, YU7AOP, YU7AOP calling CQ and standing by. □ YU7AOP this is PA0NMJ PA0NMJ. ● PA0NMJ this is YU7AOP. Good afternoon dear friend and thanks for call. Your signal report is 59. My QTH is Zrenjanin – I spell: (spelovati) and my name is Bogdan, like... (spelovati). How did you copy? PA0NMJ this is YU7AOP. □ YU7AOP this is PA0NMJ. Good afternoon Bogdan and thanks for call. Your signal report is 59 also. My QTH is Laren like.... (spelovati) and operator here is Walter, lik.... (spelovati). Mike back to you Bogdan. YU7AOP this is PA0NMJ over. ● PA0NMJ this is YU7AOP. OK Walter, I copy all OK. My transceiver here is TS930S, running about 100W and antena is dipol. Weather condition here in Zrenjanin is sunny, temperature is about 27 degrees celsius. Please send me your QSL card my is sure. Mike back to you Walter. PA0NMJ this is YU7AOP over. □ YU7AOP this is PA0NMJ. OK Bogdan. Thank you for information. My working condition here is FT897 and vertical antenna. Weather here is cloudy and rainy, temperature is about 10 degrees centigrade. My QSL is 100% sure via the buro. Now, I wish you all the best to you, best DX and hope to see you again YU7AOP this is PA0NMJ is now clear. ● PA0NMJ this is YU7AOP. Thank you Walter for nice contact. Best regards. PA0NMJ here is YU7AOP is clear. □ Bye Bogdan.
13
AMATERSKE SKRAĆENICE Amaterske skraćenice su nastale, kako se telegrafijom ne bi prenosile cele reči i rečenice već da se, koliko je to moguće emisija skrati. One su uvedene iz jednostavnog razloga - da bi se veza ubrzala. Skraćenice su nastale uglavnom iz engleskog jezika, tako je npr TNX – Thanks, OP – operator itd. Druga vrsta skraćenica su Q kodovi. Opet, telegrafija, kako se ne bi prenosile rečenice jedna skraćenica je zamenjivala čitavu frazu ili neku prostu rečenicu. Amaterske skraćenice kao i kratice Q koda su skraćenice iz telegrafije i vremenom su ušle u svakodnevni govor fonijom, pa je njihovo poznavanje postalo neophodno. Danas se osim delimično u foniji koriste i u digitalnim modovima rada.
ALL Sve MNI Mnogo
ANT Antena MY Moj
AS Sačekajte NAME Ime
BEST Najbolje NICE Lepo
CALL Poziv NR Blizu, pored
CALLBOOK Adresar radioamatera NW Sad
CQ Opšti poziv OK Sve u redu
CW Telegrafija OP Operator
DEAR Dragi prijatelj OM Stari prijatelj
DX Daleka veza PSE Molim
EX Bivši R Primljeno
FER Za RIG Radio uređaj
FONE Telefonija RST Raport
FREQ Frekvencija TX Predajnik
GA/GM/GE Dobar dan/Dobro jutro/ Dobro veče RX Prijemnik
GMT/UTC Vreme po Griniču, SKED Dogovorena veza (QRX)
GND Uzemljenje SSB Telefonija
HAMLET Operator početnik SURE Siguran
HI Izraz smeha SK Kraj veze
HW? Kako me čujete TEST Proba, Takmičenje
IS je, jeste TNX Hvala
K Prelazim na prijem XYL Udata operatorka
LOG Dnevnik rada/veza YL Mlada operatorka (neudata)
MEZ Srednjeevropsko vreme 73 Amaterski Pozdrav
MIKE Mikrofon 88 Poljubac Q kratice
QRM Smetnje od drugih stanica QSL Potvrđujem
QRN Atmosferske smetnje QSO Veza
QRO Velika snaga QSY Pređite na drugu predajnu frekvenciju
QRP Mala snata QTH Mesto
QRT Prestanak rada QRU Nemam ništa za vas
QRV Spreman za rad QSLL Izmenićemo QSL kartu
QRX Zvaću ponovo za... QRL? Da li je ova frekvencija slobodna?
QRZ? Ko Zove? QTC Telegram
QSB Jačina signala se menja (feding) QRA Ime moje stanice je...
14
DNEVNIK RADA AMATERSKE RADIO STANICE Propisima svih nacionalnih radioamaterskih organizacija i prema međunarodnim propisima, obavezan dokument svake ARS je dnevnik rada ili Log. Vođenje dnevnika je obavezno. Dnevnik sadrži sledeće rubrike: redni broj veze, datum, vreme (po GMT-u), pozivni znak stanice sa kojom je održana veza, frekvenciju, vrstu rada, ocenu kvaliteta veze po odgovarajućoj skali, lokaciju ARS sa kojom je uspostavljena veza, ime operatora sa kojim smo uspostavili vezu i evidenciju QSL karata. U dnevnik se unose sve veze. Postoje univerzalni, takmičarski dnevnici, dnevnici za mobilne veze i sl. Po upisivanju poslednje veze u dnevnik isti se mora čuvati 3 godine. Primer vođenja dnevnika (prvi red je prevod kolone)
BR. DATUM GMT POZIVNI
ZNAK FREQ VRSTA RADA RAPORT RAPORT NAPOMENA QSL QSL
NR. DATE GMT CALL FREQ MODE RPRT RPRT REMARKS QSL QSL
SENT RCVD SENT RCVD
56 15.5.2015 15.50 VE3KS 21 SSB 57 59 ONTARIO, BEN X
57 15.5.2015 19.33 VR2BG 7 CW 599 599 X X
58 16.5.2015 14.40 JA7ARM 21 PSK31 599 599 AKITA, KON X
59 17.5.2015 16.50 YU7TRI 144 SSB 59 59 KN04KV, DULE X
Obratite pažnju na vezu YU7TRI, umesto naziva mesta tu je QTH lokator, sledi objašnjenje:
QTH LOKATOR je sistem određivanja i iskazivanja lokacije na površini Zemlje koji je razvijen za potrebe radioamatera. Sa 6 karaktera (2 slova, 2 broja i 2 slova) označava se lokacija radio stanice. Za prenošenje radio vezom ovaj je sistem mnogo pogodniji od uobičajenog sistema geografske širine i dužine. Obično se koristi u UKT vezama i takmičenjima iz razloga što se vrlo lako može izračunati udaljenost između dve stanice na osnovu njihovih QTH lokatora. QTH lokator YU7AOP, je KN05EJ.
Type equation here.
15
4 ČAS
TEORIJA ELEKTRICITETA, ELEKTROMAGNETIZMA I RADIJA - ELEKTRON je materijalna čestica koja nosi minimalnu količinu negativnog naelektrisanja.
- PROTON je materijalna čestica koja nosi minimalnu količinu pozitivnog naelektrisanja.
- ATOM je najmanji deo materije i sastoji se elektrona, neutrona i protona.
- MOLEKUL je najsitnija čestica od koje je sačinjeno neko telo.
- PROVODNICI su materijali sa mnogo slobodnih elektrona koji omogućavaju protok električne energije.
- POLUPROVODNICI su materijali sa manjim brojem slobodnih elektrona, gde je kretanje naelektrisanja smanjeno.
- IZOLATORI su materijali kod kojih nema slobodnih elektrona, pa samim tim ne mogu da provode električnu struju.
- ELEKTRIČNA STRUJA je usmereno kretanje slobodnih nosioca naelektrisanja (elektrona ili jona) kroz provodnik. Jačina struje obeležava se slovom I. Jedinica za merenje struje je Amper (A) 1A=1000mA. Jačina električne struje meri se ampermetrom.
- ELEKTRIČNI NAPON je razlika potencijala između dve tačke u električnom kolu. Obeležava se slovom U. Jedinica za merenje napona je Volt (V) 1V=1000mV. Merni istrument naziva se voltmetar.
- ELEKTRIČNA OTPORNOST je osobina sredine da se suprotstavlja kretanju električne struje. Veličina otpornosti zavisi od vrste materijala i od dimenzija materijala. Električnu otpornost označavamo slovom R. Jedinica za otpor je om ( ) (1 k =1000 , 1M = 1000k ). Električni otpor se meri instrumentom koji se zove ommetar.
- OMOV ZAKON nam daje zavisnost jačine električne struje od napona u kolu i otpornosti kola:
𝑰 =𝑼
𝑹
i ekvivalentno: 𝑼 = 𝑹 ∙ 𝑰 i 𝑹𝑼
𝑰
ELEKTRIČNA SNAGA je sposobnost električne struje da izvrši određeni rad u jedinici vremena. Električnu snagu obeležavamo sa P, a jedinica za merenje snage je vat (W). (1 W=1000 mW i 1kW= 1000W). Električna snaga se meri instrumentom koji se zove vatmetar. Izvršeni rad električne struje će biti veći što je viši napon i što je jača električna struja, pa imamo da je:
𝑷 = 𝑼 ∙ 𝑰
i ekvivalentno: 𝑼 =𝑷
𝑰 tj. 𝑰 =
𝑷
𝑼
- ELEKTRIČNO POLJE je prostor između tela u kome deluju električne sile, tj.privlačne i odbojne sile usled kretanja naelektrisanja, koja su nabijena elektricitetom i sl.
16
- MAGNETNO POLJE je prostor oko magneta gde se oseća dejstvo magnetnih sila. Njega predstavljamo pomoću tzv. silnica. To su linije koje pokazuju smer poja i kreću se od severnog ka južnom polu magneta. Jedinica za izračunavanje magnetnog polja je amper po metru (A/m),a jačina magnetnog poja obeležava se slovom H.
- ELEKTROMAGNETNO POLJE je prostor koje u sebi sadrži komponente električnog i magnetnog polja.
- RADIO TALASI su elektromagnetni talasi čija je frekvencija niža od 3 THz i koji se prostiru bez veštačkog navođenja. Brzina prostiranja radio talasa je 300000 km/s.
- TALASNA DUŽINA je rastojanje između dva uzastopna talasa. Obeležava se slovom λ (lambda) Jedinica za izračunavanje je metar. Računa se:
λ =𝑐
𝑓=
300
𝑓[𝑀ℎ𝑧]= [𝑚]
- FREKVENCIJA je broj oscilacija u sekundi. Obeležavamo je sa ƒ. Jedinica za merenje frekvencije je herc (Hz). Odgovarajuće veće jedinice su kiloherc (kHz) (1 kHz=1000 Hz) i megaherc (MHz) (1 MHz = 1000 kHz = 1000000 Hz). Instrument kojim se meri frekvencija zove se frekvencmetar.
- MODULACIJA je postupak utiskivanja niske frekvencije (NF) u noseći visokofrekventni (VF) signal.
- SIGNAL je nosioc informacija.
- AMPLITUDNA MODULACIJA (AM) je promena amplitude VF signala pod uticaje modulišuće niske frekvencije.
- FREKVENTNA MODULACIJA (FM) je promena frekvencije VF signala pod uticajem modulišućeg signala. Kod ove modulacije amplituda VF signala ostaje ista, samo se menja frekvencija. Ova promena frekvencije naziva se DEVIJACIJA.
17
- SSB modulacija je jednobočni prenos signala. To je modulacija sa ukinutim nosećim talasom i jednog bočnog pojasa. Postoji USB-gornji bočni pojas koji se koristi na frekvencijama iznad 10 MHz i LSB-donji bočni pojas koji se koristi na frekvencijama ispod 10 MHz.
ELEKTRIČNE KOMPONENTE - OTPORNIK je radio tehnički element koji ima poznatu električnu otpornost. Izrađuju se kao žičani, slojni ili puni (masivni). Otpornici mogu biti stalni i promenljivi. Otpornici se izrađuju u omskim, kiloomskim i megaomskim vrednostima.
Stalni otpornik Promenjivi otpornik - KONDENZATOR je radio tehnički element koji ima sposobnost da zadrži određenu količinu elektriciteta. Sastoji se od dva metalna provodnika u obliku ploča, metalnih traka i sl. između kojih se nalazi sloj izolatora. Kapacitet kondenzatora zavisi od njegovog oblika (od geometrije) i od vrste izolatora. Može imati fiksnu kapacitivnost, a može imati i promenljivu kapacitivnost. Kapacitet se obeležava slovom C a jedinica za merenje kapacitivnosti je Farad (F). U praksi se najčešće koriste manje jedinice pF, nF i μF (piko farad, nano farad i mikro farad).
Blok kondenzator Promenljivi kondenzator Elektrolitski kondenzator
18
- ZAVOJNICA je radio tehnički element koji ima poznatu induktivnost. Sastoji se od žice
namotane u jednom ili više slojeva oko nosača od plastike, impregnisanog papira ili nekog sličnog materijala. Mogu imati jezgro od feromagnetika. Induktivnost se obeležava slovom L a meri se jedinicom Henri (H). U praksi se najčešće koriste manje jedinice μH i mH (1H = 1000 mH ili 1000000 μH).
Zavojnica - DIODA je osnovni poluprovodnički element. Najčešće se upotrebljava kao ispravljački a može
se koristiti i kao stabilizatorski (Zener dioda) i upravljački (varikap dioda) element .
- TRANZISTOR je poluprovodnički element koji se koristi kao pojačivač. Postoje dva tipa
tranzistora: PNP i NPN.
19
5. čas
ELEKTRONSKI SKLOPOVI - ISPRAVLJAČ je uređaj koji nam omogućava ispravljanje naizmeničnog napona u jednosmerni napon za napajanje električnih uređaja.
- MIKROFON je naprava koja zvučne talase pretvara u električne impulse
- ZVUČNIK je naprava koja električne inpulse pretvara u mehaničke oscilacije,odnosno u zvuk.
- ELEKTRIČNI FILTERI su elektricni sklopovi koji propustaju naizmenične struje odredjenih frekvencija, dok one drugih frekvencija oslabljuju ili ih uopste ne propuštaju.
- NF POJAČIVAČ je električni sklop koji pojačava signale niske frekvencije.
- VF POJAČIVAČ je električni sklp koji pojačava signale visoke frekvencije.
- OSCILATOR je izvor naizmenične struje i napona određene frekvencije.Postoje dve vrste oscilatora: kristalni oscilator (VCO) kod koga je frekvencija oscilovanja ista i oscilator promenjive frekvencije (VFO) kod koga se frekvencija oscilacija menja.
- PLL SINTEZA je visokostabilan kristalni oscilator koji se stabiliše uz pomoć povratne sprege.
- AM DETEKTOR je sklop koji izdvaja NF modulišući signal iz visokofrekventnog nosećeg signala.
- FM DETEKTOR je sklop koji omogućava da se FM signal demoduliše,tj. FM signal se pretvara u AM signal koji se obrađuje u NF signal koji mi možemo čuti.
PRIJEMNICI, PREDAJNICI, PRIMOPREDAJNICI,ANTENE, VODOVI ZA NAPAJANJE I IZVORI NAPAJANJA - PRIJEMNIK je,kako i samo ime kaže,deo radio stanice koji služi za prijem visokofrekventnih signala. Dve osnovne grupe prijemnika su:direktni i superheterodinski. Osetljivost na VF signal je osnovna karakteristika prijemnika i opisuje osobinu prijemnika sposobnost da primi i pojača signale. Prijemnik mora da bude selektivan tj. da prima samo željenu frekvenciju i stabilan tj. da ne menja frekvenciju tokom rada.
- PREDAJNIK je deo radio stanice koji proizvodi visokofrekventne signale.
- PRIMOPREDAJNIK je radio stanica koja u sebi sadrži prijemnik i predajnik.
- RADIO STANICA je jedan ili više prijemnika,jedan ili više predajnika,prijemnik i predajnik sa dodatnim opremom (ispravjač,antena) koja služi za ostvarivanje radio veza.
- ANTENA je deo antenskog sistema u kome se električne oscilacije pretvaraju u elektromagnetne talase i odašilju u prostor.
OSNOVNI TIPOVI ANTENA: POLUTALASNI DIPOL je antena dužine jednake polovini talasne dužine ( /2) odgovarajuće frekvencije. Može biti horizontalan ili vertikalan, otvoren ili zatvoren.
otvoreni dipol
zatvoreni dipol
20
vertikalni dipol Vertikalna GP antena (Ground plane) (vertikalno polarisan)
Za dipol i vertikalne antene obično kažemo da nemaju usmereno zračenje. dijagram zračenja dipol antene
Dipol antena je obično dugačka polovinu talasne dužine (izuzimajući zatvoreni dipol), npr. za opseg od 40m polovina talasne dužine je 20m. Postoje i antene pune talasne dužine u vidu zatvorene petlje, a to su Quad i Delta loop, koje su izvedene od zatvorenog dipola. Quad petlja Quad petlja Delta petlja oblika „diamond“ oblika „kvadrat“ x x x x x x Napajanje Napajanje Napajanje
21
Radio amateri vrlo rado grade i koriste antene usmerenog zračenja. Najčešće su to Yagi i Cubical Quad antene, ali se koriste i „srodne“ antene, tj. antene izvedene od ova dva najčešća dizajna (primer: oblong quad, moxon itd) Yagi i Cubical Quad antene su sastavljene od više elemenata:
- dipol tj. zračeći element
- reflektor (nalazi se iza dipola), i duži je od dipola
- direktor (nalaze se ispred dipola tj. u smeru zračenja i kraći su od dipola) Smer zračenja YAGI antene Horizontalni i vertikalni dijagram zračenja usmerene antene.
22
ELEKTROMAGNETNI TALASI – PRIRODA TALASA I NJIHOVO PROSTIRANJE Radio talas ili elektromagnetni talas je fizikalna pojava koju čine električna i magnetna polja, koja se opštim imenom zove zračenje. Život na zemlji odvija se u uslovima neprekidnog delovanja elektromagnetnog zračenja. Postoje različiti izvori zračenja:
- svetlosni talasi, radio-talasi, mikrotalasi i X-zraci (rendgen), elektromagnetni vibratori, živino-kvarcne cevi, radioaktivno raspadanje materijala, uređaji za induktivno zagrevanje, radari, radio i televizijski predajnici, dalekovodi visokog napona, mobilni telefoni itd.
Elektromagnetni talas se širi u okolni prostor konačnom brzinom koja je u vakuumu jednaka brzini svetlosti. Brzina širenja elektromagnetnih talasa u vazduhu, tj. atmosferskom prostoru, malo je manja od brzine svetlosti, ali ta je razlika zanemariva, pa se uopšteno smatra da se širi brzinom svjetlosti. Najvažnije karakteristike elektromagnetnih talasa su: - talasna dužina (λ)- je najmanja udaljenost dve tačke iste faze pokreta jednog talasa. - frekvencija (f) – broj punih oscilacija (treperenja, treptaja, ciklusa) u jedinici vremena. - brzina prostiranja (c) - brzina prostiranja izračenog elektromagnetnog talasa praktično je jednaka brzini svetlosti i iznosi oko 300.000 km/s. - polarizacija talasa - može biti vertikalna ili horizontalna
23
Prostiranje elektromagnetnih talasa Svi slojevi Zemljine atmosfere imaju značajan uticaj na prostiranje elektromagnetnih talasa, pa zato od njihovih fizičkih svojstava zavisi kvalitet prijema. Zemljina atmosfera se može podeliti na tri osnovna sloja: troposfera, stratosfera i jonosfera. Za kratke talase najvažniji sloj je jonosfera koja se nalazi na nekih 80 km od Zemlje i nije homogena, već pod raznim uticajima je raslojena na više slojeva, pa tako ovisno o dobu dana i noći i frekvenciji, talasi se odbijaju od jonosferu ili prolaze kroz nju. odbijanje talasa od jonosfere Ultrakratki talasi se ne odbijaju od jonosfere. Zemljište jako apsorbuje površinski talas. Oko Zemljine krive se ultrakratki talasi ne mogu savijati, tj. imaju malu difrakcionu sposobnost. Zbog toga je domet UKT-a praktično ograničen na rastojanje direktne optičke vidljivosti. Zbog ovih sposobnosti UKT talasi se koriste u komunikaciji sa svemirskim stanicama, satelitskim prenosima TV i radija i sl. UKT talasi se lako odbijaju od brodove, avione i slične predmete na zemlji pa ga zbog toga koriste radarski sistemi. Radio-amateri su i ovakve osobine talasa iskoristili pa su usavršili različite tehnike rada kao što su: troposfersko provođenje (TROPO), odbijanje UKT preko sporadičnog sloja E (Es), odbijanje talasa od mesečeve površine (EME), komunikacija putem amaterskih satelita, FAI, TEP (Trans ekvatorijalno prostiranje), odbijanje od meteora (MS) itd.
