Prva Vojvodjanska Brigada

7/25/2019 Prva Vojvodjanska Brigada

1/616


2/616

U spomen svim poginulim i prezivelim borcimaPrve vojvoanske brigade


3/616

INSTITUT ZA ISTORIJU

Edicija Vojvodina u borbi

SERIJA HRONIKE

Knjiga 20

Redakcija

Milan Dra, Zvonimir Golubovi, dr Danilo Keci, dr Jan Kme,mr Ranko Konar, ura Laak, dr andor Mesaro, ivan Milisa-

vac, Sreta Savie, Magda Simin i ivan Tadi

Urednik

DR DANILO KECI


4/616

ORE VASI - SRETA SAVI

NOVI SAD 1979


5/616

Recenzenti

Mr Ranko Konarivko Mali

Novak PetroviJovan tokovac Doje

bof sUB NORZ ,d|Ap njv V e , k n j lPf obezbeddli su Pokrajaiski od-bor bUBNOR-a SAP Vojvodine, Optinski odbor SUBNOR-a Novi

i>ad i SIZ kulture Vojvodine.


6/616

UMESTO PREDGOVORA

O Prvoj vojvoanskoj brigadi i do sada se pisalo i govo-rilo, ali tek ovom knjigom dobijamo delo u kome je detaljnoopisan njen borbeni put od nastanka do kraja rata. Taj putje bio koliko teak toliko i slavan. U toku dvoipogodinjegpostojanja taj put je bio ispunjen neprekidnim, moie se reidanononim borbama sa formacijama raznolikog neprijateljapoev od okupatorskih nemakih jedinica, zatim ustakih,domobranskih i drugih pa sve do etnikih jedinica. Okupa-tor je zajedno sa svim tim svojim slugama i pomagaima utoku itavog rata pokuavao i nastojao da uniti nae snage,ali su sva ta nastojanja konano propadala. I ne samo to,ve su nae snage iz svih tih okraja izlazile jo jae i jo od-lunije u borbi za konanu pobedu. Svim tim neprijateljimanaroito je Prva vojvoanska brigada bila kost u grlu i kada

je neprijatelj planirao napade na partizanske snage uvek je uprvom planu bila Prva vojvoanska. I kao to se vidi iz oveknjige kroz Prvu vojvoansku brigadu prolo je oko 4.000boraca, od kojih je preko 1.600 poginulo. Prva vojvoanska

je svojom organizovanou, upornou i herojstvom sa osta-lim borcima NOB-a pronela slavu vojvoanskog narodnoos-lobodilakog pokreta i oruane revolucije na dugom ratnomputu irom cele Jugoslavije, od Vojvodine, Bosne, Crne Gore,Srbije, Beograda, Slavonije i Slovenije sve do granice naezemlje, gonei, unitavajui i pobeujui neprijatelja do ko-nanog osloboenja zemlje.

Kao to se zna, nae prve brigade nisu formirane u

Vojvodini, ve u istonoj Bosni do ega je doveo splet raznih


7/616

/okolnosti, a pre svega situacija u kojoj su se nalazili NOP i

njegove oruane snage u Sremu i situacija sa 6. istonobosan-skom brigadom u istonoj Bosni. Vremenski, to je bilo u ok-tobru 1943. godine.

Posle velike nemake ofanzive na Prusku goru (krajavgusta), u Sremu su dejstvovala tri partizanska odreda i jed-na eta sa preko 800 boraca. Pored toga, skoro u svim seli-ma Srema, postojale su i dejstvovale mesne partizanske de-

setine, koje su predstavljale odredske rezerve, i ije je ljud-stvo ekao poziv u odrede, kao uostalom i brojni dobrovolj-ci. Postojee snage mogle su u to vreme eventualno da osta-nu u Sremu, ali, s obzirom na ravniarski teren, a naroitou zimskim mesecima, ne bi bile dovoljno iskoriene, niti bimogle brojno jaati i prerastati u krupnije formacije. Stoga

se nametala potreba da se pronae i stvori iri manevarskiprostor za dejstva i omoguavanje breg razvoja vojvoan-skih oruanih snaga i za povezivanje sa oruanim partizanskimjedinicama na susednim teritorijalna. Srena je okolnost bi-la to se u oktobru u Srem prebacila dva bataljona 6. isto-nobosanske brigade, usled teke situacije u kojoj se u to

vreme nala. Naime, etnici su, uz pomo nemakih i usta-kih snaga, preovladali na njenoj teritoriji i bili glavni oslonacokupatora.

U zajednikom razmatranju tadanje situacije, kakou Sremu, tako i u istonoj Bosni, dolo se do zajednikogzakljuka da treba snage ujediniti i tako ujedinjeni, zajed-nikom borbom, pronai izlaz-

Svi dalji dogaaji potvrdili su pretpostavke da e se nataj nain omoguiti nesagledivi rast oruanih jedinica u Voj-vodini, da e postojati neogranieni uslovi prebacivanja vi-ka ljudstva u istonu Bosnu i da e se na teritoriji istone

Bosne od tog ljudstva i ve postojeih moi formirati novekrupnije oruane jedinice. Takoe su se potvrdile pretpo-

stavke da e se zajednikim snagama razbiti etnici na terito-riji istone Bosne, da e se stvoriti prostrana slobodna te-ritorija i da e se 6. istonobosanskoj brigadi omoguiti punirazvoj, kao i formiranje novih jedinica na toj teritoriji. Pre-ma tome moe se rei da je zajednika borba Bosanaca iVojvoana imala ogroman vojni i politiki znaaj za Vojvo-

dinu i za istonu Bosnu.


8/616

\

A sada bih neto rekao o samom formiranju Prve vojvo-

anske brigade. Poznato je da je u decembru, 1942. odranoOkruno partijsko savetovanje u Novim Karlovcima, pozna-to kao Sasko savetovanje. Na tom savetovanju je konstatova-no da su dananje nae snage toliko izrasle, a i potrebe na-lau da se formira I vojvoanska udarna brigada i odluenoje da se to odmah predloi CK KPJ i Vrhovnom tabu. Pred-log je ve 10. januara 1943. i upuen.

Kao to se vidi, na tom savetovanju je doneta odlukada se stvaraju vojvoanske brigade, iako je tada boraki sas-tav odreda bio uglavnom iz Srema. Znai, ne sremske, vevojvoanske brigade, ime se htelo jasno rei da NOP i oru-ane snage Srema pripadaju celovitom vojvoanskom NOP-u,odnosno da oruane snage u Vojvodini, bez obzira u kome sukraju nastale i kakav im je nacionalni sastav, moraju imatioptevojvoanski karakter.

Moe se postaviti i pitanje zato je Prva vojvoanskabrigada formirana tek 11. aprila 1943. kada se zna da je onanastala jo u danima prelaska glavnine Sremskog odreda uistonu Bosnu. Kaem kada se zna zato to je tada taj

Odred, koji je kasnije nazvan Grupom udarnih bataljona,poprimio sva svojstva jedne udarne jedinice brigade. Presvega, tri bataljona tog odreda su napustila svoju i prele nadrugu teritoriju. Zatim, ti bataljoni su kao jedna celina po

svojoj organizaciji, disciplini, taktici dejstva, borbenom is-kustvu, raspoloivim kadrovima, i po politikoj svesti, prak-tino oznaavali brigadu ve u novembru, 1942. kada su pre-

li u istonu Bosnu. Meutim, poto su brigade formiranetek po odobrenju Vrhovnog taba, na to se odobrenje, odnos-no na saglasnost sa predlogom Saskog savetovanja od 10. ja-nuara, ekalo itavih pet meseci, da bi konano brigada bilaformirana 11. aprila i to opet bez formalne saglasnosti Vr-hovnog taba.

Kako je Prva vojvoanska brigada najvei deo vremenaprovela i borila se na teritoriji istone Bosne sa 6. istonobo-sanskom brigadom i drugim jedinicama na toj teritoriji, iz-neo bih i znaaj te saradnje.

Povezivanje, spajanje i zajednika dejstva partizanskihjedinica istone Bosne i Vojvodine od oktobra 1942. pa do

septembra 1944. godine, ostvarila su dalekosene rezultate u


9/616

razvitku ustanka u istonoj Bosni i u Vojvodini. Proirenjemoperativne teritorije na istonu Bosnu reen je glavni pro-

blem daljeg razvoja ustanka u Vojvodini, a i daljeg razvojaustanka u istonoj Bosni, pre svega likvidacijom glavnih et-nikih snaga. Zajednika borba protiv okupatora i nirodnihizdajnika 6. istonobosanske brigade i ostalih jedinica iz is-tone Bosne kao i Sremskog odreda, a kasnije vojvoanskihbrigada, postigla je izvanredne uspehe na vojnom i politi-kom planu, u kulturno-prosvetnom radu i drugim delatnosti-ma, a naroito u ostvarivanju bratstva i jedinstva narodaistone Bosne i Vojvodine.

Veliki broj boraca Vojvoana i Bosanaca poginulih uzajednikim borbama, koji lee na zajednikim grobljima i-rom istone Bosne, i danas ukazuju i podseaju na trajno

prijateljstvo naroda istone Bosne i Hercegovine, koji se sva-ke godine sreu na tim svetilitima, negujui zajednitvo iuvajui bratstvo i jedinstvo iji su prvi pioniri bili upravoborci 6. istonobosanske brigade i Sremskog odreda, odnosnoPrve vojvoanske brigade.

Pored svega onoga to je reeno i to e se jo rei oPrvoj vojvoanskoj brigadi, smatram da uvek treba istai ne-

ke njene posebne kvalitete koji su vezani za njen boraki irukovodei sastav. Pre svega, ako se ima u vidu da su prvatri bataljona koji su preli iz Srema u istonu Bosnu i koji

su postali jezgro Prve brigade, bila sastavljena od boracamlaih od 20 ili oko 20 godina, to moemo slobodno rei da

je to bila brigada mladosti. Naravno da je to prouzrokovaloi odreene probleme, naroito u pogledu obuke u rukovanjunaoruanjem, koja se naroito u poetku izvodila u predasi-ma izmeu borbi i mareva. Ali sve je to savlaivano u mla-dalakom zanosu u kome se nije htelo znati niti se znalo zaneke prepreke ili nemogunosti. Dalje, kod tih prvih bataljo-na u Prvoj brigadi, naroito u vremenu njenog formiranja,a i kasnije, vidno se ispoljavala velika borbenost i visoka po-litika svest svih boraca i rukovodilaca. To se moglo uoitiu prvom redu u beskompromisnoj borbi kako protiv okupa-tora i njegovih slugu, ustaa, milicije, legije i dr, tako istoi protiv etnika, glavnog okupatorovog sluge na teritoriji is-tone Bosne. To istiem zbog toga to u Sremu nije bilo etni-ka, te su oni za borce iz Srema predstavljali novog neprija-


10/616

jatelja, protiv koga su se oni sa posebnim zadovoljstvom i a-

rom svoje mladosti junaki borili.I najzad, moe se slobodno rei da je Prva vojvoanskabrigada bila kadrovska brigada, jer ukratko reeno, retki subili borci te brigade koji nisu postali rukovodioci, a retke subile jedinice i tabovi ostalih narednih brigada, a da nisuimali nekog rukovodioca koji je poslat iz Prve. To je bilo inormalno i razumljivo, jer su u toj brigadi bili najiskusniji,najprekaljeniji i politiki najsvesniji borci koji su bili pro-vereni u mnogim borbama i tekoama. To su bili borci iz1941. i 1942. godine u koje su Partija i narod imali najvie

poverenja. Kadrovi iz Prve vojvoanske su to poverenje iopravdali.

Kako sam bio komandant 1. vojvoanske brigade od nje-nog nastanka, pa sve do odlaska na dunost komandanta 36.vojvoanske divizije u martu 1944. u seanju su mi ostalimnogi drugovi borci ili rukovodioci te brigade, koji su sehrabro borili i junaki poginuli. Ali, odajui potovanje seni-ma svih onih koji su dali svoje ivote, nalazei se u stroju 1.vojvoanske, ipak me je pogibija politikog komesara briga-de Slobodana Bajia Paje najvie rastuila i ostavila u menitrajno podseanje na tog divnog oveka, mog nerazdvojnogratnog druga od avgustovskih dana 1941. On je tada sa dru-

gim politikim robijaima, pobegao iz sremskomitrovakekaznione kroz podzemni kanal, koji su prokopali nadovean-

skim naporima, a mi ih prihvatili ispod kaznionskih zidina iodveli u Fruku goru.

Prvih dana jula, 1943. Paju je Vrhovni tab postavio zapolitikog komesara novoformiranog Glavnog taba NOV i POVojvodine. Zajedno sa ostalim lanovima toga taba i on jetrebao da krene u Srem. Meutim, njemu je rastanak od nas,ratnih drugova i njegove jedinice teko padao. Razgovaralismo tih dana i dobro se seam da mi je rekao da e otii nanovu dunost samo iz partijske discipline. Bio je veoma tuani sporazumeo se sa ostalim lanovima Glavnog taba da ostanenekoliko dana sa nama u Biru kako bi se sa svima pozdra-vio.

Glavni tab je urio u Srem da prenese Pokrajinskomkomitetu KP za Vojvodinu direktive Centralnog komiteta,oko reorganizacije partizanskih jedinica i preduzimanje me-

ra za razgaranje oruane borbe u Banatu i Bakoj. Zato


11/616

su ostali lanovi Glavnog taba krenuli iz Bira na Majevicusa prvim transportom ranjenika i tifusara, koje smo preuzeliod Operativne grupe Vrhovnog taba, sa zadatkom da obezbe-dimo njihovo leenje i da ih, kada iscele rane i ozdrave, uklju-imo kao borce i rukovodioce u nae vojvoanske brigade.Taj transport, koji je otiao sa Glavnim tabom, stigao je naMajevicu i u Semberiju bez borbe i gubitaka.

Paja je ostao u Biru i proveo tu nekoliko dana u poz-dravljanju sa drugovima s kojima je ratovao po Frukoj go-ri i istonoj Bosni.

Drugi transport ranjenika sprovodila je Prva vojvoan-ska, njegova brigada, u koju je innesto Paje, za politikogkomesara doao Pako Romac.

Uvee, 10. jula formirali smo kolonu i uputili se premacesti TuzlaZvornik. Oko ponoi smo se pribliili cesti doli-nom Spree. Prethodnica je trebalo ubrzano da stupi na cestu,a ja sam jahao du kolone i upozoravao konjovoce da vredre konje na kojima su jahali tei ranjenici i da ih prilikom

prelaska ceste poteraju u kas. urio sam da izbijem na eloi, po navici koju smo ustalili tokom zajednikog ratovanja,traio sam Paju da, onako u pokretu i apatom, izmenimo re-enicu-dve pred odluni trenutak. Opazio sam ga i pritegaodizgine da se poravnam sa hodom njegovog konja.

Paja je jahao u neprirodnom poloaju, gr io se i presa-vijao, tako da mu je glava na trenutke leala na prednjemunkau. Pitao sam ga ta mu je, a on je odgovorio da se neto

slabo osea pitajui me kuda sam poao. Rekao sam mu daidem na elo, jer e na cesti sigurno doi do pucnjave.

Razgovor smo sveli na tih nekoliko reenica. Ni on ni janismo znali da e nam to biti poslednje vienje. Oseao samjedino kao da je jo neto hteo da mi kae. Sa Pajom je os-tao kurir Branko Miloradi Brile, a ja sam pourio uz kolonu.

Nisam jo stigao do ela kolone, kada je izviaka patrolana cesti nagazila zasedu i stupila u borbu. I pored svih predu-

zetih mera cestu su uspele da preu samo oko dve ete. Mite noi nismo preli, jer se oko 200 ranjenika i tifusara na ko-njima ratrkalo za vreme pucnjave. Posle uzaludnog nastoja-nja da ih sakupimo, morao sam da naredim da se vratimo na

Rakino Brdo. Sve do povratka nisam mogao da ustanovimkoliko je drugova poginulo i zadobilo nove rane.


12/616

A te noi poginula su tri druga, a petorica su ranjena.Meu poginulima se nalazio i Slobodan Baji Paja. Jo u po-vratku traio sam Paju u koloni i ustanovio da ga nema.Poslao sam patrole da pretrae teren, ali ga nisu nale. Po-slednji podatak o njegovoj pogibiji dobili smo od kuriraBranka Miloradia Brileta. Rekao nam je da je Paju raznelagranata, od koje je i on ranjen u glavu.

Nastala je opta alost i velika potitenost, jer su togdivnog oveka ljudi ne samo cenili, nego i voleli.

Meni je i danas ao to nisam imao priliku da sa Pajomvie porazgovaram posle njegovog povratka iz Vrhovnog ta-ba. Nas dvojica smo, istina, razgovarali uglavnom o borbii novonastalim uslovima za razvoj vojvoanskih jedinica i orazbuktavanju oruane borbe u svim krajevima pokrajine, anajmanje intimno, o linim pitanjima. Paja je bio takav o-vek da je svoje intime duboko proivljavao i drao ih u sebii za sebe. Pa ipak, iz naih razgovora mogao sam da zaklju-im da povratak u Srem nije primio sa oduevljenjem. Iakoje postavljen na dunost politikog komesara Glavnog tabaVojvodine, ispoljavao je tugu to se rastaje i to odlazi izsvoje Prve brigade.

Paja je, inae, bio slabije fizike grae, a ja, nasuprotnjemu, jai i otporniji. Meni nije bilo teko ni da potrim,ni da preskoim, ni da gladujem, a on, onako vitak i nean,a udno izdrljiv i otporan, nikad nije posustajao. Retkosmo ga viali na konju; uvek je iao peke sa borcima, stalnoblizak njima i njihovim problemima. U stvari, njegova moral-na snaga je znatno premaala fiziku. Paja je bio ne samo do-bar komunista i zreo marksista, nego pre svega ovek koji jerazumevao i voleo ljude. Imao je ogromno poverenje u svoje

saborce, a oni su mu istom merom uzvraali. esto je biladovoljna jedna jedina njegova re pa da se kukavica preobratiu hrabrog, a umoran i pokoleban u poletnog oveka i borca.Kad god je neko imao elju da ide u Srem, ili da zatraineto drugo traio je Paju: Ii u drugu Paji. Jer, koddruga Pa je nije iao kao politikom komesaru brigade, vekao svom drugu Paji. I taj i takav Paja imao je i vremenai volje da uvek nasmeen i pun razumevanja sa svakim i osvemu porazgovara.

A, kada je opet recimo drug Paja nekog pozvao na raz-

govor, tome su se tresle akire, jer je znao da ga zove


13/616

za neto ozbiljno i da tu nije moglo biti ale. Paja je bioizuzetno pravian i umeo je uvek da prozre i do kraja sagleda

ljude. A kao ovek bio je veoma skroman i samokritian.Njega je, uostalom, narod Srema i prozvao Politiki Paja.

Pogibijom Slobodana Bajia Paje vojvoanski narodno-oslobodilaki pokret izgubio je sposobnog rukovodioca, div-nog druga i velikog oveka. Neka i ova knjiga, koja opisujeceo borbeni put Prve vojvoanske brigade, bude spomen-knji-

ga svim poginulim borcima, a u prvom redu naem druguSlobodanu Bajiu, Politikom Paji.

Marko Periin Kamenjar


14/616

U V O D

Ustanak naroda i narodnosti Vojvodin protiv okupatorai domaih izdajnika, koji je organizovala i vodila Komuni-stika partija Jugoslavije, izbio je u leto 1941. Trinaest parti-zanskih odreda i veliki broj udarnih i diverzantskih grupapre duzim ali su oru ane napa de na ivu silu i imovinu oku-pa to ra . Svi oni os lanjal i su se na iro k narodnooslo bodi la kipo kret .

Meutim, oruana borba u Vojvodini nije se odvijalaravnomerno zbog niza okolnosti i nekih promaaja u pog-ledu politikih procena, organizacionih priprema, pomanj-kanja iskustva itd., to se neposredno odrazilo na obim i in-tenzitet oruane borbe, a za neke delove revolucionarnogpo kret a snage us tank a ima la veo ma te ke pos led ice .

U toku 1941. godine .najvei razmah oruane borbe i us-tanka dostignut je u Banatu. U periodu juliseptembar dcj-stvovalo je u nje mu devet p artiza nskih odred a i ne kolikoudarnih grupa sa oko 300 boraca, koji su izvrili vie od 100akcija i diverzija.

U Bakoj su formirana i dejstvovala dva partizanska od-reda i vie diverzantskih grupa, koji su izvrili vie od 50oruanih akcija i diverzija.

Takav poetak i razmah oruane borbe i ustanka u Ba-natu i Bakoj doveli su vrlo brzo do protivakcije jakih oku-pa to rsk ih snaga.

Ve 1941. godine okupator nanosi nenadoknadive gubitkepa rti zansk im jedini cama i narodnooslo bo dil akom po kr et u.

U jesen 1941. godine u Banatu dejstvuje Severnobanatski par-


15/616

tizanski odred sa preko 100 boraca, da bi do kraja prve po-

lovine 1942. godine orua na borba bila svedena na sasvimpo vrem enu i naj manju aktiv nost. Slino st an je bilo je i uBakoj. Ve 1941. godine partizanski odredi i NOF u Bakojdoivljavaju teke udarce, zbog kojih 1942. i prva polovina1943. godine prolaze u znaku samo manjih oruanih aktivno-sti.

To to se deavalo u Banatu i Bakoj posledica je vieuzroka, kao to su: nedovoljne politike pripreme u bazi pok-reta, orijentacija na kratkotrajni rat, nedovoljne vojno-orga-nizacione pripreme, brzo i jednovremeno ukljuivanje u oru-anu borbu gotovo iskljuivo lanova Partije i SKOJ-a i dr.

I pored svega toga, treba naglasiti da i u tim delovimaVojvodine, gde su narodno oslobod ilaki pok ret i oru anubo rbu prat ile plime i oseke, pri vremen i por azi i tek i gub ici,kontinuitet borbe i pokreta nikada nije bio prekinut.

U Sremu su se, meutim, ustanak i narodnooslobodilakipo kret raz vij ali sasv im druk i je . S obz iro m na neke karak te-ristike Srema, kao to su geografski poloaj (izmeu Save iDunaiva, na domalku Beograda), topografski sklop (ista rav-nica, osim Fruke gore), mnogonacionalni sastav (Srbi, Hrva-ti, Maari, Slovaci, Nemci i neki drugi), gusta naseljenost pourbanizovanim naseljenim mestima, komunikativnost i dru-go a osim toga i naroito po masovnosti uea inairoda, po

jedi ns tvu toga na ro da i nek im dru gim el ementim a, NOP uSremu je specifian, te takvo mesto i zauzima u istoiiji na-rod noois lobodi 1 aokog rata i socijalistik e revolucije narod aJugoslavije.

Kao i u svim drugim krajevima nae zemlje, oruanabo rb a na ro da Srema pod rukovo dst vom KPJ otp oela je1941. godine. To nije bila godina nekih velikih i masovnihorua nih akcija , ali su u toku nje izvrene takv e temel jitepr ipreme , da se 1942. god ine mog ao org ani zov ati mas ovn i us-tanak protiv okupatora i svih narednih izdajnika. To se mog-lo postii samo zato to se partijsko rukovodstvo Srema, uokvirima osnovne linije CK KPJ, orijentisalo na dugotrajnirat i na taktiku koja je najvie odgovarala specifinim uslo-vima i konkretnoj situaciji.

U pogledu vojnih priprema, posebnu panju zasluujuformiranje, postojanje i dejstva od 1941. godine mesnih par-


16/616

tizanskih desetina irom Srema. Formirane uglavnom od la-nova Partije i SKOJ-a, one su odigrale vrlo znaajnu mobili-zatorsku ulogu u poetku, a kasnije i u organizovanju i raz-voju partizanskih odreda i njihovih dejstava.

Taktika partizanskih jedinica Srema menjala se uzlaznomlinijom: od diverzija do napada na velika naseljena mesta igradove, zavisno od taktike neprijatelja. Naroito obimnu iznaajnu aktivnost ispoljile su one u diverzijama rueidanon ono eleznike pruge, mostove, elektri ne centra le idruge objekte; unitavajui vozove, kamione, tenkove, TT li-nije, okupatorsku letinu itd.

Primenjujui sve te i druge aktivnosti, jedinice NOV iPO Srema oslobaate su selo za selom i stvarale slobodnuteritoriju, koja je 1943. i 1944. godine obuhvatala praktinoceo Srem, osim gradova i uskog pojasa naseljenih mesta po-red glavnih komunikacija.

Razvitkom ustanika razvijala se i jaala narodna vlast. Ugotovo svim selima Srema stvoreni su narodnooslobodilakiodbori, koji su bili od naroda jedino priznata vlast. U toku1942. godine funkcionisalo je oko 40, do septembra 1943.

103, a u martu 1944. godine 127 mesnih, 8 sreskih i dva ok-runa NO odbora. Poetkom te godine obrazovan je i Glavninarodnooslobodilaki odb or Vojvodine.

Jedna od vanih karakteristika ustanka u Sremu je i tou njemu nije bilo etnikih formacija, osim onih koje su ne-koliko puta prelazile iz Srbije, da bi odmah bile unitene ili

pr ot er an e prek o Save. Beskom pro misan i nepomi rlj iv odnospr em a etni cim a oj aao je jedinst vo na ro da Sre ma, a par ti-zanskim jedinicama stvorio istu i vrstu pozadinu.

U ostvarivanju bratstva i jedinstva nairoda Srema, Partijaje pra vil nom i doslednom nacio nalno m pol iti kom u tok u i-tavog rata i revolucije postigla odluujue uspehe, o b u h v a -tivi sve narode i narodnosti, izuzimajui, naravno, Nemcc,osim retkih pojedinaca.

U naglom bujanju narodnooslobodilakog rata i revolu-cije od 1942, a naroito 1943. godine i kasnije, rukovodstvoPartije i NOP-a i naroito partizanske jedinice povezivali suse sa pokretom i jedinicama na susednim teritorijama. To jenajuspjenije izvreno sa 6. istonobosansicom brigadom i


17/616

pr o ir en jem operati vn e te ri to ri je i na istonu Bos nu, zat im

sa 6. slavonskim korpusom, sa jedinicama u Srbiji i si.Tako NOP u Sremu doivljava stalan uspon. To e kas-nije biti osnova za oivljavanje i polet pokreta i u drugim re-gionima i za stvaranje jedinstvenog narodnooslobodilakogpo kr et a Voj vod ine .

Zahvaljujui upornom radu, pravilnoj proceni situacijei izboru najpogodnijih formi rada sa narodom i u voenjuoruane borbe, potvrenih na Peinakom savetovanju, orga-nizacija KPJ Srema (OK KPJ za Srem) je uspela tokom je-seni i zime 1941/42. godine da pripremi narode Srema za ma-sovnu oruanu borbu. Vanredno visoka politika svest koju

je razvila Pa rt ij a i bezgrani na vera na roda Sr ema u KPJ ,zatim tradici onaln o sloboda rstvo, izraena nacion alna svestveine stanovnitva i spremnost na rtve bili su presudni dase masovna borba od ranog prolea 1942. godine uspen o inaglo razvijala.

Pored Frukogorskog i Podunavskog partizanskog odre-da, formiranih 1941. godine, sredinom 1942. godine stvorenisu Posavski partizanski odred i Bosutska partizanska eta.'

Neposred no pos le Pe inako g sav etov anja fo rm ir an je uSremu Glavni tab NOPO za Srem, koji je u aprilu 1942. go-dine preimenovan u tab NOPO za Srem, koji e, prema za-datku datom na Savetovanju, pristupiti organizaciji odredau duhu kako je to sprovedeno u ostalim zemljama Jugosla-vije. I dalje: Glavni tab partizanskih odreda treba odmahda izradi plan za kvalitativno i brojano jaanje odreda, iz-voenje sabotanih i drugih akcija, kao i plan itavog drugograda, te racionalnu i pravilnu opskrbu i snabdevanje.- Ovajtab je odmah po formi ranj u preuzeo komandu nad svim

pa rt izan skim jedini cama u Sr em u i pr is tupi o izv renju dobi-jenih zada taka . Do kr aj a ok to bra 1942. god ine ovi odred i sunarasli u etiri vrsto organizovana bataljona, sa 914 naoru-anih bora ca i sa prove renim vojnim i p olitikim rukovod-stvom. Po selima su formirane mnoge mesne partizanske de-setine, vodovi i ete.

1 a r k o A t an ack o v i , Srem u narodnooslobodilakomi socijalistikoj revoluciji, Bgd. 1968, 216.

Sreta Savie, Borbe u Sremu, Novi Sad, 1967, 55.


18/616

Toko m 1942. godin e sremsk i par tiza ni su izvrili 1.180

veih i manjih oruanih i diverzantskih akcija. Izbacili su iz'stroja 1.630 neprijateljskih vojnika, zaplenili preko 700 pu-aka, 28 p ukomitraljeza, 5 minobacaa itd. Partizanski odredisu imali 199 poginulih, 191 ranjenog i 18 nestalih boraca.

U diverzantskim akcijama porueno je vie drumskih ieljeznikih mostova, razore no vie kilometara eljezni kepruge, un it en o ili ot eeno nekoliko deset ina eleznikih va-gona i lokomotiva, veliki broj TT linija. U borbi za etvu uni-teno je preko 400 vagona penice, oko 100 vraiica, 11 trak-tora i 113 kosaica. Do kraja godine osloboeno je preko 40sela.'

Na jte e i na jz na a jn ij e bo rbe su vo ene u velikoj, avgu-stovskoj neprijateljskoj ofanzivi na Fruku goru. U toj veli-koj ofanzivi komandant celokupnih snaga koje su napadalena partizanske snage u Frukoj gori bio je general-major Bo-rovski, komandant 704. peadijske divizije, po kome su ovesnage i nazvane grupa Borovski. Ova grupa se sastojala od:734. peadijskog puka, 1. bataljona 724. peadijskog puka, 1.ba ta ljon a 741. pe adi jsk og puka , 1. ba ta ljon a 737. peadi jsk ogpuka, 654. ar ti lj er ij sk og div iziona, 704. pio n. et e, sed am ne-

makih eta sa posebnim zadacima i bataljona za osiguranjeeleznikih pruga. Od ustakih i domobranskih snaga, u sas-tavu grupe su se nalazili: 16. ustaka bojna, 2. jurina briga-da, 2. i 3. bojna 4. gorske peadijske pukovnije, Pripremnaustaka bojna, delovi Poljoprivredne bojne, 5. eleznika boj-na i Zrakoplovna kolska pukovnija.

Od svih ovih snaga Borovsiki je formirao tri grupe: zapad-nu, srednju i istonu, koje su napadale po tano utvrenom

pla nu, za us tavl ja jui se svaki dan na od reenim lin ija ma , ko-jih je bilo pe t, od A do E. Dok su u iston u grup u, ko ja je na-padala na Podunavsk i od red, odreeni sam o jedan nemakiba ta lj on i jedn a us tak a bo jn a, sve ost ale snage su napada lena Frukogorski odred, koji je praktino bio opkoljen ve odprv og da na .

Podunav ski odred je vodio bor be samo u toku prvogdana, 25. avgusta, kada se krajem dana izvukao i prebaciona teritoriju zemunskog, rumskog, sremskokarlovakog istaropazovakog sreza, gde je nastavio oruane akcije.

3

Sreta Savie, Borbe u Sremu, Novi Sad, 1967, 203.


19/616

Frukogorski odred je vodio estoke borbe protiv nesraz-merno nadmonijeg neprijatelja u toku prva dva dana, 26. i27. avusta, da bi se drugog dana po padu mraka po etama

pr ob io iz ob rua odlazei u ne pr ij at el jsku poz adinu . Vei deoprve et e po vukao se u Bo sut ske um e, a odat le se pre baciopr ek o Save u ist onu Bos nu. Sa to m et om je bio MarkoPerijn Kamenjar, koji se tamo povezao sa partijskim rad-nicima, meu kojima je bio i Haso Buri. Oni su se inlormi-sali o situacij i u Srem u odnosno u istono j Bosni, to jedoprinelo da 6. istonobosanska brigada ne krene u neizves-nost odlukom njenog taba da se prebaci u Srem, a isto takoi rukovodstvo Srema je dobilo podatke koji su olakali do-noenje zajednike odluke o prebacivanju glavnine partizan-skih snaga iz Srema u istonu Bosnu.

U sledea tri dana, posle izvlaenja Frukogorskog od-reda iz obrua, neprijatelj je napredovao po tano utvre-nim linijama bez obzira to je svugde udarao u prazno.

U ovoj ofanziivi, vojvoanski NO pokret, a pogotovu NOPSrema, pretrpeo je nenadoknadive gubitke u rukovodeemkadru. Poslednjeg dana ofanzive junaki su poginuli politikikomesar taba NOPO za Srem Stanko Paunovi Veljko i ko-mandant taba ore Markovi ilas, a tri dana ranije ikoma nda nt Frukogorsko g odre da Pavle ivanovi GojkoDuda.

U estokim sedmodnevnim borbama od 25. do 31. avgusta1942. neprijatelj, kompletna nemaka divizija i vei broj us-takih i domobranskih jedinica, kao i maarsk a dunavskaflotila, iako je odnos snaga bio 18.000 neprijateljskih vojnika

pr em a 450 pa rti zana , u tom teme lj it o pr ip re ml jeno m napadunije uspeo ni u odnosu na krajnji cilj: razbijanje i unitenjepa rti zanskih snaga u Fr u ko j gor i, a ni del imi no. To doka-zuje i injenica to su oba odreda iz ofanzive izala sa rela-tivno malim gubicima (Frukogorski odred 30 poginulih i 6ranjenih boraca, a Podunavski odred 12 naoruanih i 18 ne-naoruanih poginulih boraca) i ouvanim formacijskim celi-nama i da su odmah posle ofanzive nastavili akcije.

Uporedo sa vojnom akcijom, nemake i ustaske vlasti suvrile dotada nevien teror nad stanovnicima Srema, koji jesvoju kulminaciju dostigao dolaskom specijalnog Pavelievogizaslanika Viktora Tomia, za ije vreme je od S. avgusta do


20/616

16. septembra ubijeno 6.000 ljudi, ena i dece, a uhapeno i

mueno preko 10.000, pored velikog broja paljevina i beso-mune pljake. I pored svega toga, okupator nije uspeo daostvari svoje namere da odvoji narod od partizana i darazbije njihovo jedinstvo, a najmanje da ugui revolt i mr-nju prema sebi i svojim slugama. Nije mu polo za rukomda ostvari ni svoj neposredni cilj, da opljaka etvu, jer suupravo u vreme ove njegove akcije partizanske jedinice i na-rod postigli izvanredne uspehe u borbi za etvu.

U Sremu je u jesen 1942. godine NOP bio u snanom us-ponu, stab ilizovan, do bro org anizo van i uve liko pri hvaenod naroda. Komunistika partija je uivala veliku popular-nost.

I u jesen 1942. godine NOP u Vojvodini, pa i u Sremu,zbog nepovezanosti sa NOP-om u ostalim delovima Jugosla-vije, bio je u tekoj i izuzetno sloenoj istuaciji. Rukovodstvopo kr et a iz Srema je za sve ovo vreme ulagalo vel ike napo reda bi uhvatilo i uvrstilo veze sa pokrajinskim i centralnimrukovodstvom. Ali, u tome je postizalo slabe rezultate. Pok-rajinski komitet KPJ za Vojvodinu, koji je trebalo da budeorganizator i rukovodilac narodnooslobodilake borbe u ce-

loj Vojvodini, kao i skoro svi okruni komiteti u Banatu iBakoj, bili su krajem 1941. godine razbijeni i gotovo uni-teni. U Vojvodini je ostao jedini sposoban da rukovodi ma-sovnom narodnoe.slobo dilakom bo rbom Okruni ko mitetKPJ za Srem i partizanski odredi ikojima je on rukovodio.

Krajem januara 1942. godine tab Frukogorskog parti-zanskog odreda je primio odgovor Vrhovnog taba na prviizvetaj koji su rukovodioci sremskih partizana uputili svo-me vrhovnom komandantu. U tom izvetaju iznet je i prob-lem izolovanosti NOP Srema. Ocenjujui ovaj problem kaovrlo znaajan i za reenje hitan, CK KPJ i Vrhovni tab suu svom odgovoru naredili:

Od sada vi neposredno potpadate pod Glavni stab Narod-nooslobodilakih partizanskih odreda za Hrvatsku. Od njegaete dobijati sva nareenja za rad. Sa tim tabom imaete

bol ju i nepo sredn iju vezu. Ve je nareeno hrvatskom tabuda s vama 'stupi u vezu.'

4 Jovan V e s e 1 i n o v, Svi smo mi jedna partija, Novi Sad,

1971, 60.


21/616

Posle ovog pisma, tokom sledeih osam meseei 1942. go-

dine vreni su pok uaj i da se rukovo dstvo NOP a u Sremupovee sa NOP-om u Hr va tsko j. Meut im, ti po ku a ji nis uuspeli. U stvari, u tadanjim uslovima to je bilo gotovo ne-mogue.

Fruku goru, u kojoj su operisale glavne snage stremskihpa rti zanskih od red a, del io je od Dilj a, Papuka i Krnd ij e, na'kojima su se u to vreme nalazile najblie slavonske jedinice,prazan prostor dug oko 100 kilometara. Uz to, istonu Sla-voniju presecale su mnoge komunikacije, sa dosta gradova ivelikih naselja, u kojima su bile faistike posade, a NOPnije bio izrazitije razvijen i masovan.

Tek sredinom avgusta 1942. godine, uoi velike ofanzivena Fruku goru, uspeo je kurir taba partizanskih odredaSirema da se probije do slavonskih jedinica na Papuku i daotuda donese prvo nareenje taba Tree operativne zoneHrvatske.5

U tom prvom nareenju, koje nosi datum 21. avgust 1942.godine, tab Tree operativne zone je zahtevao od rukovod-stva NOP-a u Sremu da reorganizuje svoje partizanske jedi-nice i da od tri odreda formira jedan, koji se kao 3. odredukljuuje u Treu operativnu zonu Glavnog taba NOV i POHrvatske. Ova reorganizacija je izvrena tek posle velikeofanzive.

Prema ovom nareenju, u Sremu je u septembru formi-ran 3. odred Tree operativne zone Glavnog taba NOV i POHrvatske. Odred je imao tri bataljona i jednu samostalnuetu. Frukogorski odred je preformiran u 1. bataljon, Po-dunavski u 2, a Posavski u 3. bataljon. Bosutska eta ostala

je samo sta ln a e ta 3. od red a.Zbog nailaska zime trebalo je to pre doneti odluku o

tome kuda sa delom partizanskih boraca, a da se ne usporidalji razvoj i omasovljenje NOP-a i ne dovedu u pitanje re-zultati postignuti tekim borbama i velikim rtvama tokomgodine. Dolo je vreme da se uini proboj iz izolovanostiNOP-a Voj vod ine , odnosno Srema, i da se spr oved u rani jedonete odluke partijskog rukovodstva Srema. tab Treeoperativne zone u svome pismu preporuio je da se Odred,u sluaju potrebe, privremeno povue na teren Slavonije, u


22/616


23/616

sastav Tree operativne zone. Odred bi u tome sLuaju mo-gao uspostaviti vre veze sa slavonskim jedinicama, a i u

toku zime biti dovoljno aktivan. Meutim, OK KPJ za Sremi tab 3. odreda procenili su da bi dugo i neizvesno putova-nje u Slavoniju bilo vrlo opasno, jer se pretpostavljalo dae neprijatelj grupisati snage i nastojati da sprei proboj doDilja i Papuka . Odra vanje veze sa Sremom u toku zime, bi

bilo takoe ogr anie no i vrl o rizi no, a ud al jeno st od Sre manesumnjivo bi dovela u pitanje popunjavanje Odreda novimbo rcima . Ipa k, u nemogunos ti da se u tom mo me nt u na ebo lje re enj e, os tav lje na je i ta va ri jant a kao mog ua , alisamo u tom sluaju ako se ne nae bolje reenje. O tome jekonanu odluku trebalo da donese OK KPJ za Srem kada

bu de aktue lno, odno sno kada bu de ja sn ij a i va ri jant a pre-laska u istonu Bosnu, koja se takoe razmatrala.

ODLUKA KOJA JE OTVORILA NOVO POGLAVLJE

Kada su ta razmatranja bila u najveem jeku, na Frukugonu je doao iu pratnji jedne desetine Ugljea Danilovi, ko-

mandant Glavnog taba NOV i PO Bosne i Hercegovine. Onje up oznao tab Odr eda , o emu je ovaj ve bio obavet en,da je dva dana ranije, nou izmeu 5. i 6. oktobra, premauputstvu lana Vrhovnog taba NOV i PO Jugoslavije Sveto-zara Vukmanovia Tempa, 6. istonobosanska udarna brigadapre la u Srem sa dva ba ta ljon a od oko 300 lju di , i da se na-lazi u Bosutskim umama sa Bosutskom etom. Drugi bata-ljon osta o je na Majevici. tab 3. (sremsk og) odreda jesrdano i toplo primio predstavnika hrabrog ustanikog bo-sanskog naroda i Sremu najblie 6. istonobosanske brigade.

Ugljea Danilovi je u tabu Odreda izneo situac iju uistonoj Bosni od poetka ustanka i u 6. brigadi za poslednjadva meseca.

Ta situacija je ukratko bila sledea.Pre rata u industrijskom basenu Tuzla, u Bijeljini, Br-

kom i u nekoliko sela na Majevici (Lopare) i Semberiji (Gor-nje Crnjelevo) postojale su partijske organizacije. Na ne-mako-ustaki teror, poetkom avgusta 1941. godine, one suodgovorile uspenim i brzim organizovanjem ustanikih gru-


24/616

pa i et a, a za tim i napa dima na a nd ar me ri jske stanic e iopstine. Ovi poetni uspesi bili su brzo zaustavljeni.

U drugoj polovini avgusta i poetkom septembra iste go-dine, u ove ete i odrede su poeli da se ukljuuju oficiri

bive jug osl ove nsk e voj ske , ko ji su stiza li iz Srbi je . Kao et-niki emisari, oni su poeli da koe borbu protiv okupatora.Meu Srbima su irili mrnju prema Hrvatima i Muslimani-ma, a kod ovih prema Srbima. Ni sporazum izmeu Glavnogtaba NOPO Bosne d Hercegovine i etnikih predstavnika,kao ni obrazovanje zajednikog operativnog taba (potpisan1. oktobra 1941. godine) nisu smanjili razbijaku akciju et-nikog rukovodstva, pa je sredinom novembra sporazummorao biti raskinut. vrstina partizanskih odreda je poelada poputa. U poetku pojedinci i manje grupe, a kasnije iete i bataljoni, prelazili su na stranu etnika. Tako je kra-

jem 1941. god ine us tanak u ist ono j Bosn i poeo da jenj av a.Na po kr aj in sk om pa rt ij sk om savetovanju u Ivani ima, 7.ja nu ar a 1942. god ine , ko jem je pri sus tvo vao i drug Tito sa

nekoliko lanova CK KPJ, preduzete su mere da se ovaj pro-ces zaustavi. Reeno je da se prekine kolebljiv stav premaetnicima i pone sreiv anje partiza nskih jedinic a. U toin

smislu, u martu je formiran 1. istonobosanski udarni ba-taljon.Majevaki partizanski odred, formiran oktobra 1941. go-

dine, izdravao je etnike diverzije sve do 20. januara 1942.godine. Toga dana etnikim mukim napadom uniten je uselu Vukosavci ceo njegov tab.

Neto ka sn ij e Odred se po vukao u Bira, a kr aj em ma rt aod njega je formiran 2. udarni istonobosanski bataljon. Zavreme 'tree neprijateljske ofanzive etnici su izvrili pueveu skoro svim istonobosanskim partizanskim odredima. Odpreo sta lih borac a ovih od reda fo rm ir an je, kr aj em ma rt a, i3. udarni istonobosanski bataljon. Krajem maja 1942. go-dine od ova tri bataljona obrazovana je Grupa udarnih isto-nobosanskih bataljona. Iste godine, na istom mestu (u eko-viima), 2. avgusta, ova grupa bataljona proglaena je za 6.istonobosansku udarnu brigadu. Ona je tri dana kasnijekrenula na Majevicu, nadajui se da e tamo popuniti svojeredove i sa vie uspeha produiti borbu. Meutim, naporan izaobilazan mar na Majevicu su oteavale daleko nadmonije


25/616

neprijateljske snage, pa se Brigada morala nekoliko putavraati. Tek sredinom septembra stigla je na cilj.

U to vreme cela Majevica je bila pod vrhovnim zapoved-nitvom taba jednog puka 718. nemake divizije, koji je biosmeten u tuzlanskom rudarskom basenu radi obezbeenjatamonjih za okupatora vanih rudarskih i industrijskih pos-trojenja. U Bijeljini, Brkom i Tuzli bile su stacionirane po

je dn a pu ko vn ij a 3. do mo br an sk e div izi je 2. do mobran skogzbora.

Majeviki etniki odred je brojao oko 1.500 ljudi (barna papiru ). Njime je koman dovao kapeta n Dragoslav Rai,izaslanik Drae Mihailovia. U sastavu ovog odred a bili su

ba ta ljon i Radivoja Kerovi a, ur e Biia, Jove Prnjatov ia,Radia i jo neki. Pored bataljona, u sastavu Raievog et-nikog odreda bila je gotovo u svakom veem srpskom seluneka manja etnika jedinica.

I u rejo nima oko Majevice bilo je etnik a. Na Trebavi(kraj nazvan po planini Trebovcu) nalazio se etniki odredKralj Petar II (500600 ljudi), pod komandom popa SaveBoia. Na planini Ozrenu nalazio se Ozrenski etniki odred(oko 1.000 ljudi) pod komandom Cvijetina Todia. Draa Mi-

hailovi je preko svojih oficira, koji su se nalazili u etni-kim jedinicama kao komandanti ili vojni strunjaci, sve ove

jedin ice dr ao pod svo jom ko mand om . Te jed in ice je tre balo,ja a ju i ih kao ko nt rarevo lucion arnu vo jsk u, sauvati do od-luujueg momenta, to jest kako su oni oekivali doiskrcavanja saveznika ili propasti faistikih snaga u zemlji,etniko rukovodstvo je smatralo narodnooslobodilakuvojsku i narodnooslobodilaki pokret klasnim neprijateljemi, ne prezajui od otvorene izdaje i saradnje sa okupatorom,pokuav alo je da ih razb ije i unit i.

U selima naseljenim Muslimanima i Hrvatima postojalaje seo ska mil ici ja, fo rm iran a od meta na . Do spo razuma et-nika sa vlastima NDH ona je branila sela od nasrtaja et-nika. Kada je ta potreba prestala, milicija je reorganizovana,uglavnom u Legiju. U pojedinim selima je i dalje ostala aliona nije imala neki vojniki zna aj. Legija je bila v rakvislinki vojna organizacija pod komandom ustakih i do-mobranskih oficira. Legija je od drave dobijala platu, hranui odeu. Bila je locirana na vanim vojnim takama, i dobro


26/616

opremljena za borbu protiv partizana. Legija i mesne mili-

cije su bile u operativnom pogledu objedinjene u bataljone idomobransko-dobrovoljake (Domdo) pukovnije u sastavudomobranstva NDH. Odnos ovih vojnih jedinica prema par-tizanskim snagama je bio vrlo kolebljiv od izuzetno nepri-

ja tel jsk og , prek o pasiv nog do pr ivi dno pr ij at el jsko g, zav isnood toga da li su bile jae partizanske ili nemako-ustakesnage. U jedan deo milicije bila je prodrla svest o NOP u paustae nisu uspevale da ih uvuku u borbu sa partizanima.

Nem cima je ilo u rau n da na ok up ira ni m te ri to ri ja mavlada mir. Oni su bili voljni da u srpskim selima ustupevlast etnicima, s tim da etnici prihvate i omogue jaanjenjihovog uticaja i da vode borbu protiv NOP-a. Na nemakuinicijativu komandanti etnikih bataljona i grupa, uglavnomdomai ljudi, priznali su vrhovnitvo NDH. O tome su saorganim a NDH pojedin ano potp isali i sporazum e. Ovimsporazumima etniki komandanti:

... Priznaju vrhovnitvo (suverenitet) NDH i kao njenidravljani izraavaju lojalnost i odanost njenom poglavaru,

poglav niku i privrenos t ND H. .. prekid aju dan anjim da-nom sva neprijateljstva prema vojnim i graanskim vlastimaND H. .. obavezuju se u svalkom praivou pomagati dravnevlasti NDH u sreivanju opih prilika na svom dijelu hrvat-skog dravnog podruja, te im u tu svrhu pruiti svaku po-mo.

etnika postojba sudjelovat e dobrovoljno u suzbija-nju i ^unitavanju komuniistiko-boljevdikih bandi zajedno saostalim snagama NDH... pri emu e zapovjednici etnikihpostrojb i z apov ijeda ti svojim pos tro jbama.

etnike postrojbe mogu izvoditi samostalno akcije pro-tiv partizana, no o ovome e na vrijeme izvijestiti zapovedni-ka hrvatske oruane sile.

Dolazak 6. istonobosanske udarne brigade 12. septembrana Majevicu uzdrmao je ovo muno primirje. U etnikim

jedini cama , u ko jima je bilo i pr in ud no rno bil isanih , i biv ihparti zana , i ro a ka bo raca Brigade, nasta la je izvesna kri za.Veina njih nije elela da se obnovi rat izmeu etnika i par-tizana. Uz to, izmeu etnikih komandanata, metana i pri-dolih Drainih oficira zaotravalo se suparnitvo. Takva si-tuacija u etnikim jedinicama omoguila je 6. istonobosan-skoj brigadi da se izvesno vreme odri na Majevici. A i tabBrigade, zbog malog broja ljudi i elei da obnovi bar naj-


27/616

nunija uporita u narodu, nije hteo da se odmah upusti ubo rb u sa jakim ne pr ij at el js ki m snagama.

Kerovi je prvi saznao za dolazak Brigade na Majevicu.No on je ni je napao, ali je o nj en om dolas ku izvestio Nem ce.Ovi su, pak, elili da od poetka spree svaku aktivnost Bri-gade, pa su zajedno sa kapetanom Raiem poeli da pripre-maju opti napad na Brigadu. Saznavi za ove pripreme, Bri-gada je 26. septembra krenula da se preko Trebave prebaci

Stanko Luiaji Milan, ko-mandant taba odreda 3.

operativne zone

u centralnu Bosnu. Ovaj pokuaj nije uspeo. U povratku, 3.oktobra, u selu Gornjoj Bukovici, Brigadu je napalo oko 1.000etnika. Na veliko iznenaenje, uro Bii je iz svojih razlo-ga propustio Brigadu kroz svoje poloaje. Nou 56. oktobra1942. godine 6. istonobosanska brigada se prebacila u Srem.


28/616

Prema tome, Brigada je od svog formiranja bila pod

strahovitim pritiskom okupatorskih i etnikih snaga, zbogega je bila primorana da privremeno napusti istonu Bosnui krene u Srem.

U odnosu na takvu teku situaciju u istonoj Bosni, kaoi na razmatrani problem 3. odreda u Sremu, dilema je bilo ikod Sremaca i kod Bosanaca, mada su bile razliite. Prematome, bilo je logino da pokuaju zajedniki da nau izlaz.

U Sremu se dobro znalo za etniku izdaju 1941. godine.Neki Sre mci su uestvova li u bo rb am a u Mavi i ist ono jBosni, i Partija je blagovremeno uspela da narodu objasniovu izdaju i razoblii etnitvo. U ovo vreme narod u Sremu

je ima o sa Pa rt ij om jedinst ven stav pr em a etn it vu , pa bibo rb e sa nj ih ov im sna gama, iak o pri lino br oj ni m, sigurn obile usp ene. Od ost al ih ne pr ij at el js ki h snaga, u Tuzli , a i uostalim gradovima i uporitima, nalazile su se domobranskejed ini ce i izv est an br oj us ta a i Nemac a. Od el jenj a Musli-mansk e milicije i Legije nalazila su se po muslim anski mselima i uporitima oko njih. Iz ovih razgovora zakljuilo seda e udru ene partizan ske snage u iston oj Bosni, to j estoko 1.300 boraca, kada budu stigle tamo, moi da se nose sasvima njima zajedno. Zato su se rukovodstva sloila da se ideu istonu Bosnu.

Da bi se dobila saglasnost partijskog rukovodstva, tab3. odreda je u OK KPJ za Srem, koji se tada nalazio u seluPopinci, uputio svoga komesara Slobodana Bajia Paju. On

je la novim a OK izneo zakl juk e ana lize tabov a i predlo g dase glavne partizanske snage Srema prebace u istonu Bosnu.

Na osnovu toga lanov i OK KPJ za Srem su zak lju il ida je prelazak 3. (sremskog) odreda u istonu Bosnu neopho-dan i da je to najbolje reenje i za istonu Bosnu i za Voj-vodinu i da e iz tog udruivanja i meusobne pomoi pro-istei dalekosene povoljnosti za razvoj NOB, kako u Voj-vodini, tako i u istonoj Bosni. Samim tim je OK dao sag-lasnost, ali je postavio samo je dan uslov: da se u Sremuzadri jedan bataljon dovoljne jaine da, rasporeen na pro-storu izmeu Save i Dunava, oruanim dejstvom pokriva celusremsku teritoriju.6

6 Jov an V es e l i n o v i a r k o , Svi smo mi jedna par-

tija,75.


29/616

U isto vreme je i Ugljea Daniiovi poslao kurira u Sem-be ri ju da bi PK KPJ za Bosnu i Her ceg ovi nu dao mi l je nj ei saglasnost. Uskoro je i ova saglasnost dobijena.

Tih dana poela je koncentracija faistikih snaga za novnapad na Fruku goru. Da bi izbegao neplanirane borbe, isastao se sa 6. brigadom, tab 3. (Sremskog) odreda se sa 1.(Frukogorskim) bataljonom (dva ostala nalazila su se jo udonjem Sremu) i gostom Ugljeom Daniloviem uputio uBosutske ume i nou 12. oktobra se uspeno prebacio prekoeleznike pruge BeogradZagreb. Oni su se 13. oktobra uzoru susreli sa 3. bataljonom 6. istono-bosanske brigade kojise vraao iz akcije u Kuzminu.

Bio je to susret radosti i za bosanske i za srernske parti-zane. Od maja pa do tog trenutka, bosanski borci se nisu sus-reli sa drugovima po oruju. Saznanje da se u ovom krajunalaze jiednice koje vode zajedniki ciljevi u borbi kojim ru-kovodi Partija, razbilo je oseanje usamljenosti i nesigurno-sti koje je pratilo Brigadu, naroito poslednji mesec dana.'

Oba bataljona su posle susreta krenula prema Vinjie-vu, u umsk i rejo n Kovan luk, gde se nalazio tab Brig ade injegov 1. bataljon. Tih dana 11. i 12. oktobra Brigada je izvr-

ila dve uspele akcije na domobrane u Vrbanju i na Nemce iustae u Kuzminu, gde su se borci donekle snabdeli odeomi rubljem, a Bosutska eta ih je od poetka snabdevala hra-nom iz okolnih sela.

Okupatoru nije trebalo mnogo vremena da bi saznao dase u Bosutskim umama vri koncentracija partizanskih sna-ga. U nameri da ih opkoli i pokua unititi, neprijatelj je

poeo da u na selj ima oko Bo sut skih uma pr ik up lj a svo jesnage. Nemci su se pojavili u Brkom, Jameni, SremskojRai, Bosutu, Vinjievu i Moroviu.8

tabovi partizanskih jedinica takoe su saznali za ovepo kret e ne pr ij at el js ki h snaga, pa su 14. ok to br a uj ut ru , osta-vivi dve ete za obezbeenje od Vinjieva, sa bataljonimaizvrili pokret dublje u ume, u rejon Dvorca na Filipovom

pu tu (u msk i pu t Morov iJamema). Jedn a e ta 6. br igadeostala je na Savi, u rejonu Domuskele, radi kontrole Save i

7Rudi P e t o v a r, esta istonobosanska proleterska bri-gada,Beograd, 1951, 57.

8 . A t a n a c k o v i , Srem u NOR i soc. rev. Bgd. 1968,256.


30/616

odra vanja veze sa bata ljon om ko ji je ost ao na Majevici.

Dva nepotpuna bataljona 6. brigade i Bosutska eta smestilisu se iu umu istono od Filipovog puta. Fnukogorski bata-ljon, takoe bez jedn e ete, zauzeo je poloa j zapad no odovoga puta.

Istoga dana, dok su bataljoni oekivali ruak, od Jamenesu iznenada naile dve ete 718. nemake divizije. Nemaka

jed ini ca se kr et al a u koloni . Na prv e pu cn je sa poloaja svo-jih ob ez beenj a pa rti zanski ba ta ljon i su zau zel i po lo aje ne-daleko od puta, dva bosanska bataljona i Bosutska eta isto-no, a Frukogorski zapadno od puta. Kada su Nemci stigli uvisinu partizanskih bataljona, snanom vatrom su bili prinu-eni da gusto zaposednu kanale pored puta. Frukogorci supos le prv ih pl otun a ju ri em s bo ka zatvor ili pu t prem a Mo-roviu. Nemci su bili sabijeni u vrlo uzak prostor, te nisumogli da se koriste svojim minobacaima i tekim mitralje-zima. Borbe su voene iz neposredne blizine 1 vrlo esto prsau prsa. Bosanci su oskudevali u municiji pa je jedan deonjihovih snaga napao na zaelje nemake kolone i na komoruu nameri da se to pre doepa municije. Nemci su se estoko

branili , pol azei esto u pr ot ivnapa d. Videi da ne e uspe tida probiju obru, on su reili da se povuku prema Jameni.U taj mah napala ih je iz toga pravca eta 6. brigade sa Do-muskele, koja je, uvi pucnjavu, pola u pomo svojoj glav-nini. Sada su Nemci bili potpuno opkoljeni i u situaciji da

bu du unit eni. Da bi to izbeg li, ko ncen tri sa li s u se i o a jn ikipoku al i da se pr ob ij u pr em a Jam en i. U tome su del iminouspeli.

Nem ci i us tae iz Vinji ev a, saznavi za bo rb u na Dvor-cu, pourili su u pomo ugroenim nemakim etama. Meu-tim, dve ete partizana, koje su bile na tom pravcu, uspele suda ih zadre do zavretka borbe na Dvorcu i da ih najzad pri-moraju da se povuku u Vinjievo.

Teka borba trajala je sve do pred no. Ubijeno je iliranjeno oko 100 nemakih vojnika. Zbog mraka prikupljenje samo deo piena , ali je i on bio vel iki: dva min obacaa sa250 mina, osam araca, etiri runa mitraljeza, vei broj

pu aka i pr ek o 20.000 me taka . Por ed toga , zapl en jena je i-tava komora nemakog bata ljona. Partizanske jedinice su

imale 18 mrtvih i 30 ranjenih, od kojih je iz Frukogorskog


31/616

ba ta ljon a i Bosut ske et e bi lo 10 pogin uli h i 18 ranj en ih . Ra-

njen je i komandant Frukogorskog bataljona Marko PeriinKamenjar.'esta istonobosanska brigada i Frukogorski bataljon

su se zadrali jo jeda n dan u Bosutsk im uma ma. Nemcivie nisu ulazili u umu, zadovoljili su se da artiljerijom ga-aju rejon u kojem su potueni.

Sada je najvaniji zadatak bio prebacivanje na Frukugoru dvadesetak tekih ranjenika i ratnog plena. esnaestogoktobra ranjenici su smeteni u desetak kola sa konjskomzapregom, a toliko je bilo i kola sa ratnim plenom. Kola sumorala ii putem kroz selo Batrovce, u kojem se nalazila us-taka posada. Vod koji je pratio transport, sastavljen od oda-

br an ih bo raca Bos anaca i Sre maca , sa vod ii ma iz Bo sut skeete, bio je besprekorno obuen u zaplenjene nemake uni-forme. Voa kolone, u uniformi nemakog podoficira, koji jenatucao nemaki, prolazei kroz selo odbijao je kratko iosorno od kola radoznale i oaloene ustae, koji su poku-avali da pri u ranj enim Nemcima.10 Sve se to odvijalonou, pa je prebacivanje ranjenika preko Bosuta skelom iz-vedeno uspeno i bez incidenta. Sastavi se sa glavninom ko-

lone, transport ranjenika je uspeno produio prema Fru-koj gori. Na ovom putu kolona je imala nekoliko sukoba saneprijateljem na elezniikoj pruzi BeogradZagreb, a za-tim je bez prepreka 18. oktobra stigla u Fruku goru i ulo-gorila se na Rohalj bazama i Ciganskom logoru.

Dvonedeljni boravak 6. istonobosanske brigade na Fru-koj gori pruio je mogunost njenom tabu da resi mnogaunutranja pitanja Brigade. Brigada se nala meu narodom|koji je bio jedinstven u pruanju pomoi svojoj vojsci iNOP-u, a sad a i svo jim gostima Bos ancim a.

Sve je to za borce Brigade, koji >su u istonoj Bosni vo-dili borbe pod sasvim drugim naslovima, bilo novo i iznena-ujue. Sremi su Brigadu toplo doekali... im je Brigadastigla na mjesto odreeno za logorovanje, iz raznih baza iz-vuena je raznovrsna hrana, koje je bilo u izobilju. Ve dru-

9 R. P e t o v a r, esta istonobosanska proleterska bri-gada,69.

10Braca Mutmel iz Putinaca, stari prek aljeni bo rac Fru-kogorskog odreda, skojevac i omiljeni drug, kasnije je tragino

poginuo.


32/616

gag dana marod iz okolnih sela, naroito iz sela Manelos,slao je puna kola hrane. Patrole su nou silazile na salae oko

Mitrovice i dovlaile puna kola meda. Na 3. bataljon je na-veliko ikuvao halvu. Nastali su dani kojih su se borci 6. bri-gade dugo i dugo sjeali. Tako jedinstven narod, srdaan pri-

jem, panj a kojom su bili orkueni, teko se mogu opisa ti.Za 1)5 dana, koliko je Brigada boravila na Frukoj gori, svisu se borci oporavili, tako da se mnogi nisu mogli prepozna-ti. Bilo ih je koji su za to kratko vrijeme dobili u teini ponekoliko, ak d po desetak kilograma."

Ljubav i panja naroda Srema i sremskih boraca premabo rc ima 6. ist ono bosansk e br iga de ni su bil i samo spontaniizraz tradicionalnog gostoljublja Sremaca. Bio je to istovre-meno i izraz bratstva i jedinstva koje se stvaralo u zajedni-koj borbi protiv okupatora i narodnih izdajnika, u narodnojrevoluciji. Ovde zapoeti topli i brats ki odnosi Bosanaca iSremaca, produeni su i u istonoj Bosni, pa su tamo srern-skim borcima olakavali vanredno teke uslove u kojima suiveli i ratovali. Reenost Sremaca da napuste daleko boljeuslove ivota i svoj kraj, da bi pomogli drugovima u Bosni,uzdigla je lik sremskog borca Srijemanina na stepenpo tov an ja i divl jenj a.

Iako se pripremani pokret drao u tajnosti, borci i narodsu vrlo brzo saznali da se ide u Bosnu. Svi su bili ubeenida e tamo ostati samo preko zime. Majke i ene pripremalesu za ovaj put sve najbolje i najtoplije. Nije bio redak sluajda su u umu donoeni momaki sveani crni kaputi sa ast-raganskom kragnom, lakovane izme ili astraganska ubara.

tab 3. (Sremskog) odreda 3. operativne zone izvrio jepred pol aza k reorganizaci ju Odr eda. Od po stoj ea tri bat a-ljona i jedne ete formirao je etiri bataljona. etvrti bata-ljon ostaje u Sremu sa zadatkom da svojim raspo re-dom pokriva celu teritoriju Srema, da na njoj vri akcije ida mobilie nove borce. Tri bataljona: 1. (Frukogorski), 2.(Podunavski) i 3. (Posavski) odreeni su da idu u Bosnu. Radi

po ja a nj a 6. ist ono bosan ske bri gad e, a na tr a en je nj enogtaba, tab Sremskog odreda je odredio kompletan 3. bata-ljon (Posavski) sa 210 naoruanih i 49 nenaoruanih boracada privremeno uu u sastav Brigade.12 Pop unje na su i dva

11R. P e t o v a r . esta istonobosanska proleterska briga-da,79.

12

Sreta Sa vie , Borbe u Sremu, Novi Sad, 1967, 186.


33/616

br ig ad na ba ta ljon a, ko ji su se nala zili u Srem u, sa oko 70dobrovoljaca iz Frukogorskog i Podunavskog bataljona.

Sve pripreme i dogovori za pokret zaveni su do krajaoktobra. Poslednjeg dana oktobra na Ciganski logor stigli su2. podunavski i 3. posavski bataljon. I iz njih su izdvojeni

bolesni i neot po rni bo rci i up uen i u no vo fo rmiran i 4. bat a-ljon 3. (Sremskog) odreda. Toga dana odran je zajednikizbor na kojem je Ugljea Danilovi govorio sremskim borcima0 borbama koje predstoje u istonoj Bosni. Partizanski horgostiju otpevao je pesmu 6. istonobosanske brigade i neko-liko partizanskih pesama. Bila je sveana i uzbudljiva at-mosfera.

Posavski bataljon u novoj sredini je postao 4. bataljon 6.istonobosanske brigade. tab Bataljona su sainjavali: ko-mandant Ilija Bogdanovi iz Kraljevaca, politiki komesarBranko Pei iz Zemuna, zamenik komandanta Milan Stepa-novi Matroz iz Ogara, zamenik politikog komesara MilanVeselinovi Feda iz Progara, operativni oficir Duan Vukaso-vi Diogen iz Petrovia i intendant Bolko Joki Mile iz Su-bo ti ta . Ba ta ljon ski ku ri ri su bili Spasa Belji n iz Golubi nac a

1 Lazar Krompi iz Brestaa. Komande eta su sainjavali: 1.ete komandir Milan Jei Ibra iz Donjih Petrovaca, po-litiki komesar ivojin Konti Koragin iz Donjih Petrovaca,zamenik politikog komesara ore Vunjak iz Donjih Petro-vaca; 2. ete komandir ivota Ranitovi Soko iz Subotita,polit ik i ko mesa r Steva ut i Baa iz Dea, zamen ik pol iti-kog komesara ivko ivanov Srce iz Progara; 3. ete ko-man dir Mia uruvija iz Kredina, p olitiki kome sar Bo raVojvodi iz Novih Karlovaca, zamenik komandira ivko Da-kula iz Obrea, zamenik politikog komesara Milenko Verkiiz Obrea.

Meu 184 borca su bili: Aca Bonjakovi, Slavko Vuko-bra tovi , Milan i ri . Pera Jovano vi , ivan Markov i, DordePetrovi, Jovan Stanii, Sava Vukasovi, ore Budan, Ni-kola Cvijanovi, Todor Jevti, Spasoje Kreculj, Stanislav La-zi Gvozdeni, Vlada Obradovi Kameni, Boa Balaban, TrivaBarbi, ore Milivojevi, Dragan Batanov, Rada Ignjatovi,Vlajko Romanovi, Radovan Laloevi, Rada Petrovi, MirkoPopovi, Jovan Stojkovi, Niifor krbi, ivan ivanov, Ivan

Tanurdi , Doka Vidicki, Nada Vidicki, Zora Vukovi Nela,


34/616

Sava Petrovi Geda, Nikola Sladi, Cveja Bokovi, SretaDevi, Doka Gazibari ile, Jovan Bokovi, Jovan Ereegovacerpica, Aleksandar Gmizi, Bogdan Novakovi, Luka Jei,ore Konti, Pavle Konti Maks, Mirko Konti, Stojan Sto-janovi , Nikola Vu njak , Du an Vu njak , Nikola Zaki, Bran koJankovi Munja, Nikola Imrenovi, Svetozar Mati, DimitrijeVunjak, Sava Kosti Tiar, Milorad Vorki, Sava Bogdanovi,Ljubomir Boi, Rada Matijevi, Kota Milovanovi, Aleksan-dar Muioki, Spasa Grbi, Veljko Radisavljevi, Rada Jovi,Radovan Petrovi, Ranko Rahar, Radovan Ristivojevi, TodorStanisavljevi, arko Stanojevi, Spasoje Gri, Jovan Peji,Sreta Kovaevi, Obrad Jankovi, ivko Jovii, Neboja Pet-rovi, Jovo Voj novi, Paj a Dragii Lovac, Krst a Kazimirovi,Rada Milivojevi Tenk, Lazar Sokolovi, Slavko oki Englez,Vojislav Pili, Sava Dekanski, Gojko Posavac, Stevan Gavri,Pavle Plavi, Aleksa Sadak, Pavle ivkovi, Ilija Drapin,Milivoj Jovanovi, Boko Radoni Laa, Nikola Tesli, Rado-van St epanovi Gaj da, To a Markovi aban, Goj ko Plavi,Sava Naji, Petar Vidakovi Osman, ore Banovaki Dafer,Boja Boji, Bogdan Malenti, Duanka Kovaevi, SvetozarHadi, Slavko Maksimovi Lovac, Laza Babi, Mitar Babi,

Milenko Mirki, Simeon Mirkovi Milan, Milenko MisirkiBrica, ivota Pavlovi, Radovan Sefkerinac Mia, RadislavBabi Beli, Milenko Jakovljevi, Jovan Ninki Jaran, Sava Po-

povi, Bogolju b Pop ovi Baca, Boko Crnj an ski, Il ij a Rodi,Paja Rodi, Ivan Gudjin, Sreja Velisavljevi, Duko Velisav-ljevi, Milan Bogovi, Vera Bogievi, Vlajko urkovi, Vo-

jis lav Miarii, Petar Pet rov i Japan, Duan osi, Steva Ba-bi , ika Dragosavac, o re Jovano vi , Rad ovan Jovano vi ,Borivoj Mari, Todor Novi ira, Duan Ranisavljevi, Jovi-ca Kosti, Sava Kosti, Jova Sekuli Bracika, Lazar Sekuli,Sava Sekuli Tea, Milutin Surulija , Velimir Babi, Duanirkovi, Sava Gaji Miki, Sava Jovanovi, Marii, Dra-ga Novi, Stevan Novi, Laza Ostoji, arko Sekuli, Duanubrilov Paun, Duan Mati Deda, Bogoljub Nikoli, MarkoVesi Vojvoda, Milo Markovi, Stanko Nikoli, Dobrivoj ir-kovi, Toa Erdeljan, Lazar Radivojevi, Milan Milosevic,Dobrivoj Radivojevi, Duan Radosavljevi, Veljko Majstoro-vi, Petar Vlajkovi, Ljubomir Boi, Lazar Ili, Kota Marin-kovi, Sava Popov, Mitar Radivojevi, Milovan Savin, Du-

an uri, Milan Ani, Slavko Ani, Ilija Brmbota, Veljko


35/616

Drezgi, Mirko Stanii, Milenko Radovanov, Sava Divjako-vi, Doka Majstorovi, Neboja Raji, Nikola Tankosi, ika

Brki, Petar Pievi, Dane Mandi, List Hangadi, ZdravkoKarlica, Josip Kovaevi Josina, Ivan Krikovi Pera, DaneMandi Mali, Dura Pezi Kum, Mirko Bubalo Kubika, Cvetkoapo, Bogdan Pavii."

U bataljone 6. istonobosanske brigade tada su kao dob-rovoljci, izmeu ostalih, stupili i ovi borci: Vlada Grbi, Bog-dan Garabantin, Jovan Gavrilovi, Petar Devrnja, arko De-vrnja, Toa Jovi, Boko Jovi, Jovan Joi, Vlajko Kati, Sa-va Markovi, Sredoje Martinovi, Dobrinko Markovi, Drago-mir Novi, Sreta Njegri, Sava Poarac, Milo Staji, VojislavTrbojevi , Laza evi, Aca Vuksan, Bosiljka Slavuj, Urouljmanac, Petar Brezovac, ivko Brebanovi, Duica Vu-kajlovi, Nikola Danilovi, ivan Danilovi, Mita Deli, Nikolaorevi, Radomir ermanovi, Ljuban Jovanovi, ivka Jo-vi, ika Jovii, Danica ali, Borivoj Manii, Zora Mihajlo-vi, Todor Petrii, Jovan Petkovi, Doka Petrovi, DaniloRaenovi, Radovan Slavujevi, Sava Stefanovi, Jovan Sta-ni, Mila iri, Obrad ai, Erka apelja i Stevan Jovii.'4

tab 3. odreda 3. operativne zone prilikom prelaska u

istonu Bosnu sainjavali su: komandant Stanko Luaji Mi-lan, porunik bive jugoslovenske vojske, iz Jarka, politikikomesar Luka Mrki, iz Slankamena, zamenik komandantaSreta Savi iz Sr. Kamenice, zamenik politikog komesaraStevan Jovii iz Iriga, operativni oficir Radoslav Jovi Mi-ko. tab je imao i nekoliko kurira. tab 4. bataljona u Sremu

bi e man je- vi e samosta lan u ko mand ov an ju i pl an ir an ju oru-anih akcija. Izmeu taba 6. istonobosanske brigade i 3.sremskog odreda je dogovoreno da zajedniki ratujemo i ko-mandujemo, o emu je kasnije u Bosni napisan i dokument.Vojno-politika situacija u istonoj Bosni bila je vrlo sloenapa je tesna sa ra dn ja izmeu tabov a bila neop ho dn a i pot -pu no obezb eena .

Komandant 1. (Frukogorskog) bataljona Marko PeriinKamenjar je bio, kao to je reeno, ranjen u borbi na Dvorcu.

13Imena su dob ijena na osnovu jedne ankete Po krajinskogodbora SUBNOR-a Vojvodine; tanost verovatno nije potpuna.

14 Imena su dobijena od Ljubana Jovanovia i Pokrajin-skog odbora SUBNOR-a.


36/616

Zbog toga je dunost komandanta ovog bataljona privremeno

pre uze o zamenik ko ma nd an ta 1. ba ta ljon a 6. ist ono bosansk ebri gade Milo Zeki. Osta li lanovi ta ba Ba ta ljo na su bil i:pol iti ki ko mesar Slo bodan Ba ji Pa ja , zam eni k ko ma nd an taore Bikicki Rojnik , zamenik politikog kome sara DragaDiki Vanja. Komandiri eta su bili: Nikola Sekendek muaiz Laarka, Stevan Biki iz Grgurevaca i Stojan Vukosavlje-vi iz Beoina. Na dunosti politikih komesara u etama bilisu: Vasa Slavni iz Vrdnika , Branko Kevilj i Petar Molec.Nji hovi zam eni ci su bil i: Pera Jeremi Husa iz Srem sk e Mil-rovice, Cveja Jurii iz uljma i Nikola Jovanovi iz Rakovca.

U sastavu ovog bataljona u istonu Bosnu su prela 233naoruana borca15. Meu njima su bili: Jefta Jankovi, BokoJankovi, ivko Kolarov, ore Ranajo tovi, Nenad Raki,ivka Stojkovi, Vukica Jankovi, ivko Pantelinac, ivkoRisti, Bogoljub Savki, Nikola Jankovi, andor Eugen Cu-ra, Zoran Banjanac, Slavko Savi, Kata Stankovi, LjubaStankovi, Zdravko Kosti, Todor Koji, Boa Aimovi, VasaBanovaki, Vlajko Durkovi, Vlajko iri, Milan Niki, Slav-ko Krompi, Radovan Petrovi, arko Diki, Vasa Jevti, or-e Veljkovi, Draga Adija, Ilija Adija, Milenko Diki, Mi-

lenko Aimovi, Beba Aimovi, Doka Devi, Sava Devi i-van Devi, ore Kopri, Todor Krsti, Laza Marunki, DokaPopovi, Jeca Vukeli, Jelka Vasi, Mile Drakuli, DimitrijeLazarov Raa, Branko Kevilj, Milenko Mievi, Stanko Pro-ki, ore Kevilj, Leontije Nikoli, ivan ali, Andrija Ni-koli, Milorad ivkovi, Dragutin Krsti, ore ivkovi,ore Devli, Petar Kruni, Pavle Lauevi, Dobra Maksi,Lazar Markovi aa, Zdravko Popadi, Milan Popovi, VasaVeskovi, Steva Veskovi, Vasa Civri, Doka Civri, NemanjaMaksi, ika Maksi, Boko Markovi, ore Petkovi, Sve-tozar Petkovi, Marko Radivojevi, Ilija Suvi, Olga Duran,Jovica Miaevi, eda Odobai, Boko Jovi, Slavko Bada-njac, Doka Brki, Rajko Dura, Boko Korica, Vojin Korica,

Nik ola Kuz min ac, ivan Mat ijaev i, Dragi Milin kovi, or-e Nikoli, ore Raki, Brank o t rbaki, Peta r trba ki,Nede ljk o u ljmanac, Ob rad Vuleti , Dra gutin Gojkov i, LazaKuzminac, Vukain Matijaevi, Rada Vickovi, Svetozar i-vanovi, ore Alimpijevi, Duan Ignjatovi, Joca Nikoli,

15

Sreta Savi, Borbe u Sremu, 186.


37/616

Milivoj Stankovi, Stevica Faor, Stevica Marinkovi, MiloNikoli , Steva Kli ar i, Sava Kuzman ovi, Sava Nasti , Dok aOstoji, Svetozar Peji, Milan Sekuli, ore Toi, DokaMijali, Sava Sremi, Ilija Miljanski, Gojko Miljanski, Sve-tozar Pani, Duan Gruji, Panta Jeleni, Bogdanka Budisav-ljevi, Aleksandra Mihajlovi, ore Kaleni, ivan Radako-vi, Pera ervenjak, Ankica Jeremi, ivan Mikovi, VasaNov akovi , Mita Sladi , Stevan Sklen ar, Sav a Sto jko vi , Bra-ca Jaki, Steva Stolar, Marica Jevti, Dragan Kokanov, ar-ko Kokanov, ivko ivkovi, Seja Joki, Radovan Ostoji, Mi-ta Beli, Nikola Moji, Panta Moji, Josip urii, Marko u-rii, ore Aimovi, Ivan Kafol, Mladen Mikovi, TodorRebi, Anton Renel, Stevan Hodoba, Feliks Gruni, NikolaLatas, Josip Renel, Jelica Kovaevi, Vasa Kuzmanovi, or-e Ivanievi, ore Ninkovi, Duan Bogojevi, Vince Bede-nik, ivan Nikoli, Nikola Mrnda, Svetozar Ninkov, BrankoDan, ivan Radosavljevi, Sava Zdelar, Triva Parmakov,Branko Famili, Pera Nofta, Nikola Miklo, ivan Bokovi,Svetislav Kosanovi, Stevan Kutri, Branko Miloradi, Mar-ko Nikoli, Laza Veskovi, Pavle Vidov, Nea Nikoli, Brankoijaki, Slobodan Kuzminac, Radovan Sremac, Doka Petko-

vi, Slavko upi, ivan Makovi, Ilija almanac, Ivan Jan-kovi, Branko Milak, Rajko Vukovac, Marinko Dragievi,Duan Predovi, Proka Dilas, Vasa Bai, Tria Marii, To-ma Banjanin, Radovan Jovanovi, Hajdar Memi, Lazar Ra-divojevi, Milan Sekuli i Svetozar Vuleti."

tab 2. (Podunavskog) bataljona su sainjavali: koman-dant Damjan Petkovi Veliki iz ortanovaca, politiki kome-sar Vojislav ivanovi Dokej iz Golubinaca, zamenik koman-dan ta Dimitr ije eerin ac Geda, zamenik politikog kome-sara ore Bokovi Bata iz Dea, sanitetski referent Alek-sande r Baki iz Popinaca . Koma ndu 1. ete su sa injavali:komandir Jova Mati iz Iriga, politiki komesar Dura Matiiz Iriga, zamenik politi kog kome sara Milan Dragoj lovi izSr. Karlovaca; komandu 2. ete su sainjavali: komandir Ni-kola Nei iz Kredina, politiki komesar Gavra Radojiki izSr. Kamenice i zamenik politikog komesara Bogdan MuiokiCimer iz Stare Pazove. U komandi 3. ete su bili: komandirJovan Vuksan Moa iz Kredina, politiki komesar Radovan


38/616

Oreanin Adam iz Novih Karlovaca i zamenik politikog ko-mesara Marko Britvec najca iz Zemuna.

'U bat aljo nu je bilo 208 boraca ." Meu nji ma: StevanStankovi, Radoslav Jazi, Nikola Marinkovi, arko Petro-vi, Steva Radinovi, Sreta urak, Kuzman Radinovi, Do-ka Popovi, Dragutin Grulovi, Petar Jovanovi, Milivoj Re-li, Petar Reli, Milan Reli, Marko Bugarski, Jovan Ivane-vi, Steva Joci, Nikola Laki, ore Vasi.. Joca Vukovi,Vlajko Vuni, Joca ivkovi, Mitar Bavanski, AleksandarBugarski, Stevan Kolarevi, Vasa Rankovi, Arsenije Vasi,Bora ivkovi, Milan ivkovi, Milan Bugarski, Stevan Pav-lovi, Boa Vasi, Ugljea Popovi, Slobodan Subotin, oreBonjakovi, Boko Kati, Ilija Kereki, Nikola Lazarevi,Dura Pavkov, Radm ila Vasiljevi, Radoslav irak, ivojinMaksimovi, Mila Stojkovi, Marko Tanurdi, Palko Babik,Sava Petkovi, Sreta Radovac, Ivan Tanurdi, ivan ivano-vi, ore Lonarevi, Jefta Lonarevi, Lazar Pui, RatkoBosani, ore Kovaevi, Boko Maleti, Branko Vukajlo-vi, Lazar Kosti, Nikola Kosti, Cveja Ljubinkovi, PerkoMaleti, Branko Peki, Doka Stankovi, Rada Vlajkov, Petarurevi, Mitar Novakovi, Steva Pui, Mitar Stanojlovi,

Jelica Veljkovi, Stevica Babi, Anka Mati, Petar Mati Crni,Petar Milovanovi, Gaja Vukovi, Bora Zeevi, Vukica Ma-leevi, Bran ko Radomirovi, Milivoj Boljana c, Emil Pani,arko Stojanovi, Radovan Joi, Milorad Bogdanovi, IlijaDevi, Nikola Egi, Petar Gri, Petar Kei, ore Lackovi,Sava Obradovi, Svetozar Petkovi, Radivoj Priji, Jovan Du-di, Dobrivoj urovi, Sreta Gri, Jovan Jakovljevi, Zdrav-ko Jeki, Ilija Mesarovi, ore Obradovi, Stevan Tarabi,ore Vorkapa, Milan Vukeli, Mali Luki, Milan Brzanovi,Bogoljub Miloevi, Ljubomir Ranisavljevi, Boko Jovi, Bo-rivoj Mitrovi, Ljubia Batanjac, Rada ortan, Mila Filipovi,Branko Jovi, ore Jovi, Rade Kovaevi, Petar Kuzmano-vi, Sava Mali, ivko Mali, Boko Mandi, Ilija Miji, ivanRadulovi Danilo Raenovi, Laza ivanovi, Toa Grmua,Ljubia Kordulap, Radivoj Kotur, Doka Mikovi, SlobodanPepin, Boa Prodanovi, Radivoj Radoji, ika Stojanovi,Lazar Vuji, Borivoj Vukmirica, Dobrivoj Dejanovi, StevaMiodragovi, Lazar Radivojevi, Bogoljub Baji, Drago Mak-


39/616

simovi, Mita Delie, Kirivoj Kneevi, Jozef Lajbe npreg en,Duan Radovi, Branko arac, Vojislav Kulainovi, JovanMaksimovi, Mile Uroevi, Vlada Petkovi, Branko Dimitri-

jev i, Danica Sim atk ovi , Jel ena Tod orovi , Sve tozar Kosani ,Srbin Marii, Aleksa Vesi, ivoj in Bab i, R adivoje Nikoli,Kota Jaji, Nikola Smua, Duan Vojnovi, Jovan Anelko-vi, Duko Mirkovi, Kum Mirkovi, Steva Radosavljevi,Slavko Subotin, Vasilije Krsti, Duan Mogi, Stevan Carevi,Jovan Skendi i Zdravko eni.'8

tab 4. bataljona 3. (Sremskog) odreda, koji je ostao u Sre-mu, sainjavali su komandant Marko Periiin Kamenjar, poli-tiki komesar Jovan Beljanski Lala, zamenik komanda ntaPetar Mati Dule i zamenik politikog komesara Nikola Gru-lovi. Frukogorska eta: komandir Sava Sogi Kusa, kome-sar Bora Ivanievi. Bosutska eta: komandir Branko Mari,komesar Jovan tokovac, zamenik komandira Marinko Ke-vilj, zamenik komesara Pantelija Krsti.

Ostavivi svoje bolesne i ranjene borce na leenju u(Sremu, dva bataljona 6. istonobosanske brigade i tri srem-ska bataljona su krenuli 2. novembra 1942. godine u 17,30 a-sova za Bosutske ume. elezniku prugu i put Beograd

Zagreb kilometarska kolona je prela bez borbe i 3. novemb-ra u 7 asova stigla u umu Kjjetevicu. Uvee je oko 17,30asova nastavljen pokret prema Savi. Kolona je prela mostna Bosutu bez borbe. Most su uvali domobrani, ali, prime-tivi veliku kolonu i primivi ultimatum da e biti uniteniako se ne povuku, napustili su most bez borbe. Preena je ieleznika pruga idRaa. U 2 sata nou 4. novembra ba-taljoni su stigli na Lisnik u blizinu Save.

Bosutska eta (bila je u sastavu 4. bataljona), koja jedan ranije krenula iz Fruke gore, obezbedila je ishranu svo-

jim ra tn im dru gov ima . Sem jedn e deset ine , ko ja je ila nanavoz prevoz, ova eta je ostala u Kljetevici kao zatitni-ca. Istoga dana u 20 asova poelo je prebacivanje amcima

pr ek o Save. Prvo su preb aeni bo sansk i ba ta ljon i a za tim isremski. Prebacivanje u Semberiju je zavreno do 2 asaujutru 5. novembra 1942. godine.

Nakon prel aska Save nepre gled na kol ona od oko 1300 bo-raca istone Bosne i Vojvodine izvela je pokret ka selima


40/616

Svinjarevcu i Batkoviu. Ovim je oznaen poetak novog pog-lavlja ustanka u istonoj Bosni i Vojvodini.

Dotadanja iskustva su pokazivala da je takvo pokreta-nje bilo praeno prilinim osipanjem jedinica. Meutim,sremski borci su odluku Pantije o prelasku u istonu Bosnuodmah shvatili kao potrebu i svesno i jednoduno je prihva-tili. Bila je to, ve na poetku, prva i va nred no zna ajna ma-nifestacija politike zrelosti sremskih patizana.

Otada poinje novo poglavlje narodnog ustanka u isto-noj Bosni, ali, iskreno govorei, niko tada nije mogao pomis-liti da e to zdruivanje i zajedniki prelaz Brigade sa Srem-cima u Bosnu imati tako dalekosene posledice po razvitakustanka ne samo u istonoj Bosni, nego i u Sremu, pa i uostalim krajevima Vojvodine. Takav preokret situacije mo-gao je nastati samo udruenom borbom sremskih i istono-bosanski part izana. To spaj anje boraca istone Bosne, S remai ostalih krajeva Vojvodine bilo je sudbonosno i imalo jeogroman znaaj."

U novu etapu narodnooslobodilakog rata sremski parti-zani su uli sa politikom zrelou, vrsti i jedinstveni, sanarodom i Partijom, sa ratnim iskustvom, sa iskusnim, hrab-rim i odanim rukovodiocima i sa snanom partijskom i sko-jev sko m org aniza cij om.

Na nov e putev e i nove ter en e svak i sre msk i bo rac pon eoje i br em e svo jih lin ih i porod inih prob lema, kojih u ra tunije bilo malo, svoje navike i manire, a i sitne ljudske slabo-sti, ali iznad svega reenost da izdri sve tekoe koje e sepo jav iti toko m ra to va nj a na nov im terenima.

U Novim Karlovcima Sasama, odrano je 9. i 10. de-cembra 1942. godine redovno godinje savetovanje Okrunogkomiteta KPJ za Srem sa rukovodeim lanovima Partije izSrema. Savetovanje je odrano u vreme kada su OK KPJ zaSrem i organizacije NOP-a u Sremu uspeno savladali najve-e tekoe u protekloj godini ustanka.

Do savetovanja, Okrunom komitetu KPJ za Srem bilisu stigli izvetaji o uspenim nastu panji ma sremskih bata-ljona u istonoj Bosni: Sa radou moemo istai da se nai

bo rci odlino bo re na tom nov om ter enu, do kazu ju i time

19 Seanje Miloa Zekia. Iz knjige: Jovan Veselinov, Svi

smo mi jedna partija, Novi Sad, 1971, 69.


41/616

svoju visoku svest pravih narodnih boraca stajalo je u iz-

vetaju OK KPJ za Srem podnetom na savetovanju.

20

I drugiizvetaji, kao i raspoloenje naroda, potvrdili su ispravnostodluke OK KPJ da bataljoni idu u Bosnu. Bilo je jasno da jetime otklonjena izolovanost NOP-a Srema i Vojvodine. Zato

je sav etov anje u po tp un os ti odo bri lo odluku OK KPJ o upu-ivanju glavnine Sremskog odreda u istonu Bosnu i usvojilopolit iku OK.

Zadovoljno uspehom sremskih bataljona u istonoj Bos-ni, savetovanje je usvojilo zakljuak da Okruni komitet upu-ti predlog centralnom partijskom i vojnom rukovodstvu daod sremskih bataljona u istonoj Bosni oformi 1. vojvoan-sku brigad u. Okruni komitet je u dopisu od 10. jan uar a1943. godine, preko Centralnog komiteta KP Hrvatske,21 to iuinio.

O ovom zakljuku okrunog partijskog savetovanja Jo-van Veselinov je napisao:

Ocenjujui rad naih vojnih jedinica, ije iskustvo i broj-no stanje nije bilo malo, savetovanje je smatralo da postojekadrovski i svi drugi uslovi da od tri sremska bataljona uistonoj Bosni formiramo Prvu vojvoansku brigadu. Ovakvekrupne vojne jedinice stvarane su samo po odobrenju Vrbovnog taba NOV i POJ. Savetovanje se obratilo vrhovnom ko-mandantu s molbom da izae u susret elji naih boraca.Odobrenje je, meutim, stiglo sa velikim zakanjenjem. Bri-gada je stvorena u aprilu 1943. godine bez formalne saglas-nosti Vrhovnog taba, ali ne bismo pogreili da smo to ui-nili im su stvoreni uslovi. Kako se kod nas i danas vrlomnogo daje na to kada je ta formalno nastalo, a ne ta jesadrinski znailo, mislim da moemo smatra ti da je od-laskom vojvoanskih jedinica na drugu teritoriju, u istonuBosnu, stvarno stvorena via vojna jedinica, brigada, bezobzira to se ta jedinica zvala prvo odred, a zatim grupaudarnih bataljona. Po organizovanosti, disciplini, politikojsvesti i iskustvu grupa udarnih bataljona nije se ni po emurazlikovala od veine tada postojeih brigada.22

20Arhiv VII, K. 103, reg. br. 52/16.21Zbornik NOR,tom I.iknj. 6, dok. 68.u Jovan Vese l in ov , Svi smo mi jedna partija,Novi Sad,

1971, 86.


42/616

Prvi deo

PRILAGOAVANJE


43/616

Majevica, s kojom su se prvi put sreli borci iz Srema,pla nin a u sev ern om delu ist on e Bosne, na izgled je ne tokraa , ali zna tno via i prosit rani ja od Fnuke gare. U tokunarodnooslobodilakog rata pod Majevicom se podrazumeva-

la teritorija istone Bosne izmeu Save, Drine, Spree i linijeTuzlaSrebrnikBrko. Nekoliko visova Majevica imanadmorsku visinu i do 1000 metara. Najvii delovi planinepokri ven i su gusto m bukovom um om. Ova j re jo u na selje nje srpskim, hr va tsk im i musl ima nskim sta nov ni tvo m. Juni,pl aninski deo je bio ekonomski i ku ltur no veoma zao stao,dok je severni Semberija i Posavina neuporedivo boga-tiji, plodniji u svakom pogledu razvijeniji.

U rano jutro, u 2 asa 5. novembra 1942. godine, preba-en je i poslednji borac 2. (Podunavskog) foataljona 3. (Srem-skog) odreda preko Save na bosansku stranu. Prebacivanje jeizvreno u blizini sela Brodca. Istonu Bosnu je pritiskivalagusta magla i u tom novembarskom sivilu ona se Sremcimauinila udnom i tajanstvenom. Neko je oekivao da se Maje-vica odmah pojavi, velika, prekrivena gustom umom, dese-tinu puta vea od Fruke gore.

Odmakavi od Save, Odred je zasitao. Neto se oekivalo,verovatno da svane. Novembarska vlana i prohladna zorateko se probijala. U daljini su se polako poele da razaznaju

kue, pojate, silne ograde, putevi, staze, kanali, nasipi, male


44/616


45/616

sina nije nita kriv i da ga ne treba kazniti. Zaista, bio je to

samo nesrean sluaj.U Semberiju su se tih dana bili sjatili skoro svi etnicisa Majevioe. Kapetan Rai je, pljakajui odvlaei hranuna Majevicu, traio 2. bataljon 6. brigade, onaj koji nije pre-ao u Srem. A hteo je i da sprei povratak 6. brigade u isto-nu Bosnu. Meutim, im je saznao za kilometarski dugu par-tizansku kolonu, u ijim su se redovima nalazili dobro nao-ruani i odeveni borci sa divizionom artiljerije, natovere-nim na petnaestak magaraca, etniki komandant je bio pri-moran da prvog dana naredi svojim bataljonima povlaenjena Majevicu. Veina ih je brzo pobegla, ali neki nisu imalivremena ni za to, ve su se sklonili u domobranska uporita.Na pra vcu kr et an ja Bri gade i 3. (Srems kog ) od reda ost alesu samo neke etni ke grupe i seoski et niki bataljoni.Oni su ostavili puke po kuama, pa su neki, ak i sa kokar-dama na kapama, izali da posmatra ju partizanske kolone.Ovakvih etnika je do podne toga dana pohvatano oko 50.Rodoljub olakovi, lan Pokrajinskog komiteta za Bosnu iHercegovinu, vodio je sa njima u selu Batkoviu duge i zaratna vremena i Sremce neobine razgovore.

Drugovi iz taba Sremskog odreda sluali su na razgo-vor s Lakiem s izvjesnom nedoumicom. Oni jo nisu pozna-vali prilike u istonoj Bosni i udili su se da mi tako razgo-varamo s etnikim komandantom koga nismo ak ni razo-ruali. Za njih je to bio faist kome je trebalo odmah suditi

po kra tkom postu pku. Kod njih, u remu, situacij a je bilajedn ostavni ja nego u istonoj Bosni: na jed noj stran i parti-zani, a na drugoj faisti, bez obzira kakvu uniformu nose ikako se nazivaju. A kod nas, osim okupatora, ustaa i do-mobrana, jo i etnici i muslimanska legija. I ove dvijeformacije su u slubi okupatora, ali u njima je takvo areni-lo da je bilo potrebno praviti razliku meu pojedinim gru-pama i uvijek konkretno odreivati svoj stav prema jed nojili drugoj grupi. To je naroito bilo potrebno, ak i nuno,onda Raa je odnos snaga u odreenom kraju i u datom pe-riodu bio po nas nepovoljan.23

Sremski Bataljoni su stigli na ruak u selo Batkovi. Tuse, pored nekoliko lanova PK KPJ za Bosnu i Hrecegovinu,nalazio i sekretar PK Isa Jovanovi. Na zajednikom sastan-ku Pokrajinskog komiteta i tabova, koji je odran popodne,

23

Rodol jub olakovi, Zapisi, II knj., Zagreb, 1961. 31.


46/616

dogovorene su vojne akcije i temeljito je pretresan odnos

'prema narodu i njegovoj imovini. Postavljeni zahtevi uovom pogledu nisu za Sremce predstavljali neto novo. Onisu u Sremu od prvog dana ustanka postupali tako kako im jesada objanjeno da treba da postupaju.

etnici ma Majevici isu bili u tom momentu glavna smet-nja stvaranju jedinstvenog fronta naroda istone Bosne pro-tiv okupatora i vrlo snani nosioci kontrarevolucije, pa je ve-lika vojna i politika akcija za razbijanje etnitva u istonojBosni odmah poela. Od sremskih bataljona se oekivalo da

po red vojno g do pri nosa da ju poseb an dopr inos u polit ikojakciji, jer se u sremskim jedinicama nalazilo stotine boracakoji su u Sremu, u svojim partijskim, skojevskim i ustani-kim organizacijama jo od 1941. godine uestvovali u pripre-mama za ustanak i u radu na irenju i uvrivanju narodno-oslobodilakog pokreta. Ni u vojnim akcijama Sremci nisu

bili no va jli je . U nj ihov im redovima nalazili su se borci kojisu od jeseni 1941. godine bili u prvim sremskim odredima.Sremci su imali prema etnicima isti stav kao i prema Nem-cima, ustaama i svima koji su se borili protiv NOP^a. Takav

stav Sremaca trebao je tda d nov podstrek borbi protiv et-nika u istonoj Bosni.Da bi koordinacija bila obezbeena u svim akcijama, utvr-

en o je da tabo vi 6. isitonobosaniske bri gad e i 3. (Srems-kog) odreda, kao i njihove jedinice, idu zajedno, zajednikidonose odluke i zajedniki reavaju iskrsle probleme. Svojimtaktikim dranjem, strpljivou i humanim odnosima pre-ma narodu, Sremci, uglavnom seljaci, vrlo brzo su stekli na-klonost bosanskih seljaka i srdano su primani od naroda,organa NOP-a, organizacija i lanova KPJ i SKOJ-a, a poseb-no od omladine u ustanikim selima Semberije i Majevice.

Istoga dana, 5. novembra, bataljoni su krenuli dalje najug , pr em a Trn avi . Me uti m, jaka kia one mog uila je kre ta-nje. Iznenadno zaustavljanje u Zagonima, 6. novembra, zna-ilo je za Sremce susret sa prvim teko ama. U njihov imtorbama i dakovima vie nije bilo hrane ponete iz Srema.Morali su da jedu ono to su domaini imali i na brzinu spre-mili.

Do prelaska u istonu Bosnu u etnim logorima u Fru-

koj gori postojale su stalne kuhinje. Njih su uredno snabde-


47/616

vali nami rnic ama mesni narodn ooslobo dilak i odbori. Du-

nost etnih ekonoma svodila se uglavnom na to da hranu ras-po re u ju i da se br in u o suv oj hra ni, ko ja je de lj ena bo rc imau sluaju pokreta ili kraeg odsustvovanja iz logora. U selimadonjeg Srema intendant i etni ekonomi imali su jednostav-niji zadatak. Bilo je potrebno da samo nekoliko asova rani-je lizveste mesne kada e i gde jed ini ca sti i, pa da se zasat-dva kod domaina zatekne pripremljena kuvana hrana. Otakvom snabdevanju u ovim novim uslovima, u kojima su

jed ini ce bil e sko ro u sta lnom po kr etu, sad a ni je mog lo bit i nigovora. Ni najiskusniji sremski intendant nije se lako sna-lazio. Domaini su se trudili, ali ipak jedino reenje je biloda se Sremci naviknu na bosansku hranu, pa i na kukuruznihieb, s kojim su se ovde uglavnom prvi put sreli.

Jutro 7. novembra, dan oktobarske revolucije, bilo jeneprijatnije nego prethodna no. Sipila je prava jesenja sitnai hladna kia, koja se upijala u odelo i od koje se koa jei.Toga dana trebalo je sveano obeleiti dvadeset-petogodinji-cu oktobarske revolucije. Brigadna intendantura pripremilaje bo lji ruak, pol iti ki radnici odr aval i su pr ed av an ja pobat al j onima , a ku lt ur ne gr up e izvodil e svo je prog rame . Pre dPosavskim bataljonom o znaaju oktobarske revolucije go-vorio je Rodoljub olakovi Roko. Ovaj ovek je samo zadva dana boravka sa Sremcima stekao njihovu naklonost izadobio puno poverenje.

Loe vreme i blizina zime opominjali su na potrebu dase u ovim danima odmora ipregleda stanje odee i obue.Devojke-borci su neumoro krpile odela Svojih drugova, praleim rublje i stalno opominjale na opasnost od vaaka koje suu ovim uslovima pretile da postanu prava napast. Jedna ilidve drugaric e, koliko ih se nalazilo u desetini, postale suzbog toga svoga posla neophodne drugovima. Rublje i odelojo nis u zadava li mno go brig e. Sa obuom je bilo ozbi ljn ij ihpo te ko a. Lep ljiv a i klizava ilov aa i sta lna vlag a poele sunemilosrdno da otkidaju donove sa cipela i izama.

Osmog oktobra, posle dobrog odmora, partizanske kolo-ne krenule su po danu dalje na jug. Kia je bila prestala, alisu njiv e i panjaci bili toliko klizavi da se jedva koraalo .Na jn ep ri ja tn ij e su bil e ograd e. Nj ih je bilo svud a po redputev a, oko nj iva i pa n ja ka , na sta zama, pa i u samim dvo-

ritima. Trebalo ih je stalno preskakati. Izgleda da ovde niko


48/616

ne misli o ljudima, ve samo o stoci: kako je spreiti da nepra vi t etu use vim a i liv adama .

Kasno uvee bataljond su stigli u Donju Trnavu, gde surasporeeni po zaseocima na prenoite. Ovo mesto etnici iustae su jo od 1941. godine nazivali Mala Moskva. DonjaTrnava se nalazi na najsevernij im, posle dnjim obroncimaMajevice, kao osmatranica ravne Semberije. Selo je punorazbacanih kua i staja izmeu kojih su gusti ljivici. etni-ci .nisu uspeli da za vreme svoje vladavine ovde unite par-tijsku organizaciju i Mesni narodnooslobodilaki odbor. Me-tani su se izdvajali isvojom otresitou. Ni za trenutak nisu

po su mn ja li u isp ravn os t pu ta ko jim su kre nuli uk lju iv i seu narodnooslobodilaku borbu. Sa gostima Sremcima vo-dili su doma inske razgovo re o svim stvari ma uz rak iju ikaamak. Neki od Donjotrnavaca dobro su poznavali Srem.Stariji su se seali Sremaca iz zajednikog vojevanja u aust-rougarskoj vojsci. eleli su sada da i sa ovom generacijomSremaca uspostave prijateljske i drugarske odnose. Njihoveene i devojke svesrdno su poklonile panju devojkama bor-cima. Sa njima su intimno uorile. Devojke su se u ovoj in-timnoj atmosferi preporodile.

tabovi su za to vreme vrili poslednje pripreme za prviudar na etnike. Ispitivana je situacija i razraivan plan na-pa da . Prvi na redu je bio ne su mn jivo na jo mr a en ij i ovekna Majevici, kapetan Dragoslav Rai.

! '

NAPAD NA E TNIKE U MANASTIRU TAVNI

Dva Raieva etnika bataljona bila su udarna etnikasnaga na Majevici. Ako bi oni bili uniteni, na Majevici bi u

bu du n os ti bil a ograni ena svaka e tni ka pro tiv panti zansk aakcija. Ostale etnike glaveine na Majevici nisu trpeli Ra-ia pa je bilo vrlo verovatno da nee nita preduzeti da mu

po mognu. Sem toga , Ra ia je obu zeo st rah od pojave nov ihpa rt izan sk ih jed in ica , pa je hi tn o traio sa sta nak sa domo-br an sk im ko ma nd an tima radi dog ovo ra za za jedn iku ak ci juprot iv no vih pa rti zanski h sna ga. t ab i logor Radevih ba-taljona bili su u zgradi manastira Tavne. Na okolnim visovi-ma Pilii (kota 440) i Orliu (kota 522) bili su izgraeni

utvreni poloaji.


49/616

Za glavne snage napada tabovi su odredili dva bataljona6. brigade. Prema naredbi, desna kolona, koju su sainjavali2. i 3. bataljon 6. brigade, trebalo je da zauzmu etnike polo-aje na Pilii i Orliu, a zatim da napadnu ostatak etnikihsnaga u manastiru. Leva kolona, u kojoj su bili 1. bataljon 6.

bri gade i 2. (Podun avski) ba ta ljon Sremskog odreda, tre baloje da po seda nj em sela Tavne, Go rn jih Pili a i Dugih Nji vaonemogui izvlaenje etnika na jugoistok i istok prema Dri-ni. Prvi frukogorski bataljon je ostao u Trnavi sa zadatkomda sprei eventualnu pomo etnicima iz pravca Bijeljine.etvrti posavski bataljon 6. brigade je bio u rezervi.

U ranu zoru 11. novembra desna kolona je snano napalaetnike poloaje ma Pilii i Orliu. Posle kratke ali otrebo rb e br igad iri su usp eli da zau zmu te pol oa je, a za tim suodmah preli u napad na utvrene poloaje oko manastira. Iovde je otpor slomljen im je ispaljeno nekoliko granata iztekog minobacaa. Podunavski i 1. bataljon 6. brigade su vo-dili borbe sa delovima koji su se iz manastira probijali pre-ma Drini, etnicima je, zahvaljujui dobrom poznavanju te-rena, polo za rukom da se provuku kroz retko zaposednutepa rti zanske poloaje . Uspeo je da se provue i kape tan Ra i

koji, se sa svoja dva komandanta bataljona i grupom etnikapreb ac io u Sr bi ju .

Podunavski bataljon je u ovoj borbi zarobio 40 etnika izaplenio 1 pukomitraljez, a imao dva poginula: Bora Zeevii Radivoje Kotur, ranjeni su Dura Mati, politiki komesar 1.ete i jo jedan borac.

Od stotinu zarobljenih etnika, oko 20 se prijavilo dobro-voljno u Brigadu, nekolicini je sueno, a ostali su razoruanii (puteni kuama. Ceo taj dan bataljoni su proveli na polo-ajima hvatajui razbegle etnike. Neko od Sremaca je od-mah spevao pesmu:

Oj Raiu, kurvin sine,kuda bei preko Drine?Preko Drine nema kuda,

pa rt izan a ima svu da.

Sledea akcija Brigade i Odreda, prema planu tabova,

trebalo je da bude napad na domobransku posadu u selu Bra-


50/616

njevu, na putu JainjaZvornik. Tu se nalazila jedna bojnadomobranske pukovnije iz Bijeljine. Ona je uvala granicuna Drini. Kako su se uoi samog napada u Bra

Documents

Prva Vojvodjanska Brigada