PRVA POMOĆ

SADRŽAJ 

Uvod ………………………………………………………… 2

Pribor ………………………………………………………… 3

Pregled ………………………………………………………… 5

Ozivljavanje ………………………………………………………… 7

Povrede Krvarenje, Povrede toplotom Suncanica i toplotni udar 12

Trovanja ………………………………………………………… 17

Ujedi Ujed zmije, Ujed krpelja 18

Ostalo Udar struje 21

Pojam i znacaj prve pomoci

Prva pomoc je skup postupaka i mera kojima se spasavaju zivot i zdravlje unesrecenog ili povredjenog coveka, a primenjuje se na licu mesta. Cilj pruzanja prve pomoci je da povredjeni sto pre i u sto boljem stanju stigne do strucne medicinske pomoci, odnosno u najblizu medicinsku ustanovu. Svaki covek treba da zna da je ukaze samom sebi ili svom drugu. Ona treba da bude pruzena sto pre, ne cekajuci na dolazak strucnog osoblja, jer to predstavlja samo gubitak dragocenog vremena, a ponekada upravo takva zakasnjenja dovode u pitanje zivot povredjenog. U nesrecama se prisutni cesto zbune i ne mogu da odluce sta je najbolje i najefikasnije u pruzanju prve pomoci, ne znaju sta treba, a sta ne treba da rade. Taj strah koji dolazi najcesce od krvi, rane, besvesnog stanja coveka, ili ako se cuje jauk povredjenog, ne treba da bude prepreka ni strah od odgovornosti za zivot povredjenog. Onaj koji pruza prvu pomoc valja da bude miran, stalozen, svestan odgovornosti, uporan, snalazljiv i siguran u svoje znanje jer samo takav moze biti efikasan. On je duzan da primenjuje samo medicinski opravdane mere i nedopustivo je da postupa u duhu nadlekarskih saveta, kojih se jos uvek drze neki, uprkos upozorenju lekara. Nemarnost i povrsnost u izrucivanju osnovnih znanja iz prve pomoci je za svaku osudu i moze da se osveti kako drugome tako pre svega i onome ko taj propust napravi.   

PRIBOR

Pri pruzanju prve pomoci koriste se standardna i prirucna sredstva. Ukoliko postoji mogucnost uvek treba koristiti standardna sredstva, a to su ona sredstva koja su unapred pripremljena za takve prilike. Medjutim, cesto se na mestu dogadjaja ne raspolaze sa njima, pa se koriste prirucna sredstva i pri tome dolazi do izrazaja znanje i sposobnost lica koje pruza prvu pomoc. U nastavku su predstavljena standardna sredstva za pruzanje prve pomoci, a uporedo i prirucna koja se mogu koristiti u njihovu zamenu.

Zavojni material

Prvi sloj zastite (stavlja se direktno preko rane)Kod zastite rane zavojnim materijalom mora se omoguciti slobodan pristup vazduha do rane i upijanje njenih izlucevina. Delovi koji dolaze u neposredan dodir sa ranama moraju biti potpuno cisti i po mogusnosti oslobodjeni klica da bi se sprecilo svako zagadjenje (u suprotnom dolazi do gnojenja ili druge vrste ostecenja naseg tela). U te svrhe najbolje sluzi gaza, retka tkanina savijena u vise slojeva koja moze biti razlicite velicine. Nepravilno je upotrebljavati vatu za pokrivanje rana, jer se ista uvlaci u ranu, lepi za njene zidove, brzo skori i tako onemogucuje slobodan pristup vazduha i oticanje izlucevina. Kada se ne raspolaze gazom, tada se za pokrivanje rana mogu upotrebiti komadi cistog platna, ciste maramice ili delovi cistog rublja. Ovi predmeti treba da su sveze oprani i ispeglani jer se upotrebom visoke temperature unistavaju klice.

Drugi sloj zastite (stavlja se preko prvog sloja)Sredstva koja su postavljena direktno preko rane treba da se ucvrste uz telo zavojem ili flasterom. Posto ne dolaze u neposredan dodir sa ranom, nije potrebno da se prethodno oslobode klica, ali svakako prethodno moraju biti cista i suva. Zavoji su trake od pamucnog prediva i mogu biti rastresitog ili zbijenog tkanja, razne sirine i duzine, sto zavisi od mesta na kome se upotrebljavaju. U nedostatku zavoja koriste se komadi platna iscepani u vidu traka, zatim rublje ili druge tanke tkanine. Narocito pogodna sredstva za previjanje razlicitih delova tela jesu marame. Najbolje su velike trougle, koje su unapred pripremljene, ali i sve vece zenske marame, dzepne maramice, tanjih tkanina. Gaza ili druga sredstva, kojima se pokrivaju rane, mogu da se ucvrste uz telo jos i flasterom, odnosno, dugim lepljivim trakam koje su pripremljene za previjanje. U zamenu mogu se koristiti sve ostale lepljive trake koje sluze bilo za izolaciju u elektrotehnici, bilo za lepljenje drugih materijala.

Gotovi proizvodi sa prvim i drugim slojem zastitePostoje proizvodi koji imaju medjusobno spojenu gazu i zavoj. Za posekotine i manje rane to su hanzaplasti, a za ozbiljnije povrede koristi se takozvani "prvi zavoj". On se smatra najboljim sredstvom za pruzanje prve pomoci. Sastoji se od jastucica, gaze i trake zavoja, oslobodjeni svih klica i upakovani tako da je njihovo zagadjenje nemogucno. Na omotu prvog zavoja napisano je uputstvo za njegovu primenu. Prilikom otpaiivanja treba voditi racuna da gazu ne dodirujemo prljavim rukama kako je ne bi zagadilli.

Poveska za zaustavljanje krvarenjaNajpopularnija gumena traka je Esmarhova poveska. Medjutim, vrlo cesto se u istu namenu koristi unapred pripremljena platnena poveska. Kao prirucno sredstvo mogu se upotrebiti kais, kravata, platnena traka ili slicno.

Imobilizaciona sredstvaStandardna sredstva su Kramerova, Tomasova i Diteriksova udlaga. To su sredstva pomocu kojih se prelomljene kosti postavljju u nepokretno stanje. Medjutim ova sredstva su glomazna i samim tim nezahvalna za nosenje pa se najcesce zamenjuju prirucnim predmetima kao sto su: motke, grane, siblje, mlada stabla, metalne sipke, skije, karton i slicno.

 

  PREGLED

Lice koje ukazuje prvu pomoć mora da poznaje sastav čovečijeg tela, da raspozanje vrste povreda, a zatim mere i sredstva za ukazivanje prve pomoći.Da bi se pruzanje prve pomoci izvelo sa sto manje rizika po zivot i zdravlje povredjenog i spasioca vazno je pridrzavati se odredjenog redosleda radnji i postupaka prilikom pregleda. Unesrecenima sa sigurnim znacima smrti ne treba ukazivati prvu pomoc. Sigurni znaci smrti su: mrtvacke pege u vidu modrih ili ljubicastih mrlja na onim delovima tela na kojima povredjeni lezi. Dali znak je mrtvacka ukocenost koja se javlja u prvim casovima posle smrti, a kasnije moze i da popusti. Posle smrti se javlja i zamucenost roznjace na oku koja je za zivota sjajna i providna, a u isto vreme se moze primetiti i pojava nepravilno izduzene zenice ili takozvanog macijeg oka.

1. prilazeci mestu nesrece spasilac mora da sagleda okolnosti pod kojima se nesreca desila, da osmotri teren i da proceni da li povredjenom, kao i njemu samom, preti neka neposredna opasnost. Odmah zatim pristupa otklanjanju uzroka koji su doveli do povrede.

2. procenivsi situaciju spasilac ce obavestiti najblizu stanicu hitne pomoci i organe unutrasnjih poslova koji ce brzo angazovati specijalnu ekipu za pruzanje prve pomoci na nacin koji odgovara mestu i uzroku nesrece.

3. ako je vise povredjenih u isto vreme, tada treba brzim ali pazljivim pregledom odabrati one kojima treba najpre pruziti pomoc. To su povredjeni koji ne disu, kojima je srce prestalo da radi, koji jako krvare i koji se guse usled toga sto su u besvesnom stanju. Treba imati na umu da oni koji najvise vicu i jaucu i koji uporno traze pomoc ne moraju biti i najteze povredjeni.

4. sledeci zadatak spasioca je da odabranom povredjenom proveri disanje. Potrebno je posmatrati podizanje grudnog kosa, da li se sire nozdrve, da li sisti vazduh kroz usta i nos, da li povredjeni krklja ili mu se obrazi pomicu. Povredjeni koji ne dise ima modrikastu ili sivu boju koze, a ta promena najispoljenija je na ustima, usnim skoljkama, nosu i noktima. U tom slucaju treba odmah pristupiti vestackom disanju.

5. teze se utvrdjuje rad srca, ali je najsigurnije ako se opipa puls na vratu. Drugi, tezi, nacin je pipanje ili slusanje otkucaja srca ispod leve dojke. Svako izrazeno krvarenje iz rane je siguran znak da srce radi. Ako srce ne radi ili se makar samo u to posumnja, treba odmah zapoceti sa spoljnom masazom srca, odnosno kombinovanim ozivljavanjem.

6. ako povredjeni dise i radi mu srce, treba utvrditi da li je pri svesti. To se najlakse postize postavljanjem uobicajenih pitanja. Ako na njih ne odgovara, moze se lakim stipanjem ili blagim ubodom pokusati da se on probudi. Ukoliko ni to ne uspe, povredjeni je u besvesnom stanju, iako moze cak i da jauce, da se grci ili krece nogama i rukama. Ako je povredjeni bez svesti treba mu proveriti prohodnost disajnih puteva i okrenuti ga na bok ili potrbuske.

7. sledeci zadatak je utvrdjivanje krvarenja. Pregledom treba obuhvatiti celo telo povredjenog. Cesto je potrebno zbog toga skinuti, raseci ili rasparati neki deo odece ili obuce. Po pravilu, odeca se skida prvo sa zdrave strane tela pa tek onda sa povredjene. Medjutim, odecu i obucu ne treba skidati bez potrebe posebno ako postoji jako krvarenje, vec se u tom slucaju odmah pristupa njegovom zaustavljanju.

8. potom treba pregledom ustanoviti da li postoji neki prelom kostiju ili povreda zglobova. Tako povredjene delove tela treba uciniti nepokretnim.

9. povredjenog postaviti u najpovoljniji polozaj i sacekati transport do zdravstvene ustanove.

  OZIVLJAVANJE

Prestankom disanja i srcane radnje nastupa prividna smrt, koja ako duze traje postaje prava smrt. U najvecem broju slucajeva najpre prestaje disanje, a tek posle 5 do 6 minuta prestaje i rad srca. Posle toga nam za ozivljavanje preostaje svega 5 do 10 minuta. Medjutim u slucajevima smrzavanja i utapanja u hladnoj vodi vreme prividne smrti znatno duze traje pa je i vreme za koje je ozivljavanje moguce nesto duze nego u ostalim slucajevima. Cilj ozivljavanja je uspostavljanje normalnog disanja i rada srca. To se postize vestackim disanjem i spoljasnjom masazom srca.

Vestacko disanje

Pripremanje povredjenog za vestacko disanjeVestackim disanjem se nastoji oponasati prirodno disanje, sto znaci uvlacenje i izbacivanje vazduha iz pluca. Da bi se vestacko disanje moglo izvoditi, potrebna su dva osnovna uslova. Prvi je da su gornji disajni putevi (usta, nos, zdrelo, dusnik i krupne dusnice) prolazni, a drugi da postoji mogucnost sirenja grudnog kosa. Usta i zdrelo se mogu ocistiti prstima ili stapicem obmotanim maramicom, narocito ako je rec o zapusenju krupnim ili cvrstim predmetima (uvek treba nastojati da se dospe sto dublje u zdrelo). Ako je doslo do zapusenja tecnostima, tada se disajni putevi mogu osloboditi okretanjem povredjenog potrbuske da se tecnosti same iscede. U slucaju duboke besvesti, jezik se mora podici tako da se izdignu brada i donja vilica, a glava zabaci unazad. Okretanjem povredjenog potrbuske takodje se vraca jezik u normalan polozaj. Nakon stvaranja uslova za izvodjenje vestackog disanja spasilac se opredeljuje za metodu koju ce primeniti.

Metoda "usta na usta"Ovaj nacin vestackog disanja je najsigurniji i do sada je pokazao najvise uspeha. Lako se uci, najmanje je zamoran, moze se primeniti u svim prilikama i svim polozajima.

1. povredjeni se postavi na ledja. Spasilac klekne pored njegove glave, jednom rukom mu zapusi nos, a drugom izdigne vrat i time mu zabaci glavu da bi se oslobodili disajni putevi.

2. zatim se punim plucima udahne vazduh, usta prislone na otvorena usta povredjenog i snazno izdahne. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. To je prvi deo vestackog disanja, odnosno udisaj povredjenog.

3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha, odnosno izdisaj (nozdrve su sve vreme zapusene!). Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci, jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u usta povredjenog.

Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.

Metoda pomocu rukuOva metoda se primenjuje kada postoje obimne povrede usta i lica, jaka krvarenja iz usta, trovanja ili udisanja bojnih otrova. Veoma je zamorna, pa je dobro ako postoji vise spasilaca koji ce se smenjivati.

1. povredjeni se okrene potrbuske, ruke mu se saviju u laktovima, a sake podmetnu pod celo. Spasilac klekne prema glavi povredjenog, okrenut prema njemu, a dlanove mu stavi na ledja u visini plecki.

2. potom ravnomernim pritiskom (bez trzaja i ne suvise jako), koristeci se tezinom svoga tela, spasilac nastoji istisnuti vazduh iz pluca povredjenog (ruke stalno drzati opruzene u laktovima jer to manje zamara). To je izdisaj.

3. posle toga se prestaje sa pritiskom, sake se premeste na nadlaktice povredjenog, blizu laktova, a zatim laktovi odignu i na taj nacin prosiri grudni kos sto dovodi do uvlacenja vazduha u pluca, odnosno do udisanja. Laktove povredjenog treba podizati odmereno, toliko da se ne odigne grudni kos od podloge.

Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomosc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.

Spoljasnja masaza srcaSpoljasnja masaza srca primenjuje se na povredjenog kome je srce prestalo da radi. Cak i ako nismo sigurni da li srce kuca ili je rad srca samo oslabljen treba pristupiti masazi jer ona ne moze nauditi. Spoljasnja masaza srca je zamorna i opravda je samo u prvih 5 do 10 minuta posle prestanka srcane radnje.

1. povredjena osoba se polozi na ledja, a spasilac klekne sa strane grudnog kosa okrenut prema povredjenom. Dlan jedne ruke se postavi poprecno na donji kraj grudne kosti, a potom preko prve ruke postavi i drugu.

2. zatim se vrsi naizmenicno pritiskanje (dovoljno snazno, tako da ona "potone" 3-5 cm prema kicmi) i popustanje grudne kosti.

Ovi pokreti se ponavljaju oko 60 do 80 puta u minuti. Uspostavljanje rada srca se kontrolise svakih 15 do 20 sekundi opipavanjem pulsa na vratu.

Kombinovanje vestackog disanja i masaze srca

Kada je spasioc samAko ozivljavanje vrsi jedna osoba, tada ona 2 puta udahne vazduh u pluca povredjenog, a potom uradi 15 pritisaka na grudnu kost. Za svo vreme izvodjenja ovih radnji povredjeni lezi na ledjima.

Kada su prisutna dva spasiocaAko ozivljavanje vrse dve osobe, jedna daje vestacko disanje, a druga vrsi spoljasnju masazu srca, i to u momentu kada je povredjeni u fazi izdisaja. To se postize tako sto jedan spasilac udahne vazduh u pluca povredjenog, a drugi posle toga uradi 5 pritisaka na grudnu kost. Time se obezbedjuje ritam disanja od 12. udisaja u minuti i 60 otkucaja srca.

Pomoc kod mehanickog gusenjaOsnovni znaci gusenja su: nemogucnost govora i uznemirenost, iskolacene oci, naporno i cujno disanje, pomodrelost lica i drugih delova tela, nesvestica i gubitak svesti. Karakteristican je polozaj ruku - unesreceni obuhvata svoj vrat kao da sam sebe davi. Sustina prve pomoci kod ovakvih stanja je u uklanjanju prepreke disanju.

Pomoc osobama u besvesnom stanjuAko je gusenje izazvano zapadanjem jezika u zdrelo, prva pomoc se sastoji u postavljanju unesrecenog na bok. Strana tela koja su zapala u usta i zdrelo unesrecenog u besvesnom stanju treba izvaditi kaziprstom. To se postize tako sto se savijeni kaziprst stavi uz sam rub usta unesrecenog i gura ka zdrelu, a potom se najkracim putem predmet izvadi napolje. Zabranjeno je stavljati ispruzen prst sredinom usta, jer se time strano telo moze gurnuti jos dublje.

Pomoc osobama u svesnom stanjuPresaviti unesrecenu osobu i cetiri puta je snazno udariti dlanom po ledjima, izmedju lomatica. Ukoliko to ne pomogne, treba stati unesrecenom iza ledja i obuhvatiti ga rukama (cvrsto drzeci sake spojene). Ruke se postavljaju izmedju pupka i grudne kosti i snazno se stegnu 4 puta nagore da bi vazduh u plucima "iznutra" istisnuo zaglavljeni predmet. Obe ove metode se mogu primeniti i na osobe u besvesnom stanju, ali u lezecem polozaju. Druga metoda se ne sme primenjivati na trudnicama.

POVREDE

KrvarenjeGubitak vece kolicine krvi je uvek opasan i stetan. Iskrvareni je bled, koza i sve vidljive sluzokoze su bez krvi. Koza je hladna i pokrivena lepljivim znojem, a povredjeni je nemoran i uplasen. Disanje je jako ubrzano i naporno, a puls je ubrzan i jedva da se moze osetiti pod rukom. Povredjeni se zali na zedj, umor, zujanje u usima i mrak pred ocima, opstu slabost i nemoc, zatim nastupa nesvestica, pa smrt. Manja krvarenja iz povrsnih povreda, oguljenih mesta, malih razderina i posekotina najcesce samo ubrzo prestaje, dok za zaustavljanje vecih krvarenja treba primeniti neku od metoda opisanih u sledecim pasusima.

Pritisak prstimaPrimenjuje se kada povredjeni naglo gubi veoma velike kolicine krvi. Pogodan je samo za kratkotrajnu primenu, dok se ne primeni neki drugi trajniji i sigurniji nacin. Ova metoda sastoji se u tome da sam povredjeni ili spasilac prstima jedne ili obe ruke pritisne krvni sud uz kost. To je moguce izvesti kod krvarenja na glavi, rukama i nogama. Kada je krvarenje na glavi i vratu, treba sa cetiri prsta ruke pritisnuti srednji deo vrata, izmedju prednje i bocne strane, dok se sakom i palcem obuhvati zadnja strana vrata (pritiska se unazad i unutra prema kicmenom stubu i to samo sa jedne strane vrata, nikako sa obe istovremeno). Krvarenja u predelu ramena i pazuha zaustavljaju se pritiskanjem nanize, sa vise prstiju, sredisnjeg dela kljucne kosti. Kada je krvarenje iz gornjeg i srednjeg dela nadlaktice treba palcevima obe ruke pritisnuti predeo pazusne jame ka ramenom zglobu, a ostalim prstima obuhvatiti predeo ramena.Kod krvarenja iz lakta, podlaktice i sake treba palcem pritisnuti sredinu unutrasnjeg dela nadlaktice, a ostalim prstima je obuhvatiti. Ako je krvarenje iz noge, treba palcevima ili pesnicom pritisnuti predeo prepone.

Zavoj sa pritiskomSustina ovog metoda je zaustavljanje krvarenja za duze vreme, pritiskom na ranu. Primenjuje se tako sto se rana prvo prekrije sterilnom gazom, pa se uzduzno postavi predmet koji vrsi pritisak. Potom se povredjeni deo tela i predmet zajedno obaviju zavojem. U tu svrhu moze se upotrebiti jastuce prvog zavoja ili nerazmotan zavoj, ali i parce drveta, savijena krpa, stiropor i drugo. Ako krvarenje ne prestane, onda se zavoj mora jace stegnuti. Medjutim, suvisno stezanje moze biti veoma opasno. Ovaj metod je dobar za sve delove tela, osim za vrat.

Esmarhova poveskaPrimenjuje se kada je usled dejstva vise sile, doslo do potpunog razmrskavanja ili otkidanja delova tela. Sastoji se u tome da se povredjeni ud stegne odmah iznad mesta krvarenja. U tu svrhu uzima se traka zavoja ili platna, marama ili druga cvrsta tkanina minimalne sirine 5 cm (nikako se ne smeju koristiti zica, tanak konopac i slicno). Postavi se oko povredjenog uda i postepeno steze uvrtanjem pomocu drvenog ili metalnog klina, ili drugih pogodnih predmeta sve dok se krvarenje ne zaustavi. Zatim se klin ucvrsti posebnom trakom zavoja da se ne bi odvrteo i poveska olabavila. Povredjenog treba sto pre odvesti do lekara jer je stezanje bolno, drzanje poveske duze od pola sata moze ostetiti tkiva, a drzanje duze od 2-3 casa dovodi do izumiranja tkiva.

RanePrvo treba ranu otkriti, skidanjem odece ili obuce. Odeca se svlaci najpre sa zdrave, a tek onda sa povredjene strane. Ako je svlacenje tesko i nepogodno, treba ranu otkriti paranjem odela po savovima ili cepanjem, odnosno secenjem. Sledeci zadatak je zastita rane od infekcije. U tom cilju rana se treba pokriti i zastititi od spoljasnjih uticaja. Sredstva kojima se vrsi pokrivanje rana treba da budu takva da mogu zastititi ranu, ali da dozvoljavaju da rana "dise" i da upijaju njene izlucine. To se najbolje postize gazom (takodje se mogu upotrebiti cisto platno ili slicna tkanina). koja se ucvrscuje zavojem, maramom, flasterima ili na drugi pogodan nacin. Preko zavoja se ponovo oblaci odeca, jer se na taj nacin rana jos sigurnije zastiti od naknadnog ozledjivanja i eventualno od vremenskih nepogoda.

Zabranjeno je samu ranu:1. ispirati bilo kakvim tecnostima (vodom, rakijom, mokracom, jodom, alkoholom, benzinom..).2. pokrivati vatom jer se ona uvlaci u nju, lepi za zidove, brzo skori i tako onemogucuje slobodan pristup vazduha i oticanje izlucina.3. posipati raznim praskovima (barutom, duvanom, prasinom, paucinom, struganom kozom...).4. oblagati melemima i mastima (medom, lukom, mahovinom, raznim travama, liscem bokvice, kupusa, antibiotickim sredstvima...).5. cistiti od raznih stranih tela (komada stakla, drveta, sacme, metka i drugog) jer se kao posledica moze pojaviti infekcija ili povreda zivaca, zila, krvnih sudova i drugih tkiva.

Postavljanje zavojaJedno od osnovnih pravila prilikom stavljanja zavoja na otvorene povrede nalaze da se rana prethodno prekrije sterilnom gazom radi sprecavanja dodatnog inficiranja. Zavojna poveska treba tako da se postavi da u potpunosti prekrije povredjeno mesto, da ne izaziva bolove, da ne sprecava cirkulaciju krvi i da se po stavljanju ne pomera. Zavoj uvek treba da prekrije veci deo tela nego sto je rana cime se obezbedjuje da rana bude prekrivena i pri manjem pomeranju zavoja. Pri stavljanju zavoja treba voditi racuna da se njime ne povredi rana. Zbog toga se zavijanje uvek pocinje sa nekoliko kruznih omotaja ispod ili iznad rane. Nikad se ne sme zapocinjati zavijanje preko same rane niti zavrsavati vezivanjem zavoja iznad same rane. Pri zavijanju treba voditi racuna o pritisku na deo tela koji se zavija. Pritisak treba da bude toliki da obezbedi stabilnost zavoja, i zaustavljanje krvarenja, ali i da ocuva cirkulaciju krvi kroz povredjeni deo tela. Jako stegnut zavoj moze da izazove jake bolove.

Prelomi kostiju i povrede zglobovaAko se utvrdi da postoji prelom kostiju, iscasenje ili uganuce zgloba, treba preduzeti mere i postupke u cilju zastite daljeg ostecenja, infekcije, krvarenja, kao i sprecavanja jakih bolova kod povredjenog. Najbolji nacin zastite je da se povredjeni deo tela ucini nepokretnim pomocu prirucnih sredstava koja se ucvrscuju uz njega, a zatim da se postavi u mirovanje. Prirucna sredstva mogu biti svi predmeti pogodnog oblika i duzine, koji se pricvrscuju uz telo pomocu zavoja, traka iscepanog platna ili slicnog (stezanje ne treba da bude suvise jako jer moze da ometa krvotok). Uglavnom se postavljaju preko odece radi zastite od pritiska na kozu i od vremenskih nepogoda. Ako pored preloma postoji i rana, tada se ona najpre previje zavojima, a tek onda se pristupi imobilizaciji. Kada je u pitanju prelomljena kost, treba ucvrstiti dva susedna zgloba. To se postize ucvrscivanjem prirucnog sredstva uz delove tela, iza susednih zglobova. Ako je povredjen zglob, tada se prirucna sredstva ucvrste uz susedne delove tela.

Povrede toplotom

Opekotine I stepena karakterise crvenilo, bol, otok, osecaj zategnutosti koze kao i mravinjanja po njoj. Najbolje sredstvo za njihovo ublažavanje je hladna voda, ili još bolje - ledena voda! One ne zahtevaju previjanje. Sa opecenih ruku treba skinuti prstenje, narukvice i rucne satove, a sa nogu obucu jer usled oticanja mogu ugroziti krvotok.

Opekotine II stepena se odlikuju pojavom mehurica razne velicine koji su ispunjeni bistrom ili lako zamucenom zuckastom tecnoscu. Postoje svi znaci kao i kod opekotina I stepena, s tim sto su bolovi jaci i otok veci. Postupak prve pomoci je kao i za opekotine I stepena, ali posto postoji mogucnost infekcije treba ih previjanjem zastititi.

Opekotine III stepena su one kod kojih je doslo do propadanja dubljih delova koze i potkoznog tkiva. Opekotina ima izgled stavljene koze, belicaste boje i veoma je bolna. Ovakve povrede najcesce su u pozarima, gde povredjeni gori. Prilikom pruzanja prve pomoci neophodno pre svega povredjenog udaljiti od toplotnog izvora i ugasiti vatru na njemu. Vatra se gasi prebacivanjem cebeta, pokrivaca i slicnih predmeta preko plamena. Samopomoc se sastoji u tome da se povredjeni valja po podlozi i na taj nacin sam ugasi vatru. Kada se spreci dalje

dejstvo toplote, pristupa se hladjenju opecenog dela tela, najbolje hladnom vodom. Sa opecenog mesta ne smeju se skidati prilepljeni delovi odece. Opekotinu treba previti cistim zavojem, ili u nedostatku istog ostaviti je bez pokrivaca i otvorenu. Povredjenom treba dati da pije hladne napitke u manjim kolicinama ali cesto.

Suncanica i toplotni udarSuncanica nastaje usled duzeg dejstva suncevih zraka na nepokrivenu glavu. Znaci su jaka glavobolja, mucnina, povracanje, slabost, omamljenost, vrtoglavica, tesko disanje i ubrzan puls. U tezim slucajevima bolesnik gubi svest, ima temperaturu i jako se znoji. Toplotni udar nastaje kada je covek pretoplo obucen i izlozen fizickim naporimau uslovima povisene temperature vazduha koji je jako zasicen vlagom i sa smanjenim sadrzajem kiseonika. U oba slucaja povredjenom treba skinuti odecu i sto pre ga staviti u hlad da lezi sa uzdignutom glavom. Ukoliko je doslo do gubitka svesti ili prestanka rada srca i disanja, odmah se pristupa ozivljavanju. Jedna od vaznih mera je i rashladjivanje glave stavljanjem hladnih obloga i prskanjem, a preporucuje se i stavljanje kese sa ledom. Sve ove radnje su potrebne, cak i ako se sprovodi ozivljavanje. Ako je povredjeni svestan, treba mu davati hladne napitke u vecim kolicinama. Lecenje se obavlja u najblizoj bolnici do koje povredjenog prenosimo u lezecem polozaju.

Povrede hladnocomPri velikoj hladnoci treba nositi što je više tankih slojeva odece. Ništa ne sme da bude tesno jer lako dolazi do promrzlina.

SmrzotineJaca hladnoca moze izazvati smrzotine pojedinih delova tela, i to najcesce onih otkrivenih (usi, nos, prsti) i udaljenijih, jer ih krv teze zagreva. Smrznuti delovi su bledi, hladni i neosetljivi. Kod jacih smrzotina javljaju se plikovi i dolazi do otoka. Sve smrzotine se smatraju ranama i sa njima treba tako i postupati, tj. previti ih. Zavoji ne smeju biti suvise stegnuti, jer mogu da ometaju i onako ostecen krvotok. Previjeni deo tela treba naknadno umotati da se zagreva. Veoma je opasno i stetno trljanje smzotine snegom i busenje plikova. Trljanje snegom se moze koristiti samo radi zagrevanja i sprecavanja pojave smrzotine, a nikada, kada smrzotine vec postoje.

SmrzavanjeKada se rashladi celo telo, tada dolazi do opsteg smrzavanja. Smrznutom se drema, obuzima ga osecaj prijatne neosetljivosti i nezainteresovanosti kako za sebe tako i za okolinu. Njegovo srce sve sporije kuca i najzad stane. Postupke u ukazivanja prve pomoci treba usmeriti na sto brze zagrevanje. U tom cilju se smrznuti mora dobro utopliti, ako ne dise izvrsiti ozivljavanje i sto pre ga preneti u toplu prostoriju. Treba mu sto pre skinuti mokru odecu i obucu i zameniti ih suvim. Smrznuti treba da pije tople napitke, ali ne alkoholna pica, i da pomera udove, jer se tako zagreva. Takodje treba proveriti da li ima smrzotine koje treba previti. Transport se vrsi u lezecem polozaju do najblize bolnice.

TROVANJA

Otrovi mogu da budu u gasovitom, tecnom ili cvrstom stanju. Do trovanja dolazi kada oni dospeju u organizam preko koze, sluzokoze i rane, ili kada se udahnu, popiju ili pojedu. Pocetak pruzanja prve pomoci sastoji se u utvrdjuivanju vrste otrova i nacina trovanja. U tome nam moze pomoci povredjeni ukoliko je pri svesti. U suprotnom obratiti paznju na okolinu, jer se tu cesto mogu naci tragovi otrova. Pruzanje prve pomoci podrazumeva sprovodjenje postupaka za eliminaciju otrova iz organizma ili njegovo razblazivanje, sto zavisi od nacina ulaska otrova u organizam.

Trovanje preko koze i sluzokozeUkoliko je otrov dospeo u oci, moze se eliminisati obilnim ispiranjem ociju cistom vodom.Otrovi dospeli na kozu skidaju se obilnim ispiranjem vodom.

Trovanje udisanjemAko je otrov unet udisanjem, moze se javiti kasalj, suzenje, gusenje, kao i lokalni znaci trovanja. Povredjenog treba sto pre izneti na svez vazduh iz zatvorenog prostora.Medju trovanjima gasom najcesce je ono izazvano udisanjem ugljen-monoksida. On se nalazi u gasu za osvetljenje, pri sagorevanju nafte, cumura, uglja i drva, u izduvnim gasovima motora... Trovanjem ovim gasom je iznenadno. Najpre nastupaju glavobolja, nesvestica, slabost, a zatim otrovano lice gubi svest. Koza i sluzokoza su crvene boje. Veoma brzo moze da nastupi smrt. Prva pomoc se sastoji u izvlacenju otrovanog iz prostorije zagadjene ugljen-monoksidom. Pri tome spasilac treba da vodi racuna da se i sam ne otruje. Da bi se to izbeglo, treba otvoriti vrata i razbiti prozor spolja, kako bi se prostorija provetrila. Treba izbegavati udisanje vazduha u prostoriji gde je otrovani. Zbog toga valja predhodno udahnuti svez vazduh ili prekriti usta i nos vlaznom maramicom, pa tek onda prici otrovanom i izneti ga. Nakon toga odmah se pristupa ozivljavanju.

Trovanje preko ustaUnosenje otrova kroz usta obicno se ispoljava mukom, gadjenjem, povracanjem, prolivom, bolovima u stomaku i dr. Poremecaj svesti ukazuje na to da su uzrok trovanja lekovi, alkohol, gljive, nervni otrovi itd. Kada je otrovani bez svesti, tada se ne preduzimaju nikakve mere prve pomoci, jer one mogu da dovedu do ugusenja!U slucaju kada je doslo do trovanja unosenjem otrovnih plodova, gljiva ili pokvarenih namirnica, otrovanom treba davati da pije velike kolicine tecnosti kao vodu, caj, mleko i druge. Pored toga, valja izazvati sto obilnije povracanje, kako bi se sto veca kolicina otrovnih materija izbacila iz zeluca.Kod trovanja kiselinama i bazama povracanje se ne sme izazivati. Kod trovanja bazom se daje mleko, belance od jajeta, zejtin, blag rastvor sircetne ili limunske kiseline. Kod trovanja kiselinama daje se rastvor sode bikarbone u vodi ili blaga sapunica.

UJEDI

Zaštita od insekataU prostoriji se od muva i komaraca pouzdano branite ako na prozor stavite tanjir sa sircetom, ili pored kreveta vatu natopljenu eukaliptusovim ili karanfilicevim uljem. Ovim uljem možete namazati i otkrivene delove tela. Takode u prostoriji možete držati bukete lorberovih grancica, koprive ili lavandinog cveta. Neku od ovih grancica možete staviti i u šator i tako se vrlo efikasno rešiti (bez silnih specijalnih preparata za mazanje) komaraca u prirodi. Ukoliko stavite orahovo lišce ili paprat, rešicete se i buva i krpelja!

Ujedi zivotinja

Ujed besne zivotinjeTreba izbegavati kontakt sa divljim zivotinjama, jer one obolele od besnila mogu biti naizgled mirne i pokazivati pitomost, sto sigurno moze zavarati. Domace zivotinje koje pokazuju promenu uobicajenog ponasanja treba takodje izbegavati. Kada besna zivotinja ujede coveka na mestu ugriza virus ulazi u tkiva i putem nerava se siri ka mozgu izazivajuci teska ostecenja. Bolest pocinje strahom, nemirom, glavoboljom da bi se kasnije javili grcevi koji su karakteristicni za ovu bolest.Prva pomoc se sastoji u ispiranju rane sapunicom ili deterdzentom u trajanju od nekoliko minuta. Potom se povredjeni hitno upucuje u bolnicu radi vakcinacije.

Ujed zmijeU nasoj zemlji postoje dve grupe zmija: neotrovnice i otrovnice. Prva grupa , neotrovnice, je uglavnom bezopasna mada postoji mogucnost pojave infekcije na mestu ujeda od bakterija koje se nalaze u ustima zmije. U drugu grupu spada sest vrsta koje zive u nasoj zemlji. Nejpoznatije su poskok (ujedno i najotrovnija) i sarka (kao najrasprostaranjenija). Otrovne zmije se u brzini tesko razlikuju od neotrovnih. Najznacajnije je to da im je glava siroka, a vrat iza nje dosta suzen, sto kod neotrovnih zmija nije slucaj. Otrovnice su veoma pokretne, nisu plasljive, umeju da plivaju i brzo napadaju. Ujed je munjevit, a na mestu ujeda ostaju dve male ubodne ranice koje mogu i ne moraju krvariti. Tu se ubrzo javlja otok i crvenilo, utrnulost, a zatim i pojava modrikastih mrlja. Zrtva oseca mucninu, glavobolju, slabost, disanje postaje sve teze, postaje bled, gubi svest i u koliko se ne ukaze blagovremena pomoc dolazi do smrti.Naisla sam na dva razlicita postupka prve pomoci mada je sustina ista. Treba spreciti raznosenje otrova po telu i u isto vreme mu omoguciti da izadje. U oba slucaja zrtva treba da miruje jer se na taj nacin usporava krvotok pa se smanjuje brzina raznosenja otrova u telu. Odmah nakon postupka prve pomoci, zrtvu treba preneti u lezecem polozaju do najblize medicinske ustanove.1. Ekstremitet se podveze iznad rane i na taj nacin spreci venski krvotok koji vodi krv ka srcu. Zatim se pristupa isisavanju rane (oko 20 minuta na sat tokom nekoliko sati). Osoba koja se upusta u ovu radnju pre svega treba da bude sigurna da nema ranu u usnoj duplji, kao ni kvar na zubu, a onda da pazi da ne proguta otrov.2. Ekstremitet se umereno (umereno da bi krv mogla sa istice iz rezova na mestu ujeda) podveze neposredno iznad rane. Na samom mestu ujeda naprave se dva unakrsna reza kroz kozu i pusti se da iz rane istice krv a sa njim i otrov. Rezovi se prave nozem, ziletom ili nekim drugim ostrim predmetom, cije je secivo opaljeno na plamenu ili obrisano rakijom, odnosno alkoholom.

Ujedi insekata

Ujed pcele, ose, strsljena ili komarcaVecina insekata koji zive u nasem podneblju nemaju otrov koji bi neposredno pri ubodu ugrozio zivot coveka. Najcesci ubodi su od pcele, ose, strsljena i komarca, a na mestu uboda se javlja samo otok i bol, a kasnije svrab. Medjutim, ako u kratkom vremenu dodje do uboda veceg broja insekata (roj) mogu se pojaviti znaci trovanja sa ostecenjem nervnog sistema. U teskim slucajevima moze doci i do smrti. Postoje osobe koje su alergicne na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod da dodje do burne reakcije. Tada se kod njih pojavljuju crveni pecati po telu, otok, otezano disanje, otoci u predelu lica i vrata i to sve predstavlja tesku komplikaciju koja moze dovesti do smrti ukoliko ta osoba ne primi odgovarajuce lekove.

Kod svih insekata posledice zavise od mesta ujeda. Ujedi u predelu usta otezavaju disanje, a mogu izazvati i ugusenje zbog pojave otoka. Prva pomoc se sastoji u stavljanju hladnih obloga na mesto ujeda.

Ujed krpeljaKrpelj pada sa grana na coveka ili životinju i zakaci se. Prenosnik je mnogih opasnih bolesti, najcešce Lajmske. Danas se smatra zasterelom metoda kada se krpelj poliva naftom, benzinom ili petrolejom (zbog nedostatka kiseonika izlazi sam), zato probajte sledece: parcem konca zavežite cvor oko krpelja (na vratu) i uvrcite konac postepeno stežuci omcu. Vrlo brzo kada ga konac uvrne u koži, krpelj ispada napolje a da ne ostavlja otkinute delove tela (glavu). Crvenilo na koži ostaje još dan-dva i i izgubi se, a ako se ne izgubi i crveni rub pocne da se širi obavezno potražite lekara.

OSTALO

Udar strujeStruja niskog napona nije opasna, vec samo struja jakog napona koja se upotrebljava za osvetljenje, zagrevanje, pogon masina i aparata. Udar elektricnom strujom moze lako da izazove smrt usled prestanka disanja i rada srca ili usled drugih teskih ostecenja ljudskog tela. Pored toga, povrede elektricnom strujom se mogu javiti u vidu opekotina koje su najjace na mestu ulaska i izlaska struje, a postoje i zrakaste pruge koje spajaju oba ova mesta i oznacavaju pravce prolaza struje. Elektricni udar ponekad odbaci povredjenog te ovaj usled pada zadobija i druge povrede. Struja veoma velike jacine prouzrokuje izgoretine i ugljenisanje.Najpre treba povredjenog osloboditi veze sa porovodnicima elektricne struje, mada je to ponekad tesko jer elektricni udar izaziva grceve misica. Povredjeni se najsigurnije odvaja od zica pomocu drvene motke, pri cemu se ruke spasioca moraju zastititi suvim krpama ili debelim rukavicama. Takodje treba da stoji na suvom tlu ili da stane na suvu dasku. Dodirivanje povredjenog ili zice metalnim sipkama je opasno. Neposredno posle povrede elektricnom strujom, cesto dolazi do prividne smrti i samo brzim merama ozivljavanja moze se povredjeni spasiti. Vestacko disanje usta na usta i spoljasnja masaza srca moraju se odmah primeniti. Ponekad ozivljavanje uspeva i posle nekoliko casova. Ako ozivljavanje uspe, povredjenog treba pregledati i ako ima opekotine previti ih. Transportujemo ga uvek u lezecem polozaju, najbolje na nosilima.

Udar gromaPre svega treba istaci da se osnovne mere zastite od udara groma sastoje u izbegavanju boravka na otvorenom prostoru prilikom grmljavine i sklanjanju u bezbedne prostore (na primer kuce sa gromobranima, auto i tako dalje). Za vreme grmljavine ne treba stajati ispod visokog drveca, metalnih stubova, elektricnih vodova i tako dalje. Povrede nastale udarom groma slicne su onima koje nastaju udarom struje pa je prva pomoc istovetna.

UtapanjeKada vidimo da se neko davi, moramo sto pre preduzeti mere za spasavanje. Svesni davljenici obicno dozivaju u pomoc i izvode nekoordinisane pokrete rukama i nogama radi odrzavanja glave iznad nivoa vode. Tada je potrebno da im dobacimo predmete koji bi ih odrzali na povrsini vode. To mogu biti pojasevi za spasavanje, lopte, baloni, daske i slicno. Medjutim, ako davljenik nije pri svesti ili pokusaj dodavanja predmeta za spasavanje nije uspeo, moramo uci u vodu i pristupiti spasavanju. Pre toga obavezno skinuti obucu i odecu jer se one u vodi nakvase pa otezavaju plivanje i spasavanje. Davljeniku treba prici sa ledja posto se uplasena i uzbudjena osoba refleksno hvata za spasioca pa se moze desiti da ovaj ne moze plivati te mogu obojica nastradati. Posebno treba biti oprezan ako je u pitanju snazna osoba, i tada je najbolje sacekati da se umori pa mu tek onda prici. Davljenik se izvlaci tako sto se hvata za kosu, ispod vrata ili pazuha, a pri tom se vodi racuna da mu glava bude iznad povrsine vode. Po izvlacenju, a ako je moguce vec u toku izvlacenja i u plicaku, zapoceti sa vestackim disanjem. Prethodno treba izvaditi iz usta povredjenog materijal koji je u toku davljenja dospeo unutra (mulj, pesak, trava i slicno). Nikada ne pokusavati istakanje vode iz pluca jer je to nemoguce izvesti.

Postupak ozivljavanja ponavljati sve do uspostavljanja rada srca i disanja. Potom unesrecenog postaviti na bok i transportovati u bolnicu. 

Lice koje ukazuje prvu pomoć mora da poznaje sastav čovečijeg tela, da raspozanje vrste povreda, a zatim mere i sredstva za ukazivanje prve pomoći.

Pri ukazivanju prve pomoći u slučaju povreda treba sačuvati prisebnost, brzo shvatiti situaciju i smišljeno raditi. Svaki poduhvat mora biti promišljen i pažljivo izveden. Ohrabrujuća reč podiže duh povređenoga i uliva mu poverenje u lice koje ukazuje prvu pomoć.

Mere koje se preduzimaju pri prvoj pomoći jesu uglavnom:- spasavanje povređenog sa mesta nesreće- zbrinjavanje povreda pomožu zavoja i- transport

Povređenog treba odmah ukloniti sa opasnog mesta, izvući ga ako je ispod mašine, kola, ruševina, predmeta koji ga pritiskaju itd., da ne bi doživeo nove povrede, pa ga onda položiti na neko podesno i zaklonjeno mesto, i to u položaju u kome će najmanje patiti zbog bolova.

Ako su povrede na glavi, potiljku, vratu i zadnjici, povređeni se polažu na zdravu stranu. Oni sa povredama na nosu i ustima stavljaju se u polusedeći položaj, da im krv ne bi tekla u dušnik.

Pri povredama grudnog koša, bolesnika treba staviti u polusedeći položaj, jer je tada disanje lakše. Pri povredama trbuha, bolesnika treba staviti da leži nešto uzdignute glave, nogu savijenih u kolenima. U slučaju preloma kičme, povređenog treba položiti na leđa i zabraniti mu svaki pokret.. Onesvešćene i iskrvarene moramo položiti na leđa tako da im glava ne bude položena visoko.

Delove odela koji stežu (okovratnik košulje, pojas) treba raskopčati ili odrešiti. Radi okrepljenja, možemo povređenom davati da pije u gutljajima čaj, crnu kafu ili vodu; međutim piće ne treba davati, jer se mogu zagrcnuti, a takođe ni onima kojima je povređen trbuh, pa mogu biti povređeni želudac i creva.

Prilikom zbrinjavanja povreda u većini slučajeva potrebno je svući povređenog; tom prilikom treba uvek paziti na to da se svuče samo onoliko koliko je najnužnije. Svako suvišno svlačenje prouzrokuje nepotrebne bolove, a kod iskrvarenih i teško povređenih dovodi do većeg rashlađivanja tela, usled čega može nastati dalje pogoršanje opšteg stanja (ovo se ne odnosi na utopljenike, promrzle i one sa većim opekotinama.

Iskazi povređenoga, pocepana ili krvava mesta na odelu ukazuju na predeo povrede. Raskopčavanjem ili cepanjem odela po šavovima može se u dovoljnoj meri osloboditi predeo povrede. U slučaju povreda na leđima, ako je potrebno, odelo se raseče da bi se rana i njena najbliža okolina učinili pristupačnim.

Apoteka tip 1 - osnovni sadržaj: 1 kom zavoj za prvu pomoć sterilni, tip 0 1 kom zavoj za prvu pomoć sterilni, tip 1

1 kom zavoj za prvu pomoć sterilni, tip 2 1 kom vata 50 g 1 kom galoplast 2cmx1m 1 kom pinceta, manja 1 kom makaze sa zavrnutim vrhom 1 kom saniplast (fleksogal) 4cmx10cm 4 kom kaliko zavoj utkani rub, 6x5 1 kom trougla marama 5 kom komprese sterilne 5x5 1 kom jekoderm 4 kom igle sigurnice 1 kom gumeno crevo za podvezivanje 80 cm 1 kom alkohol 70%, 100m 1 kom spisak materijala i uputstvo za korišćenje

Apoteka tip 1 - obavezan rezervni sadržaj:

1 kom zavoj za prvu pomoć sterilan, tip 0 1 kom zavoj za prvu pomoć sterilan, tip 1 1 kom zavoj za prvu pomoć sterilan, tip 2 1 kom vata 50 g 1 kom flaster 2cmx1m 4 kom saniplast 4cmx10cm 4 kom kaliko zavoj utkani rub 6x5 1 kom trougla marama 4 kom igle sigurnice 1 kom jekoderm 5 kom komprese sterilne 5x5 1 kom alkohol 70%, 100 ml 1 kom spisak materijala

Apoteka tip 2 - osnovni sadržaj:

1 kom gaza sterilna a 1m 3 kom gaza sterilna a 1/2m 3 kom gaza sterilna 1/4m 3 kom kaliko zavoj utkani rub 5x5 3 kom kaliko zavoj utkani rub 6x5 3 kom kaliko zavoj utkani rub 8x5  4 kom fleksogal 10x4 (saniplst) 1 kom galoplast 1x1 (setafiks) 1 kom galoplast 2x1 (setafiks) 1 kom jekoderm 1 komad makaze sa zavrnutim vrhom 5 kom zavoj za prvu pomoć tip 0 5 kom zavoj za prvu pomoć tip 2 2 kom trougla marama 4 kom igle sigurnice 3 kom vata 50 g 1 kom vata 100 g

1 kom alkohol 70%, 100 ml 1 kom gumeno crevo za podvezivanje 80 cm 6 kom kožni naprstak 1 kom pinceta manja 1 kom spisak materijala i uputstvo za korišćenje

Apoteka tip 2 - obavezan rezervni sadržaj:

1 kom gaza sterilna a 1m 3 kom gaza sterilna a 1/2m 3 kom gaza sterilna a 1/ m 3 kom kaliko zavoj utkani rub 5x5m 3 kom kaliko zavoj utkani rub 6x5m 3 kom kaliko zavoj utkani rub 8x5 4 kom flexogal 10x4 (saniplast) 1 kom galoplast 1x1 (setafix) 1 kom galoplast 2x2 8setafix) 1 kom jekoderm 5 kom zavoj za prvu pomoć tip 0 5 kom zavoj za prvu pomoć tip 2 2 kom trougla marama 4 kom igle sigurnice 3 kom vata 50g 1 kom vata 100g 1 kom alkohol 70%, 100ml 6 kom kožni naprstak 1 kom spisak materijala i uputstvo za korišćenje