ПРВА ПОМОЋ НА РАДНОМ МЕСТУ

Бранко Бабић

Нови Сад, 2012.

Издавање ове публикације реализовано је у оквиру међународног пројекта TEMPUS JPHES 158781:Occupational safety and health – degree curricula and life-long learning Безбедност и здравље на раду – образовни програми и доживотно учењекоји кроз ТЕМПУС програм финансира Европска унија.

Садржај публикације одражава само личне ставове аутора. Европска Комисија не може да буде одговорна за коришћење информација из ове публикације.

Тhis project has been funded with support from the European Commission. This publication reflects the views only of the au-thor, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.

Нови Сад, 2012.

3

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

ПРВА ПОМОЋ НА РАДНОМ МЕСТУ

Издавач:Висока техничка школа струковних студија у Новом СадуШколска 1, Нови СадОдговорни уредник и аутор:др Бранко Бабић, професорРецензенти:др Матија Сокола, професордр Неда Јоцић, професорПрипрема за штампу и дизајн корица: АуторЛектура: Драган БабићФотографије:мр Сибила Петењи АрбутинаШтампа:Штампарија СтојковНови СадТираж: 1000 примеракаДруго, измењено и допуњено издање

4

ПРЕДГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ

Прва помоћ представља први корак у ланцу спасавања живота и претходи ономе што ће урадити хитна медицинска помоћ. Колико је важна прва помоћ говоре и статистички подаци да је хитна помоћ на лицу несреће доступна тек за 5-7 минута, а да се преко 50% смртних исхода догоди у првих неколико минита од несреће. Такође, не треба занемарити и њену ширу примену у другим ситуацијама (кућа, јавно место, итд.).

Прва помоћ на радном месту је намењена свим запосленим лицима и послодавцима којима су потребна основна знања из ове области у циљу смањења нежељених ефеката на радном месту и пружања правовремене помоћи повређеним лицима. Ова публикација је написана разумљивим и јасним језиком за радно-активну популацију и обогаћена бројним илустрацијама. Књига на јасан и једноставан начин приказује различита стања повређивања и обољења код којих се примењују поступци прве помоћи.

На основу Закона о безбедности и здравља на раду послодавац је обавезан да „обезбеди пружање прве помоћи, као и да оспособи одговарајући број запослених за пружање прве помоћи, спасавање и евакуацију у случају опасности“.

Прва помоћ на радном месту је плод рада аутора који је у њу уградио своје вишегодишње искуство у раду на едукацији студената Високе техничке школе струковних студија у примењеној првој помоћи.

Уверени смо да ће ова публикација дати значајан допринос у образовању свих грађана и радника који желе да науче прву помоћ или да се подсете неких њених сегмената.

др Бранко Бабић

Нови Саддецембар 2012.

5

САДРЖАЈ

Р. бр. Назив Страна 1. Прва помоћ - појам, циљ, значај 72. Одговорности при пружању прве помоћи 83. Технике и средства која се користе при пружању прве помоћи 94. Прва помоћ на радном месту 10 4.1. Шта саопштити хитној служби при позиву? 12 4.2. Прва помоћ повређеном и њен циљ 12 4.3. Шта се употребљава за пружање прве помоћи? 135. Телесне повреде 13 5.1. Механичке повреде - ране 14 5.2. Асфиктичке повреде - угушења 17 5.3. Физичке повреде - термичке повреде и повреде електрицитетом 21 5.3.1. Опекотине 21 5.3.1.1. Класификација опекотина 22 5.3.1.2. Прва помоћ код опекотина 23 5.3.2. Електрични удар 24 5.3.2.1. Прва помоћ након електричног удара 24 5.4. Хемијске и биолошке повреде, прва помоћ 266. Поступци пружања прве помоћи 27 6.1. Повреда прста 27 6.2. Повреда шаке - длана 28 6.3. Повреда руке 29 6.4. Повреда лакта 30 6.5. Повреда чела 31 6.6. Струјни удар, вештачко дисање, масажа срца, кома положај 32 6.7. Повреда палца ноге 33 6.8. Повреда зглоба ноге 34 6.9. Повреда потколенице 35 6.10. Повреда колена 367. Садржај комплета прве помоћи – Прилог број 1 378. Литература 38

6

7

1. ПРВА ПОМОЋ – ПОЈАМ, ЦИЉ, ЗНАЧАЈ

Прва помоћ представља скуп мера, поступака и активности које предузима лице које је у првој прилици да пружи помоћ унесрећеном непосредно после повређивања или изненадне болести с основним циљевима.

ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ ПРВЕ ПОМОЋИ:• спасити живот повређеној особи,• очувати живот повређеној особи,• спречити даље погоршање стања,• убрзати излечење,• смањити инвалидност,• омогућити повређеном да се са што мање нежељених

последица врати у нормалан живот.

Прва помоћ у ширем смислу подразумева и примену мера за спречавање несрећа и мера на емоционалној и психолошкој подршци унесрећеној особи.

Прва помоћ није замена за медицинску помоћ, али има изузетно велику улогу и значај у поступцима спасавања.

У свему наведеном, пресудну улогу има оспособљен и обучен грађанин/радник који може пружити прву помоћ себи или другима у тренутку нереће.

ЗНАЧАЈ ПРВЕ ПОМОЋИ:• повређеној особи се може спасити живот,• повређеној особи се може смањити бол и олакшати патња;• спречава се погоршање постојеће повреде,• спречава се додатно повређивање,• смањује се емоционална патња повређеног,• убрзава се опоравак и смањује проценат трајног

инвалидитета,• обучено становништво има способност да реагује у случају

несрећа (посебно масовних), док здравствене и друге спасилачке службе не стигну на место догађаја.

8

Прва помоћ представља усвојена знања и вештине сваког појединца, тј. спасиоца кроз спроведене обуке и дообуке. Једини услов је ВОЉА ЗА УЧЕЊЕМ И СТИЦАЊЕМ ВЕШТИНА. Други услов није потребан.

Пред сваког „спасиоца“ поставља се морално питање: „Да ли помоћи или не?“. Мотиви за помоћ или пасивност могу бити различити, понекад као пренаглашена помисао „помоћ по сваку цену“, понекад као страх од могуће грешке, а људи веома често мисле: „Неко други ће притећи у помоћ, не морам баш ја“.

2. ОДГОВОРНОСТИ ПРИ ПРУЖАЊУ ПРВЕ ПОМОЋИ

Свако ко пружа прву помоћ мора да има у виду редослед хитности задатака да би се повређеном помогло:

1. брза и безбедна процена ситуације, као и слање хитног позива за помоћ,

2. заштита повређених и осталих лица од могућих накнадних повређивања,

3. брзо препознавање стања повређеног и врста повреда,4. примена мера прве помоћи уз поштовање реда хитности

(пружање прве помоћи онима који су у најтежем стању),5. организовање, припремање и реализација транспорта

повређеног у најближу здравствену установу;6. упознавање лица из Службе хитне помоћи о предузетим

мерама спасавања и прве помоћи.

СПАСИЛАЦ, док пружа прву помоћ, мора да улива поверење унесрећеном који мора да верује да се налази у сигурним рукама, и да поступи према корацима представљеним на следећем графикону:

9

САВЕТИ ЗА СПАСИОЦА:

1. ЗАШТИТИТЕ СЕБЕ ОД ПОВРЕЂИВАЊА И ИНФЕКЦИЈА,2. ЗАШТИТИТЕ ПОВРЕЂЕНУ ОСОБУ И НЕ ПРЕНЕСИТЕ МУ/ЈОЈ

ИНФЕКЦИЈУ (ако је имате),3. ВОДИТЕ РАЧУНА О СОПСТВЕНОМ ПСИХИЧКОМ ЗДРАВЉУ И

ИЗБОРИТЕ СЕ СА СТРЕСОМ.

3. ТЕХНИКЕ И СРЕДСТВА КОЈЕ СЕ КОРИСТЕ ПРИ ПРУЖАЊУ ПРВЕ ПОМОЋИ

Технике које се користе при пружању прве помоћи представљају збир знања и вештина усмерених ка збрињавању повреде или стања. Технике морају бити једноставне, ефикасне и сврсисходне, тако да их могу примењивати лица различитих способности и степена образовања.

10

Средства која се користе при пружању прве помоћи систематизована су по групама - врстама повреда - и то су:

а) средства за препокривање рана и завијање,б) средства за имобилизацију повређеног дела тела, ив) средства за преношење и превожење. Средства за прву помоћ могу бити:- наменска, произведена с циљем да се њима примене

одређене врсте прве помоћи, и - приручна, могу се наћи на повређеној особи, у најближој

околини или код себе.

4. ПРВА ПОМОЋ НА РАДНОМ МЕСТУ

У Републици Србији, безбедност и здравље на раду регулисано је Законом о безбедности и здрављу на раду (2005) и другим подзаконским прописима. Део прописа се односи на обавезу организација да, из редова запослених, обезбеде оспособљавање радника за пружање прве помоћи – првенствено опште прве помоћи.

У било којој несрећи треба познавати основне кораке поступања да би се одредили приоритети и донела исправна одлука. Ти кораци су:

ПРОЦЕНА СИТУАЦИЈЕ

БЕЗБЕДНОСТ СПАСИОЦА И ПОВРЕЂЕНОГ

МЕРЕ НЕОДЛОЖНЕ

ПОМОЋИ

11

•ПОСТУПАЈТЕ БРЗО, СМИРЕНО И КОНТРОЛИСАНО•УТВРДИТЕ ДА ЛИ ПОСТОЈИ НЕКА ОПАСНОСТ ПО

ВАС, ПОВРЕЂЕНОГ ИЛИ ОСТАЛЕ ПРИСУТНЕ•ОСМОТРИТЕ КАКВЕ СВЕ ВРСТЕ ПОМОЋИ ИМАТЕ

У ОКОЛИНИ•УНЕСРЕЋЕНОМ РЕЦИТЕ ДА ИМАТЕ ПОТРЕБНА

ЗНАЊА И СПОСОБНОСТИ ЗА ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ

•НА ПРВОМ МЕСТУ ВОДИТЕ РАЧУНА О СВОЈОЈ БЕЗБЕДНОСТИ

•АКО СЕ ИЗВОР ОПАСНОСТИ НЕ МОЖЕ УКЛОНИТИ, ПОВЕЋАЈТЕ УДАЉЕНОСТ ОД ЊЕГА ИЛИ ПОСТАВИТЕ БАРИЈЕРУ

•АКО ЈЕ ПОВРЕЂЕНИ ПОКРЕТАН, УДАЉИТЕ ГА НА БЕЗБЕДНО МЕСТО

•КАДА ЈЕ ПРОСТОР НЕСРЕЋЕ ОСИГУРАН И БЕЗБЕДАН, ИЗВРШИТЕ ПРВУ ПРОЦЕНУ СТАЊА ПОВРЕЂЕНОГ

•ПОВРЕЂЕНОГ ЗБРИНИТЕ ОДМАХ, БЕЗ ОДЛАГАЊА•ЗАМОЛИТЕ ПРОЛАЗНИКЕ ДА ПОЗОВУ ИЛИ

ОБАВЕСТЕ СТРУЧНЕ СЛУЖБЕ•ЗА СВАКОГ ПОВРЕЂЕНОГ УСТАНОВИТЕ: ДА ЛИ

СВЕСТАН, ДА ЛИ МУ ЈЕ ПРОХОДАН ДИСАЈНИ ПУТ И ДА ЛИ ДИШЕ

ПОЗИВ ЗА ПОМОЋ УПУТИТИ НА БРОЈ 194,

А ПО УСПОСТАВЉАЊУ ИНТЕГРИСАНОГ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА

НА БРОЈ 112

ПРОЦЕНА СИТУАЦИЈЕ

БЕЗБЕДНОСТ СПАСИОЦА И ПОВРЕЂЕНОГ

МЕРЕ НЕОДЛОЖНЕ

ПОМОЋИ

12

4.1 ШТА САОПШТИТИ ХИТНОЈ ПОМОЋИ ПРИ ПОЗИВУ?

• КО ЗОВЕ – представити се,• МЕСТО НЕСРЕЋЕ – дати што прецизнију локацију,• ШТА СЕ ДЕСИЛО – кратак опис, да ли и даље постоји

опасност (нпр. од пожара и сл.)• КОЛИКО ИМА ПОВРЕЂЕНИХ и да ли је неко у животној

опасности

4.2 ПРВА ПОМОЋ ПОВРЕЂЕНОМИ ЊЕН ЦИЉ

Благовремену помоћ повређеном може да пружи само она особа која се нађе уз повређеног у тренутку кад се повреда деси или онај ко може први да стигне до повређеног. То су најчешће радник сарадник или случајни пролазник.

Да се подсетимо:

Прва помоћ обухвата неопходне одговарајуће мере на самом месту несреће чији је циљ:• да се одрже животи повређених,• да се спречи погоршање њихових стања или поновно

накнадно повређивање,• да се потпомогне њихово опорављање, и• да се омогући њихово лечење.

13

4.3 ШТА СЕ УПОТРЕБЉАВА ЗА ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ?

Прва помоћ може да се пружи благовремено, тј. одмах чим се повреда запази, само ако се употреби оно што је одмах при руци, на месту где се повређени налази, или у његовој/њеној непосредној близини.

За пружање прве помоћи, свака особа (по месту становања и рада) би требала да има средства предвиђена УРЕДБОМ О ОБАВЕЗНИМ СРЕДСТВИМА И ОПРЕМИ ЗА ЛИЧНУ, УЗАЈАМНУ И КОЛЕКТИВНУ ЗАШТИТУ ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И ДРУГИХ НЕСРЕЋА* , „Службени гласник РС“, бр. 3/2011.

За пружање разних мера прве помоћи могу да послуже и приручна средства која се налазе на месту нереће: подесне даске, летве или штапови, шибље, пруће, подесне стабљике биљака (кукурузовина, сунцокрет и сл.), некад кора од дрвета и слично. Уколико се боље искористи расположиви приручни материјал, прва помоћ ће моћи да се пружи боље.

Не заборавите!Primum non nocere. Помоћи другоме, не наудити себи.

5. ТЕЛЕСНЕ ПОВРЕДЕ

Повреде (траума) је свако оштећење ткива или органа настало дејством неке спољашње силе. Према врсти силе, повреде се деле на:• механичке, које могу бити затворене и отворене,• термичке: опекотине• хемијске,• радијационе,• повреде електричном струјом (електрокуција).

* Прилог број 1

14

5.1 МЕХАНИЧКЕ ПОВРЕДЕ – РАНЕ

Ране су отворене механичке повреде код којих долази до оштећења коже и других ткива по дубини испод коже. Ране се, према врсти оруђа или оружја која их изазивају, деле на: огуљотине, посекотине, раздерине, уједине, убодине, трауматске ампутације, устрели, прострели и експлозивне ране.

Ране представљају опасност због:• крварења,• оштећења околних и дубљих слојева ткива,• улазног места за продор инфекције у организам.

Према дубини, ране могу бити:• Површинске — повређена је само кожа (огуљотине и

плитке посекотине). Када су ране мањег обима и када је много повређених, онима са површинским ранама се не мора пружити прва помоћ.

• Дубоке — поред коже повређена су и дубља ткива, као што су мишићи, крвни судови, кости и друго. Ту спадају дубље посекотине, раздеротине, убодине, стрелне повреде, отворени преломи костију, итд.

• Продорне — када оруђе које их наноси (сечиво, бургија, завртањ, нож и друго) продире кроз рану у неку од телесних шупљина: стомак, грудни кош, лобању.

У случајевима већих оштећења ткива и органа, а нарочито ако угрожени изгуби већу количину крви или трпи јаке и дуготрајне болове, често се испољи низ поремећаја општег стања. Те поремећаје називамо шок. У најтежим случајевима шок може да проузрокује и смрт.

Циљеви прве помоћи:• заустављање крварења,• заштита ране од инфекције и сушења,• обезбеђење механичке потпоре повређеном ткиву

(имобилизација).

15

При пружању прве помоћи није дозвољено:• вађење страног тела из ране,• стављање масти, крема и прашкова на рану.

Прва помоћ на горњим екстремитетима се састоји из следећих корака:• повређеној особи прићи смирено, представити се и

поставити питање како би се упознали са механизмом повређивања и временом када је оно настало,

• проверити да ли у рани постоји активно крварење и страна тела (стакло, метални опиљци, итд.),

• проверити опште стање повређеног због процене степена искрварености,

• проверити да ли постоје и друге повреде,• ако је крварење активно и нема страних тела, на рану се

ставља стерилна газа, а повређени се упућује да притиска газу на рану неповређеном руком уз истовремено подизање повређене руке увис; уколико није у стању то да уради, спасилац врши довољан притисак на рану,

• око газе се поставља компресивни завој уколико је требал да се дуже држи јака компресија руком да би крварење стало и уколико после поновљеног притиска руком од 10 минута и даље постоји крварење,

• ако компресивни завој прокрвари, поставља се други без скидања претходног, проверава се циркулација да не би дошло до претегнутости завоја и одсуства пулса на великим артеријама, бледила коже и осећаја трњења,

• рука се имобилише троугластом марамом, савијена у лакту, или приручним средствима, као што су капут, сако, кошуља, и др.,

• препоручени положај у збрињавању је седећи, уколико постоје знаци искрварења, повређеног поставити у лежећи положај с уздигнутим ногама,

• транспортовати повређеног до здравствене установе.

16

Прва помоћ, на доњим екстремитетима се састоји из следећих корака:• повређеној особи прићи смирено, представити се и

поставити питање како би се упознали са механизмом повређивања и временом када је оно настало,

• проверити да ли у рани постоји активно крварење и страна тела (стакло, метални опиљци, итд.),

• проверити опште стање повређеног због процене степена искрварености,

• проверити да ли постоје и друге повреде,• прекрити рану стерилном газом, тражити од особе да

сама преко газе притиска на рану (уколико околности то дозвољавају),

• извршити елавацију ноге подметањем смотане одеће, ћебета, столице, торбе, итд.,

• око газе, која је постављена директно на рану, поставља се компресивни завој уколико рана много крвари; уколико је крварење слабије, преко газе рану превити обичним завојем,

• нога мора бити у стању мировања и благо подигнута на неку подлогу,

• имобилизација ноге за транспорт се врши уз другу ногу,• препоручује се удобан седећи положај - са ослоњеним

раменима,• уколико постоје знаци губитка крви, повређени се

поставља у лежећи положај с уздигнутим ногама.

Прва помоћ, уколико је страно тело у рани се састоји из следећих корака:• не вадити страно тело из ране због могућности јаког

крварења,• рану покрити стерилном газом око страног тела, а

страно тело у рани фиксирати смотуљцима газе или колутовима завоја који се поставља око њега, или посебно импровизованим колутом, тзв. „ђевреком“,

• рану затим превити завојем,

17

• уколико постоји активно крварење, зауставити га мерама дигиталне компресије (пазушна јама, усек двоглавог мишића с унутрашње стране надлактице, лакатна јама) удаљено од ране и уз елавацију екстремитета,

• особи се препоручује удобан седећи положај, а уколико су видљиви знаци губитка крви, лежећи положај с уздигнутим ногама,

• нога или рука морају бити у стању мировања.

5.2 АСФИКТИЧКЕ ПОВРЕДЕ – УГУШЕЊА

Асфиктичне повреде настају услед недостатка кисеоника, што узрокује смрт.

У прву групу асфиктичних повреда спада угушење, а у другу групу асфиктичних повреда спадају вешање и задављење.

Несвест и помоћ унесрећеној особиОсоба се срушила, не реагује на питања и додире, али дише

и срце јој ради. Особу одмах окрените на бок с лицем према подлози. Онесвешћени не сме лежати на леђима јер би се удавио језиком (види слику 1 и 2).

Слика 1: Положај језика: када глава није забачена и када је глава забачена

Слика 2: Забацивање главе: положај спречавања западање језика у ждрело

18

До доласка стручне медицинске екипе хитне помоћи пратите да ли дише и да ли срце ради. Дисајни путеви које у несвесном стању затвара језик се ослобађају за пролаз ваздуха забацивањем главе уназад или подизањем доње вилице - браде.

Пружање помоћи особи у несвести треба започети одмах. У противном ће престати дисати, а због престанка дисања ће и срце стати. Особу у несвести треба окренути у бочни – кома положај (види слику 3).

Да би повређени остао докле је потребно у том положају, његову главу треба окренути у страну и наслонити је на шаку руке која је горе, и која се савије у лакту, а шаку његове руке која је доле ставити испод његовог карличног предела. Доња нога треба да је савијена у колену, док је горња нога лако испружена.

Слика 3: Бочни – кома положај

До доласка хитне медицинске помоћи останите уз особу. Проверавајте дише ли, пипајте јој пулс на врату да осетите рад срца. Ако је доступан прилаз екипи хитне помоћи, не треба повређену особу преносити јер може имати и друге повреде које не можете препознати у таквом стању.

Квалитетан бочни положај треба:• да обезбеди проходност дисајних путева и омогући отицање

течног садржаја из уста,• да је стабилан,• да не омета дисајне покрете,• да се жртва може вратити на леђа брзо,• да омогућава лако праћење дисања, и• да сам положај не узрокује даље повређивање.

19

Поступак оживљавањаКада се повређени нађе у стању клиничке смрти, спроводи се

поступак оживљавања. Привидна или клиничка смрт је стање у којем особа није при свести, не дише и срце јој не ради, али нема сигурне знаке смрти (зенице реагују на светлост и нема мртвачке пеге). Најчешће настаје код удара електричне струје, удара грома, дављења у води, смрзавања, тровања угљен моноксидом, алкохолом, дрогама и код инфарктног стања.

Поступак оживљавања је: • код удара електричне струје проверите да је ли особа још

увек у додиру с проводником струје,• започните одмах оживљавање, не губите време јер мозак

не подноси недостатак кисеоника, због чега неповратно одумире,

• удувајте 2 пута ваздух у плућа,• одредите место масаже на доњој трећини грудног коша

(види слику 4),• на одређено место положите длан руке, другу руку пребаците

преко руке на подлози и притисните снагом горњег дела тела да притом не савијате лактове,

• понављајте притисак 15 пута,• опет повређеној особи забаците главу и дубоко удахните у

њена плућа,• поновите 15 масажа срца,• понављајте поступак док осећате да можете остварити

квалитетне радње, а када се уморите, нека вас неко замени,• понављајте ове поступке до доласка екипе хитне помоћи,• ако је особа почела да дише сама, прекините радње,

окрените је у бочни положај и посматрајте да ли дише, а пипањем пулса на врату проверавајте рад срца.

Слика 4: Место масаже срца и комбинација вештачког дисања и масаже срца у односу 2:15

20

Правила оживљавања: Повређеном који је без свести, отворите дисајне путеве (забаците му главу уназад и подигните му доњу вилицу). Ако не дише, успоставите дисање (вештачко дисање „уста на уста“ или „уста на нос“). Ако нема пулса (срце не ради), успоставите циркулацију (започните с масажом срца).

Вештачко дисање: Ако је повређени престао дисати, одмах започните вештачко дисање. Ако се особа налази у затрованом простору, преместите је на свежи ваздух, а затим, ако улазите поново у затрован простор, употребите заштитна средства.

Поступак вештачког дисања: овим поступком се крв снабдева кисеоником. Изводи се методама „уста на уста“, „уста на нос“ (слика 5) и „уста на уста и нос“’- код мале деце. Метода се заснива на „позајмљивању’’ свога даха повређеном, на следећи начин: забаците повређеном главу уназад, затворите му нос палцем и кажипрстом једне руке, удахните дубоко, обухватите својим устима његова уста и издахните. По померању грудног коша можете видети да ли је ваздух ушао у плућа повређеног. Одмакните главу од уста повређеног и понављајте радње 12-14 пута у једној минути. После удувавања ваздуха, уста се склањају, омогућавајући пасиван издах повређеном. Једно удувавање ваздуха би требало да траје једну секунду и да се удува 400-600 ml ваздуха (6-7 ml/kg).

Шта учинити ако се грудни кош не подиже при удувавању ваздуха ?• проверити да ли је глава жртве у одговарајућем положају,• проверити има ли видљивих садржаја у усној дупљи жртве.

Уколико постоје, одстранити их. Уколико особа има вештачку вилицу која не стоји стабилно,

треба је извадити. У неким ситуацијама дисање „уста на уста“ није могуће (ако је особа без зуба или чврсто стегнуте вилице, ако је повреда у пределу уста, итд.), па се примењује „уста на уста“. Вештачко дисање може изводити само добро обучени спасиоци и приручним средствима (џепна маска или airway tubе).

21

Спољашња масажа срца надокнађује одсуство спонтаног рада срца у циљу снабдевања крви кисеоником мозга, срца и других органа. Пошто се срце налази између задњег зида грудне кости и предњег зида кичменог стуба, притиском на грудну кост и њеним потискивањем се истискује крв из срца имитирајући нормалан рад. Место на које се врши притисак је доња половина грудне кости (стернума) односно спој средње и доње трећине.

Слика 5: Вештачко дисање „уста на уста“ и „уста на нос“

Длан једне руке постави се на средину грудног коша, између брадавица тако да прсти не додирују грудни кош. Руке су испружене у лактовима и постављене под углом од деведесет степени у односу на грудни кош. Рамена спасиоца треба да буду изнад грудне кости јер се на тај начин тежином тела лакше потискује грудна кост надоле.

5.3 ФИЗИЧКЕ ПОВРЕДЕ – ТЕРМИЧКЕ ПОВРЕДЕ И ПОВРЕДЕ ЕЛЕКТРИЦИТЕТОМ

Физичке повреде настају дејством разних физичких агенаса: високе и ниске температуре, електрицитета или радијације. Прекомерним дејством високе температуре настају:

5.3.1 ОПЕКОТИНЕОпекотине настају прекомерним дејством високе температуре

на кожу. Такве повреде се најчешће догађају случајно, на радном месту, у саобраћајним и рударским несрећама, пожарима, али нису ретке ни у домаћинству. Опекотине настају деловањем врелих течности, паре, пламена, топлотног зрачења, електричне струје, хемикалија и радиоактивног зрачења. Оштећења могу да

22

захвате различите слојеве ткива. Опекотине настају дејством високе температуре од пламена, топлог ваздуха, ужарених предмета и са видљивим последицама сагоревања, док опаротине настају од вреле течности и паре. Тежина опекотина зависи од јачине топлоте, њеног трајања, старости повређеног, анатомског предела на који дејствује прекомерна топлота и захваћености површине тела.

За грубо одређивање површине коже захваћене опекотинама код одраслих се користи „правило деветке“. Њиме се тело дели на једанаест подручја од којих свако има девет процената телесне површине: глава и врат заузимају 9%; грудни кош (предњи део) 9%; грудни кош (задњи део) 9%; стомак 9%; обе руке 2 x 9% (18%); задњи део трупа 9%; обе натколенице 2 x 9% (18%); обе потколенице 2 x 9% (18%) и предео гениталија 1%.

За мање опекотине је практичније „правило длана“ (површина длана је 1% телесне површине посматране особе). Код деце се употребљава „правило петице“. Стање када је опекотинама захваћено више од 15 % површине коже зове се „опекотинска болест“ и захтева системско лечење болесника.

Ако је опечена површина већа, озледа је већа, а смртност чешћа. Искуство је показало да од опекотина са преко 50% опечене површине тела наступа смрт у 100% случајева. Оздрављење је могуће само при озледама чија површина захвата нешто мање од 40% површине тела.

5.3.1.1. Класификација опекотина:

I степен – постоји еритем без пликова и других оштећења; ове повреде скоро редовно ишчезавају после неколико сати, а најдаље за пет до седам дана и не остављају трагове на кожи;

II степен – има изглед опекотине I степена, али се на неким местима развијају мехурови (буле) испуњени бистром и жућкастом течношћу; након три до четири дана после повреде буле се смањују, а за десет до дванаест дана обично ишчезавају;

III степен – подразумева некрозу (изумирање) појединих или свих слојева коже, а некада и поткожног и мишићног ткива.

23

Некроза може бити сува или влажна. При сувој некрози коже је чврста, сува, црне или мрко-смеђе боје, са јасно видљивом границом повреде. Код влажне некрозе кожа је отечена, жућкасте боје, влажна, некада покривена мехурим. Ткиво код оваквих опекотина има изглед куваног или печеног меса и жућкасте је боје;

IV степен – кожа и сва ткива испод ње су потпуно угљенисани.

Компликације опекотина су:• инфекције, као најчешће компликације и најчешћи узроци

смрти,• угроженост имунолошког система,• функционална и естетска оштећења,• повећан ризик од развоја рака на месту опекотине,• тровања угљен-моноксидом код пожара,• срчани удар који може бити узроком застоја рада срца,• инсуфицијенција надбубрежне жлезде,• акутна некроза бубрега,• губитак течности,• прекид циркулације.

5.3.1.2. Прва помоћ код опекотина

Повређеног изнети из угроженог простора и угасити запаљену одећу (увијањем у ћебе или ваљањем по земљи). Ако гори бензин, најбоље је ватру гасити песком, а никако водом. Када се ватра угаси, пажљиво скинути делове одела осим оних слепљених за кожу јер насилно скидање тих делова узрокује јаке болове и заједно са деловима одела љуште се и делови ткива. Одећу треба скидати парањем по шавовима. Опечену површину треба што пре прекрити стерилном газом или завојем. На опекотине не стављати масти, прашак и слично! Повређеном дати да пије што више течности (1л воде+ 1г кухињске соли + 1,5г соде бикарбоне).

После обраде ране треба спровести анти-тетанусну заштиту, у мишић дати аналгетик, хемијске повреде испрати водом,

24

оштећене екстремитете лако подићи и имобилисати. У борби против шока дати инфузије физиолошког раствора. Код већих опекотина повређеног што пре хоспитализовати.

5.3.2. Електрични удар

Удар електричне струје најчешће настаје случајно, услед непажње. Углавном је реч о наизменичној струји ниског напона од 230 или 400 V, али понекад страдају и електричари у трафо-станицама или на далеководима високог напона.

Удар изазива прекид дисања, губитак свести, престанак рада срца, затим опекотине на месту контакта са извором електричне струје, тоничко-клоничке грчеве и смрт. Електрични удар понекад одбаци повређене, те они услед пада задобијају и друге повреде. Струја веома велике јачине проузрокује изгоретине и угљенисање.

При удару грома појаве су исте као и при електричном удару. Особа изгуби свест, а када се поврати, не сећа се шта се догодило. Затим наступају грчеви мишића целог тела и бунцање, после чега остају одузети неки делови тела. Ако је удар грома био јак, смрт наступа од грчева мишића за дисање. Узрок овоме су појаве на мозгу услед ситних крварења и оштећења можданих ћелија.

5.3.2.1. Прва помоћ након електричног удара

Одмах прекинути коло електричне струје. Извадити утикач, одврнути осигурач, дрветом прекинути проводник, али не голим рукама већ гуменим дебелим рукавицама или увити руке сувим текстилом - и то обилно - и тако ухватити проводник. Код високих напона, држите се барем на десет метара удаљености док се не осигура искључење напона.

Применити процедуре кардиопулмоналне реанимације. Вештачко дисање спроводи се удувавањем издахнутог ваздуха методом уста на уста или уста на нос. Усне болесника се очисте од страног садржаја, преко њих се поставља марамица или нешто слично. Реаниматор се налази са стране болесника,

25

једну руку подвуче испод врата (и нешто ниже), подиже врат болесника да глава спонтано пада ниже и назад теменом према леђима. Палцем и кажипрстом друге руке затвори ноздрве, дланом исте руке притиска чело и гура главу што више доле и назад да брада заузме њавиши положај. Дубоко удахне, прислони уста на уста болеснику и удувава ваздух пазећи да је обухватом својих усана покрио обим усана болесника јер се тако избегава губитак ваздуха. Затим реаниматор ослобађа уста болесника да омогући да удувани ваздух спонтано изађе. Првих десетак удувавања изведе се брзо и узастопно а затим се удувавање настави равномерно у ритму нормалног дисања (дванаест до четрнаест у минути). Провера успешности удувавања се оцењује појавом синхроних покрета грудног коша.

Спољну масажу срца треба започети одмах чим престане или јако ослаби рад срца. То се може установити по томе што се не може напипати пулс на артеријама врата, руке или ноге, а повређеном су проширене зенице и поприми мртвачки изглед. Изводи се равномерним и снажним притиском у пределу споја горње две трећине и доње трећине стернума (грудне кости). Потискивање стернума према кичми 3,5-5 цм преноси се на срце. Особа која помаже реаниматору подигне болесникове ноге да се што више крви премести према срцу и мозгу. Око 2 цм изнад краја грудне кости постави се корен длана једне руке и преко њега корен друге руке. Руке су испружене у лактовима а рамена се налазе изнад грудне кости, јер се тако тежина тела реаниматора преноси на његове руке, да би компресија срца била ефикаснија. Прсти положене руке не додирују грудни кош. Руке се не одвајају од предела грудне кости при наредним компресијама. Ритам компресија износи 80-100 у минути, а после сваке пете компресије обавља се једно удувавање ваздуха и у том тренутку се компресија не изводи. Ако реанимацију изводе две особе, уз исти ритам компресија срца обављају се два узастпона удувавања на сваких петнаест компресија. Провера успеђности обавља се после једног минута реанимације.

Знаци успешности реанимације: палпира се пулс на артеријама врата или ноге, зенице нису максимално проширене, поправља се боја коже, јавља се мишићни тонус, грудни кош се спонтано и

26

ритмично покреће. Ако оживљавање успе, треба збринути и опекотине како је

објашњено у делу 5.3.1.2.

5.4 ХЕМИЈСКЕ И БИОЛОШКЕ ПОВРЕДЕ, ПРВА ПОМОЋ

Хемијске повреде настају дејством хемијских отрова на организам. Брз развој хемијске индустрије условио је појаву читавог низа хемијских једињења која могу да изазову тровање, а налазе се у свакодневној употреби.

Све хемијске повреде могу настати дејством:• корозивних средстава - киселине и базе;• фосфорних једињења - инсектициди, хербициди, бојни

отрови и др;• деловањем тешких метала - најчешће арсен, жива, олово

и др;• тровањем медикаментима - лековима: психоседативи,

аналгетици, хипнотици, антибиотици, наркотици и др.

Прва помоћ након хемијских повреда и тровања• прву помоћ треба указати непосредно након повређивања,• иако постоје спорови међу стручњацима о мерама прве

помоћи, неспорно је да не треба покушавати да се изазове повраћање, јер поновни пролазак каустика кроз органе за варење и дисање ће изазвати још већу деструкцију ткива,

• повређеном треба дати да пије мању количину течности - воду која ће разблажити каустик - а да притом не изазове повраћање (метода дилуције - разблажења),

• уколико је каустик деловао локално, на кожу, место повреде треба обилно испирати водом,

• повређеног што хитније транспортовати до здравствене установе.

27

6. ПОСТУПЦИ ПРУЖАЊА ПРВЕ ПОМОЋИ

6.1 ПОВРЕДА ПРСТА

1. Рану притиснути јастучићем газе и причврстити завојем.2. Транспортовати у здравствену установу уколико је потребно.

28

6.2 ПОВРЕДА ШАКЕ - ДЛАНА

1. На шаку - длан чврсто притиснути јастуче газе; преко њега поставити котур завоја.

2. Код повреда шаке потребно је скинути прстење (или исећи алатом) како касније не би настале компликације код отока прстију и угрожавања циркулације.

3. Транспортовати у здравствену установу.

29

6.3 ПОВРЕДА РУКЕ

1. На руку чврсто притиснути јастуче газе; преко њега поставити котур завоја.

2. Уколико се сумња на прелом, екстремите елевирати. 3. Транспортовати у здравствену установу.

30

6.4 ПОВРЕДА ЛАКТА

1. Рану притиснути јастучићем газе и јастуче причврстити завојем. 2. Пресавити екстремитет у зглобу, па га у том положају фиксирати

још једним завојем.3. Уколико се сумња на прелом, екстремите елевирати. 4. Транспортовати у здравствену установу уколико је потребно.

31

6.5 ПОВРЕДА ЧЕЛА

1. Адхезивни завојни материјал погодан је за покривање малих посекотина и огреботина.

2. Очистити и осушити кожу у околини ране.3. Извадити ханзапласт из омота, ухватити за крајеве заштићене

протективним папиром, принети јастуче рани и залепити фластер траке за кожу.

32

6.6 СТРУЈНИ УДАР, ВЕШТАЧКО ДИСАЊЕ, МАСАЖА СРЦА, КОМА ПОЛОЖАЈ

1. Приступити оживљавању: отклонити узрок, обезбедити пролаз-ност дисајних путева, фиксирати језик.

2. Применити вештачко дисање и масажу срца.3. Организовати транспорт и пратиоца у здравствену установу.

33

6.7 ПОВРЕДА ПАЛЦА НОГЕ

1. Рану притиснути јастучићем газе и јастуче причврстити завојем; 2. Транспортовати у здравствену установу уколико је потребно.

34

6.8 ПОВРЕДА ЗГЛОБА НОГЕ

1. Смирити повређеног, на место повреде ставити хладне облоге, имобилисати повређени део у положају који је повређеном најудобнији.

2. Уколико постоји сумња на прелом, екстремите елевирати. 3. Транспортовати у здравствену установу.

35

6.9 ПОВРЕДА ПОТКОЛЕНИЦЕ

1. Рану притиснути јастучићем газе и јастуче причврстити завојем; 2. Пресавити екстремитет у зглобу, па га у том положају фиксирати

још једним завојем. 3. Уколико постоји сумња на прелом, екстремите елевирати;4. Транспортовати у здравствену установу уколико је потребно.

36

6.10 ПОВРЕДА КОЛЕНА

1. Рану притиснути јастучићем газе и јастуче причврстити завојем; 2. Пресавити екстремитет у зглобу, па га у том положају фиксирати

још једним завојем. 3. Уколико постоји сумња на прелом, екстремите елевирати;4. Транспортовати у здравствену установу уколико је потребно.

37

Прилог број 1

7. САДРЖАЈ КОМПЛЕТА ПРВЕ ПОМОЋИ НА РАДНОМ МЕСТУ

према Уредби – „Службени гласник РС“ бр.3/2011

Овом уредбом утврђује се врста и минимум средстава и опреме за спровођење личне, узајамне и колективне заштите у случају техничко-технолошких несрећа - удеса и катастрофа.

У циљу заштите и спасавања живота и здравља људи, односно ради ублажавања деловања одређених појава или опасности, власници односно корисници објеката у којима раде запослени или се налази већи број људи, дужни су да набаве и држе у исправном стању средства и опрему за спровођење личне, узајамне и колективне заштите људи. У том циљу дужни су да за сваки објекат појединачно набаве:

1) комплет за пружање прве медицинске помоћи ако имају мање од 20 запослених: индивидуални први завој (12 cm x 5 m) са једним јастучетом (16 cm x 10 cm), индивидуални први завој (10 cm x 5 m) са једним јастучетом (12 cm x 10 cm), калико завој (8 cm x 5 m), стерилну газу по ¼ m - појединачно паковање (80 cm x 25 cm), стерилну компресу од газе - појединачно паковање (20 cm x 20 cm), ханзапласт (10 cm x 8 cm), лепљиви фластер (1 cm x 1 m), троуглу мараму величине 100 cm x 100 cm x 140 cm и густоће 20 x 19, сигурносну иглу (зихернадлу), ножић за бријање са јахачем за парање одела и поливинилске рукавице - кеса (70 cm x 40 cm), вазелинске газе, гумену повеску (1,25 m x 60 cm), јод (повидон) и једнократне рукавице,

2) најмање једну приручну апотеку (ормарић прве помоћи) ако имају од 20 до 100 запослених, а на сваких даљих 200 запослених, још по једну приручну апотеку, која садржи: калико завој - уткани руб 10 cm x 5 cm - 2 ком., калико завој - уткани руб 4 cm x 5 cm - 5 ком., калико завој - уткани руб 5 cm x 5 cm - 5 ком., мултифункционални завој резани 8 cm x 5 cm - 3 ком., хидрофилну газу ¼ метра - 4 ком., хидрофилну газу ½ метра - 4 ком., хидрофилну газу 1 m - 2 ком., стерилну газу ¼ метра -3 ком., стерилну газу ½ метра - 2 ком., стерилну газу 1 m - 2 ком., хидрофилну компресу - 10 ком., индивидуални први завој ТИП-2 - 2 ком., вату 50 г - 1 паковање, санифиx 2 cm x 5 cm - 1 ком., санипласт 10 cm x 4 cm - 5 ком., вазелинске газе, сигурносну иглу (зихернадлу) - 5 ком., жилет - 1 ком, турбан завој бр. 0 а 1m - 1 ком., турбан завој бр. 0,2 а 1m - 1 ком., турбан завој бр. 2 а 1 m - 1 ком., троуглу мараму - 2 ком. и алкохол 70% - 1 ком. и јод (повидон),

3) по једна носила на сваких 50 запослених.

Средства и опрема утврђена овом уредбом, у складу са упутством произвођача, морају се чувати на условном, сигурном и видном месту и одржавати у исправном стању, те користити само према њиховој намени.

38

8. ЛИТЕРАТУРА

1. Прва помоћ, Црвени крст Србије, 2010.2. Уредбу о обавезним средствима и опреми за личну, узајамну

и колективну заштиту од елементарних непогода и других несрећа, „Службени гласник Републике Србије“, бр. 3/2011 од 24.1.2011.

3. Закон о безбедности и здрављу на раду, „Службени гласник Републике Србије“, бр. 101/2005 од 21.11.2005.

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА НОВИ САД