PROLETĆNI SVITAC : GRČKA MITOLOGIJA

2015

Časopis za sociološke I psihološke teme

SVITAC Grčka

mitologija

Maj ; god. III; broj 21

Željko Lj. Krstić SVITAC, maj 2015

1

Urednik: Ţeljko Lj. Krstić

Adresa: KaraĊorĊeva 84,

14.ooo Valjevo, Srbija.

Kontakt : [email protected]

Mob.tel.: 065 300 1996

…..Prije nego što su krenuli Dedal

je upozorio sina da ne leti previše

nisko, da ga ne bi more poprskalo,

niti previše visoko, zbog sunca.

Dedal poleti, Ikar za njim; ali se

uskoro uzvinuo toliko blizu sunca

da se vosak otopio, a krila počela

da se odljepljuju. Ikar je počeo da

propada, pao u more i udavio se.

…

Sadrţaj:

Sociolog dr. Vladimir

Vuletić: Seriza; Ţeljko Lj.Krstić:

Ukrštene reći naših ţivota, Poslušenje,

Đuro s Neimara... O mitologiji (

mit,mitologija..)BOGOVI: Zevs, Atina,

Apolon, Ares, Afrodita, Demetra, Hera,

Posejdon, Artemida, Hermes, Hefest,

Hestija. Podzemni svet : Had,

šema.Dionis Polubogovi: Herakle, Persej,

Tedej, Orfej, Featon, Edip, Sizif, Mida,

Dedal I Ikar, Tantal Mitološka bića:

Kentaur, Satiri, Minotaur, Hidra,

Kerber, Gorgoni, Meduza, Pegaz,

Kaliedopski vepar, Kiklopi.Herpije,

Sirene….

UVODNIK :

Grĉka mitologija je uvek aktuelna, I da se

primeniti u savremenom ţivotu. Za nju

moţemo ĉuti u preko termina koji potiĉu iz

nje: eros, tanatos, higija, edip. TakoĊe teške

ţivotne situacije se opisuju mitološkom

terminima: Tantalove muke, Sizifovski

posao… Za svaku vlast, bilo na makro

planu u jednoj drţavi ili nekoj ustanovi

moţe se primeniti model Bogova sa Olimpa.

Jer uvek se zna ko je Zevs, vrhovni bog koji

odluĉuje o sudbini ljudi, ali ima I ljudske

prohteve I slabosti. Ti je I Had kao bog

podzemlja. Oko njih su ţene koje, takoĊe,

vladaju.

SVITAC - onlajn časopis

maj 2015.

broj 21.

. Diego Rivera: Ĉovek na raskršću

mailto:[email protected]


2

SOCIOLOG SREDNJE GENERACIJE:

VLADIMIR VULETIĆ

Sociolog, vanredni profesor na

Filozofskom fakultetu u Beogradu

Sluĉaj Siriza – nada, sumnja i

osporavanja ( Pogledi –Politika).

Mada nije potrebna velika pamet da se

pokaţe kako je evrozona jaĉa od jedne male

i prezaduţene zemlje, takva „mudrovanja”

imaju i nešto pozitivno. Predstavljaju

svedoĉanstvo o siledţijskom karakteru

finansijsko-korporativnog establišmenta

Dva dogaĊaja su obeleţila sedmice iza nas.

Pobeda radikalne levice u Grĉkoj i presuda

po tuţbama za genocid izmeĊu Srbije i

Hrvatske.

Mada oĉekivan, izborni rezultat u Grĉkoj

kao da je iznenadio zvaniĉnike EU. Prve

reakcije evropskog establišmenta pokazuju

da vodeći ljudi u Evropi uopšte nisu svesni

dubine ni suštine krize sa kojom se svi

zajedno suoĉavamo. Umesto da izbornu

pobedu Sirize shvate kao crvenu lampicu

koja upozorava da nešto ozbiljno nije u redu

s postojećim evropskim ekonomskim i

politiĉkim poretkom, evropski establišment

je sve snage mobilisao da demonizuje i

porazi dva ĉoveka koji su probudili nadu

obiĉnih ljudi ne samo u Grĉkoj.

Zaista, kada se pogleda predizborni program

Sirize – sastavljen od ĉetrdeset taĉaka, jasno

je da je on, ne samo razumljiv, nego i

prihvatljiv za većinu obiĉnih ljudi u bilo

kojoj zemlji Evrope. Paradoksalno je to što,

mada se taj program napada zbog navodnog

radikalizma, u njemu nema niĉeg

radikalnog, a mnogi nauĉnici koji se bave

ideologijama rekli bi da nije ĉak ni

leviĉarski, jer ni reĉju ne dovodi u pitanje

kapitalizam.

No, ako je relativno lako razumeti reakciju

finansijskog i politiĉkog establišmenta koji

prate svoje kratkoroĉne interese, potpuno je

neshvatljiva pozicija takozvanih

intelektualaca koji se ponašaju kao

kladioniĉari tipujući da li će, odnosno kada

će nova grĉka vlada kapitulirati pod

pritiscima takozvane evrozone. Od

intelektualaca se u principu oĉekuje da

ukaţu na uzroke problema i oĉekivane i

neoĉekivane posledice koje oni mogu

izazvati. U krajnjoj liniji oĉekuje se da

kritiĉki, racionalnim argumentima brane

javni interes. Umesto toga, glavni dosadašnji

doprinos intelektualaca je širenje sumnje u

mogućnost Sirize da bilo šta promeni u

postojećem poretku.

Mada nije potrebna velika pamet da se

pokaţe kako je evrozona jaĉa od jedne male

i prezaduţene zemlje, takva „mudrovanja”

imaju i nešto pozitivno. Predstavljaju

svedoĉanstvo o siledţijskom karakteru

finansijsko-korporativnog establišmenta koji

ĉini sve da uništi nadu grĉkog naroda i

natera Grĉku na pokornost njihovim

pravilima. To je vaţno, jer su upravo glavni


3

napadi na vladu u Atini bazirani na

optuţbama za navodnu nemoralnost i

siledţijske manire. Cipras i Varufakis su

medijski prokazani kao nemoralni ljudi.

Politiĉki foliranti koji su na vlast došli

laţnim obećanjima koja pokušavaju da

ostvare nastupajući prema evropskim

kolegama preteći i arogantno. Kao kruna

nemoralnosti i neĉasnosti istiĉe se njihovo

navodno odbijanje da vraćaju dug.

Sve da su takve tvrdnje taĉne, a nisu,

postavlja se pitanje šta je nemoralno u

odbijanju zemlje koja se suoĉava sa

egzistencijalnim kolapsom da nastavi da

poštuje pravila koja su projektovana tako da

onemoguće stvarni ekonomski oporavak i

vraćanje duga. Kada je o dugovima reĉ,

lakše ćemo problem razumeti ako se setimo

sopstvenog primera. Ne tako davno evropski

bankari su visoke kamatne stope na

pozajmice pravdali navodnim politiĉkim

rizikom. To znaĉi da su u kamate već

ukljuĉeni rizik od moratorijuma na otplatu

duga, a verovatno i rizik od njegovog otpisa.

To što poverioci u takvim sluĉajevima neće

ostvariti oĉekivani ekstraprofit treba, dakle,

posmatrati kao rizik zelenaškog posla, a ne

kao moralni deficit duţnika.

No, ono što se u sluĉaju Grĉke krije iza

moralnih pridika jeste ĉinjenica da se EU

nalazi na prekretnici. Ona mora da izabere

da li će prevashodno štititi interes

finansijskog kapitala ili interes svojih

graĊana. Taj problem će vremenom rasti.

Zato bi pobedu Sirize trebalo shvatiti kao

zvono za uzbunu i poziv za hitnu

rekonstrukciju ekonomskog poretka.

Naţalost, briselska birokratija se pravi kao

da nije svesna problema i ponavlja stare

mantre „kao švaba tralala”.

No, nesposobnost suoĉavanja sa stvarnim

problemima nije samo osobina evropskih

politiĉara. Reakcije srpskih i hrvatskih

zvaniĉnika na presude MeĊunarodnog suda

po meĊusobnim tuţbama za genocid,

takoĊe, pokazuju nespremnost suoĉavanja sa

uzrocima problema. U Srbiji je odluka suda

o odbacivanju hrvatske tuţbe predstavljena

kao oslobaĊajuća presuda, a ĉinjenica da je i

tuţba protiv Hrvatske odbaĉena – kao izraz

neke kosmiĉke nepravde s kojom, bez

velikog gunĊanja, valja ţiveti. U Hrvatskoj

je bilo znatno više negodovanja. Kao da se

razvio neki bizarni ţal što nad Hrvatima nije

izvršen genocid koji bi bio nesumnjiv za

sud.

No, osim tih razlika, za obe strane je

zajedniĉko isticanje stradanja samo

sopstvenog naroda i zanemarivanje delova

presude koji govore o zloĉinima nad drugim.

To svedoĉi da nijedna strana ne ţeli da

sagleda problem u celini, niti da se suoĉi sa

sopstvenom krivicom i da se obraĉuna sa

ideologijom koja je nekada motivisala, a

danas pravda zloĉine prema pripadnicima

drugog naroda.

http://www.politika.rs/pogledi/Vladimir-

Vuletic/Slucaj-Siriza--nada-sumnja-i-

osporavanja.lt.html

Ţeljko Lj. Krstić

UKRŠTENE REĈI NAŠIH ŢIVOTA

Listajući stare Politikine NIN-ove

uoĉio sam da su i obiĉne ukrštenice, koje

sluţe za razbijanje dokolice i mentalnu

higijenu, sredinom osamdesetih godina

bile u sluţbi aktuelne politike.


4

Naime, preko ukrštenica objavljivanih u

tada veoma uticajnom beogradskom

nedeljniku podgrevala se i odrţavala ideja

Jugoslovenstva koja je tada bila neupitna.

Tadašnje ukrštene reĉi, kao da su

sastavljane po uzoru ( kljuĉu) na Prvu

fudbalsku ligu u duhu Jugoslovenstva.

Tadašnje NIN-ove ukrštenice su bile

svojevrsno ogledalo unutrašnih,

jugoslovenskih ali i svetskih ( globalnih)

prilika. I kao što se vodilo raĉuna da

toponimi ( imena gradova, reka , planina)

Srbije i Hrvatske, budu podjednako

zastupljeni tako je postojao reciroprocitet

izmeĊu geografskih pojomova SSSR-a i

onih iz Severne i Juţne Amerike.

Analizom sadţaja rešenih pojmova u NIN-

ovim ukreštnicama iz osamdesetih godina,

najzastupljeniji su bili pojmovi iz oblasti

sporta, knjiţevnosti , umetnosti, vezanih za

velike evropske prestonice. Moţe se

zakljuĉiti da su drţave zapadne Evrope:

Francuska, Engleska, Nemaĉka, Španija,

Italija bile zastupljenije od zemalja bivše

tzv. Istoĉne Evrope: Bugarska, MaĊarska,

Poljska. To je svakako pokazatelj

postojanja kosmopolitskog duha tog

vremena...

Na unutrašnjem planu smo primetili

postojanje zastupljenost pojmova koji su se

odnosili na SPC ( Srpsku pravoslavnu

crkvu) i Katoliĉku crkvu koja je i tada

dominirala u Hrvatskoj. To se postizalo

preko pitanja u ukrštenici vezanih za titule

sveštenika u obe Crkve, kao i njihove

uniforme - odore. Zanimljivo je i da se u

ukršetnici postavljala pitanja vazana za

tada već priznatu Muslimansku naciju.

Pitanja su se odnosila na poznavanje imena

muškaraca i ţena.

Kao što smo već naveli da su republike:

Srbija i Hrvatska bili zastupljeni po istim

brojem toponima, tako se primećuje da su

iza njih bili Slovenija, Makedonija, BIH ,

SAP Kosovo, Crna Gora.( imena naseljenih

mesta, reka, planina...) Manji gradovi iz

Makedonije ( Prilep) , Bosne i Hercegovine

( Modriĉa) , Cne Gore ( Bijelo Polje) ali i

Hrvatske ( Slavonska Poţega) su najviše

sluţili u rešavanju „ teških“ pitanja

vezanih za dva slova sa tablica ( auto –

oznake) Sada su to mesto zauzeli gradovi

iz tzv. unutrašnjosti Srbije.( Valjevo,

Šabac, Uţice…).

Uoĉljivo je da su pitanja vezana za

knjiţevnost, sport, nauku, glumu imala

podjednaku zastupljenost stranih i domaćih

pisaca, sportskih asova, glumaca, pevaĉa. Za

razliku od imena i prezimena stranih

politiĉara, koji su bili zastupljeniji od

domaćih koji se tada nisu spominjali, kao ni

sada. TakoĊe je primećeno da su pojmovi

vezani za NOB i II svetski rat poĉeli da

gube na znaĉaju. ( Navodimo pitanja: „

Glavna liĉnost iz romana „ Daleko je

sunce“ D. Ćosića."; Poema Ivana Gorana –

Kovaĉića, “Pravo prezime makedonskog

revolucionara Koste Racina.”)

Zanimljivo je da se Jugoslovenstvo gajilo i

preko etnoloških pojmova koji su bili

specifiĉni za pojedine republike ili regije.

Tako su postojala etnološka pitanja: “Naziv

za amatersku grupu pavaĉa u Dalmaciji. “ (

klapa) ; “Naziv za udatu ţenu u Crnoj

Gori.”; “NeotuĊivi deo imanja kod

Hercegovaca.” Jedno ideloško pitnaje je

bilo vezano za : “ Ima osnivaĉa

marskizma.”

Pojmovi , odnosno oblasti koje su postale

prisutne i danas su vezani za ţivotinje i

Grĉku mitologiju. ( bogovi : Zevs, Had,

Posejdon, Atina, Demetra, Had, .ali i “

Starogrĉka boginja sudbine) . To znaĉi da je

vreme umišljenih Bogova kao fenomen

ostao prisutan i do dašnjih dana. Na tom

planu se ništa nije menjalo, osim što su se

menjala imena koji su tada i sada za sebe

mislili da su nezamenljivi Bogovi na zemlji.

Zanimljivo je da su kao skraćenice bili

pojmovi: Narodno oslobodilaĉka borba ,

Evropska zajednica i Irska republikanska

armija.


5

Ţeljko Lj. Krstić, sociolog

POSLUŠANJE

Sve hijerahijski ureĊene ustanove poĉivaju

na poslušnosti onih koji su podreĊeni, bilo

da je reĉ o Crkvi, Vojsci ili pak, politiĉkim

strankama . Poslušnost je ĉini se drugo ime

za poltronstvo, koje onome ko se za to

opredeli donosi odreĊene benefite bez neke

velike muke i zalaganja. Dovoljno je da kaţe

par lepo sroĉenih reĉenica onome na vrhu (

direktoru,

upraniku, vladici,

premijeru) i onda

je miran. Moţe

da radi šta ’oće.

I da glumi Robin

Huda u

manastiru..

Evo kako

poslušnost

objašnjava

monah Mihailo

Biković koji već

par godina ţivi

u manastiru

Jovanja, na

desetom

kilometru od

Valjeva: „ Moja

misija je da budem poslušan svom vladici

ĉak i ako se u meni nešto tada protivi. Jer ,

to je boţija volja koju mi gospod preko

episkopa saopštava. Koliko smo poslušni, u

toj meri smo monasi. Poslušenje je preĉica

do smirenja, a smirenje je majka svih vrlina.

Kroz poslušenje se zadobija blagodet.

Recimo poslušenje je bilo da završimo

konak i uradimo povrćaj imovine za celu

eparhiju..

I hodoĉašće takoĊe su poslušenja

koji mi je na poĉetku prethodne godine

duhovnik Milutin ( vladika) dao. Veoma se

dobro osećam kada izvršim poslušenje, zato

što znam da sam na dobrom putu.“( tekst:

„Deda o Bogu , on o vanzemaljcima“ ;

Politikin magazin; br.915 /12.april 2015.)

Arhimandrit Bigović je roĊen 1972 g. a

već je shvatio laku formulu za uspeh u

crkvenoj ’jerahiji, gde se kao i u svakoj,

vertikalno napreduje. U istom tekstu ovaj

monah priznaje da se nije potrgao kada mu

je vladika valjevski Milutin rekao , još pre

tri godine da uradi ribnjak. On je na njega

zaboravio, jer je po tonu mislio da je je to

preporuka a ne poslušenje. Kada ga je posle

tri godine vladika pitao za ribnjak, onda je

shvatio da je

poslušenje. Na

ovom primeru ,

vidimo da ĉovek

pa i monah pre

radi ono što mu

je lakše i

zanimiljivije.

Dakle,

hodoĉašće u

Grĉku monah

Mihailo je

shvatio kao

poslušenje, što

je lepše i

zaniljivije, a

pravljenje

ribljnaka, kao

preporuku.

Da ne opisujem preterano ĉuveni

eksperiment Stenlija Milgramija koji je u

svojoj knjizi : „ Otpornost autoritetu“

opisao dokle je ĉovek spreman da ide u ’

poslušenju’, odnosno naredbama koje mu

izriĉe predpostavljeni. U simuliranom

eksperimentu u kojem su ţrtve izlagane

’strujnim udarima’, pojedinci su išli sve do

kraja ( fiktivnoj smrti ţrtve) ako onaj ko je

izricao naredbu nije izdao naredbu da se

prekine. Onaj ko je povećavao struju nije

znao da je to igra.U vojsci sam imao

situaciju da je moj ’klasić’, sa sela, gazio

strojev korak udarajući u zid zgrade, jer


6

desetar nije izdao naredbu da se stane. On

je to bukvalno shvatio i nastavio je da

udara vojniĉim ĉizmama u zid zgrade, u

isĉekivanju naredbe da prestane da gazi

’strojak.’

U arhimandritovoj priĉi o

poslušenju sa poĉetka teksta, nedostaje

nešto što se zove liĉna inicijativa ili

konstruktivni predlog. Jer onaj ko ţivi u

manastiru trebalo bi da zna šta su prioriteti

i šta treba da se uradi. Zar nije logiĉno da

isti taj monah izaĊe pred vladiku i predloţi

mu desetak stvari u vezi manastira. Šta

znaĉi, ĉekati da vladika kaţe šta treba da se

uradi. Zar jedan ĉovek moţe da sve zna. Za

Boga i vladiku bi bilo verovatno ugodno

videti svaki trud.

Poslušenje se primenjuje i u

drţavnim ustanovama, gde se od

potĉinjenog oĉekuje da bez pogovora izvrši

naredbu svog pretpostavljenog, ne dovodeći

je u pitanje. Šta se dešava ako je izvršilac

svestan da je naredba pretpostavljenog

pogrešna? Da li u tom sluĉaju ima pravo da

je odbije i ne izvrši? Imao sam situaciju

kada mi je pretpostavljeni rekao da samo

mogu koristiti jedan faks za komunikaciju

sa drugom ustanovom. Nisam ga poslušao ,

jer sam znao da ću sa drugog faksa izvršiti

lakše zadatak. Da sam se predao poslušenju

svog šefa, ne bih ostvario komunikaciju sa

drugom ustanovom, ne bih završio

kvalitetno svoj posao i osećao se zadovljno.

Mnogo je primera u kojima je liĉna

inicijativa pokazala da je delotvornija i

naprednija. Poslušenje, podrazumeva

pasivnost i bezgraniĉnu veru u nadreĊeni

autoritet. To sve vodi pasivizaciji, koja je

najlakaša jer oslobaĊa od bilo kakve

odgovornosti ali nema u sebi napretka.

Dakle , u poslušenju bi moglo bi se reći

imamo elemente i poltronstva i

dodvoravanja pretpostavljenom od ĉije

milosti zavisi neĉiji status u hijerhiji.

Mnogi su svatili da je lakše reći ili par

laskavih reĉenica uputiti predpostavljenom

šefu nego, ne daj Boţe kritikovati ili

predalgati neku ideju.. Pa i uraditi.

Poslušenje je postalo modus vivendi u našim

ţivotima.

Oni koji su ga prihvatili ne

razmišljaju ĉemu to vodi, jer nismo svi

roĊeni da budemo poslušni. Neko smisao

upravo nalaze u tome što ne ţele da budu

poslušni, da se utope u ’Mrtvo more’ u

kojem znamo da nema ţivota. Jer,

poslušenje je pasivizacija, isĉekivanje

moţda i pogrešne naredbe koja se mora

sprovesti bez pogovora. Liĉna inicijativa je

mnogo teţa jer podrazumeva da onaj ko je

pokreće prihvata i odgovornost, za koju

mnogi nisu spremni.

Mohah s poĉetak kaţe da je on poslušan i

kada se „ nešto“ u njemu protivi. To nešto

moţe da bude veoma bitno. Arhimandrit to

ne poznaje i ne ţeli da upozna. Da to moţe

da bude zdrav razum i elementarna logoka

koja nalaţe da nešto što je suludo nema

potrebe da se izvrši. Dakle, ako vladici,

recimo, padne na pamet da se u manastirkoj

porti kopa bunar. Monah to mora uraditi pa

makar ga kopao celog ţivota. Da li bi

monah tada razmišljao o poslušeniju?

Ţeljko Lj. Krstić

ĐURO S NEIMARA

„ Otac mu je prodavaĉ. Prije rata je imao

svoju radnju. Uĉestvovao u NOR. Interesuje

ga sport. Radi u mas. Organizacijama ( ?) .

Majka domaćica. Ima dva mlaĊa brata,

roĊena posle NOR –a, jedan 1947 g. A drugi

1950 g. Roditlji mu se doselili iz Krajine.

Odnosi u porodici su pravilni ( ?). Matrijalne

prilike u porodici prosjeĉne, koje su

maljoletniku uglavnom omogućavale

zadovoljavanje svih osnovnih potreba.

Maloletnik se nije nikuda kretao van

Beograda. U osnovnoj školi je bio vrlo

dobar Ċak. Rado se druţio i igrao sa ostalom

djecom. Dok je išao u osnovnu školu majka


7

ga je, kako on izjavljuje stalno pratila u

školu i iz škole. Tada je bio i jedino dete u

porodici. U I i II razredu gimnazije je

takoĊe bio dobar Ċak. Bio je roditeljima

poslušan, te nisu imali potrebu da ga

kaţnjavaju , izuzev zbog sitnih nestašluka.

MeĊutim u III razredu gimnazije se poĉeo

druţiti sa lošim djeĉacima ( koji su

kaţnjavani zbog kraĊe). Jedan od njegovih

drugova se bavio kraĊom golubova, koje

je uzimo iz golubarnika tako što je

podesnim kljuĉem otvarao brave ili iz

otkljuĉanih uzimao golubove- obiĉno po

dva komada !Poĉeo je izostajati iz škole, ne

dolaziti redovno kući i na koncu krasti. Prvo

je bio uslovno kaţnjen ali je ponovo

napravio jednu provalnu kraĊu ( u stan

komšije iz preko balokona susedne on se

provukao kroz jednu rupu (Đura je visok

179 cm) ; tako što se najpre popeo na jednu

stolicu sa koje se uvlaĉio u ostavu kroz mali

prozor sa koga je prethodno skinuo

neukovanu ţiĉanu rešetku, te potom prešao

u kuhinju , gde je iz kredenca uzeo novac

17.000 dinara u gotovom i razne vrednosne

stvari : dva srebrna lanĉića i neutvrĊen broj

srebranih novĉanica od 50 dinara i kotur

najlon kanapa za pecanje ) zbog ĉega je

osuĊen na kaznu zatvora od dve godine, po

presudi K.-871/55 kojom je doveden u dom.

Uvidom u sprovodni list navodi se da je

imao 16 godina, da je stepen nuţnosti

ĉuvanja: „ opreznost“ i da je sproveden-

vezan. Od B. Š. do Z.

Roditelji su mu u ranoj mladosti bili

previše strogi, odnosno drţali su previše

Đuru pod svojom kontrolom, dok su mu

kasnije kada je malo odrastao dali previše

slobode. Kada je poĉeo da ne dolazi kući na

vrijeme poĉeli su ga kaţnjavati, ali je bilo

previše kasno jer je maloletnik bio mnog

skrenuo i odao se skitnji i ulicama. Znaĉi da

se roditelji kao vaspitaĉi i nisu dovoljno

snašli u kritiĉnom periodu njegovog razvoja.

Osim toga maloletnik je vrlo labilan te je

društvo loših djeĉaka na njega je više uticalo

nego rotelji.

Gledao je sota pozorišnih komada, filmova i

ĉitao knjige. Intligentan je- Ţelio je studirati

biologiju i fiziku. Izjavljuje da mu je mnogo

ţao što je prekunuo školu i misli da je moţe

još nadoknaditi. Razmaţan je . Nema ljepo

mišljenje o istraţnom zatvoru u kome je

proveo svega ĉetiri dana, tri noći

prespavao u martu 1955. G.

Svoje mišljenje o Đuri na isteku kazne

dao je i struĉni tim zatvorskih vaspitaĉa.

„ Ovo je maloletnik koji se pohaĊajući još

gimnaziju otrgne ispod kontrole roditelja,

poprimio mnoge negativne navike druţeći se

ssa lošim Ċacima, bio sklon skitnji. Kao

takav došao je u dom. Tvrdoglavost je

ispoljavao za gotovo cjelo vrjeme dok se

nalazio u ovom domu. Pomal je neiskren.

Radio je u politirerskoj radionici . Na poslu

nije pokazivao radne navike, niti se redovno

podrţavao radne discipline. Poloţio je

polukvalifikaciju iz farbarskog zanata.

U domu je završio I razred škole uĉenika u

privredi i pošao u II razred, ali zbog kratkog

vremena nije mogao završiti. Bioje jedan od

boljih uĉenika i postizao dobar uspeh.

Prema predpostavljenim je imao pravilan

odnos. Jedan put je disciplinski kaţnjen radi

prekršaja kućnog reda. Ĉesto se solidariso sa

lošim maloletnicima. Bio je aktivan u

kulturno prosvetnom radu, tu je redovno

porovodio slobodno vme i ĉitao knjige.

Nalazio se na duţnosti sobnog starešine ali

na tom zadatku nije u potpunosti zadovoljio,

jer higijenske navike sporo usvaja.

Razmaţen.

Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Đurinu sudbinu u zatvoru a i kasnije, oĉito

je odredilo „ mišljenje sa terena“

Sekretarijata za unutrašnje poslove -

ispostave Neimar koje je upućeno

Izvršnom odseku Sekretarijata za

unutrašnje poslove Beograd, koje je

prosleĊeno u KPDom:


8

„ Đura je u ulici gde je nastanjen poznat

kao problematiĉan mladić. Obzirom da ga

roditelji nisu mogli pravilno vaspitavati isti

je još u svojoj osmoj godini posrnuo i poĉeo

da vrši kriviĉna dela. Do svoje 14 godine

bio je donekle dobar i uĉio je školu, a posle

14 godina postao je problem u ulici . Druţio

se sa raznim drugovima njegovih godina

koji su poznati kao kriminalci i poĉeo i on

da krade. Prema njenu su preduzmane razne

mere, kako od strane roditelja, tako i od

strane starateljskih organa NOO Neimar, ali

je sve to na njega bezuspešno delovalo. O

nekom radu u organizaciji NO nema ni

govora.


Đura se u košulji i ištrikanom zelenom

dţemperu sa kapom na glavi i plavim

pantalonama pojavio poĉetkom novembra

1957 g. U Sekretarijatu unutrašnjih

poslova na Neimaru. Sa sobom je poneo i

pismo sa podacima o svom ponašanju u Z.

Kući ga je doĉekala majka sa jednim

bratom koji je tada imao sedam godina.

Onaj malo stariji brat je negde odlutao....


Rafaelo Dumbelović

HELANKE I TRENEREKE

Ţene zaposlene u našim muškim zatvorima

nepreduju u karijerama iz hendikepa -

fiziĉke ugroţenosti a ne iz profesionalnog

iskustva, koje se stiĉe dugodišnjim radom sa

osuĊenim licima. Reĉ je pre svega o

vaspitaĉicam koje su angaţovane u

Sluţbama za tretman ( bivša Sluţbe za

prevaspitanje. Prevaspitne sluţba je

promenila svoj naziv posle skoro šezdeset

godina svog postojanja. ) Postojeći koncep

vaspitnog rada je takoĊe doveden u pitanje.

I ma koliko se ţene svojim prisustvom

stvarale privid prirodnog socijanog

okruţenja, postoje radna mesta gde one

nikada ne bi mogle da budu radno

angaţovane.

A to je upravo pozicija matiĉnog

vaspitaĉa, koji vodi osuĊeniĉku grupu

muških osuĊenika. „ Slabiji i lepši pol“ u

opisu radnih zadataka treba da sprovodi i

individualno – korektivni rad sa osuĊenim

licima. To u praksi znaĉi razgovor sa

osuĊenim licima nasamo u kancelariji bez

prisustva trećeg lica. Postavlja se pitanje da

li je moguće da se taj bitni segment

vapitnog rada obavi na profesionalan naĉin,

a da ne doĊe do emotivnog transfera izmeĊu

aktera. Dakle, da li se vaspitaĉica moţe

drţati strogo svoje uloge, a da ona ne izaĊe

iz okvira na koji ne moţe niko uticati, kao

što i duh iz Pandorine kutije , jednom kada

izaĊe ne moţe povratiti. Praksa je pokazala

da su u našim zatvorima iskakalo iz

okvira. Tako je pre par godina štićenik

pokušao da siluje svoju vaspitaĉicu u

Kruševcu zašto mu je izreĉnena kazna

zatvora od dve godine.

Njega su drugari ubedili da se vaspitaĉica

zaljubila u njega, ušta je on poverovao.


9

Još je zoolog Dezmond

Moris u svojoj knjizi: „ Intimno ponašanje“,

uoĉio dvanaest postepenih faza koje se kod

ljudi odvijaju u seksulanim

komunikacijama, na isti naĉin kao i kod

ţivotinja. On je u „ šablonu udvaranja“

uoĉio da parovi kreću od pogleda : oĉi na

telu u oĉi, potom glasa na glas, pa preko

fiziĉkog kontkata: ruka na ruci, ruka na

ramenu, ruka oko struka, usta na suta , ruka

na glavu , ruka na telu , stiţu do intimnijih

faza kao što su : usta na dojci, ruka na

genitalijama, genitalije sa genitalijama.

..Ako se ovaj Dezmondov šablon

udvaranja, primeni na zatvor moţe se uoĉiti

da se prve tri faze, bez fiziĉkog kontakta,

mogu uoĉiti u svakodnevnim

komunikacijama...Poznato je da su u zatvori

odnosi izoštreni. Tako da jedan pogled

moţe da znaĉi mnogo više nego na slobodi,

pogotovo ako je razmenjen na polnoj osnovi

po intimnim delovima tela. TakoĊe se zna

da u slobodnom vremenu osuĊena lica se na

sportskim teranima i tuševima skidaju do

gola. Jedan straiji i iskusni vaspitaĉ je

svojevremno glasno pitao da li će

vaspitaĉaca, ako zatekne gole osuĊene

kako se tuširaju, biti ravnodušna!??

D. Moris se u svojoj knjizi, u

jednom posebnom poglavlju bavi

pozivima na seksualnu intimnost. Glavne

taĉke koje pobuĊuju seksualnost su prepone,

usne, pupak, straţnjica i noge. Dakle, ako se

na slobodi većina muškaraca okreće za

zgodnim ţenama, moţe se zamisliti kako

neĉija straţnjica uvuĉena u crne helanke, ili

bele pantalone deluje na mladu osuĊeniĉku

populaciju, koja je obuzeta raznim

deprivacijama, pa a i seksualnim. Samo

retki osuĊeni uspevaju da adekvatno

kanališu svoju seksualnost sa korišćem

Kuće ljubavi, u koje im na tri sata dolaze

supruge (braĉne i vanbraĉne) .Ostali imaju

retke prilike da sublimiraju i kompenzuju

svoju seksualnost kada i verbalno

komuniciraju sa svojim vaspitaĉicama.

D. Moris je slikovito opisao

znaĉaj jedne straţnjice u komunikaciji:

„...ako ţena treba da se sagne i svoju

straţnicu izloţi pogledima muškaraca, kao

kada bi prisvojila tipiĉan poloţaj poziova-

na- kopulaciju, koje karakteriše primate,

njene genitalije bi bile viĊene u okviru dve

polulopte glatkog mesa. Ova ih asocijacija

ĉini vrlo vaţnim seksualnim signalom za

ljudsku vrstu“.. Moris istiĉe, da : „Danas,

ako devojka lako pojaĉava njihanje svoje

straţnice dok hoda, ona deluje kao moćni

signal za muškarce.“ S druge strane i

muškarci imaju svoje adute. Tako je zoolog

Moris uoĉio : „ da za razliku od starijhih

muškaraca koji i dalje premošćuju

generacijski jaz meĊu svojim nogama tako

što im penis visi slobodno ispod

nezategnutih pantalona mlaĊi muškarci

današnjice hodaju sa penisom u uspravnom

poloţaju.“

Tako se postavlja ozbiljno pitanje, da li je

bilo šta profesionalno u prevaspitnom radu

u jednom muškom zatvoru, kad je

vaspitaĉica obuĉena u crne helanke a

osuĊenik u trenerke. Sama garderoba

govori da izmeĊu njih nema ozbiljne i

profesionale komunikacije. Na svu sreću

postoje u okviru sistematizacije radnih

mesta , pozicije na koje ţene mogu raditi,

u raĉunovodstvu, sluţbi nabavke, kao

telefoniskinje, daktilografkinje i neizbeţne

– sekretarice. U Sluţbi za tretaman mogu

biti od koristi kao osobe za kontakt sa

centrima za socijalni rad.


10

O Mitologiji

Stare kulture i njihova vjerovanja bila su

zasnovana na mitovima i legendama

bogovima i junacima sa boţanskim

karakteristikama. Ti mitovi i legende bude

veliko zanimanje jer otkrivaju kulture

ondašnjeg doba i slika istorije biva sve

jasnija.

Mit je tvorevina u priĉi, pjesmi i sl.,

predznanstvenog i fantazijom proţetog

(obiĉno magiĉno-religioznog) mišljenja,

kojom narod na primitivnom stepenu

razvića objašnjava nastanak prirodnih bića i

pojava.

Mitologija je skup mitova neke religije,

naroda ili civilizacije koja prouĉava priĉe

fantastiĉnog sadrţaja u kojima su junaci

bogovi, polubogovi, heroji i sliĉno. Te priĉe

biljeţi mit, legenda, tradicija, usmena

predanja i drugo.

I dan danas se divimo grobovima i palatama

u Pilu, te tvrĊavama Mikene i Korinta,

nakitu, zlatnom posuĊu, ukrasima i oruţju u

nacionalnm muzejima u Ateni i

Herakleionu na Kritu. Sva ta veliĉanstvena

djela postala su baština klasiĉne grĉke

kulture koja se raĊala u vrijeme dok su

Rimljani, budući gospodari Grĉke i svijeta,

još bili barbari. Prouĉavajući grĉku

mitologiju uveliko ulazimo u okvire grĉke

knjiţevnosti i umjetnosti. Homerovi

epovi, "Ilijada" i "Odiseja", (ĉiji je epski

jezik izuzetan, jer nije bio govorno narjeĉje,

niti je odgovarao ijednom od narjeĉja

pronaĊenih u zapisima ili kasnijoj

knjiţevnosti, a namijenjen je recitovanju),

te Hesiodovo djelo "Teogonija" (Porijeklo

Bogova) ĉine najraniju grĉku knjiţevnost i

prikazuju razliĉite kategorije mita,

meĊusobno se strogo razlikujući u namjeri,

duhu i sadrţaju, dok im je zajedniĉka

strukturna sloţenost.

Cjelokupna grĉka knjiţevnost i umjetnost

predstavljaju polje za prouĉavanje grĉkih

mitova. S tako širokim, raznolikim i

razmjerno sloţenim dokaznim materijalom

ne zaĉuĊuje da ni jedna teorija antropologa

koji su prouĉavali plemenske zajednice ne

pruţa zadovoljavajuće objašnjenje grĉke

mitologije. Ti mitovi nemaju samo jedan

oblik, niti tek jednu funkciju, pa iako u

grĉkoj mitologiji ima pojedinaĉnih

elemenata preuzetih od drugih naroda, kao

cjelina ona je izraz nepresušne i ţive


11

fantazije te pjesniĉkog oblikovanja grĉkog,

antiĉkog ĉovjeka.

Grĉku je mitologiju stvarao narod u

nastojanjima da objasni zakonitosti

ţivota i prirode pa su zato grĉki mitovi

nadahnuti ljepotom i svjeţinom

pripovijedanja.To su mitovi koji se

odlikuju raznolikošću motiva i velikom

pjesniĉkom ljepotom, zadrţavajući

uglavnom onaj oblik u kojem se javljaju

kod Homera i Hesioda.

Uz olimpske, podzemne i morske bogove te

uz mnoga niţa boţanstva u njima nastupaju i

heroji koji su po ocu ili majci boţanskog

porijekla. Bogovi su antropomorfizirani,

ali ne stare i besmrtni su, te njihov poloţaj

postaje vrijedan strahopoštovanja navodeći

ĉovjeka da osjeti strah, sram ili pak

poštovanje. Ljudi su komunicirali s

Bogovima direktno ili posredno, budući da

su Bogovi imali moć (daimon) da osim

ljudskog poprime i neki drugi oblik ili

obiljeţje, ili je pak komunikacija

uspostavljena putem sna. Ĉesto su se

promatrale ptice u letu, grmljavina, zvijezde

padalice ili druge prirodne pojave kao

znakovi boţijeg obraćanja ljudima.

Bogovima su prinošene ţrtve, pokloni, te

izricane molitve kako bi se stekla njihova

naklonost. Ljudima se ponekad i ugaĊa,

ali im se ne dopušta izbjegavanje smrti,

kao njihove konaĉne sudbine.

Eros sin Aresa i Afrodite.

RaĊanje Sveta

Stari Grci, svojim prosvetljenim i maštovim

duhom, stvorili su jedan celokupan poredak

stvari koji je besprekorno funkcionisao u

ogromnom svetu koji ih je okruţivao. Kao i

sve napredne Ijude svih epoha, zanimao ih je

postanak i stvaranje sveta.

Zbog toga su pruţali objašnjenja prirodnih

sila i neobjašnjivih fenomena, koja su im se

ĉinila logiĉnim, verni obiĉajima i

zakonitostima koje su proizašle iz

poštovanja prema višim silama, koje su

vladaie univerzumom i posedovale ga.

Uticaji iz okoline kao i ogromna

prostranstva koja su gledali oko sebe, uticali

su na prvobitne Ijude sa grĉkog prostora da

oboţavaju apstraktne pojmove, prirodne

pojave i sve ono od ĉega su strahovali da

moţe uticati na njihovu sudbinu i opstanak.

U doba praistorije, boţanstvo koje je najviše

oboţavano, bila je Gea (Zemlja), i to ne

samo u Grĉkoj, već i kod skoro svih starih

naroda. Ona je bila ta za koju se ĉovek

praistorije ĉvrsto vezao, hraneći se njenim

plodovima. Boginja Gea se, kod

mediteranskih naroda, veoma ĉesto

poistovećuje sa boginjom plodnosti, koju

prve figurine iz tog doba nadjene na tlu

Grke, predstavljaju kao ţenu nagih i bujnih

grudi sa disproporcionalno velikom

karlicom, karakteri stiĉnim obeleţjima

plodnosti. Obradjivanje zemIje bilo je u

tesnoj vezi sa religijskim oboţavanjem.

Upoznavši prve bogove, moţe se pratiti

njihov razvoj, uporedo sa razvojem grĉke

misli. Skiptar vrhovnog gospodara

univerzuma, prelazio je iz ruke u ruku sve

dok se nije zaustavio u rukama najmoćnijeg.

Kroz jednu borbu Titana i jednu borbu

Giganata, izrodila se nova generacija

bogova, koji konaĉno postaju gospodari.

Uporedo sa razvojem bogova, Ijudski rod

ĉini prve nesigurne korake, i od samog


12

poĉetka piaća danak svojoj stabosti, iako su

mu sudbinu odredili i definisali bogovi.

Poĉevši opis sa prvobitnim bogovima i

boţanstvima, stići ćemo do onih koji su

konaĉno zavladali i koje ćemo bolje

upoznati. Imena boţanstava koja nisu toliko

interesantna i zanimljiva, biće pomenuta

samo usput, jer predstavljaju pretke onih

koji su nosioci sledećih poglavlja: bogova i

heroja Grka.

Prvi Bogovi

Na poĉetku svake bajke i svake istine, u vezi

stvaranja univerzuma, uvek se nalazio Haos,

koji se takodje pojavljuje kod starih Grka,

objašnjavajući stvaranje univerzuma,

odnosno Haos dobija oblik boţanstva.

Iz Haosa, dakle, na poĉetku su rodjeni Ereb

(Pakao) i Noć, ĉija su deca bila Ajter (Etar,

Vazduh) i Hemera (Dan). Pored toga, tamna Noć

izrodila je i Tanata (Smrt), Hipna (San), Onejra

(Snove), Mojre (Sudjaje) i još Hesperide i Eridu

(Borbu). Kasnije Gea, prostrana i ĉvrsta, postaje

temelj i stanište, iz kojeg se napaja sve što ţivi.

U poĉetku univerzuma, najveći bog bio je Uran

(Nebo), koji je Geu okruţivao svojom

beskonaĉnošću.

Titani

Gea je imala veliku ulogu u stvaranju

univerzuma. Sjedinila se sa Uranom, stvorivši

prvi par bogova, od kojih su se rodili Titani.

PrvoroĊeni su bili Okean i Tetida (Tetija), cije je

sjedinjenje dalo Potame (Reke) i Okeanide.

Hiperion i Tea, bili su par koji je dao Helija,

Selenu i Eoju (Zoru). Koej i Fojba, iz svog braka

dobili su Letu i Asteriju.

Krej se oţenio Euribijom (ćerkom Gee i Ponta) i

dobili su Astraja, Palanta i Persa.

Japet se sjedinio sa Okeanidom Klimenom

(cerkom Okeana i Tetije) i rodili su se Atlas,

Menojtije, Prometej i Epimetej.

Na kraju, sjedinili su se Kron i Rea, Titan i

Titanka koji su bili predodredjeni da svojim

sjedinjenjem svetu daruju njegove buduce

gospodare. lz ovog braka rodili su se

Demetra, Hestija, Hera, zatim Had, Posejdon

i Zeus, koji su kasnije podelili vlast i zavladali

svetom: Zeus je zavladao nebom i zemljom,

Posejdon morem, a Had (Pluton) Podzemnim

Svetom.

Na poĉetku su Uran i Gea bili zajedno, no

kasnije su se razišli. Nakon što je Kron, Uranov

opasni sin, kastrirao svog oca, Gea se sjedinila

sa Pontom a njihova Ijubav donela je na svet

Taumanta, Forkija, Ketu, Euribiju i Nereja.

Taumant se sjedinio sa Okeanidom Elektrom i

rodili su Iridu i strašne Harpije (Ajlo, Okipeta i

Kelajna) koje se kasnije pominju.

Forkije i Keto, sjedinivši se, dobili su Graje,

koje su bile starice od samog rodjenja, i opasne

Gorgone, Stejnu, Eurijalu i Medusu. Nerej se

sjedinio sa Okeanidom Doridom i dobio 50

kćeri, Nereida.

Kron i Rea

Kron, koji je priradao prvoj generaciji bogova,

bio je jedini Gein sin koji joj je pomogao da se

osveti njegovom ocu Uranu.

Nakon što ga je dokrajiĉio kastrirajući ga,

zauzeo je njegovo mesto, a svoju braću bacio u

Tartar Kiklopima i Storukima, koje je njegov

otac drţao zatvorenim..

Kasnije se oţenio svojom sestrom Reom, ali nije

ţeleo da preţivi nijedno od njihove dece.

Roditelji su mu prorekli, da će neko od njegove

dece da mu uzme vlast. Samo što su se radjali,

on ih je proţdirao.

Tako su redom bili proţdrani: Hestija,

Demetra, Hera, Pluton (Had) i Posejdon.

Tada ]e Rea, kada je ponovo zatrudnela, sa

Zeusom u stomaku, pobegla na Kretu i tamo

se u tajnosti porodila. Dete je poverila

Okeanidi Metidi, dok je Kronu podmetnula

kamen uvijen u pelene, koji je on odmah

proţdrao, misleći da se radi o

novorodjenĉetu. I tako je Zeus bio spašen.


13

Titanomahija

Samo što je odrasto, Zeus natera svog oca da

ispljune svu svoju decu, dajući mu neki otrov.

Tada , zajedno sa njima, uz pomoć Storukih i

Kiklopa, koje je već oslobodio, objavio rat

Kronu, koji se opet, udruţio sa Titanima, svojom

braćom. Svi bogovi su, i stari i mladi,

uĉestvovali u ovoj borbi, u strašnoj titanomahiji.

U vreme dok je borba trajala, Titani su se

nastanili na planini Otri, dok se Zeus, sa

svojima popeo na Olimp.

Kiklopi su Zeusa darivali grmljavinom, munjom

i gromom, Posejdona trozubcem, a Hada

nevidljivim šlemom. Trojica Storukih su sa

svojih trista ruku bacali ogromne stene protiv

Titana.

Oni sa Olimpa, nisu morali dugo da ĉekaju na

pobedu. Tako je Zeus, iako mladji, uspeo da

nasledi jednu stariju i prvorodjenu generaciju

bogova. Bio je mudriji, imao je veće vrednosti i

predstavljao je prirodne sile.

Medjutim, ni svi Titani nišu bili na strani Krona.

Na primer, Okean se nije borio uz njega, dok je

Prometej, Japetov sin, kako neki govore, u

mnogome, Zeusu pruţio znaĉajnu pomoć.

Nakon završetka titanomahije, Kron i njegova

braća su bili svezani i baĉeni u Tartar, a Storuki

su ostali da ih ĉuvaju.

Atlant (Atlas)

Posledice ovog novog poretka koji je

uspostavljen, za neke od pobedjenih su bile

veoma bolne. Na primer, Atlant, sin Titana

Japeta, veoma surovo je kaţnjen, jer je

uĉestvovao u Titanomahiji protiv Zeusa.

Atlant Zbog toga je poslat na kraj sveta, na

Zapad, na granicu izmedju Noći i Haosa,

tamo gde Hesperide ĉuvaju zlatne jabuke, što

će kasnije biti opisano. To je bilo mesto, na

kome je veĉno morao da boravi, noseći na

svojim plećima nebeski svod, ili i nebeski svod

i zemlju, ili, po nekima, osu kosmosa.

Jedna druga legenda, navodi da je Atlant mnogo

pre ovog dogadjaja bio kralj legendarnog ostrva,

koje se nalazilo preko okeana, po imenu

Atlantida.

Atlas je od Plejone dobio sedam kćeri, sa

zajedniĉkim imenom Plejade: Tajget,

Elektru, Alkionu, Asteropu, Kelajno, Maju i

Meropu. Plejade su, posle svoje smrti, na

nebu oformile istoimenu skupinu zvezda,

poznatu i pod imenom jato golubica.

Gigantomahija

Kada je Zeus kaznio Titane, Gea se razljutila,

zbog toga što su neka od njene dece tako

surovo kaţnjena, ali i zbog toga što je

smatrala da je bogovi nedovoljno poštuju, pa

je rodila Gigante, da bi se osvetila.

Giganti su bili ogromna bića sa zmijama umesto

kose i telom koje se završavalo repom zmaja (ili

zmije). Njihov izgied bio je zaštrašujući i bili su

nepobedivi. Samo što su se rodili krenuli su u

napad na bogove sa Olimpa, koristeći zapaljene

baklje, i zasuli ih kišom ogromnog kamenja i

gorućih debala. Tresle su se planine, dok su se

zvezde i mora pretvorila u pakao.

Tada su bogovi Olimpa zapoĉeli novu borbu, u

koju ih je poveo Zeus sa svojim oruţjem,

gromovima, i uz pratnju veoma dragocenih

prijatelja, spremnih na svakakva iskušenja.

Pored Posejdona, Apolona i Hefajsta, tu su

još bile i Mojre (Sudjaje), kao i Dionis sa

svojom pratnjom. No, najveću i najznaĉajniju

ulogu u toj borbi odigrala je Atena, koja se,

baš tokom ove borbe, rodila iz Zeusove glave,

potpuno naoruţana i spremna za napad.

Odmah je ubila Palanta, jednog od giganata i

krenula u borbu, rame uz rame sa svojim

ocem.

Gigantomahija je trajala veoma dugo, i

najverovatnije se ne bi ni završila, da se nije

ispunilo ono što je sudbina odredila, a to je, da

će bogovi sa Olimpa pobediti, samo ako se uz

njih bori i jedan obiĉan smrtnik. I tako i bi. Na

stranu Olimpijaca, svrstao se Herakle, dok su

giganti jedan za drugim padali mrtvi


14

Prometej

Mada je to video, Prometej, koji je voleo Ijude,

ukrao je mudrost od Atene i ĉoveku podario

pamet, kako bi ispravio zlo, koje je uĉinio

Epimetej. Zatim je, iz Hefajstove radionice

ukrao vatru i takodje je poklonio ĉoveku.

Ljudi su, od tada poĉeli da se greju, da ţive i

rade uz vatru.

Takodje, Prometej je uzeo u svoju zaštitu Ijudski

rod i nauĉio ih svemu što je znao. No, Zeus se na

njega veoma naljutio što je Ijudima toliko

pomogao da su poĉeli da liĉe na bogove.

Naroĉito je bio besan kada je saznao da im je

poklonio vatru, sevao je i grmeo od besa. Zbog

toga je i Prometejeva kazna bila tako surova.

Zavezao ga je na vrh Kavkaza, na kraju

sveta, gde ga je orao svakodnevno obilazio i

izjedao mu jetru. Medjutim, tokom noći,

Prometejeva jetra se ponovo obnavljala, da bi

je sledećeg dana orao ponovo jeo. Trideset

godina kasnije, Herakle je oslobodio

plemenitog Prometeja njegovih strašnih

muka.

U jednoj drugoj verziji mita, drugaĉije se

objašnjava Zeusov bes prema Prometeju.

Jednom je Prometej, za vreme sveĉanog

ţrtvovanja, podelio goveĉe koje je bilo zaklano,

na veoma podao naĉin: sa jedne strane je stavio

ĉisto meso i iznutrice, i to pokrio koţom

ţivotinje, a na drugoj kosti po krivene salom.

Kada je Zeusu ponudio da odabere svoj deo, on

je odabrao deo pokriven salom. Medjutim, kada

je ugledao da se njegov deo sastoji samo od

kostiju, a da je Ijudima pripao deo sa mesom,

razbesneo se, i tada Ijudima oduzeo vatru, koju

je Prometej kasnije ukrao da bi im je vratio.

Pandora

Hefajst, kovaĉ, bog vatre, u svojoj

radionici stvorio je prvu ţenu. U poĉetku ona

je bila samo kip od metala. No, bila je toliko

lepa, da je Zeus odluĉio da joj podari ţivot.

Zatim su je svi bogovi neĉim darivali. Dobila

je lepotu, zavodljivost, pamet, darovitost,

uverljivost. Medjutim, Hermes joj je podario

lukavstvo i laţljivost, dok je od Here dobila

radoznalost, koja joj nikada ne daje mira.

Zeus je Pandoru poslao na poklon Epimeteju,

koji je toliko bio zadivljen njenom lepotom, da

ju je uzeo za ţenu. Kao svadbeni poklon,

darivali su im jednu veoma lepu kutiju, ukrašenu

dragim kamenjem i zlatnim ukrasima, ali je bila

zakljuĉana. Zeus im je dao kljuĉ, medjutim,

opomenuo je Pandoru, da ukoliko ţeli da srećno

ţive, tu kutiju nikada ne otvore.

Neko vreme, Epimetej i Pandora, zaista su ţiveli

srećnim i mirnim ţivotom, sve dok, radoznalost

koju je Hera poklonila ţenskoj prirodi, nije

nadvladala nad razumom: u tom trenutku, kutija

se rmorala otvoriti.

Odjednom, iz nje su poĉele da izlaze sve nevolje

i patnje Ijudskog roda. Bolesti, gorĉine, bol, kao

i mnoga druga zla. Ali ipak, nada koja je

poslednja izašla iz kutije, kao neka mala ptica,

predstavljala je znak utehe ĉoveĉanstvu.

Deukalion i Pira

Potop

Nastupilo je vreme kada su Ijudi zaista

postali veoma zli i kada njihovi postupci nisu

bili ni ispravni, ni lepi. Bilo je to vreme, kada

je Zeus odluĉio da ih udavi velikim potopom.

Medjutim, u ţelji da ipak saĉuva Ijudski rod,

izabrao je Deukaliona i Piru, kao jedine koji su

bili dobri medju Ijudima. Pira je bila ćerka

Epimeteja i Pandore. Potop, sa obilnom kišom


15

koja je neprekidno padala devet dana i noći,

uništio je sve gradove. Kada je sve bilo gotovo,

Deukalion i Pira koji su se spasili sagradivši ĉun,

podneli su bogovima mnoge ţrtve u znak

zahvalnosti, moleći se za obnovu ĉoveĉanstva.

Uslišivši njhove molbe, Zeus se odobrovoljio,

ali da bi obnovio ĉoveĉanstvo, morali su da

slede Zeusova uputstva.

Uslov je bio da, koraĉajući prekrivenih lica,

bacaju sa zemlje kamenje preko ramena, ne

okrećući se iza sebe. Kamenje koje je bacao

Deukalion, pretvaralo se u muškarce, a ono

koje je Pira bacala, u ţene. Par je dobio i

svoju decu, koja se smatraju i Zeusovom:

Helena, Amfiktiona, Protogeniju, Melanteju,

Teju i Pandoru. Helen, prvorodjeni sin,

smatra se ocem svih Grka.

Bogovi

Prvobitna boţanstva koja su već pomenuta,

vremenom su poĉela da ne zadovoljavaju maštu

i religijska osećanja. Ljudi su tada poţeleli

aktivnije bogove, koji bi pratili njhov

svakodnevni ţivot i imali uĉešća u rešavanju

njihovih problema.

Zbog toga su pobednici sa Olimpa zaintrigirali

njihovu maštu, pa su ubrzo postali najomiljeniji i

najviše oboţavani. Toliko snaţni, a istovremeno

i toliko podloţni Ijudskim slabostima, upravljaju

sudbinom i ţivotima onih koje vole, ali i onih

koje mrze. Lepi I veliĉanstveni, svaki od njih u

svojoj oblasti, postaju predmet oboţavanja kroz

vekove.

Tl bogovi su podjednako posedovali sve Ijudske

vrline, ali i slabosti. Bili su nemilosrdni i

spremni da kazne svaki greh, dok su

istovremeno štitili i pomagali pravedne i

poboţne.

Šta više, simpatije i naklonosti koje su

medjusobno izraţavali, upravljale su njihovim

ponašanjem prema obiĉnim smrtnicima, u

zavisnosti od boţanstva pod ĉijom su zaštitom

bili.

Ova pojava veoma je oĉigledna za vreme

trojanskog rata, kada su se olimpijski bogovi

umešali, pomaţući Ahajcima ili Trojancima, u

zavisnosti od toga, o ĉijem se miljeniku radilo.

Osvetoljubivi jesu, ali i izuzetno dareţljivi, dok

ih materijalne ţrtve koje im prinose vernici

zadovoljavaju i pridobijaju. Prilikom ţrtvovanja,

Ijudi im prinose zaklane ţivotinje koje gore na

ţrtvenicima, nude im se plodovi zemlje, ĉak i

procesije sa ţrtvovanjem Ijudi, koje se najĉešće

odloţe, ukoliko se potvrdi vernost Ijudi.

Svaku potrebu društva, kao i Ijudski rad prati

oboţavanje nekog boga: od poljoprivrede do

uĉenja, od umetnosti do lova, od ratnih veština

pa do Ijubavi. A pored toga, postoje i neki

bogovi, rasterećeni i zabavni, koji širedobro

raspoloţenje i radost, darujući ţivotu neizbeţnu

dozu zabave i veselja, ali svakako, u vidu

religijskog oboţavanja, ili Dionisa, ili Pana, ili

pak Afrodite.

U nastavku teksta, pokušaćemo da predstavimo

bogove koji saĉinjavaju Panteon sa Olimpa, a

kasnije ćemo se zadrţati i na niţim boţanstvima,

koja nisu ništa manje interesantna. Nastavićemo

sa predstavljanjem i ostalih, još niţih

boţanstava, kada je već grĉka mitologija

personifikovala sve pojmove, kao i Ijudska

osećanja. I tako, upoznajući karakteristike i

osobine svakog boţanstva, lakše ćemo moći da

shvatimo njihovo prisustvo i uĉestvovanje u

avanturama heroja, koje ćemo sresti u daljem

tekstu.


16

Zevs

-gospodar neba i zemlje,otac bogova

i ljudi:

evs, najveći od svih besmrtnih

bogova sa Olimpa, rodio se u jednoj

pećini na planini Dikta, na Kritu, a

rastao je, u nekoj drugoj špilji na

planini Ida, gde ga je sakrila majka

Rea, hraneći se mlijekom kozije

nimfe Amalteje, dok su ga Nimfe njegovale.

Zagospodarivši i uĉvrstivši vlast nad svojom

braćom i ostalim bogovima, zadobio je, od

svih, zasluţeno poštovanje i divljenje, te je,

nakon Titanmahije i Gigantomahije, sa

pravom, prihvaćen kao gospodar i otac

bogova i ljudi. Njegovo oruţje je bio grom,

dok se njegova vlast prostirala i na nebu i na

zemlji.

Za Zevsa, njegova zakonita i jedina supruga

bila je Hera, koja mu je uvek bila stalna i

verna pratilja, kako u ţivotu,tako i u svim

njegovim djelima. Sa njom je dobio Aresa,

Hebu, Ejletiju i Hefesa. Bezbrojne su,

meĊutim bile, njegove ljubavne avanture sa

boginjama i obiĉnim smrtnicama, koje su

povremeno izazivale Herinu ljubomoru. Iz

ovih avantura, Zevs je dobio mnogo druge

djece, bogove, polubogove i heroje. Da bi

pomenuli neke od mnogobrojnih avantura,

moţe se izdvojiti njegova veza sa Majom iz

koje se rodio Hermes, sa Semelom je

dobio Dionisa, od Lete, Apolona i

Artemidu, iz veze sa Temidom, SuĊaje i

Hore, a od Mnemosine devet Muza. Iz

nebrojenih veza sa smrtnicama koje se

pominju, na svet su došli mnogi bogovi i

heroji. Svu svoju decu, voleo je i štitio, te su

više puta i ona bila povod Herinom besu.

Atina-boginja mudrosti-

Nakon pobede, koju su odneli bogovi sa

Olimpa u Titanomahiji, Zevs je obljubio

Metidu, kćerku Okeana i Tetide.Tada su

mu,Uran i Gea saopštili da će se iz te veze,

prvo roditi Atina,koja će mu biti sliĉna po

hrabrosti i mudrosti, a kasnije, i sin,koji će

ga nadmašiti po sposobnostima, tako da je

postojala opasnost da ga, jednog dana,

svrgne sa prestola. Da bi izbegao takav

dogaĊaj, Zevs je progutao Metidu.

MeĊutim, pribliţavao se ĉas Atininog

roĊenja, pa je Zevs naredio Prometeju, da

mu svojom sekirom otvori lobanju. Tada su,

svi, zaprepašćeni i izneneĊeni, ugledali kako

iz Zevsove glave iskaĉe naoruţana Atina,

mašući svojim kopljem. Nova boginja je,

pridruţivši se ocu tokom Gigamahije, uspela

da pobedi Enhelada, koga je oborila na

zemlju, a zatim bacila na njega celu Siciliju,

koja ga je prekrila. Iako je bila boginja

rata,ona nije bila ratniĉki raspoloţena.

Bila je mudra, pametna, i oduvek je

pomagala heroje, Perseja, Ahila, Odiseja i

mnoge druge,a ljubav koju je prema njima

osećala nije podrazumevala ništa erosko.

Atina ja, isto kao i Artemida, odluĉila da u

brak ne stupi ĉak na sa bogom, već da

zauvek ostane devica. Prema predanju,

Z


17

postoji priĉa o svojevremenoj svaĊi izmeĊu

Posejdona i Atine, oko grada Atine.

Apolon-bog svetlosti,muzike i

proricanja-

Apolon pripada drugoj generaciji bogova

sa Olimpa, jer je Zevsov sin od Lete, kao

i njegova sestra Artemida. Apolon je

uĉinio mnoga hrabra dela, kao što je bilo

oslobaĊanje Delfa od strašnog zmaja

Pitona koga je ubio svojim strelama. Bio

je prelepi bog, visok, skladno graĊen i

bujne kose, i zbog toga je imao mnogo

ljubavnih avantura, kako sa Nimfama, tako

i sa obiĉnim smrtnicama. Jednom je i

zavoleo i kćerku boga Peneja, Dafnu.

MeĊutim ona mu nikako nije ljubav

uzvraćala, već je, pošto je bog stalno

proganjo, zamolila oca da je u nešto

pretvori kako bi se spasila. Nimfa je

pretvorena u biljku lovor koja je onda

posvećena Apolonu. Iz svojih ljubavnih

avantura, bog je dobio mnogo dece,

Orfeja od Kaliope, Asklepija od

Koronide, Lina od Psamate, Aristaja od

Kirene, Trojila od Kasandre i dr. Pored

svojih avantura sa ţenama, bog je voleo i

lepe muškarce, od kojih su najpoznatiji

Hijakint i Kiparis. Nakon njihove smrti,

prvi se pretvorio u cvet a drugi u drvo.

Apolon je bio i bog ratnik, veoma vešt

strelac, koji je mogao svoje strele da dobaci

jako daleko. Ljudi su ga prekomerno

oboţavali, po raznim hramovima i

proroĉištima, takmiĉenjima, ţrtvovanjima.

Postao je religijski simbol, kako u

umetnosti, tako i u radu. Šta više, neki ga

smatraju Pitagorinim ocem.

Ares-bog rata-

Ares bog koji je voleo borbu, uvek se

prikazuje sa šlemom, u ratnoj opremi,

spreman za borbu. Gde god je rat,

krvoproliće, ili neki oruţani sukob, Ares je

prisutan. To je bio razlog što ga ljudi nisu

slavili i oboţavali kao ostale bogove, pa se i

gradovi koji bi ga smatrali svojim

zaštitnikom, nigde ne spominju. Sin Zevsa i

Here, ĉesto bi dolazio u sukob sa ostalim

bogovima pa ĉak i sa sopstvenim ocem. U

Tebi je bio slavljen, kao predak

kraljevske loze jer je njegova kćerka,

koju je imao sa Afroditom, Harmonija,

bila ţena Tebanskog kralja Kadma. I

zaista, ovaj strašni bog imao je vezu sa

neţnom i poţudnom Afroditom, sa kojom,

je pored Harmonije imao i još Erosa, Foba

i Dejma. Osim njih Ares je imao i drugu

decu. Neka od njih su Kiknio, Diomed i

Liakon.


18

Afrodita-boginja lepote i ljubavi

O Afroditi, boginji ljubavi i ljepote,

postoje dvije razliĉite verzije vezane ze

njeno roĊenje. Prva verzija je da je ona

kćerka Zevsa i Dione, dok je prema drugoj

roĊena iz sperme boga Urana, kada su

njegove genitalije, pošto ga je Hronos

kastrirao, pale u more. Tako je iz morske

pene izronila Afrodita. Ona je štitila ljubav i

sve zaljubljene, dok joj je najdraţa zabava

bila da natera bogove da se zaljube u smrtne

ţene. Volela je da pravi mnoge intrige, da

bogove baca u ljubavne zagrljaje,

naroĉito Zevsa, koji je svaki ĉas bio

umešan u neku ljubavnu peripetiju.

MeĊutim, ni ona sama nije mnogo zaostajala

u svojim avanturama. Iako je bila udata za

hromog boga Hefesa, bila je je i u

ljubavnoj vezi sa Aresom. Iz Afroditine

ljubavi sa Aresom rodili su se Eros,

Dejimo, Fob i Harmonija. Afrodita je

imala ljubavne veze sa Dionisom i sa

Anhisom. Njen omiljeni cvet bila je ruţa,

dok je njene koĉije vukao par golubova,

ptice koje je najviše volela

Demetra-boginja žitnih polja:

Demetra je bila boginja plodnosti, majka

zaštitnica polja, koja je štitila sve

obraĊene površine, a pogotovo ţitnih

polja. Pored toga smatra se i boginjom

koja je uĉestvovala u stvaranju svijeta, pa

sve što na zemlji ţivi, cveta i donosi plod,

svoje postojanje duguje Demetri i njenoj

briţljivosti. Demetra je bila veoma

privrţena svojoj ćerki Persefoni, koju je

dobila sa Zevsom, i za koju je bila toliko

vezana. Persefona je srećno rasla pored

majke i ostalih boginja, sve dok se u nju

nije zaljubio Had, koji ju je oteo. Demetra

je, ĉim je saznala za nestanak voljene kćeri,

krenula u potragu za njom. Kada joj je

Helios otkrio istinu, boginja se toliko

naljutila da je napustila Olimp, zapostavila sve svoje duţnosti, i prerušivši

se u staricu, otišla u sluţbu kod Keleje. Za

to vreme, zemlja je ostala neobraĊena,

poljoprivreda unazaĊena, ništa iz zemlje

nije izniklo, niti donosilo plodove. Videvši


19

sve to, Zevs je naredio Hadu da Demetri

vrati Persefonu. Had je pristao da svoju

ţenu dovede u Gornji svet, i vrati je majci,

ali je pre toga lukavstvom naterao da pojede

zrno nara. To jedno zrno, bilo je dovoljno,

da Persefonu veţe za Podzemni svet.

Sklopljen je sporazum sa Hadom:

Persefona je osam mjeseci godišnje

provodila sa majkom, a ostala ĉetiri sa

Hadom.

Hera-zaštitnica porodice i udatih

žena:

Hera, kćerka Hronosa i Ree, Zevsova

supruga i sestra, majka Aresa, Hebe,

Ejlejtije i Hefesta, bila je zaštitnica braka i

udatih ţena. Njena vaza sa Zevsom

zapoĉela je mnogo pre njhovog braka, pa su

se sastajali krijući se od svojih roditelja.

Kasnije, kada su se uskladili odnosi bogova

sa Olimpa i Zevsa, i nakon Zevsovog

ustoliĉenja, sklopljen je brak. Hera se

pojavljuje u brojnim mitovima, a pored

svoje, podiţe i mnogo druge dece, kaţnjava

neverstvo i surovo se sveti ljubavnicama

svoga muţa. Letu,kada je ona nosila

Apolona i Artemidu, jurila je sve do

ostrva Del, koje je do tad bilo pokretno

ostrvo. Iju,koju je Zevs veoma voleo,

pretvorila je u kravu.Heru su posebno

oboţavali u Argu, pa je zbog toga ova

boginja bila zaštitnica tog grada. Za vreme

trojanskog rata štitila je Grke, i uzimala je

uĉešća u mnogim dogaĊajima, koji su

uticali na ishod rata. Hera je oboţavana i

slavljena u celoj Grĉkoj, a najvaţnija

procesija koja je organizovana u njenu ĉast,

predstavljala je sećanje na njeno i Zevsovo

venĉanje.

Posejdon-bog mora:

Posejdon, grĉki bog mora, sin Kronosa i

Ree, brat Zeusa i Hada, s kojima je

podijelio vlast svijeta, smatra se jednim od

najpoštovanijh bogova Olimpa, jer je pored

Zevsa i Here, jedan od najstarijih

bogova. Duboko u valovima stoji njegova

kristalna palata Ega. Zlatnim

koĉijama,krstari po svom kraljevstvu

,odnosno okeanima i morima, izmeĊu talasa

koji ga ni ne pokvase, Svojim trozubom

udara u valove, potresa zemlju i cjepa

stjene; lako je razdrazljiv i veoma ljut bog.

Ţena mu je drazesna Amfitrtita, jedna od

kćeri Nerejevih. Njihov sin je Triton,

moćni morski bog s ljudskim gornjim

tijelom, a ribljim repom. Posejdon je

smatran tvorcem konja, koji mu je

posvećen. Osim toga su mu posvećeni bik i

omorika. Iako se u Ilijadi opisuje kao

zaštitnik Grka, u Odiseji stalno proganja

Odiseja, svim sredstvima, pogotovu od

http://www.znanje.org/i/i21/01iv05/01iv0524/bogovi_neba.htm#zeus

http://www.znanje.org/i/i21/01iv05/01iv0524/bogovi_podzemnog_svijeta_i_zemlj.htm#had


20

trenutka kad mu je on oslepio sina,

Kiklopa Polifema. Pored toga, i ostale

heroje je namuĉio prilikom njihovog

povratka iz Troje, bez obzira što ih je

tokom samog rata podrţavao, jer ga je

veoma pogodilo uništavanje grada, kojeg je

on sam svojim rukama sagradio. Posejdon

je uţivao u ljubavi sa raznim

boginjama,kao i sa poznatim smrtnicama, i

iz tih veza je imao mnogo dece.Neka od

njegove dece su Polifem od Toose, Antej

od Gee, Orion od Euriale, Pelija i Nelej

od Tire, Pegas i Hrisor od Meduse,

Atlent od Klito, i mnogi drugi.

Artemida-boginja meseca i lova:

Artemida, kćerka Zevsa i Lete, roĊena istog

dana kad i nje brat Apolon, bila je boginja

lova i meseca. Od malena, zatraţila je od

svog oca Zevsa da ostane neudata, te je

naoruţana lukom i strelom, obilazila šume

u društvu svojih omiljenih srna i jelena.

Ona je bila osvetoljubiva boginja koja bi

kaţnjavala sve one koji bi pokazali

nepoštovanje. Istovremeno, štitila je lovce i

neiskvarene ljude. Poznata je priĉa o njenoj

osveti Niobi koju je sprovela uz pomoć

svog brata Apolona. Nioba se stalno

hvalisala kako je rodila ĉetrnaestero dece,

za razliku od Lete, koja je rodila samo njih

dvoje. Kada su za to ĉuli Apolon i

Artemida, odluĉili su da se osvete za uvredu

koja je naneta njihovoj majci, te su strelama

poubijali svu njenu decu. Još jedna ţrtva

osvete ove boginje bio je i Akteon. Boginja

je na njega bila besna jer ju je jednom video

kako se na nekom izvoru kupala naga.

Njena osveta je bila surova.Njega je

pretvorila u jelena, a besnilom je zarazila

pedeset njegovih pasa, koji su ga na kraju i

rastrgli.

Hermes:

-bog trgovine i proricanja, pismonoša bogova i pratilac duša-

Hermes je bio sin Zevsa i Maje, jedne od

Plejada, koju je krasila izuzetna lepota. Još

od malih nogu, videlo se da će biti lukav i

dovitljiv bog, jer iako je još bio u pelenama,

uspeo je da svom bratu Apolonu ukrade

stado bikova, koje je uspeo tako vešto da

sakrije da je Apolon morao da iskoristi sve

svoje proroĉanske sposobnosti, i svoja

poznanstva, da bi ih našao. Hermes se

smata bogom trgovine, lopovluka i

glasnikom bogova. Na sandalama i šlemu,

koje je nosio, imao je krila, i uvijek je drţao

skiptar. Pored toga što je prvenstveno bio

Zevsov glasnik, odnoseći i donoseći

poruke po Zevsovom nalogu, bio je i

pratilac duša koje je odvodio u Had. Hermes je imao mnogo dece, a neka od njih

su: Mirtil od Klimene, Polib od Htonofile

i Autolik (Odisejev deda), od Filonide.

Kao njegovi sinovi spominju se i Pan,

Arpalik, Abder i dr.

Hefest -bog vatre i zanatstva:


21

Hefest, bog vatre, metalurgije i

umetnosti, bio je sin Zevsa i Here. Njegova radionica nalazila se na Lemnu, ali

i gde god su postojali vulkani i vatra.

Njegova ramena i ruke rile su veoma

snaţne, dok su mu noge bile slabe. Hefest je

bio i hrom i o tome keko se povredio

postoje dve verzije: po prvoj, prilikom

jedne svaĊe izmeĊu Zevsa i Here, pošto je

Hefest, uĉestvujući u raspravi drţao stranu

svoje majke, Zevs se naljutio, zgrabio ga za

nogu i bacio ga sa Olimpa. Hefest je pao na

ostrvo Lemno gde su ga stanovnici

odnegovali, ali je ostao hrom. Po drugoj

verziji, Hefest se rodio hrom, Hera je

odluĉila, stideći ga se, da prikrije njegovo

roĊenje, pa ga bacila sa Olimpa. Hefest je

pao u okean odakle su ga izvadile Tetida i

Eurinoma. Kasnije je poslao majci, da bi joj

se osvetio zlatni presto koji je sam

napravio. MeĊutim, samo što je Hera sela

na presto, našla se vezana i samo ju je

Hefest mogao osloboditi. Hefest je vraćen

na Olimp, a Zevs mu je u ţelji da se iskupi

dao Afroditu za ţenu.

Hestija-boginja porodičnog mira:

Ova boginja je bila oliĉenje porodiĉnog

doma. PrvoroĊena kćerka Krona i Ree,

zatraţila je od svog brata Zevsa da

zauvek ostane devica, iako su je Posejdon

i Apolon traţili za suprugu. Njen smireni

ţivot i stabilan poloţaj u kući na Olimpu,

razlog je, što se ne pominje ni u kakvom

dogaĊaju, za razliku od ostalih bogova, a

njeno prisustvo je mnogo znaĉajnije u svetu

mašte. Mapa podzemlja)

Podzemnom svetu pripadaju još i :

- Thanatos (Smrt) i njegov brat

blizanac Hipno (San);

- Erinije, grozne kćeri Noći

(Alekta,Tizifona i Megera), koje su

kaţnjavale pokojnike;

- Kerber, troglavi pas, sa zmijskom

kosom, ĉuvar podzemnog sveta;

- Pastir Menetij, pase stada Hadova;

- Haron, stari bradati skeledţija koji

prevozi duše pokojnika preko jezera

ili reke Aheront (Reka uzdisaja);

- Minos i Radamant, sudije pokojnika.

http://www.znanje.org/i/i25/05iv06/05iv0628/Mapa%20podzemlja.htm

http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Thanatos&action=edit


22

Had-bog podzemnog svijeta-

Had ili Pluton, sin Hrona i Reje, gospodar

je mrtvaĉkog carstva, koje se nalazilo

duboko pod zemljom. Bio je strog,

neumoljiv bog, neprijatelj svakoga ţivota i

zato mrzak bogovima i ljudima; iz njegove

jezovite pustoši nema povratka. Posedovao

je šljem nevidljivosti, koji mu je napravio

Kiklop. Uz njega stoji njegova ĉasna

ţena Persefona, kći Zeusa i Demetre,

ozbiljna i stroga kao njezin muţ s kojim

deli vlast nad carstvom mrtvih.

Dionis

-bog vina i dobrog raspoloţenja-

Dionis (Bakho), sin Zeusa i Kadmove

kćeri Selene, koji svojim darom, vinovom

lozom, razveseljuje srca ljudska. Poštovali

su ga u divljim zanosnim svetkovinama i

zamišljali ga okruţenog pijanom druţbom

ţena (Menade, sveštenice boga vina i

ljubavi) i objesnim Satirima sa šiljatim

ušima i kozjim repićem.

Herakle

MeĊu mnogim predanjima starih Grka

izdvajaju se mitovi o polubogovima, koje

su Grci nazivali herojima. Njima je

pripisivana natĉoveĉanska fiziĉka snaga, ili

naroĉiti um i okretnost. Oni su ubijali

ĉudovišta, divlje zveri i razbojnike koji su

ometali normalan i miran ţivot ljudi. Grci

su najviše priĉali o neobiĉnim podvizima

Herakla, sina Zevsa i Alkmene, tebanske

princeze, koji je bio pravi grĉki narodni

heroj. Poznat je po svojim delima, koje je

morao da obavi po nareĊenju Euristeja,

kralja Grĉke, u roku od 99

meseci.Heraklova dela:

1) Ubio je Nemejskog lava;

2) Ubio je monstruoznu Hidru u

moĉvarama Lerne;

3) Uhvatio je Kerinejsku

košutu (Artemidinu omiljenu), a da je nije

ustrelio;

4) Uhvatio je Erimantskog vepra;

5) Oĉistio je prljave štale kralja Augija za

jedan dan;

6) Oslobodio je Stimfalsku moĉvaru od

ptica koje su jele ljude;

7) Uhvatio je sneţno belog bika sa Krita,

koji je sravnjavao polja sa zemljom;

8) Uhvatio je ĉetiri divlje kobile trakijskog

kralja Diomeda;

http://www.znanje.org/i/i21/01iv05/01iv0524/postanak_svijeta_i_bogova.htm#kron


23

9) Uzeo je ĉuveni zlatni pojas od Hipolite,

kraljice Amazonki;

10) Ukrao je krdo crvenih krava od kralja

Heriona.

Kada je Herakle uradio navedena dela,

Euristej mu je zadao dodatna dva:

1) Da donese zlatne jabuke Hesperida,

kćeri Titana Atlanta, sa Dalekog zapada;

2) Da uhvati psa Kerbera i dovuĉe ga iz

Podzemlja.

Herakle je obavio zadana dela i Euristej ga

je oslobodio duţnosti.

U doba svojih lutanja od Kavkaza do

Španije srušio je pregradu koja je odvajala

Sredozemno more od Atlantskog okeana;

jedan deo kamenja bacio je na špansku

stranu, a drugi na afriĉku. Tako je postao

današnji Gibraltarski moreuz, koji su Grci

nazvali "Heraklovi stubovi". Posle mnogih

podviga, Zevs je Herakla odneo na nebo i

uvrstio ga u red bogova. Postavio ga je za

vratara na Olimpu i oţenio svojom kćerkom

Hebom.

Persej

Persej je bio sin Zevsa i Danaje. Odsekao je

glavu Meduzi od ĉije je krvi nastao Pegaz.

U Etiopiji je oslobodio Andromedu koja je

bila privezana za stenu i prepuštena na

milost i ne milost morskom ĉudovištu;

zatim ju je uzeo za ţenu.

Tezej

Glavni junak Atike i Atine bio je Tezej,

sin kralja Egeja. Bio je slavan kao

Herakle, jer je izvršio mnoga junaĉka

dela. Najznaĉajnije Tezejevo delo bilo je

osloboĊenje njegove zemlje od teškog

danka koji se morao slati kritskom vladaru

Minosu. Atina je svake devete godine

morala da šalje Minosu sedam devojaka i

sedam momaka koje je on predavao

Minotauru da ih pojede.To je bilo

ĉudovište s ĉoveĉijim telom i glavom

bika, koje je ţivelo u dvorcu sa mnogo

odaja, tzv.lavirintu, iz koga je bilo veoma

teško izaći.Tezej je ipak uspeo da ubije

Minotaura i da izaĊe iz lavirinta. U

tome mu je pomogla Ariadna, kći kralja

Minosa koja je zavolela Tezeja i dala mu

klube konca. Na ulazu u lavirint, vezao je

jedan kraj konca, ušao u njegove odaje,

pronašao i ubio Minotaura, a zatim

pomoću konca izašao iz lavirinta.


24

Jason i Argonauti

U davno doba, tesalski heroj Jason, u sluţbi

kralja Pelaja, uputio se laĊom "Argo" sa

svojim drugovima Argonautima u daleku

zemlju Kolhidu na Kavkazu da odande

donese zlatno runo. To je bilo runo ĉarobnog

ovna. Visilo je o jednom drvetu, a ĉuvao ga

je strašan zmaj. Argonauti su morali da

savladaju razne prepreke na putu do Kolhide

i pri povratku u svoju zemlju. U ovom mitu

na legendaran naĉin su prikazane teškoće

prvih grĉkih moreplovaca, koji su išli u

daleke zemlje traţeći zlato i drugu

skupocenu robu.

Orfej

Orfej je bio pesnik i muziĉar u legendama

antiĉke Grĉke. Pesmom je gospodario svim

bićima, pripitomljavao je ţivotinje

zadivljujući ih, oĉaravao biljke i kamenje.

Pošto nije mogao da podnese smrt svoje

ţene Euridike, izmolio ju je od bogova iz

podzemnog sveta Hada. MeĊutim, on se

osvrnuo dok je izlazio iz podzemnog sveta,

ne poštujući tako zabranu koja je bila uslov

boga. Tada mu je Euridika oteta zauvek.

Orfeja je Zevs ubio gromom ili, po nekom

drugom predanju Orfeja su raskomadale

Menade, a njegova glava preko vode

prenesena do ostrva Lezbos, gdje je davala

proroĉanstva i prenosila odgovor bogova.

Faeton

Faeton je bio sin Heliosa, boga Sunca. Vozio je ĉetvoropreg oĉevih vatrenih konja

po nebu toliko nisko, iz neiskustva, da je

spalio sve usjeve na zemlji. To je toliko

razbesnelo Zevsa da ga je ubio gromom.


25

Edip

U Atici su Grci rado prepriĉavali mit o

Edipu, sinu beotijskog kralja Laja. Edip

je odrastao u tuĊini i nije znao za svoje

roditelje. Jednom na putu za Tebu sretne

nekog starca, koji nije htio da mu se skloni

sa puta. Edip se sa njim posvaĊa i ubije i

njega i njegove sluge. Samo se jedan sluga

spase bjekstvom. Ubijeni starac bio je

Edipov otac, ali Edip to nije znao. Kad je

Edip dospio u Tebu, u gradu je na jednoj

stijeni ţivjelo strašno ĉudovište - Sfinga -

pola lav, pola ţena. Ona je od svakog

prolaznika zahtijevala da riješi zagonetku, i

ko to ne bi uspio, ubila bi ga. Edip je

odluĉio da Tebance oslobodi tog ĉudovišta.

Znalo se da će Sfinga izgubiti ţivot ako

neko odgonetne njenu zagonetku. Kad joj je

Edip prišao, ona ga zapita: "Ko to ujutru

ide na četiri, danju na dvije, a uveče na tri

noge?" Edip riješi zagonetku odgovorom

da je to ĉovjek: u ranom djetinjstvu on puzi,

kad odraste ide na dvije noge, a u starosti se

sluţi štapom. Kad je Sfinga ĉula odgovor,

strmoglavila se sa stijene i crkla. U znak

priznanja i zahvalnosti, Tebanci proglasiše

Edipa za kralja umjesto Laja, koga su, kako

su oni smatrali, ubili razbojnici. Tada su

Edipu dali za ţenu Lajovu udovicu

Jokastu, tj. Edipovu majku. Zatim je u

Tebi pod Edipovom vlašću otpoĉela da se

širi jedna opaka zarazna bolest, od koje je

mnogo ljudi pomrlo. Tad bogovi poruĉiše

Tebancima da će sve njihove nevolje i

nesreće prestati kad otjeraju onoga ĉije su

ruke umrljane Lajovom krvlju. Rob, koji se

spasio prilikom napada na Laja, prepoznao

je u Edipu Lajovog ubicu. Kad je Edip to

saznao, sam je sebe oslijepio i otišao u

dobrovoljno progonstvo, a nesrećna

Jokasta se ubila.

Sizif


26

Sizif, kralj korintski, odao je Zevsovu tajnu

rijeĉnom bogu Azopu, da se Azopova

kćerka i Zeus zabavljaju. Zato ga je Zeus

poslao u Had, a sudije su ga osudile da uz

visoku strmu padinu kotrlja ogroman

kamen do vrha brda. Kad god se pribliţi

skoro do vrha, kamen se uvijek skotrlja ,

snaţno odskakujući, i on mora sve

ispoĉetka, iako je iscrpljen od napora.

Kralj Mida

Mida je bio bogati frigijski kralj kome su, za

kaznu što je zamjerao sudiji Tmolosu što je

u muziĉkom takmiĉenju izmeĊu Apolona i

Pana dosudio pobjedu Apolonovoj liri,

izrasle magareće uši, jer mu je više godila

Panova svirka. Mida je uši krio kapom,

mada je na nesreću njegov berberin morao

saznati tajnu. Mida mu je pripretio da će ga

ubiti ako kaţe ikom. Berberin je pucao u

sebi od tajne i nije izdrţao, već je iskopao

rupu i u nju šapnuo: " Kralj Mida ima

magareće uši." Odmah je zatrpao rupu, ali je

na tom mjestu iznikla trska koja je

došapnula to drugoj trsci. Uskoro su i ptice

ĉule novost i prenijele je ĉovjeku po imenu

Melamp, koji je razumio njihov jezik.

Melamp je rekao prijatelju i ubrzo je Mida

ĉuo svoje ljude kako mu viĉu da skine kapu,

da mu vide uši. Mida je odrubio glavu

berberinu, a onda se ubio od sramote.

Dedal i Ikar

Dedal, Atinjanin, nevjerovatno vješt

kovaĉ, nauĉen od Atine i Hefesta, morao

je pobjeći iz Atine jer je ubio svoga

nećaka Tala. Pobjegao je na ostrvo Krit, gde

se zaposlio kod kralja Minosa. Tamo je

oţenio je djevojku i dobio sina Ikara. Pravio

je Minosu sve vrste kipova, namještaja,

mašina, oruţja, oklopa i igraĉaka za djecu iz

dvorca. Poslije nekoliko godina zatraţio je

mjesec dana odmora, i kada mu je Minos to

odbio, odluĉio je da pobjegne. Znao je da bi

bilo beskorisno ukrasti brod i otploviti, jer bi

ga Minosovi brzi brodovi ubrzo sustigli.

Stoga je sebi i Ikaru napravio po jedan par

krila da zaveţu na ruke. Perje je spojio za

okvir pĉelinjim voskom. Prije nego što su

krenuli Dedal je upozorio sina da ne leti

previše nisko, da ga ne bi more poprskalo,

niti previše visoko, zbog sunca. Dedal

poleti, Ikar za njim; ali se uskoro uzvinuo


27

toliko blizu sunca da se vosak otopio, a

krila poĉela da se odljepljuju. Ikar je

poĉeo da propada, pao u more i udavio se. Dedal ga je sahranio na malom ostrvu, gdje

ga je more izbacilo, koje je poslije nazvano

Ikarija.

Tantal:

Tantal je zbog mnogih grijehova (meĊu

kojima su kraĊa ambrozije i odavanje tajni

sa savjetovanja bogova) baĉen u podzemni

svijet. Had ga je kaznio da ţedan stoji u

bistrom jezeru, ĉija bi se voda povukla ĉim

bi pokušao da se napije, a voće koje je

visilo iznad glave odmaklo bi se ĉim bi

pokušao da ga ubere. Trpio je beskrajne

muke od gladi i ţeĊi poznate u narodu kao

"Tantalove muke".

Mitološka bića

Kentauri su bili mitski narod polu ljudi polu

konja koji je ţivio u Tesaliji.

Sa malim izuzecima bila su to stvorenja surova,

divlja i neprijateljski raspoloţena prema ljudima.

Većinom se javljaju u grupi, a po imenu ih

znamo jedva dvadeset. Najstariji mitovi ništa ne

govore o njihovom porijeklu. Pjesnik Pindar

pripisao im je za oca ĉovjeka po imenu Kentaur,

koji je navodno bio sin Lapitskog kralja Iksiona

i Nefele, utjelovljenja oblaka. Mlada generacija

kentaura izgubila je svoju surovost i divljinu i

pridruţila se Satirima u pratnji boga Dionisa. Iz

mase divljih kentaura izdvajala su se samo

dvojica: Hiron, sin titana Hronosa i Okeanide

Filire, i Fol navodno sin Silena i ninfe Melie.

Satiri su bili šumski bogovi, pratioci

Bahovi, bića sa kozjim nogama, malim

rogovima, konjskim ili kozjim repom i

ĉupavom kosom.


28

Minotaur je ĉudovište iz Knososkog

lavirinta s ljudskim tijelom i glavom bika.

Minotaurova majka bila je Pasifaja, ţena

kritskog kralja Minosa. Otac mu je bio sveti

bijeli bik u kojeg se Pasifaja zaljubila.

Svetog bijelog bika stvorio je Posejdon, a

nakon što mu ga Minos nije prinjeo za ţrtvu

pretvorio ga je u zloglasnog Kritskoga bika.

Minotaur je boravio u lavirintu na Kreti koji

je napravio Dedal. Minos je u lavirint bacao

mladiće i djevojke iz Atene, koje je svakih

devet godina na Kritu slao atenski kralj Egej

u ime zadovljštine zato jer je na Atenskim

igrama ubio Minosova sina.

Od toga danka u krvi Atenu je oslobodio

Egejev sin Tezej koji je ubio Minotaura i

vratio se kući.

Hidra je imala ogromno pseće tijelo i osam

zmijskih glava na dugaĉkom vratu. Ţivjela

je u moĉvarama Lerne. Herakle je imao

zadatak da je ubije, ali to je bilo teško

izvesti, jer kako god je on odsijecao glave

Hidri, na njihovim mjestima su nicale nove.

Pozvao je u pomoć Jolaja koji je nakon što

bi Herakle odrubio svaku glavu, spaljivao

bakljom vrat da ne iznikne nova glava. Tako

su uspjeli da je ubiju.

Kerber je bio troglavi pas koji je ĉuvao ulaz

u podzemni svijet. Oko vrata su mu vijugale

zmije, a rep mu je završavao zmajskom

glavom. Njegov zastraujući izgled odliĉno je

pristajao njegovoj duţnosti. Bio je strog

straţar na ulazu u podzemni svijet, a još

stroţi na izlazu. Po sojoj straţarskoj

duţnosti i budnosti postao je posloviĉan.

Braća su mu bili Nemejski lav i dvoglavi pas

Ort, a sestre Lernejska hidra, Tebanska

sfinga i Himera. Kerber se nalazi na svakoj

slici Hadova podzemnog carstva.

Gorgoni, krilata ĉudovišta sa blještavim

oĉima, ogromnim zubima i zmijama umjesto

kose. Nakazne kćeri morskog boga Forkija i

njegove ţene Kete.


29

Meduza je bila lijepa ţena koju je Atina

pretvorila u gorgona, zato što ju je uhvatila

kako ljubi Posejdona u njenom hramu. Ko

god bi je pogledao pretvorio bi se u kamen.

Meduzu je uspio ubiti Persej koristeći se

uglaĉanim štitom koji mu je dala Atina, kao

ogledalom, dok joj je odsjecao glavu.

Kasnije je Meduzinu glavu Atina prĉvrstila

na svoj oklop. Meduzinu glavu nosio je na

svom neprobojnom štitu i najviši bog Zevs.

Ugledajući se na njega, slikom Meduzine

glave ukrašavali su svoje štitove i oklope

mnogi mitski i istorijski junaci stare Grĉke i

Rima.

Himera je bila kćerka ĉudovišta Tifona i

njegove ţene Ehidne.

Bila je kombinacija divlje koze, lava i zmije

sa zmajskom glavom. Imala je divovsku

snagu i iz sva tri svoja ţdrijela rigala je

vatru. Prema grĉkom mitu ţivjela je u Likiji

(u vulkanskom grotlu Kragu koji se danas

zove Kulehimera) i ĉim bi osjetila ĉovjeka,

izašla bi iz svoje jazbine i sprţila ga vatrom.

Pojedinosti o njezinim ţrtvama ne znamo ali

poznato nam je da je Himeru ubio junak

Belerofont. Prema rimskim pjesnicima,

posebno Vergiliju ţivjela je u podzemnom

svijetu i sa svojim bratom Kerberom ĉuvala

ulaz u Hadovo carstvo.

U grĉke mitove Himera je došla s istoka

gdje su sliĉne fantastiĉne nemani bile vrlo

proširene. Spominje ih već Hesiod.

Pegaz je bio divlji krilati konj koji je prema

mitu iskoĉio iz Meduzinog vrata kada joj je

Persej odsjekao glavu, zajedno sa junakom

Hrisaorom. Ţivio je na brdu Helikon, a

Muze su ga hranile zimi kad bi snijeg

prekrio travu. Belerofont je uspio da ga

ukroti uz pomoć zlatnih uzdi koje mu je dala

Atina, ali pošto ga nije vratio kad je ubio

Himeru, već je ĉak ponosan pokušao da

posjeti Olimpljane u njihovoj palati, Zevs ga

http://www.mitovi.beotel.yu/zevs.htm


30

je prokleo, a Pegaza je uhvatio i koristio kao

teretnog konja da mu nosi munje.

Kalidonski vepar, ogromni vepar koga je

poslala Artemida da kazni kralja Kalidonike

- da mu ubije zemljoradnike i pogazi ţitna

polja. Kralj je pozvao heroje iz cijele Grĉke

da doĊu da ga ulove.

Uĉestvovalo je mnogo heroja, meĊu kojim

su bili većinom Argonauti, te Kastor i

Poluks, Idas i Linkej, Tezej, Pelej, Ankej,

Atalanta i dva Kentaura, a meĊu lovcima je

bio i kraljev sin Maleager.

Na kraju je Atalanta ubila vepra i osvojila

njegovu koţu.

Kiklopi su bili divovi s jednim okom.

O tome kako su kiklopi izgledali svjedoĉe

mnogi mitovi, ali ne i o tome koliko ih je

bilo i kojeg su porijekla. Prema Homeru bili

su narod. Ţivili su u zemlji Hisperiji i na

obliţnjim ostrvima, boravili su u pećinama i

bili su surovi i necivilizovani. Nisu znali ni

za pismo ni za drţavu, nisu obraĊivali

zemlju, nisu poštovali bogove, a nisu bili ni

gostoljubivi. Najpoznatiji je bio Polifem sin

boga Posejdona. Prema Hesiodu, bila su

trojica a zvali su se Sterop, Bront i Arg, otac

im je bio Uran, i majka boţica zemlje Geja.

Pridruţili su se Zeusu kad je podigao

ustanak protiv Hronosa, i iskovali mu

gromove i munje uz pomoć kojih je

pobijedio. Neki su autori Kiklope smatrali

sinovima divova Hekatonhira, a domovina

im je bila Mala Azija. Oni su bili pomoćnici

boga Hefesta i ţivjeli su na Siciliji.

Radionica im je bila ispod Etne vulkana koji

se nalazi na jednom od Liparskih ostrva

sjeverne Sicilije


31

Harpije su bile kćeri morskog boga

Taumanta i Okeanide Elektre.

Prema Homeru bilo ih je nekoliko, ali on

poimence spominje samo Podagru

("Brzonogu"). Prema Hesiodu, bile su dvije:

Ela ("Goropadna") i Okipeta ("Brzoleta").

Vergilije spominje i harpiju Kelenu i

napominje da "ĉudovišta većih nigde i nema,

ni kuţnijih rana što gnjev ih bogova rodi

sred Stigijskih voda". Dokaz istine da roĊaci

ĉesto nisu sliĉni jedni drugima njihova je

krasna sestra, boţica duge i glasnica bogova,

Irida. Prvobitno harpije su bile boţice oštrog

vjetra, a posao im je bio odnositi duše

mrtvih u podzemni svijet. Vrlo rijetko

upletale bi se u ţivot bogova i ljudi.

Najistaknutija uloga pripala im je u mitu o

kralju i vraĉu Fineju. Bogovi su im, naime,

povjerili kaţnjavanje Fineja vjeĉnom glaĊu

zbog zloĉina koji je poĉinio nad svojim

sinovima iz prvog braka. Kad god bi Finej

sjeo za stol, odmah bi doletjele harpije,

pojele mu jelo, a ono što ne bi pojele

zagadile bi izmetom. Muĉile su ga dugo, sve

dok tome nisu uĉinili kraj Kalais i Zet, koji

su u Trakiju doplovili s Argonautima na laĊi

Argo. Ta dva junaka, koja su od svog oca

Boreja dobila krila, vrebala su na harpije u

zraku i ĉim su se pojavile, snaţnim su ih

naletom protjerali sve do Strofadskih

ostrva u (Jonskom moru). Bili bi ih i

poubijali, ali ih je u posljednjem trenutku

zaustavila boţica Irida, prenjevši im

obećanje bogova da ubuduće neće dopustiti

muĉenje Fineja.

Sirene - Iako je najrasprostranjenije

shvatanje da su sirene mitska bića,

stanovnice morskih dubina, do struka

vilinski lijepe djevojke koje umjesto nogu

imaju riblji rep, izvorno, prema grĉkoj

mitologiji, one su ĉudovišta sa ţenskom

glavom i ptiĉjim tijelom - to vjerovatno niste

znali. Sirene su bile kćeri rijeĉnog boga

Aheloja, a isticale su se divnim glasovima

po kojima su dobile i imena: Aglajofona -

Jasnoglasna, Telksepeja - Oĉaravajuća,

Pesinoja - Umiljata i Molpa - Raspjevana.

Toliko su se ponosile svojim glasovnim

mogućnostima, da su se usudile da izazovu

na takmiĉenje i same zaštitnice umetnosti -

Muze. Naravno, izgubile su, a njihova sujeta

kaţnjena je tako što su napola pretvorene u

ptice.

Prema drugoj, kasnijoj verziji, ove po

roĊenju lijepe djevojke postale su krilate

nakaze, ali su zadrţale lijepo lice i divne

glasove, jer su uvredile boginju ljubavi i


32

ljepote Afroditu. Naime, ona ih je pretvorila

u krilata ĉudovišta pošto se nisu lako

predavale ljubavnom zanosu. Kako god da

su zadobile svoj izgled, one su ga se jako

stidjele, pa su utoĉište potraţile daleko od

svijeta i pronašle ga na stjenovitom ostrvu

nedaleko od Scile i Haribde. Tamo su

svojim zanosnim pjevanjem mamile

mornare na obalu, gde bi ih davile i iz

njihovog tijela isisavale krv.

Narcis:

a. Dvanaestorica sa

Olimpa

Dvanaestorica sa Olimpa, još od vremena kada

su zagospodarili nebom i zemljom, podelili su

medju sobom, po Zeusovoj ţeiji, vlast, ugled i

dostojanstvo. Njihov dom se nalazio na Olimpu,

najvišljoj planini Grĉke, mada su ĉesto silazili

medju Ijude, kako bi im pomogli, ili ih

kaznili, upravljali njihovim sudbinama, i, šta

više, mešajući se sa njima, imali i potomstvo.

Deca, rodjena iz mešovite veze nekog od bogova

i Ijudi, bila su polubogovi i raspolagala su

izuzetnim sposobnostima. Polubogovi su ĉinili

mnoga herojska dela, i time pridobili svaĉije

divljenje.

Olimp Bogovi su se hranili ambrozijom, i pili

nektar, piće koje je iskljuĉivo bilo namenjeno

bogovima. Prihvatali su, medjutim, i sve

ţrtvovane, peĉene ţivotinje koje su Ijudi za njih

spremali, kao i plodove zemlje.

Uvek su se drţali svojih obećanja, a pogotovu

onih, koja su bila data pod zakletvom.

Najsvetija zakletva im je bila nad vodom iz

Stiga (grĉki: sta idata tis Stigas).

Kada bi se neko od bogova zakleo nad vodom iz

Stiga, sa tog svetog izvora, tu zakletvu nizašta

na svetu ne bi pogazio.

Bogovi sa Olimpa su bili skoro svemoćni,

uzimajući u obzir ĉinjenicu da je moć svakoga

od njih bila ograniĉena jedino snagom moći

drugog boga, jer je svaki od njih imao oblast u

kojoj je bio najmoćniji. Samo je Zeus, zaista u

svemu bio svemoćan. U mnogome su liĉili na

Ijude. Imali su njihove slabosti, ţudnje i

jednaka osećanja. Besneli su, bivali

Ijubomorni, mrzeli, zaljubljivali se i voleli,

baš kao i Ijudi. No, ipak, iznad svega, od Ijudi

su zahtevali poštovanje i poĉast.

Dvanaestorici je pripadalo istaknuto mesto u

religijskoj svesti tadašnjeg helenskog sveta, te je

zakletva u ime dvanaestorice sa Olimpa bila

svetinja, kojom se iskazivalo puno poštovanje

prema tim likovima, jer su oni upravljali

sudbinom sveta, a samim tim i sudbinom Ijudi u

tom svetu. Ali, upoznajmo ih malo bolje.

Dvanaest bogova su bili, po redosledu: Dias ili

Zeus, Hera, Atena, Posejdon, Demetra,

Apolon, Artemida, Hermes, Afrodita, Arej,

Hefajst i Hestija.

Zeus (Zevs) -Gospodar neba i

zemlje, otac bogova i Ijudi

Zeus, najveći od svih besmrtnih bogova sa

Olimpa, rodio se u jednoj pećini na planini

Dikta, na Kritu, a rastao je, u nekoj drugoj špilji

na planini Ida, gde ga je sakrila majka Rea,

hraneći se mlekom kozje nimfe Amalteje, dok su

ga Nimfe negovale.

Zagospodarivši i uĉvrstivši vlast nad svojom

braćom i ostalim bogovima, zadobio je, od svih,

zasluţeno poštovanje i divljenje, te je, nakon


33

Titanomahije i Gigantomahije, sa pravom,

prihvaćen kao gospodar i otac bogova i Ijudi.

Njegovo oruţje je bio grom, dok se njegova

vlast prostirala i na nebu i na zemlji.

Za Zeusa, njegova zakonita i jedina supruga bila

je Hera, koja mu je uvek bila stalna i verna

pratilja, kako u ţivotu, tako i u svim njegovim

delima. Sa njom je dobio Areja, Hebu, Ejlejtiju i

Hefajsta.

Bezbrojne su, medjutim bile, njegove Ijubavne

avanture, sa boginjama i obiĉnim smrtnicama,

koje su povremeno izazivale Herinu Ijubomoru.

Iz ovih avantura, Zeus je dobio mnogo druge

dece, bogove, polubogove i heroje. Da bi

pomenuli neke od mnogobrojnih avantura, moţe

se izdvojiti njegova veza sa Majom, iz koje se

rodio Hermes, sa Semelom je dobio Dionisa, od

Lete, Apolona i Artemidu, iz veze sa Temidom,

Sudjaje i Hore, a od Mnemosine devet Muza. Iz

nebrojenih veza sa smrtnicama koje se pominju,

na svet su došli mnogi polubogovi i heroji.

Svu svoju decu, voleo je i štitio, te su više puta i

ona bila povod Herinom besu. Pored stotina

ţena, koje se pominju u mitovima o tajnim

vezama sa ocem bogova i ijudi, postoji i priĉa da

je Zeusa jako zaintrigirala upeĉatljiva lepota

mladog Ganimeda, koji je bio kraljevskog

porekla, iz Troje. Bio je toliko lep da je izazvao i

probudio erotska osećanja samog Zeusa, koji ga

je doveo na Olimp, da mu bude vinotoĉa,

odnosno da mu u pehar sipa nektar.

Ali, bez obzira na njegove strasti, po kojima su

bogovi nalikovali Ijudima, kao što je već

pomenuto, ipak je Zeus bio bog koji je odrţavao

ravnoteţu i pravdu. Nije bio samo tuţilac i

sudija, već je saosećao sa svaĉtjim bolom, i uvek

je pokušavao da nesrećnicima olakša patnju, a

iznad svega da pravedno presudi. Grĉke reĉi

diogenitos i diotreftos koje su vezane za

Zeusovo ime, oznaĉavale su vladare te epohe

koji su posedovali harizmu, i koji su se,

vladajući, rukovodili mudrošću i osećajem za

pravdu.

Zeus i Europa

Zeus je, pored mnogih devojaka koje je voleo,

zavoleo i prelepu Europu, ćerku Aginorovu i

Telefasinu. Devojka je sa prijateljicama igrala na

obali Sidone, i svojom draţesnošću probudila

Ijubav kod oca bogova i Ijudi.

Da bi joj se pribliţio, pretvorio se u belog bika,

koji se, stigavši do nje, privio uz nju.

Kada je Europa savladala strah, poĉela je sa

bikom da se poigrava. Odjednom, kada se

devojka već popela na ledja bika, to belo

stvorenje je ustalo i pojurilo prema moru.

Uzalud su bila sva njena zapomaganja i molitve.

Bik je sve brţe plivao, udaljavajući se sve više

od obale.

Zeus Europa se snazno drţala za njegove

rogove, da ne bi pala, i tako je, na njemu, stigla

sve do Krita. Kod Gortininog izvora, u senci

platana, par se napokon sjedinio. Od tada,

platani nikada ne gube svoje lišće, jer je to lišće

nekada bilo Ijubavno sklonište jednom bogu.

Iz ove Zeusove veze sa Europom, rodila su se tri

sina: mitski Minoj, hrabri Sarpedon i pravedni

Radamant. Postoje ĉak i priĉe, da je Tal,

bronzani robot koji je ĉuvao Krit, a na koga

ćemo naići u poglavlju o pohodima Argonauta,

bio ustvari Zeusov poklon Europi.

Europa je ostala na Kritu i udala se za kralja

Asterija, koji je usvojiosvu njenu decu, i koji je

njeno ime dao poznatom kontinentu. Što se tiĉe

bika, ĉije je obliĉje preuzeo Zeus, on se uzdigao

na nebo, i postao poznato sazveţdje Bik u krugu

zodijaka.

Kadmo, osnivaĉ Tebe, bio je Europin brat, koji

je došao u Grĉku, u potrazi za svojom sestrom.

Pored Europe, u koju se zaljubio Zeus, postoji i

Europa Okeanska, ćerka Okeana i Titije.

Hera -Zaštitnica porodice i udatih

ţena

Hera, veoma poštovana Zeusova supruga, bila je

zaštitnica braka i udatih ţena.


34

Ćerka dva titana Krona i Ree, vaţila je za jednu

od najlepših boginja.

Njena veza sa Zeusom zapoĉela je mnogo pre

njihovog braka, pa su se sastajali krijući se od

svojih roditelja. Kasnije, kada su se uskladili

odnosi bogova sa Olimpa i Zeusa, i nakon

Zeusovog ustoliĉenja, sklopljen je brak.

Hera se pojavljuje u brojnim mitovima, a

pored svoje, podiţe i mnogo druge dece,

kaţnjava neverstvo i surovo se sveti

Ijubavnicama svoga muţa.

Letu, kada je ona nosila Apolona i Artemidu,

jurila je sve do ostrva Del, koje je do tada bilo

pokretno ostrvo.

Iju, koju je Zeus veoma voleo, pretvorila je u

kravu.

Heru su posebno oboţavaii u Argu, pa je zbog

toga ova boginja biia zaštitnica tog grada. Za

vreme trojanskog rata štitila je Grke, i uzimala je

uĉešća u mnogim dogadjajima, koji su uticali na

ishod rata.

Atina -Boginja mudrosti, pravde,

umetnosti, rata i pobede. Zaštitnica

gradova

Nakon pobede, koju su odneli bogovi sa Olimpa

u Titanomahiji, Zeus je obljubio Metidu, ćerku

Okeana i Tetije. Tada su mu, Uran i Gea

saopštili da će se iz te veze, prvo roditi Atena,

koja će mu biti sliĉna po hrabrosti i mudrosti, a

kasnije, i sin, koji će ga nadmašiti po

sposobnostima, tako da je postojala opasnost da

ga, jednog dana, svrgne sa prestola.

Da bi izbegao takav tok dogadjaja, Zeus je

progutao Metidu. Medjutim, pribliţavao se

ĉas Ateninog rodjenja, pa je Zeus naredio

Prometeju (prema drugima, Hefajstu), da mu

svojom sekirom otvori lobanju. Tada su, svi,

zaprepašćeni i iznenadjeni, ugledali kako iz

Zeusove glave iskaĉe naoruţana Atena,

mašući svojim kopljem.

Nova boginja je,pridruţivši se ocu tokom

Gigantomahije, uspela da pobedi Enkelada, koga

je oborila na zemlju, a zatim bacila na njega celu

Siciliju, koja ga je prekrila.

lako je bila boginja rata, ona nije bila ratniĉki

raspoloţena. Bila je mudra, pametna, i oduvek je

pomagala heroje, Perseja, Ahileja, Odiseja i

mnoge druge, a Ijubav koju je prema njima

osećala nije podrazumevala ništa erotsko.

Atena je, isto kao i Artemida, odluĉila da u brak

ne stupi ĉak ni sa bogom, već da zauvek ostane

devica.Prema predanju, postoji priĉa o

svojevremenoj svadji izmedju Posejdona i

Atene, oko samog grada Atine, koji su se sporili

oko toga pod ĉijom će zaštitom biti grad, i ĉije

će ime da nosi. Da bi rešili spor, odluĉili su da

oboje poklone gradu po nešto, a da u sporu,

pobedu odnese onaj, ĉiji je poklon, prema

mišljenju ostalih bogova, potrebniji i

dragoceniji.

Tada je Posejdon udario svojim trozubcem o

stenje Akropolja i odmah je potekla voda.

Zatim je Atena udarila nogom o zemlju, a na

tom mestu izniklo je maslinovo drvo, prvo na

svetu, blagoslovena biljka koja je simbol mira

od davnih vremena. Od tada, kada su bogovi

presudili u njenu korist, grad Atina nosi

njeno ime i pod njenom je zaštitom.

Boginja Atena, pomagala je Ijudima i

podrţavala ostvarenje njihovih dela i u vreme

mira. Poduĉavala je zanatlije, potpomagala je

pesnike, nauĉila je ţene da pletu. Ĉesto se

spominje i kao "Atena Palada". Reĉ Pallas je


35

grĉka reĉ koja znaĉi "mlada devojka", a iz

nje je izvedena i reĉ pallikari što bi u prevodu

znaĉilo junaĉina.

Veĉiti suparnik boginje Atene bio je Arej, bog

koji je voleo ratovanje, a njihovo rivalstvo je

opisano i u Ilijadi, gde se navodi da su u ratu

podrţavali suprotne vojske. Arej je bio

zaštitnik Trojanaca, dok je Atena pomagala

Grke. Kada je Zeus dozvolio besmrtnin

bogovima da i oni uĉestvuju u borbama, sa

uspehom se suprostavila Areju, nanevši mu

ozbiljnu ranu.

Pojavu i prisustvo Atene, u celini, uvek su pratili

razumni i razloţni saveti, blago ponašanje i

mudre procene i odluke. Partenon je njoj bio

posvećen, i u Atini su je posebno poštovali,

organizujući velike svetkovine u njenu ĉast, kao

što je bila i Panatineja.

Posejdon - Bog reka i mora

Posejdon, bog reka imora, smatra se jednim

odnajpoštovanijih bogova Olimpa, jer je pored

Zeusa i Here, takodje i jedan od najstarijih

bogova.

Zlatnim koĉijama, krstari po svom kraljevstvu,

odnosno okeanima i morima, izmedju talasa koji

ga ni ne pokvase, uvek okruţen veselim

delfinima.

lako se u llijadi opisuje kao zaštitnik Grka, u

Odiseji stalno proganja Odiseja, svim

sredstvima, pogotovu od trenutka kada mu je on

oslepeo sina, Kiklopa Polifema.

Pored toga, i ostale heroje je namuĉio prilikom

njihovog povratka iz Troje, bez obzira što ih je

tokom samog rata podrţavao, jer ga je veoma

pogodilo uništavanje grada, kojeg je on svojim

rukama sagradio.

Posejdon je uţivao u Ijubavi sa raznim

boginjama, kao i sa poznatim smrtnicama, i

iz tih veza je imao mnogo dece. Neka od

njegove dece su Triton od Amfitrite, Polifem

od Toose, Antej od Cee, Orion od Eurijale,

Pelija i Nelej od Tire, Pegas i Hrisaor od

Meduse, Atlant od Klito i mnogi drugi.

Pošto je okruţivao zemlju, a samim tim i uticao

na nju, poznat je i po imenima Kosmozostis,

Kosmosistis, Mesopontios, Pelagios,

Pontokrator i mnogim drugim

Demetra

Boginja plodnosti ţitnih polja

Demetra je biia boginja plodnosti, majka

zaštitnica polja, koja je štitila sve obradjene

površine, a pogotovo ţitna polja. Pored toga

smatra se i boginjom koja je uĉestvovala u

stvaranju sveta, pa sve što na zemlji ţivi, cveta i

donosi plod, svoje postojanje duguje Demetri i

njenoj briţljivosti.

Demetra je bila veoma privrţena svojoj ćerki

Persefoni, koju je dobila sa Zeusom, i za koju je

bila toliko vezana, da se najĉešće obe

istovremeno pominju.

Otmica Persefone

Persefona, ćerka jedinica boginje Demetre,

srećno je rasla pored majke i ostalih boginja, sve

dok se u nju nije zaljubio Had, koji ju je oteo. U

trenutku dok je mlada devojka na jednoj livadi

brala narcis, otvorila se zemlja i Had je

Persefonu odvukao u Podzemni Svet.

Demetra je, ĉim je saznala za nestanak voljene

kćeri, krenula u potragu za njom. Pretraţila je,


36

puna tuge i bola, putujući danju i noću, sve, do

tada, poznate zemlje. Medjutim, niko nije znao

ništa o njenoj ćerki.

Kada joj je, konaĉno, Helije otkrio istinu,

boginja se toliko naljutila da je napustila Olimp,

zapostavila sve svoje duţnosti, i prerušivši se u

staricu, otišla u sluţbu kod Keleja, kralja

Eleusine.

Za to vreme, zemlja je ostala neobradjena,

poljoprivreda unazadjena, ništa iz zemlje nije

izniklo, niti donosilo plodove, a Ijudi su

gladovali zbog neplodnosti zemlje. Videvši sve

to, Zeus je naredio Hadu da Demetri vrati

Persefonu, jer mu je Demetra zapretila da neće

dozvoliti da iznikne iz zemlje ni jedan klas ţita.

Pluton (Had) je pristao da svoju ţenu dovede

u Gornji svet, i vrati je majci, ali je pre toga,

lukavstvom naterao da pojede zrno nara. To

jedno zrno, bilo je dovoljno, da Persefonu

veţe za Podzemni svet.

Zatim je sklopljen sporazum sa Plutonom:

Persefona je osam meseci godišnje provodila

sa majkom na Gornjem svetu, a ostala ĉetiri

sa svojim muţem Hadom. Demetra je takodje

dala svoj pristanak, i ubrzo zatim polja su

prekrili klasovi ţita, drveće je ozelenelo, iz

zemlje je izniklo najraznovrsnije rastinje, i

svuda su bujali plodovi.

Od tada, sve je zeleno i plodnoosam meseci

godišnje. Ĉetiri meseca, za vreme kojih je majka

bila odvojena od svoje ćerke, sve je odumiralo.

Apolon

Bog svetlosti, muzike, proricanja, istine,

leĉenja i streljaštva

Apolon pripada drugoj generaciji bogova sa

Olimpa jer je Zeusov sin od Lete, kao i njegova

sestra Artemida. Leta je, pred porodjaj, stalno

proganjana od Here, traţila mesto gde bi mogla

da rodi svoju decu. Medjutim nigde je nisu

primali, plašeći se besa kraljice bogova.

Napokon, negostoljubivo ostrvo Del, koje se do

tada zvalo Ortigija, pruţilo joj je utoĉište i tamo

su rodjeni Apolon i Artemida. Samo što je došao

na svet bog svetlosti, proricanja i muzike, to

ostrvo je zablistalo, zablistao je i ceo svet.

Kada je porastao, Apolon je uĉinio mnoga

hrabra dela, kao što je bilo oslobadjanje

Delfa od strašnog zmaja Pitona, koga je ubio

svojim strelama. Povodom tog dogadjaja, bog

je dobio ime Apolon Pitijski, po tome su i igre

koje su se odrţavale u Delfima dobile ime

Pitijske igre, kao i sveštenica u proroĉištu -

Pitija.

Pitija je sedela na svetom tronošcu, u hramu

boga Apolona, i sa tog mesta davala

proroĉanstva. Sveĉana pesma, himna u ĉast boga

Apolona, otpevana je tada po prvi put, slaveći

njegovu veliku pobedu i prisvajanje hrama, koji

je do tada pripadao boginji Termidi.

Apolon je bio prelepi bog, visok, skladno

gradjen i bujne kose, i zbog toga je imao mnogo

Ijubavnih avantura, kako sa Nimfama, tako i sa

obiĉnim smrtnicama. Jednom je zavoleo i

ćerku boga Peneja, Dafnu. Medjutim ona mu

Ijubav nikako nije uzvraćala, već je, pošto je

bog stalno proganjao, zamolila oca da je u

nešto pretvori, kako bi se spasila. Tako i bi.

Nimfa je pretvorena u biljku lovor

(dafni=lovor), biljku koja je od onda

posvećena Apolonu.

Iz svojih Ijubavnih avantura, kako sa Nimfama

tako i sa prelepim ţenama svoga doba, bog je


37

dobio mnogo dece, Orfeja od Kaliope, Asklepija

od Koronide, Lina od Psamate, Aristaja od

Kirene, Troila od Kasandre i druge.

Pored svojh avantura sa ţenama, bog je voleo

i lepe muškarce, od kojih su najpoznatiji

Hijakint i Kiparis. Nakon njihove smrti prvi se

pretvorio u cvet, a drugi u drvo, na Apolonovu

veliku ţalost.

Paralelno sa svojirm doprinosima u muzici,

poeziji i proroĉanstvu, Apolon je bio i bog

ratnik, veoma vešt strelac, koji je mogao svoje

strele da dobaci jako daleko. Ljudi su ga

prekomerno oboţavali, po raznim hramovima i

proroĉištima, na takmiĉenjima i ţrtvovanjima.

Postao je religijski simbol kako u umetnosti,

tako i u radu. Šta više, neki ga smatraju

Pitagorinim ocem.

Artemida - Boginja meseca i lova

Artemida, kćerka Zeusa i Lete, rodjena je

istog dana kao i njen brat Apolon. Bila je

boginja lova i meseca. Od malena, zatraţila je

od svoga oca Zeusa da ostane neudata, te je

naoruţana lukom i strelom, obilazila šume u

društvu svojih omiljenih srna i jelena.

Artemida je uĉestvovala u gigantomahiji, i

tada, uz Heraklovu pomoć, ubila giganta

Grationa. Ona je bila osvetoljubiva boginja,

koja je kaţnjavala sve one koji bi pokazivali

nepoštovanje. Istovremeno, štitila je lovce i

neiskvarene Ijude.

Poznata je priĉa o njenoj osveti Niobi,

Tantalovoj kćeri, koju je sprovela uz pomoć

svog brata Apolona. Nioba se stalno hvalisala

kako je rodila ĉetrnaestoro dece, za razliku od

Lete, koja je rodila samo njih dvoje. Kada su za

to ĉuli Apolon i Artemida, odluĉili su da se

osvete za uvredu koja je naneta njihovoj majci,

te su strelama poubijali svu njenu decu, Apolon

mušku, a Artemida ţensku.

Još jedna ţrtva osvete ove boginje, bio je i

Aktajon, sin Aristaja i Nimfe Kirene, koji je

tajne lova nauĉio od Kentaura Hejrona. Boginja

je na njega bila besna, jer ju je jednom video dok

se na nekom izvoru kupala naga. Njena osveta je

bila surova. Njega je pretvorila u jelena, a

besnilom je zarazila pedeset njegovih pasa, koji

su ga na kraju i rastrgli.

Hermes

Bog trgovine, lopovluka i proricanja,

pismonoša bogova i pratilac duša .

Hermes je bio sin Zeusa i Maje, jedne od

Plejada, koju je krasila izuzetna lepota.

Još od malih nogu, videlo se da će biti lukav i

dovitljiv bog, jer iako je bio još uvek u

pelenama, uspeo je da svome bratu Apolonu

ukrade stado bikova, koje je uspeo tako vešto da

sakrije, da je Apolon morao da iskoristi sve

svoje proroĉanske sposobnosti, i svoja

poznanstva, da bi ih našao.

Sta više, moguće je da Apolon, ne bi ni uspeo da

dokaţe kradju stada, da mu u tome nije pomogao

pravedni Zeus. Ubrzo je ovaj nesporazum

okonĉan na obostrano zadovoljstvo, odnosi

medju braćom su se izgladili, a Hermes je bratu


38

poklonio liru koju je sam izumeo i napravio od

kornjaĉinog oklopa.

Osim toga što je Hermesu poklonio bikove,

Apolon ga je nauĉio i veštini proricanja.

Hermes se smatra bogom trgovine, lopovluka

i glasnikom bogova.

Na sandalama i šlemu koji je nosio, imao je

krila, i uvek je drţao skiptar. Pokraj toga što je

prvenstveno bio Zeusov glasnik, odnoseći i

donoseći poruke po Zeusovom nalogu, bio je i

pratilac duša koje je odvodio u Had.

Veoma ĉesto se moţe naići na Hermesa, koji

na hiljadu naĉina pomaţe herojima: Heraklu,

Perseju, Odiseju, zatim oslobadja Iju, koju je

boginja Hera pretvorila u kravu, ubijajući

Arga koji ju je ĉuvao, pa od tada nosi i ime

Argofonije što bi znaĉilo Argov ubica (od

grĉkih reĉi Argos + fonias = Argo + ubica).

Hermes je imao mnogo dece. Neka od njih su :

Mirtil od Klimene, Polib od Htonofile i Autolik

(Odisejev deda) od Filonide. Kao njegovi sinovi

spominju se i Pan, Arpalik, Abder i drugi.

Afrodita

Boginja lepote, poţude i ljubavi

O Afroditi, boginji Ijubavi i lepote, postoje dve

razliĉite verzije vezane za njeno rodjenje. Prva

verzija je već spomenuta, da je ona kćerka Zeusa

i Dione, dok je prema drugoj, rodjena iz sperme

boga Urana, kada su njegove genitalije, pošto ga

je Kron kastrirao, pale u more.

Tako je iz morske pene "izronila" Afrodita, a

Zefir je prvo poneo do Kitere, a zatim je ostavio

na obalama Kipra.

Afrodita je štitila Ijubav i sve zaljubljene, dok

joj je najdraţa zabava bila da natera bogove

da se zaljube u smrtne ţene. Volela je da

pravi mnoge intrige, da bogove baca u

Ijubavne zagrljaje, naroĉito Zeusa, koji je

svaki ĉas bio umešan u neku Ijubavnu

peripetiju.

Medjutim, ni ona sama nije mnogo zaostajala

svojim avanturama. lako je bila udata za

hromog boga Hefajsta, bila je u Ijubavnoj

vezi i sa Arejom. Pikantni dogadjaji koji su

pratili tu Ijubav, prema Homerovom opisu iz

llijade, dešavali su se sledećim redosledom:

Hefajst je saznao od boga Helija, koji sve vidi,

da ga ţena vara sa Arejom, i odluĉio je da im

namesti svoju igru. Plete jednu magiĉnu,

veoma zamršenu i nevidljivu mreţu, i

saopštava im da odlazi na ostrvo Limno.

U toku veĉeri, kada je Aris došao u Afroditin

krevet, na zakazani Ijubavni sastanak, pojavio se

Hefajst i zarobio ih svojom mreţom u kritiĉnom

trenutku, da nisu mogli da se izvuku. Odmah je

pozvao sve bogove sa Olimpa, sa Zeusom na

ĉelu, da im se poţali. Boginje su se postidele tog

sramnog dogadjaja i izbegle su odlazak, dok su

bogovi bili oduševljeni. Apolon je, ĉak, smejući

se dobacio Hermesu, kako je Hefajst, iako hrom,

veoma vešto uspeo da ih uhvati na delu, i da

Areja dovede u tako neprijatan poloţaj, u kojem

su ga zatekli i videli svi bogovi.

Apolon je upitao Hermesa da li bi on voleo da

doţivi takvu bruku. Na to, uvek dovitljivi

Hermes, odgovorio mu je, da bi voleo da bude


39

na Arejevom mestu i u Afroditinom zagrljaju,

makar ga i triput vezali i makar ga videli ne

samo svi bogovi, nego i boginje zajedno sa

njima. I tako se, ovaj dogadjaj, po opisu

Homera, razrešio uz sveopšti smeh bogova.

Medjutim iz Afroditine Ijubavi sa Arejem

rodili su se Eros, Dejmo, Fob i Harmonija.

Pored Areja, Afrodita je volela i druge muškarce

sa kojima je imala Ijubavne veze, kao što su bili

prelepi Adonis, zatim Anhis, sa kojitn je dobila

Ajneja, koga je boginja, posle pada Troje

spasila, omogućivši mu da pobegne sa

porodicom

Arej -Bog Rata

Arej, bog koji je voleo borbu, uvek se prikazuje

sa šlemom, u ratnoj opremi, i spreman za borbu.

Gde god je rat, krvoproliće ili neki oruţani

sukob, Arej je prisutan.

To je bio razlog što ga Ijudi nisu slavili i

oboţavali kao ostale bogove, pa se i gradovi koji

bi ga smatrali svojim zaštitnikom, nigde ne

pominju. Sin Zeusa i Here ĉesto je dolazio u

sukob sa ostalim bogovima, pa ĉak i sa

sopstvenim roditeljima. Uprkos tome što je bog

rata, Arej predstavlja nekontrolisan bes i svirepa

ubistva.

On je u ratu zbog samog ĉina ratovanja, a ne

zbog nekog višeg cilja.To što je bog rata, ne

znaĉi i da je dobar borac, pošto ĉesto gubi bitke i

lako pada u bitkama. Kada je u trojanskom ratu

bio jedva ranjen, 10 000 ljudi ga je ĉulo kako

vrišti.

Nasuprot njemu je Atena, koja je omiljenija,

zbog svoje discipline i smirenosti tokom bitke.

Heroj Herakle ga je dva puta nadjaĉao na

bojnom polju. U Tebi je bio slavljen, kao predak

kraljevske loze, jer je njegova ćerka koju je imao

sa Afroditom, Harmonija,

bilaţenaTebanskogkralja Kadma. I zaista, ovaj

strašni bog imao je vezu sa neţnom i poţudnom

Afroditom, sa kojom je, pored Harmonije dobio

još i Erosa, Foba i Dejma. Osim njh, Arej je

imao i drugu decu. Neka od njih su Kiknio,

Diomed iz Trakije ( vlasnik kobila - Ijudoţdera),

Likaon, Meleagar, Drijant i Ojnomaj.

Hefajst -Bog vatre i zanatstva

Hefajst, bog vatre, metalurgije i umetnosti

bio je sin Zeusa i Here. Stvarao je, ne samo

nakit i fine ukrase, nego i mnogo drugih

stvari: od skiptra do prestola, od amfora do

zlatnih robota.

On je, na molbu boginje Tetide, Ahileju

napravio pancirnu odeću, i ukrasio njegov štit

umetniĉki izgraviranim predstavama. Njegova

radionica nalazila se na Lemnu, ali i gde god su

postojali vulkan i vatra, bio je njegov dom.

Njegova ramena i ruke su bile veoma snaţne,

kao i kod svakog kovaĉa, dok su mu noge bile

slabe. Hefajst je, medjutim, bio i hrom, i o tome

kako se povredio postoje dve verzije:

Po prvoj, prilikom jedne svadje izmedju Zeusa i

Here, pošto je Hefajst uĉestvujući u raspravi

drţao stranu svoje majke, Zeus se naljutio,

zgrabio ga za nogu i bacio ga sa Olimpa. Hefajst

je pao na ostrvo Lemno, gde su ga stanovnici

ostrva, trakijsko pleme Sinti, odnegovali, ali je

ostao hrom.

Po drugoj verziji, Hefajst se rodio hrom, i Hera

je odluĉila, stideći ga se, da prikrije njegovo

rodjenje, pa ga je bacila sa Olimpa. Hefajst je

pao u okean, odakle su ga izvadile Tetida i

Eurinoma, i ĉuvajući ga u jednoj pećini pod

morem, i odnegovale. Kasnije je poslao majci,

da bi joj se osvetio, zlatni presto koji je sam

napravio. Medjutim, samo što je Hera sela na

presto, našla se vezana nevidljivim lancima i

niko, sem Hefajsta, nije mogao da je oslobodi.

Zatim je molbama i dovitljivošću ostalih bogova

(Dionis ga je napio), Hefajst vraćen na Olimp,

kako bi oslobodio majku.

Priĉa se da je Zeus, u ţelji da se iskupi,

odluĉio da mu, vrativši ga na Olimp, da

Afroditu za ţenu. lako ruţan,

Hefajst je uvek imao lepe ţene,

i pored Afrodite, pominju se


40

Hari (oliĉenje lepote) i Aglaja (oliĉenje

pameti), najmladja od tri Harite.

Kao njegovi sinovi pominju se Argonaut

Palajmon, skulptor Ardal, lopov Perifet koga

je ubio Tesej, i Erihtonije.

Hestija

Boginja dobrote i porodiĉnog mira

Ova boginja bila je oliĉenje porodiĉnog

doma. Prvorodjena ćerka Krona i Ree,

zatraţila je od svog brata Zeusa, da joj

dozvoli da zauvek ostane devica, iako su je

Posejdon i Apolon traţili za suprugu.

Ona je najljubaznija i najneţnija od svih bogova.

Stalno je bila sa smrtnicima na zemlji, a ne sa

bogovima na Olimpu.Hestija je simbol

zadovoljsta, radosti i harmonije. Njena snaga je

u njenoj duši. Oko nje nema svaĊa, takmiĉenja,

osvajanja, avantura, ljubavnih romansa...

Ona je takoĊe i zaštitnica siroĉadi i nestale

dece.Njen smireni ţivot i stabilan poloţaj u Kući

na Olimpu, razlog je, što se ne pominje ni u

kakvom dogadjaju, za razliku od ostalih bogova,

a njeno prisustvo je mnogo znaĉajnije u svetu

maste.. narcis:

Pegaz

b. Manja Boţanstva

Pored dvanaestorice sa Olimpa, postojali su i

drugi bogovi koji su podjednako bili oboţavani

kao i oni prvi, s tom razlikom što nisu ţiveli na

Olimpu, ili su ĉak biii deca boga i smrtnika, kao

što je bio sluĉaj sa Asklepijem.

Bogovi kao što su Had (Pluton), Dionis, Pan,

Helije i mnogi drugi nisu ţiveli na Olimpu ali

su svakako ostavili upeĉatljiv trag u grĉkoj

mitologiji.

Slavljenje ovih bogova od velikog je znaĉaja, jer

su se veoma ĉesto, obredi oboţavanja bogova

poistovećivali sa naĉinom ţivota i kulturom toga

doba.

Satiri su bili demoni prirode, a zvali su se još i

Sileni, Imaju Ijudsko telo, noge jarca ili konja, i

rep. Njihove usi su obiĉno ţivotinjske kao što je

sluĉaj sa Marsijom, najpoznatijem od Satira. U

mnogim predstavama, ipak preovladjuju

karakteristike Ijudi, ĉak i u donjem delu tela.

Had -Bog podzemnog sveta

Brat Zeusa, Posejdona i Here, Had je bio

kralj mrtvih, kralj Podzemnog Sveta i treći

vlastodrţac kosmosa, nakon što su izmedju

sebe svet podelili Zeus, on i Posejdon.

Had je doţiveo sudbinu svoje braće, odnosno

otac Kron ga je prvo progutao, da bi ga kasnije

ispljunuo. Uĉestvovao je, u Titanomahiji, na

strani Zeusa.Zbog dragocenih metala koji se

nalaze u zemlji neki Hada smatraju i bogom

bogatstva,kao i bogom pravde jer je on taj

koji odluĉuje sta će biti sa nekim kada doĊe u

podzemni svet. Had je bio kralj mrtvih, ali ne

i bog mrtvih, jer je ta ĉast pripadala Tantosu.

U svom mraĉnom kraljevstvu, Had je bio strog i

nije pristajao na kompromis. Nikome nije bilo

dozvoljeno da se ponovo vrati u svet ţivih.

Opsluţuju ga razni demoni i duhovi, kao što je

Haron, koji ima duţnost prevoţenja i

prevodjenja duša, koje svojom barkom, od

Aherona prevozi na drugu obalu, kako bi stigle

do kraljevstva mrtvih. Njegova usluga plaćala se

jednim obolom (novĉićem koji su umrlim

Ijudima stavljali prilikom sahranjivanja).


41

Had je zavoleo prelepu Persefonu ćerku

boginje Demetre, koju je oteo, što je opisano

u prethodnom poglavIju. Od poznatih heroja,

Herakle, Orfej i Odisej su se spustili u

Podzemni Svet, iako su bili ţivi.

Homer opisuje mraĉni ambijent, i tugu, koja

obuzima i savladjuje i najslavnije medju

herojima, kada se nadju na tim prostorima.

Tantal - kralj Frigije, bio je jedan od onih, koji

su bili najsurovije kaţnjeni u Hadu. Kaţnjen je

doţivotnom ţedji i gladovanjem. lako se nalazio

skoro potpuno uronjen u vodu, kad god bi

pokusao da ugasi svoju ţedj, voda se povlaĉila.

Takodje, i kad god bi pokušao da ubere plod sa

grana koje su mu visile iznad glave, one su se

podizale. Prolazio je kroz sve ove muke zbog

svoje arogancije, zbog koje su ga bogovi teško

kaznili, jer je smrtnicima otkrio tajne bogova

a svoje prijatelje, obiĉne smrtnike, sluţio je

nektarom i ambrozijom, koje je ukrao.

Prema drugoj verziji, on je, da bi se udvorio

bogovima, ţrtvovao svoga sina, koga im je,

skuvanog, ponudio za ruĉak.

Dionis -Bog vina i dobrog

raspobţenja

Semela je bila jedna od kćeri Kadma, kralja

Tebe. Zeus je nju zavoleo jer je bila prelepa. Ali,

njihova ljubav nije promakla Ijubomornoj

boginji Heri, koja je Semeli, da bi joj naudila,

rekla da, ukoliko ţeli da se smatra Zeusovom

suprugom, prethodno mora da ga vidi u svoj

njegovoj boţanskoj veliĉini, onako kako se

prikazao Heri na dan njihovog venĉanja.

Semela, prevarena Herinom priĉom, i pored svih

Zeusovih ubedjivanja, insistirala je, da joj kao

dokaz njegove Ijubavi ispuni tu ţelju. Tada je

Zeus popustio pred njenim navaljivanjem, i kada

se pojavio u njenim odajama, na svojim

koĉijama koje su pratile munje i gromovi, palata

se zapalila a Semela je bila smrtno pogodjena

gromom, iii je, pak, umrla od straha.

Ona je, medjutim, već šest meseci pod srcem

nosila Dionisa. Da dete ne bi izgorelo, Gea je

munjevitom brzinom zasadila jedan senoviti

bršljen, koji je dete zaštitio od opekotina.

Zeus je preuzeo dete, koje je još uvek bilo

samo fetus, napravio rez na svojoj butini,

stavio fetus unutra, zatvorio rez i ostavio da

fetus dovrši svoj razvoj, sakriven i siguran,

daleko od Herinih oĉiju i njene Ijubomore.

Kada je došao dan rodjenja deteta, Zeus je

presekao šav koji je napravio, i na svetlo

dana izvadio Dionisa, koji je od tada dobio i

druga imena: Pirigenis, Mirorafis, i

Diplogenimenos.

Ali, Hera nije prestajala da ga progoni. Saznala

je da je Zeus ustupio dete Semelinoj sestri Ino i

njenom muţu Atamantu. Zeus je zatim morao

ponovo da uzme Dionisa, i pretvorivši ga u

jare, dao ga je Hermesu, da ga odvede daleko,

u Aziju, da tamo poraste.

Medjutim, Dionisa je Herin bes stalno

proganjao, sve dok nije poludeo i poĉeo

besciljno da luta. Ipak, Rea ga je izleĉila, ali je

on i dalje nastavio da luta. Gde god bi stigao,

poduĉavao je Ijude gajenju vinograda i upućivao

ih u obrede vezane za svaku od faza uzgajanja.

Neke zemlje su ga primale prijateljski, a neke su

ga izbacivale. U Etoliji, kralj Ojnej ga je veoma

dobro primio, kao i Atika, koja je pretendovala

da bude najbolja u gajenju vinove loze.

Dionis je bio bog rasta i plodnosti vinove loze,

a pre svega, bog vina. Religiju vezanu za

Dionisa, uvek prati vino, igra i sve što ĉoveku

pomaţe da pobegne od svakidašnjice.

Dionisijske orgije, bile su procesije religijskog

karaktera, sveti ĉin, što i sama reĉ govori.

Dok su trajali obredi, na ovim ceremonijama

se pevao ditiramb, pesma u ĉast Dionisa.

Mit o Arijadni, koju je Tesej, prilikom svog

povratka za Atinu, ostavio na Naksu, u tesnoj je

vezi sa Dionisom, jer je, prema ovom mitu,

Dionis nju tamo i zadrţao, i sa njom dobio dvoje

dece, Stafila i Ojnopiona.

Dionisijeva pratnja uvek su bile

Nimfe, Seleni, Satiri i Mejnade.

Seleni su bili muškarci sa nogama i repom

konja, i stalno su opsedali Nimfe, sa kojima su

uţivali u Ijubavi, u svojim tajnim špiljama.

Veoma poznati Selen, odnosno Satir, bio je


42

Marsija, koji je bio izvrstan sviraĉ na fruli kao i

uĉitelj muzike.

Satiri su, takodje bili demoni prirode, i ĉesto ih

poistovećuju sa Selenima, jer se njihovi opisi

uglavnom podudaraju, izuzev onih koji su

opisani kao pola muškarci, a pola jarci. Mejnade

ili Bakhe, su bile ţene koje su predstavljale

oliĉenje orgastiĉkih duhova prirode.

Opsednute su bile igrom, pesmom i ludim

provodom. Sva ova pratnja, koja je obiĉno

okruţivala Dionisa, stvarala je talas radosti,

veselja i dobrog raspoloţenja. Kao što je već

pomenuto, sa Dionisom na ĉelu, cela pratnja je

uĉestvovala i u Gigantomahiji, podrţavajući

Zeusa.

Pan -Bog šuma i stoĉarstva

Pan je bio bog stoĉara i stada, i nezaobilazni deo

grĉke prirode. Njegovo demonsko obliĉje, još od

najstarijih vremena, prikazano je izgiedom polu

ĉoveka, polu jarca, ozarenog lica, špicaste brade,

sa rogovima na ĉelu i dlakavog tela.

Vispren i veseo predstavljao je oliĉenje ţivota

stoĉara, uvek je bio u blizini sveţih izvora i

senovith šuma, seksualno veoma aktivan i uvek

spreman da pojuri nimfe ili mlade deĉake, i, da

sa njima, izvede svoje Ijubavne igre. Njegovo

poreklo nije potpuno razjasnjeno. Rodjen je u

Arkadiji i pretpostavlja se da je bio sin Ree i

Krona, ili Hermesa.

Postoji i priĉa da ga je majka, moţda neka od

Nimfi, prestrašena njegovim uţasnim izgledom,

posle poroĊaja napustila. Hermes ga je pronašao,

uvio u zeĉiju koţu, a zatim odveo na Olimp.

Bogovima sa Olimpa je izgledao mio, pa su ga

prihvatili. Od svih bogova najviše ga je zavoleo

Dionis,koji ga je vodio sa sobom.

Pan je voleo mnoge Nimfe, mada najĉešće

njegova Ijubav nije bila uzvraćena, kao što je bio

sluĉaj sa Pefko, koja se, da bi ga izbegla,

pretvorila u drvo. Zavoleo je prelepu Ehu, nimfu

izvora i šuma. Ostavši bez odgovora na svoju

Ijubav, Pan ju je raskomadao.Priĉa se da je Eha,

pak, beznadeţno zavolela Narcisa, pa je od tuge

zauvek nestala, ostavljajući za sobom jedino

svoj glas (Eha = odjek). Panov najveći uspeh na

polju Ijubavi bila je njegova veza sa Selenom,

koju je prevario pretvorivši se u jagnje.

Asklepije -Bog medicine

Asklepije je bio heroj, ali i bog medicine.

Apolonov i Koronidin sin, ili prema nekima

Arsinojin, odrastao je uz Kentaura Hejrona, kao

i svi izuzetni muškarci tog doba.

Mudri Kentaur nauĉio ga je medicini, u kojo] se

Asklepije istakao izuzetnom sposobnošću.

Govori se, da mu je boginja Atena, nakon što je

Persej Gorgoni odrubio glavu, dala Gorgoninu

krv. Šta više, krv koja je potekla sa njene desne

strane bila je toliko lekovita, da je Asklepije

uspevao da oţivi i mrtve.

Baš zbog ove njegove sposobnosti, da oţivljava

Ijude, Zeus se uplašio da ne poremeti poredak u

svetu, pa je na njega poslao grom. Apolon je,

pak, da bi osvetio smrt svoga sina, poubijao

Kiklope. Asklepijeva supruga je bila lpiona

(Hepiona), sa kojom je, kako se priĉa, imao dva

sina: Podalejrija i Mahaona, koji su oboje bili

lekari, i pet kćeri: Akeso, laso, Panakeja, Egli i

Higija (Higieja). Nakon svoje smrti, Askleptje se

pretvorio u sazvedje Ofion (Zmija).

Higija (Higijea), najznaĉajnija Asklepijeva

ćerka, bila je oiiĉenje duševnog i telesnog

zdravlja. O njoj ne postoji nikakav poseban mit.

Ona predstavlja Asklepijevu pratnju, i oboţavaju

je zajedno sa njim. Asklepijevu veštinu i

umetnost leĉenja nastavili su njegovi potomci

Asklepijidi, od kojih je najpoznatiji Hipokrat.

Helije -Bog svetlosti

Bog svetlosti, Helije, jedan je od najstarijih

bogova sa Olimpa. Sin Titana Hiperiona i

Titanke Tee (Teje), vodi poreklo od Urana i

Gee, sestra mu je Eoja (Zora), brat mu je Okean,

dok su njegova deca mnogobrojna i poznata:

ĉarobnica Kirka, Ajet - kralj Kolhide, Pasifaja -

ţena Minoja i Persej.

Helije je predstavljen kao prelepi muškarac,

sa zlatnom kosom okruţenom sjajnim

zracima, kako prelazi nebeski svod, jureći

munjevitom brzinom svojim vatrenim

koĉijama, koju vuku konji.


43

Ceo dan kruţi iznad zemlje sa svojim vatrenim

koĉijama, ili prelazi iznad Okeana, koristeći pri

tome neku vrstu plovećeg sredstva koje je liĉilo

na pehar. Helije sve vidi, i ĉesto je u raznim

mitovima predstavIjen kao svedok dobrih i loših

vesti.

Ĉuveni kip Kolos sa Rodosa, jedno od sedam

ĉuda starog sveta, predstavljao je boga

Helija. Bio je od bronze visine 32 metra.

Ĉuvenom skulptoru Harisu iz Linda na

Rodosu, bilo je potrebno dvanaest godina da

ga napravi.

Ovo delo je koštalo 300 talenata i bio je

postavljen sa raširenim nogama, pri ĉemu je

svaka noga bila na po jednom doku dve

naspramne luke, dok su ispod njega prolazili i

najveći brodovi. Helije se, prema jednoj legendi

oţenio Rodosom, pa je zbog toga njegov kult

toliko rasprostranjen na tom ostrvu.

Faetont

U vezi Faetonta (Fajtona), Helijevog sina,

postoje mnoge priĉe. Mnogi kaţu da je bio sin

Eoje (Avge) i Kefala, dok je najprihvaćenija bila

verzija koja je tvrdila da je bio sin Helija i

Okeanide Klimene, i da ga je majka odgajila

potpuno sama i bez oĉevog znanja.

Kada je Faetont dostigao odredjenu zrelost,

obelodanjen je njegov identitet. Tada je, već

zreo mladić, zatraţio od oca Helija, da mu, kao

dokaz o priznanju njegovog porekla, dozvoli da

vozi njegove koĉije. Helije je, u poĉetku to

odbio, medjutim, kasnije je pristao, istovremeno

dajući svom sinu mnoge savete i uputstva.

Faetont je sledeo uobiĉajeni put kojim se

svakodnevno vozio njegov otac, no, kada je

dostigao veću visinu od one koja je bila

neophodna, prvo se uplašio same visine, a

naroĉito su ga zastrašili simboli zodijaĉkog

kruga, te je naglo promenio pravac. Dalje je, u

nastavku svog putovanja, nekontrolisanim

pokretima, vozio koĉije ĉas suviše nisko, sa

opasnošću da zapali zemlju, a ĉas suviše visoko

sa opasnošću da to isto uĉini i zvezdama.

Zeus ga je, da bi otklonio opasnost od ove

sulude voţnje, gadjao gromom i bacio u reku

Eridan gde su ga pronašle sestre Helijade, i

sahranile sa svim duţnim poĉastima koje su se

ukazivale mrtvima.

c. Druga manja boţanstva

Eros, Prijar, Temida, Iridija

Eros (Erot) , Afroditin sin

Nagi deĉak sa zlatnim kriiima na ramenima,

kovrdţave kose, i sa lukom koji baca ĉarobne

strele, pre nego što su ga pesnici opevali, i pre

nego što su ga predstavili umetnici, za stare

Grke je bio sin Afrodite i Areja, koji je strelama

ciljao u srca bogova i Ijudi.

Smatrali su ga najlepšim medju bogovima, jer je

u ĉoveka pobudjivao najlepša osećanja i

pomagao pri sjedinjavanju parova. Eros je, od

najstarijeg doba bio taj, koji je omekšavao srca i

najokmtnijih Ijudi, ulepšavao ţivot i davao mu

smisao.

Trojanski rat je poĉeo kada je Erosova strela

pogodila Zeuovu ćerku, Helenu. U slepilu

ljubavi napustila je muţa i otplovila u Troju.

Pošto dejstvo strela nije trajno, nakon pada

Troje, Helena se vratila svom muţu Menelaju

zaljubljena u njega, kriveći bogove za sve što se

dogdilo.


44

Prijap , Bog plodnosti

Pojava ovog boga veoma je nalikovala Panu.

Prema nekima, bio je sin Dionisa i nimfe Hione,

ili pak Dionisa i Afrodite, ili Hermesov sin, ili,

šta više, Zeusov sin.

Odrastao je u gradu Lamsaku, za koga kaţu da

ga je on osnovao.Boţanstvo je plodnosti, ne

samo u ţivotinjskom, nego i u biljnom svetu,

kao i telesne Ijubavi.

Prijap je bio bog koji je uvek prikazivan sa

izuzetno velikim penisom, uvek spremnim ne

samo za oplodjenje, već i za kaţnjavanje. Pretna

mišljenju jednih, imao je za cilj, da uvek

nametne svoju volju u svemu što je kontrolisao i

štitio, dok je prema mišljenju drugih, on

jednostavno predstavljao oliĉenje muškog

polnog organa, odnosno nosioca ţivota i

stvaranja.

Temida (Temis) , Boginja pravde

Temis, boginja pravde, starala se o moralnom

poretku, kako bogova, tako i Ijudi. Štitila je

nejake I oštećene. Posedovala je dar proricanja i

imala je vlastito proroĉiste u Delfima, pre nego

što ga je ustupila Apolonu, kome je prenela

svoju veštinu.

Urana i Gee, a sestra Kronu, Rei, Mnemosini,

Okeanu i drugim Titanima.

Iz Ijubavne veze sa Zeusom, Temis je rodila

Hore, odnosno Eunomiju, Diku i Irenu koje su

vodile raĉuna o Ijudskim delima i Moire

(Sudjaje). Prva od Sudjaja, Klota, plela je nit

ţivota svakog ĉoveka, druga, Lahesa, delila je

sreću i tugu, dok je treća, Atropa, makazama

sekla nit ţivota, i time okonĉavala Ijudski ţivot.

Irida , Ţenski glasnik bogova

Irida vodi poreklo od Okeana, otac joj je bio

Taumant a majka Elektra. Predstavljala je

oliĉenje duge i duginih boja, simbol jedinstva

Urana i Gee. Ona je krilato boţanstvo, obuĉena

u vazdušasti veo, a nalazi se u Zeusovoj sluţbi,

kao i Hermes, sa zadatkom da prenosi poruke ili

zapovesti bogova.

Erinije

Kada je Kron kastrirao Urana, krv iz njegovih

genitalija kapljala je na Geu (Majku Zemlju) i

ona je rodila tri Erinije: Aliktu, Tisifonu i

Megajru.

Erinije su surova boţanstva koja ne dopuštaju

nikakav kompromis i koja kontrolišu Ijudsku

savest, te progone svakog ko ne drţi do svoje

zakletve.

Nekad kaţnjavaju griţom savesti posle nekog

nepravednog ĉina, a nekada, kao uţasne prilike

mrtvaĉkog izgleda love i posvuda ganjaju, teške

kriminalce i rodoskrvnike.

Dolaze im u snove, poremećuju im san, i nema

mesta na zemlji gde ih ne mogu pronaći.

Nepravedni stalno slušaju njihove glasove, koji

ih kontrolišu i podsećaju na to, koiiko su

nemoralni i bedni, ne dajući im mira, ni danju, ni

noću.Erinije su svakako jedna vrsta boţije

pravde, koje, i pokraj Zeusove kazne, kaţnjavaju

sve one koji ne poštuju moralne zakone.

Hore

Hore su na poĉetku bile boţanstva godišnjih

doba, da bi, kasnije postale oliĉenje ĉasova u

toku dana (na grĉkom ora = ĉas). Kćerke Zevsa i

Temide, i ove tri nose imena odgovarajućih

pojava koje su smatrane boţanskim: Eunomija,

Dika i Ireni.

Demoni mora

More je takodje imalo svoje demone koji su

pripadali Posejdonovom kraljevstvu.

Protej je bio zaštitnik moreplovaca i o njemu

postoje mnogi mitovi. U Odiseji ga nalazimo

kao boga mira koji hrani stvorenja morskih

dubina i kraljevstva voda, dok ga Herodot

spominje kao kralja Egipta.

Triton je bio Posejdonov i Amfitritin sin, koji je

bio polu ĉovek, polu riba, a sestre su mu bile

bile Nereide. U brojnim prizorima, mnogi

morski demoni prikazani su sa likom Tritona.

Tritoni su pratili Posejdonova kola, ili su

okruţivali njegov presto.


45

Glauk, morski bog, na poĉetku je bio ĉovek, a

kasnije je pretvoren u morskog demona.

Ljudskog je lika, medjutim, njegovo telo

pokrivaju krljušti i alge.

Do sada smo se bavili predstavljanjem onih

bogova koji su najznaĉajniji u grĉkoj

mitologiji. Medjutim, pored ovih, već

pomenutih bogova, postoje i drugi, manji po

znaĉaju, koje ne bi trebalo izostaviti, da bi

prikaz starogrĉke religije bio potpun. Ovi

bogovi, manjeg znaĉaja predstavljali su

oliĉenja misaonih pojmova.

Nike , boginja pobede. Kada je Zeus pozvao

bogove u borbu protiv titana, Nike i njene dve

sestre su prve istupile. Zeus im se zahvalio

pozvavši ih da ţive na Olimpu. Boginja nike je

ĉesto predstavljana sa palminom granĉicom u

ruci, koja je simbol pobede. U nekim mitovima,

Nike je poistovećena sa boginjom Atenom.

Eris ili Erida, boginja svadje. Bila je ćerka

Nihte (Noći), a sestra i pratilja Arejeva. Ova

boginja svadjalica, bila je prtsutna u svim

svadjama ili nesuglasicama. Štaviše, i kada su

svi pokušavali da je izbegnu, nalazilaje naĉin da

stvara nesuglasice, i potpaljuje strasti i mrţnju,

kako medju bogovima, tako i medju Ijudima.

Dogadjaj koji je najbolje predstavlja i opisuje,

svakako je sluĉaj koji je poznat kao Eridina

jabuka razdora, koji je bio i jedan od uzroka

trojanskog rata.

Eridina deca su bila Pono, Leta, Limo, Ork,

Ate (boginja konfuzije), Mahe, Fonos,

Pseudos i sve ono što Ijudima ĉini zlo. Dakle,

sve ono što poĉinje nadmetanjem i ţeljom za

borbu.

Heba. Samo njeno ime znaĉi mladost, i

oznaĉava istovremeno sreću i lepotu, koje prate

ovaj period Ijudskog ţivota. Bila je ćerka Zeusa

i Here, i sluţila je bogove nektarom. Kada je

Herakle primljen na Olimp oţenio se sa njom.

Pito. Kćerka Okeanova, Afroditina prijateljica i

pomoćnica, nagovarala je svojim reĉima mlade

devojke da prebrode deviĉanske dileme, kako bi

se predale ĉarima Ijubavi.

Tiha. Ona je bila boginja bez mitološkog

sadrţaja, oliĉenje apstraktnog pojma sreće.

Hati (Ati), što znaĉi zlo, bila je oliĉenje

konfuzije.

Lite. Zeusove ćerke koje su ispravljale sva zla

koja je Ati nanosila.

Hibra je predstavIjala oliĉenje arogancije.

Nemesa. Boginja koja je donosila odmor

bogovima i Ijudima, darivajući im zaborav i

odmor.

Tanat (Tanatos), Hipnosov brat, predstavljao

je boţanstvo koje je ĉesto poistovećivano sa

Hadom, Harontom i pratiocem duša,

Hermesom. Jedini koji je uspeo da prevari

Tanatosa, bio je Sisif.

Ananga je zapravo bifa oliĉenje sile i moći, koja

je ĉinila obavezujućim odluke Moire. Smatra se

mudrim boţanstvom i prema Orfejevoj teoriji o

radjanju bogova, ona je zajedno sa svojom

sestrom Adrastejom bila odgojiteljica Zeusa.

Kod tragiĉara, ona je predstavljala najmoćniju

silu i snagu, koju su i sami bogovi moraii da

postušaju.

Jakho je bog, koji je bio vodja redu posvećenih

u Eleusijske Misterije. Njegovo ime potiĉe od

uzvika vernika "iakhe" koji su koristili za vreme

procesije. Neki ga dovode u vezu sa Dionisom

(Bakhom), dok ga drugi smatraju sinom

Demetre.

Edip (Ojdip)

Edip, taj tragiĉni heroj, uĉesnik je mnogih

dogadjaja, o kojima je pisani trag saĉuvan do

današnjih danaa, zahvaljujući pre svega, trima

poznatim tragedijama. Poreklo vodi od Kadma,

prvog kralja Tebe. Pradeda mu je bio Polidor,

Kadmov sin, deda mu je bio Labdok, a otac Laj,

i svi su oni bili kraljevi Tebe.Laj se oţenio

Jokastom, koja je bila kći Menokeja, i

Kreontova sestra. No vreme je prolazilo a Laj i

Jokasta nikako da dobiju ţeljeno dete. Kao što je

bio obiĉaj, tada je zatraţio savet proroĉišta.

Odgovor proroĉišta glasio je, da će se roditi

dete, koje će Tebi doneti velike nevolje, koje će

njega ubiti, i oţeniti se rodjenom majkom.


46

Od tada je Laj poĉeo da izbegava svoju ţenu, i

nije joj se pribliţavao. Jokasta je medjutim

ţelela svoje dete više od bilo ĉega drugog, pa ga

je opila na nekoj proslavi i oni su zajedno

proveli noć. Od trenutka kada se Laj uverio da je

kraljica zatrudnela, on je razmišljao kako da se

oslobodi deteta, koje bi mu ugrozilo i ţivot i

zemlju. Samo što se dete rodilo, probušio mu je

stopala, koja je svezao alkama, koje je kroz rupe

provukao. Zatim je naredio jednom svom

vernom ĉobaninu da dete ostavi negde u šumi,

na Gori Kitajron, gde bi umrlo od gladi ili

hladnoće, ili bi ga pak, rastrgle divlje zveri.

Medjutim, ĉobanin se toliko saţalio nad

detetom koje je plakalo, da je, kada su tuda

prošli konjušari kralja Korinta, Poliba, njima dao

dete ne rekavši ništa o njegovom poreklu.

Konjušari su odveli dete Polibu i njegovoj ţeni,

koji su ga veoma rado prihvatili, jer oni sami

nisu imali dece. Kraljica Meropa dala mu je ime

Ojdipod (Ojdip), odnosno Edip što bi znaĉilo

onaj sa oteĉenim nogama, zbog toga što su

detetova stopala, na mestima koja je Laj

probušio, bila veoma oteĉena.

Edipova (Ojdipova) sudbina

Ipak, Ojdipu je bilo sudjeno da preţivi, da

poraste i postane snaţan i mudar mladić, koji je

Poliba i Meropu smatrao svojim roditeljima.

Njegovo poreklo je ostalo tajna, sve dok mu u

jednoj svadji, neko ko je hteo da ga uvredi, nije

dobacio da je kopile, i da mu kraljevi Korinta

nisu pravi roditelji.

Ne mogavši od Poliba i Merope da sazna ništa

konkretno, krišom je pošao u Delfe, da bi se u

proroĉištu raspitao o svom poreklu. Proroĉište

nije dalo jasan odgovor, ali mu je reĉeno da mu

se sprema uţasna sudbina jer će jednog dana

ubiti svog oca i oţeniti se svojom majkom, te da

će on i njegovi naslednici, izazvati veliko zlo.

Ne saznavši od proroĉišta ništa odredjeno u vezi

svog porekla, i dalje je verovao da su mu

roditelji Polib i Meropa.Zbog toga je, da bi

spreĉio ostvarenje ovog proroĉanstva, odluĉio da

se ne vrati na Korint, već da luta iz jednog u

drugo mesto, ĉineći u medjuvremenu mnoga

herojska dela vredna divljenja.

Jednom prilikom, dok je prelazio preko Fokide,

u blizini raskrsnice od koje su vodila tri puta, na

uskom putu, naišao je na kola, sa pratnjom. Bio

je to Laj, koji je takodje krenuo ka Delfima, da

se raspita o sudbini svoga deteta, jer ga je muĉila

sumnja, da dete ipak nije mrtvo. Na tom mestu,

usled jednog nesporazuma koji je nastao, kada

su od mladića zatraţili da se skloni i oslobodi

put koĉiji, Edip se potukao sa putnicima,

ubijajući Laja i njegovu pratnju, sem jednog od

putnika, koji je uspeo da pobegne.

Edip na Tebanskom prestolu

U Tebi je Kreont, Jokastin brat, posle

Lajevog gubitka, zajedno sa Jokastom

preuzeo vlast. Medjutim, pre no što su i

saznali za Lajevu smrt, suoĉili su se sa zlom

sudbinom, koju im je namenila Sfinga.

To strašno ĉudovište, sedelo je na izlasku iz

grada, na jednoj steni, i od svih prolaznika

traţilo da odgonetnu njenu zagonetku. Nesretni

prolaznici nisu uspevali da nadju rešenje te

zagonetke, pa ih je Sfinga ubijala. Tada je

Kreont objavio, da će onaj koji uspešno reši

zagonetku i oslobodi Tebu jezivog ĉudovišta,

postati kralj i oţeniti se kraljicom Jokastom.

U medjuvremenu, Edip je, i dalje lutajući od

mesta do mesta, stigao i do Tebe. Saznao je sve

o Sfingi, te je odluĉio da i on pokuša da osvoji

obećanu nagradu. Zagonetka je glasila : Koje

ţivo biće, nekada ima ĉetiri noge, nekada dve,

katkad tri, a najslabije je kad ih ima najviše.

Edip je, suoĉivši se sa Sfingom odgovorio, da je

to biće ĉovek, jer kao dete puzi ĉetvoronoške,

ĉvrsto stoji na dvema nogama kao odrastao

ĉovek, i poštapa se u starosti. Nakon što je

Sfinga dobila taĉan odgovor, sama se ubila

bacivši se sa stene.

Kada se ta vest proĉula, zahvalni i presretni

Tebanci priredili su doĉek svom heroju, i predali

mu presto. Edip je postao kralj i oţenio se

Jokastom. Iz njihovog braka rodjeno je ĉetvoro

dece : Eteokle, Polinejk, Antigona, i Ismina.

Edipova vladavina je mirno tekla, sve dok

Tebom nije zavladala bolest, od koje su Ijudi

umirali, ne mogavši da spreĉe nesreću koja ih je

zadesila. Ne znajući šta drugo da preduzme,

kralj je poslao ţeninog brata Kreonta, da se u


47

proroĉištu raspita o uzrocima zla, i šta bi trebalo

da urade, kako bi Tebu spasili od smrti koja je

harala.

Odgovor proroĉišta bio je, da ukoliko ţele da

spasu zemlju, iz nje mora biti proteran Lajev

ubica. Zbog toga je Edip poĉeo da istraţuje, ne

bi li otkrio ubicu, obećavajući mnogo toga,

svakome ko bi mu pomogao da otkrije ubicu.

Najzad, ne mogavši da otkrije bilo šta, obratio se

proroku Tejresiji, koji mu je otkrio da je on sam,

Edip, osoba koju sve vreme traţi.

Odgovor koji je Tejresija dao, smatrao se

verodostojnim, jer je slepi prorok bio poznat i

priznat širom cele Grĉke. U poĉetku, Edip je

sumnjao u prorokovu priĉu, sumnjajući da se

moţda Kreon u to umešao, ţeleći da ga prevari.

Takodje, došao je na misao da ode do Korinta,

ali ga je u tome spreĉio strah od starog

proroĉanstva, da će ubiti oca i oţeniti se svojom

majkom.

Posle nekog vremena, iz Korinta je stigla vest o

Polibovoj smrti, i da narod ţeli da Edipa ustoliĉi

na presto. Ipak, Edip se plašio da se ne ispuni

drugi deo proroĉanstva, odnosno da se ne oţeni

rodjenom majkom. Tada ga je glasnik umirio,

kazavši mu da se nema ĉega bojati, jer mu Polib

nije bio pravi otac, i da ga je on samo uzeo, dok

je bio mali, od nekog Lajevog ĉobanina na Gori

Kitajrion, i doveo ga u svoju palatu, u Korint.

Kada je konaĉno, pronadjen i ĉobanin koji je

ostavio dete, i ispriĉao o oţiljcima na Edipovim

(Ojdipovim) nogama, njegovo poreklo je time

bilo nesumnjivo dokazano.

Tada je Edip konaĉno shvatio, da je zaista, već

ubio rodjenog oca, i da se već oţenio svojom

majkom. Kraljica Jokasta, ispunjena strahom i

bolom zbog sramnog dogadjaja koji su uĉinili,

povukla se u svoje odaje gde se obesila, a njen

sin i muţ, koji ju je ispratio, skinuo je sa njene

haljine zlatne kopĉe i njima iskopao svoje oĉi,

oslepevši zauvek. Zatraţio je od Kreonta da ga

protera iz zemlje, zamolivši ga da samo vodi

raĉuna o njegovim dvema ćerkama Antigoni i

Ismini. Antigona ga je, prilikom njegovog

odlaska, dosta dugo pratila.

Posle dugog i napornog puta, Edip je, kao

prosjak stigao na Atiku, u Kolon. Kada mu se

pribliţio smrtni ĉas, Kreont i Polinejk pokušali

su da ga nateraju da se vrati u Tebu. Ipak, Edip

je to odbio, ţeleći da ostane na Atici, gde ga je

primio gostoljubivi Tesej, i da tamo okonĉa svoj

ţivot, te da se tamo ostvari davno dato

proroĉanstvo, koje je predvidjalo mnogo dobra

onom gradu, u kojem Edip umre.

Edipova (Ojdipova) deca

Edipova deca Eteokle, Polinejk, Antigona i

Ismina, bila su opterećena prokletstvom

rodoskrvne veze svoga oca sa njihovom

majkom Jokastom, pa im je i sudbina bila

loša. Sinove je, šta više, prokleo i otac, jer se

prema njemu nisu dobro ophodili u poslednjim,

nesrećnim danima njegovog ţivota.U poĉetku su

Eteokle i Polinejk, Tebanski presto prepustili

svome ujaku Kreontu, no kasnije su se

predomislili, odluĉivši da oni preuzmu vlast u

svoje ruke i da vladaju naizmeniĉno. Nakon

nekog vremena, Eteokle je pokušao da zadrţi

vlast samo za sebe, pa su se braća posvadjala, i

Polinejk je napustio zemlju. Otišao je u Arg, u

kome je vladao kralj Adrast, oţenio se njegovom

ćerkom, a protiv svoje domovine organizovao je

pohod poznat pod imenom Sedmorica protiv

Tebe. Pohod je dobio naziv po tome što su

sedmorica vojskovodja predvodili vojsku, koja

je nameravala da osvoji Tebu, i vlast ponovo

vrati Polinejku. U borbi koja je nastala, branioci

grada su bili potuĉeni, a dva brata, u

medjusobnoj borbi smrtno raniše jedan

drugog.U ovom sudbinskom trenutku, veoma

vaţnu ulogu odigrala je odluĉna i hrabra

Antigona. Kreont je naredio da se Eteokle

sahrani sa duţnim poštovanjem i svim

poĉastima, dok je za Polinejka, zbog toga što je

vodio rat protiv svoje domovine, naredio da se

ne sahranjuje, već da se izloţi pticama

grabljivicama kao hrana, kako bi svima

predstavljao primer zasluţene kazne. Tada je

Antigona, ne obazirući se na kraljev ukaz, verna

boţijim i moralnim zakonima, koji su, kako je

sama rekla, neprikosnoveni, i niko ih ne moţe

promeniti, sama organizovala sahranu svoga

brata Polinejka. Kada su je ĉuvari uhvatili u

neposlušnosti, koju je ispoljila ne poštujući

kraljev ukaz, iako je bila verenica Hajmona,

Kreontovog sina, Kreont je naredio da je ţivu

sahrane. Antigona se, u ćeliji u kojoj je bila


48

zatvorena obesila. Zbog toga je i Hajmon, koji ju

je mnogo voleo, u svom bolu, sam sebi oduzeo

ţivot. Za mladju Isminu, govori se da ju je

zaklao Tidej, jedan od uĉesnika pohoda

Sedmorica protiv Tebe, kada ju je zatekao u

Ateninom hramu, na Ijubavnom sastanku sa

Periklimenom, Posejdonovim sinom koga je

volela. Smatra se da je Tideja tamo odvela sama

Atena, koja se razbesnela, saznavši za sastanak

zaljubljenih u njenom hramu, ali i zbog mrţnje

koju je osećala prema Posejdonovom sinu,

njenom velikom suparniku.

Dragoslav Srejović i Aleksandrina

Cermanović :2004.: „ Reĉnik

grĉke i rimske mitologije“; Srpska

knjiţevna zadruga; Beogad; 573

BELEFONT; ... Belefont je uz pomoć

bogova i svog krilatog konaj Pegaza

uspeo da jednim udarcen ubije Himeru.

..Vremenom je Belefont uvideo da je u

ţivotu zlo jaĉe od dobra i stoga se potpuno

otuĊio od ljudi. U svojoj melanhonliji sam je

lutao likijskim ravnicama, sumnjajući ne

samo u ljude već i u bogove.Zbog toga su ga

bogovi omrzli: oni su ispunili njegovo srce

takvom ohološću da se u njemu javila ţelja

da se sazna i da li bogovi uopšte postoje i

pobudila smelost da s Pegazom dospe do

njegoog prebivališta. Tada je poslednji put

pojahao Pegaza, jer je po Zevsovom nalogu,

boţanski konj zbacio smrtnika na zemlju, a

zatim sam odjezdio ocu bogova. Posle ovog

pada, Belefonte je ostao hrom i završio je

ţivot u dubokoj tuzi.“ ( D. Srejović/A.

Cermanović ; 2004; 78)

BRISEIDA: Ahilova najmiljia naloţnica,

zbog koje je došao u sukob sa

Agamnenomom. Pre nego što je Troja

osvojena, Ahil je poharao grad Lirnes, u

kome su, kao Apolonovi sveštenici, ţiveli

braća Bris i Hris. Brisova kći Briseida kojoj

je Ahil ubio braću i supruga Mineta, i

Hrisova kći Hriseida, pripale su Ahilu i

Agamnenonu kao ratni plen. Potroklo je

obećao Briseidida će Ahil posle osvajanja

Troje odvesti u Fitiju kao svoju suprugu.

Kad je Agamnenon bio prinuĊen da vrati

Hriseidu njenom ocu, on je od Ahila

preuzeo Briseidu, što je izazvalo ĉuveni

Ahilov gnev i uticalo na dalje borbe oko

Troje. Tek posle Patrokolove smrti ,

Agamnenon je Ahilu vratio Briseidu. Ona je

oplakivala Patrokla kao dobrog prijatelja i

ţrtvovala mu svoju kosu. Posle Ahilove

smrti, Neoptolem je našao Briseidu kao

vernu ĉuvaricu u Ahilovom šatoru i

poštovao je kao majku. ( D. Srejović/A.

Cermanović ; 2004; 83)


49

GORGONA: biće nakazne glave i

zastrašujućeg izgleda, koje stanuje u

Hadovim dvorima. Kasnije se priĉalo o tri

gorgone- Stena, Euraliji i Meduzi –

Forkovim i Ketinim kćerima, koje su ţivele

na krajnjem zapadu u vrtu bogova. Iako su

dve starije sestre bile besmrtne, a najmlaĊa ,

Meduza, snrtna, ipak se samo ona u

predanju naziva Gorgona. Priĉalo se da je

Gorgonu, kao i gigante, rodila Geja u Flegri

da bi se borila pritiv bogova.

Gleve gorgona bile su okruţene zmijama

upletenim u njihove kose; u ustima su imale

zube, sliĉne veprovim, kroz koje su plazile

svoj dugaĉak jezik, a ruke su im bile od

bronze. Imale su i krila , a pominju se

Gorgonine bronzane kovrdţe, od kojih je

jednu Atena dala Heraklu, a ovaj Steropi, da

pomioću nje otera neprijatelje iz Tegetone.

Gorgone su predstavljale opasnost ne samo

za smrtnike već i za bogove, jer je njegov

pogled sve ţivo pretvorio u kemen. Samo

jedan bog, Posejdon, zavoleo je Meduzu.

Da bi se objasnila ova veza, priĉalo se da je

Meduze nejpre bila ţena izuzetno lepe kose.

Nju je Atene preobrazila u nakazu , a njene

divne kose u zmije, ili zato šoto se hvalila da

je lepša od boginje ili što je zavela

Posejdona u Ateninom svetilištu. Meduzu je

ubio Persej po nalogu Polidekta , tiranina

sa Serifa, i to uz Ateninu i Hermesovu

pomoć. Pošto je Persej odsekao Meduzi

glavu, iz njenog trupa su iskoĉili su krilati

konj Pegaz i ĉovek sa zlatnim maĉem

Hrisaor , plodovi njene ljubavi s

Posejdonom. Samo zahvlajujući kapi

nevidljivki, Persej je uspeo da umakne

Meduzinim sestrama koje su ga progonile.

Dako je s Meduzinom glavom leteo preko

mora i Libijske pustinje, za njim su padale

kapi Meduzine krvi: na talasima mora one

su stvorile korale, a na pustinjskom pesku –

zmije otrovnice. Pošto je pomoću Meduzine

glave okamenio Atlanta, Fineja i Polidekta,

Persej je ovaj ovaj zastrašujući lik predao

Ateni, koja ga je stavila na svoj štitnik na

grudi. Priĉalo se da je Atena dala Erihtoniju

ili Asklepiju dve kapi Meduzine krvi, od

kojih je jedna donosila smrt, a druga ţivot.

Atena je pronašla frulu dok je duvanjem u

jednu cevĉicu podrţavala lelek Stene i

Eurelije za ubijenom sestrom. Kasnije je mit

o gorgonama racionalizovan. Priĉalo se da je

Meduza kraljica oblasti ok oTritzanskog

jezera u Libiji, koja je izgubila svoj ţivot i

svoje bogatstvo u borbi s Persejem. Pošto je

bila izuzetno lepa, Persej je njenu glavu

poneo i sahranio u Agru. Neki kaţu da je

ona bila hetera ĉija je lepota sve

okamenjivala. Drugi pripovedaju da su

gorgone ratoborni narod ţena koji su

Amazonke pokorile; pod voĊstvom Meduze

one su uspele da se oslobode, ali su ih

kasnije uništili Persej i Herakle.

U spekulacijama stiĉara, gorgone

personifikuju tri stupnja straha; onog akoji

parališe misao ( Steno), koĉi celo telo (

Eurijala ) i zaslepljuje oĉo ( Meduza).

Persej, udruţen sa Atenom, oznaĉava

hrabrost povezanu s mudrošću, koja

savlaĊuje svaki strah.“ ( D. Srejović/A.

Cermanović ; 2004; 97,98)


1

Documents

PROLETĆNI SVITAC : GRČKA MITOLOGIJA