SVITAC MART: ZATVORSKA KOMUNIKACIJA

I

2015

asopis za socioloke i psiholoke teme

SVITAC

Zatvorska komunikacija

Specijalni broj; mart 2015; godina III

Specijalni broj ZATVORSKA KOMUNIKACIJA SVITAC, MART 2015

1

Urednik: eljko Lj. Krsti

Adresa: Karaoreva 84,

14.ooo Valjevo, Srbija.

Kontakt : [email protected]

Mob.tel.: 065 300 1996

Autor slike sa naslovne starne:

Filakov Davor, Sombor

SADRAJ BROJA:

ZATVORSKA KOMUNIKACIJA:

Primer br. I: Delegat i Upravnik

A. Komunikacija meu zaposlenima

A.1. Neverbalni komunikacijski

znakovi meu zaposlenima

B. Komunikacija meu osuenima

Primer br.II : Emanuela kao

inspiracija

B 1. Neverbalna komunikacijski

znakovi meu osuenima.

C Komunikacija izmeu osuenih i

zaposlenih

C 1 Komunikacijski znakovi izeu

Osuenih i zaposlenih.

Primer III: Upotreba gumene palice

D. Karakteristike neformalnog

grupisanja osuenih Albanaca.

E. Vaspitni rad U KPD Zenica

Uvod:

Komunikacija u jednom zatvoru je veoma bitna

za razumevanje meuljudskih odnosa. Ona se

moe uoiti preko govora, gestova, preko

pogleda do naina kori enja prostora ;

kancelarija, sportskih terena, teretane, naina

oblaenja i sl. Komunikacija, bilo verbalna ili

neverbalna bi trebalo da se uoi izmeu svih

aktera u zatvoru. Najpre izmeu zaposlenih i

osuenih , kao zasebnih entiteta i napokon

unutar samih eniteta, odnosno izmeu samih

osuenih i meu zaposlenima. Moe se bez

preterivanja zakljuiti da u jednom zatvoru

preovlauju negativni neverbalni

komunikacijiski znaci : pljuvanje, roktanje u

telefonsku slu alicu u ijoj su osnovi negativne

emocije od kojih prednjai egoizam , nego

pozitivni komunikacijski znakovi u ijoj osnovi

su pozitivne emocije, kao to je altruizam. Iz

toga se moe zakljuiti da je jedan zatvor

zapravo mesto na kome se nalazi ogromna

koliina negativnih emocija, koje se sabiraju u

negativnu energiju. Kao sredstva komunikacije

osim rei i gestova, zatvorski akteri,pre svih,

opsuenici koriste : pesnice, boksove, metalne

tangle, palice, staklo, ka ike, vilju ke,

grickalice.. Pripadnici slube obezbeanja

koriste gumene palice kao sredstvo prinude i

ruke. Da su sukobi izmeu osuenih brutalniji

govori prihva ena parola: Daj boe da me

straa bije!
mailto:[email protected]


2

ZATVORSKA KOMUNIKACIJA

atvor je autoritarna ustanova, koja

poiva na odluivanju jednog oveka-

upravnika, koji ima svu mo , i koju on, po

elji, selektivno i dozirano prenosi na svoje

najblie saradnike, koje su takoe

autoritarne linosti. uro u nji smatra da

autoritarna linost je ona linost koja ima

potrebu za hijerarhijom autoriteta, u kojoj e

i ona imati ne samo sebi nadreene , ve i

podreene, tj. u kojoj e ona ispoljavati neku

vrstu mo i u odnosu na druge. Ona oboava

komandu, ali i komandovanje. Ona se pla i

mo i, ali i udi za njom . Ona ose a potrebu

da bude voena, ali i silnu elju da vodi, da

kontroli e druge, da usmerava njihovu

sudbinu, da ih prinudi na njihovo

pona anje. u nji , 1999: 72 Navodimo

jedan primer iz zatvorske prakse:

Primer br. I.

DELEGAT I UPRAVNIK

Tokom proteklih meseci vr e i ovu

odgovornu samoupravnu funkciju

predsednika Saveta radne zajednice sretao

sam se sa brojnim problemima u radu ovog

samoupravnog organa. Najve i broj ovih

problema imao sam u kontaktu sa

upravnikom KP Doma, drugom V.R.

Dozvlolite mi da vam navedem samo tri,

najdrastinija sluaja.

1. Dana 21. septembra 1981. godine

oko 14. asova bio sam po prvi put uesnik

rada Kolegijuma KPD. Tom prilikom

Upravnik Doma je, izmeu ostalog ,

informisao prisutne o saobra ajnoj nezgodi

u kojoj je havarisan slubeni automobil

marke Sitroen kojim je i ao na utakmicu

F.K. B., iji je predsednik a koja se

odigrala u okolini S. Tokom diskusije oko

ove saobr ajne nezgode izneo sam svoj

tada nji i sada nji stav, koji je bio i stav

radnika Doma, da upravnik NEMA pravo da

slubenim autom ide na fudbalske utakmice.

Dodao sam dalje da se se to ponavlja u vi e

navrata, jer je slubenim automobilom

odlazio na vi e utakmica u O., V. i tsl. ; a

da je to drutveno neopravdano ,

antistabilizaciono i protivpravno. -

Upravnik je veoma ustro reagovao na moju

diskusiju, tvrde i da je tendenciozna,

subjektivna i neosnovana, kao i da on ima

pravo kori enja dru tvenog automobila u

ove svrhe.

2. Dana 19. oktobra 1981. godine

prisustvovao sam na jo jednom sastanku

Kolegijuma. Sastanak je trajao od 8,30 -12

asova, i na njemu izmeu ostalog

razmatrana nabavka polovnog putnikog

automobila marke Mercedes. Bio sam i

sada sam protiv ovog automobila navode i

brojne razloge da je bolje kupiti novo a uz to

jeftinije doma e vozilo, da je ve a potro nja

goriva, veoma skupi rezervni delovi koji se

nabavljaju za devize... Navodio sam da je

ova nabavka i politiki tetna jer nije u

duhu stabilizacije, da je u duhu sa stavovima

CK SKJ od 30.09.1981. da se tednja uvodi

u vrhovima federcije i republike, da se

javno kritikuje mercedesomanija, da mi je

vi e radnih ljudi izrazilo svoje

neraspoloenje protiv ove nabavke i tome

slino. Jo jednom sam doiveo veoma

uan napad Upravnika, koji je moje

izlaganje nazvao malicioznim (

zlonamernim i destruktivnim ru ilakim i

to veoma povi enim tonom, a osporavao mi


3

je pravo da primam ljude na razgovor i

slu am njihova mi ljenja i pritube. Ovo

pravo konsultovanja i slu anja radnih ljudi

KPD uporno mi je osporavao, a donekle se

umirio kada sam mu rekao da je osnovna

dunost svakog delegata da slu a njihova

mi ljenja i pritube. Osnovna ustavna

dunost svakog delegata da slu a i tumai

volju izborne baze l. 141 Ustava SFRJ .

ta vi e, drug Upravnik, koga sam zajedno

sa prisutnim drugovima neposredno pred

12 asova pozvao da pree u salu za

sastanke gde je trebalo da pone sednica

Saveta radne zajednice, izjavio da sednice

ne e biti. Odgovorio sam da mu da sednice

Saveta radne zajednice , saziva predsednik

odnosno ja, da ne u dozvoliti da 20- tak

ljudi uzaludno dolazi eka, ta da se mogu

skinuti sa dnevnog reda take o kojima

upravnik trai mi ljenje Saveta.

I ovaj sukob je pre utnim komrpomisom

prevazien , pre svega komisijom

pomirljivim i drugarskim odnosom druga

Upravnika, tako da sam odustao od ireg

razmatranja ovog sukoba.

3. Meutim, dana 19.11.981. godine

oko 7,30 asova, dogaa se veoma grub

incident. Slubeno sam do ao kod

Upravnika , po dosije jednog osuenog ,

ponuen da sednem i poa en kafom. Uz

kafu sam neformalno, i ini mi se drugarski,

askao sa Upravnikom i njegovim

zamenikom. ( za koju godinu i Zamenik

po struci psiholog je u ao u verbalni sukob

sa Upravnikom po struci sociologom, koji

ga je ekpeditivno poslao u penziju sa manje

od pedeset godina ivota. Nakon po alica

razgovor je skrenuo na pitanje rada sa

osuenim licima. Imao sam svoje mi ljenje

o moralnim smetanjama oko dobrovoljnog

davanja krvi osuenih lica, smatraju i da

neki od njih ne daju krv iz humanih razoga

ve zbog ve e pozicije lica li enih slobode i

mogu e koristi. Upravnik i amenik su

imali donekle razliite stavove po svom

pitanju od mene, ali je Upravnik izneo da je

dobio dva puta odbio traenje jednog lekara

iz valjevske bolnice koji ga je zbog

osuenih davalaca krvi zvao telefonom ku i.

Smatrao sam a i sada smatram, da je dobro

uradio, ali sam napomenuo da je to trebalo

re i radnicima Vaspitne slube , kako bi

radni ljudi imali kompletan uvid u stanje

stari. Iznenada, i bez meni shvatljivog

povoda, Upravnik se obrecnuo reima:

Ho e i da tebi referi em!?. Odgovorio sam

, iznenaen, da ne traim i ne oekujem

lino referisanje ali da je duan da o tome

obavesti radne ljude, misle i prevashodno na

korisnost kompletnog shvatanja ovog pitanja

i bilo koje problematike. Upravnik mi je

veoma grubo odbrusio da on za svoj rad

referi e samo sekretaru verovatno misle i

na Republikog skretara za pravosue i

uop te upravu i zatraio da napustim

knacelariju !!!! slino pona anje prema

osuenom licu .K. Ovaj neuljudni i

nepristojni zahtev bio je bespotreban, jer

sam se ve ranije digao i krenuo da poem.

Sa dosta psihikog napora zadrao sam

samokontrolu, rekav i da u iza i- na ta je

upravnik jo rekao da ga pustim da radim.

Iza ao sam iz kancelarije uz slubeni

pozdrav : darvo. , na koji je odgovorio

samo Zamenik upravnika- drug S.M.


4

Obeve atavaju i radnu zajednicu, iji sam

delegat, o navedenim probelmima, sa

dubokim ogorenjem i aljenjem istiem da

mi je ovim povreeno dostojanstvo: oveka

, dugogodi njeg radnika, samoupravljaa i

komuniste. Jednostavno reeno, od strane

upravnika KPD poniena je celokupna moja

linost !. Napominjem da u svemu tome ne

nalazim svoju sukrivnju, jer sam se pona ao

i delovao u skladu sa pozitivnim zakonskim

propisima, duhu socijalistikog

samoupravljanja, platforme saveza

komunista i pristojnog ljudskog pona anja...

Dozvolite mi da svoje izlaganje zavr im

citatom iz Politike hronike dnevnog lista :

Politika od 20. Novembra 1981 godine.

On glasi : sve dotle dok jedno rukovodstvo

moe da stvori sebi poziciju u kojoj nema

odgovrnosti prema partijskom lanstvu i

viem forumu, dok odgovara pred samim

sobom, nije normalno funkcionisanje ni

Partije, ni samopupravljanja, ni vlasti.

29. novembra 1981. D.R

.

Davor Filakov, Sombor

Primer II: Nedavno sam iza ao iz svoje

kancelarije i levo od sebe zapazio osuenog

koji je dugo na izdravnju kazne, i koji se

jedva vue po krugu, dok je sa desne strane

nadirao sve, novoprido li osuenik sa

kratkom kaznom koji je dobio radno mesto u

restoranu. Da bi ih uoio i registrovao kao

dva tipa osuenika, istraiva mora dugo biti

u zatvoru sa osuenima. Takoe, de avalo

mi se pri ulasku u zajedniku prostoriju gde

borave osueni, recimo u bife Uprave, da

odmah uoim razliku izmeu osuenika koji

su pro li krug od onih koji su direktno iz

prijemnog dobili dobro reijsko radno

mesto. Njih razdvaja pona anje prema

slubenim licima i odnos prema radnom

mestu. Osueni koji su pro li krug bolji su u

radu i pona anju. Da bi uoio ove i sline

razlike sociolog istraiva mora dobro da

poznaje i neverbalnu komunikaciju u

zatvoru, koja u mnogom situacijama vi e

govori od rei. Rot smatra da je od znaaja

obra anja panje na neverbalne

komunikacione znakove i njihovo pravilno

tumaenje i u svim aktivnostima u kojima je

neophodan neposredni kontakt sa ljudima,

takoe i u terapiji i vaspitanju, i u

svakodnevnom saobra aju sa ljudima .

Nikola Rot , 2004 : 55 )

Takoe, informacije koje se prezentuju

putem neverbalnih sredstava komunikacije

raznovrsne su : o emocionalnom stanju

uesnika u komunikaciji, o njihovim

namerama i oekivanjima, o njihovim

uzajamnim stavovima, o mnogim sadrajima

koje je verbalno te ko izraziti ili je uop te

nemogu e . Nikola Rot, 2004: 204 .


5

Zato, neverbalna komunikacija bi

trebalo da se uoi izmeu svih aktera u

zatvoru. Posmatrai trae razliite emocije

na razliitim delovima lica. Strah se obino

trai u oima, kao i tuga. Sre a se vidi na

obrazima i u oima. Iznenaenje se pokazuje

na elu , u oima i na pokretima usana.

Ljutnja se zakljuuje iz slike celog lica ..

Veinrajt , 2001: 28 )

Dakle, zatvor kao iroko polje istraivanja

idealno je mesto za dinamiku opaanja

socijalnih zbivanja, aktera koji u njima

uestvuju i odnosa meu akterima.

Meutim, da bi istraivanje bilo svrsishodno

i da bi dalo rezultate zatvor treba shvatiti

kao atipinu perceptivnu situaciju. gde se

sprovodi maltretiranje osuenika i mobing

slubenika pr..K. Da bi se ona razloila i

razumela, potrebno je uoiti uzrono

posledine odnose izmeu aktera i pojava

koje se de avaju unutar zatvora. Posmatra,

zapravo, treba da se fokusira na socijalne

objekte straare, vaspitae, agresivne

osuenike, rukovodioce pr..K. koji

stvaraju atipinu perceptivnu situaciju. U

sve tome je bitna socijalna percepcija koja

se odnosi na opaanje socijalnih objekata i

zbivanja, te u sredi tu izuavanja stavlja

takve pojave kao to je opaanje osoba i

grupa osoba, njihovih aktivnosti i uzajamnih

onosa. videti : Havelka, 2001: 49).

A. Komunikacija meu zaposlenima :

Od svih zaposlenih jedino upravnik svako

jutro stie slubenim automobilom, ispred

upravne zgrade , gde mu se predaje raport.

On ima najve u kancelariju, na spratu

zgrade koja je zvonom u deurani odvojena

od ostalih slubenika. Od veliine

kancelarija i mesta gde se nalazi, u upravi ili

van nje, meri se neija mo u zatvoru. To je

jedna vrsta statusnog simbola. Kori enje

automobila, takoe zna se ko vozi belu a

ko sivu fabiju, a ko koristi mercedesili

peo 407 . U slede em tekstu navodimo

kako je pre trideset i vie godina izgledala

komunikacija upravnika i zatvorskog

vaspitaa, socijalnog radnika iz Prijemnog

odeljenja:

Meu slubenicima je, takoe, bitno

ko ima svoje mesto u radnikom autobusu,

mesto u slubenom restoranu. Nain ulaska

u kancelariju, takoe pokazuju neiju mo :

Rukovodioci , obino , ulaze u tue

kancelarije bez kucanja. Pojedini straari i

slubena lica imaju obiaj da uu u

kancelariju kod vaspitaa i da koriste telefon

bez pitanja, ime demonstriraju ose aj

superiornosti. To pokazuje da sem

nedostatka ku nog vaspitanja imaju mo ,

koju mogu da demonstriraju u komunikaciji

sa vaspitaima preko osuenih. Straa moe

da alje ugroene, suicidalne i marginalne

osuenike da dosauju vaspitau. Pojedini

vaspitai mogu da iskoriste, zloupotrebe

agresivne i nasilne prosuenike u

komunikaciji sa kolegom. Nain i brzina

hoda takoe govore da li vaspita ili straar

ubrzanim hodom idu u Upravu, ili po prirodi

posla ili na poziv rukovodioca. Upeatljivo

je videti prizor u kome : ''Na poziv

upravnika se , tri ''

Straar ne mora ni ta da kae, ta misli o

vaspitau, dovoljno je da zalupi zadnjim

petim vratima kada vr i pretres prilikom

ulaska slubenih kola u kojima je vaspita ,

da pusti jako oprugu na ulaznoj kapiji , da


6

pukne ko pi tolj , da ga pretresa.Osuenik

takoe moe da pljune u pravcu vaspitaa,

ili da mu presee putanja kretanja, prave i se

da ga ne vidi. Drugi, osuenik moe da

namerno podrigne kada prolazi vaspita

pored njega.

Filakov Davor, Sombor

A. 1. Neverbalni komunikacijski znakovi

meu zaposlenima su :

- pozicija i mesto kancelarije, odnosno da li

se nalazi u upravi ( cenrtralnom objektu ili

van nje. U Upravnoj zgradi ve u mo imaju

oni slubenici, sekretarice, koje su na spratu

od onih ispod.

- raspored sedenja u radnikom autobusu,

gde stariji po stau imaju svoja mesta za

sedenje.

- dolasci slubenim automobilom samo

upravnik ulazi u krug zatvora sa slubenim

vozilom ), ostali zaposleni svoje limuzine

parkiraju ispred zatvora.

- zatvorski rukovodioci sa pojedinim

slubenicima koji im nisu po volji

razgovaraju samo preko disciplinskih

postupaka, koje pokreu prema njima.

Pojedinac protiv kojeg je pokrenut

disciplinski postupak je stavljen u poziciju

u kojoj je ve unapred odreena visina

kazne novane kazne. Disciplinsko

kanjavanje uticajnog pojedinca ima za

cilj da zaplai i ostale zaposlene da budu

mirni i posluni.

- ritualno postrojavanje strae svako jutro uz

nadzornikovo rasporeivanje straara na

straarska mesta, gde se nareenja

izvr avaju bez pogovora. Omiljeno je

''dizanje'' na karuale neposlu nog ili mladog

straara koji dvaneset sati provodi sam sa

sobom. Im straaara kome karaula prija.

- ritual ispijanja kafa znaaj olje u

distribuciji mo i meu zaposlenima ,

najbolji pokazatelj mesta pojedinca na

nevidljivoj lestvici rasporeda dru tvene

mo i. Rukovodioci smatraju da imaju

prioritet kada naruuju porudbinu u bifeu.

Najdue na porudbine ekaju vaspitai koji

imaju kancelarije van Uprave.

- nain sazivanja kolegijuma se prenosi i

na ritualne sastanake slube ime se

mistifikacije posao rukovodilaca koji preko

tih aktivnosti izdiu sebe iznad bilo kog

propisa i zakona, i time jaaju mo.

- raspored sedenja na sastancima, gde

blizina efu znai podr ku , a udaljenost od

njega -bojkot. Mada ima i prkosnog sedenja.

-sedenje za dorukom, svakodnevna

predstava koja se odvija u slubenikom

retoranu, gde se odlazi tokom radnog dana

bez urbe, od Upravne zgrade do restorana.

- teatralni odlazak na doruak iz Uprave po

principu : Svo ovo vreme sveta je na e.


7

- Najhomogeniji slubena lica koja uvek

dolaze na doruak, odnosno ruak su

majstori instruktori iz Pogona.

- Sluba obezbeenja naruuje hranu, koja

se na tacnama donosi na radna mesta. Ne

retko se de ava da se tanjiri nakon

zavr enog obroka, odloe i spu taju na pod

ili zemlju.

- fenomen dvorske lude, da se ef

razveseli u kojoj je pojedinac , obino stariji

straar, glasnogovornik elite na javnim

mestima autobusu, slubenom restoranu

izbacuje parole, koje veliaju rukovodstvo..

- neprijateljski znak, demonstrativan izlazak

iz prostorije kada osoba koju ne simpati ete

ili imate konflikt sa njom, ulazi u neki

zajedniki prostor gde se nalaze druga

slubena lica.

- statusni simboli su mesto i veliina

kancelarije,( uz obavezno tapaciranje vrata )

- posedovanje dva mobilna telefona :

sekretarica kao simbol mo i uz kori enje

slubenog auta potvruje fenomen

postojanja malih Bogova u zatvoru, koji

nose sa sobom po dva mobilna.

- vaspitai i sva slubena lica svakodnevno a

osuenici , kada izlaze van zatvora, se

prisiljavaju da prolaze kroz skener kada

ulaze i izlaze iz ustanove,

- u grupi straar koji dri ruke u depovima

ili na leima, je glavni u grupi i on efuje.

-roktanje u telefonsku slu alicu kao

agresivno - animalni znak komunikacije

meu slubenim licima se sprovodi

uglavnom od strane slube obezbeenja

prema mlaim vaspitaima. Nakon roktanja

dolazi do svojevrsne katarze kada se svi

prisutni smeju.

- teatralna etnja rukovodilaca lete i

kolegijumpreko kruga, prilikom obilaska

ustanove daje , jasnu poruku osuenima i

zaposlenima da se zna na ko je glavni.

-podela zaposlenih na one koji uvek

dorukuju u restoranu, majstori iz pogona, i

one koji nikada ne jedu u restoranu ve

svoju hranu nose od ku e govori o higijeni

u slubenom restoranu i nainu spremanja.

- izlazak u grad za vreme radnog vremena,

je dobar znak neije mo i, jer nekima je sve

dozvoljeno a nekima- ni ta ,pogotovu

vaspitaima koji sede u svojim

kancelarijama kao elijama .

- odlazak na edukacije, seminare u

inostranastvo ue e u projektima je

omogu eno samo odabranima, koji uz to

imaju pravo i na prekovremene sate , kao

dnevnice ( dinarske i devizne ).Oni imaju

malo zatvorsko iskustvo ali veliku podrku.

- sistem godi njeg ocenjivanja se zasniva na

forsiranju svojih ljudi dok onima kojima nije

dozvoljenio napredovanje u slubi daju se

prosene ocene da ne bi napredovali.

- sistem ogranienog kretanja odnosi se pre

svega na vaspitae koji su i fiziki odvojeni

od upravne zgrade, zidom i nalaze se u

tunelu sede i u svojim kancelarijama kao

kavezima, u kojim su prisiljeni da sede.

- Ustvari rukovodioci su usavr ili dranje

vaspitaa u kancelarijskom pritvoru u

kojima ih dre , nevidljivim zabranama i


8

izmi ljenim obavezama, prekomernim i

nepotrebnim admistriranjem.

- sistem ograniene komunikacije sprovodi

zatvorska elita koja je sama sebi dozvolila

da nosi mobilne telefone, dok svim ostalim

slubenicima uno enje mobinih telefona u

zatvr je strogo zabranjeno.

- svoju superiornost i mo u odnosu na

ostale slubenike zatvorska elita je

materijalizovala i potvrdila svojim

zakljuavanjem i nainom ulaska u nju, pri

emu vrata otvara deurni nadzornik

pritiskom na magnetno zvono.

- sastanci se odravaju za banalne stvari kao

to je svinjski grip dok se rasprava oko

novina u radu kao to je recimo, promena

naziva Slube za prevaspitanje u Slubu za

tretman, izbegava.

Pod nevrbalnu komunikaciju u zatvoru

mogla bi se podvesti Sisematizacija radnih

mesta zaposlenih u zatvoru. Ona se stvara

po meri pojedinaca, koji se preko nje

nagrauju a istoveremeno pojedinci

kanjavaju. Sistematizacija je glavni

generator uravnilovke meu zaposlenima.

B. Neverbalna komunikacija meu

osuenima:

Meu osuenim su zastupljene sve vrste

kontakata telom , koje je Majkl Argaj

razgraniio kao vrste dodirivanja :

tapanje, pljeskanje, udaranje pesnicom,

tipanje, milovanje, drmusanje,

ljubljenje, lizanje, dranje, voenje,

grljenje, uplitanje, utiranje, glaenje,

golicanje . ( Veinrajt,2001:81) . U

sledeam tekstu navodimo kako izgleda

osueniki homoseksualni in:

Davor Filakov, Sombor

Primer br. II

EMANUELA KAO INPSIRACIJA

Kada je osueni U.N. do ao u dom

rasporeen je u IV sobu i V vaspitnu grupu,

a kasnije U.M. je .B. doveo u drugu sobu

u V vaspitnu grupu uz odobrenje vaspitaa

pr. .K. i spavao je pored mene krevet

do kreveta , Od samo poetka U.M. poeo

da se sa mnom zeza pederski , da bi

jednog dana predloio da napravimo brane

krevete, a ja sam bio iznenaen i pitao sam

ga da li se ali, a on je pre ao preko toga.

Jednog jutra u novembru pro le godine za

vreme ustajanja pri ao je mom krevetu i

uhvatii me za nogu, i gledao me u oi , i sam

sam bio iznenaen pa sam i ja njega

pogledao u oi, postali smo bolji drugovi , a

zajedno smo provodili najve i deo vremena

kako na radu tako i van radnog mesta.

Jedne veeri u novembru pozvao me je u

sobu u svoj krevet da mi pria o gradu N. O

jednoj devojci . Oti ao sam i legao u krevet

kraj njega. Odjednom je spustio ruku pored


9

mene i uhvatio me za polni organ. Skoio

sam i oterao ga u p..... materinu, rekav i da

je on peder i da se vi e ne pribliava meni.

Pristali smo da se viamo i da se druimo do

Nove godine. Kada se doek zavr io i kada

smo se vatili sa gledanja televizora, oti li

smo u sobu. Svukao sam se, oprao noge i

zube i legao u krevet , a U.M. je ostao u

hodniku. On je kasnije do ao i legao u

krevet gde spava .B. , koji je oti ao na

nagradno odsustvo za Novu godinu.

Odjednom je ustao i do ao na moj krevet. U

istoj sobi su bili P.M. koji je sve video dok

su V.R. i V.N. spavali.

Kada je seo na krevet poljubio me u obraz,

ja mu nisam davao otpora, a on je ustao i

poeo da me a uvija kukovima po sobi

i pitao me da li mi se svia ovako ne to. Ja

sam ga gledao i utao. Dok sam ja leao na

krevetu , on mi je ponovo pri ao i pitao kako

mi se sviao film Emanulea , koji se taj

dan prikazivao. Odgovorio sam mu da mi se

mnogo svideo. Pitao me je kako bi bilo kada

bi zajedno bili u krevetu. Rekao sam mu da

bi se pona ao kao da sam sa devojkom.

Zatim me je pitao da li sam bio u ovoj

situaciji i mazio pedare, kada bi ga imao

pred sobom. Rekao sam da bih ga mazio .

P. Je rekao da li imate ne to pametnije da

radite ili idite da spavate. U.M. mi je dao

kljueve od svoje kasete i ja sam oti ao i

doneo supermint pa ga dao P....

Febrauara 1981g. Izjavu dao, osuenik :

T.V. Izjavu zabeleio nadzornik : P.B.

....................................................................

Mesto u stroju odnosno redu za

postrojavanje je ponajbolji neverbalni znak

mo i svakog osuenog u zatvoru, jer nije

isto biti u prvom ili drugom redu, na poetku

i na kraju stroja. Glani osueni predaje stroj.

Na muzikim koncertima kolektivci sede u

prvim redovima dok kako se mo i uticaj

osudjenog smanjuje tako se i njegovo mesto

u redovima pomera prema vratima. Mesto

spavanja u grupi , odreuje takoe neiju

mo , po kojoj jaki kolektivci spavaju u

samicama, vojnici u sobama po dvojica,

dok ugroeni marginalci klo ari spavaju u

poetnim sobama i po pet est u jednoj.

U TV Sali gde se nalazi TV aparat takoe

postoji raspored sedenja. Glavni osuenik na

grupi je ona koji kod sebe dri daljinski

upravlja programa. Sedenje za rukom

takodje pokazuje ko je jak i glavni jer oni

sede na krajevima klupa i pred televizorom

su takodje neprikosnoveni, jer sede prvi

ispred njega. Svoju mo osueniki

kolektivi demonstriraju preko naina

koris enja prostora-kruga . Jer etnjom po

krugu osudjeniki kolektivi kao polu-vojne

formacije, demonstraju mo i prema

formalnom sistemu I drugim osudjenicima .

Sa time oni procenjuju granicu trpljenja,

odnosno kako formalni sistem reaguje na

njihovo pona anje. Odnosno da li ih prihvata

kao ravnopravnog partnera u pregovorima.


10

Sa osvajanjem teritorije Doma kulture

neformalni osudjeniki sistem kontroli e

itavu zgradu preko dostupnosti prostora

svojim kolektivcima u tzv. sekcijama ali

i kroz itanje novina, gledanje filmova,

kori enje sportskih terena., teretane, kafi a.

Nevidljivi zabrane, ulaska u pojedine

prostore, kao to je osudjeniki kafi ,

teritorije osudjenikih kolektiva u Domu

kulture I preraspodela prostora izmedju

kolektiva, tako se zna ko sme da ue u

sportsku svlaionicu, likovnu sekciju, a ko

dri razglas , biblioteku. Najve u mo meu

osuenima ima onaj ko koristi sve prostore

kao svoju linu teritoriju a da , pri tome nije

disciplinski kanjen, odnosno sankcionisan

od formalnog sistema. Najbolje mesto gde

se moe sagledati struktura neformalnog

osudjenikog sistema, su muziki koncerti u

Domu Kulture. Na njima, kao, vojnici

lanovi osuenikih kolektiva sa svojim

liderima zauzimaju najbolja mesta, ispred

bine:

Osueni tzv. Kolektivci u prvim redovima

na koncertima u Domu kulture.

B 1. neverbalni komunikacijski znakovi

meu osuenima su :

-mesto osuenog u stroju, mesto gde sedi u

trpezariji, mesto gde spava na grupi, mesto

gde sedi kada se gleda televizor, da li ori

tome dri daljinski u ruci , su veoma bitni

indikatori neije mo i i uticaja meu

osuenima.

- patike kao najai osueniki simbol i

neizostavni mobilni telefon, jer im , po

ZIKS-u jo uvek nije dozvoljeno da voze

automobile i motore po krugu.

-osueni koji rade u garai dovoze slubena

vozila do uprave , i pri tome su bitni.

-teritorijalna ekonomija je veoma vana za

osuenike, odnosno prostore koji oni

pretvaraju u line teritorije i opremaju

tehnikom , muzikim ureajima,

televizorima

- osueniki kafi u Internatu, sportska

svlaionica u Domu Kulture, Kotlara su

zapravo tabovi tzv. osuenikih kolektiva

gde sede lideri i odreuju ta ko sme a ta ne

sme da radi.

-osueni konobari su glavni prenosioci

bitnih informacija iz uprave na krug.

-pona anje osuenih na muzikim

koncertima, je skoro uvek otvorena poruka

NOS-a .

C. Komunikaciji izmeu osuenih i

zaposlenih :

Pozdrav pruanjem ruke vaspitau, od strane

osuenih je jedno vreme bila novina koja je

govorila o pove anom stepenu intimizacije

izmeu osuenih i zaposlenih. Pruanje ruke

se kao epidemija tokom 2008 g. irila po

zatvoru. Dokle, to su bile situacije u kojoima


11

su osueni prvi koji pruali ruku vapitau ili

nekom drugom slubenom licu. U svemu

tome postavilo se glavno pitanje: Da li je

to prijateljska ruka, ili ruka koja demonstrira

mo .? Ne zaboravite da se rukovanje

razvilo kao gest namenjen pozdravljanju ili

overavanju pogodbe, stoga je potrebno da

uvek bude toplo, prijateljsko i pozitivno .

upozoravaju Alan i Barabara Piz u svojoj

knjizi Definitivni vodi kroz govor tela ,

Mono&Nama , Beograd 2005. koji navode

nekoliko stilova rukovanja .

C. Neverbalni znakovi u komunikacija

izmeu osuenih i zaposlenih :

Osueni neverbalno komuniciraju sa

slubenim licima : pljuvanjem, psovkama

iza lea , tipa : Jebem te usta, glasnim

govorenjem, lupanjem na vrata kancelarije

vaspitaa, zamahivanjem reketom za stoni

tenis u Domu kulture, pojaavanjem muzike

sa zvunika, lupanjem sa vratima pri izlasku

iz kancelarije, preko tehno muzike, koja ima

negativnu poruku od strane osuenika prema

slubenim licima.

Ekstremni negativni komunikacijski znakovi

koji se manifestuju u pojedinim situacijama:

presretanjem i naskakanjem, podrigivanje,

prdeom, pljuvanjem u pravcu vaspitaa,

histerino smejanje -nazor, zatravanje,

ulasci u vaspitaku kancelariju sa kucanjem

ili lupanjem, uz glasnu muziku iz kafi a ili

nekog osudjenikog prostora,sportske

svlaionice, stacionara odvija se

svakodnevna komunikacija izmedju

slubenih lica i zaposlenih. Osueni su

godinama svakog jutra , bacali papire i

otpatke, prosipali prljavu vodu kroz prozore,

koja je padala ispod prozora njihovih

vaspitaka kancelarija. Sem toga omiljeno

im je i prosipanje ribljeg ulja iz sardine koje

se ne moe ni jednim sanitarnim sredstvom

oprati. Ispred Doma kulture, svakodnevna je

pojava da se osudjeni presvlae I skidaju bez

imalo stida i srama, i ako imaju svlaionice.

Ovaj svojevrsni '' striptiz '' je najverovatnije

usmeren prema enama koje rade u Upravi.

Neverbalni znakovi se uviaju najbolje u

prvom razgovoru sa osuenim, kada se

uoava njegov ekonomski status, stav ,

dranje (plaljiv, oputen..) i pogled ( da li

se mrti ili ne). Tako onaj osueni kome se

uri na krug ,( ima topao prijem) , gleda

kroz prozor i uri mu se da izadje iz

kancelarije. Osueni koji je skromno

obuen , obino je fiziki ugroen ( ima

hladan prijem ) , i njemu se ne uri na

krug .

- dobar neverbalni znak je i pona anje

osuenog u kancelariji vaspitaa, i van nje,

kada je okruen sa drugim osudjenicima-

publikom , prema vaspitau:

- Osueni koji ima ujednaeno pona anje

prema vaspitu kada je sa njim nasamo u

kancelariji i van nje, pred publikom

odnosno drugim osuenima je primer

dobronamernog pona anja.

-pozdravljanje ustajanjem: osueni obino

svim uniformisanima licima ustaju, dok

civilima prema slobodnoj proceni. Ako

osueni ustanu bez naredbe to je znak da

iskreno po tuju, slubeno lice.

- u proseku osueni najprisniji odnos imaju

sa straom koja najvi e vremena provode sa

osuenima, pa sa majstorima, pa tek , sa


12

vaspitaem gde su odnos i konmunikacija

povr ni i sraunati na neki interes .

- na sastancima sa vaspitaima glavni

opsueni sedi preko puta vaspitaa i on

praktino vodi sastanak jer on ima glavnu

re, svi ostali ute, to je kao kao model

komunikacija prenet i meu zaposlene, pre

svega zatvorske vaspitae koji dre

sastanak gde nema dijaloga ve samo

jednosmerna komunikacija od

podredenog prema efu.

- straa spavaone gde su se nalazile vaspitne

grupe sa po 40 osuenih uvee je

zakljuavala, kao to sada ini i sa elijama.

- osuenik koji radi u bifeu uprave i koji

kuva kafe i ajeve moe slubeniku kome je

ne to zasmerio da mu '' pljune u kafu''.

Obino kada osuenik pljune u kafu on je

donese sa osmehom nekom slubenom licu.

Poljski WC-e u zatvoru ne postoji ali umesto

uavaca su uvedene obavezne klozet olje.

C. UPOTREBA GUMENE PALICE

Naje i razlozi upotrebe gumene palice

od strane slube obezebeanja prema

osuenim licima u KP Valjevo tokom

1980 g. Uzorak ine trideset ( 30)

Izveataja o upotrebi gumene palice, koji

su sadravali datum , tano vreme i mesto

kada i gde se intevencija desila; centralno

mesto u izve taju je dato straaru koji je

intervenisao i ukratko opisao ta se desilo;

ispod njega je rukovodilac Slube

obezbeenja navodio mi ljenje da li je bila

opravdana upotreba gumene palice u

skladu sa ZIKS-om i Propisu o upotrebi

sredstva prinude. Na kraju se navodil i da li

je i upotreba palice nanela tetne posledice

po zdravlje osuenih. Zanimljivo da je

mesto na obrascu koje je bilo odreeno za

Miljenje referenta ( vaspitaa) , ostajalo

prazno- nepopunjeno. Re enje sa peatom i

potpisom upravnika se dosavljalo : Slubi

obezbeenja, SUP- u i u lini list

osuenog. Ipak, meu osuenim postoji

krilatica: Daj boe da me strae bije.

1.TUE I MEUSOBNA

ZAIKAVANJA OSUENIH :

Tue meu osuenima su se de avala u par

oblika;

a. kao tua slabijeg osuenog , koji nije

pruao otpor od strane jaeg osuenika u

nekom od skrivenih ( zatvorenih)

zatvorskih prostora u WC-eu ili prostoru

tzv. Doma kulture gde osueni provode

slobodno vreme po svojim tzv. Sekcijama,

koje su pokri a za nihovo neformalno

grupisanje) . Primeri:


13

apo povlaenju u grupu u 20. I 50min. U

prostorijama vaspitne grupe u WC-eu

osueni .B. je maltretirao osuenog T.V. a

zatim je poeo da ga tue dok je osueni T.

Izbegavao da mu prui otpor. ....;

upotrebio sam gumenu palicu nad osuenim

iz prijemnog odeljenja .G. , koji je

prekoraio ku ni red, zlostavljaju i

osuenog G.B. upotrebom gumene palice.

b. ... za vreme obilaska osuenih u

kolskoj radionici naao sam osuenog

P.N. da tue osuenog P.S. tako da je

osueni S. Bio onesveen od udarca i ila

mu krv na nos i usta. Na moj poziv da

prestane da udara osuenog S.N. se

ogluio , tako da sam prema njemu

upotreebio gumenu palicu cilju zatite

osuenog S . i primorao N. Da prestane sa

tuom.

c. tua izmeu dva osuena tzv. Ferka

koja se de avala uglavnom iza Doma

kulture:...Do lo je do meusobne tue na

klupi ispred Internata izmeu osuenog

M.G. i .D. Na upozorenje da prestnu sa

tuom . Je to odmah uoio, dok M. G. nije

hteo , pa sam istog udario gumenom

palicom, ime sam spreio dalju tuu.

Slian dogaaj se desio i u Prijemnom

odeljenju u kome je tuu primetio straar

sa Kapije..

d. Oko19. . Osueni V.J. je napao

osuenog B.N. tako to je V. J. Na silu

podigao sa stolice B.N. koji je gledao TV.

program

c. ... Osueni D.J. koji je iz graanstva

poznavao boks kada je do o na radno

mesto saznao je da je otkriven u pravljenju

pravljenju noa pa je istovremeno stupio u

fiziki obraun sa osuenim D. S. I to tako

to ga je jakim udarcem pesnice u bradu

izbacio iz totalne ravnotee usled ega je S.

Pao i u padu udario potiljkom glave na

eki koji se nalazi na podu .. Istog dana

osueni S. Morao je biti podvrgnut daljem

leenju u KPD - Bolnici, nakon ukazane

lekarske pomo i u Medicinskom centru u

V.

c. Na ruku gaao drugog osuenog u

glavu sa napravljenom grudvom od hleba.

2.VERBALNA ILI NEVERBALNA

PROVOKACIJA ( VREANJE) :

a. Vreenje pripadnika slube obezbeenja

prilikom postrojavanje pred spavanje, preko

komentarisanja njegove uniforme u kojoj

lii na varogaca ili po tara.: ..za vreme

raporta po povlaenju obratio mi se osueni

G. . sa reima da sam pogre io profesiju.

Drugi osueni P.B. se nadovezao na ovu

provokaciju i rekao da mi je bolje pristajala

po tarska ili uniforma gradske isto e. Ja

sam ga opomenuo da se tako ne pona a , ali

je osueni i dalje ironisao , da bi potom

istakao da je i on bi po tar u civilstvu.

b. Prilikom nailaska straara drao noge

podignute na drugu stolicu . Kada ga je

straar drugi put opomenuo da skine noge

sa stolice on je : krajnje ironino i drsko

rekao : ta ti ima sa mnom, pusti me na

miru.

c. Prilikom radova osuenih iz Prijemnog

reagovao na pojavu straara reima:

Majstore, teraj odavde ovog Viskija. ;

vreao majstora D.D sa reima: ubre

jedno. Kada ga je majstor opomenuo da e


14

ga prijaviti strai on je bio vrlo drzak

prema njemu rekav i mu: Ko druka taj se

uka. Prilikom odbijanja nareenja

majstora intruktora pri ao mu straar kome

mu je rekao : Koji si ti k.... da mi

nareuje

d. ajedno sa radnikom strae A.M. nalazio

sam se u hodniku internata kada su osueni

po li na spavanje. Jedna grupa je ostala, a

meu njima osueni P.M. Naredio sam

svima da idu na spavanje ali me je osueni

P. M gledao sa puno ironije, a onda se

okrenuo prema meni rekav i da komandiru

M.A. ( koji nema prezime na i ) : Imam

da ga pitam neto iz spoljne politike. Ja

sam ga odgurnuo i njemu je ispao e er i

kafa iz ruku. On je potom podigao ruke , a

ja sam primenio sredstvo prinude...

3. NAPUTANJE RADNOG MESTA i

IZBEGAVANJE RADNIH OBAVEZA:

a. Upotrebio sam gumenu palicu jer je

samovoljno napustio radno mesto bez iijeg

znanja i odobrenja.Napominjem da je H. i

ranije napustio radno mesto bez prethodnog

javljanja, za to je upozoravan. Meutim on

je i pored toga napustio radno mesto ( u

zatvorskom pogonu. p.r. .K. bez

prethodnog javljanja i da se samoinicijativno

ne udaljava.

b. kada je majstor primetio da ga nema na

radnom mestu , uputio se prema meni da ga

prijavi, a u tom trenutrku osueni .S. je

bio iza ku ice gde je bio sakriven. Kada sam

pitao osuenog to se skriva, on poeo

vikati i drsko se pona ati prema meni i

majstoru V. Govore i da ima prvo da se

odmara 15 minuta....

c. Oko 9 iz grada do ao je kamion radi

utovara u ke. Tada je majstor A. rekao

osuenima da treba da se utovari kamion i

svi su pri li , osim osuenog T.M. koji se

sakrio iza vrata radionice. Kada sm ga

pozvao on se pravi da ne uje i ne vidi. Tada

sm oti ao kod njega i naredio mu da baci

cigaretu i da podje da utovaara kamion. I

posle dva tri puta ponovljenog mog

nareenja osueni se oglu io reima: Ko si

ti da mi nareuje i tera me da radim.!?

..upotrebio sam palicu udariv i ga dvatri

puta po dozvoljenim delovima tela. Posle

toga on je pobegao prema Upravnoj zgradi.

Sad u ja kod upranika pa u ti

pokazati koga ti bije palicom! - vikao je.

d. ... prilikom obavljanja poslova u

samicama, naredio sam V.R. to mu je bila

dunost a i njegov je red bio da oisti.

Osueni je odbio moje nareenje govore i:

Uop te ne dolazi u obzir da ja to oistim.

Ja sam ga ponovo upozorio da izvr i moje

nareenje dok se on ciniki podsmevao i

trljao ruke. Osueni je posle upotrebe palice

( 2-3 puta po zadnjem delu tela sve oistio i

sasvim je imao drugi stav prema meni.

e. Osueni odbio nareenje nadzornika P.

Da ide na posao u kolsku radionicu

vikaju i da ne e i i na posao nego zahteva

da ga nadzornik zatvori u samicu.

4.BRIJANJE GLAVE ,

NEDOZVOLJENO PODIIVANJE I

TETOVIRANJE :

a. Upotrebio sam palicu to je osueni

prethodne veeri obrijao pola glave i ujutru

do ao takav na radno mesto, koje je


15

samovoljno napustio i oti ao da brije drugu

polovinu glave..

b.Oko 9 . 13. Aprila sam obilazio vaspitne

grupe i tom prilikom sam opomenuo

osuenog P.N. da ne vr i nedozvoljene

poslove, to jest da ne vr i podr i ivanje

osuenih. Meutim on se sakrio na krug i

pod i ivao osuene i dalje. Opet sam ga

opomenuo i skenuo mu panju da to vi e ne

ini, jer u u protivnom preama njemu

primenjivati stroije mere i on je obe ao da

ih vi e ne e. Posle pola asa ja sam se

ponovo vratio gde sam ga pre na ao, a on

je i dalje radio ono to mi je pre tvrdo

obe ao da ne e vi e. Pozvao sam ga sa

mnom a on je poeo da se buni i da prua

otpor..Udario sam ga dvatri puta po

dozvoljenim delovima tela..

c. Oko 15.30 min u leto na ao sam

osuenog M.J. da se tetovira u koli u WC-

eu. Prilikom pretresa i oduzimanja predmeta

s kojim se tetovirao isti je bio vrlo drzak i

poku avao je da sakrije i baci predmete.

Upozorio sam ga da u upotrebiti gumenu

palicu ali je on bio drzak rekav i: Dok je

milicije neu govoriti istinu....

5.BEKSTVO ( pokuaj , posle neuspelog

bekstva i prijavljivanja u SUP ) :

a. U leto oko 20,15 osueni J.S. je

poku ao bekstvo iz Doma, tako to je

skoio kroz prozor trpezarije na kome je

bilo razbijno staklo. Potrao je prema

unutra njoj ogradi , ali je bio prime en od

radnika strae na Kapiji koji je potra i

skrenuo mu pravac, pa je osueni pored

kuhinje utrao u podrum internata u kojem

je bio mrak. Sa dvojicom kolega poeli smo

da pretrajemo podrum, gde se on prikrio

za jedan betonski zid. Uz pomo baterijske

lampe smo ga primetili , a on je poku ao da

bei na drugu stranu poduma, ali ja sam ga u

tome spreio upotrebiv i gumenu palicu.

b.Radnik SUP-a . priveo je N.S. koji je

izvrio bekstvo iz ovog Doma, na nain

skrivanja u vree sa ukom koja je

izvoena domskim vozilom. U toku

ispitivanja osueni je svojim pona anjem

poeo provokativno delovati izbegavaju i

da govori o nainu izvr enja bekstva iz

Doma. Upozorio sam ga na pona anje a

istovremeno mu ukazo na neke injenice do

kojih sam do ao proveravaju i injenice

radi poketanja disciplinskog postupka protiv

radnika strae M.M. Poeo je odmah

govoriti da ne e da kae kako je izvr io

bekstvo i poeo uslovljavati kako ga ne

smem zatvoriti u samicu bez odluke

upravnika. Prilikom mog poku aja

sprovoenja u samicu on je najpre pretio da

e se ubiti a potom kada sam poku ao

zahvat, on je unuo. Tada sam uzeo palicu

i sa nekoliko udaraca u predelu zadnjeg dela

tela prinudio na poslu nost i izvr io

nareenje...Narednog jutra obvestio sam

zamenika upravnika da je osueni vra en i

da je zatvoren u samicu.

c. Osueni A.D. je izvr io nasilno bekstvo

29. novembra 1980. Tada nji dravni

praznik Dan republike pr. .K. iz Kruga

Doma oko 16,30. Tako to je prethodno

do ao u Kotlarnicu , maltretirao osuenog

R. . u napitom stanju, a zatim iza ao iz

kotlarnice. Preskoio je unutra nju ogradu

u pracu agregata i pored hale oti ao u

pravcu karaule broj 5, popeo se na karaulu i


16

skoio preko ograde. Posle lutanja po gradu

trae i oca i majku do ao u SUP Valjevo,

odakle smo ga preuzeli ja i kolega M.M.

Prilikom rekonstrukcije dogaaja i

prikrivanja injenica i maltreriranja osu.

R.Z. ja sam istog udario par puta po

dozvoljenim delovima gumenim palicama.

6.UNITAVANJE ALATA U POGONU

:

U Metalnom Pogonu kod majstora D.L.

osueni I.F je dobio ispravnu brusilicu da

radi. On je ubacio ekser u brusilicu i tako

o tetio i onesposobio za rad, pa je prijavio

majstoru da je brusilica neispravna.

Majstor, mu je dao i drugu brusilicu, ali je

osueni F. I u drugu stavio ekser i o tetio je.

Majstori su do li kod mene i prijavili ga . Ja

sam oti ao i pozvao osuenog F. Koji je i

pema meni bio drzak ..

7.POKUAJ NAPADA NA STRAARA

( KOMANDIRA) :

a.Po mi ljenju rukovodioca slube

obezbeenja: Osueni H.O. je pre bilo

kog kontakta sa straarem zgrabio palicu

rukama iz ega se moglo oekivati da doe

do fizikog napada na straara.. U izjavi

straar je neveo: ...i ao sam od tale sa

dvojicom kolega da naemo neke osuene,

u ku ici. Jedan kolega je uzeo lotre i popeo

se videv i da neko spava na krevetima. Ja

sam oti ao do vrata koja su bila zakljuana.

Skinuo sam palicu i tad je neko otkljuao

vrata. Kada sam se peo i hvatao osuenog

H.O. on se odmah uhvatio za palicu a ja se

nisam jo ni popeo u ku icu..Tada sam ga

tresnuo( udario pesnicim) levom rukom u

lice i on je palicu pustio...Kada sam palicu

upotrebio uz pomo jednog kolege, osueni

H.O. je pobegao u farbarsku radionicu, i na

moj poziv da poe u upravu kod deurnog

doma S. On je rekao neka doe S. Potom je

razbio staklo i uzeo u ruku. S. Je do ao i

odveo osuenog i saslu ao., S. ga je posle

razgovora pustio odmah da ide da radi na

svoje mesto.

b. Kada sam u ao u samicu osuenog M.G.

video sam s vrata da je palaa odvaljena , pa

sam pretpostavljao da se isti pripemio za

napad, znaju i o kakvoj se linosti radi jer

sam kod njega prona ao, pre par dana,

pripremljen no za tuu sa osuenim .S. .

Kada sam ga sa vrata pitao to je polomio

palau on je bio vrlo drzak zauzimaju i

poziciju za napad, pa sam je odmah prema

istom upotrebio gumenu palicu udariv i ga

dvatri puta po dozvoljenim delovima tela i

tako ga primorao na poslu nost i pristojno

pona anje kako je predvieno Ku nim

redom Doma.

ZAKLJUAK: Ono to pada u oi da se

prilikom pisanja izve taja o Upotrebi

sredstava prinude, nedostaje mi ljenje

vaspitaa ali i izjava konkretnog osuenog

prema kome je prinuda provedena.

Primetno je da su osueni imali vi e

poverenja u vi e pretpostavljene , odnosno

nadzornike ili upravnika sa kojim su traili

razgovor. U nekim situacijam vidljivi su

slabosti formalnog sistema, odnosno

uprave. Recimo u situacij kada se fiziki

interveni e prema osuenom koji je u aprilu

mesecu pod i ivao osue po celom Domu ,

postavlja se vi e pitanja. : ta je on to loe

radio, ako je podiivao svoje drugare?

Drugo pitanje je za to zatvorska uprava


17

nije organizovala pod i ivanje osuenih,

nego su oni morali sami da se organizuju?

Pada u oi da je upotrebljena sila prema

osuenom koji je pobegao preko karaule, i

prijavio se sam SUP-u. , prehodno trae i

roditelje. Tog dana je bio dravni praznik

Dan republike, pa je opravdano da je

osueni oekivao roditelje u poseti koji se

nisu pojavili. Naravno, u mnogim situacijam

kada su pre svega radne obeveze i njihovo

izbegavanje u pitanju, kao i ru enje

autoriteta, vreanjem i provokacijam,

upotreba sredstva prinude ima smisla. Od

svih najbolji je primer osuenog koji je

prilikom izdravanja kazne najpre izriito

odbijao i enje poda , da bi posle dva tri

dobijena udarca pendrekom po zadnjim

delovima tela, bespogovorno izvr io rednu

obavezu. Takoe, smatramo da su

intervencije slube obezbeenja opravdane

u situacijma razvaanja u tuama,

pogotovo kada jai i dominatniji bije

slabijeg osuenika od sebe,i koji mu pri

svemu tome ne prua otpor. Kao

viegodinji vaspita bio sam u prilici da

shvatim da se pojedini osueni niega ne

boje osim batina. Njima pria sa

vaspitaem ni ta ne znai. Tako kao

poetniku, mi se se de avalo da osueni koji

doe kod mene u kancelariju , zaponem

neku pounu priu. Posle desetak minuta

osueni me pita: Vaspitau imate li

cigaretu ?. De avalo mi se nebrojeno

puta da mi se osueni urla spod prozora ili

lupa na susedna vrata, svestan da kao

vaspita ne smem prema njemu primeniti

fiziku silu, koju u mnogim situacijama

neopravdavam. Ali smaram da u radu sa

osuenim licima, treba praviti veliku

razliku izmeu dva pojma: discipline i

torture.

D. KARAKTERISTIKE

NEFORMALNOG GRUPISANJA

OSUENIH ALBANACA

..na zemljanoj kugli postoji vie ivota i

to jedan bez okova, zidova i uvara nad

glavom, a drugi ivot sa okovima,

uvarima, koji je otvoren i zatvoren ivot,

ali on je mnogo interensantniji od prvog,

jer sve patnje i muke ine te jo jaim i

smelijim ..onaj ovek koji ne zna za patnju

on ne zna ta je ivot, zato ivi i zato pati i

da sam za sebe nije znao da je ovoliko

izdrljiv i siguran u svoje sposobnosti. (

Albanski osuenik u KPDomu V. 1989 g.

)

Tokom druge polovine osamdesetih godina

u Zavod za maoletnike u grupama su

pristizali osueni Albanci sa Kosova. Njima

je sueno od strane Vojnog suda za tzv.

iredentizam i separatistike aktivnosti

tokom sluenja vojnog roka u JNA . Sueni

su na zatvorske kazne ( uglavnom

trogodi nje, ali i onih do osam godina i za

krivina dela PROTIV OSNOVA

SOCIJALISTIKOG SAMOUPRAVNOG

DRU TVENOG URE ENJA I

BE BEDNOSTI SFRJ : zbog izvr enog

krivinog dela udruivanja radi

neprijateljske delatnosti iz. l. 136. St.1 ;

osuen na kaznu zatvora od tri 3 godine

zbog izvr enog dela neprijateljske

propagande iz.l.133. st. 1. KZ SFRJ.;

osuen na kaznu maloletnikog zatvora od

dve /2/ godine zbog izvr enog krivinog

dela udruivanja radi neprijateljske


18

delatnosti iz. l. 136. St.1 u vezi l. 122, K

SFRJ. )

Po svim svojim karateristikama oni

podesaju na jedan prosean militantni

osueniki kolektiv sa svim svojim

karakteristikama: postojanju lidera,

tajnosti, hijerarhiji svojih lanova i

ilegalnim aktivnostima.

Ono to je bitna razlika je znanje

albanskog jezika koje je i lo u prilog

osuenima sa Kosova jer slubenici

zatvora nisu mogli razumeti njihovu

verbalnu komunikaciju. Takoe injenica

je da su platformu svog delovanja Albanski

osuenici gajili na manje vi e ujednaenoj

i ostra enoj separatistikoj-

nacionalistikoj infekciji, dok prosean

osueniki kolektiv svoju homogenizaciju

zasniva na razliitom stepenu kriminalne

inficiranosti svojih lanova.

Takoe se moe uoiti da je boravak

Albanskih osuenika bio veliki teret za

celokupnu ustanovu, jer su oduzimali

veliku enargiju slubenicima, poev od

straara, preko vaspitaa, deta iranog

inspektora do upravnika. Zanimljivo je da

kao i sada se primenjivao institut

Uslovnog otpusta kojeg su neki Albanski

ouenici koristili i preko njega ostvarilavli

skra ene kazni, a neki i bojkotovali U.O.

Incidentne situacije poput zatvaranja

Albanskih osuenika u samicu , zbog

odbijanja rada, pokazalo je slonost i

solidarnost, jer su svi ostali njihovi

zemljaci prestali da rade, to su potvrdili

svojim izjavama i potpisima.

I. TA SU ZAGOVARALI

ALBANCI PRED SMRT ENVER

HODE 1985 g.

....Da je u Albaniji bolji ivot nego ivot u

Jugosalviji. , Da Albanci na Kosovu nemaju

nikakva prava, da na Kosovu nema ivotnih

namirnica, da proizvodi Trepe ne ostaju na

Kosovu, ve i du za Beograd, dodaju i

parolu: Trepa radi- Beograd se gradi. ,

da su demonstracije na Kosovu bile

opravdane jer su se demonstranti borili za

republiku, da je albanska omladina Kosova

ginula za republiku, da ih i sada ima

neopravdano u zatvorima, ali ih to ne e

obeshrabriti i da e Kosovo postati republika

milom ili silom, da se za republiku Kosovo

treba boriti kao Druzi u Libanu... izvod

iz sudske presude osuenog koji je bio voa

grupe, on je krivi . Isti osueni je bio

protiv toga da vojnik Slovenac spava u

spavaoni sa Albancima uz obrazloenje :

da ide tamo gde su Srbi, Slovenci i

Bosnci... Isti osueni je po dolasku od ku e

sa redovnog odsustva : istim vojnicima

govorio da na Kosovu nije otkriven njegova

neprijateljska grupa koja je sudelovala u

demonstracijama, da je prona ao sve

lanove gupe, da se ponovo pripremaju

demonstracije povodom nacionalnog

praznika NR Albanije, da i oni u jedinicma

treba da preduzmu mere da se pripreme za

demostracije i borbu protiv republike i zbog

toga je od dva vojnika Albanca, traio da

kradu oruje u jedinicama, tvrde i da e on

obezbediti oveka koji e oruje prenosti na

Kosovo, da sabotiraju akcije njihovih

jedinica u sluaju slanja na Kosovo radi

intervencije protiv demonstranata, da se u

armiji Albanci moraju organizovati , da


19

Srbima i Crnogorcima treba silovati ene i

devojke, se i ume i praviti tete na

njihovim imanjima kako bi se prisilili da

odu sa Kosova, trio da vojnici u trpezariji

prave tete, nagovarao vojnike Albance da

ne rade, da zahtevaju smenu komandira

voda R.S. kako bi on bi postavljen na tu

dunost, da se fiziki obraunaju sa

komandirom S. , to je kasnije u inio vojnik

A.D... Prilikom slu anja vesti koje je

emitovao radio Tirana za lica izvan

domovine, prilikom propagandne delatnosti

protiv SFRJ govorio je da je sve tano to

govori radio Tirana o te kom ivotu

Albanaca u Jugoslaviji, o njihovoj borbi

protiv srpskog okupatora, o Enveru

Hodi kao ocu svih Abanaca, pevao uz

radio nacionalistike pesme kojima je cilj

izazivanje bunta protiv SFRJ, istiu i da

Albanci u Jugoslaviji imaju pravo na

republiku, jer kad bi imali republiku bili bi

svi zaposleni i ne bi i li u druge republike

radi zapo ljavanja. Da je drug Tito u toku

rata obe ao Kosovo republiku, ali da je tu

odluku kasnije promenio, da je

drugTitoranije umro , ali da se to nije smelo

obelodaniti od strah od pobune, zahtevao je

pod vojnika Albanaca da u kasarni napi u

parolu: iveo Enver Hoda , ili neku

drugu parolu iredentistike sadrine, pa kad

ovi nisu prihatili njegove zahteve nazvao

ih pogrdnim imenima i pretio im da e se sa

njima obraunati u civilu. osuen na

kaznu zatvora od tri ( 3) godine zbog

izvr enog dela neprijateljske propagande

iz.l.133. st. 1. KZ SFRJ. Odlukom

Predsedni tva SFRJ 1986 g. osloboen

daljeg izdravanja kazne .

Otpu ten sa izdravanja kazne uslovano po

odluci Komisije 1985 je osueni- maloletni

Albanac koji je : sa petoricom svojih

sunarodnika u prole e 1983 g. Stvorio

udruenje Besa radi vr enja ubistva iz

neprijateljskih pobuda prema SFRJ ,

naoruali se i dogovrili se da ubijaju

pripadnike JNA, pripadnike slube javne

bazbednosti, kao i odreen broj graana P.,

a nakon izvre enog plana da preu u NSB

Albaniju. osuen na kaznu maloletnikog

zatvora od dve /2/ godine zbog izvr enog

krivinog dela udruivanja radi

neprijateljske delatnosti iz. l. 136. St.1 u

vezi l. 122, K SFRJ.

M.B. je u JNA bio desetar 1981 g. osuen

je 1983 g. Na kaznu zatvora od 2 god. I 6

meseci presudom Vojnog vrhovnog suda

po dva osnova: vezi l. 122, K SFRJ. ,

zbog izvr enog dela neprijateljske

propagande iz.l.133. st. 1. K SFRJ ,

zbog izvr enog krivinog dela udruivanja

radi neprijateljske delatnosti u vezi sa

krivinim delom ugroavanja teritorijalne

celine iz l. 136. St. 2 u vezi krivinog dela

kontrarevolucionarnog ugroavanja

dru tvenog ureenja iz l. 114. K SFRJ.

ato to je kao uenik leta1979 g. a vreme

kori enja letnjeg raspusta, kao uenik

srednje kole stupio u ilegalnu

neprijateljsku grupu kojom su rukovodili

M.S. student albanologije i M.R. profesor

albanologije iz . Koja je delovala pod

nazivom : Otpor za oslobaanje Kosova

iji je cilj stvaranje republike Kosovo. I

pod b. : ....maja 1981 g. Posle

neprijateljskih demonstracija na Kosovu,

kada se vratio od ku e rekao da su

demonstranti u pravu sa svojim zahtevima i


20

ciljevima i da podrava demonstrante i da

na Kosovu ima previ e milicije. Tokom

1982. pred svedokom je iznosio da u

zatvorima u Kosovu ima dosta studeanta

zbog ue a u demonstracijama, a da oni

koji su ostali na slobodi misle isto kao i oni

u zatvoru i da nisu samo studenti , ve ceo

Albanski narod na kosovu , istog

nacionalistikog i iredentistikog mi ljenja ,

pa zbog toga i pi u parole i zatosu i

organizovali demonstracije, da jedan

albanski narod moe da ivi u dve republike

kao to je to sluaj sa dve Koreje i dve

Nemake, da bi u sluaju galasanja ve ine

Albanaca glasalo da Kosovo postane

republika, da se problem Kosova moe

jedino re iti oruanim sukobom ...Pitanje

Kosova treba podi i do svetskih razmera , pa

kad svet sazna za problem albanaca na

Kosovu, da bi tada se realizovala ideja da se

kosovo pripoji Albaniji a da narod ostvari

svoje tenje. Odlikom Predsedni tva

SFRJ 1985 god. Uvaena je molba za

pomilovanjem osuenog , te se oslobaa

daljeg izdravnja kazne, koja je ovim aktom

umanjena za est 6 meseci

II. PONAANJE ALBANACA

TOKOM IZDRAVANJA

ZATVORSKE KAZNE

Osueni Albanci su imali isti tretman kao i

ostali osuenici, ali su oitio spadali u red

rizinih osuenika, tako da su uglavnom

bili u Pojaanom nadzoru oni

najekstremniji) i u zatvorenom odeljenju,

oni koji su bili spremni da se radno

angauju. Nisu koristili vanzavodske

pogodnosti, kako izlasak u grad ili na

radove tako i odlazak u mesto prebivali ta.

Rasporeivali su se po svim vaspitnim

grupama, da se ne bi vr ila njihova

homoneginizacija, to se naravno nijemoglo

izbe i u slobodnom vremenu ili zavodskom

pogonu, kada nisu bili upo ljeni. Takoe

voeno je raunao o tome koji su bili

sauesnici u krivinom delu, to se i sada

ini.

Sredinom 1986 godine grupa osuenika

se obratila Pokrajinskom sekretarijatu za

prvosue u Pri tinini SEKRETARIATIT

KRAHINOR PER JUDIKATURE NE

PRISHTINE ) sa Zahtevom ( KERKESE) :

to tie radnog angaovanja Albanski

osuenici su i li iz krajnosti u krajnost. Na

poektu su odbijali radne zadatke, potom su

radili samo ono to im je u opisu posla u

njihovoj radionici da bi neki , vremenom,

od njih postajali najbolji radnici i

nagraivani zbog toga.

SOLIDARNOST

Albanski osuenici su po pravilu

solidarni. To se pokazalo sredinom avgusta

1987 g. Kada su zbog odbijanja radnih

obaveza dva osuenika sme tena u

samice. Ostalih jedanaest osuenika je u lo

u trajk. Oni su najpre traili razgovor sa

upravnikom zatvora. Njih je primio

Naelnik slube prevaspitanja u prisustvu

jednog vaspitaa. Oni su tom prilikom dali

slede e izjave, koje su mahom sline: Ne

elim da radim dok su ova dvojica u

samici. ; Ovu dvojicu su nepravilno

poslali u samicu, zbog toga ne u da radim;

Danas ne radim iz razloga to su ova

dvojica u smici. I meni su dodeljivani

poslovi van radnog mesta i enje ubreta,


21

razvrstavanje gume i sl. zbog ega sam

eleo da se alim jer takve poslove ne elim

da radim.; Razlog to ne elim da radim

je zatvaranje u samicu pomenute dvojice

osudjenih B. . i A.S.

Ne u da radim dok su ova dvojica u

samici.; Ne elim da radim jer su ova

dva moja druga zatvorena u samicu.;

Ne u da radim iz razloga to sam mi ljenja

da su nepravedno disciplinski kanjeni,

Svestan sam da pravim prekr aj Ku nog

reda ali treba da bude svestan i onaj koji ih

je zatvorio u samicu., Ne elim ovih

mesec dana do kraja vi e da radim jer je

uinjena velika nepravda mojim

drugovima.; Ne u da radim dok su oni u

samici; Ne elim da radim dok su oni u

samici . Pustite njih i mi emo i i na posao.

Smatram da je osueni duan da radi samo

poslove svog radnog mesta.. ; Ne u da

radim jer su dva osuena zatvorena a nisu

kriva. Osim toga nisam ni dorukovao jer

nema ta da se jede!,

akljuak: Ova solidarnost meu

Albanskim osuenicima, samim tim to

nije ista po reenicima govori da svi

uesnici nisu imali iste namere i stavove.

Jedan je trajkovao jer ima jo malo

vremena do kraja kazne, drugi zbog hrane,

tre i zato to se bori da osueni samo rade

ono to im je u opisu posla. animljivo je da

se ovaj poslednji stav, ra irio meu

osu enima a postao i prihvatljiv kod

ve ine zaposlenih, koji su se preko te

reenice titili od svakog rada.

PREMETAJ

Kao i sada i tada je postojao institut ,

odnosno zahtev za preme taj i nastavak

izdravanj kazne : u neku KP ustanovu na

teritoriji SAP Kosovo . Kao jedan od

razloga , kojeg i sada navode osueni je

udaljenost od lanova porodice 800 km.

Pored toga tu su i razlozi : ne dolazak u

KPDom velike familije: babe, dede,

strieva, ujaka, ujni zbog ega je potrebna

posebna procedura od urave Doma, pisanje

raporta, provera SUP-a; cenzurisanje

pisama koji se pi u na Albanskom jeziku,

Zabrana Albanske muzike u KPDomu ,

zloupotreba razglasne stanice na kojoj se ne

pu ta Albanka muzika i ako Albanaca ima

10 % meu osuenima. , Dugi asovi rada u

pra ini, galami, Nedostatak kulturnog ivot

u KPD Valjevo filmovi su kriminalistiki

ili pornografski ko je taj koji na ovaj nain

vr i brana pivatnih knjiga, Od novina

dozvoljena samo Rilindija, nedostaje

nam Fjala, eri.. U KPDomu je veliki

broj obolelih psihiokih osuenika koji

maltretiraju osuenike Albanske

nacionalnosti. Uprava vr i pritisak na

osuenike Albanske nacionalnosti da pi u

srpskohrvatskim jezikom.

JEDNO AGRESIVNO PONAANJE

Poetkom 1989 g. Kod vaspita aje do ao

osueni R.R. tre i obja njenje u vezi

uslovnog otpusta u januarskom roku.

Naime, pi e njegov vaspita : on smatra da

je pominjanje njegovog imena na oglasnoj

tabli bez njegove elje i volje samo

provokacija da bi se on predstavio kao

osoba koja nije do kaja dosledana i da bi se

navodno time njemu naru io ugled koji ima


22

kod osuenih albanske narodnosti. Traio je

da mu se objasni kako je neko mogao da ga

predloi a da on to nije traio niti neko od

lanova njegove porodice. Obja njeno mu

je da osim molbe osuenog , podneska

bliih lanova porodice , kao mogu nost

predlaganja ima ustanova , odnosno upavnik

Doma. On nije zadovoljan ovim odgovorom,

trai razgovor sa upavnikom Doma, a kada

mu je reeno da mora da pi e molbeni raport

izjavio je: Takve ja neu moliti, a ima i

drugih naina da to rei osim razgovora.

Izjavljuje da je i pu ten na uslovni otpust

da ne bi iza ao iz ustanove, jer to ne eli!!!!

Osueni je pun bunta i otpora prema svim

vrstama autoriteta, a izuzetno

neraspoloenje ispoljava prema

pripadnicima Srpskog naroda, jer kako kae:

Svi su oni isti i da e se svim sredstvima

boriti za republiku Kosovo.

GRAFITI u KPD-omu iz 1988 g.

U kabinama WC-a industrijskog pogona:

Sve Albanci na k....; Dole Albanci,

ivela Srbija.; Bra o Srbi na oruje,

ubijmo svinje nacionalistike, ; Dole

komunisti, iveo kralj, iveo kapitalizam i

mi sa njim.; WERMAHT ispod njega

dva nacrtana kukasta krsta).

Literatura:

Veinrajt , Gordon, 2001 Govor tela ,

Beograd, Alnari / Puna ku a,

Piz,A,2005Definitivni vodi kroz

neverbalnu komunikaciju, Beograd

Plato.Mono&Name,

Rot, N. 2004 : '' nakovi i znaenja

verbalna i neverbalna komunikacija '',

Beograd, Plato,

Havelka,N. 2001 (''Socijalna percepcija'',

Beograd, avod za udbenike i nastavna

sredstva,

u nji , , 1999:'' Ribari ljudskih du a '',

Mladost, Beograd

Zabranjeno Pusenje : Zenica blues

U Zenicu kada podjem ja

prati me pet-sest drotova

okruzni sudija rek'o dvan'est godina

dvan'est godina strogog zatvora

Tuzna je moja sudbina

zenu mi krec'o Hakija

krec'o Hakija, presudila mu cakija

ne razumijes ti to, druze sudija

Dzaba ja to tebi pricam

Zenico, mrzim svaki kamen tvoj

zbog tebe ja mrzim zivot svoj

ko prezivi dvan'est godina

u KP domu Zenica

taj je pravi hadzija

Raduje me jedna istina

iz KP doma vraticu se ja

ali Hakija nikad nece sa Bara

sa Bara se niko ne vraca


23

STRUKTURU OSUENIKOG

DOSIJEA U KPD Zenica SREDINOM

PEDESETIH GODINA 2O VEKA su

inili: Lini list, dravstveni list, Podaci o

pona anju osuenog malolenika

potpisivala tri vaspitaa ili upravnik,

vaspita, poslovoa , Otpustni list,

Otpustni list na osnovu uslovnog optusta.

Sprovodni list, Zahtevi iz mesta stanovanja

o pona anju maoletnika, Pona anje

osuenog u pritvoru. ..

Uopte, sujeta i izgled bili su u prvom

planu. Veina robijaa bila je pokvarena i

strahoviti podla. Spletke i olajavanja nisu

prestajali: to je bio pravi pakao i tamni

vilajet. Ali protiv unutranjih tamnikih

pravila i utvrenog reda niko nije smeo da

ustane- i svi su se pokoravali. (

Dostojevski, 1988: 19). Dostojevski , Fjodor

( 1988 ) : Zapisi iz mrtvog mora, Beograd:

Rad

REZAO KONJIMA REPOVE

N.K. te ka kraa l. 250 Kaz. Osuen na

jednu 1 godinu strogog zatvora : to je

jo sa dvojicom izvr io provalnu krau i

prisvojili za sebe razne robe u vrednosti od

6.000 dinara ; Ciganin po narodnosti, pekar

kao naunik .

Otac mu je zemljoradnik nepismen.

Osuivan zbog kriminala Otac ih je

napustio po to se razveo sa majkom. ( Dva

starija brata ive sa majkom . Ispitanik je sa

stricom napravi okrivino delo zbog koga je

suen. Materijalne prilike u porodici su

dobre, tako da je maloljetnik mogao

zadovoljavati sve svoje potrebe, jer ih on

nije mnogo ni imao.

avr io je osnovnu kolu i bio vrlo dobar

ak. U poslednje vreme je poeo raditi kod

pekara privatnika. Radio je povremeno.

Roditelji su prema njumu primenjivali vrlo

stroge fizike kazne.I pored toga je bio

neposlu an i radio je na svoju ruku. Vrlo

rano je poeo krasti novac od oca. Sa

ukradenim novcem bi i ao u druga mesta i

tro io ga. Kada bi se vratio ku i bio bi

fiziki kanjavan ali je to opet

radio.Napu tao je ku u i po mesec dana.

Maloljetnik je iz primitivne seljake

Romske , prim..K. porodice ali je idu i

e e u grad i nailaze i se u dru tvu lo ijih

poprimio mnoge negativne osobine ivota u

gradu. A po to je uticaj porodice bio na

njega vrlo slab poprimio je lo e navike ,

drue i se sa sumnjivim tipovima iz sela.


24

Djelo koje je poinio, napravio je u povratu.

Osuivan zbog dve provalne krae. Sklon

krai. Sueno mu je sa 16 god. na kaznu

zatvora od tri 3 meseca zbog krae l.

249 Kz zato to je razao konjima repove:

te dobijenu strunu prisvajao i kasnije

prodavao ...istom etkaru R.S. u nekoliko

mahova za cenu od 4000 din po 1

kilogramu strune...

Miljenje strae :

Imenovani je od starne Sekretarijata

unutra njih poslova, okaraktrisan kao:

stariji maloletnik je bio problematian i

sklon vr enju krivinih dela. to se tie

dranja i vladanja od kako se nalazi na

izdravanju kazne , odnosno u istranom

zatvoru u P. Pri ovom Sekretarijatu

pokazao kao vrlodobar i disciplinovan koji

je sluio za primer drugim maloletnicima

koji su se nalazili u isto vreme u zatvoru.

Mi ljenje vaspitaa:

Tokom izdravnja kazne u enici je bio

drugaijeg pona anja, to se noe videti iz

Podataka koje su sastavili vaspitai:

Tvrdoglav je. Misli da je pravilno samo ono

to on kae . Kada radi unosi se u posao , ali

esto je bez potrebe napu tao posao i nije se

pridravao radne discipline. Nestalan je. Bez

razvijenih radnih navika. Jedino ga je sport

interesovao gde je imao izvjsnog uspjeha.

Prema vaspitaima je imao korektno

dranje, dok prema ostalim slubenicima

odnos mu nije najbolji. Uvjek se nalazio u

dru tvu lo ijih maloletnika i solidario se sa

njima. Nije mnogo brinuo za roditeljima.

URO S NEIMARA

Otac mu je prodava. Prije rata je imao

svoju radnju. Uestvovao u NOR. Interesuje

ga sport. Radi u mas. Organizacijama ( ?) .

Majka doma ica. Ima dva mlaa brata,

roena posle NOR a, jedan 1947 g. A drugi

1950 g. Roditlji mu se doselili iz Krajine.

Odnosi u porodici su pravilni ( ?). Matrijalne

prilike u porodici prosjene, koje su

maljoletniku uglavnom omogu avale

zadovoljavanje svih osnovnih potreba.

Maloletnik se nije nikuda kretao van

Beograda. U osnovnoj koli je bio vrlo

dobar ak. Rado se druio i igrao sa ostalom

djecom. Dok je i ao u osnovnu kolu majka

ga je, kako on izjavljuje stalno pratila u

kolu i iz kole. Tada je bio i jedino dete u

porodici. U I i II razredu gimnazije je

takoe bio dobar ak. Bio je roditeljima

poslu an, te nisu imali potrebu da ga

kanjavaju , izuzev zbog sitnih nesta luka.

Meutim u III razredu gimnazije se poeo

druiti sa lo im djeacima koji su

kanjavani zbog krae . Jedan od njegovih

drugova se bavio kraom golubova, koje

je uzimo iz golubarnika tako to je

podesnim kljuem otvarao brave ili iz

otkljuanih uzimao golubove- obino po

dva komada !Poeo je izostajati iz kole, ne

dolaziti redovno ku i i na koncu krasti. Prvo

je bio uslovno kanjen ali je ponovo

napravio jednu provalnu krau u stan

kom ije iz preko balokona susedne on se

provukao kroz jednu rupu ura je visok

179 cm ; tako to se najpre popeo na jednu

stolicu sa koje se uvlaio u ostavu kroz mali

prozor sa koga je prethodno skinuo

neukovanu ianu re etku, te potom pre ao


25

u kuhinju , gde je iz kredenca uzeo novac

17.000 dinara u gotovom i razne vrednosne

stvari : dva srebrna lani a i neutvren broj

srebranih novanica od 50 dinara i kotur

najlon kanapa za pecanje zbog ega je

osuen na kaznu zatvora od dve godine, po

presudi K.-871/55 kojom je doveden u dom.

Uvidom u sprovodni list navodi se da je

imao 16 godina, da je stepen nunosti

uvanja: opreznost i da je sproveden-

vezan. Od B. . do .

Roditelji su mu u ranoj mladosti bili

previ e strogi, odnosno drali su previ e

uru pod svojom kontrolom, dok su mu

kasnije kada je malo odrastao dali previ e

slobode. Kada je poeo da ne dolazi ku i na

vrijeme poeli su ga kanjavati, ali je bilo

previ e kasno jer je maloletnik bio mnog

skrenuo i odao se skitnji i ulicama. nai da

se roditelji kao vaspitai i nisu dovoljno

sna li u kritinom periodu njegovog razvoja.

Osim toga maloletnik je vrlo labilan te je

dru tvo lo ih djeaka na njega je vi e uticalo

nego roditelji.

Gledao je dosta pozori nih komada, filmova

i itao knjige. Inteligentan je, elio je

studirati biologiju i fiziku. Izjavljuje da mu

je mnogo ao to je prekunuo kolu i misli

da je moe jo nadoknaditi. Razmaan je .

Nema ljepo mi ljenje o istranom zatvoru u

kome je proveo svega etiri dana, tri no i

prespavao u martu 1955.

Svoje mi ljenje o uri na isteku kazne

dao je i struni tim zatvorskih vaspitaa.

Ovo je maloletnik koji se pohaaju i jo

gimnaziju otrgne ispod kontrole roditelja,

poprimio mnoge negativne navike drue i se

sa lo im acima, bio sklon skitnji. Kao takav

do ao je u dom. Tvrdoglavost je ispoljavao

za gotovo cjelo vrjeme dok se nalazio u

ovom domu. Pomalo je neiskren. Radio je u

politirerskoj radionici . Na poslu nije

pokazivao radne navike, niti se redovno

podravao radne discipline. Poloio je

polukvalifikaciju iz farbarskog zanata.

U domu je zavr io I razred kole uenika u

privredi i po ao u II razred, ali zbog kratkog

vremena nije mogao zavr iti. Bio je jedan od

boljih uenika i postizao dobar uspeh.

Prema predpostavljenim je imao pravilan

odnos. Jedan put je disciplinski kanjen radi

prekr aja ku nog reda. esto se solidariso sa

lo im maloletnicima. Bio je aktivan u

kulturno prosvetnom radu, tu je redovno

porovodio slobodno vme i itao knjige.

Nalazio se na dunosti sobnog stare ine ali

na tom zadatku nije u potpunosti zadovoljio,

jer higijenske navike sporo usvaja.

Razmaen.

Smrt fa izmu sloboda narodu!

urinu sudbinu u zatvoru a i kasnije, oito

je odredilo mi ljenje sa terena

Sekretarijata za unutra nje poslove -

ispostave Neimar koje je upu eno

Izvr nom odseku Sekretarijata za

unutra nje poslove Beograd, koje je

prosleeno u KPDom:

ura je u ulici gde je nastanjen poznat

kao problematian mladi . Obzirom da ga

roditelji nisu mogli pravilno vaspitavati isti

je jo u svojoj osmoj godini posrnuo i poeo

da vr i krivina dela. Do svoje 14 godine

bio je donekle dobar i uio je kolu, a posle

14 godina postao je problem u ulici . Druio


26

se sa raznim drugovima njegovih godina

koji su poznati kao kriminalci i poeo i on

da krade. Prema njenu su preduzmane razne

mere, kako od strane roditelja, tako i od

strane starateljskih organa NOO Neimar, ali

je sve to na njega bezuspe no delovalo. O

nekom radu u organizaciji NO nema ni

govora.


ura se u ko ulji i i trikanom zelenom

demperu sa kapom na glavi i plavim

pantalonama pojavio poetkom novembra

1957 g. U Sekretarijatu unutra njih

poslova na Neimaru. Sa sobom je poneo i

pismo sa podacima o svom pona anju u .

Ku i ga je doekala majka sa jednim

bratom koji je tada imao sedam godina.

Onaj malo stariji brat je negde odlutao....


Oni vas ne podnose zato to ste plemi i

to niste slini njima. Mnogi bi se od njih

rado s vama posvaao. Oni veoma ele da

vas uvrede i ponize. Jo mnogo e te

neprijatnosti ovde doiveti . Svima nama je

ovde strahovito teko; upravo nama je

najtee u svakom pogledu. Treba mnogo

ravnodunosti da bi se na to navikao.

(Dostojevski, 1988: 42 ).

MITA

Visok 168 santimetara na izdravanje

zatvorske kazne u KPD Zenicu sproveden

je uz pratnju straara Mitra B. iz Sreskog

zatvora u B.P. : gde je bio disciplinovan,

izvr avao je nareenja predpostavljenih

straara zatvora , kao i pridravao se pravila

i propisa o ku nom redu u zatvorima.

Osuen ja na zatvor od jedne 1 godine,

sa sedamnaest godina , zvog krae l. 249

i te ke krae 250 K dva krivina dela

dve krae iz koristoljublja je poinio tako

: to je odvalio vrata od mesarske pu nice,

gdje se su ilo meso i iz iste uzeo za sebe 4

kg. salame u vrijednosti od 2.196 dinara., i

zato to je na sala u D.E sa nezakljuanog

tavana uzeo jedan dak kudeljnog semena u

teini od 30 kg. U vrednosti od 2.000 din.

U sudskoj presudi se navode i

podaci injenino stanje sa terena koji se

odnose na Mitu: Optueni je ve kao dete

od dve godine ostao bez oca koga su

okupatori ulaskom u B. ubili, a uskoro zatim

njega je mati napustila, jer se preudala i

oti la u drugo selo. On je dakle odrastao

kod svoga dece po ocu i babe, koji su dobro

materijalno situirani i mogli su , a i pruali

su optuenom sva sredstva da bi normalno

se kolovao i vaspitavao. U ku i dede i babe

ivela je i k i dede, odnosno Mitina tetka,

koja studira na Fakultetu u Skoplju.

Optueni je zavr io osnovnu kolu no i

pored nastojanja dede i ostalih uku ana da

nastavi kolu isto nije hteo uiniti. On je ve

tada pokazivao nedovoljno po tovanje dede

i babe koje nije slu ao, pa je njih vi e puta i

napu tao .


27

Kod tog napu tanja skitniio i odlazio kod

lica koja su poinili razna krivina dela zbog

ega su bila i kanjavana. Poku aj uku ana

da mu nau neko lak e zanimanje , po to

nije voleo da radi zemljoradniki posao

govre i da mu je teak.Poku aj da mu kupe

stado ovaca da ih uva ili pak da ga dadu da

naui bilo kakav zanat nije uspevao, jer

optueni ni za jedno ni za drugo nije hteo da

uje. bog toga je dolazilo do razmerica

izmeu njega i dede, do toga da ga je deda

grdio, a ponekad i tukao, a posle ega je

Mitao dlazio na vi e dana od ku e. U

takvim svojim estim skitnjama poinio je i

svoje prvo krivino delo- krau tri rude

salame. Iz presude saznajemo da je Mita tu

salamu podelio sa jo dvojicom drugara,

koja nisu krivino odgovarali.

Narodni odbor op tine B. obratio se

upravi Kazneno popravnog doma za

maloletnike sa slede im dopisom: Kako

je imenovani kao dete FT i vodi se kao

takav u evidenciji ove op tine, umoljava se

naslov da nas izvestite kako se imenovani

vlada u domu, da li izuava neki zanat i koji,

i da li uop te daje neke nade da e se

popraviti. Mi smo se interesovali preko

dede imenovanog da li op te pi e i ta

uop te pi e, meutim doznali smo da ku i

pi e vrlo retko kao i da mu je deda ovih dana

uputio paket sa ne to hrane i toplim ve om,

no meutim paket se vratio nazad sa

naznakom da se stranka nije javila da ga

podigne, te molimo u vezi ovoga da

saslu ate Mitu za to nije preduzeo

imenovani paket.

Smrt fa izmu Sloboda narodu!

Tokom izdravanju kazne 1956 godine ,

Narodnom odboru op tine B. Poslat je

kratak izve ta j o Mitinom pona anju u

kome se pored ostalog navodi da je :

Imenovani izuava obu arski zanat, dosta je

poslu an, vrijedan i u radu marljiv. Ovo

vreme koje je do sada u domu proveo na

njega je popravno delovalo. Njegov Djed,

neka alje pakete i pisma:


Mita je imao peh i sa duinom kazne. On se

oito alio Dravnom sekretarijatu u S. ,

koji nalae Upravi KPD-a Maloljetnih Z. :

Ponovo obraunajte kaznu .D. i

zvjestite nas o svim datumima poetka i

isteka pritvora i kazne. Iz dopisa kojeg je

upravnik KPD Zenice H.S. uputio

Dravnom sekretarijatu za unutra nje

poslove NR BIH Odeljenje za izvr enje

kazne : .... izvje tavamo Vas da je

pogre no obraunata kazna za predmetnog

osuenika i da mu je oma kom zaraunato

vi e 7 dana. Ovo je do lo usred toga to na

dopisu sa kojim je upu en na izdravanje

je pogre no obraunato, a mi smo se ravnali

po istom.


Da kazna na Mitu nije imala uticaja

saznajemo iz Podataka kojeg su 1957.

Potpisali : Upravnik, vaspita i poslovoa:

... Po dolasku u dom poeo je da

izuavanjem obu arkog zanata. Rad ga nije

interesovao i preme ten je u kuhinju u

svojstvu pomo nog radnika. Ne posjeduje

radne navike. Slobodno vrijeme mu je bez

sadraja. Nije se trudio da u u domu ne to

postigne n

Documents

SVITAC MART: ZATVORSKA KOMUNIKACIJA