Projektovanje Informacionih Sistema_Seminarski Rad

8/3/2019 Projektovanje Informacionih Sistema_Seminarski Rad

1/14

SVEUILITE/UNIVERZITET VITEZ TRAVNIKFAKULTET POSLOVNE INFORMATIKE

SEMINARSKI RAD:

POJAM I RAZVOJ EKSPERTNIH

SISTEMA

PREDMET:

PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Profesor: prof.drBranko Latinovi

Asistent: Mr.sc Hadib Salki

Student: Komar Adnan

Broj index-a: 0091-09/VPI


2/14

Sarajevo, Juli 2011. godine

SADRAJ:

SADRAJ: ............................................................................................................... 2

1.0. POJAM EKSPERTNIH SISTEMA

U praksi se esto javlja potreba za nizom specifinih znanja danih u cjelini, brzosigurno i povezano. Drugim rijeima, eli se da u problematinim situacijama i koddonoenja sloenih odluka pomogne dobar strunjak, vrhunski specijalista ili, kako sedrugaije kae, ekspert. Pomo eksperta je dobro dola u sloenim situacijama bilo kojeoblasti ljudskog rada: medicini, pravu, graevinarstvu, industriji, marketingu, itd.

Osnovna svojstva eksperta su da:

primjeni, na optimalni nain, svoja znanja u rjeavanju problema. Pri tome sepodrazumjeva uzimanje u obzir injenica i predvianje relevantnih posljedica;

objasni i obrazloi svoje odluke i prijedloge;

2


3/14

komunicira sa drugim ekspertima i proiruje svoja znanja, prestruktuira ireorganizuje shvatanja i znanja;

formira i naputa odreene zakljuke, to dokazuje da je pronikao u sutinuodreenih pojava i naao nove zakonitosti koje meu njima vladaju;

odreuje najbri nain dolaska do rjeenja i njegove praktine primjene; u specifinim situacijama intuitivno (heuristiki), na osnovu svih dosadanjih

iskustava i dogaaja ocjeni gdje se nalazi rjeenje problema.

Imati pored sebe eksperta nije ni najmanje jednostavno, eksperata nema previe, nisuna raspolaganju u svakom trenutku i nisu ni jeftini. Osim toga ni jedan ekspert ne moe da

posjeduje sva znanja.

Dananji stepen razvoja moderne informatike nauke sve vie omoguava da se stalnomoe raspolagati ekspertnim uslugama. Pri tome se misli na ekspertne sisteme (ES). Pod ESse podrazumjeva takva vrsta programske podrke ili softvera na raunaru, koja u veoj ilimanjoj mjeri zamjenjuje ovjeka - eksperta. ES je u stanju da, na osnovu unesenih podataka iugraenih logikih algoritama (pravila zakljuivanja) i tako nastale baze znanja, efikasno

pomogne korisniku u rjeavanju specifine problematike.

Pored pojma ekspertni sistem koriste se i sledei pojmovi: sistem zasnovan na znanju,inteligentni informacioni sistem, inteligentni sistem zasnovan na znanju i sistem znanja.Ekspertnost se definie kao znanje, razumjevanje i vjetina rjeavanja problema u odreenojoblasti.

Najpotpuniju definiciju ekspertnih sistema dalo je Britansko drutvo za raunare kojaglasi: Pod ekspertnim sistemima podrazumjeva se realizacija raunarski bazirane vjetinenekog eksperta ija je osnova u znanju i u takvom obliku da sistem moe da ponudi

inteligentan savjet ili da preuzme inteligentnu odluku o funkciji koja je u postupku. Ekspertnisistem posjeduje i karakteristiku da na zahtjevfikuje svoju liniju rezonovanja, tako dadirektno obavjetava korisnika koji postavlja pitanje.

Sistemski posmatrano pod ekspertnim sistemom podrazumjeva se podsistem podrujavjetake intelegencije. Podruje izgradnje ekspertnih sistema poznato je jo kao nauniininjering (engl. Knowledge Engineering).

Ekspertni sistemi su skup kompjuterskih programa koji postiu visoki stepenrjeavanja problema, i oni zahtjevaju dugogodinje struno obrazovanje pojedinaca.Ekspertni sistem predstavlja informacioni sistem koji koristi bazu znanja te kao takav sluikao konsultant rukovodiocu. Ekspertni sistemi predstavljaju pokuaj da se u kompjuterske

programe ugrade procesi razmiljanja i odluivanja koji se odvijaju kod ljudi eksperata.Prema aktivnostima ekspertnih sistema izgraena je jedna njihova klasifikacija u tabeli:

Aktivnisti ES Naznaka problema Oblast primjeneSistemi tumae opaene podatke Hemija

3


4/14

Interpretacija pripisuju im simbolina znaenja iopisuju situacije i stanja

GeologijaMedicinaArmija

DijagnostikaSistemi za dijagnostiku na osnovu

podataka o opservacijama definiu

malfunkcije sistema

RaunariElektronika

GeologijaMedicina

PredvianjeSistemi za predvianje posljedica(prognoza) iz modela i parametara

RaunariArmija

OblikovanjeSistemi za dizajn konfiguriu objekte uzadatim ogranienjima

RaunariHemija

Elektronika

PlaniranjeSistemi za planiranje oblikuju akcije iobjekte kao modele ponaanja da ucilju efekata ponaanja

HemijaRaunari

elektronika

Kontrolisanje

Sistemi za kontrolisanje adaptivnoupravljaju ponaanjem sistema na

osnovu interpretacije, prognostike idijagnostike

Tabela 1. Klasifikacija ekspertnih sistema

2.0. INENJERSTVO ZNANJASveukupnost procesa izgradnje ekspertnog sistema naziva se inenjerstvo znanja, time

se obuhvata skup metoda i postupaka koje se odnose na prikupljanje, raunarsko predstavljanje i memorisanje, kao i upotrebu ljudskog znanja u reavanju sloenih problemskih situacija. Taj proces ukljuuje posebnu vrstu interakcije izmeu graditeljaekspertnog sistema, koga zovemo inenjer znanja, i jedne ili vie osoba koje su eksperti uodreenoj problemskoj oblasti za koju se ekspertni sistem izgrauje.

Inenjer znanja od eksperata "vri ekstrakciju" njihovih procedura, strategija ipostupaka za reavanje problema i ugrauje to znanje u ekspertni sistem. Rezultat procesa je

skup programa koji reavaju probleme u datoj oblasti na nain kako to radi ovek-ekspert.

4


5/14

Kao to je prikazano na sledeoj slici, u proces izgradnje ekspertnog sistema ukljuenisu: ekspert, inenjer znanja i korisnik. U celom poslu vano mesto zauzima i alat za izgradnjuekspertnog sistema, a ne sme se zaboraviti ni sam ekspertni sistem.

Slika 1. Uesnici u izgradnji ekspertnog sistema

Svi ovi elementi utiu na dalji razvoj MIS jer moemo prepoznati dva oblikamenadera: menader ekspert, koji uestvuje u izgradnji ekspertnog sistema, i menaderkorisnik, koji koristi postavljeni ekspertni sistem.

Ekspertje osoba koja je stekla reputaciju u svojoj oblasti zbog strunih sposobnostikvalitetnog reavanja problema. On koristi svoje znanje, sposobnosti i vetine steene kroz

bogato iskustvo da skrati proces pronalaenja reenja. Znanje eksperta je nadgradnja znanjakoje se moe dobiti itanjem knjiga. On ne moe uvek da objasni razloge svoje odluke, nezato to ne eli da ih objanjava, ve zato to se opredeljuje intuicijom. On verovatno znamnogo vie nego to je svestan. Ekspertni sistem treba da obuhvati i objedini te sposobnosti,

vetine i iskustvo jednog ili vie eksperata. Znanje se, naravno, moe prikupljati i iz strunihknjiga i nauno - strunih asopisa.

Ininjer znanjaje osoba koja poznaje oblast raunarskih nauka i vetake inteligencijei zna kako se izgrauju ekspertni sistemi. On kroz pitanja i razgovore sa ekspertom od njega

prikuplja znanje, organizuje ga, odluuje kako e ono biti prikazano u sistemu i pieprograme, sam ili uz pomo ekipe programera.

Korisnikje osoba koja koristi ekspertni sistem, kad se on jednom zavri.

Osoblje ukljuuje sve one koji unose podatke u sistem (operateri, sekretarice i sl.).

Alat za izgradnju ekspertnih sistema je programski jezik koji koristi inenjer znanja

i/ili programer da bi taj sistem izgradio. Pod alatom se podrazumevaju i svi usluni programikoji su na raspolaganju (editori, debageri, sredstva za izdvajanje znanja, grafika i dr.).Razvijeni su specijalizovani alati za izgradnju ekspertnih sistema, koji se nazivaju "koljke"(shells). Ovi alati se razlikuju od konvencionalnih programskih jezika po tome toobezbeuju odgovarajue naine za predstavljanje sloenih koncepata i elemenata znanja.

3.0. KOMPONENTE EKSPERTNOG SISTEMA

Ekspertni sistemi treba da realizuju tri glavna zadataka inenjerstva znanja:

prezentacija i memorisanje velike koliine znanja problemske oblasti uraunar,

5

Interv.

EKSPERT

ININJERZNANJA

EKSPERTNISISTEM

KORISNIK

Proiruje itestiraIzgrau

jepopravl

ja itestira

po

koristi

OSOBLJEALATI ZA

IZGRADNJUEKSPERTNOG

SISTEMA

Dodajepodatke


6/14

aktiviranje korienja znanja problemske oblasti za reavanje problema,

odgovor na korisnikovo pitanje.

Osnovne komponente ekspertnog sistema su:

Baza znanja (knowledge base) Mehanizam zakljuivanja (inference engine)

Komunikacioni interfejs

Globalna baza podataka

Na sledeoj slici prikazane su komponente ekspertnog sistema.

Slika 2. Komponente ekspertnog sistema

Baza znanja (knowledge base) baza injenica i heuristika u podruju za koje jenamenjen ekspertni sistem, pridruenih problemu. Baza znanja ukljuuje injenice, relacijeizmeu injenica i mogue metode za reavanje problema u oblasti date aplikacije.

Mehanizam zakljuivanja (inference engine) softver sposoban da sredi informacijeiz baze znanja i da na osnovu toga izvue zakljuke. On radi tako to injenice iz baze znanjakombinuje sa informacijama dobijenim od korisnika u cilju izvoenja specifinih zakljuaka.Pri radu se koriste kontrolne strategije, koje odluuju u kom trenutku treba primeniti neko od

pravila iz baze znanja na nove injenice dobijene tokom konsultovanja sa korisnikom. Naovaj nain se simulira ljudsko razmiljanje.

Komunikacioni interfejs deo koji omoguava dijalog izmeu donosioca odluke(korisnika) i sistema. Sa jedne strane slui da korisnik u toku rada sistema dostavi informacijekoje sistem iz baze znanja nije uspeo da dobije, a sa druge strane omoguava korisniku da zasvaku odluku ekspertnog sistema trai dodatno objanjenje o tome koji su ga zakljuci vodilida donese takvu odluku.

Globalna baza podataka radna memorija za beleenje trenutnih statusa sistema,ulaznih podataka za odreeni problem i relevantnih elemenata iz dotadanjeg rada. Ona uvainjenice i zakljuke dobijene tokom tekue ekspertize. Razlikuje se od baze znanja po tometo sadri informacije koje se odnose iskljuivo na tekui problem odluivanja.

4.0. SVOJSTVA EKSPERTNOG SISTEMA

6

KORISNIK

EKSPERTNISISTEM

Bazaznanja

Globalna bazapodataka

Mehanizamzakljuivanja

Komunikacioniinterfejs


7/14

Srce svakog ekspertnog sistema je znanje akumulirano u procesu izgradnje togsistema. "Znanje" ekspertnog sistema ine injenice i heuristika (iskustvo i oseaj za izborreenja).

injenice ine glavni deo podataka o prirodi sistema, njegovim aktivnostima iciljevima koje sistem ostvaruje kroz te aktivnosti. Odreene pojave i manifestacije regularnogi neregularnog stanja u sistemu imaju svoje uzroke i posljedice i takoe se opisuju skupovima

podataka. Svi ovi podaci uglavnom mogu biti raspoloivi, dokumentovani i verifikovani udomenu ekspertnog sistema.

Heuristiku ine lina pravila rasuivanja i vjetina u izboru i donoenju odluka kojimase utie na promjenu stanja sistema. Ona je uglavnom slabo dokumentovana i svojina jevrhunskih specijalista za oblast koju pokriva dati ekspertni sistem. Nivo performansiekspertnog sistema je pre svega funkcija veliine i kvaliteta baze znanja tog sistema u kojojsu objedinjene injenice i heuristika, a ne odreenog formalizma zakljuivanja i postupkakoji se koriste u pretraivanju injenica.

U principu razlikujemo dva tipa znanja:

eksplicitno znanje znanje dato u pisanoj ili drugoj prenosnoj formi inalazimo ga u knjigama, asopisima i sl. Ovo znanje je obino prihvaeno kaouniverzalno tano.

implicitno znanje heuristiko znanje, ono znanje koje ovek ekspert gradi naosnovu iskustva i koje, kombinovano sa prvim tipom znanja, ini ovekaekspertom. Znanje je dostupno i moe se prenositi putem knjiga i lekcija.

Slika 3. Opta svojstva ekspertnog sistema

Vano svojstvo ekspertnog sistema je ekspertiza visokog nivoa, koju obezbeuje kao pomo u reavanju problema. Ta ekspertiza predstavlja najbolja razmiljanja vrhunskiheksperata u datoj oblasti, sakupljena i ugraena u program tako da u postupku reavanja

problema mogu dovesti do preciznih i efikasnih reenja.

Mogunost predvianja je svojstvo koje proistie iz mogunosti da se ekspertnisistem koristi kao model za reavanje problema u datoj oblasti koji e, kao takav, davatiodgovore na zadate probleme i pokazivati kako e se ti odgovori menjati zavisno od novih

situacija.

7

ZNANJA

EKSPERTIVISOKOG NIVOA

INSTITUCIONALNAMEMORIJA

MOGUNOSTPREDVIANJA

MOGUNOSTOBUAVANJA


8/14

Celokupno znanje ugraeno u ekspertni sistem prikupljeno je kroz interakciju sakljunim osobljem u nekoj slubi, odeljenju ili oblasti, tako da ono odslikava i tekuu politikui nain rada te grupe. Na taj nain, ova kolekcija znanja postaje trajni zapis usklaenihnajboljih metoda i postupaka koje ti ljudi koriste pri reavanju problema. I kad ti ljudi odu izodreene firme ovo znanje e ostati sauvano. Ovo je veoma vano u poslovnim sistemima, a

kritino u vojsci i dravnim ustanovama zbog estih premetaja i izmene kadrova.Prikupljeno znanje je na taj nain postalo institucionalna memorija, koja ublaava (iakonikad ne moe potpuno ukloniti) nedostatke proistekle iz estih fluktuacija ljudi.

Jo jedno vano svojstvo svakog ekspertnog sistema jeste i mogunost obuavanja.Ekspertni sistem moe biti oblikovan tako da omogui obuku za novodole kadrove. Oni veimaju odreena znanja i sposobnosti i potrebno je na njih preneti znanje i iskustvo

prikupljeno i sauvano u bazi znanja u vidu institucionalne memorije. Neophodno je daprogram poseduje mogunost tenog, prijateljskog dijaloga sa ovekom, kao i ugraenemetode uenja. Ekspertni sistem moe biti podeen kako za obuku strunih ljudi, tako i zauvoenje u posao pridolih poetnika.

Podruje primjene ES

Ekspertni sistemi imaju za cilj da obezbjede odgovor na probleme koji zahtjevajurasuivanje, prepoznavanje i poreenje oblika, akviziciju novih koncepata, zakljuivanje,ukratko, oni daju odgovor na pitanja koja zahtjevaju inteligenciju. ES se mogu efikasno

primjenjivati u podrujima gdje se miljenje o problemu svodi na logiko rasuivanje, a ne naizraunavanje, i gdje svaki korak u rjeavanju problema ima vei broj alternativnihmogunosti.

Naini koritenja ES

Postoje tri osnovna naina koritenja ES:

prvi nain, gdje korisnik trai odgovor na zadani problem, drugi nain, gdje je korisnik instruktor koji dodaje znanje u postojei ES,

trei nain, gdje je korisnik uenik koji ui od ES, na taj nain

poveavajui svoje znanje.

Glavne osobine ekspertnih sistema su:

Integracija znanja - ES integrie znanje potencijalno velikog broja ljudi strunjaka najednom mjestu,

Poveava dostupnost - ES moe se koristiti na svim lokacijama, 24 sata dnevno.Raspoloivi su uvijek i bez ogranienja, to je posebno aktuelno u nedostatkueksperata za odreena podruja ljudske aktivnosti,

8


9/14

Nivo subjektivnosti - ES zadrava nivo subjektivnosti koji je u njih inicijalnougraen, dok su eksperti skloni varijacijama subjektivnosti u ras|ivanju, to moedovesti do izvjesne zabune,

Smanjena cijena - ES je jeftiniji od eksperta. Ljudi strunjaci srazmjerno su rijetki, pa

prema tome i skupi, dok se ES lako reprodukuje u veem broju jednakih ili slinihkopija,

Poveava pouzdanost - ES ne ini greke, ne umara se i ne zaboravlja,

Uslovi djelovanja - ES moe djelovati u uslovima koji su za ovjeka opasni,

Brzina reakcije - brzina reakcija na nastali problem i

Tumaenje - opis do detalja kako se dolo do rjeenja.

4.1. Prednosti i nedostaci ekspertnih sistema

Ekspertni sistemi osiguravaju univerzalnu i stalnu raspoloivost, drugim rijeimaekspert je uvijek na raspolaganju. Prisutna je i nepristrasnost, jer jednom organizovanekspertni sistem je praktian je praktino dosljedan. Ekspertni sistem ima savrenu memorijui uzima sve relevantne faktore u obzir. Kvalitetno vrijeme strunjaka je osloboeno rutinskih

poslova, jer ekspertni sistem obavlja postavljene zadatke i time dobiva ekonomskoopravdanje.

Ekspertni sistem sadri injenice koje strunjak uzima u obzir i praktina pravila kojastrunjak primjenjuje prilikom rijeavanja problema. Jedna od velikih koristi ekspertnihsistema je krae vrijeme odluivanja, rutinske odluke koje odnose dosta vremena,laganodonose ekspertni sistemi i ljudi strunjaci e imati vie vremena na raspolaganje za kreativnijirad.

ES imaju ogranienja u nekoliko podruja problema. Prvo, za donoenje odluka u jednoj dinaminoj sredini sa mnotvom nestukturiranih problema nije dovoljno samoiskustvo, dakle empirijski pristup. Shodno tome mehanizam zakljuivanja e vjerovatno bitinedovoljan. ES je ogranien na vrlo usko podruje jer je izgradnja i odravanje velike bazeznanja veoma teka. Sistem ne daje kvalitetan odgovor ako problem nije u potpunostiogranien na specifino podruje. Tada se javlja problem sa odlukama vezanim za irokointerdisciplinarno znanje.

Prilikom prikupljanja i organizovanja baze znanja, odreene vrste zanja se ne mgulako prevesti u pravilo AKO-ONDA. Takoe, postoji tekoa oko specifikacije heuristikogznanja rukovodioca, koje je vano za pravilno odluivanje.

Korisniki interfejs sa sistemom treba biti ostvaren preko prirodnog dijaloga.Meutim, dijalog nije realno prirodan jezik. Korisnici moraju opisivati probleme u

9


10/14

definisanom formalnom jeziku ije rijei i njihova kombinacija imaju veoma specifinoznaenje.

Ogranieni broj strunjaka za ekspertne sisteme i ininjera za baze znanja,predstavljaju konstantu opasnost da poslovne aplikacije mogu lako pasti na poslednje mjestou razvoju ustupajui mjesto drugim dobro finansiranim podruijima. Takoe, vrijeme odzivakomercijalno dostupnih ekspertnih sistema relativno je sporo na veini personalnih raunara.

OVJEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEM

Moe otii Permanentno znanje

Teko prenosi svoje znanje Znanje se lako prenosi

Teko dokumentuje znanje Znanje se lako dokumentuje

Nepredvidiv KonzistentanSkup Podnoljiva cijena

Tabela 3. Prednosi ekspertnih sistema

OVJEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEM

Kreativan Nema kreativnosti

Prilagodljiv Nije prilagodljiv

ulni senzori Simboli kao ulaz

irina sagledavanja Usko sagledavanje

Zdrav razum Tehniko znanje

Tabela 4. Nedostaci ekspertnih sistema

10


11/14

5.0. IZGRADNJA EKSPERTNIH SISTEMA

Kod ekspertnih sistema znanje je odvojeno od algoritama koji ga koriste. Baza znanjaje zavisna od problemskog domena dok su mehanizam zakljuivanja i interfrejs nezavisni.Medjutim ta dva nezavisna modula zajedno se nazivaju ljuska ekspertnog sistema. Samimdodavanjem nove baze dobivamo ekspretni sistem. Ljuske spadaju u dobrodole alate zaizradu ekspretnih sistema.

5.1. Ljuske ekspretnih sistema

Za kvalitetan razvoj ljuske treba:

Izabrati formalizam u kojem e biti predstavljeno znanje Razviti formalizam za predstavljanje znanja adekvatan mehanizmu

zakljuivanja

Razviti interfejs pomou kojeg e sistem objanjavati svoje odluke i davatiodgovor na pitanja.

Razviti metod za rad sa nepouzdanim i nepotpunim informacijama.

5.2. Automatsko uenje

Automatsko uenje predstavlja automatski proces dobivanja znanja na osnovuinformacija dobivenih od uitelja ili od nekog spoljneg procesa ili samostalnim posmatranjemodnosno eksperimentisanjem. Rezultat tog uenja je formula, teorija, pravilo ili opis konceptau kvalitetnom formalizmu. Naini uenja se klasifikuju prema vie kriterijuma.

Prema stepenu uea induktivnog zakljuivanja kod uenika tokom procesa uenja:direktno ili rutinsko uenje, uenje na osnovu kazanog, uenje na bazi objanjenja, uenje poanalgiji, uenje na osnovu primjera, uenje samostalim otkrivanjem. Najefikasniji oblikautomatskog uenja uenje na osnovu primjera.

5.3. Kvalitativno modeliranjeKvalitativni model opisuju sistem na jednostavan simboliki nain. Meutim kod ovih

modela promjenljive su vezane relacijama koje mogu imati oblik jednaina, nejednaina ililogikih izjava. Kvalitativni modeli su bazirani na skupu relacija meu elementimasistemima. Sistem se moe opisati i sa apstraktnim pojmovima. S obzirom na to razlikuju se:

Komponentno orijentisan pristup gdje se ponaanje sistema izvodi izponaanja njegovih komponenti i

Procesno orijentisan pristup koji opisuje procese kao izvor svih promjena usistemu.

5.4. Alati za izgradnju ekspertnih sistemaRazlikuju se tri kategorije alata za izgradnju ekspertnih sistema:

11


12/14

Alati koji se koriste na personalnim kompjuterima

Specijalizovani alati za izradu kompleksnih ekspertnih sistema

Alati za izradu kompleksnih ekspertnih sistema.

6.0. RAZLIKA OD KONVENCIONALNIH PROGRAMA

Dananji raunari reavaju zadatke logikom konvencionalnih programa. Programi sesastoje u osnovi iz dva dela:

algoritam

podaci.

Algoritam odreuje kako reiti odreenu vrtu problema koristei niz tano

definisanih pravila, a podaci karakteriu parametre u konkretnom problemu.Ljudsko znanje se ne uklapa u ovaj model. Sistemi na bazi znanja razlikuju se od

konvencionalnih programa po nainu organizacije, po tome da je u njih ugraeno znanje, ponainu izvravanja i po efektu koji stvaraju kroz interakciju dijalogom.

Moe se, dakle, rei da je glavna razlika izmeu konvencionalnih programa iekspertnih sistema u tome to prvi manipuliu podacima, a drugi znanjem. Ostale razlike datesu u sledeoj tabeli.

KONVENCIONALNI PROGRAM EKSPERTNI SISTEM

predstavlja i algoritamski koristipodatke, ponavljajui proces

predstavlja i heuristiki koristi znanje,proceszakljuivanja

efikasno manipulisanje velikimbazama podataka

efikasno manipulisanje velikim bazamaznanja

znanje i metodi korisnikogznanja su izmeani

model reavanja problema se pojavljujekaobaza znanja, a njom upravlja odvojenideo mehanizam zakljuivanja (interpreterpravila)

znanje je organizovano u dvanivoa podaci i program

znanje je organizovano u bar tri nivoa podaci, baza znanja i mehanizamzakljuivanja

u sluaju novog znanjapotrebno je reprogramiranje

novo znanje se dodaje bezreprogramiranja,proirivanjem baze znanja

Tabela 2

Osim toga, konvencionalni programi su projektovani da svaki put daju konkretnerezultate. Ekspertni sistemi su projektovani da, uglavnom, daju korektne odgovore, a imaju imogunost da ue na grekama. U konvencionalnim programima su implementirani potpunodefinisani algoritam i jasan nain nalaenja reenja, ak i kad se koristi kompleksno grananje,rekurzivne petlje i dr.

12


13/14

Uglavnom su poslovi koje obavljaju strunjaci takvi da ih, esto, nije mogue opisatiu algoritamskoj formi. Strunjaci ne rade po vrstom planu, ve iskustvom i rasuivanjemodluuju kako e se dalje reavati problem, ne "vide" kompletan postupak reavanja odmah.

Ekspertni sistemi su zasnovani na strunoj vetini akumuliranoj u bazi znanja, tako dasu u stanju da ponude inteligentan savet i na zahtev mogu objasniti svoju liniju rasuivanja.

U konvencionalnim programima, moduli (potprogrami) se meusobno pozivaju pofiksnom, unapred definisanom postupku. U ekspertnim sistemima moduli se ne pozivajuizmeu sebe direktno. Moduli komuniciraju sa okruenjem podataka. Struktura dozvoljavasimultano izvrenje nekoliko modula (onih koje aktivira trenutno stanje baze podataka).

7.0. ZAKLJUAK

Ekspertni sistemi osiguravaju univerzalnu i stalnu raspoloivost odnosno ekspert je uvjekdostupan. Ekspertni sistem treba da obavlja postavljene zadatke da bi ekonomski bioopravdan. Budunost eksertnih sistema je zagarantovana, pogotovo u podruju raunovostva.Ekspertni sistemi e takoe obavljati mnoge upravljake funkcije. Velika prednost ekspertnihsistema je krae vrijeme odluivanja, i oni su korisni kod problema kod koji se odlukezasnivaju na analizi i interpretaciji ogromne koliine nekvantativnih podataka.

13


14/14

8.0. LITERATURA

1. Latinovic B, Ekspertni sistemi, Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka,2006 god.

2. Jaroslav E. Poliuk, Ekspertni sistemi ETF Podgorica.(http://www.etf.ac.me/materijal/1190371410ES.pdf)Radi G. MbIS - Management poslovnih informacionihsistema Apeiron, Banja Luka

3. Latinovi B, Informacioni sistemi, Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka,2006 god.

4. www.wikipedia.org

5. www.cet.co.yu

6. www.znanje.org

14
http://www.etf.ac.me/materijal/1190371410ES.pdfhttp://www.etf.ac.me/materijal/1190371410ES.pdf

Documents

Projektovanje Informacionih Sistema_Seminarski Rad