Projektovanje informacionih sistema...Projektovanje informacionih sistema Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija Strukturna sistemska analiza •predstavlja

Projektovanje informacionih sistema

Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija

Strukturna sistemska analiza

• predstavlja sistem kao "crnu kutiju"

• predstavlja se funkcionalnost sistema na način kako je vide spoljni objekti

• predstavljaju se ulazi i izlazi iz sistema i funkcije koje transformišu ulaze (pobudu, stimulaciju) u izlaze

• predstavlja model zahteva jer treba da pokaže potpuno, precizno i nedvosmisleno kako će objekti van sistema (korisnici, akteri) koristiti posmatrani sistem

Funkcionalni model sistema

• Potpuna konvencionalna metodologija za specifikaciju

informacionog sistema

• Nastala je kao odgovor na problem neadekvatne

specifikacije zahteva korisnika pomoću klasičnih

sredstava funkcionalne analize

• Daje jasan i detaljan opis sistema, primenom metode

apstrakcije, tako da se sistem na višim nivoima

apstrakcije opisuje opštije , a na nižim detaljno

• Predstavlja logičku, a ne fizičku specifikaciju procesa -

specifikacija opisuje šta će budući sistem raditi i šta

će pružati korisniku, a ne kako će biti implementiran;


• Jasna grafička specifikacija, pogodna za komunikaciju

sa korisnikom;

• SSA posmatra informacioni sistem kao funkciju

(process obrade) koja, na bazi ulaznih, generiše

izlazne podatke.

• Ulazni podaci se dovode u proces obrade, a izlazni iz

njega odvode preko tokova podataka.

• Od interesa su samo sadržaj i struktura ulaznog

toka, a ne i medijum - nosilac toka.


Primenom metode SSA se dobija model procesa

posmatranog sistema, koji treba da da odgovor na

sledeća pitanja:

• Koje funkcije poseduje realni sistem, odnosno, koje funkcije

mora imati budući IS?

• Kakve veze postoje između funkcija?

• Kakve transformacije treba sistem da izvrši?

• Koje ulaze (podatke) procesom obrade transformisati u koje

izlaze?

• Koje zadatke treba da izvrši sistem?

• Odakle sistem povlači informacije potrebne za izvršavanje

zadataka?

• Kuda odlaze rezultati obrade?


Osnovni koncepti za specifikaciju IS u SSA su:

• funkcije (processes), odnosno, procesi obrade podataka;

• interfejsi (interface - external agent) - objekti van sistema

sa kojima sistem komunicira preko tokova podataka;

• tokovi podataka (data flow), preko kojih se podaci

prenose između interfejsa, funkcije i skladišta;

• skladišta podataka (data stores), u kojima se

permanentno čuvaju stanja sistema;

• spojevi (junctions).


Grafički simboli:


Funkcija ili proces obrade podataka

Interfejs

Tok podatka

Skladište podataka

Spojevi

• Proces obrade podataka je aktivna komponenta

sistema koja vrši transformaciju strukture i sadržaja

ulaznog toka u izlazni tok.

• Svaki proces ima svoju referencu i svoj naziv.

• Reference služe za praćenje dekompozicije procesa, a

ne za definisanje redosleda izvršavanja.

• Naziv procesa treba precizno da označava funkciju

koju on obavlja. Najčešće je u obliku glagolske fraze.


• Tok podataka je vod kroz koji protiču grupe

podataka poznate strukture.

• Tok podataka ostvaruje vezu između ostalih

komponenti sistema i na dijagramu toka podataka

predstavlja se imenovanom, orjentisanom linijom.

• Svaki tok podataka mora imati jedinstveno ime koje

odražava značenje podataka koje on nosi. Izuzetak su

tokovi koji idu prema, odnosno od skladišta

podataka, a koriste celu strukturu tog skladišta. Oni

tada ne moraju biti imenovani.


• Skladište podataka (fascikla, datoteka) služi za

čuvanje podataka.

• Definiše se kao tok podataka u mirovanju.

• Predstavlja interna stanja posmatranog sistema.

• Veza sa primitivnim funkcijama isključivo preko

tokova podataka;

• Skladište podataka treba da omogući:

- tok podataka KA skladištu označava operaciju održavanja, tj.

ubacivanja, izbacivanja i promene sadržaja;

- tok podataka OD skladišta označava korišćenje podataka skladišta

u smislu čitanja podataka i za izveštavanje.


• Spoljni objekat (interfejs) je objekat koji se nalazi

izvan posmatranog sistema a sa kojim informacioni

sistem komunicira.


• Spojevi pomažu u organizovanju i pojašnjavanju

dijagrama toka podataka.

• Postoje divergentni spojevi koji dele tok podataka na

dva ili više izlaza, kao i konvergentni spojevi, koji

spajaju dva ili više toka podataka u jedan.

• Spojevi sa jednim ulazom i jednim izlazom zovu se

linearni spojevi.


Potpunu specifikaciju SSA čine:

1. Hijerarhijski organizovan skup dijagrama toka

podataka;

2. Rečnik podataka koji opisuje sadržaj i strukturu

svih tokova skladišta podataka;

3. Specifikacija logike primitivnih procesa.


• Međusobni odnos osnovnih koncepata se

prikazuje preko dijagrama toka podataka

(DTP) koji prikazuju vezu interfejsa ili skladišta

kao izvora/ponora podataka, sa odgovarajućim

procesima, kao i međusobnu vezu procesa.


SSA – osnovni koncepti

SPOLJNI_OBJEKAT_1

PROCES_A1.

TOK_PODATAKA_6

PROCES_B2.

SKLADI[TE_PODATAKA

SPOLJNI_OBJEKAT_2

TOK_PODATAKA_2

TOK_PODATAKA_3

TOK_PODATAKA_5

TOK_PODATAKA_4

TOK_PODATAKA_1

dijagram toka podataka


SPOLJNI_

OBJEKAT_1

TOKP_1

TOKP_2

TOKP_4

TOKP_5SPOLJNI_

OBJEKAT_2

SPOLJNI_

OBJEKAT_3

TOKP_6

TOKP_3SKLADP_1 SKLADP_2

PROC_A

1.

PROC_B

2.

PROC_D4.

PROC_C3.

NIVO I

SPOLJNI_OBJEKAT_2

NIVO II

PROC_BA

2.1

PROC_BB2.2

PROC_BC2.3

TOKP_2a

TOKP_2b

SKLADP_3

TOKP_3

TOKP_7

TOKP_5

IS može biti veoma složen i

sadržati veliki broj procesa,

tokova podataka, skladišta

podataka i spoljnih objekata.

Jasna i detaljna specifikacija

sistema zahteva da se pri

predstavljanju sistema pomoću

dijagrama toka podataka

primeni metoda

dekompozicije.

Dekompozicija se realizuje

kroz primenu koncepta

apstrakcije.

Hijerarhijska dekompozicija procesa

• Dijagram na najvišem nivou hijerarhije;

• Sadrži proces visokog apstraktnog nivoa i njegovu

komunikaciju (ulazne i izlazne tokove) sa

okruženjem;

• Predstavlja granice sistema koji se analizira.

Dijagram konteksta

Izdavačka

kuća

• Celokupan skup hijerarhijski dekomponovanih

dijagrama predstavlja se dijagramom dekompozicije

Dijagram dekompozicije

• Dijagram konteksta se

dekomponuje na

dijagrame u više nivoa.

Broj takvih nivoa zavisi od

složenosti sistema koji se

analizira kao i od

postupnosti u procesu

dekompozicije.

Dekompozicija dijagrama konteksta

• Dijagram prvog nivoa pred stavlja dekompoziciju dijagrama

konteksta.

• Procesi na njemu označavaju se brojevima 1,2,3,

• Dijagrami nižih nivoa su označeni oznakom procesa čije

detalje predstavljaju, a procesi na njima povlače sa sobom

brojnu oznaku nadređenog

procesa, odnosno

posmatranog

dijagrama

Dijagram prvog nivoa dekompozicije

• Primitivni proces je onaj koji se dalje ne dekomponuje.

• Svaki primitivni proces definisan je:

• ulaznim tokom podataka,

• logikom obrade podataka iz ulaznog toka ili nekog

skladišta podataka,

• izlaznim tokom podataka i/ili ažuriranim podacima u

skladištu podataka.

Primitivni procesi

• Svaki proces mora da ima bar jedan ulazni i bar jedan

izlazni tok podataka. Proces bez ulaznog toka generisao

bi izlaz ni iz čega, a proces bez izlaznog toka je

nesvrsishodan.

• Proces može da generiše izlaz samo iz svih za obradu

potrebnih ulaznih tokova podataka,i obratno;

• Proces može da generiše izlaz samo na osnovu za

obradu raspoloživih tokova podataka.

SSA – sintaksna i metodološka pravila

• Jedan proces povezuje se sa drugim procesom samo

posredno, preko skladišta podataka.Takvo pravilo se

prvenstveno odnosi na niže nivoe dekompozicije.

Nepostojanjem skladišta podataka između dva procesa

sistem se lišava mogućnosti da zapamti sopstveno

međustanje (nakon završetka jedne i početka druge

obrade), a to je jedna od osnovnih osobina skladišta

podataka.


• Samo tokovi podataka koji idu ka, odnosno od skladišta

podataka, ne moraju biti imenovani.

• Ako tok između procesa i skladišta nije imenovan,

podrazumeva se da tok nosi celokupan sadržaj i

strukturu podataka tog skladišta. Ukoliko to nije

slučaj, tj. ako tok sadrži samo deo strukture podataka,

treba ga adekvatno imenovati.

• Tokovi podataka koji poniru u jedno skladište ili iz njega

izviru, mogu da prenose samo one pakete podataka koji

se u skladištu mogu čuvati.


PRAVILO BALANSA TOKOVA:

Ulazni i izlazni tokovi procesa P na nekom nivou

dekompozicije moraju se javiti i na njegovom

dekomponovanom DTPu.


• Tok podataka mora da ima izvor i ponor. Iz ovog pravila sledi da dva

interfejsa, dva skladišta, ili interfejs i skladište ne mogu direktno biti

povezani tokom podataka.

◦ Skladišta ne mogu međusobno direktno biti povezana tokompodataka, jer skladišta, kao pasivne komponente, ne vrše nikakvu

obradu.

◦ Interfejsi ne mogu međusobno direktno biti povezani tokompodataka, jer bi se na taj način opisivala komunikacija dva objekta

van sistema koja, iako je moguća, nije od interesa za sistem koji

posmatramo.

◦ Interfejs i skladište ne mogu direktno biti povezani tokom podataka, jer bi to značilo da spoljni objekat direktno, bez kontrole internog

procesa, poseduje pristup skladištu podataka. Ovakve situacije se

razrešavaju uvođenjem odgovarajućeg procesa između interfejsa i

skladišta.


• Svako skladište mora da ima bar jedan ulazni ili bar jedan

izlazni tok podataka. Često se za skladište najpre ustanovi

samo jedan od tokova podataka, ali se kasnijom analizom

drugog dela sistema utvrdi i ostatak tokova.

• Interfejsi moraju biti povezani sa sistemom, odnosno

procesima sistema bar sa jednim ulaznim ili izlaznim tokom

podataka.

• Preporuka vezana za preglednost dijagrama: u cilju

izbegavanja nepotrebnog presecanja linija, bilo skladište bilo

interfejs na jednoj slici može se višestruko ponoviti. U tom

slučaju potrebno je samo pored imena koncepta dodati

znak „*“.


Primeri

Primer - SSA trgovinskog preduzeća

DIJAGRAM KONTEKSTA


DIJAGRAM PRVOG NIVOA DEKOMPOZICIJE

Primer - SSA trgovinskog preduzećaDIJAGRAMI DRUGOG NIVOA DEKOMPOZICIJE

DEKOMPOZICIJA PROCESA NABAVKA

DEKOMPOZICIJA PROCESA PRODAJA

Primer - SSA trgovinskog preduzećaDIJAGRAMI DRUGOG NIVOA DEKOMPOZICIJE


DIJAGRAM DEKOMPOZICIJE

• opisuje strukturu i sadržaj svih tokova i skladišta

podataka

• Tokovi i skladišta podataka kao logička struktura

podataka predstavljaju neku kompoziciju polja

• Za precizno definisanje logičke strukture sladišta i

tokova i definisanje sintakse rečnika neophodno je

uvođenje definicije koncepata rečnika

SSA – rečnik podataka

Polja i domeni

(I) Polje je elementarna (atomska) struktura koja se

dalje ne dekomponuje i koja ima svoju vrednost

Primer indeks:

polja : BROJ_INDEKSA, IME_I_PREZIME, OCENA, STATUS...


(II) Polja svoje vrednosti uzimaju iz skupova vrednosti

koji se nazivaju domenima. Domeni mogu biti:

− "predefinisani", odnosno standardni programsko-jezički

domeni, (INTEGER, CHARACTER, REAL, LOGICAL i

DATE)

− "semantički", kada se definišu posebno, preko svoga imena,

predefinisanog domena i, eventualno, ograničenja na mogući

skup vrednosti predefinisanog domena

Definicija semantičkog domena :

naziv_domena 'DEFINED AS' predefinisani_domen [ograničenje]

Primer SEMESTRI :

SEMESTRI DEFINED_AS INTEGER (2) BETWEEN 1,10


(III) Činjenica da polje uzima vrednost iz nekog

domena označava se na sledeći način:

naziv polja : domen [ograničenje]

Primer:

BI: CHARACTER(7)

SEMESTAR: SEMESTRI

OCENA: INT(2) IN (5,6,7,8,9,10)

SEMESTFAK: SEMESTRI IN (1,2,3,4,5,6,7,8)

*Semestar fakulteta*


Strukture

Pored polja se može pojaviti i druga definisana

struktura. Konstrukcija kojom se od komponenata

gradi struktura može biti:

(a) Agregacija komponenata koja se predstavlja

kao lista komponenata koje je čine u "špicastim"

zagradama - . Agregacija - složena struktura

n komponenata. Vrednost agregacije je n-toka u

kojoj svaki elemenat ima vrednost odgovarajuće

komponente.


Strukture

Primer:

ISPITNA_PRIJAVA: < BROJ_INDEKSA,

IME_STUDENTA,

NAZIV_PREDMETA,

DATUM_POLAGANJA,

OCENA,

IME_NASTAVNIKA

>


Strukture

(b) Eksluzivna specijalizacija (unija) komponenata

koja se predstavlja kao lista komponenata u uglastim

zagradama - [a,b,c], i koja označava da se u strukturi

pojavljuje eksluzivno jedna od navedenih komponenata, ili a

ili b ili c. Ako se u uglastoj zagradi pojavi samo jedna

komponenta, kao [a], to znači da se u strukturi ova

komponenta javlja ili ne javlja.

Primer: STUDENT: < BR_INDEKSA, IME_PREZIME,

[ REDOVAN, VANREDAN ] >


Strukture

(c) Neeksluzivna specijalizacija (unija)

komponenata, koja se predstavlja kao lista

komponenata u kosim zagradama - /a,b,c/ i koja

označava da se u odgovarajućoj strukturi pojavljuje

bilo samo jedna komponenta, bilo dve, bilo sve.

Primer:

STUD_ZAHTEV: / ZAHTEV_ZA_UVER_STATUS,

ZAHTEV_ZA_UVER_POL_ISPIT /


Strukture

(d) Skup komponenata (preciznije, skup više

vrednosti jedne komponente), koji se predstavlja u

vitičastim zagradama - {a}, i koja kaže da se u

odgovarajućoj strukturi komponenta može pojaviti

više puta.

Primer:

UVERENJE_O_POL_ISPIT: < BROJ_INDEKSA,

IME_STUDENTA, {< NAZIV_PREDMETA,

OCENA>}, PROSEČNA_OCENA >


Primer polja i semantičkih domena

Tabela polja

POLJA

NAZIV POLJA DOMEN OGRANIČENJE

ImeIPrezime CHAR(30)

Ocena FakultetskeOcene

VrstaStudija VrsteStudija

Cena REAL(10,2) >0

... ... ...

DOMENI

NAZIV DOMENA PREDEFINISAN DOMEN OGRANIČENJE

FakultetskeOcene INTEGER(2) [5,10]

VrsteStudija CHAR(20)(„Osnovne“,

„Magistarske“,

„Doktorske“)

... ... ...

Tabela semantičkih domena

Izgled toka “otpremnica dobavljača” (otprdob)

Sif_dob ..... Naziv_dob ....... Adresa_dob .... Br_otpr ..... Datum_otpr.......

Red_br Sif_proizv Naziv_proizv Otpr_kol Vrednost

... .... ..... ..... .....

.... ..... ...... .,..... .....

DEFINICIJA U REČNIKU SSA

OTPRDOB: < Sif_dob, Naziv_dob, Adresa_dob, Br_otpr,

Datum_otpr,{}

>

Primer strukture tokova i skladišta

Strukture

KATALOG ;

NARKUP ;

PROIZVODI ;…

PoljaNaziv polja Domen Ograničenje

AdresaPP Char(25)

Cena Real(10,2)

Datum Date

SKatalogaDob Integer Not null

Primer strukture tokova i skladišta

1. Navesti strukture podataka

2. Nacrtati tabelu polja sa domenima i ograničenjima

Primer 2 strukture tokova i skladišta

NARUDŽBENICABroj:00123 Datum:24.03.2020

Podaci o kupcu

Šifra kupca: 009897342

Naziv kupca: SW-Inženjering D.o.o

Adresa kupca: Ulica inženjera b.b, Beograd, SCG

Lista artikala

Redni

brojŠifra artikla Naziv artikla Količina

01 A-00222-1 Monitor Siemlips L2335 23’’ TFT 6

02 C-30212-9 Projektor Canjitzu XEED SX 50 1

... ... ... ...

Izvor

Fakultet organizacionih nauka, laboratorija

za informacione sisteme - Strukturna

sistemska analiza, skripta

Documents

Projektovanje informacionih sistema...Projektovanje informacionih sistema Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija Strukturna sistemska analiza •predstavlja