Program Program EXCHANGE - priboj.rs dobra opstinska praksa.pdf · SADRŽAJ Uvod 5 I Lokalni ekonomski razvoj 7 1. Opština Aleksinac: Strateški plan za ekonomski razvoj opštine

Program EXCHANGEPRIMERI DOBRE PRAKSE

Program

Stalna konferencija gradova i optina Program EXCHANGE

PRIMERI DOBRE PRAKSE

optinski projekti realizovani uokviru programa Exchange

Beograd, oktobar 2007.

Primeri dobre prakseoptinski projekti realizovani u okviru programa Exchange

Urednik Irina Slavkovi

Vladimir Zafirovi

Za izdavaaore Stanii, Generalni sekretar

Izdava Stalna konferencija gradova i optina

Projekat finansiran od strane Evropske unije,sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju

Ova publikacija ne predstavlja zvanian stav Evropske komisije.Izdava je iskljuivo odgovoran za informacije koje se nalaze u publikaciji

Grafiki dizajn i priprema za tampuSupernova

tampaKotur i ostali o.d.

Tira 400

ISBN 978-86-82455-65-3

SADRAJ

Uvod 5

I Lokalni ekonomski razvoj 71. Optina Aleksinac: Strateki plan za ekonomski razvoj optine Aleksinac 82. Optina ievac: Uspostavljanje strategije za lokalni ekonomski razvoj optine ievac 113. Optina Doljevac: Odrivi ekonomski razvoj kroz unapreenje poljoprivrede 144. Optina Krupanj: Strateki plan odrivog lokalnog ekonomskog razvoja u optini Krupanj 185. Optina Bela Crkva: Plan stratekog razvoja optine Bela Crkva 216. Optina Peinci: Strategija lokalnog ekonomskog razvoja 247. Optina Svilajnac: Prenos znanja i iskustava za strateko planiranje i odrivi razvoj 29

II Komunalne usluge i odravanje stambenog prostora 318. Optina Majdanpek: Poboljanje komunalnih usluga u optini (stanovanje) 329. Optina Titel: Razvoj stratekog plana za rad komunalnih slubi 3510. Optina Irig: Menadment komunalnih usluga i organizacioni razvoj optine Irig 37

III Osnovno obrazovanje, zdravstvo i socijalna politika 3911. Gradska optina Novi Beograd: Plan akcije za reavanje pitanja mladih za optinu Novi Beograd 4012. Gradska optina Pantelej: Uvoenje sistema alternativne socijalne zatite u gradskoj optini

Pantelej 44

13. Optina oka: Strateko planiranje u oblasti usluga socijalne zatite u optini oka 48 IV Optinske slube, informisanje i komunikacija 51

14. Optina Vranje: Osnivanje Centra za informisanje graana sa tri lokalne kancelarije 5215. Gradska optina Stari Grad: Izgradnja kapaciteta lokalnih vlasti u optini Stari Grad 5516. Optina Zrenjanin: Unapreenje komunikacije izmeu lokalnih vlasti i graana

u optini Zrenjanin 59

17. Grad Kragujevac: Uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema za voenje podataka iz matinih knjiga i statusa graana i za izdavanje potvrda 63

18. Optina Sremska Mitrovica: Optinski centar za pruanje usluga 6719. Optina agubica: Unapreenje rada lokalnih vlasti i poveanje efikasnosti

u komunikaciji sa graanima 70

20. Gradska optina Palilula, Ni: Poboljanje ljudskih i tehnikih resursa u lokalnoj vladi 7321. Optina Priboj: Osnivanje optinskog uslunog centra 7622. Gradska optina Palilula, Beograd: Unapreenje ljudskih resursa, funkcionalnog i informativ-

nog sistema optine Palilula 79

23. Optina abac: Otvaranje optinskog menadmenta prema potrebama ire populacije 8224. Optina Oseina: Moderna lokalna uprava u slubi graana 8525. Optina Novi Beej: Optina Novi Beej Pribliavanje lokalne samouprave

graanima i lokalnoj zajednici 87

26. Optina Kovaica: Moderan usluni centar 9027. Optina itoraa: Poboljanje usluga u optini itoraa 9328. Optina Varvarin: Poboljanje optinskih usluga, komunikacije i upravljanje projektima 9629. Optina Senta: Uvoenje elektronskog sistema za pruanje usluga u optini Senta 10030. Optina Negotin: Osnivanje informativnog centra u Negotinu 10231. Optina Uice: Objedinjeni sistem plaanja komunalnih usluga u optini Uice 10432. Optina Nova Crnja: Informativni centar i strategija komunikacije optine Nova Crnja 106

V ivotno okruenje i zatita ivotne sredine 10933. Optina Kruevac: Unapreenje ekolokih kapaciteta optine Kruevac 11034. Optina aak: Unapreenje ivotne sredine u optini aak 11435. Optna Inija: Zatita ivotne sredine i uvoenje novog sistema reciklae otpada 11736. Optina Valjevo: Poboljanje rada komunalnih slubi i odnoenje otpada u optini Valjevo 120

37. Optina Veliko Gradite: Unapreenje sistema za odnoenje vrstog otpada 12438. Optina Trstenik: Osnivanje javno-privatnog ekolokog partnerstva 12739. Optina Arilje: Unapreenje prikupljanja vrstog otpada korak blie Evropi 13040. Optina Ada: Zajedniko planiranje zatite ivotne sredine 134

VI Urbanistiki plan i povezana pitanja 13741. Optina Pirot: Osnivanje geografsko informativnog sistema (GIS) 13842. Optina Parain: Obuka osoblja za rad na geografskom informacionom sistemu (GIS) 14243. Optina Kovin: Uvoenje geo-informativnog sistema u optini Kovin 145 VII Lokalna samouprava i lokalne finansije 14744. Optina Bela Palanka: Jaanje lokalne samouprave kroz poboljanje menaderskih sposobnosti 14845. Optina Golubac: Unapreenje rada optinskih slubi u Golupcu 15146. Optina Kanjia: Izgradnja kapaciteta za bri ulazak u Evropsku uniju kroz ukljuivanje graana

u procese optinskog planiranja i razvoja 155

47. Optina Knjaevac: Optinska kancelarija za ekonomsku saradnju i katastre 15848. Grad Ni: Funkcionalno unapreenje rada projektnog centra u sastavu Uprave za privredu, odri-

vi razvoj i zatitu ivotne sredine kroz jaanje ljudskih i tehnikih resursa za razvoj i menadment projekata i skladu sa EU standardima

161

49. Optina Prokuplje: Usvajanje i realizacija EU standarda u poljoprivredi 165

5

UVOD

Program EXCHANGE, koji finansira Evropska unija, realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), a sprovodi Stalna kon-ferencija gradova i optina (SKGO) u saradnji sa VNG International je jedan od prvih EU programa na Balkanu koji ima za cilj da upozna i uvede modele EU prakse u rad lokalnih samouprava u Srbiji. U okviru programa EXCHANGE finansirani su projekti koje su identifikovale i razvile optine iz Srbije, a koji su realizovani u saradnji sa partnerskim optinama iz Evropske unije (koje su pruile savetodavnu pomo). Finansirano je ukupno 49 partnerskih projekata u razliitim oblastima kao to su strateko planiranje, lokalni ekonomski razvoj, poboljanje pruanja optinskih usluga i upravljanje, socijalne usluge, ivotne sredina i uee graana.

Sve optine su projekte realizovale u saradnji sa minimum jednom partnerskom optinom iz Evropske unije. Partnerska saradnja se odvijala u dva smera: eksperti iz EU su posetili nae optine i tokom poseta organizovali obuke i individualne i grupne konsultacije sa zaposlenima u optinskoj upravi i komunalnim preduzeima, lokalnim zvaninicima, predstavnicima privatnog i nevladinog sektora, medija. Nae optine su takoe imale mogunost da posete partere i na licu mesta se upo-znaju sa njihovim modelima rada. Rezutati ovih poseta su viestruki: pored pribliavanja prakse u konkretnim projektnim oblastima, optinski timovi su imali prilike da se upoznaju i sa drugim aspektima rada lokalnih samouprava iz EU, i na taj nain razviju nove ideje. Veliki procenat optina planira da nastavi saradnju sa partnerima iz EU, a modaliteti su razliiti: od realizacije novih zajednikih projekata, preko saradnje u odreenoj oblasti (najee je to lokalni ekonomski razvoj), pa do potpisanih sporazuma o bratimljenju.Znaajno je pomenuti i saradnju sa lokalnim partnerima: pre svega nevladinim organizacijama koje su pruile podrku u pri-premi i realizaciji projekata. Tokom programa EXCHANGE unapreena je i meuoptinska saradnja: optine iz nae zemlje su uestvovale u realizaciji projekata kao partneri, a optinski timovi su takoe esto bili upueni jedni na druge i traili savete i iskustava sa procedurama realizacije ili kontaktima sa EU partnerima.

Ovaj Prirunik je proistekao kao rezultat realizacije 49 projekata u okviru programa EXCHANGE. Tekstove su pripremili lanovi optinskih timova, a tim programa ih je donekle ujednaio i prilagodio potrebama prirunika. Svaki primer dobre prakse je predstavljen kroz sledee celine: (a) sie projekta, (b) osnovni podaci o optini koja je realizovala projekat i (c) detaljne in-formacije o projektu, uljuujui poetno stanje, ciljeve projekta, nain pripreme projekta, realizovane aktivnosti, postignute rezultate, promociju, saradnju sa partnerima, resurse, mogunost primene u drugim sredinama i preporuke. Uz svaki opis navedena je i kontak osoba koja je bila zaduena za realizaciju projekta i koja na najbolji nain moe posavetovati sve koji su zainteresovani za dodatne informacije.

Nadamo se da e kolege iz drugih optina meu navedenim primerima nai korisne i praktine savete u pogledu metodlogi-je rada ili naina unapreenja postojeih slubi, a moda i cele projekte koje e realizovati u svojim sredinama.

Irina SlavkoviMenader programa EXCHANGE

Jan Edwin WaandersSavetnik na programu EXCHANGE

7

LOKALNI EKONOMSKIRAZVOJ

8

OPTINA ALEKSINAC

Projekat: STRATEKI PLAN ZA EKONOMSKI RAZVOJ OPTINE ALEKSINAC

EU partner: entjur, Slovenija

Lokalni partner: Inicijative, Prokuplje

Vrednost projekta: 78.050 EUR

Kontakt osoba za projekat: Ivan Dimi

E-mail: [email protected] adresa: www.aleksina.org

Optina Aleksinac planira da stvori uslove za bri lokalni ekonomski razvoj kroz pripremu Stratekog plana razvoja optine, koji ukljuuje i preporuke za dalji razvoj i reorganizaciju lokalne vlasti, poboljanje infrastrukture, ekonomije i razvoj saradnje sa predstavnicima graanskog drutva. U izradu plana, u okviru fokus grupa bili su ukljueni optinski zvaninici, poslovnih ljudi i predstavnici nevladinih organizacija, eksperati iz partnerske EU optine, a plan je usvojila i Skuptina optine Aleksinac. Takoe, Skuptina optine je razvila i usvojila niz lokalnih regulativa, koje sadrati principe moderne lokalne samouprave, ukljuujui pro-mociju razvoja malih i srednjih preduzea, poboljanje funkcionisanja lokalne vlasti, kao i poboljanje upravljanja na svim nivoi-ma. Tokom realizacije projekta pri optini Aleksinac je otvorena i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj.

O OPTINI

Teritorija optine Aleksinac prostire se u jugoistonom delu Republike Srbije izmeu 43o 2743 severne geografske irine i 21o2956 istone geografske duine.Zahvata povrinu od 707 km2 na kojoj ivi 57.749 stanovnika ili 81,68 stanovnika na kvadratnom kilometru. Sedite optine i kulturno-administrativni centar je grad Aleksinac (17.171 stanovnik). Ostali stanovnici ive u 71. se-oskom naselju. Aleksinac je smeten u Aleksinakoj kotlini, na sastavu dolina reka Moravice i June Morave, i za-uzima prostor sa obe strane Moravice, s tim to se vei deo grada nalazi na njenoj desnoj obali. Okolna naselja rasuta su po prostranoj kotlini i na njenom obodu, po i na obroncima oblinjnih planina Ozrena, Bukovika i Jastrepca. Podruje optine Aleksinac je veoma bogato vodenim tokovima koji sainjavaju deo sliva June Morave. Od veih levih prito-ka June Morave tu je reka Turija, a od desnih reka Moravica koja svojim tokom u duini od 20 km od Bovanskog jezera tee teritorijom optine Aleksinac. U blizini Aleksinca je i vetaka akumulacija, jezero Bovan, povrine 110 ha i zapremine 59.000.000 m3 iz koje se vei deo optine i grad Aleksinac snabdevaju pijaom vodom. Bovansko jezero idealno je i za razvoj turizma.

DETALJNE INFORMACIJE O PRIMERU DOBRE PRAKSE

1. Poetno stanje

Po zavrenim loklanim izborima 2004. godine, novoizabrane lokalne vlasti su se susrele sa mnogobrojnim problemima. Po-sebno teko stanje je u manjim, slabo razvijenim sredinama gde je nedostatak sredstava, posebno za investicije u oblasti infrastrukture, jasno prisutan i koje zbog toga dosta zavise od donatorskih sredstava. Potrebno je naglasiti da je uprkos svim navedenim prblemima stanje posle 2000. godine zantno poboljano, pre svega zahvaljujui sredstvima iz republikog budeta i donatorskim sredstvima (EAR i USAID). Posebno su dobro pripremljeni i prihvaeni programi koji su realizovani u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i optina. Projekat optine Aleksinac se oslanja na prethodne aktivnosti i ima za cilj da omogui dalji razvoj kapaciteta optine i dalje reforme i razvoj, posebno u oblasti lokalne ekonomije. Ciljne grupe projekta odabrane su na osnovu etiri oblasti na kojima je zasnovan plan lokalnog ekonomskog razvoja: razvoj lokalne uprave, razvoj infrastrukture, unapreenje poloaja civilnog drutva i ekonomski razvoj. Na osnovu ove etiri oblasti, odabrani su lanovi radnih grupa (stalni i pridrueni), koji su ujedno i osnovna ciljna grupa projekta. Krajnje korisnike ine svi stanovnici aleksinake optine.

2. Planirani ciljevi

Opti cilj projekta je primena EU standarda u oblasti priprme dugorone strategije razvoja optine Aleksinac.

Posebni ciljevi realizovani ovim projektom su: PripremaStartekogplanarazvojaoptinezaperiod20062010

9

Pripremaiusvajanjepropisakojisuuskladusamodernimsistemomupravenalokalnomnivou(nizpropisakojisuomoguili bri razvoj malih i srednjih preduzea)

RazmenaiskustavaizmeuoptineAleksinacipartenraizEU,optineentjur Jaanjeoptinskihkapacitetazastratekoplaniranjeirazvojakcionihplanova

3. Kako je pripremljen projekat i ko je sve uestvovao

Projekat je pripremila optina Aleksinac u saradnji sa nevladinom organozacijiom Inicijative iz Prokuplja. Predstavnici nevla-dine organizacije su uestvovali u pripremi projekta i budeta, kao i u kontaktima sa partnerskom optinom iz Slovenije.

Direktni korisnici projekta su lanovi radnih grupa, oko 100 optinskih slubenika, lokalnih politiara, predstavnika javno-komunalnih preduzea, privatnog sektora, nevladinih organizacija i medija. Indirektni korisnici: svi stanovnici Aleksinca, 57.749 ljudi prema popisu iz 2002. godine.

4. Ostvarene aktivnosti

U skladu sa predlogom projekta, realizovane su sledee grupe aktivnosti:

(1) Formiranje Komisije za lokalni ekonomski razvoji i etiri radne grupe i obuka lanova. Komisija, koja se sastojala od 13 lanova, je bila odgovorna za realizaciju svih aktivnosti i koordinaciju sa svim uesnicima u procesu. Oformljene suietiriradnegrupeukupno28lanova,ukljuujuioptinskeslubenike,lokalnepolitiare,predstavnikejavno-komunalnih preduzea, privatnog sektora, nevladinih organizacija i medija. Organizovane su tri obuke za lanove Komisije i radnih grupa u oblastima stratekog planiranja, lokalnog ekonomskog razvoja, analiza dobrih primera stratekih planova.

(2) Medijska kampanja (3) Dvestudijskeposeteentjuruukupno19predstvanikaoptinskeupraveilokalnihzvaninikajeposetilopartner-

sku optinu.(4) Dve posete strunjaka iz entjura Aleksincu tokom kojih su organizovane obuke i individualne i grupne konsultacije

za lanove Komisije i radnih grupa(5) Razvoj stratekog plana optine, ukljuujui prikupljanje podataka o trenutnom stanju u optini, SWOT analizu,

odreivanje stratekih ciljeva i akcionih planova. Plan je usvojen od strane Skuptine optine pred kraj projekta. (6) Osnivanje Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, koja prua usluge zainetersovanima za osnovanje malih isrednjih

preduzea, pravne savete, informacije o mogunostima za konkurisanje za donatorska sredstva, kredite i zajmove, EU fondove.

(7) Priprema, promocija, usvajanje i realizacija novih optinskih regulativa koje trebada pomognu razvoj malih i srednjih preduzea na teritoriji optine Aleksinac.

5. Postignuti rezultati

PripremljenaiusvojenaStrategijalokalnogekonomskograzvojaoptine Donetsetoptinskihodukakojereguliuoblastlokalnogekonomskograzvoja Zaposleniuoptiniioptinskizvaniniciobueniuoblastistratekogplairanjaiizradeakcionihplanovaiupoznati

sa EU praksom OtvorenaKancelarijazalokalniekonomskirazvoj

6. Promocija projekta

U toku realizacije projekta a kasnije i njegovim zavretkom svakodnevno se radilo na promovisanju putem javnih sredstava informisanja. Promotivne aktivnosti projekta, kampanja voena na lokalnom radiju i regionalnim televizijama usmerila je panju javnosti na pitanja iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja i omoguila mobilizaciju lokalne poslovne zajednice. Plan ekonosmkog razvoja optine je odtampan i moe se dobiti u prostorijama Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

7. Saradnja sa partnerima (EU i lokalni)

NVO Inicijative su kao lokalni partner bili angazovani u pripremi samog projekta, a posle pozitvne ocene EAR - a o finansira-nju projektnih aktivnosti, Inicijstive su saraivale sa opstinom Aleksinac i optinskom radnom grupom u sprovoenju svih projektnih aktivnosti (komunikacija sa EU partnerom, komunikacija i koordinacija sa SKGO i Exchange programom, admini-strativna i finansijska pitanja i teme, tehnicko znanje i iskustvo u cilju pripreme Stratekog plana za LER, osnivanja optinskog centra za LER, organizacija i sprovoenje treninga, seminara i edukacija).Optina entjur iz Slovenije je kao EU partnerska opstina, bila takoe ukljucena u sprovoenje projektnih aktivnosti, kroz prenosenje znanja i iskustava EU eksperata u vezi sa pripremom Stratekog plana, i plana implementacije. Saradnja sa EU

10

partnerom je bila na vrlo visokom nivou, i opstina Aleksinac e nastaviti saradnju sa optinom entjur kroz studijske posete i razmenu iskustava, i kroz zajedniku pripremu projekata za predpristupne fondove EU.

8. Resursi

Trokovi sprovoenja projekta su iznosili 78 050 EUR. Izvori finasiranja koje je koristila optina Aleksinac su donacija EU kroz EAR u iznosu od 65 050 EUR, i optinski budet u iznosu od 13 000 EUR. Tokom implementacije projekta resursi koji su bili po-trebni za sprovoenje projektnih aktivnosti su pored finasijskih bili i struni kadar iz optinske uprave (kabinet predsednika optine i predsednika skuptine, odeljenje za finasije i budet, sluba za javne nabavke, odeljenje za urbanizam i graevinar-stvo). Pored strunog kadra iz optinske uprave lokalni partner iicijative je takoe preko svojih konsultanata dao znaajan doprinos u sprovoenju projektnih aktivnosti.

9. Mogunost primene u drugim sredinama

Strategija svake optine treba da bude bazirana i u skladu sa Nacionalnom strategijom ali uzimajui u obzir specifine pro-bleme u samoj optini. Mnogo faktora utie na kreiranje strategije ali je konceptualni pristup samoj izradi primenjljiv u svim optinama, a samo su ciljevi i pravci razvoja uslovljeni specificnostima podruja.

10. Preporuke

Saeta iskustva projektnog tima optine Aleksinac:Obzirom da optina nije imala prethodnih iskustava, deo aktivnosti vezan za administriranje projekta nije funkcionisao naj-bolje, posebno u prva dva meseca realizacije projekta, ukljuujui finansijsko i administrativno voenje projekta (otvaranje dinarskog podrauna optine, pravdanje plata zaposlenih u optini). Problemi su uspeno reeni koosrinacijom svih aktera. Drugih problema u realizaciji projekta nije bilo.

11

OPTINA IEVAC

Projekat: USPOSTAVLJANJE STRATEgIJE LOKALNOg EKONOMSKOg RAZVOJA OPTINE IEVAC

EU partner: Optina Hrastnik, Slovenija

Lokalni partner: Regionalni centar za razvoj malih i

srednjih preduzea Kruevac


Kontakt osoba za projekat: Dragana Radosavljevi

E-mail: [email protected]

Web adresa: ww.cicevac.org.yu/lercicevac.htm

Cilj projekta Uspostavljanje strategije lokalnog ekonomskog razvoja u optini ievac je uspostavljane pravca razvoja optine i definisanje prioritetnih ciljeva kroz izradu Strategije razvoja optine. U okviru 3 cilja, definisano je 13 programa i 38 razvojnih pro-jekata. U proces izrade strategije pored Komisije za lokalni ekonomski razvoj koju su inili predstavnici privatnog sektora, lokalne samouprave i NVO: predsednici mesnih zajednica, direktori dravnih i javnih institucija, odbornici. Proces stratekog planiranja realizovan je po metodologiji Svetske banke i samoj izradi prethodile su detaljne analize i procene situacije u optini ievac.Rezultati projekta su: usvojena Strategija lokalnog ekonomskog razvoja optine ievac, formirana Kancelarija za lokalni eko-nomski razvoj, osposobljeni ljudski resursi, promocija optine ievac, ukljuujui tampanje promotivnih broura, poslovni adre-sar, web site.

O OPTINI

U centralnoj Srbiji, Rasinskom okrugu, na uu June i Zapadne Morave, okruena Mojsinjskim planinama nalazi se optina ievac. Zbog povoljnog geografskog poloaja optina predstavlja strateki vanu komunikacionu sponu svih delova zemlje jer se nalazi na Koridoru 10. Optina ievac je jadna od najmanjih optina u Srbiji, prostire se na povrini od 124 km i ima oko 10.750 stanovnika koja ive u 10 naseljenih mesta. Najvee naselje u optini je grad ievac koji ima 5.086 stanovnika i predstavlja administrativni, privredni, kulturni i sportski centar optine. Kroz teritoriju optine ievac prolaze dve vane saobraajnice: eleznika pruga Beograd-Ni i auto put Beograd-Ni. Kroz samo naselje ievac prolazi i magistralni put Pojate-Kruevac-Kraljevo.


1. Poetno stanje

Optina ievac po broju stanovnika i veliini teritorije spada u grupu manjih optina u Srbiji. Nagomilani problemi u svim segmentima druvenog ivota u optini su se reavali stihijski, sporo tako da je bilo neophodno definisati pravac razvoja i preduzimanje aktivnosti na podruju lokalnog ekonomskog razvoja. Pre izvoenja projekta proces privatizacije u optini i-evac nije bio zavren jer su sva 4 preduzea u drutvenoj svojini bila jo uvek neprivatizovana. Sa druge strane, ukupan broj malihisrednjihpreduzeajeuporeenjusadrugimoptinamaizuzetnonizakukupno180,amalibrojnjihjepokazivaodinaminost i rast. Viegodinja stagnacija privrede direktno je uticala na nizak standard graana, visok stepen nezaposle-nosti i nerazvijenost same optine. Naslee socijalistikog drutva koje je po prirodi bilo statino je uslovilo trinu inertnost u pogledu ekonomske filozofije. Posle 2000. godine je nastupila nagla liberalizacija drutva, koja je zahteva brze i korenite promene tako da je neophodno usvajanje novih znanja i vetina za efikasno unapreenje lokalnog ekonomskog razvoja. U procesu ukupnih drutvenih reformi male lokalne zajednice su posebno pogoene tako da je proces formiranja novog institucionalnog okruenja i nove ekonomske filozofije kretao sporo i bilo je neophodno uspostaviti formu razvoja u vidu strategije lokalnog ekonomskog razvoja.


Uspostavljanje Strategije lokalnog ekonomskog razvoja predstavlja samo prvu ali veoma vanu fazu razvoja optine ievac. Strategija daje osnovu za dalji razvoj optine, a prioriteti su stvaranje jake infrastrukture, povoljne poslovne klime i boljih uslovia za investitore. Tri kljuna cilja definisana strategijom su: (1) stvaranje savremene infrastrukture, (2) razvoj preduzetni-tva i (3) privlaenje investicija, unapreenje poljoprivrede i sela. Primenom projekta postignuti su sledei ciljevi: unapreenje rada lokalne samouprave u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, stvaranje boljih uslova za investitore, odreivanje tane

12

vizije razvoja optine, formiranje kancelarije u slubi graana i privrednika. Prvi rezultati su ve vidljivi i oekuje se da e op-tina ievac ukoliko nastavi ovim tempom veoma brzo reiti dugogodinje probleme.


Rukovodstvo optine ievac prepoznalo je svoju ansu da konkurisanjem na program Exchange obezbedi sredstva za reali-zaciju projekta koji predstavlja prvi ali veoma bitan korak u daljem razvoj optine. Poto zaposleni u lokalnoj samoupravi nisu bili dovoljno obueni za pisanje projekata, pomo smo dobili od Regionalne agencije za MSP koja je kasnije bila i partner na projektu. Ideja i izbor tipa projekta kojim je optina ievac konkurisala utvren je na bazi detaljne analize i sagledavanja prioriteta u optini. Bitan kriterijum je bio da se projektom obuhvate ire ciljne grupe i da korisnost projekta osete svi graani optine ievac. Posto optina ievac nije imala nijedan strateki dokument kojim se definisao razvoj optine logino je bilo da se pone od donoenja jednog ovakvog dokumenta kojim e se definisati pravac razvoja optine za period od 5 godina.


Optina kao glavni nosilac projekta je upravljala svim aktivnostima koje su sprovodene u okviru projekta:

Formiranjekomisijezalokalniekonomskirazvojkojusuinilipredstavnicisvatrisektora:lokalnasamouprava,biznissektor i NVO. Komisija je na poetku donela Pravilnik o radu a zatim je svakom lanu tima dodeljena oblast koju je trebao istraiti i ispititati.

Analizatrenutnesocio-ekonomskesituacijeuoptiniievacjeuraenanapoetkuimplementacijeprojekta.Kori-ena je kombinovana metoda, kroz radionice, upitnike i intervjue. Na radionicama su uestvovali zaposleni u lokal-noj samoupravi, lokalnim institucijama, javnim i privatnim preduzeima i predstavnici nevladinog sektora. Upitnici su bili namenjeni preduzetnicima, malim i srednjim preduzeima i nevladinim organizacijama. Popunjeno je 40 upit-nika za preduzetnike i MSP i 5 NVO. Intervjui su raeni sa predstavnicima lokalnih institucija i javnih preduzea.

Definisanjepotrebanapoljusocijalno-ekonomskogaspektauoptiniievacjeuraenonapoetkurealizacijepro-jekta. Na bazi popunjenih upitnika i intervjua pristupilo se detaljnoj analizi potreba i definisali pravci razvoja optine koji su obuhvaeni Strategijom.

Edukacioniprogramjerealizovankroz6treningsesijanakojimajeuestvovaloukupno142polaznika.Pettreningsesija je odrano u ievcu, a jedna u Sloveniji prilikom tree studijske posete EU partneru.

StudijskeposeteEUpartneru:delegacijaizoptineievacjeutrinavrataposetilaoptinuHrastnik,ukupanbrojuesnika je 18. Cilj poseta je bilo upoznavanje optine sa modelima rada evropskih optina i pruanje tehnike po-moi od strane lokalnog i EU partnera institucijama u optinii ievac.

Promocijaoptineievac-izradapromotivnogmaterijala,broura,poslovnogadresaraiwebsite-a. IzradaStrategije lokalnogekonomskograzvojaoptineievac,primenommetodologijeSvetskebanke,krozniz

radionica i sastanaka kreiran je predlog strategije koji je ukljuo veinu razvojnih projekata koji su identifikovani tokom procesa izrade. Strategija je usvojena od SO ievac i njome je obuhvaeno 38 razvojnih projekata, kroz 3 kljuna cilja i 13 programa.

FormiranjeKancelarijezalokalniekonomskirazvojkojaeraditinaimplementacijiprojekatapredvienihstratekimplanom. Kancelarija je opremljena savremenom tehnikom po standardima EU, a kadar koji e raditi u kancelariji je tokom realizacije projekta obuen za obavljanje planiranih aktivnosti.

Zavrnakonferencijakojojsuprisustvovalipredstavnicidrugihoptinaizregiona,predstavnicibiznissektora,lo-kalnih institucija i nevladinih organizacija, ukupno 115 polaznika. Konferencija je medijski propraena od strane lokalnog radija i regionalnih televizija.


Realizacijom svih projektnih aktivnosti postignuti su znaajni rezultati kako u samoj organizaciji optinske uprave tako i za korisnike usluga. U okviru optinske uprave formirana je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, Kancelarija za razvoj malih i srednjih preduzea, Kancelarija za razvoj sela a u planu je i formiranje turistike organizacije koja e svoj rad usmeriti na promociju i razvoj turistikih potencijala optine. Cilj rada ovih kancelarija je realizacija planova definisanih strategijom kao i pruanje kvalitetnih usluga graanima, privrednicima i uesnicima u ekonomskom razvoju optine. U okviru projekta EU partner je obezbedio za sve zaposlene u optinskoj upravi i druge interesne grupe kvalitetne treninge o instrumentima po-drke za odrivi lokalni ekonomski razvoj, pa je i kvalitet usluga optine podignut na jedan vii nivo. Primer dobre prakse EU partnera je poeo da se primenjuje, ime su stvoreni preduslovi da optina ievac postane moderna, ureena i zanimljiva optina za potencijalne investitore.


U toku realizacije projekta a kasnije i njegovim zavretkom svakodnevno se radilo na promovisanju putem javnih sredstava informisanja. Promotivne aktivnosti projekta, kampanja voena na lokalnom radiju i regionalnim televizijama usmerila je pa-

13

nju javnosti na pitanja iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja i omoguila mobilizaciju lokalne biznis zajednice. Odtam-pane publikacije i kreirani veb sajt predstavljaju alate koji mogu dati doprinos promociji lokalne ekonomije i daljem razvoju lokalnih razvojnih kapaciteta. Optine u regionu pa i ire su upoznate sa primerom dobre prakse i to je dalo pozitivne efekte jer su i druge optine shvatile znaaj postojanja jednog stratekog dokumenta kojim se definie pravac razvoja optine.


Tokom trajanja projekta tim EU eksperata kao i Regionalna agencija za razvoj malih i srednjih preduzea Kruevac, pruali su tehniku pomo optini ievac u realizaciji projektnih aktivnosti sa posebnim naglaskom na izradi Strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Tehnika pomo je obuhvatala optinu, lokalne institucije i komisiju za strateko planiranje. Dodatna pomo je bila vezana za mentorski rad sa osobljem novoformirane kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. Delegacije iz optine ievac su u tri navrata posetile optinu Hrastnik. Ukupan broj uesnika bio je 18 i inili su ih predstavnici lokalne samouprave i nevladinog sektora. Tim optine ievac je imao priliku da se na terenu upozna sa primerima dobre prakse i instrumentima podrke koji su uspostavljeni u optini Hrastnik. Takoe, organizovana je i poseta Regionalnom centru za razvoj Zasavje, koji na regionalnom nivou sprovode projekte lokalnog i regionalnog karaktera. Na zavrnoj konferenciji koja je protekla vie nego uspeno potpisan je protokol saradnje izmeu optine ievac i optine Hrastnik tako da e saradnja biti nastavljena i u buduem periodu, na realizaciji novih projekata.

8. Resursi

Ukupan budzet odobren za realizaciju projekta iznosio 88.930EUR od ega je iznos sredstava zahtevan od strane EAR-a bio 78.930EUR dok je sufinansirajui deo bio u iznosu 10.000EUR. Od toga uee lokalnog partnera Regionalnog centra za MSP je 1.000 eura i 3.000 eura uee partnera EU a 6.000EUR sufininsirala je optina ievac. Projekat je realizovan preko projek-tnog tima u kome su bili zastupljeni predstavnici svakog partnera sa jasno definisanim zadacima za svakog lana projektnog tima.UisastavprojektnogtimainilisuProjectmanager,lantimapredstavnikRegionalnogcentrazarazvojMSP,voatima konsultanata EU partnera i domai ekspert. Projekat je ukljuivao jo 3 domaa strunjaka (trenera) i 6 EU konsultanata koji su imali jasna zaduenja vezana za realizaciju posebnih projektnih aktivnosti a administrativne poslove su obavljali ad-ministrator i finansijski menadzer. Pored angaovanja ljudskih resursa, iz odobrenog budeta je opremljena novooformljena Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Za dalji uspeni rad na podruju ekonomskog razvoja neophodno je obezbediti finansijske izvore koji e omoguiti realizaciju planiranih razvojnih projekata. S obzirom na teku ekonomsku situaciju kroz koju prolazi itava zemlja a ievac posebno, od vitalnog je interesa da se obezbedi to ire ukljuivanje privatnog sekto-ra kroz izgradnju javno-privatnog partnerstva. Takoe, od lokalne samouprave se oekuje proaktivan stav u komunikaciji i obezbeivanju finansijskih sredstava za razvojne projekte od strane Ministarstava i drugih potencijalnih donatora.


Strategija svake optine treba da bude bazirana i u skladu sa Nacionalnom strategijom ali uzimajui u obzir specifine pro-bleme u samoj optini. Mnogo faktora utie na kreiranje strategije ali je konceptualni pristup samoj izradi primenjljiv u svim optinama, a samo su ciljevi i pravci razvoja uslovljeni specificnostima podruja. Strategija lokalnog ekonomskog razvoja je promovisana na svim regionalnim televizijama tako da su optine u okruenju upoznate sa primerom dobre prakse. Radilo se i na upoznavanju optina u drugim regionima pa se svaka prilika koristi da se promovie projekat i ukae na eventualne probleme u realizaciji. Razmena iskustava je svakodnevna i korisna, a drugim optinama prezentovani su promotivni mate-rijali, naini rada, saveti.

10. Preporuke

Saeta iskustva projektnog tima optine ievac:Projekat Uspostavljanja strategije lokalnog ekonomskog razvoja je prvi projekat u optini ievac koji je podrala Evropska agenicija za razvoj i rekonstrukciju. Bilo je neophodno uloiti velike napore kako bi se graani i politike strukture ubedile u opravdanost samog projekta i njegovu primenu. Nepoverljivost i otpor koji su stvarali politiki neistomiljenici je u mnogo-me oteavao realizaciju projekta. Problem je bio objasniti graanima da su sredstva namenski odobrena za institucionaliza-ciju i uvoenje savremenih tehnika i sredstava za lokalni ekonomski razvoj. Veliko je iskustvo za sve strukture u optini koje su uestvovale direktno ili indirektno u sprovoenju projektnih aktivnosti a znanja i vetine koje su steene tokom realizacije bie korisne za sve budue projekte.

14

OPTINA DOLJEVAC

Projekat: ODRIVI EKONOMSKI RAZVOJ UZ AFIRMACIJU PREDUZETNITVA U POLJOPRIVREDI

EU partner: Braslove, Slovenija

Lokalni partner: Evropski pokret u Srbiji, Kruevac


Kontakt osoba za projekat: Jovica Pei


Projekat je usmeren na edukaciju individualnih poljoprivrednih proizvoaa, stvaranje ambijenta za unapreenje poljoprivredne proizvodnje, brendiranje i unapreenje plasmana poljoprivrednih proizvoda, podsticanje poljoprivrednog preduzetnitva uklju-ujui i:

Pomouregistraciji,obnoviregistracijaiostvarivanjupravapoosnovuregistracijepoljoprivrednimgazdinstvima. OrganizacijaesteMekikebostanijade IzraduidejnogprojektazaizgradnjutrnogcentranaZelenojpijaciuPukovcu OtvaranjenovepijaceuMaloitu Organizovanje edukacija individualnih poljoprivrednih proizvoaa i radnika optinske uprave optineDoljevac

kroz razmenu iskustava i znanja sa partnerskom optinom Braslove iz Republike Slovenije OrganizovanjeprvogmeunarodnogpoljoprivrednogsajmauPukovcu OsnivanjeNVOCentarzarazvojpoljoprivrednogpreduzetnitvaiopremanjeprostoranametajemiITopremom

(po uzoru na Razvojnu agenciju Savinja u optini Braslove) i izrada sajta: www.crpp-cae.com IzradomstudijeAnalizastanjaistrategijarazvojapoljoprivredeOptineDoljevac OpremanjeinternetcentarauPukovcu,Doljevcu,Koanu Podsticanjeseoskogturizma,etnopijaca iugostiteljstvanakoridoru10,uestvovanjenakonkursu 10savrenih

mesta na koridoru 10 i ulazak u jedno od 20 savrenih mesta.

O OPTINI

Optina Doljevac se nalazi izmeu gradova Nia, Leskovca i Prokuplja, na raskrsnici magistralnih i regionalnih drumskih i eleznikih puteva, koji vode ka BJRM Makedoniji, Bugarskoj, Kosovu i Crnoj Gori. U optini ivi 20.306 stanovnika na povrini od 121 km, od kojih je 90 km obradivo. Kroz optinu prolaze tri reke: Juna Morava, Toplica i Pusta reka. Prosena povrina koju obrauje jedno domainstvo iznosi oko 1,8 ha. U poljoprivrednoj proizvodnji ekonomski najzanaajnija su: proizvodnja ranog povra, bostana i krompira na mini farmama, zatim tovljenje sitne i krupne stoke. Pored toga to trnih vikova ima relativno malo, postoji ogroman problem u plasmanu istih. Najznaajnija mesta za plasman trnih vikova u poljoprivrednoj proizvodnji su pijaca u Pukovcu, novoosnovana pijaca u Maloitu i kvantaka pijaca u Niu.Zato je na ovim mestima i najzastupljeniji preduzetniki duh i stvaralatvo koje je neophodno bilo negovati, podsticati i razvijati.


1. Poetno stanje

Optina Doljevac spada u red nerazvijenih, ruralnih sredina, ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivrednom proizvod-njom. Problemi u proizvodnji postoje kako zbog malih povrina na kojima se obavlja, neorganizoavnosti, nedovoljnoj edu-kovanosti i praenju trendova u proizvodnji, nepostojanju zajednikog nastupa na tritu...Na lokalu je decenijama unazad postojala samo neureena pijaca u Pukovcu, na kojoj je plasiran najvei deo trnih vikova poljoprivrednih proizvoda. Pojedinani pokuaji preduzetnitva u poljoprivredi uglavnom su se neslavno zavravali, nepo-mognuti ni od koga, to je obeshrabrivalo i druge. Posebni problemi u ivotu i radu ovih ljudi nastaju gubitkom poslova u velikim nikim drutvenim preduzeima, uvoenjem sankcija,tranzicijomdrutvenogkapitalaidrutvenogsistemanaovajnainjeogromanbrojnjihpostaozavistanodpoljo-privredne proizvodnje, zanatstva, sitnog preduzetnitva, sive ekonomije. Ovim ljudima ogranienim malim mogunostima je trebalo proiriti vidike, povezati ih sa svetom, podii im moral, dati im nadu u bolje sutra i ukazati im na njihovu snagu, naroito ako se udrue ka ostvarivanju istog cilja.

15


Ovim primerom dobre prakse optina Doljevac je elela da pobolja ambijent za proizvodnju i preduzetnitvo, podigne nivo informisanosti i znanja, afirmie, podstakne, ukae na mogunosti koje prua okruenje i drutvo, vladine i nevladine orga-nizacije, lanstvo u Evropskoj uniji.Ideja je bila da se omogui edukacija individualnih poljoprivrednih proizvoaa kako bi se upoznali sa najnovijim tehnikim dostignuima u poljoprivrednoj proizvodnji. Takoe projektom je planirana i razmena iskustva i znanja sa ekspertima iz partnerske optine iz Evropske unije.


Iniciranje primera dobre prakse pokrenuli su predstavnici lokalne samouprave, projektnog tima za realizaciju optinskog projekta EXCHANGE, radne grupe za razvoj zajednice kroz saradnju sa CHF-om, predstavnici lokalne partnerske organizacije NVO Evropski pokret u Srbij. Isti akteri su uestvovali i u razradi koraka za sprovoenje primera kroz akcioni plan, strategiju i realizaciju projekta, a svesrd-nu, nesebinu i svakodnevnu pomo tim je imao od projektnog tima za realizaciju programa Exchange, pri SKGO.Primer je bio zasnovan na Stratekom planu razvoja optine Doljevac, koji je usvojen na skuptini 2005. godine i u skladu je sadrugimplanskimdokumentima,kaotojeGUPtakoeusvojen2005,idejniprojekatzaizgrdnjutrnogcentranamestusadanje zelene pijace u Pukovcu (uraen 2005.).Za ovakvu opciju optina Doljevac se odluila kako bi unapredila i poboljala ivot i rad, najugroenijem delu stanovnitva i okolnih optina: individualnim poljoprivrednim proizvoaima, zanatlijama, sitnim trgovcima - te su oni upravo i bili ciljna grupa.

Prve aktivnosti u skladu sa Stratekim planom zapoeli smo jo 2005. godine u sklopu realizacije i sprovoenja aktivnosti i projekata osnivanja Internet centra u domu kulture u Pukovcu, Doljevcu i Koanu sa CHF-om. U maju 2005. i 2006. godine organizovan je odlazak vie od 1.000 ljudi sa teritorije optina Doljevac, Meroina i Raanj, na poljoprivrednom sajmu u No-vom sadu. Predlog optinskog projekta EXCHANGE, sa lokalnim partnerom pripremljen je krajem 2005. godine kada je pripremljena planska dokumentacija neophodna za realizaciju navedenog primera.Sve aktivnosti planirane strategijom e biti zavrene kada bude realizovana ideja izgradnje trnog centra koja je trenutno na polovini realizacije.


Najvanije aktivnosti sprovedene tokom realizacije projekta bile su: ProcenakapacitetaoptineDoljevac:projektni tim je izradio celovitu analizu stanja u oblasti poljoprivrede koja je po-

sluila kao osnova za izradu stratekog plana razvoja poljoprivrede u optini Doljevac. Izvrena je analiza dokumena-ta i podataka vezanih za nacionalnu politiku razvoja poljoprivrede, i istraena mogucnost njihove primene u optini Doljevac. U saradnji sa organizacijom Agrorazvoj iz Nia izvrena je analiza izvetaja vezanih za kvalitet zemljita u optini Doljevac kao osnova za donoenje stratekih odluka vezanih za mogue prioritne grane u oblasti poljopri-vrede. Organizovano je detaljno istraivanje javnog mnjenja na reprezentativnom uzorku od 800 graana opstine Doljevac ime je obezbeena iroka ukljuenost graana u kreiranje stavova i proriteta razvoja. Odrani su sastanci sa lokalnim stejkohlderima u 16 naselja opstine Doljevac u cilju maksimalne ukljuenosti graana i poljoprivrednih proizvoaca u proces analize stanja kao i celokupne realizacije projekta. Kljuni rezultati analaze su odtampani u brouri koja je izdata dvojezino na srpskom i engleskom jeziku.

Izradastratekogplanazarazvojpoljoprivrede-projektni tim je kroz sveobuhvatni process stratekog planiranja za oblast poljoprivrede u emu su veliku ulogu imali EU i lokalni partner izradio strateki plan razvoja poljoprivrede za optinu Doljevac. Izvrena je analiza postojece infrastrukture u oblasti poljoprivrede, kao i institucija koje mogu dati doprinos u oblasti razvoja poljoprivrede. Pored stratekih ciljeva plan obuhvata i kljune preporuke za razvoj po-ljoprivrede i kljune mere na kojima treba raditi u pravcu razvoja poljoprivrede. U cilju stvaranja uslova za uspenu realizaciju stratekog plana izvrena je iroka mobilizacija potencijalnih nosioca razvoja tako sto su u proces izrade stratekog plana pored EU i lokalnih partnera bili ukljueni predstavnici lokalnih vlasti, javnih preduzeca, lokalnih zajednica i najznaajniji preduzetnici.

FormiranjeCentrazapoljoprivrednopreduzetnitvo-u okviru projekta uspostavljen je Centar za razvoj poljoprivred-nog preduzetnitva sa seditem u naselju Pukovac. Na organizacionom planu Centar funkcionie kao nezavisno udruenje graana (NVO) i pri kraju Projekta izvrena je formalna registracija u Ministarstvu za dravnu upravu i lokalnu samoupravu. Projektom je obezbeen poslovni prostor za rad Centra kao i adekvatna kancelarijska oprema tako da su sada obezbeeni svi neophodni uslovi za pruanje savetodavnih, edukatvnih i tehnikih usluga poljo-privrednim proizvoaima. lanovi udruenja su proli seriju treninga i radionica tokom kojih su osposbljeni za kvalitetan rad u okviru Centra.

16

StudijskaposetaEUpartneru-realizovane su dve studijske posete optini Braslovce u Sloveniji. Uestvovalo je uku-pno 16 prestavnika optine Doljevac i lokalnih partnera. Tokom studijskih poseta, uesnici su na licu mesta mogli da se upoznaju sa: organizacijom i funkcionisanjem lokalne samouprave, instrumentima podrke za razvoj poljoprivre-de, aktivnostima Centra za podrku razvoju poljoprivrede, nainom organizovanja poljoprivredne proizvodnje, pro-blemima sa kojima se susreu poljoprivredni proizvoai, oblicima saradnje izmeu individualnih poljoprivrednih proivoaa, kooperacijom poljoprivrednih proizvoaa i preduzea iz oblasti prehrambene industrije.


Realizovane aktivnosti usmerene su ka edukaciji poljoprivrednih proizvoaa, ne samo sa teritorije optine Doljevac. Nova znanja ukazala su na nove mogunosti, otvorila nove vidike koji e uticati na poboljanje proizvodnje i plasmana. Ureenje pijaca je takoe uticalo na veu ponudu i potranju poljoprivrednih proizvoda na ovom prostoru. Pomo poljoprivrednicima prilikom registracije poljoprivrednih gazdinstava i ostvarivanja prava po ovom osnovu uslovio je prijem volontera u Op-tinskoj upravi optine Doljevac za obavljanje ovih poslova. U cilju razvoja poljoprivrede i sela predsednik optine Doljevac formirao je komisiju za razvoj poljoprivrede i sela.


Projekat je promovisan na svim lokalnim medijima, lokalnim, regionalnim i nekim nacionalnim dnevnim listovima, u reviji Uno, u emisiji Znanje na poklon, na televiziji B 92, kod gospodina Zaharija Trnavevia (u vezi organizacije este Mekike bostanijade).Veliki broj priloga i komentara objavljeni su i na internetu, a naroito na sajtu NVO Centar za razvoj poljoprivrednog predu-zetnitva, www.crpp-cae.com. Povodom bostanijade je takoe organizovana i konferencija za tampu u nikom Medija centru i u O Vuk Karadi u Pu-kovcu, za vreme odravanja sajma.


U okviru projekta je uspostavljena odlina saradnja izmeu formalnih partnera na projektu, u vidu sastanaka i stalnih konsul-tacija izmeu lanova projektnog tima kao i drugih predstavnika ovih organizacija ukljuenih u realizaciju projekta. EU partner je bila optina Braslove iz Republike Slovenije. Predstavnici EU partnera su tokom svog boravka u optini Dolje-vac prenosili svoja iskustva u organizaciji sistematskog pristupa pruanju podrke razvoju poljoprivrede od strane optin-skih slubi a takoe i u svim fazama osnivanja Centra za razvoj poljoprivrednog preduzetnitva.

Posebna paznja je posveena zajednikoj analizi ve uspostavljenih instrumenata koji se sa uspehom primenjuju u optini Braslove i njihovoj primenljivosti u optini Doljevac.

Takoe su realizovane su dve studijske posete optini Braslovce u Sloveniji. Tokom studijskih poseta predstavnici optine Doljevac su na licu mesta mogli da se upoznaju sa:

Organizacijomifunkcionisanjemlokalnesamouprave Instrumentimapodrkezarazvojpoljoprivrede AktivnostimaCentrazapodrkurazvojupoljoprivrede Nainomorganizovanjapoljoprivredneproizvodnje Problemimasakojimasesusreupoljoprivredniproizvoaci Oblicimasaradnjeizmeuindividualnihpoljoprivrednihproivoaca Vidovimasaradnjepoljoprivrednihproizvoacaipreduzeaizoblastiprehrambeneindustrije

Partnerstvo sa optinom Braslove bie nastavljeno na osnovu Sporazuma o saradnji koji su na kraju projekta potpisali pred-sednik optine Doljevca g-din Goran Ljubi i upan optine Braslove g-din Marko Balant.

Lokalni partner NVO Evropski pokret u Srbiji iz Kruevca je izradio strateki plan razvoja poljoprivrede za optinu Doljevac.

8. Resursi

Budet optinskog projekta iznosio je 80.690 EUR, od kojih je EAR donirao 70.690 EUR, partnerska optina iz EU, tanije op-tina Braslove iz Republike Slovenije donirala je 2.000 EUR, a optina Doljevac je uestvovala u realizaciji projekta sa vie od 12.000 EUR.Realizacija ovog projekta ne samo da je pomogla graanima optine, nego je direktno pomogla i javnom preduzeu koje je poboljalo materijalnu osnovu rada, povealo broj korisnika svojih usluga, a samim tim su projekti posredno uticali i na lokalni budet, smanjenjem subvencija namenjenih ovom javnom preduzeu.

17


Primer dobre prakse nije uslovljen nikakvim posebnim preduslovima. Jedina preporuka je da se ovakve aktivnosti sprovode uz maksimalnu podrku lokalnog rukovodstva i da ih sprovode ljudi vizionari, koji znaju da spoje novine sa tradicionalnim vrednostima i mogunostima sredine u kojoj ive.Organizovan je i sajam u vreme tradicionalnog pukovakog vaara odnosno ve tradicionalne Mekike bostanijade. Od ideje, do realizacije proteklo je manje od mesec dana. Za to vreme obezbeeno je uee 30-tak izlagaa, od kojih su neko-likobiliizinostranstva-naprimerSIPempeterizRepublikeSlovenijezahvaljujuiinicijativiEUpartnera.Preporuka,aujedno i greka optine je bila u tome, to je sajam trajao jedan dan. Nekoliko uesnika, prodavca poljoopreme se ponudilo da naredne godine sponzoriu sajam u trajanju od tri dana. Sajam e i u budue biti vezivan za dane Pukovakog vaara, koji ve ima vekovnu tradiciju.

10. Preporuke

Iskustva tima optine doljevac su:U sprovoenju aktivnosti vezanih za realizaciju projekta bilo je poetnih problema u konkretizaciji naina utroaka sredsta-va po pojedinim budetskim pozicijama. Na najvei problem u realizaciji projekta bilo je nedovoljno poznavanje engleskog jezika, to je uslovilo katkad neaurno izvetavanje o stepenu realizacije optinskog projekta i zavisnost od lokalnog partne-ra. Zato projektni tim i lokalni partner trebaju biti to blii jedni drugima, i da zaponu aktivnu saradnju jo u samom pisanju projekta, to bi uticalo na aurnost i efikasnost u realizaciji projekta.Najvanija preporuka i pouka koju je optinski tim Doljevca izvukao iz realizacije optinskog projekta Exchange su:

Sopstvenemogunostisuogromne,ponekadtekozamislive Zavelikadelairezultateestonisupotrebnaogromnasredstva Prepoetkabilokakvihradovailiulaganjauvekkonsultovatinajmanjedvaiviestrunihlica,uraditiprojekat,koji

eomoguitifaznaulaganja,izgradnju,opremanjeuskladusatrenutnimmogunostima; Uostvarivanjusvojihciljevaiidejaneprekidnoraditi,motivisatiljudeokosebeiuporedotraitipomokakouokru-

enju tako i i van njega Akoimateviziju,ijoakoznatedajeprenesetedrugima,znajtedaetejeostvariti,makolikoonanaprvipogled

izgledala daleko ili zahtevala ogromna sredstva i ulaganja.Pozitivna preporuka sastoji se u tome da se povezuju aktivnosti projekta, sa tekuim aktivnostima lokalne samouprave i ak-tivnostima koje se preduzimaju u sklopu realizacije drugih projekata (kao to su bile nae aktivnosti u sklopu realizacije este Mekikebostanijade,edukacijeindividualnihpoljoprivrednihproizvoaa,ureenjaZelenepijaceuPukovcu,otvaranjapijace u Maloitu.

18

OPTINA KRUPANJ

Projekat: STRATEgIJA LOKALNOg ODRIVOg RAZVOJA OPTINE KRUPANJ

EU partner: Bitom, Poljska


Kontakt osoba za projekat: Milan Jovanovi


Optina Krupanj je tokom realizacije projekta razvila Strategiju odrivog lokalnog razvoja u skladu sa EU metodologijom. Struna pomo u izradi Strategije optina je dobila od domaih i EU eksperata, a u procesu izrade strategije pored optinskog projektnog tima uestvovala je i LAG grupa sastavljena od predstavnika razliitih interesnih grupa. Koristei predloenu metodologiju pro-jektni tim i LAG grupa su radili na: prikupljanju potrebnih podataka za analizu, analizi postojeih stanja, odreivanju i izboru optih i posebnih ciljeva, definisanjem programa i predloga projekata. Lokalne vlasti imaju kljunu ulogu u stvaranju uslova za uspean razvoj. Stoga lokalni odrivi razvoj podrazumeva partnerstvo izmeu lokalnih vlasti, poslovnih interesa i interesnih grupa. Princip zajednitva u viziji stratekog razvoja je istaknut kao glavna poruka za uspean lokalni odrivi razvoj optine Krupanj. Koristei predloenu metodologiju EU u izradi strategije proces planiranja se odvijao u sledeim fazama: organizacija rada, proce-na lokalne ekonomije i izrada strategije. Strategija sadri: baze podataka, kreiranu viziju, identifikovanje stratekih ciljeva, razvi-janje operativnih ciljeva i akcionih planova (projekata). Na osnovu analize prikupljenih podataka, pravilnim vrednovanjem SWOT analize projektni tim i LAG grupa doli su do kljunih taaka: jaanje institucija, razvoj infrastrukture i regionalno povezivanje i razvoj poljoprivrede, turizma i usluga.

O OPTINI

Optina Krupanj se nalazi u zapadnom delu Srbije i obuhvata teritoriju od 342 kvadratna kilometra sa ukupno 24 mesne zajednice. Naziv Krupanj prvi put se pojavljuje u dubrovakim spisima 1417. godine. Na podruju optine Krupanj jo u doba Rimljana vaena je ruda olova. U srednjem veku Krupanj je postao znaajno rudarsko mesto (rudnik srebra) kroz koji su pro-lazili dubrovaki karavanski putevi (u to vreme u Krupnju je postojalo 14 trgovakih konzulata). Izmeu dva rata na teritoriji Krupnja rudu su eksploatisali koncesionari iz Engleske. U periodu od 70-tih do 90-tih godina Krupanj je imao znaajan razvoj industrijske proizvodnje. U kriznom periodu posle 90-tih krupanjska privreda je doivela devastaciju. Savremeni Krupanj karakterie ekoloki nezagaena i atraktivna priroda upotpunjena kulturno-istorijskim znamenitostima. Veina stanovnitva u optini Krupanj bavi se poljoprivredom. Krupanj je prepoznatljiv po proizvodnji maline. Optina Kru-panj je uvidela potrebu uspostavljanja stratekim upravljanjem razvoja, kroz definisanje stratekih ciljeva.


1. Poetno stanje

Velika politika kriza u Republici izazvana 90-tih godina prouzrokovala je ekonomske sankcije prema naoj zemlji koje su dovele do propasti nae privrede i drastino pada standarda stanovnitva, kao i velika nezaposlenost. Ovom situacijom po-goeno je stanovnitvo cele zemlje, a optina Krupanj je kao mala i nerazvijena posebno teko podnela teret ovog perioda u kome je dolo do razaranja i oteivanja kompletne putne infrastrukture, zatvaranja fabrika i rasta nezaposlenosti. Lokalna samouprava, zateena ovim stanjem i nedovoljnim nivoom organizovanosti, nala se pred velikim izazovom i tekim zadat-kom reavanja nagomilanih problema. Ovom situacijom pogoene su i sve strukture stanovnitva a posebno oni siromaniji slojevi. Dolazi do velikog demografskog pada seoskog stanovnitva. Starosna granica stanovnitva postaje sve vea, a nedo-statak posla za mlade stvara atmosferu bez perspektivnosti i bez izlaznosti. Rekordno veliki broj nezaposlenih postaje glavni problem i glavni zadatak za lokalnu vlast. Ljudi u optini Krupanj i lokalna vlast postaju svesni da njihova budunost i njihova perspektiva zavisi samo od njih. Svaka pomo sa strane je dobro prihvaena ali svest o sopstvenom razvoju i napretku preo-vladava i stvara povoljne uslove i atmosferu za opredeljenje na strateko planiranje razvoja sopstvene optine.


Postignut je konsenzus graana i lokalne uprave oko toga da sprovoenje lokalnog ekonomskog razvoja znai direktno

19

raditi na poveanju ekonomske snage lokalne oblasti, u cilju poboljanja njegove ekonomske budunosti i kvaliteta ivota stanovnika. Opte je prihvaeno da uspenost jedne zajednice zavisi od toga koliko je u stanju da se prilagode brzim pro-menama na nacionalnom i u meunarodnom okruenju. Izradom strategije kao fundamentalnog dokumenta stratekog razvoja u kome su definisani strateki ciljevi i prioriteti napravljen je prvi korak koji vodi dostizanju cilja upravljanja razvojem optine Krupanj. Izrada i postojanje ovakvog jednog dokumenta je neophodnost u svakoj buduoj saradnji sa potencijalnim investitorima i donatorima.


Inicijativu za konkurisanje za sredstva u okviru programa EXCHANGE pokrenula je lokalna samouprava uz konsultacije sa interesnim grupama. Lokalna samouprava okupila je predstavnike lokalne uprave, nevladinih organizacija, privrednih predu-zetnika i svih zainteresovanih grupa na zajednikom zadatku utvrivanje optih ciljeva razvoja optine Krupanj. Prihvatanje ovog projekta od strane donatora Evropske unije za optinu Krupanj predstavlja svetlo u tunelu na putu izlaska iz teke situacije. Realizacija projekta poela je potpisivanjem Ugovora o donaciji 22. maja 2006. godine. Odlukom Predsednika optine for-miran je pptinski projektni tim i LAG grupa koji su radili na izradi strategije. LAG grupa je sastavljena od razliitih interesnih grupa i ine je predstavnici lokalne samouprave, nevladinih organizacija, preduzetnikog sektora, javnih preduzea i dr. Pored optinskog projektnog tima i LAG grupe, veliku pomo na izradi ovog dokumenta pruili su domai i EU eksperti.


Kroz realizaciju ovog projekta izvrena je obuka veih broja ljudi osposobljenih za razvijanje projekata implementaciju strategije, monitoring i evaluaciju, projekata u realizaciji. Napravljena je korisna razmena iskustava sa partnerskom optinom u Evropskoj uniji. Ta pozitivna iskustva iz prakse iz EU su nemerljive vrednosti za rad, na izradi dokumenta i realizaciji projekta. Optina je oformila Kancelariju za lokalni i ekonomski razvoj u kojoj rade obueni ljudi. Projekat stratekog razvoja, kao primer dobre prakse vodila je optina, uz pomo partnera koji su uestvovali u ovom poslu. Unapreenjem ljudskih kapaciteta, optina je stvorila uslove za nesmetano i uspeno realizovanje strategije razvoja. Najvei doprinos na realizaciji ovog projekta dao je svakako optinski projektni tim, ali znaajno je pomogla i LAG grupa, domai i EU eksperti, kao i struni saradnici u lokalnoj uprav, i politike strukture. Najvanija aktivnost u realizaciji ovog projekta su svakako prikupljanje podataka (baza podataka), obrada podataka, izrada SWOT analize, monitoring i evaluacija. Pored utvrivanja ciljeva kreiranje vizije i misije odreivanje prioriteta razvoj projekata i formiranje optinskog razvojnog fonda su aktivnosti na realizaciji ovog projekta.

Strategija lokalnog odrivog razvoja optine Krupanj sadri est optih ciljeva sa jasno utvrenim prioritetima i preko ezde-set projekata iz razliitih oblasti. Razvojni put optina Krupanj vidi u razvoju poljoprivrede, privatnog preduzetnitva, turizma i usluga i infrastrukture. Projekti iz ove strategije podravaju i garantuju odrivi razvoj optine, a time poveanje standarda graana i stvaranje boljih uslova za ivot. Smanjenje siromatva, poveanje zaposlenosti i zaustavljanje demografskog rasel-javanja iz ekonomskih razloga ostvarie se implementacijom ove strategije i realizacijom projekata sadranih u njoj. Strategija je uraena za period 2007 - 2013 godina. Paralelno sa izradom ovog dokumenta radilo se na implementaciji strate-gije, odnosno realizacije odreenih projekata to je opravdalo oekivanja stanovnitva. Dakle, dokument je na poetku svoje primene ukazao znaaj i vanost za razvoj optine Krupanj. U narednih est godina implementacijom ovog dokumenta, odnosno realizacijom predvienih projekata oekivanja i elje stanovnitva u pogledu poveanja zaposlenosti i podizanja standarda bie ispunjene.

U realizaciji ovog projekta nije bilo znaajnijih problema. Jedini problem koji se pojavio tokom trajanja projekta je nemogu-nost pred finansiranja od strane optine za ovaj projekat kako je bilo predvieno ugovorom. Optina ovu svoju obavezu nije mogla da ispotuje iz razloga nedostatka sredstava u datom trenutku. Projekat je ipak realizovan zahvaljujui dobroj saradnji koordinatora na projektu i optinskog projektnog tima. Realizacijom ovog projekta veliki broj stanovnitva optine imae ili je imao direktnu ili indirektnu korist to e dovesti do ostvarenja Strategijom zacrtanih ciljeva. Realizacijom projekata iz infrastrukture kao to su: Rekonstrukcija nisko naponske mree u ruralnom podruju, Rekonstrukcija stone pijace i Rekonstrukcija zelene pijace u zatvorenu trnicu omoguie veli-kom broju poljoprivrednih proizvoaa da lake obavljaju svoj promet stoke i poljoprivrednih proizvoda kao i podizanje mini preradnih kapaciteta. Poveanje svojih aktivnosti imae sigurno preko 50% seoskog stanovnitva. Realizacijom projekata iz metalsko - preraivakog kompleksa kao i realizacijom projekata iz putne infrastrukture direktnu i indirektnu korist ima preko 50% stanovnitva gradskog podruja.


Strategija lokalnog odrivog razvoja optine Krupanj kao fundamentalni dokument sa projektima koji su sastavni deo nje daje veliku mogunost u smislu kontaktiranja sa investitorima i donatorima, kandidovanju projekata za odreene progra-me, kao i samu realizaciju tih projekata. Shodno zahtevu za evropskim integracijama nae zemlje i zahtevu za preuzimanje

20

ekonomske funkcije od strane lokalnih samouprava, optina Krupanj je prepoznala potrebu podizanja ljudskih kapaciteta i osposobljavanja ljudi za tu ulogu. Ovakvu praksu su zaposleni u optini imali prilike da upoznaju prilikom razmene isku-stava sa partnerskom optinom iz EU. Konkretan doprinos u reavanju problema razvoja i promene u organizaciji optinske uprave je i formiranje Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj optine Krupanj. Korisnici usluga iz svih interesnih grupa sada mogu na mnogo jednostavniji nain da izvre kandidovanje projekata, ostvare partnerski odnos, obezbede sredstva za finansiranje i implementaciju projekata uz pomo Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u kojoj su angaovani obueni lanovi optinskog tima, iji zadatak je izmeu ostalog monitoring i evaluacija za implementirane projekte.


Rad optinskog projektnog tima i LAG grupe na izradi Strategije lokalnog odrivog razvoja propraen je izvetajima, izjava-ma i komentarima, kako u tampi, tako i u elektronskim medijima. Postoje novinski lanci, radijski zapisi i video materijali, kao dokumentacija formirana tokom aktivnosti na izradi ovog dokumenta, a radi promocije ciljeva razvoja optine Krupanj. Raene su prezentacije i promocija stratekog dokumenta, kao i promocija Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, a samim tim i promocija optine Krupanj upotpunjena prirodnim resursima, kulturno-istorijskim znamenitostima i izuzetno povolj-nom ponudom. Dokument Strategije je pripremljen i uao u proceduru usvajanja na prvom Skuptinskom zasedanju. Tre-nutno u Srbiji sve vei broj optina uvia potrebu izrade Strategije sopstvenog razvoja i koristi primer optine Krupanj kao primer dobre prakse.


Optina Bitom iz Poljske je bila EU partner na projektu. Ekspert iz partnerske optine je obavio 4 posete Krupnju tokom kojih je pomagao u izradi Strategije razvoja optine Krupanj i sproveo obuke za zaposlene u oblastima situacione analize i strate-kog planiranja. Saradnja sa EU partnerom je ocenjena kao veoma znaajna za optinu Krupanj u kako u smislu preneenog iskustva od strane EU partnera tako i u smislu jaanja kapaciteta optine.

Predstavnici optine Krupanj su prilikom studijske posete optini Bitom imali priliku da se upoznaju sa nainom primene Strategije razvoja u praksi kao i sa nainom funkcionisanja optina u Poljskoj. Takoe su imali priliku da obiu i javna predu-zea i Nacionalnu agenciju za zapoljavanje kao i nekoliko kulturnih centara u Bitomu. Po zavretku projekta pronaen je zajedniki interes za nastavak uspene saradnje izmeu partnera na realizaciji novih projekata.

8. Resursi

Budet projekta je 74.250 EUR, od ega su 53.000 EUR sredstva donatora, 8.000 EUR je uee optine kroz angaovanje ljudskih resursa sa kofinasiranja. U realizaciji ovog projekta bili su neophodni kadrovski resursi unutar i izvan optine, kao i ekspert EU. Kao podrka u radu bila je potreban i odgovarajua IT oprema (kompjuteri, softveri i kancelarija). Praksa iz ovog primera e svakako biti nastavljena i optina Krupanj e i ubudue raunati na partnerski odnos i pomo donatora i investitora.


Za saradnju sa drugim optinama po pitanju realizacije ovakvog projekta ne postoje nikakvi specifini preduslovi: ovaj projek-ta se moe ponoviti, reprodukovati, realizovati u svakoj drugoj optini uz uvaavanje odreenih razliitosti izmeu optina. Optina Krupanj i Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, optinama koje ele da preuzmu primer mogu da ponude posete i razmene iskustava, kao i odgovarajuu obuku ljudi za realizaciju ovakvog projekta. Postoji mogunost korienja odgova-rajue literature, procedura, uputstava i saveta.

10. Preporuke

Projektni tim optine Krupanj smatra da je Apsolutno jasno da prilikom ponovnog srovoenja ovakvog ili slinog projekta napori i nejasnoe bili bi neuporedivo manji. Smatramo da procedure mogu da imaju jednostavniju formu i da praenje realizacije projekta je optereeno preteranim administriranjem i detaljisanjem. Treba pogledati samo zavrni izvetaj takvog jednog projekta iji budet je oko 60.000 EUR i sadri nekoliko kilograma papira dokumenata, od ugovora, do zavrnog izvetaja.

21

OPTINA BELA CRKVA

Projekat: IZRADA STRATEgIJE RAZVOJA OPTINE BELA CRKVA

EU partner: Optina Hluboka, Republika eka


Kontakt osoba za projekat: Milan Miri, rukovodilac pro-

jektnog tima


Web adresa: www.belacrkva.info

Optina Bela Crkva je ovim projektom planirala da obezbedi uslove za ubrzan lokalni ekonomski razvoj kroz pripremu i realizaciju Stratekog plana lokalnog ekonomskog razvoja. Na ovaj nain su obezbeeni preduslovi za dalji razvoj lokalnih vlasti, infrastruk-ture i ekonomski razvoj. U pripremi i razvoju plana znaajnu ulogu u vidu saveta i obuke imao je partner iz Republike eke, a formirane su i radne grupe u ijem su radu, pored zaposlenih u optini i optinskih funkcionera, uestvovali i privatni preduzetnici, nevladine organizacije, mediji, dok su graani svoje miljenje izrazili tokom javnih debata. Prilikom izrade Stratekog plana prvo su obavljene konsultacije sa EU partnerom u vezi izbora sekretara radnih grupa, zatim je menader projekta odrao trening za sekretare radnih grupa uz prisustvo predsednika optine i lanova projektnog tima. Kasnije u razradi strategije i obuci sekretara radnih grupa obavljne su dve posete Republici ekoj a takoe eksperti iz eke su u dva navrata posetili Belu Crkvu i odrali predavanje o sastavu i strukturi stratekog plana, ostvarili direktan uvid u potencijale optine Bela Cr-kva i sastali se sa predstavnicima vie javnih i privatnih preduzea u cilju izrade kvalitetnog stratekog plana. Korisnici Stratekog plana optine Bela Crkva su: javna i privatna preduzea, ustanove, zatim graani, a najvie e koristiti kod opredeljenja buduih investitora.Strategija razvoja optine Bela Crkva pored uvodnih napomena o optem stanju na teritoriji optine Bela Crkva sadri drutveno demografske karakteristike, privredno ekonomske karakteristike, infrastrukturne predpostavke razvoja i zakljuna razmatra-nja. Takoe sadri viziju razvoja u svim oblastima (izgradnja infrastrukture, razvoj turizma, razvoj agroindustrije) kao i drutvenih delatnosti i poseban segment dravnu upravu.

O OPTINI

Optina Bela Crkva se nalazi u jugozapadnom delu Vojvodine, odnosno u krajnjem jugoistonom delu Banata, okruena obroncima Karpata, izmeu Dunava, Karaa i Nere. Na severo-istoku, istoku i jugo-istoku granii se sa Rumunijom. Na ju-noj strani teritorije optine se prostire Dunav, zahvatajui jednim delom i Deliblatsku pearu. Takoe, Bela Crkva je bogata vetakim jezerima koja su nastala eksploatacijom ljunka: tako da na teritoriji optine postoji 8 vetakih jezera od kojih su najpoznatija Gradsko ili Glavno jezero koje je upotpunjeno raznim sadrajem kao to je restoran, bungalovi, vikendice, kafii, tuevi,stazazaetanje,zatimVraevgajskojezeroimaautokampsapedesetakkampjedinica,restoranibungaloveOaza.ljunkara i aransko jezero, sa svojom netaknutom prirodom, su pravi raj za porodine izlete i pecaroe i dr. Kao to se vidi iz navedenog Bela Crkva predstavlja mali gradi, bogat netaknutom prirodom, rekama, jezerima, Deliblatskom pearom, prirodnim lovitima i dr. Povrina optine je 353km na kojoj je locirano 14 naselja sa ukupno 20367 stanovnika, optina ima prosenu gustinu nase-ljenosti od 50 do74 stanovnika na 1km.


1. Poetno stanje

Jo 2000. godine, lokalna zajednica je uvidela da nema napredka bez Stratekog plana razvoja optine koji bi postavio osno-vu za razvoj (industrije, poljoprivrede, drutvene delatnosti, infrastrukture i dravne uprave). Bez postojanja plana nije bilo mogue utvrditi oblasti u koje treba ulagati i koje su to smernice razvoja. Optinska uprava je iskoristila mogunost konkurisanja za sredstva u okviru programa EXCHANGE kako bi realizovala ove planove i u plan uklju-ila i iskustva najbolje prakse optina iz Evropske unije.


Razvojem strategije planirano je uspostavljanje prioriteta optine Bela Crkva u sledeim oblastima:

22

infrastrukturaiturizam razvojprivrede razvojsocijalnogsektoraiupravljanjeefikasneuprave smartgovermentijaanjelokalnesamouprave.

Takoe planirano je da se u izradu Strategije razvoja ukljue sva preduzea (javna i privatna) ustanove, kao i graani optine Bela Crkva, a sve u cilju sveobuhvatnog odrivog razvoja optine Bela Crkva.


Optina Bela Crkva je pokrenula inicijativu za izradu strategije razvoja optine Bela Crkva i u tome je dobila podrku grada Hluboka u ekoj Republici. U izradi projekta uestvovale su etiri radne grupe optine Bela Crkva zajedno sa ekspertima iz eke Republike (optina Hluboka). Ciljna grupa projekta su bili zaposleni u optinskoj upravi zbog nedovoljnog poznavanja procesa stratekog planiranja i lokalnog ekonomskog razvoja. Oni ine glavnog aktera odrivog razvoja zbog odgovornosti za implementaciju i evaluaciju strategija razvoja. Zaposlenima u optini je preneseto iskustvo u kreiranju stratekih dokumenata i uspostavljanju saradnje i partnerstava. Aktivnosti na projektu su bile tako koncipirane da obezbede efikasno funkcionisanje lokalne samouprave i lokalnog ekonomskog razvoja.Korisnici Stratekog plana optine Bela Crkva su: javna i privatna preduzea, ustanove, a kroz iste i graani.


Glavne aktivnosti realizovane tokom deset meseci trajanja projekta su:

a. Formiranje radnih grupa i obuka za lanove radnih grupa - formirane su etiri radne grupe za izradu Strategije razvo-ja i to za: socijalna pitanja i civilno drutvo, industriju, lokalnu samoupravu i infrastrukturu. U radne grupe su pored predstavnika optinske uprave bili ukljueni i privatni preduzetnici, nevladine organizacije i mediji. Po formiranju radnih grupa odrana je obuka na sledee teme: identifikacija problema, kljuni faktori SWOT analize i kljuni ele-menti stratekog planiranja. Partner iz eke je odrao obuku lanova radnih grupa u oblasti stratekog planiranja, pripreme i realizacije projekata.

b. Izrada i usvajnje Strategije razvoja optine Bela Crkva: radne grupe su uradile mapiranje problema i prikupile po-datke neophodne za SWOT analizu. Uraena je socio-ekonomska analiza osnovu koje su radne grupe poele rad na izradi Strategije razvoja. Partner iz eke je znaajno doprineo izradi Strategije kako kroz obuku lanova radnih grupa tako i kroz direkto uee u njegovoj izradi. Iskustva i najbolja praksa partnera u pogledu procedura i metodo-logije su u potpunosti uvaeni prilikom izrade Strategije. Predlog Strategije je poslat na javnu raspravu i nakon toga je poslat skuptini na usvajanje.

c. Poseta partnerskoj optini iz eke tokom koje su zaposleni u optini Bela Crkva mogli da se upoznaju sa sistemom rada u partnerskoj optini. Takoe su imali prilike da posete i regionalnu razvojnu agenciju, kao i institucije koje se bave lokalnim razvojem u Pragu.

Vano je napomenuti da je tokom 2007. godine zavreno 20 projekata koji su uli u Strateki plan Optine Bela Crkva. Optina je sa ovim projektima konkurisala kod Nacionalnog investicionog programa i Investicionog plana Pokrajine Vojvodine. Za veinu projekata odobrena su sredstva a u planiranju je pomoglo iskustvo steeno na izradi Stratekog plana razvoja optine Bela Crkva.


IzvrenajenovaorganizacijaOptinskeupraveBelaCrkvanatajnaintojeSistematizacijaposlovaizadatkagdesupotencirani poslovi i zadaci na izradi projekata i odreeno je tri izvrioca da se bave iskljuivo ovim poslovima

tosetiekorienjauslugaakcenatjedatnareavanjeproblemasocijalnougroenihlicailicakojasenalazenaevidencije kod Nacionalne slube za zapoljavanje

StrategijajeusvojenaodstraneSOBelaCrkvaitrenutnojeutokunjenaimplementacija NaosnovuusvojeneStrategijepripremljeno je20projekataodkojih jeveinaodobrenazafinansiranjeuokviru

Nacionalnog investicionog fonda ili Investiocionog plana Pokrajine Vojvodine.


Strategija razvoja optine Bele Crkve promovisana je na konferencijama, skupovima i lokalnim medijima. Javna rasprava povodom Strategije razvoja je odrana u februaru 2007. godine kada je javnost optine upoznata sa priritetima i ciljevima u pogledu budueg razvija optine. to se tie drugih optina iste su upoznate na instruktai za globalno planiranje.

23

Od gradova upoznata je gradska optina Novi Beograd sa kojom su razmenjena iskustva iz oblasti Stratekog planiranja.


Optina Bela Crkva je kroz saradnju sa partnerskom optinom iz EU Hluboka iz Republike eke uspostavila saradnju i sa zajednicomoptinaBuevikoSever,sapredstavnicimaRERAiRegionalnerazvojneagencije.Navedeneorganizacijesupruile tehniku pomo optini Bela Crkva pri izradi Stratekog plana razvoja. Studijska poseta delegacije Optine Bela Crkva bila je u dva navrata i to u decembru 2006. i februaru 2007. godine. Prilikom posete ekoj Republici realizovani su treninzi i konsultacije. Strunjaci iz eke Republike su posetili Belu Crkvu u dva navrata i to u septembru 2006. i martu 2007. godine. Dogovorena je i saradnja o zajednikom ueu u buduim projektima.

8. Resursi

U pogledu finansiranja koriena su sredstva iz budeta optine i sredstva dobijena od Evropske agencije za rekonstrukciju. Kod izrade Stratekog plana korieni su kadrovski resursi iz Optinske uprave, javnih preduzea i Crvenog krsta, optinski kompjuteri, kancelarije i potreban materijal.


to se tie primene u drugim sredinama metodologija izrade Stratekog plana moe se primeniti u drugim optinama (gra-dovima), a optina Bela Crkva je spremna da prui podrku kroz posete razmene iskustava, strune pomoi i savete.

10. Preporuke

Tim optine Bela Crkva preporuuje kolegama iz drugih optina da prilikom izrade Stratekog plana razvoja prvo obue lanove radne grupe, jer su e pojedini lanovi sigurno po prvi put sretati sa ovim materijom i metodologijom rada u skladu sa praksom Evropske unije.

24

OPTINA PEINCI

Projekat: STRATEgIJA LOKALNOg EKONOMSKOg RAZVOJA OPTINE PEINCI

EU partner: Maribor, SlovenijaLokalni partner: Optina Inija, Inicijativa za demo-kratsku tranziciju ( DTI), Beograd Vrednost projekta: 85.695 EUR

Kontakt osoba za projekat: Milan Miri, rukovodilac projektnog timaE-mail: [email protected] adresa: www.pecinci.org.yu

Projekat koji je optina Peinci realizovala u okviru programa EXCHANGE imao je za cilj izradu Stratekog plana ekonomskog ra-zvoja optine Peinci za period od 10 godina (2007-2017) sa Akcionim planom razvoja do 2009. godine. Tokom 10 meseci trajanja projekta realizovane su ukupno tri faze: a) administrativno-tehnika faza, b) analitika faza i strateko planiranje, c) monitoring i evaluacija. Projekat je sproveden po metodologiji stratekog planiranja u 8 koraka, permanentno ukljuujui ekspertsku i tehniku pomoodstranepartneraizEU,gradMaribor,ilokalnihpartneranaprojektuNVO,DTIioptineInija.Urayvojustrategijeprime-njena je metodologija participativnog planiranja razvoja, odnosno uee ire lokalne i poslovne zajednice putem poveanog broja predstavnika i stvaranja prostora za direktno uestvovanje i zajedniko donoenje odluka o samom dokumetu Strategije razvoja.

O OPTINI

Optina Peinci nalazi se u jugoistonom Sremu (AP Vojvodina) i prostire se na 483,65 km2 plodne ravnice ima spada u prostorno vee optine u Vojvodini sa ukupno 15 naseljenih mesta i oko 22.000 stanovnika. Svojom istonom granicom je susedna optina radu Beogradu, i time predstavlja periferiju glavnog grada. Svojim junim delom optina izlazi na prostorni plan Specijalnog rezervata prirode Obedska bara i reku Savu. Vaan resurs optine Peinci je odlian geografski i saobraaj-ni poloaj na Koridoru E-10, kao i blizina meunarodnog aerodroma (12 km). Optina u poslednje etiri godine belei izuzetan ekonomski razvoj zahvaljujui atraktivnom prostoru i privlaenju direktnih investicija na raspoloivih 1632 ha radnih zona. Privrednu strukturu ini i sve razvijeniji sektor MSPP, ukljuujui i poljopri-vredu i turizam.


1. Poetno stanje

Optina Peinci u proteklih 15 godina nije posedovala dokumente planskog razvoja optine ni u jednom segmentu svojih nadlenosti. Tranizicioni izazovi naeg drutva kao to su zaostala privreda, visoka nezaposlenost, lo institucionalni ambi-jent, i ono to je najvanije, nedostatak ideja u pogledu osnovnih pravaca reforme i ekonomskog razvoja optina, inili su bitan uzrok potrebe donoenja jednog planskog dokumenta na lokalnom nivou. Bilo je neophodno u okviru jednog projekta i relativno kratkog vremena sagledati stanje, animirati glavne aktere lokalnog razvoja, valorizovati raspoloive potencijale za razvoj i sve to staviti u funkciju izrade stratekog dokumenta. Problemska ciljna grupa su bili: optinska administracija i institucije, lokalna poslovna zajednica, graani i nevladin sektor.

Analitiki gledano, postojalo je nekoliko nivoa problema:1. Kako otpoeti i usmeriti strateko planiranje lokalnog razvoja2. Kako ga formalno-pravno institucionalizovati3. Kako odabrati metodologiju i projektovati rezultate4. Kako obezbediti implementaciju i monitoring

Za sve to bilo je, naravno, neophodno uspostavljenje sasvim nove kulture upravljanja optinom.


Cilj je bio da se kroz proces stratekog planiranja i izrade dokumenta Strategija lokalnog ekonomskog razvoja optine Pe-inci stvore uslovi za ubrzan i planski privredni razvoj i pokae da je mogue uspostavljenjem stratekog planiranja za

25

relativno kratko vreme od jedne nerazvijene, anonimne sredine stvoriti jednu od najmobilnijih ekonomskih sredina u Srbiji i Vojvodini.Kao cilj, ovaj projekat trebao je da uspostavi kulturu upravljanja optinom, podstakne razvoj prosotjeih i uvoenje novih grana privredne delatnosti, korienje komparativnih prednosti optine i da stvori jedan fleksibilan i brz sistem ekonomskog prilagoavanja novom privrednom ambijentu. Ovakav pristup posredno doprinosi reavanju problema nezaposlenosti, po-dizanje kvaliteta ivota i optu razvijenost optine Peinci.


U vreme otpoinjanja itavog ovog procesa, optina Peinci nije imala ni jedan strateki dokument. Svi razvojni dokumenti pripremani su na nivou godinjih planova razvoja ili parcijalnih razvojnih dokumenata koji su praktino oteavali razvoj.Inicijativa za reavanje pitanja lokalnog ekonomskog razvoja potekla je od strane optinske administracije - Odeljenje za privredu i Projektni tim optine, na elu sa predsednikom optine i predsednikom Skuptine optine. Postojao je i politiki konsenzus na nivou Skuptine optine, a paralelno, ovu inicijativu su podrali privrednici i graani optine. Izabrana je metodologija stratekog planiranja u 8 koraka, a koja je na prvom mestu predvial vrlo obimnu administrativno tehniku pripremu projekta.

Najvaniji snaga za realizaciju ove vrste projekata jeste kultura samoorganizovanja za izradu Stratekog plana. A to znai:a. Uspostavljenje administrativno-tehnikog tima i Optinske komisije, ( radne grupe) za planiranje LER-ab. Uspostavljanje politikog konsenzusac. Stvaranje partnerstva izmeu kljunih uesnika (graani, institucije, privreda)

Projektni tim optine Peinci je sa rukovodstvom optine analizirao itav niz moguih uesnika, ulozi jednog iskusnog advo-kata ili privrednika u pokretanju ovog procesa, kao i o identifikaciji i regrutovanju priznatih vodeih ljudi lokalne zajednice da upravljaju ovim procesom. Analiza glavnih aktera u ovom projektu pomogla je da se identifikuju profili vodeih ljudi lokalne zajednice koji su pozvani da preuzmu vodee uloge u Komisiji za strateki razvoj. Obuhvaene su sledee kategorije stanovnitva: javni zvaninici, poslovni vodei ljudi, osobe koje se bave obrazovanjem, predstavnici radnika, medija, itd, a uee je podstaknuto tako to su predsednik optine Peinci i najuticajniji preduzetnik u optini poslali pozivnice nakon dogovora o listi potencijalnih lanova.


UsklopupokretanjaprveaktivnostiprojektaoptinaPeinci,odnosnoprojektnitimpokrenuojeprocesadministra-tivnih i tehnikih priprema za izradu Strategije lokalnog ekonomskog razvoja. To je podrazumevalo niz vrlo egzak-tnih egzaktnih i vidljivih radnji:

(a) Koordinator projekta ispred optine Peinci predstavio je projekat, radne pakete i ciljeve projekta pred svim za-interesovanim stranama u projektu (funkcioneri, zaposleni u upravi i javnim preduzeima, privrednici, mediji) i time pokrenuo proces konsultacija vezan za formiranje radnih grupa i administrativna tela u okviru samog projekta

(b) Menader projekta i optinski koordinator projekta ustanovili su kalendar svih aktivnosti u okviru projekta

U sklopu administrativnih priprema odrana je Kadrovska komisija SO Peinci gde je nakon konsultacija i obrazloe-nja usvojen Predlog o imenovanju komisije za izradu i sprovoenje Strategije lokalnog ekonomskog razvoja optine Peinci

Komisija zaekonomski razvojoptinePeincidobila je zadatakdaustanovi kljuneoblasti ekonomskog razvojaoptine. Da bi se dolo do ovih oblasti bilo je neophodno napraviti dobru analizu lokalne ekonomije.

Komisija je u svrhu dobijanja adekvatnih informacija o optini odredila da se napravi dokument po nazivu Profil zajedni-ce i dokument pod nazivom Upitnik za privredni sektor.

Prvaposetaeksperatanapoetkutreegmesecarealizacijeprojektabilajeveomaznaajnaizrazlogadodatnogmo-tivisanja i pokretanja na rad oko ovakvog jednog stratekog dokumenta. Partneri iz Maribora su pored upoznavanja sa optinom Peinci i njenim potencijalima, obili sve relevantne institucije i javna preduzea u optini. Takoe, imali priliku da prikau i iskustva iz svoje optine, da se sretnu sa lanovima optinske Komisije i predstave sline primere Strategija u zemljama lanicama EU, kao i da prezentuju lina profesionalna znanja u ovoj oblasti.

Prvu uvodnu radionicu obavio je partner NVO-DTI pred lanovima Komisije za donoenje strategije. Objanjeni su svi relevantni pojmovi strategije, metodologija i improviziran je rad na SWOT analizi razvojnih potencijala optine Peinci.

26

Identifikovanjekljunih pitanja: nakon to se zavrilo skeniranje okruenja, Komisija za strateki razvoj je pregledala rezultate i izdvojila ona kljuna pitanja vezana za ekonomiju koja e predstavljati sr ovog celog procesa. Primeri tih pitanja obuhvataju infrastrukturu, ivotnu sredinu/okruenje, kvalitet radne snage, odnose sa optinskim veem, imid, turizam, poslovni razvoj itd. Potreba za konsenzusom na ovom nivou je poednako bitna, kao i ta pitanja, i Komisija je morala da iznae ono to je zajedniko meu razliitim gleditima i interesima. Kako se koje kritino pi-tanje identifikuje i postigne konsenzus o tome da se ono ukljui u Plan, to pitanje mora paljivo da se oblikuje, kako bi usmeravalo Komisiju u njenom radu.

Izradaeksterne i interne analize: kada su identifikovana kritina pitanja, izvrene su neophodne dalje analize kako bi se stvorila tana slika o tome kako lokalna zajednica stoji u odnosu na svako od tih pitanja. Informacije i znanje steeno u skeniranju okruenja predstavljalo je jedan resurs koji e biti od izuzetne koristi. SWOT analizu primenjena je i na organizovanim javnim raspravama u tri mesne zajednice analizirajui sa graanima strateke oblasti razvoja optine Peinci: MSPP, direktne investicije, poljoprivreda i turizam. Partneri iz Maribora i NVO DTI bili su nosioci izra-deSWOTanalizeumesnimzajednicama.Takoe,pomoglisupripremusledeegkorakarazradesvihtihdobijenihpodataka u opte i pojedinane ciljeve.

Razradaoptihciljeva,krajnjihciljevaistrategija-akcioniplanovi:uovojfazirealizacijeprojektaoptinskaKomisijaformirala je radne grupe, po jednu za svako kritino pitanje (RG za privlaenje direktnih investicija, RG za poljopri-vredu, RG za MSPP, RG za turizam i RG za podizanje kvaliteta ivota). Dalje su razraeni opti ciljevi, pomou kojih su u sledeemkoraku identifikikovani konkretni krajnji ciljevi i razvijeni projekti. U ovoj fazi bilo je kljuno postii kon-senzus na nivou radnih grupa: svaka grupa morala je da razrei eventualne konflikte i da se dogovori oko prioriteta imajui u vidu raspoloive resurse da bi se ti krajnji ciljevi postigli.

Nakontosuutvreniciljevi,radnegrupesunastavilesarazradomstrategije,ukljuujuikonkretneaktivnosti/pro-jekte koje je potrebno realizovati. Utvrena je i odgovornosti za sprovoenje strategija, utvreni vremenski okviri i identifikovani potrebni resursi. Svaka radna grupa je izradila Akcioni plan za svoju oblast.

Stratekiplan:zasebniakcioniplanovisupredstavljeniKomisijiradinjihovogukljuivanjauStratekiplanekonom-skog razvoja optine Peinci. Poto je bilo verovatno da e mnogi od tih krajnjih ciljeva biti projekti za unapreenje npr. optinske infrastrukture, Komisija je ujedno identifikovala resurse koji su neophodni za realizaciju i odredila prioritete krajnjih ciljeva koji e odraziti potrebe lokalne zajednice.

Sledeivaankorakjepodelaodgovornostizarealizacijustrategija.Komisijaje,nakontojeuradilaPlan,poslalagaje Skuptini na usvajanje u vidu Strategije lokalnog ekonomskog razvoja optine Peinci.

Praenjeiauriranjeplana: Komisija optine Peinci za Strateko planiranje i strateki razvoj postaje na kraju projekta nova,trajnasnagaudatojlokalnojzajedniciotelotvorenjepartnerstvaizmeujavnogiprivatnogsektora,tojejedan od bitnih rezultata stratekog planiranja. Ova nova organizacija, koja radi zajedno sa javnim zvaninicima date zajednice, e preuzeti odgovornost za praenje realizacije i auriranja stratekog plana prema zahtevima promenljivih uslova. Ovo je jedan vaan korak zato to on osigurava odgovornost i sposobnost da se vre taktike korekcije i strateke izmene plana.


Rezultati projekta se mogu oceniti veoma dobrim. To se pre svega odnosi na metodologiju po kojoj je raen citav projekat parcitipativno planiranje razvoja. Optina Peinci se do sada nije susretala sa ovakvom metodologijom u svom radu. Ovom metodologijom odreena je vizija razvoja optine i uraena 1 generalna i 4 pojedinane SWOT analize. Takoe, razradom ukupno 168 projekata definisan je srednjorocni (5 godina) i dugoroni (10 godina) razvoj optine do 2017 godine.U projektu je ucestvovalo preko 200 ucesnika, odrzano 6 sednica Komisije, 3 javne rasprave, 9 tematskih sastanaka.Projekat je podrazumevao i analiticki rad i prikupljanje podataka o lokalnoj privredi, radnoj snazi, prirodnim resursima, ja-vnim finansijama, energetici, komunalnoj infrastrukturi itd., a sve to u okviru dokumenta Profil zajednice. Ovaj dokument ostaje kao trajno vlasnitvo optinske uprave i vrlo je koristan za budue aururanje i arhiviranje podataka o vitalnim sistemi-ma optine, a koji su najbolji pokazatelji njenog ekonomskog razvoja.


Tokom trajanja projekta voena je kontinuirana medijska kampanja. U sklopu priprema za prve aktivnosti, javnost je preko lokalnog radija, optinskog sajta i novina bila upoznata sa otpoinjanjem realizacije projekta i pozivom na uee u procesu stratekog planiranja.Optinski koordinator projekta obavio je u prostorijama optinske uprave prezentaciju itavog projekta i aktivnosti pred svim akterima i uesnicima u projektu.

27

Lokalni radio emitovao je informacije o svim znaajnijim aktivnostima u okviru projekta, a ekspertski tim optine Maribor bio je predstavljen graanima u posebnoj radio emisiji.Mediji su bili prisutni i na svim zasedanjima Komisije za strateko planiranje, kao i na organizovanim Javnim raspravama. Nakon sednica uzimane su izjave pojedinih lanova Komisije i aktera u procesu donoenja Strategije.Tokom trajanja projekta pripremljeno je ukupno 5 serija lifleta (ukupno 25.000 kom.) sa informacijama o fazama projekta i pozivom na uee, primedbe i sugestije graana i lokalne poslovne zajednice.Izdata je i broura o Formiranju i nadlenostima kancelarije za ekonomski razvoj optine Peinci. U tirau od 7000 komada.Predlog Strategije tampan je i u optinskim novinama, a sama Strategija je prevedena i na engleski jezik.lanci o realizaciji ovog projekta u optini Peinci izlazili su u dnevnim listovima: Dnevnik, Sremske novine, NIN, Politika, i u asopisu Ekonomist.


Projekat optine Peinci koncipiran je na bazi dobrog partnerstva i profesionalne saradnje meu svim akterima projekta. U projektnom dokumentu definisane su uloge nasih partnera. U realizaciji projekta je uestvovalo ukupno 3 partnera: optina Maribor iz Slovenije, Inicijativa za demokratsku tranziciju iz Beograda i optina Inija.

(1) Saradnja sa partnerskom opstinom iz EU je bila izuzetno kvalitetna. Bazirana je iskljuivo na ekspertskoj i profesi-onalnoj saradnji dve optine i na prenosu znanja i iskustva, odnosno tehnike pomoi.

- Slovenija i optina Maribor su tipian primer sredina gde je uspeno zavrena tranzicija i gde privreda dobro funkcionie. Oni su upravo u tranzicionom vremenu napravili dosta dokumenata koji se tiu strategije lokalnog razvoja. U stratekom planiranju primenjivali su savremene metodologije rada i analize, koje su i nama prezento-vali, (npr. SWOT analize, Gantov dijagram, metode sintetisanja podataka, kontakti sa zainteresovanim stranama). Eksperti iz Maribora odrali su nekoliko radionica i preneli svoja iskustva na nae slubenike i zaintersovane za rad na strategiji.

(2) Saradnja sa lokalnim partnerom DTI predstavlja novo i znaajno iskustvo u radu lokalne administracije. DTI ima vrlo kvalitetne i iskusne moderatore za rad na izradi Strategije ekonomskog razvoja, koji vrlo podsticajno utiu na rad komisije i radnih grupa. Takoe DTI je prenela iskustva administrativnog voenja projekta, sto je vrlo znaajno za poveanje sposobnosti optine Peinci u daljem samostalnom radu i voenju projekata.

(3) Saradnja sa lokalnim partnerom optina Inija, se takoe pokazala kao veoma korisna za realizaciju projekta. Dve susedske optine imaju interes da zajedniki razvijaju privredu i sarauju na marketingu i promociji tog razvoja. Optina Inija je jedna od najnaprednijih optina u Srbiji i takoe se nalazi u procesu izrade Stratekog plana eko-nomskog razvoja. Optina Inija u ovom projektu je zastupljena preko slubenika optinske administracije koji ima iskustvo u lokalnom ekonomskom razvoju.

Optina Peinci je u ovom projektu angaovala odreene strune dravne institucije koje se bave pitanjima ekonomskog razvoja da profesionalno i struno doprinesu kvalitetu rada na izradi Strategije.Te institucije i njihovi struni saradnici su uestvovali na sednicama Komisije za donoenje strategije i vrlo konstruktivno doprineli radu. Od institucija koje su ucestvovale u realizaciji projekta su:

(1) Privredna komora Srbije(2) Ekonomski fakultet Beograd(3) Ekonomsko odelje

Documents

Program Program EXCHANGE - priboj.rs dobra opstinska praksa.pdf · SADRŽAJ Uvod 5 I Lokalni ekonomski razvoj 7 1. Opština Aleksinac: Strateški plan za ekonomski razvoj opštine