PRiručnik za javne izvršitelje - rolps.org za javne... · KAKO KOMUNICIRATI SA MEDIJIMA? ... nastupima, smatrali smo da je najsvrsishodnije da tzv. ‘opšta mesta’ koja se odnose

Odnosi sa javnošću:

PRiručnik za javne izvršitelje

Beograd, novembar 2019.

1




2 Odnosi sa javnošću: PRiručnik za javne izvršitelje

3

SadržajUVOD .......................................................................................................................5

PROFESIJA JAVNIH IZVRŠITELJA – SLIKA U JAVNOSTI .....................................7

IZVRŠITELJI U ELEKTRONSKIM I ŠTAMPANIM MEDIJIMA ................................12

KAKO KOMUNICIRATI SA JAVNOŠĆU?...............................................................20Preporuke za Komoru javnih izvršitelja ...........................................................23Preporuke za javne izvršitelje .........................................................................29

KAKO KOMUNICIRATI SA MEDIJIMA? .................................................................31

SMERNICE ZA JAVNI NASTUP ILI KO SE BOJI KAMERE JOŠ? ........................38

KOMUNIKACIJA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA ...................................................41

KRIZNI PR ..............................................................................................................45

ETIKA U KOMUNIKACIJI SA JAVNOŠĆU .............................................................49

ZAKLJUČAK ...........................................................................................................51


USAID Projekat vladavine prava u SrbijiUgovor br.: AID - 169-C-17-00005Projekat implementira: Development Professionals, Inc.

Izrada ove publikacije omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) kroz Projekat vladavine prava. Sadržaj publikacije je isključivo odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.

Izrada ove publikacije omogućena je uz podršku američkog naroda putemAmeričke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj publikacije jeisključivo odgovornost USAID-ovog Projekta vladavine prava i ne predstavljanužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.

5

UVODPoštovani javni izvršitelji,

Ovaj priručnik priredio je USAID-ov Projekat vladavine prava u saradnji sa Udruženjem ‘Alterfact’, koje je partner u realiziciji Projekta, kao i sa Komorom izvršitelja Srbije. Izrađen je u cilju olakšavanja snalaženja u komunikaciji sa novinarima, te preciznijeg i efektnijeg predstavljanja rada javnih izvršitelja u javnosti.

Posle nekoliko uspešno realizovanih obuka javnog nastupa, održanih tokom 2019. godine, koje je pohađala oko četvrtina od ukupnog broja javnih izvršitelja u Srbiji, došlo se do ideje za štampanje ovog Priručnika kako bi se na jednom mestu objedinile najvažnije poruke koje su polaznici mogli da čuju tokom dvodnevne edukacije i time učinile dostupne svim javnim izvršiteljima.

Budući da se i tokom obuke potvrdilo da većina javnih izvršitelja ima iskustva u medijskim nastupima, smatrali smo da je najsvrsishodnije da tzv. ‘opšta mesta’ koja se odnose na pravila javnog nastupa budu obuhvaćena u svega nekoliko rečenica, a da se teme obrađene u Priručniku usmere na specifične situacije sa kojima se javni izvršitelji suočavaju kada im se obrate pripadnici sedme sile ili kada se u javnosti analizira njihov rad.

Svaka profesija ima svoje izazove, a javni izvršitelji su svakako “na udaru” ne samo u Srbiji, već bilo gde kada dođe do situacija oduzimanja imovine. U izazovnim situacijama treba sačuvati hladnokrvnost, postupati kao profesionalac, zadovoljiti medijsku znatiželju, a istovremeno voditi računa i zaštititi interese stranaka.


Zato smo se u ovom Priručniku fokusirali na prenošenje osnovnih veština za uspešno rešavanje izazova sa kojima se javni izvršitelji suočavaju u svom svakodnevnom radu, a koji od njih zahtevaju određeno istupanje u javnosti. Stoga se nadamo da će vam u kontinuiranom procesu poboljšanja imidža profesije javnih izvršitelja svako koristiti i ovakva publikacija sa praktičnim savetima.

7

PROFESIJA JAVNIH

IZVRŠITELJA – SLIKA U

JAVNOSTIProfesiju javnih izvršitelja od njenog uvođenja u pravni život, kao samostalne pravne profesije od 2012. godine, prati pretežno negativna konotacija u javnosti.

Na to je moglo uticati sledeće:

¾ sama priroda pravnog posla koji se obavlja, tj. naplata potraživanja (dugova) u zemlji sa nižim životnim standardom;

¾ nedovoljno novinarsko poznavanje teme (šta je sve prešlo u nadeležnost rada javnih iz-vršitelja i kakva je priroda postupka izvršenja), kao i tabloidno i ‘navijačko’ izveštavanje;

¾ nerazumevanje građana šta rade i kako rade javni izvršitelji;

¾ ignorisanje postojanja profesije javnih izvršitelja (što proizilazi iz nedovoljnog pozna-vanja samog postupka izvršenja i nedovoljnog broja medijskih objava o ovoj temi).


Slika 1: Uzroci negativne percepcije o profesiji javnih izvršitelja u javnosti1

Istraživanje koje je u okviru USAID-ovog Projekta vladavine prava sproveo CeSID tokom 2017/2018. godine imalo je za glavni cilj da se izmeri nivo poznavanja osnovnih činjenica o postupku izvršenja u Srbiji, kod građana, pravnih lica i drugih zainteresovanih strana.

Istraživanje je pokazalo da samo 11 procenata građana i 17 procenata pravnih lica bez prethodnog iskustva sa postupkom izvršenja tvrde da dobro poznaju postupak izvršenja i rad javnih izvršitelja. S druge strane, 13 procenata građana i 26 procenta pravnih lica tvrde da znaju kako da se ponašaju u postupku izvršenja. Negativna percepcija je naročito prisutna kod onih koji su imali prethodno iskustvo sa izvršiteljima, te je u toj grupi 58 procenata građana reklo da imaju negativno mišljenje o njihovom radu.

1 Izvor: istraživanje radjeno 2017/2018. godine koje je sprovedeno u okviru USAID-ovog Projekta vladavine prava u saradnji sa CeSID-om o percepciji javnosti o postupku izvršenja u Srbiji.

9

Odnosi sa javnošću: PRiručnik za javne izvršitelje

6

percepcija je naročito prisutna kod onih koji su imali prethodno iskustvo sa izvršiteljima, te je u toj grupi 58 procenata građana reklo da imaju negativno mišljenje o njihovom radu.

Slika 2: Percpcija o sistemu izvršenja (sumarni pokazatelj)2

Glavni zaključci istraživanja su sledeći:

• građani imaju prvenstveno negativan stav prema postupku izvršenja i javnim izvršiteljima i u velikom procentu ističu nedovoljnu informisanost o samom postupku;

• građani su nedovoljno svesni mogućnosti koje imaju tokom postupka izvršenja;

2 Izvor: istraživanje radjeno 2017./2018. godine koje je sprovedeno u okviru USAID-ovog Projekta vladavine prava u saradnji sa CeSID-om o percepciji javnosti o postupku izvršenja u Srbiji.

Slika 2: Percpcija o sistemu izvršenja (sumarni pokazatelj)2

Glavni zaključci istraživanja su sledeći:

¾ građani imaju prvenstveno negativan stav prema postupku izvršenja i javnim izvršitelji-ma i u velikom procentu ističu nedovoljnu informisanost o samom postupku;

¾ građani su nedovoljno svesni mogućnosti koje imaju tokom postupka izvršenja;

¾ privreda (pravni subjekti) imaju pozitivniju sliku o javnim izvršiteljima (30 procenata pravnih lica sa prethodnim iskustvom su pozitivno ocenili rad izvršitelja, dok je najveći broj privrednih subjekata imao neutralan stav o tome);

¾ mediji nedovoljno i netačno izveštavaju o izvršenjima.



Iako je od uvođenja profesije javnih izvršitelja prošlo oko sedam godina, čini se da se po prevazilaženju glavnih izazova, onih koji su postojali i na samom početku, nije daleko odmaklo. U prilog tome govori i izjava ministarke pravde Nele Kuburović, koja ukazuje da šira javnost ne razume suštinu izvršnog postupka, a da izvršitelji treba da poboljšaju komunikaciju sa tom javnošću.

Datum Izvor Izjava

29.03.2019.(Zlatibor, redovno godišnje Savetovanje javnih izvršitel-ja Srbije)

Danas,portal 021.rsmediagroup.rs

“Građani često ne razumeju ulogu i ovlašćenja javnih izvršitelja, što izaziva njihovo nezadovoljstvo i reakciju, koja stvara lošu sliku u javnosti”, istakla je ministarka pravde Nela Kuburović. Ona je pozvala javne izvršitelje da budu transparentniji u svom radu i da više i otvorenije razgovaraju sa građanima, kao i predstavnicima medija.


7

• privreda (pravni subjekti) imaju pozitivniju sliku o javnim izvršiteljima (30 procenata pravnih lica sa prethodnim iskustvom su pozitivno ocenili rad izvršitelja, dok je najveći broj privrednih subjekata imao neutralan stav o tome);

• mediji nedovoljno i netačno izveštavaju o izvršenjima.

Iako je od uvođenja profesije javnih izvršitelja prošlo oko sedam godina, čini se da se po prevazilaženja glavnih izazova, onih koji su postojali i na samom početku, nijedaleko odmaklo. U prilog tome i izjava ministarke pravde Nele Kuburović, koja ukazuje da šira javnost ne razume suštinu izvršnog postupka, a da izvršitelji treba da poboljšaju komunikaciju sa tom javnošću.

Datum Izvor Izjava29.03.2019.(Zlatibor, redovno godišnje Savetovanje javnih izvršitelja Srbije)

Danas,portal 021.rsmediagroup.rs

"Građani često ne razumeju ulogu i ovlašćenja javnih izvršitelja, što izaziva njihovo nezadovoljstvo i reakciju, koja stvara lošu sliku u javnosti", istakla je ministarka pravde Nela Kuburović. Ona je pozvala javne izvršitelje da budu transparentniji u svom radu i da više i otvorenije razgovaraju sa građanima, kao i predstavnicima medija.

Slika 3: Informisanost građana – poznavanje sistema izvršenja3


Slika 3: Informisanost građana – poznavanje sistema izvršenja3


11

Poređenja radi, Crna Gora, koja je možda po normativnom okviru najbliže sistemu izvršenja u Srbiji, takođe ima sličan problem sa percepcijom izvršenja i rada javnih izvršitelja, na šta ukazuje i jedno od poslednjih istraživanja koje je sproveo CeMI. Naime, rezultati istraživanja pokazuju da jedna petina građana koji su imali dodira sa izvršnim postupkom ne zna da li ima pravo na žalbu ili veruju da ništa ne mogu promeniti u postupku.

“Ovo je samo jedan od indikatora niskog ili neadekvatnog stepena informisanosti značajnog broja građana o njihovim pravima i obavezama u izvršnom procesu, pa je potrebno preduzeti hitne mjere na sprovođenju informativne kampanje o obavještavanju građana o njihovim pravima i obavezama u vezi sa izvršnim postupkom. Svi vidovi informativnih i promotivnih kampanja vezanih za ovo pitanje trebaju da budu koordinisani od strane Komore javnih izvršitelja i Ministarstva pravde, a preporučuje se i koordinacija i učešće predstavnika civilnog društva koji se bave ovim područjem pravosudnih reformi”4.

Dakle, nerazumevanje postupka izvršenja, kao i same prirode posla javnih izvršitelja nije samo specifičnost Srbije, već i zemalja u okruženju, ali neminovno pokazuje da se mora raditi na informisanju i edukaciji javnosti.

4 Studiju “Javni izvršitelji u Crnoj Gori” iz 2017. godine, izradio je istraživački tim Centra za monitoring i istraživanje CeMI, u okviru pro-jekta “Ka efikasnosti pravosudja”, koji je finansiran od stane Ambasade Kraljevine Holandije


IZVRŠITELJI U ELEKTRONSKIM I ŠTAMPANIM MEDIJIMAIako su profesionalni izvršitelji uspostavljeni kao samostalana pravna profesija od 2012. godine, očito da nije učinjeno dovoljno kako bi se javnosti objasnilo šta oni zapravo treba da rade i kako će sistem izvršenja funkcionisati. Propuštena je prva prilika da se u medijima objasni novi sistem izvršenja, nikakve kampanje nije bilo, a novoimenovani izvršitelji suočeni sa izazovima nove profesije više su se posvetili organizaciji posla u sopstvenim kancelarijama, nego PR aktivnostima.

Pogrešni navodi u medijima, nerazumevanje i netačno interpretiranje novina u postupku izvršenja počeli su da se javljaju u medijima sa uvođenjem nove profesije, 2012-e. Objave u periodu 2012-2013. bile su umerenije u poređenju sa današnjim, moglo se naći dosta neutralnih objava o izvršiteljima i izvršenjima. Međutim, bilo je grešaka u objavljenim tekstovima, koje su o materiji koja im nije bila poznata pravili autori tekstova i priloga. Ovome svedoči i sadržaj odabranih novinskih napisa, od 2012. do danas.

13

Primer 1 Datum Izvor Izjava

14.05.2012. portal rts.rs Počinju sa radom sudski izvršitelji

Sledeće nedelje počinju sa radom prvi profesionalni izvršitelji, kaže ministarka pravde Snežana Malović. Uvođenje ove profesije rešiće dugo trajanje građanskih postupaka u Srbiji, ističe Malovićeva. Ministarka pravde Snežana Malović najavila je da će sledeće nedelje početi sa radom prvi profesionalni izvršitelji, a da će u mestima u kojima još nisu imenovani, izvršenje postupaka do njihovog imenovanja biti u nadležnosti sudova.

Malovićeva je istakla da se konstituisanjem skupštine ispisuje nova stranica pravnog života u Srbiji, budući da se taj život obogaćuje uvođenjem nove pravosudne profesije - izvršitelja. U Srbiji će se izvršenja ubuduće sprovoditi sudski ili profesionalni izvršitelji, u zavisnosti od toga za koga se poverilac odluči

Analiza primera: već se u naslovu pravi greška jer se pored postojećih, sudskih, u pravni sistem uvode izvršitelji. U daljem tekstu navodi se da će izvršenja “ubuduće sprovoditi sudski ili profesionalni izvršitelji u zavisnosti od toga za koga se poverilac odluči “, iz čega se može zaključiti da autor teksta između dve vrste izvršitelja ne pravi distinkciju i da mu zapravo nije jasno o kakvoj se novoj pravosudnoj profesiji radi i šta će sve biti u njihovoj nadležnosti, već je u pitanju samo prenošenje informacije o nekoj temi bez ulaženja u suštinu.



18.05.2012. Kurir Privatni izvršitelji počinju sa radom od 25. maja

Prva 64 profesionalna izvršitelja u Srbiji počeće sa radom 25. maja pošto polože zakletvu, pa će građani i kompanije kao izvršni poverioci ubuduće moći, mahom po svojoj volji, da odluče hoće li za postupak izvršenja da angažuju državne - sudske ili privatne - profesionalne izvršitelje, čije će angažovanje morati da plate……... Profesionalni izvršitelji će biti nadležni za sve vrste izvršenja, kao i sudovi, a isključivo nadležni za prinudno izvršenje dugova nastalih po osnovu komunalnih i sličnih usluga………

Oni međutim neće sprovoditi izvršenja odluka u porodičnim i radnim sprovima, što ostaje u isključivoj nadležnosti sudskih izvršitelja……..

Analiza primera: ovo su delovi teksta objavljenog 2012. godine neposredno pre uvođenja profesije izvršitelja u Srbiji. Tekst je korektno napisan, prenesene su izjave predstavnika nadležnih institucija. U tekstu se uočava razlika između sudskih i profesionalnih izvršitelja. Na ovako nepristrasan tekst nije bilo komentara.

Ipak, nepristrasni tekstovi, ali sa tendencioznim naslovima, pojavljuju se i u 2012. godini, a po komentarima građana na takve objave, može se videti da već počinje da se generiše negativno javno mnenje.

15


19.04.2012. Novosti Privatni uterivači dugova kreću u akciju

19. april 2012. | Komentara: 102

Prvih 56 privatnih izvršitelja počeće s radom 18. maja. Imaće pravo da sprovode iseljenja, popis, procenu, plenidbu i prodaju imovine dužnika.

PRVI profesionalni sudski izvršitelji počeće da rade za mesec dana, tačnije, 18. maja, potvrdio je za “Novosti” Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde.

Test je do sada prošlo 70 kandidata, a na konkurs za imenovanje prijavilo se 56, koji su položili izvršiteljski ispit.

Analiza primera: U tekstu se navodi da privatni izvršitelji počinju da rade, ali se pravi greška očito iz neznanja o tome da “profesionalni sudski izvršitelji počinju da rade”, a u naslovu su ih označili kao “uterivače dugova”. Na ovakvu objavu, samo zbog naslova, jer tekst u celini nije negativan, odmah ima mnogo više komentara, ukupno 102. U najvećem broju komentari su negativni, kao što se iz izdvojenih može videti:Komentar 1:Nebojsa 20. april 2012. - Ovo lici na postepeno uvođenje fasizma. Po pozitivnom pravu Izvrsitelji mogu uterivati dugove samo na osnovu punovaznih sudskih presuda, a nikako ne mogu preuzimati ulogu sudije. Bice tu cirkusa!

Preporučujem 63 Ne preporučujem 2

Komentar 2-Bice opet JARIC ZIVADIN.Ama dokle smo to dosli bre braco. Zasto cutimo i trpimo???Preporučujem 55 Ne preporučujem 15

Iz komentara se uočava da građanima nije bas najjasnije sta će raditi privatni izvršitelji. Tada su još postali uterivači dugova i taj izraz je uoprnim ponavljanjem u medijskim objavama, stereotipno, ostao u upotrebi.


Posebno u godinama koje su sledile, od 2013. pa do danas, objave o izvršiteljima i izvršenjima bile su uglavnom negativne, neke čak tendenciozne i uvredljive. Uvrežilo se da se za izvršitelje koriste određeni pridevi kao npr. ”bahati”, a na fotografijama kojima su ilustrovani tekstovi o izršenjima gotovo po pravilu su bila iseljenja, iako ih je veoma malo u odnosu na ukupan broj predmeta u radu.

Ipak, događalo se da u moru negativnih objava bude i onih koje su pozitivne po izvršitelje, odnosno istaknuta je efikasnost novog sistema izvršenja.

Primer 4

Datum Izvor Izjava

27.08.2014. prva.rs (vesti)

Dužnici počeli da plaćaju struju

Jedan deo predloga za prinudnu naplatu dugova za struju, koje je “EPS snabdevanje” uputilo izvršiteljma, povučen je, jer su dužnici u međuvremenu izmirili dugove koji se odnose na period juli-novembar 2013. godine, izjavila je Tanjugu zamenik predsednika Komore izvršitelja, Svetlana Manić. Ona nije mogla da precizira o kom broju ili procentu dužnika se radi, koji su svoje dugove izmirili posle medijskih natpisa i opomena iz EPS-a da su angažovani privatni izvršitelji za prinudnu naplatu dugova, nastalih od jula prošle godine, kada je formirano novo preduzeće “EPS snabdevanje”, zaključno sa novembrom 2013.

U EPS-u kažu da još nemaju detaljne podatke i da je potrebno neko vreme da se utvrdi koliko je dužnika već platilo dugove i ističu da je dobro ako su to uradili pre nego što su predmeti predati izvršiteljima, jer neće morati da plate troškove izvršenja.……..


11

stereotipno, ostao u upotrebi.

Posebno u godinama koje su sledile, od 2013. pa do danas, objave o izvršiteljima i izvršenjima bile su uglavnom negativne, neke čak tendenciozne i uvredljive. Uvrežilo se da se za izvršitelje koriste određeni pridevi kao npr. ”bahati”, a na fotografijama kojima su ilustrovani tekstovi o izršenjima gotovo po pravilu su bila iseljenja, iako ih je veoma malo u odnosu na ukupan broj predmeta u radu.

Ipak, događalo se da u moru negativnih objava bude i onih koje su pozitivne po izvršitelje, odnosnoistaknuta je efikasnost novog sistema izvršenja.

Primer 4Datum Izvor Izjava27.08.2014. prva.rs (vesti) Dužnici počeli da plaćaju struju

Jedan deo predloga za prinudnu naplatu dugova za struju, koje je "EPS snabdevanje" uputilo izvršiteljma, povučen je, jer su dužnici u međuvremenu izmirili dugove koji se odnose na period juli-novembar 2013. godine, izjavila je Tanjugu zamenik predsednika Komore izvršitelja, Svetlana Manić. Ona nije mogla da precizira o kom broju ili procentu dužnika se radi, koji su svoje dugove izmirili posle medijskih natpisa i opomena iz EPS-a da su angažovani privatni izvršitelji za prinudnu naplatu dugova, nastalih od jula prošle godine, kada je formirano novo preduzeće "EPS snabdevanje", zaključno sa novembrom 2013.

U EPS-u kažu da još nemaju detaljne podatke i da je potrebno neko vreme da se utvrdi koliko je dužnika već platilo dugove i ističu da je dobro ako su to uradili pre nego što su predmeti predati izvršiteljima, jer neće morati da plate troškove izvršenja.……..

Primer 530.05. 2016. Tanjug Izvršitelji “na vratima“ i državnih institucija i javnih preduzeća

Državne institucije i javna preduzeća više nisu privilegovane kad je reč o izvršavanju obaveza i plaćanju dugova, troškova i zaostalih zarada, jer sada i njima izvršitelji „kucaju na vrata“, popisuju i prodaju pokretnu imovinu radi namirenja potraživanja.Pažnju javnosti privukli su nedavni slučajevi kada su izvrištelji u Nišu popisivali kompjutere u sudu i vozila u Hitnoj

17

Primer 5Datum Izvor Izjava

30.05.2016. Tanjug Izvršitelji “na vratima“ i državnih institucija i javnih preduzeća

Državne institucije i javna preduzeća više nisu privilegovane kad je reč o izvršavanju obaveza i plaćanju dugova, troškova i zaostalih zarada, jer sada i njima izvršitelji „kucaju na vrata“, popisuju i prodaju pokretnu imovinu radi namirenja potraživanja.Pažnju javnosti privukli su nedavni slučajevi kada su izvrištelji u Nišu popisivali kompjutere u sudu i vozila u Hitnoj pomoći zbog neplaćenih sudskih troškova strankama, odnosno neisplaćenih poreza i doprinosa. To nije zakonska novina, već dokaz da sistem izvršenja konačno radi“, kaže predsednica Komore izvršitelja Aleksandra Trešnjev.


1.11.2017. Portal novosti.rs

Izvršitelje najčešće angažuju obični građani

Predsednica Komore javnih izvršitelja Aleksandra Trešnjev: U 90 odsto slučajeva klijenti radnici, samohrani roditelji i oni koji potražuju naknadu štete. Tajkuni nisu zaštićeni od prinudne naplate.

Analiza primera: Ove tri objave su primer pozitivnih medijskih objava jer objašnjavaju efikasnost izvršnog postupka, odnosno imamo objave o sistemu izvršenja koji funkcioniše.

Najlošija slika izvršitelja u javnosti bila je tokom zime 2018. i 2019. godine nakon serijala negativnih tekstova objavljenih u dnevnom listu Informer.



https://informer.rs/vesti/drustvo/410652/izvrsitelji-otimaju-kao-mafija-samohranoj-majci-plene-stvari-kuce-zbog-tudjeg-duga

IZVRŠITELJI OTIMAJU KAO MAFIJA! Samohranoj majci plene stvari iz kuće I to zbog tuđeg duga!


https://informer.rs/vesti/drustvo/408549/raskrinkavanje-javni-izvrsitelji-reketiraju-srbiji-kao-mafija-zbog-duga-500-evra-baki-smilji-uzeli-kucu-plac-vinograd-60-000-evra

RASKRINKAVANJE! JAVNI IZVRŠITELJI REKETIRAJU PO SRBIJI KAO DA SU MAFIJA! Zbog duga od 500 evra baki Smilji uzeli kuću, plac i vinograd od 60.000 evra!


https://informer.rs/vesti/drustvo/408138/raskrinkavanje-zbog-duga-13-000-evra-oteli-kucu-570-m2-beogradu-evo-kako-izvrsitelji-reketiraju-zakonu

RASKRINKAVANJE! ZBOG DUGA OD 13.000 EVRA OTELI KUĆU OD 570 m2 U BEOGRADU, EVO KAKO IZVRŠITELJI ‘REKETIRAJU PO ZAKONU’


https://informer.rs/vesti/drustvo/408131/raskrinkavanje-crnomarkovic-hepi-javni-izvrsitelji-zaradjuju-vise-narko-mafije

RASKRINKAVANJE! Crnomarković na TV Hepi: JAVNI IZVRŠITELJI ZARAĐUJU VIŠE OD NARKO MAFIJE!

Analiza primera: Iako su na tekstove reagovali i Komora izvršitelja, Udruženje novinara Srbije i Savet za štampu, osuđujući zlonamerno, tendenciozno i neistinito izveštavanje, serijal ovakvih tekstova doveo je do negativnog domino efekta jer su drugi mediji počeli da objavljuju negativne tekstove neposredno po prestanku takvih objava u Informeru. Ovde je na delu princip kojim su se uvek rukovodili majstori propagande, a to je da “sto puta ponovljena laž postaje istina”.

19

Iz ovog pregleda medijskih objava o javnim izvršiteljima od uvođenja u pravni sistem Republike Srbije do danas jasno proizilazi da je sadašnji imidž izvršitelja i onoga što rade loš, čak dosta lošiji nego 2012. godine kada su prvi izvršitelji imenovani na nove pozicije. Medijske objave u jednom trenutku su se pretvorile u “rat protiv izvršitelja”. Građani su, sa druge strane, bivali sve zbunjeniji snalaženjem u postupku izvršenja budući da se Zakon o izvršenju i obezbeđenju nekoliko puta menjao tako da laicima (građanima) nije bilo lako da isprate i razumeju sve izmene i dopune propisa.

Kako bi se radilo na unapređenju percepcije javnosti o sistemu izvršenja i radu javnih izvršitelja kao ključnom aspektu vladavine prava i garantu pravne sigurnosti - jer se sudska odluka/presuda koja ostane neizvršena može smatrati samo ‘mrtvim slovom na papiru’ - potrebna je opsežna i kontinuirana kampanja edukacije javnosti. Aktivnosti na polju edukacije mora pre svega sprovoditi Komora javnih izvršitelja, kao esnafsko udruženje, ali i Ministarstvo pravde, kao resorno ministarstvo nadležno za postavljanje i razrešenje izvršitelja, nadzor nad njihovim radom i propisivanje zakonskih normativa za ovu oblast.

Svoje uloge u edukaciji javnosti, pre svega građana sa kojima neposredno dolaze u kontakt, treba da budu svesni i sami javni izvršitelji tokom obavljanja svakodnevnih profesionalnih aktivnosti. U tu svrhu treba razvijati kapacitete i komunikacione alate koji će predstavnicima struke, kao i nadležnim institucijama, pomoći u edukovanju javnosti o sistemu izvršenja, te pravima i obavezama svih učesnika u sistemu.

Ciljne grupe na koje bi edukativna kampanja trebalo da bude usmerena, sa precizno definisanim i dobro izdiferenciranim porukama, čine sledeći segmenti društva:

¾ građani;

¾ šira stručna javnost (pravnici u privredi, bankarstvu, drugim institucijama i sektori-ma, članovi poslovnih udruženja, nevladinih organizacija, itd.);

¾ mediji (urednici i novinari štampanih i elektronskih medija).


KAKO KOMUNICIRATI SA JAVNOŠĆU?Sa javnošću se komunicira kako bi se uticalo na javno mnenje. Glavni cilj komunikacije sa javnošću je postizanje pozitivne percepcije kod ljudi o nekoj instituciji, organizaciji ili pojedincu – u ovom slučaju, o profesiji javnih izvršitelja. 5

Uspešna komunikacija počiva na sledećem:

¾ utvrđivanju trenutne situacije u kojoj se naš brend/institucija/profesija nalazi (de-limičan presek situacije dali smo u prethodnom poglavlju) i definisanju cilja kome težimo (promena percepcije javnosti i bolje razumevanje značaja izvršenja i rada javnih izvršitelja);

¾ definisanju ciljnih grupa kojima se obraćamo i čije mišljenje/stavove želimo da (pre)oblikujemo (naveli smo ih na kraju prethodnog poglavlja);

¾ formulisanju ključnih poruka koje će se provlačiti kroz sve aktivnosti koje spro-vodimo i koje ćemo ponavljati kao mantru prilikom svih vidova komunikacije sa javnošću, a koje treba prilagoditi publici (ciljnoj grupi) kojoj se obraćamo;

5 Frank Lunc, jedan od najcenjeniih američkih političkih konsultanata koga zovu i guruuom javnog mišljenja

“Nije važno šta kažemo, već šta ljudi čuju!” 5

21

¾ definisanju glavnih kanala komunikacije kojima ćemo dopreti do ciljnih grupa (tradicionalni mediji; online portali; vebsajt; stručni skupovi na kojima učestvuju predstavnici struke; sastanci sa medijima; itd.);

¾ definisanju alata za komunikaciju sa svakom od ciljnih grupa (novinski članci/TV prilozi; plaćen sadržaj plasiran u tradicionalnim i elektronskim medijima; promotivni materijali u elektronskom obliku – na sajtu Komore, i kao brošure/leci namenjeni građanima; itd.)

¾ planiranju aktivnosti, kako kratkoročnih (komunikacioni plan Komore za godinu dana npr.), tako i dugoročnih (Komunikaciona strategija za Komoru javnih izvršitelja koja bi sadržala kako mere na nivou institucije i profesije kao celine, tako i one koje bi se odnosile na svakog javnog izvršitelja pojedinačno) i njihova realizacija.

Glavni cilj ovako struktuirane i sistematično i dosledno realizovane komunikacije bio bi da izvršenje bude percipirano kao sistem koji štiti prava građana i služi za naplatu onoga što im duguju poslodavci, javna preduzeća i državne institucije. Javni izvršitelji u javnosti treba da budu predstavljeni kao pravnici na koje je prenet deo javnih ovlašćenja, koji profesionalno i efikasno obavljaju posao izvršenja.

Bilo bi idealno ako bi se postigla neutralna percepcija izvršitelja u javnosti, bez vrednosnih ili emotivnih predznaka o toj profesiji. Slično javnim beležnicima ili bankarima, kod građana bi postojala ideja da kod javnih izvršitelja odlaze kada je potrebno da završe neki posao.

Kvalitetan, standardizovan rad i dobri rezultati rada preduslov su da se započne sa procesom kreiranja novog načina komuniciranja sa javnošću i popravljanje slike izvršitelja kako u medijima, tako i u vraćanju poverenja građana u izvršitelje. Praksa mora da potkrepi sve objave/izjave/poruke koje šaljete kroz koje tvrdite da dobro, efikasno i zakonito radite.

Ukoliko postoje dobri rezultati rada i generalno dobra saradnja sa strankama, onome ko se ispred Komore bavi odnosima sa javnošću – idealno PR službi - preostaje da medijima o tome obezbedi tačne, relevantne, pravovremene i potpune informacije.

Takođe, sveobuhvatna komunikaciona stategija, koja bi definisala ciljeve, vrste i načine unutrašnje i spoljne komunikacije, pomogla bi u stvaranju čvrstih okvira za kvalitetno predstavljanje u javnosti. Komora javnih izvršitelja bi na osnovu Komunikacione strategije mogla da napravi kratkoročne, srednjoročne i dugoročne planove komunikacije sa javnošću. Pravljenje ovakvih planova pomoglo bi boljem sagledavanju koji su ciljevi ostvareni, a koji nisu.


Uz to, definisalo bi se ko u ime Komore - i profesije - u kojim situacijama komunicira sa javnošću, medijima, drugim institucijama, itd. a utvrdilo bi se i kako se informacije kreću između pojedinačnih javnih izvršitelja i Komore kako bi se omogućilo blagovremeno, a u idealnom slučaju i preventivno, reagovanje na situacije koje izazivaju pojačanu pažnju javnosti i medija.

Ovo su sve preduslovi bez kojih bi bilo teško govoriti o ozbiljnoj strategiji menjanja svesti građana, odnosno javnog mnenja, o profesiji javnih izvršitelja. Definisanje ciljeva komunikacije sa javnošću i izrada komunikacionih planova možda ne bi bila preveliki izazov za organe Komore izvršitelja, ali bi ti planovi bez efikasne PR službe (interne ili eksterne) bili samo mrtvo slovo na papiru. U tom smislu, u interesu je Komore, ali i čitave profesije, da u narednom periodu utvrdi način na koji će odnosi sa javnošću biti institucionalizovani kroz Komoru, popunjavanjem upražnjenog mesta osobe za odnose sa javnošću (PR-a), osnivanjem interne službe za odnose sa javnošću, ili angažovanjem eksterne agencije koja bi se bavila ovim aspektom rada Komore.

23

Preporuke za Komoru javnih

izvršiteljaU nastavku navodimo opšte preporuke koje bi organi Komore javnih izvršitelja mogli primeniti za kreiranje dobrih odnosa sa javnošću. Preporuke za javni nastup, odnose sa medijima i krizni PR date su u narednim poglavljima.

Sprovesti edukativnu kampanju o izvršenju i radu javnih izvršitelja

Uobičajeno je prvo uraditi public awerness kampanju, što bi ovde preveli kao informativnu kampanju, ili kampanju o podizanju svesti o nekom brendu, pojavi, a u ovom slučaju izvršiteljskoj profesiji.

To se najčešće radi angažovanjem profesionalne agencije sa kojom se tačno dogovori domet kampanje, ciljna publika (građani, mladi, stari, stručna javnost…), vreme trajanja kampanje i na koji način, tj. u kojim medijima se sprovodi.

Ukoliko nije angažovana profesionalna PR/marketinška agencija koja radi kampanju, taj posao može raditi i sama Komora izvršitelja. Ovako realizovana kampanja je obično ograničenijeg dometa.

1.


2.

3.

4.

Definisati način na koji se Komora bavi odnosima sa javnošću

Idealno bi bilo da Komora ima tim ljudi, a ako to nije moguće, onda bar jednu osobu koja se isljučivo bavi odnosima sa javnošću. To je osoba koja pored izvanrednih komunikacionih veština mora posedovati i dovoljno znanja o sistemu izvršenja. Ona mora tesno sarađivati sa stručnom službom Komore, predsednikom Komore i drugim organima, a mora ostvariti i uspešnu saradnju sa pojedinačnim javnim izvršiteljima kako bi brzo i lako mogla da dođe do potrebnih podataka i činjenica i pravovremeno ih komunicira medijima, koji po prirodi svog posla inisistiraju na brzoj razmeni informacija.

Napraviti hijerahiju u Komori

1. ko na dnevnom nivou radi PR aktivnosti, prima pitanja novinara, šalje saopštenja, piše novosti za sajt, prati press clipping i slične aktivnost;

2. ko ide na unapred isplanirane medijske nastupe;

3. ko daje ad hoc izjave za medije (npr. da li javni izvršitelji sve medijske upite upućuju ka Komori, ili samostalno istupaju u medijima, u skladu sa prethodno dogovorenim smernicama za takve nastupe?);

4. ko obavlja PR aktivnosti u kriznim situacijama i ko tada nastupa u medijima.

Ukoliko funkciju PR-a obavlja eksterna agencija, takođe je potrebno odrediti ko u okviru stručne službe i drugih organa Komore komunicira sa njima i blagovremeno dostavlja tražene informacije/obezbeđuje predstavnike Komore koji se pojavljuju u medijima.

Napraviti mrežu kontakata sa novinarima

Selektovati one koji su “prijatelji” Komore, sa kojima imate korektnu komunikaciju, i one koji objavljuju uglavnom negativne tekstove. To su novinari iz takozvanih A, B i C grupa:

¾ A kategorija je ona grupa novinara u koje imate poverenje i sa kojima imate dužu saradnju. To su obrazovani novinari koji poznaju temu o kojoj pišu i sa njima treba održavati redovne kontakte.

25

5.

¾ B kategorija su oni novinari koji ne poznaju najbolje profesiju izvršitelja i izvršni postupak, ali ima prostora da se sa njima u razgovoru otvori niz tema u koje ćete ih vi uvoditi i objašnjavati ih. Potrebno je proveravati njihove tekstove ili priloge pre nego budu objavljeni zbog mogućih grešaka. U ovoj kategoriji je najveći broj novinara.

¾ C kategorija su tabloidni novinari, uvek željni senzacionalizima, po cenu i da ob-jave neistinu. Sa njima ne bi trebalo da bude nikakvih nezvaničnih razgovora jer sve mogu objaviti na vašu štetu. Trudite se da izbegnete njihova pitanja, ali ukoliko je neminovno tražite uvek da odgovorite pismenim putem.

Edukovati novinare o postupku izvršenja i radu javnih izvršitelja kroz redovne brifinge i podelu štampanog materijala.

Na osnovu press clipping-a, odnosno izdvojenih tekstova iz štampanih medija, napraviti presek ko objavljuje najviše pozitivnih, negativnih ili neutralnih tekstova o temi izvršenja. Uočiti najčešće greške i to definisati kao teme o kojima ćete razgovarati na brifinzima sa novinarima.

Važno je da brifing (ukoliko nije redovan – što nije tako česta pojava) organizujete kada se dogodi nešto novo, pa o tome dajete dodatna pojašnjenja u razgovoru sa novinarima. Npr. usvojene su izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju pa organizujete brifing kako bi ste pojasnili koje su najvažnije novine; ili puštena je u rad nova aplikacija o toku predmeta u izvršnom postupku gde građani i zanteresovana javnost mogu da prate tok postupka kod javnih izvršitelja – vi organizujete brifing da objasnite detalje i predočite prednost za građane.

Brifinzi u formi tzv. radnih doručaka sa urednicima i novinarima mogu postati i tradicionalan događaj koji ćete organizovati jednom godišnje kako biste se obratili medijima sa rezultatima koje ste u tekućoj godini ostvarili i istovremeno im se i zahvalili za saradnju i razumevanje.


6.

7.

8.

Napraviti barem kratkoročni plan medijskog pojavljivanja.

Na primer, sledeće nedelje intervju za elektronske medije, u naredna dva meseca plasirati dva teksta u nedeljnicima i sl. Aktulene teme koje želite da naglasite, a pozitivne su za izvršitelje, diktiraju sadržinu plana medijskih nastupa. Napraviti spisak pozitivnih tema koje ćete planski, po potrebi, plasirati u javnost. Reaktivan stav (odbranu od napada ili odgovore na napade) promeniti u proaktivno obraćanje.

Razraditi plan delovanja u kriznim PR situacijama.

Potrebno je imati precizno i detaljno razrađen plan postupanja u tzv. kriznim situacijama koji određuje kada i kako reagujete u situacijama koje nisu povoljne po vas. Za dobar krizni PR ključna je efikasna i dobra komunkacija između Komore i javnog izvršitelja čiji je predmet dospeo pod lupu javnosti. O ovome će biti više reči u posebnom odeljku.

Kojim jezikom govorite?

Ukoliko neki pojam ili pojavu ne možete da objasnite detetu od 6 godina, onda ni vi sami to ne razumete, rekao je Anštajn.

Upotreba uglavnom nerazumljivog, usko stručnog, pravničkog jezika građanima uskraćuje mogućnost da razumeju ono što govorite. Zamislite da ste lekar - pacijentu morate objasniti dijagnozu laičkim jezikom kako bi vas on razumeo. Ma koliko vam to nekada banalno zvučalo, potrebno je da ton i stil obraćanja prilagodite ciljnoj grupi kojoj se obraćate.

Ovo važi za jezik kojim se služite u saopštenjima, tekstovima za medije, intervjuima i javnim nastupima, tekstovima na vebsajtu Komore, promotivnim/edukativnim materijalima, direktnoj komunikaciji sa medijima, ali i u svakodnevnom radu sa strankama.

27

9.

10.

Definisati poruke koje šaljete u javnost.

Neka budu jasne, i lako prihvatljive svim građanima. Na primer: nema pravde bez izvršenja, dugovi se moraju plaćati, pravosnažna presuda ne sme da bude samo mrtvo slovo na papiru.

Definišite “mantre” koje ćete ponavljati. Čak i kada se čini da ste jednu poruku ponovili 100 puta, ponovite je u medijima i 101. put ukoliko vam se učini da je neka tema ostala nerazjašnjena, ili da poruka - i pored ponavljanja - nije stigla do većeg broja ljudi.

Slogani se najbolje i najlakše pamte, iako to u prvom trenutku može zvučati banalno - setite se samo izbornih kampanja i slogana koje su svi građani zapamtili (npr. jul je kul, što jes jes - najbolji je SPS, itd.). Ovo ne znači da treba da govorite u sloganima kada komunicirate sa javnošću, ali morate definisati kratke i jasne poruke koje se odnose na profesiju javnih izvršitelja koje će građanima biti lako razumljive i uticati na promenu njihove svesti o važnosti sistema izvršenja i rada javnih izvršitelja.

Razraditi vebsajt Komore, jer treba koristiti alate koje već imate na raspolaganju za obraćanje javnosti.

Vebsajt je jedan od načina da plasirate važne informacije putem saopštenja koja se šalju medijima i preko vesti na sajtu Komore, sa ili bez video sadržaja (bolje je ukoliko postoje tehničke mogućnosti uvek dati i kratak video sadržaj koji će “seći” tekst). Detaljnije o sadržini saopštenja biće reči u odeljku koji se odnosi na komunikaciju sa medijima.

Takođe, u sadržaj vebsajta potrebno je uvrstiti sažete i precizne, ali dovoljno jasne informacije o profesiji javnih izvršitelja, njihovoj nadležnosti i ovlašćenjima, načinu rada, mehanizmima nadzora, itd., kao i o Komori kao instituciji, njenoj nadležnosti, organima, aktivnostima koje preduzima, obukama koje sprovodi, nadzoru koji vrši, itd. Ovo se može uraditi kroz tekstove ne preterano opterećene pravnim žargonom, koji će svakom zainteresovanim pojedincu dati brz uvid u ’ličnu kartu’ Komore i profesije koju predstavlja. Tekstove treba ispratiti infograficima i drugim načinima vizuelizacije sadržaja, naročito statističkih podataka.

Ažurnost vebsajta u pogledu kontakata i jasno opisanih načina na koji se građani mogu obratiti Komori posebno je važna kao mera spremnosti institucije da bude otvorena i učestvuje u dijalogu.


11.

12.

13.

Izraditi promotivni edukativni materijal.

U zavisnosti od budžeta kojim raspolažete može se uraditi i štampani materijal o tome koja su prava građana, kako da se najlakše snađu u postupku izvršenja, itd. Štampani materijal se može učiniti dostupan građanima tako što ćete ga dostaviti sudovima i izvršiteljskim kancelarijama da ih dele strankama. Takođe, elektronske verzije materijala moraju biti dostupne kroz vebsajt Komore.

Napraviti mrežu kontakata sa civilnim sektorom.

Dosadašnja iskustva pokazuju da čak i pojedini pravnici iz civilnog sektora nisu u potpunosti upoznati sa sistemom izvršenja u Srbiji i svim nadležnostima javnih izvršitelja. Civilni sektor je važan jer ih između ostalog novinari vrlo često zovu da prokomentarišu nešto iz oblasti vašeg rada, tako da su prisutni u medijima. Važno je da nemaju predrasude o vašem radu već da profesionalno analiziraju situacije o kojima su nekada pozvani da govore.

Omogućiti da PR u svakom trenutku raspolaže ažurnim, tačnim i pouzdanim podacima

Nesređeni ili stari statistički podaci kojima Komora raspolaže moraju biti ažurirani jer novinari vrlo često žele da objave podatke o radu javnih izvršitelja ili da dobiju uvid u statistiku o određenoj vrsti predmeta, a to nije uvek moguće. Događalo se da gotovo pred kraj tekuće godine javnosti budu saopšteni podaci o radu u prethodnoj godini, koji u tom trenutku više nisu relevantni.

29

1.

Preporuke za javne

izvršiteljeVrlo je važno da, pored organa Komore, svaki javni izvršitelj bude svestan činjenice da svojim svakodnevnim radom itekako utiče na proces kreiranja javnog mnjenja kroz komunikaciju sa građanima, bez obzira da li su oni u ulozi poverioca ili dužnika. Takođe, svojim ponašanjem, izgledom i izjavama tokom takozvanih kriznih situacija (uglavnom mislimo na iseljenja), izvršitelji imaju presudan uticaj na percepciju profesije u celini.

Sledeće opšte preporuke odnose se na pojedinačne javne izvršitelje i mogu pomoći u boljoj komunikaciji sa javnošću:

Komunicirajte jasnim i razumljivim jezikom

Građani mogu stvoriti sliku o celoj profesiji na osnovu ličnog iskustva samo sa jednim izvršiteljem. Zato treba imati na umu da u komunikaciji sa strankama treba biti odmeren, staložen i jasan – jer nisu sve stranke završile pravni fakultet i najčešće im nije jasno ukoliko ste im nešto previše stručno objasnili. Najbolje je pitati “da li ste razumeli”, ili “ da li smo bili dovoljno jasni”.


2.

3.

Ovo posebno važi za komunikaciju u najosetljivijim predmetima, kada je u pitanju izvršenje na pokretnoj/nepokretnoj imovini, kada se izlazi na teren radi iseljenja ili popisa imovine, itd. Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti komunikaciji sa trećim licima, a u slučajevima ugroženih kategrija stanovništva, obavezno je uključivanje i drugih institucija, poput službi za socijalni rad, zdravstvenih ustanova itd.

Obučite i vaše zaposlene za komunikaciju sa strankama

Prvi utisak, kako tvrde psiholozi, ljudi o nekome ili nečemu stvore već posle 90 sekundi. Zato imajte na umu da će neki građanin možda stvoriti negativnu sliku o svim javnim izvršiteljima, ili celom sistemu izvršenja, ukoliko je imao na primer neprijatno iskustvo telefonskog razgovora sa nekom osobom koja je zaposlena u kancelariji javnog izvršitelja. Dobar prvi utisak, takođe tvrde psiholozi stiče se na osnovu otvorenosti, iskrenosti i znanja.

Stoga je potrebno da zaposleni u vašoj kancelariji takođe prođu makar i internu obuku o načinu komunikacije sa strankama i usklade svoje ophođenje tokom telefonskih razgovora, razmene elektronske pošte, prijema stranaka i komunikacije u kancelariji, itd.

Koordinirajte javne nastupe sa Komorom

Ukoliko ste pozvani na javni nastup, na primer tribinu ili televizijsku emisiju, svakako se konsultujte sa organima/predstavnikom Komore o tome: recite im ko vas je zvao, gde i koje su teme, kako treba da nastupite, te koje ćete poruke i na koji način plasirati u javnost. Koordinacija između pojedinačnih kancelarija javnih izvršitelja i organa Komore po pitanju komunikacija sa javnošću je neophodna kako bi se kreirao dobar imidž javnih izvršitelja, prenele usklađene i dosledne poruke i odao utisak dobro organizovane profesije sa jasnim ciljevima.

31

KAKO KOMUNICIRATI SA MEDIJIMA?

Odnosi sa medijima u suštini znače komuniciranje sa štampanim, elektronskim i online medijima, odnosno novinarima i/ili urednicima koji u tim medijima rade. Komunikacija sa medijima je važna jer oni u mnogome oblikuju javno mnenje.

Idealno bi bilo da se uspostavi trajna dvosmerna komunikacija sa medijima, što bi podrazumevalo da, sa jedne strane, novinari objektivno i nepristrasno objavljuju informacije o izvršiteljima i izvršnom postupku, a da, sa druge strane, izvršitelji prihvate činjenicu da objektivna i nepristrasna kritika mora postojati od strane medija, jer im je to posao (da budu “watch dog”, odnosno pas čuvar demokratskih procesa u društvu).



21

KAKO KOMUNICIRATI SA MEDIJIMA?

Odnosi sa medijima u suštini znače komuniciranje sa štampanim, elektronskim i online medijima, odnosno novinarima i/ili urednicima koji u tim medijima rade.Komunikacija sa medijima je važna jer oni u mnogome oblikuju javno mnenje.

Idealno bi bilo da se uspostavi trajna dvosmerna komunikacija sa medijima, što bi podrazumevalo da, sa jedne strane, novinari objektivno i nepristrasno objavljuju informacije o izvršiteljima i izvršnom postupku, a da, sa druge strane, izvršitelji prihvate činjenicu da objektivna i nepristrasna kritika mora postojati od strane medija, jer im je to posao (da budu “watch dog”, odnosno pas čuvar demokratskih procesa u

društvu).Slika 4: Komunikacija sa medijima5

Međutim, u brojnim udžbenicima novinarstva stoji da nije vest ako pas ujede čoveka (jer je to uobičajena stvar) već da je vest kada čovek ujede psa (što i nije baš uobičajeno). Iz ovoga možemo zaključiti da novinari jure za vestima, i da zbog prodaje ili rejtinga, često objavljuju senzacionalističke priče. To znači da smo upraksi daleko od idealne situacije, tj. korektne dvosmerne komunikacije na relaciji izvršitelji-novinari.

Novinari su, bez obzira na vrstu medija u kojem rade, sektorski podeljeni po redakcijama - sportska, informativna, zabavna redakcija, itd. Ipak, u većini medija nema dovoljno novinara, što u praksi znači da površno obrađuju teme o kojima izveštavaju, da prate nekoliko sektora tako da sa svim temama nisu detaljno upoznati, te se može dogoditi da intervju radite i sa početnikom, ili osobom koja je 5 Izvor: https://blog.careerhq.com.au/wp-content/uploads/2018/02/Public-Relations-1.jpg

Slika 4: Komunikacija sa medijima6

Međutim, u brojnim udžbenicima novinarstva stoji da nije vest ako pas ujede čoveka (jer je to uobičajena stvar) već da je vest kada čovek ujede psa (što i nije baš uobičajeno). Iz ovoga možemo zaključiti da novinari jure za vestima, i da zbog prodaje ili rejtinga, često objavljuju senzacionalističke priče. To znači da smo u praksi daleko od idealne situacije, tj. korektne dvosmerne komunikacije na relaciji izvršitelji-novinari.

Novinari su, bez obzira na vrstu medija u kojem rade, sektorski podeljeni po redakcijama - sportska, informativna, zabavna redakcija, itd. Ipak, u većini medija nema dovoljno novinara, što u praksi znači da površno obrađuju teme o kojima izveštavaju, da prate nekoliko sektora tako da sa svim temama nisu detaljno upoznati, te se može dogoditi da intervju radite i sa početnikom, ili osobom koja je došla na praksu u neku redakciju. Trudite se da rad izvršitelja i Komore prate novinari informativne redakcije iz sektora društvo/pravosuđe, jer su oni po pravilu najbolje upoznati sa temom. Imajte strpljenja, ne budite ljuti ili agresivni. Ne tretirajte ih kao neprijatelje. Njihova nespremnost može biti vaša prednost.

6 Izvor: https://blog.careerhq.com.au/wp-content/uploads/2018/02/Public-Relations-1.jpg

33

1.

Priče koje prodaju novine i podižu rejtinge u elektronskim medijima nisu priče o izmenama i dopunama ZIO-a ili o suštini izvršnog postupka. Priče za naslovnu stranu su nepravilnosti u radu izvršitelja, iseljenja, poskupljenje tarife. Iz ovoga se može zaključiti da se morate potruditi da medijima “prodate” priču koja vama odgovara, koja je po javne izvršitelje pozitivna, i da ih ubedite da je neka tema vredna objavljivanja. A vredna je objavljivanja ako je zanimljiva uredniku/novinaru i građanima koji te medije prate, te ako u njoj prepoznajemo neki javni interes.

Razmislite o pozitivnim primerima iz vaše prakse, npr. naplaćene zaostale zarade radnicima. Sakupite nekoliko pozitivnih primera iz kojih se na osnovu ličnih priča vidi kako funkcioniše izvršenje i zasto je taj postupak važan, i plasirajte ih u medije, ili ih sačuvajte kako biste mogli da odmah odgovorite kontraprimerom novinarima, koji vas eventulano zovu zbog neke negativne pojave/vesti po izvršitelje.

Kritika od strane medija će uvek biti, ali ukoliko se radi o kritikama koje su bazirane na proverenim podacima (npr. o greškama izvršitelja) novinari su u tom slučaju oni koji rade svoj posao profesionalno, i tu se mora pronaći najbolji način kako da na kritiku odgovorite. Međutim, već je istaknuto, izvršitelji su u medijima predstavljeni u najvećem broju objava neobjektivno, pristrasno, pa čak i na uvredljiv način i ta slika u javnosti se sada ne može promeniti preko noći. To je proces koji zahteva vreme, kao i kontinuiranu plansku PR aktivnost.

Konkretne preporuke za komunikaciju sa medijima su sledeće:

Napravite mailing i press listu

na kojoj će biti mediji i novinari sa kojima imate dugoročnu saradnju, a koji prate sektor pravosuđa ilii rubriku društvo (setite se navoda o A B i C kategoriji novinara iz prethodnih odeljaka). Dopunjavajte listu, ažurirajte je i menjajte po potrebi (novinari menjaju redakcije i teme koje prate), kako biste uvek imali spreman spisak kontakata kojima ćete poslati saopštenje, demanti, poziv na događaj, plasirati pozitivnu temu o izvršenju, itd. Ovo se pre svega odnosi na Komoru izvršitelja i PR službu/osobu/eksternu agenciju koja vodi odnose sa javnošću.


4.

3.

2. Održavajte redovne kontakte sa novinarima, posebno sa onima koji redovno prate aktivnosti Komore i rad javnih izvršitelja i za koje znate da su profesionalci u svom poslu. Ne moraju to biti formalni susreti. Pozovite ih na kafu, pošaljite u redakciju četitku za Novu godinu, pozovite ih na godišnji koktel/doručak sa urednicima i novinarima, ili događaj koji organizujete. Ovo važi kako za Komoru, tako i za njene regionalne predstavnike, a i za pojedinačne izvršitelje, naročito ukoliko sa novinarima na lokalu imaju dobru saradnju.

Odazivajte se na pozive novinara

i izađite im u susret kada god je to moguće. Poštujte dogovorene rokove jer novinari imaju ograničeno vreme za plasiranje vesti svojim urednicima. Ovo naročito važi za dnevnu štampu jer se moraju ispoštovati rokovi za zaključenje sutrašnjeg izdanja novina. Situacija je nešto relaksiranija kada su u pitanju nedeljnici ili magazini.

Za blagovremenu i efikasnu komunikaciju sa medijima ključno je odrediti osobu zaduženu za PR koja će biti dostupna novinarima uvek kada je pozovu i brzo odgovarati na medijske zahteve – ovo se pre svega odnosi na Komoru javnih izvršitelja.

Razmotrite uvođenje sekcije Za medije na vebsajtu Komore.

Ova stranica bi sadržala kontakte osobe zadužene za komunikaciju sa medijima, kao i saopštenja koja novinari mogu konsultovati kada traže informacije na određenu temu čak i bez konsultacija sa Komorom/PR-om. Ovde se može nalaziti i odabrani press clipping, uključujući i intervjue, TV gostovanja itd. koji će takođe biti dodatan izvor informacija novinarima na određene teme koje ste u nekim medijskim nastupima/intervjuima već obradili.

35

6.

7.

8.

7.5. Edukujte novinare kako ne bi pravili greške pri prisanju tekstova. Objašnjavajte ako treba i više puta iste stvari na brifinzima, neformalnim i formalnim susretima sa predstavnicima medija, predočite im kako funkiconiše sistem izvršenja i šta izvršitelji tačno rade, posebno ako uočite da se iste greške ponavljaju više puta. Kada se sa nekim novinarom srećete prvi put, podelite sa njim edukativne materijale koje je Komora razvila, ukoliko ih imate, ili ih uputite na elektronske verzije istih na vebsajtu Komore.

Prilagodite jezik i terminologiju koju koristite nivou znanja sagovornika.

Koristite što jednostavnije izraze, a ne uskostručne, pravničke. Postoji opasnost da novinari, kao ni građani, neće najbolje moći da isprate to što govorite, jer novinari nisu pravnici. Imajte na umu da ono što pričate treba da razumeju i laici. Njima se u stvari obraćate jer su oni krajnja publika za ono što će mediji preneti. Nivo detalja koji ćete preneti novinaru procenićete na osnovu prethodnog iskustva koje imate sa tim sagovornikom ili prema količini pojašnjenja koja od vas u razgovoru traži.

Spremite pozitivne primere iz prakse.

Potrudite se da ono što imate da kažete bude atraktivno, zanimljivo, sadržajno i pravovremeno (o izmenama zakona na primer kasno je govoriti dva meseca kasnije, priča nije aktuelna). Zapitajte se šta bi prosečan gledalac/čitalac u Srbiji želeo da čuje ili pročita. Uvek je važno da imate lične primere i da u priči postoji emocija. Te priče urednici lakše prihvataju za objavljivanje jer su interesantne široj publici.

Sa novinarima nema neformalnog razgovora.

Sve može biti objavljeno, čak i u formulaciji “kako saznajemo iz dobro obaveštenih izvora”. Na taj način novinar će iskoristiti ono što ste mu rekli ne otkrivajući vaš identitet ali objavljujući infromaciju za koju vam možda nije bila namera da izađe u javnost. Procenite kome možete verovati i koliko.


9.

10.

11.

Tražite tekstove na autorizaciju pre objavljivanja,

posebno ako se radi o medijima ili novinarima koji su već objavljivali negativne informacije o izvršiteljima. Takođe, imajte na umu da ukoliko tražite od novinara da poštuje osnovna pravila novinarske profesije i etički kodeks prilikom objavljivanja informacija, i vi se prema komunikaciji sa medijima morate isto tako odnositi. Najbolja informacija je ona koju novinar prihvati sa poverenjem i nepromenjenu je objavi.

Trudite se da ključne poruke spakujete u kratke izjave.

Ako dajete izjave za elektronske medije, posebno za dnevne informativne emisije, neka budu kratke da vas ne bi ’skraćivali’ u montaži, jer je tada rizik veći da se izjave izvuku iz konteksta. Imajte na umu da je uobičajeno da ceo video prilog u vestima traje nepunih 2 minuta. Za to vreme treba pustiti dve do tri izjave i između novinarski tekst. Vežbajte da odgovarate na pitanja kratko i jasno, na primer da celu misao o jednoj temi kažete u 30 sekundi.

Demanti nikada nema snagu i odjek vesti koja je prva objavljenja.

Potrebno je ovo imati na umu kada se priprema i objavljuje demanti. Nekada je taj postupak opravdan i svrsishodan, no nekada je možda bolje objaviti drugi tekst, koji će biti pozitivan ili informacije prenesene u vesti zbog koje biste pravili demanti osvetliti iz drugog, povoljnijeg ugla, u nekim drugim novinama ili elektronskom mediju.

Iako je propisano da se demantiju mora dati isti značaj kao i prethodnom tekstu koji se demantuje, to u praksi gotovo nikada nije slučaj. Demanti se popravilu objavljuje tek u nekoliko rečenica na elektronskim medijima, a u štampanim je to negde u uglu strane.

37

12. Vodite računa o formi i opravdanosti plasiranja saopštenja. Saopštenje se priprema i plasira kada zaista postoji neka važna vest zbog koje je napisano. Ono mora da ima određenu formu:

¾ Nasloviti ga kao “saopštenje”, a ispod napisati aktuelan naslov, na primer: “Fizički napadnut izvršitelj”, “Komora će obezbediti stipendije za tri najboja studenta Prav-nog fakulteta” i slično.

¾ Saopštenje mora u prvom pasusu da odgovori na osnovna novinarska pitanja KO? ŠTA? KADA? GDE? ZAŠTO? KAKO? KOLIKO? (npr. ko je napadnut, kada i gde je napad izvršen, kako i zašto je izvršen, koliko je neko povređen, itd.)

¾ U drugom pasusu se navodi stav Komore o tom događaju i koji su koraci preduzeti.

¾ U trećem pasusu se iznose planovi za ubuduće – npr. šta Komora planira da uradi kako bi sprečila da se takvi incidenti ponove.

¾ Ukoliko u prvom delu saopštenja ne postoji vest – odnosno sažeto ispričana priča, postoji opasnost da ga novinari i urednici neće selektovati kao nešto vredno objave, jer ga neće do kraja ni pročitati.

¾ Saopštenje ne treba da bude duže od jedne strane (ako je moguće, a najčešće jeste).

¾ Na kraju treba jasno navesti kontakte osoba koje novinari mogu da pozovu ukoliko su im potrebna dodatna saopštenja.


SMERNICE ZA JAVNI NASTUP ILI KO SE BOJI KAMERE JOŠ?Ukoliko ste pomislili da su neki ljudi “kao rođeni pred kamerama”, da razjasnimo na početku – javni nastupi se uče. A ukoliko imate tremu, treba da znate da je strah od javnog nastupa, jedan od najčešćih strahova kod ljudi.


26

SMERNICE ZA JAVNI NASTUP ILI KO SE BOJI KAMERE JOŠ?

Ukoliko ste pomislili da su neki ljudi “kao rođeni pred kamerama”, da razjasnimo na početku – javni nastupi se uče. A ukoliko imate tremu, treba da znate da je strah od javnog nastupa, jedan od najčešćih strahova kod ljudi.

Slika 5: Javni nastup6 - obraćanje pripadnicima sedme sile

U zavisnosti od toga gde javno nastupate neophodno je da:

jasno definišete cilj - šta želite da postignete tim konkretnim obraćanjem javnosti;

definišete publiku kojoj se obraćate.

Nikada javnom nastupu nemojte pristupiti mehanički, nefokusirano ili nezainteresovano. Velika je verovatnoća da ćete biti neuspešni, a nameće se ipitanje koja je bila svrha tog javnog nastupa. Javno nastupate da biste poslali poruke za koje mislite da su važne, kao i da biste ostavili dobar utisak među onom publikomkojoj se obraćate, odnosno popravili ili održali dobar imidž u javnosti. Poruke koje šaljete treba da budu jasne i da “gađaju” središte stvari. Najvažnija je sadržina poruke koju želite preneti. Iskoristite vreme efikasno, budite precizni i jasni.

Opšte smernice za uspešan javni nastup sadržane su u sledećim preporukama:

1 Vodite računa da ne govorite ni previše tiho, ali nemojte ni da vičete, povisite

6 Izvor: https://blog.hubspot.com/hubfs/publicrelations.jpg

Slika 5: Javni nastup7 - obraćanje pripadnicima sedme sile

7 Izvor: https://blog.hubspot.com/hubfs/publicrelations.jpg

39

1.2.3.4.5.6.

U zavisnosti od toga gde javno nastupate neophodno je da:

¾ jasno definišete cilj - šta želite da postignete tim konkretnim obraćanjem javnosti;

¾ definišete publiku kojoj se obraćate.

Nikada javnom nastupu nemojte pristupiti mehanički, nefokusirano ili nezainteresovano. Velika je verovatnoća da ćete biti neuspešni, a nameće se i pitanje koja je bila svrha tog javnog nastupa. Javno nastupate da biste poslali poruke za koje mislite da su važne, kao i da biste ostavili dobar utisak među onom publikom kojoj se obraćate, odnosno popravili ili održali dobar imidž u javnosti. Poruke koje šaljete treba da budu jasne i da “gađaju” središte stvari. Najvažnija je sadržina poruke koju želite preneti. Iskoristite vreme efikasno, budite precizni i jasni.

Opšte smernice za uspešan javni nastup sadržane su u sledećim preporukama:

Vodite računa da ne govorite ni previše tiho, ali nemojte ni da vičete, povisite ton blago ukoliko žele da vas prekinu u pola rečenice. Pokušajte da misao dovršite do kraja.

Naglasite reči ili poruke za koje mislite da su važne, nešto višim tonom ili promenom ritma govora.

Ne mašite rukama previše, jer to ostavlja loš utisak. Ruke stavite na naslone stolice ili ih držite u krilu.

Nemojte “lomiti” prste ili “škljocati” hemijskom olovkom tokom javnih nastupa.

Nemojte se zavaljivati u stolici, sedite pravo. Ukoliko nosite sako, pokušajte da sednete na ivicu tog sakoa kako vam se odeća ne bi gužvala i podizala tokom javnog nastupa.

Odeća, obuća i frizura treba da budu neupadljivi, ali morate izgledati uredno.


7.8.9.10.11.

12.13.

Ako novinar postane agresivan, blago se nasmešite recite mu “donekle ste u pravu, ali, samo da istaknem i ovo” … i pokušajte da promenite (nametnete) svoju temu.

Ukoliko je moguće upoznajte se sa prostorom za javni nastup, gde vi stojite/sedite, gde je publika, a ukoliko to nije moguće pitajte da vam bar opišu taj prostor.

Tražite da vam donesu vodu, možda vam zatreba. Pijte vodu pre javnog nastupa jer vam je telo pod naletom andrenalina a da toga nekada niste ni svesni.

Ukoliko želite možete na javni nastup poneti i rekvizite, odnosno dokumentaciju, mape, grafikone, itd. kojima ćete potrekepiti priču.

Vežbajte šta želite da kažete ali ne pokušavajte da naučite napamet.

Nije potrebno. Ako držite javni govor otkucajte ga, ako nastupate u debati raspitajte se ko su ostali gosti i saznajte nešto o njima. Budite pripremljeni. Ukoliko niste sigurni u statističke podatke koje želite da iznesete, ponesite papir na kome su napisani.

Ne koristite poštapalice u govoru, posebno one koje su gramatički nepravilne “čak štaviše” i slično.

Imajte na umu da u bilo kom razgovoru sa novinarima znate više od njih

o izvršnom postupku, zato budite samouvereni ali ne i arogantni.

41

KOMUNIKACIJA NA DRUŠTVENIM

MREŽAMAPoznati italijanski pisac Umberto Eko svojevremeno je kritikovao u intervjuu za italijansku La Stampu postojanje društvenih mreža, jer su dozvolile “invaziju idiota”. On je u intervjuu tim novinama rekao da su ”društvene mreže, poput Tvitera i Fejsbuka, dale pravo govora glupacima koji su inače govorili isključivo u kafanama i to tek pošto bi popili čašu vina. Takav govor nije imao nikakve štetne posledice po društvenu zajednicu i oni bi uvek bili bili brzo ućutkani. Međutim, oni sada imaju pravo da govore kao da su nobelovci. To je prava invazija idiota”, tvrdio je Eko.

Slagali se sa ovim stavom ili ne, činjenica je da su nakon smrti Umberta Eka, društvene mreže bile pune objava o tome, te se sticao utisak da su svi korisnici tih mreža bili upoznati sa njegovim radom, što je naravno daleko od stvarne slike i mogućnosti izvlačenja nekih kredibilnih zaključaka - Eko je bio pisac, novinar, komunikolog, romanopisac, istoričar srednjeg veka, redovni univerzitetski profesor….

Vesti se na društvenim mrežama brzo šire, odnosno postanu viralne. Danas je cilj upravo to - kreiranje određenog sadržaja koji se širi velikom brzinom, poput virusa putem interneta. To brzo širenje rezultat je dobrovoljnog deljenja sadržaja.

Ne može se verovati baš svim objavama na društvenim mrežama, ali su objave brojne i vrlo ih je teško kontrolisati, mnogo teže nego objave u štampanim ili elektronskim medijima. To sve iz prostog razloga što je sadržaj na društvenim mrežama veoma obiman i niko nije u mogućnosti da isprati sve objave. Povlačenje objava koje imaju neprimeren ili lažan sadržaj je moguće, ali to podleže posebnim procedurama i zahtevima koji se moraju slati, a potrebno je biti obučen i za takve intervencije.


Baš kako je objasnio i citirani Umberto Eko, najuticajnije mreže za razvoj rasprava o određenim temema su Tviter i Fejsbuk.

0


29

Slika 6: odnosi sa javnošću i društvene mreže7

Između ostalog i od komunikacione strategije i željenih dometa prisutnosti u javnostizavisi da li će neka organizacija ili institucija otvoriti nalog na društvenim mrežama. To može uraditi i Komora izvršitelja.

Da bi se “izašlo” na društvene mreže, potrebno je imati ljude koji su za to obučeni. Oni moraju znati koje objave i kada puštaju – kreiranje sadržaja, ili kada se i zašto uključuju u rasprave i pišu komentare.

Komunikaciona strategija za društvene mreže podražumeva da odredite:

Na koje ćete mreže izaći;

Koja je vaša ciljna grupa, kome se obraćate;

Morati imati jasno definisane ciljeve, šta želite da postignete izlaskom nadruštvene mreže;

Ispratite one organizacije na društvenim mrežama koje prema vašem mišljenju predstavljaju primer dobre prakse;

Definišite način i ton komunikacije i odredite dinamiku objavljivanja sadržaja.

Agresivnu kampanju na ovim mrežama vode neka udruženja građana i to najviše na temu opšteg poziva na okupljanje u cilju sprečavanja iseljenja dužnika. Nakon tih objava na društvenim mrežama, pojavljivale su se uvrede i pretnje upućene javnim izvrsiteljima, a neretko i one objave/komentari koji su praktićno predstavljali poziv na linč.

Postoje mnoga istraživanja koja se bave psihologijom deljenja sadržaja na društvenim mrežama na osnovu kojih se nameće nekoliko glavnih zaključaka o tome 7 Izvor: http://ydigital.co/wp-content/uploads/2018/03/social-media.jpg

Slika 6: odnosi sa javnošću i društvene mreže8

Između ostalog i od komunikacione strategije i željenih dometa prisutnosti u javnosti zavisi da li će neka organizacija ili institucija otvoriti nalog na društvenim mrežama. To može uraditi i Komora izvršitelja.

Da bi se “izašlo” na društvene mreže, potrebno je imati ljude koji su za to obučeni. Oni moraju znati koje objave i kada puštaju – kreiranje sadržaja, ili kada se i zašto uključuju u rasprave i pišu komentare.

Komunikaciona strategija za društvene mreže podražumeva da odredite:

¾ Na koje ćete mreže izaći; ¾ Koja je vaša ciljna grupa, kome se obraćate; ¾ Morati imati jasno definisane ciljeve, šta želite da postignete izlaskom na društvene

mreže; ¾ Ispratite one organizacije na društvenim mrežama koje prema vašem mišljenju

predstavljaju primer dobre prakse; ¾ Definišite način i ton komunikacije i odredite dinamiku objavljivanja sadržaja.

8 Izvor: http://ydigital.co/wp-content/uploads/2018/03/social-media.jpg

43

Agresivnu kampanju na ovim mrežama vode neka udruženja građana i to najviše na temu opšteg poziva na okupljanje u cilju sprečavanja iseljenja dužnika. Nakon tih objava na društvenim mrežama, pojavljivale su se uvrede i pretnje upućene javnim izvrsiteljima, a neretko i one objave/komentari koji su praktićno predstavljali poziv na linč.

Postoje mnoga istraživanja koja se bave psihologijom deljenja sadržaja na društvenim mrežama na osnovu kojih se nameće nekoliko glavnih zaključaka o tome zašto se neki sadržaj brzo deli među korisnicima. To se dešava ako delite: emotivan sadržaj, ukoliko je u pitanju podržavanje ili osporavanje nekoga ili nečega, ako su u pitanju aktuelne teme, te ako ljudi dele korisne informacije ili zabavan sadržaj. Često su video snimci i objave o sprečavanjima iseljena u vrlo kratkom roku imale vrlo veliki broj pregleda.

Slika 7: fotografija sa Fejsbuk sranice Združene akcije Krov nad glavom

U tom slučaju je npr. organizacija ’Krov nad glavom’ imala četiri od pet uslova da sadržaj koji deli postane viralan (emotivno je, iseljenje je uvek aktulena tema, informacije su za građane korisne jer postoji mogućnost da i oni sutra zatraže način da izbegnu izvršenje neke svoje obaveze, a u pitanju je i osporavanje iseljenja).

U svakom slučaju, bilo da Komora javnih izvršitelja otvori ili ne otvori nalog na društenim mrežama, potrebno je pratiti šta se na njima objavljuje, jer između ostalog imate najavljenje akcije sprečavanja iseljenja tako da se možete unapred spremiti za određenu situaciju koja potencijalno može da eskalira.

Ukoliko znate da će građani biti okupljeni ispred objekta u cilju sprečavanja iseljenja, sami donosite procene o riziku i daljem postupanju u tom predmetu. U svakom slučaju, unapred razmislite šta u tom slučaju reći novinarima, koji će verovatno biti okupljeni ispred objekta odakle se neko iseljava. Kao što je već rečeno, poželjno je da se pre toga konsultujete


sa Komorom, dogovorite se o izjavama za medije i ko će ih davati – vi kao postupajući izvršitelj, ili Komora, te dostavite Komori sve potrebne informacije o predmetu, poštujući granice dozvoljenosti objavljivanja informacija i zaštitu privatnosti stranaka u postupku.

U ovim situacijama, kada se suočavate sa organizovanim sprečavanjem iseljenja i pojačanom pažnjom javnosti i medija, trudite se da izbegnete da budete uvučeni u bilo kakvu raspravu i ostanite mirni. U situaciji kada su sve emocije pojačane to nekada i neće biti lako. Ukoliko vidite da niste spremni da govorite za medije, tražite da sačekaju nekoliko minuta, saberite misli i setite se koja je vaša glavna poruka koju želite da saopštite. Takođe, bilo bi dobro, ukoliko vas snimaju za elektronske medije, da zatražite da se pomere od gužve i na nekom mirnijem mestu date izjavu. Mnogo će bolji utisak u emitovanju biti ako iza vas ne bude gužve, guranja, ružnih povika i slično.

U dogovoru sa organima Komore može se eventualno izdati saopštenje, ili pisati vest o događaju, u zavisnosti od toga šta se dogodilo na terenu.

Budite svesni da kako sa novinarima, tako nema ni neformalnog razovora sa predstavnici-ma organizacija koje osporavaju rad javnih izvršitelja. Sve što kažete može se vrlo brzo, u video ili pisanoj formi, naći na društvenim mrežama.

45

KRIZNI PRKrizni PR mora postajati u slučaju kriznog događaja – to je neočekivana situacija koja zahteva brzu reakciju, stvara veliku napetost, a ishod (razrešenje) je neizvestan. Kriza nastaje naglo i ima domino efekat ako se ne reguje brzo i adekvatno. Zato je uloga sektora za odnose s javnošću kreiranje dobrog utiska u javnosti u mirnim uslovima, a “gašenje požara” kada dođe do krize.


32

KRIZNI PR

Slika 8: Komuniciranje sa javnošću tokom kriznog događaja zahteva brzu reakciju8

Krizni PR mora postajati u slučaju kriznog događaja – to je neočekivana situacija koja zahteva brzu reakciju, stvara veliku napetost, a ishod (razrešenje) je neizvestan. Kriza nastaje naglo i ima domino efekat ako se ne reguje brzo i adekvatno. Zato je uloga sektora za odnose s javnošću kreiranje dobrog utiska u javnosti u mirnim uslovima, a “gašenje požara” kada dođe do krize.

Iako izbijanje krize ne može da se predvidi sa sigurnošću, krizni PR se priprema pre krize. To je jedini delotvoran način. Strategiju za krizne situacije uglavnom prave ili profesionalne marketinške/PR agencije, ili PR menadžeri, odnosno služba za odnose sa javnošću.

Sledeća dva primera analiza kriznih PR situacija iz 2014-e godine sadrže dobro objašnjenje zašto PR eksperti9 misle da se u nekim situacijama reagovalo uspešno, a zašto za neki krizni PR menadžmet misle da je bio loš:

– UG „Srbija u pokretu“, UG „Roditelj“ i UG „Centar za mame“ – kampanja„P(B)ravo za mame“ bila je odlično iskomunicirana, a može se reći da je pokazala značaj dobro isplaniranog, koordiniranog i realizovanog aktivizma. Jasno postavljeni ciljevi i adekvatno edukovane aktivistkinje u oblasti javnog zagovaranja i lobiranja postigle su prikupljanje 150 glasova poslanika koji bi trebali da glasaju ZA unošenje izmena u Zakon o finansijskoj podršci porodici, kada dođena skupštinsko izglasavanje. Kampanja je privukla pažnju i podršku javnosti i izazvala brojne diskusije u offline i online svetu o uslovima i položaju porodilja u društvu i finansijskim problemima sa kojima su se susretale zbog neadekvatnog Zakona. Medijske kuće su o kampanji izveštavale u pozitivnom tonu.

– Afera „Limun“ predstavlja još jednu u nizu kriznih situacija i primera loše komunikacije Ministarstva poljoprivrede koji je rešavan na neadekvatan način. Umesto da Ministarstvo odmah po objavljivanju tekstova u medijima da je cena limuna drastično pala zbog toga što je uvezen limun čija kora sadrži kancerogene 8 Izvor: https://www.agilitypr.com/wp-content/uploads/2017/09/crisis-1.jpg 9 Izvor: marketingmreza.rs, autor teksta Snežana Subotić

Slika 8: Komuniciranje sa javnošću tokom kriznog događaja zahteva brzu reakciju9

9 Izvor: https://www.agilitypr.com/wp-content/uploads/2017/09/crisis-1.jpg


Iako izbijanje krize ne može da se predvidi sa sigurnošću, krizni PR se priprema pre krize. To je jedini delotvoran način. Strategiju za krizne situacije uglavnom prave ili profesionalne marketinške/PR agencije, ili PR menadžeri, odnosno služba za odnose sa javnošću.

Sledeća dva primera analiza kriznih PR situacija iz 2014-e godine sadrže dobro objašnjenje zašto PR eksperti10 misle da se u nekim situacijama reagovalo uspešno, a zašto za neki krizni PR menadžmet misle da je bio loš:

– UG „Srbija u pokretu“, UG „Roditelj“ i UG „Centar za mame“ – kampanja „P(B)ravo za mame“ bila je odlično iskomunicirana, a može se reći da je pokazala značaj dobro isplaniranog, koordiniranog i realizovanog aktivizma. Jasno postavljeni ciljevi i adekvatno edukovane aktivistkinje u oblasti javnog zagovaranja i lobiranja postigle su prikupljanje 150 glasova poslanika koji bi trebali da glasaju ZA unošenje izmena u Zakon o finansijskoj podršci porodici, kada dođena skupštinsko izglasavanje. Kampanja je privukla pažnju i podršku javnosti i izazvala brojne diskusije u offline i online svetu o uslovima i položaju porodilja u društvu i finansijskim problemima sa kojima su se susretale zbog neadekvatnog Zakona. Medijske kuće su o kampanji izveštavale u pozitivnom tonu.

– Afera „Limun“ predstavlja još jednu u nizu kriznih situacija i primera loše komunikacije Ministarstva poljoprivrede koji je rešavan na neadekvatan način. Umesto da Ministarstvo odmah po objavljivanju tekstova u medijima da je cena limuna drastično pala zbog toga što je uvezen limun čija kora sadrži kancerogene materije, izađe sa stavom, činjenicama i dokazima da je limun ispravan, pribeglo se ignorisanju i konfuznom načinu komuniciranja. Ovakav pristup je plodno tlo za stvaranje dezinformacija i glasina. Sličan scenario smo gledali i tokom 2013. godine sa aferom oko aflatoksina.

Glavne greške koje mogu da se naprave tokom krizne situacije su sledeće:

¾ da se potencijalna kriza ne uoči na vreme, zbog grešaka u proceni situacije;

¾ da se samo čeka da kriza prođe, bez preduzimanja bilo kakvih aktivnosti;

¾ da ne postoji nikakav unapred pripremljen plan za PR delovanje za slučaj krize;

¾ da se javnosti prepusti da sama donese zaključke;

¾ da se novinari koji dođu po priču tretiraju kao neprijatelji.

Ako su već sve ove greške učinjene u slučaju izbijanja krize, jedino što se može uraditi kasnije je kontrola pričinjene štete. A pričinjena šteta je velika ako se nakon krize stvori nepoverenje javnosti u neku kompaniju, instituciju ili profesiju.

10 Izvor: marketingmreza.rs, autor teksta Snežana Subotić

47

U slučaju izbijanja krize postoji opasnost od narušavanja ugleda javnih izvršitelja, Komore javnih izvršitelja, i posledično ugrožavanje njihovog rada. Krizne situacije (ili samo jedna krizna situacija), mogu stvoriti dodatno nepoverenje u njihov rad.

Opšta pravila komunikacije u slučaju krize su sledeća:

¾ Kriza se ne može sakriti, i treba je rešavati pre nego što postane poznata opštoj javnosti (ako je moguće).

¾ Mora postojati strategija za slučaj krize, kao i jasan i efikasan komunikacijski plan koga će se svi pridržavati u slučaju krize: ko šta radi, kome se prvo javlja, da li se saziva hitna, kratka sednica na kojoj se mora doneti stav Komore povodom kriznog događaja, ko piše saopštenja, sa kojim medijima se prvo komunicira, koje će se akcije dalje sprovoditi.

¾ Otvoreno i aktivno komuniciranje u kriznoj situaciji može smanjiti negativne efek-te krize. Postoje dve vrste komunikacije: interna, među izvršiteljima/organima Ko-more (otvaranje mailing liste, viber grupe, kratki sastanci, sastavljanje saopštenja), i eksterna, komunikacija sa javnošću (slanje saopštenja, medijski nastupi, izjave, sazivanje konferencije za novinare …).

¾ Ne voditi rat sa medijima, već im davati tačne i potpune informacije nakon zauziman-ja jedinstvenog stava u konkretnoj kriznoj situaciji.

Javni izvršitelji su najčešće suočeni sa krizom koja se razbuktava prilikom skoro svakog sprovođenja iseljenja. Situacija je gotovo uvek vrlo napeta, aktivisti nekih udruženja građana i pojedine opozicione stranke zapravo vode kampanju za sprečavanje iseljenja po svaku cenu, pozivaju građane na okupljanje, a dužnici ne žele da dobrovoljno napuste nepokretnost koja je predmet izvršenja. U ovom slučaju pojačanih tenzija, sa neizvesnim ishodom, primena pravila o kriznom PR-u bi nalagala sledeće postupanje:

¾ Obavestiti organe Komore o tome da se planira organizovanje okupljanja u cil-ju sprečavanja iseljenja. Izvršitelj koji postupa u konkretnom predmetu mora biti u koordinaciji sa nadležnim orgnanima Komore kako bi zauzeli zajednički stav o kriznoj situaciji i o tome kako će se nastupati u javnosti.

¾ Od novinara na terenu se ne možete sakriti, niti je to potrebno. S obzirom da ste prethodno sa Komorom osmislili šta ćete komunicirati, dajte izjavu, ili, ako je tako dogovoreno sa Komorom, uputite okupljene novinare na kontakt u Komori izvršitel-ja gde će dobiti sva potrebna obaveštenja. Takođe, dogovorite se unapred da li se izdaje saopštenje, ili se planira medijski nastup u nekim vestima, na primer, gde bi se situacija dodatno objasnila


¾ Spremiti podatke o tom predmetu koje možete izneti u javnost.

¾ Na eventualne provokacije ili uvrede na terenu nemojte odgovarati.

¾ Ne razgovarajte neformalno ni sa kim dok su kamere uključene.

Na ovaj način bi se bar donekle izbeglo stereotipno predstavljanje “bahatih” izvršitelja u javnosti jer je gotovo uvek kod ovakvih kriznih situacija u prvi plan stavljan dužnik koji je u lošem emotivnom stanju i predstavnici udruženja građana koji ga svojim telima brane. Svi predstavnici sistema - od izvršitelja do policije i drugih nadležnih službi, predstavljeni su kao neprijatelji, najčešće bez uzetih izjava tako da ne postoje dve strane u izvešavanju sa događaja.

Bez obzira na sve do sada rečeno, ne postoji nikakav “recept” za rešavanje svake krize. Svaka krizna situacija se sagledava i rešava u zavisnosti od njenih specifičnosti, slučaja do slučaja.

49

ETIKA U KOMUNIKACIJI SA JAVNOŠĆU

INTEGRITET

ETIKA

POŠTOVANJE

ISKRENO

ST

Slika 9: Poštovanje etičkih principa u komunikaciji sa javnošću osnova je upravljanja imidžom i reputacijom


Etika u komunikaciji sa javnošću podrazumeva da nikada ne saopštavate lažne ili neproverene informacije. Iskrenost i istina su najbolji izbor jer su ključne za stvaranje odnosa poverenja i integriteta u javnosti, a time i dobrog imidža javnih izvršitelja.

Međutim, neki teoretičari koji se bave proučavanjem prirode odnosa sa javnošću smatraju da je nemoguće da odnosi sa javnošću budu etični jer je taj posao zalazi donekle i u propagandi i u manipulaciju – treba predstaviti nešto (neki brend ili pojavu) u što boljem svetlu.

Ipak, postoji tzv. moralni minimum za sve profesije u svim zemljama na svetu, a to je da se nikada nikome namerno ne nanosi zlo. Budući da se ovaj priručnik odnosi na pravnike koji moraju ispuniti gotovo iste pravne uslove kao i sudije da bi mogli obavljati posao izvršitelja, u komunikaciji sa javnošću strogo morate voditi računa o poštovanju ljudskih prava, ma koliko ponekad bili izloženi rizicima i pritisku od strane nekada i vrlo zlonamernih subjekata.

Ako dolazite u situaciju da zbog npr nečije greške dovodite u pitanje integritet cele profesije, jer su novinari to saznali, možete koristiti tzv. “premošćavanje” – prebaciti se sa tog pitanja na drugu temu. Vi niste dužni da odgovorite na svako pitanje novinara. Po svaku cenu izbegnite da izgovorite laž.

Na primer, PR Komore javnih izvršitelja ima mogućnost da prikrije informacije o nezakonitim radnjama nekog izvršitelja, jer bi na taj način najbolje odbranio interese profesije i predstavio je u dobrom svetlu, ili da prizna nezakonito postupanje i profesiji nanese štetu. Moguće je prikriti informacije, ali ukoliko novinari otkriju da je neko takve informacije prikrivao, šteta će biti mnogo veća. Zato je posao onoga ko komunicira sa javnošću da na svaki način izbegne krizne situacije, i da takođe, ima na umu da odnosi sa javnošću moraju biti u funkciji javnog interesa.

Etika je bitna, jer je na javne izvršitelje prenet deo javnih ovlašćenja, te se njihove odluke ne bi smele temeljiti isključivo na finansijskim parametrima i što boljem privatnom poslovanju. Etičko postupanje bila bi iskrena, otvorena, komunikacija sa novinarima i građanima. U toj komunikaciji obrana sopstvenih profesionalnih interesa najbolje se postiže dobrim i efikasnim radom, o čemu bi trebalo uvek imati unapred pripremljenje podatke.

51

ZAKLJUČAKGeneralno govoreći u medijima nema mnogo tema o izvršiteljima i izvršnom postupku, a kada ih ima, objave su uglavnom negativne.

Kreiranju negativne medijske slike doprineli su

¾ novinari, neobjektivnim i senzacionalističkim izveštavanjem;

¾ delovi nevladinog sektora i pojedina udruženja građana;

¾ pojedini opozicioni lideri, pozivajući na ukidanje profesije javnih izvršitelja zarad skupljanja jeftinih političkih poena;

¾ Komora izvršitelja i svi članovi Komore zato što od samog formiranja nije prepoz-nata važnost odnosa sa javnošću i formiran tim koji će se fokusirati na izgradnju pozitivnog imidža i poverenja u rad profesije, kao i boljeg razumevanja sistema izvršenja.

Više puta je istaknuto da je promena slike koju javnost ima o izvršenju i izvršiteljima proces koji će potrajati i u koji se mora ulagati, jer se takvi izazovi ne mogu rešavati “preko noći”, ma koliko imali efikasnu i stručnu PR podršku.

Komunikacija sa javnošću mora biti unapred osmišljena i strateški opredeljenja sa dobro definisanim ciljnim grupama i porukama.

Organizacija organa Komore mora biti redefinisana u smislu nalaženja prostora za PR tim ili PR menadžera koji će profesionalno obavljati poslove komunikacije sa javnošću.

PR obuke za izvršitelje trebalo bi da postanu obuke kroz koje će proći svi javni izvršitelji, a možda i njihovi zamenici i drugi zaposleni u njihovim kancelarijama jer su svi oni u svom svakodnevnom radu nosioci imidža profesije u javnosti.

Ne dozvolite da vas prethodni događaji vezani za predstavljanje izvršitelja u javnosti poremete, mislite i radite pozitivno. Nadamo se da će vam i ovaj Priručnik pomoći da napravite PR iskorak, i stavite sve pod svoju kontrolu.

Documents

PRiručnik za javne izvršitelje - rolps.org za javne... · KAKO KOMUNICIRATI SA MEDIJIMA? ... nastupima, smatrali smo da je najsvrsishodnije da tzv. ‘opšta mesta’ koja se odnose