Javne garaze

8/12/2019 Javne garaze

1/22

G A R A @ E

U gradovima je velika koncentracija radnih mesta vezanih za industriju,trgovinu,transport,administraciju,kulturu i drugo.Svakodnevna je potreba da

radni ljudi prevaljuju put od mesta stanovanja do radnog mesta i obratno,tonaj~e{}e nije mogu}e obavljati pei{ce,nego je za to potrebno koristitineko prevozno sredstvo.!ored vozila javnog gradskog prevoza,stanovnicigrada u tu svrhu ~esto koriste i svoje automobile."utomobil se,uz to,koristii za odlazak u trgovinu,bioskop,pozori{te,lekaru,u banku i sli~no.#e$%utim,pri svemu tome automobil se malo koristi,jedan do jedan ipo sat,utoku dana,a preostalo vreme on stoji parkiran na nekoj od povr{ina ugradu.

!rostor za ostavljanje automobila je ograni~en nasle%$enom

strukturom grada koja de&ini{e saobra}ajnice u njemu,kao i ostali prostorkoji mo'(e biti kori{}en za ostavljanje vozila.!rostor grada jenepromenljiv,a broj vozila u vlasni{tvu njegovih stanovnika iz dana u danse pov}eava.

U gradu se,osim individualnih vozila,pojavljuju i vozila javnog gradskogprevoza,komunalna vozila i vozila za snabdevanje.)va vozila zauzimajuveliki prostor kada su parkirana,pa u preoptere}enim ulicama predstavljajudodatni problem.

"utomobil je postao sastavni deo ('ivljenja savremenog

~oveka.!orastom broja automobila,naro~ito u gradovima,sudaraju seproblemi raspolo'(ivog prostora za sme{taj vozila koje grad ima i sve ve}izahtevi stanovnika,vlasnika vozila,za obezbe%$enje slobodnog dolaska u svedelove grada u bilo koje vreme.

!roblemi su mnogobrojni i jedan vid njihovog re{avanja je da se zaindividualna vozila obezbedi {to vi{e objekata za parkiranje,i to tako dase u {to ve}oj meri zadovolji zahtevima i da se raspolo('ivi prostor {toracionalnije iskoristi.

*a autobuse i teretna vozila potrebno je obezbediti prostor van ulica na

kome bi se oni sklanjali u trenutku kada ne rade.

* KARAKTERISTIKE PARKIRANJA*

!ostoji vi{e elemenata koji bli('e de&ini{u prostor na kojem se voziloostavlja.+aj prostor zavisi od gabaritnih dimenzija vozila,za{titnih zona,{irine prolaza,na~ina i ugla parkiranja kao i trajnosti parkiranja.Svi

nabrojani elementi pojedina~no vi{e ili manje uti~u na prostor na komese vozilo ostavlja za kra}i ili du('i period i koje se naziva parking mesto.

1


2/22

* MERODAVNE DIMENZIJE VOZILA*

+ehni~ka svojstva vozila zna~ajna za parkingmesto su - slika / 0

1 2 du(i'na vozila,3 2 {irina vozila,4 spoljni gabaritni polupre~nik okretanja,

5 visina vozila,l predji prepust,l6 zadnji prepust,l razmak izme$%u osovina,b razmak to~kova na prednjoj osovini,b6 razmak to~kova na zadnjoj osovini,h klirens

SLIKA 1

2


3/22

7ozila se po ovim karakteristikama razlikuju me%$u sobom.+e razlike se

pojavljuju kod putnikih i kod teretnih vozila,kao i kod autobusa.Du`ina vozila se ra~una od jedne do druge najisturenije ta~ke navozilu.)d putni~kih vozila,koja su u masovnoj upotrebi,najmanju du'(inuima 89"+ 6:,odnosno *"S+"7" zastava 6:p,~ija je du('ina ;,m,autobus od A> sedi{ta du'(inu od


4/22

6,>m,maksimalna visina je A,


5/22

prostor iza vozila.#e$%utim,ovakav na~in parkiranja pod ovim uglomzahteva ve}u {irinu prolaza nego u slua~ju parkiranja hodomunazad.Suprotno ovome,kada se vozila parkiraju pod uglom manjim od :


6/22

*ZA[TITNI PROSTOR*

7oza~i kada se parkiraju ostavljaju prostor izme%$u svojih vozila iostalih prepreka vozila,stubova,ivi~njaka i sl.!ri odre$%ivanju {irineprolaza potrebnog za manevrisanje vozila treba uzeti u obzir i voza~kupraksu.

!otrebno je najpre obezbediti prostor za neometan izlazak i ulazak uvozilo kada ono stoji na parkingmestu.*atim treba ostaviti prostor izme$%uvozila i zadnje ivice parkingmesta zbog toga {to voza~i ne mogudovoljno dobro da odmere rastojanja od svog vozila do prepreke koja senalazi na zadnjoj strani parkingmestaHobele'(ene ivice parkinga,drugog

vozila,ograde,stuba i sl.U procesu parkiranja,kada se vozilo kre}e,postoji opasnost da voza

svojim vozilom zaka~i susedno ili suprotno parkirano vozilo,pa je stogapotrebno ostaviti za{titni prostor prema tim vozilima.

* ODRE \IVANJE [IRINE PROLAZA *

D Eirina prolaza je prostor koji treba obezbediti za manevrisanje vozila priparkiranju.EDirina prolaza zavisi od gabaritnih dimenzija vozila,dijametraokretanja vozila,na~ina i ugla parkiranja i za{titnih zona.DEirina prolazamo'(e se gra&i~ki odrediti.

Izlazak hodom unapred - slika 6 / Gentar okretanja vozila ) dobija se kadase spoljnim gabaritnim polupre~nikom 4 prese~e linija povu~ena krozzadnju osovinu vozila.9z ta~ke ) povu~e se prava,paralelna uzdu'(noj osivozila koje se okre}e.Fa susednom vozilu odmeri se za{titna zona m.

=ada se iz centra ) opi{e luk sa polupre~nikom r - slika 6 /,onpreseca za{titnu zonu.!rema tome,ako se '(eli da se vozilo okre}e,ono semora pomeriti unapred sve dok luk sa polupre~nikom r ne bude tangiraoza{titnu zonu.Fovi centar okretanja vozila mo'(e se na}i kada se od

6


7/22

polupre~nika r oduzme du('ina za{titne zone m,pa tom du'(inom izta~ke + prese~e linija )K.Fovi centar okretanja obele'(en je ta~kom ).

SLIKA 2

9z centra )podi('e se normala koja sada ozna~ava polo('aj zadnjeosovine u po~etnom trenutku okretanja vozila.

Fa osnovu polo'(aja zadnje osovine mogu se nacrtati konture vozila utrenutku kada se po~inje sa okretanjem.!olupre~nikom 4 prese~e se izcentra okretanja )linija )K i tada se dobija ta~ka +6,tj.teoretskaminimalna {irina prolaza.)d ta~ke +6nanese se spoljna za{titna zona * ina taj na~in dobija se potrebna Eirina prolaza ? za vozilo koje izlazi hodom

unapred.Lra&i~ko re{enje izlaza vozila hodom napred isto je za vozila koja

stoje pod uglom i za vozila koja okre}u levo ili desno pri izlasku iz reda."ko je du'(ina zadnjeg prepusta l6znatna,postoji opasnost da pri

okretanju vozilo svojim zadnjim delom zaka~i susedno vozilo.!otrebno jepolupre~nikom 4 proveriti prolaznost zadnjeg dela.Ukoliko lukpolupre~nika 4zadire u za{titnu zonu susednog vozila,treba pove}atirazmak izme$%u vozila ili centar okretanja )pomeriti jo{ unapred.

Izlazak hodom unazad - slika ; / Spoljnim gabaritnim pren~ikom 4 prese~ese linija koja prolazi kroz zadnju osovinu vozila i tako se dobija centarokretanja vozila ).9z ta~ke ) povu~e se prava )K,paralelna uzdu('noj osivozila koje se okre}e.Fa susednom vozilu se odmeri za{titna zona m.=adase iz centra ) opi{e luk sa polupre~nikom 4 - slika ; / on presecaza{titnu zonu.?a bi vozilo moglo da se okre}e,mora se pomeriti unazadsve dok luk sa polupre~nikom 4 ne bude tangirao za{titnu zonu.Fovicentar okretanja vozila mo('e se na}i kada se na polupre~niku 4 dodaza{titna zona m,pa tom du('inom iz ta~ke 8 prese~e linija )K.+aj novi

centar okretanja obele'(en je ta~kom ).

7


8/22

9z ta~ke )podigne se normala na liniju )K.Formala ozna~avapolo'(aj zadnje osovine vozila u trenutku kada po~inje da se okre}e 2polo'(aj .

)d zadnje ivice vozila koja stoje u redu odmeri se spoljna za{titnazona *.!resek linija za{titne zone sa linijom )K daje ta~ku +.9z ta~ke +se nanese na liniju )K polupre~nik 4 i dobija se ta~ka +.=roz ta~ku +

se podi('e normala na liniju )K.9z centra okretanja ) du'(inom 6r M 3prese~e se normala koja prolazi kroz ta~ku +i tada se dobija centarokretanja )6.!ovu~e se du'( izme%$u centara ) i )6.?u'( ) )6ozna~ava zadnju osovinu vozila u polo('aju 6.Fa osnovu ovoga je lakonacrtati konture vozila u polo'(aju 6.)d ta~ke # nanese se za{titna zona* i na taj na~in dobija potrebna Eirina prolaza ?.

SLIKA 3

* TRAJNOST PARKIRANJA*

7oza~i ,korisnici parkiranja,imaju razli~ite vremenske poterebe boravkana mestu parkiranja.Feki ostaju kratko,a neki dugo.+rajnost parkiranjazaivisi od veli~ine grada,svrhe dolaska voza~a u grad i mesta na kome seobavlja parkiranje.

9zu~avanje vremena zadr('avanja voza~a na parkirali{tu jezna~ajno zbog izra~unavanja potrebnog kapaciteta parkinga i radiizu~avanja potreba i karakteristika korisnika parkiranja.

9stra'ivanje karakteristike korisnika po njegovim zahtevima za odre%$eno vreme zadr'(avanja na parkingu poma('e da se pravilno i ta~noodredi vreme ograni~enog parkiranja u odre$%enim zonama.

8


9/22

* ULI ^NO PARKIRANJE *

U nedostatku mesta za parkiranje van ulice,ona postaje osnovniprostor na kome se obavlja najve}i broj svih parkiranja u gradu.#e%$utim,ulica,pre svega,slu('i za saobra}aj,odnosno kretanje vozila,paparkirana vozila predstavljaju ozbiljnu smetnju toj njenoj osnovnojnameni.+o i jeste razlog {to su parkirana vozila uzronici smanjenogkapaciteta ulica i pojave ~estih zastoja u saobra}aju.9sto tako,parkiranavozila mogu biti uzro~nici saobra}ajnih nezgoda,naro~ito u slu~ajumale dece,koju ne mogu,zbog njihove visine na vreme primetiti voza~i kojise kre}u ulicom.)tuda postoji te('nja da se parkiranje na ulici ograni~i,aponegde i zabrani.#e$%utim ako je ve} neophodno odre}i se parkiranja naulici,potrebno je obezbediti odgovaraju}i prostor za parkiranje van ulice,jerpotrebe za parkiranje i dalje ostaju.

7oza~i najvi{e vole da parkiraju na ulici,jer tako mogu do}i najbli'esvom cilju putovanja,uz najmanje pe{a~enje.!ri tom parkiranje obavljaju nanajkra}i i najbr'i mogu}i na~in.

)sim individualnih vozila,korisnici parkiranja na ulici su i taksivozila,teretni automobili i autobusi.*a ova vozila potrebno je obezbeditidodatni prostor za parkiranje i zaustavljanje uz ivi~njak na ulici.

*bog svega navedenog neophodno je ograni~iti i zabraniti parkiranjena ulici,i to,pre svega,radi normalnog odvijanja saobra}aja,ali i radi obezbe$enja utovarnoistovarnih zona,ulaza u hotele,kolskih ulaza,pe{a~kih prolazai dr.

!arkiranja na ulici uz ivi~njak obavljaju se prete'no pod uglom od


10/22

!od parkirali{tem se podrazumeva mesto za parkiranje izvan ulice,naotvorenom prostoru, u jednom nivou.!arkirali{ta mogu imati i nastre{niceradi za{tite od sunca i atmos&erskih padavina.

!arkirali{ta se organizuju u slobodnom prostoru van ulica i mogu sena}i svuda po gradu.=apacitet parkirali{ta kre}e se od desetak mesta pa donekoliko stotina.)bjekti kod kojih se organizuje parkiranje su stambene

zgrade,administrativne zgradeskup{tina op{tine,sud i slHzatim{kole,&akulteti,banke,po{te,pijaca,stadioni,koncertnedvorane,restorani,hoteli,apoteke itd.

!arkirali{ta se dele prema nameni i prema lokaciji.!ostoje parkirali{taza javno kori{}enje i ona koja su rezervisana za posebne namene.!remalokaciji,parkirali{ta se dele na ona u centru grada,na obodu centralne zonegrada i na njegovoj peri&eriji.

Ulazizlaz treba da se nalazi na sporednoj saobra}ajnici,a oko nje trebaobezbediti dovoljno slobodnog prostora da bi se ulazak i izlazak obavljalineometano.

Unutar parkirali{ta potrebno je obezbediti jednosmerno kretanje,bezprese~enih ta~aka.4azme{taj parkingmesta obavlja se tako da se njimeomogu}i kru'no kretanje unutar parkirali{ta,bez izlaska na ulicu.Fa tajna~in omogu}ava se u jednosmernom kretanju tra'enje slobodnog parkingmesta i pru'a se mogu{nost da se vozilo vrati na po~etnu poziciju.

Saobra}ajnice,odnosno {irine prolaza ne smeju da budu preterano{iroke,jer se one onda koriste za parkiranje vozila,~ime se stvaraju smetnjeza normalno odvijanje kretanja i parkiranja.

)bele'avanje parkirali{ta je neophodno i ono se obavlja sli~no kao ikod parking gara'a.Fa obele'enom prostoru parkiranje se br'e obavlja negona neobele'enim mestima.!o'eljno je parkirali{te opremiti zelenilom radiza{tite vozila od sunca.

* PARKING-GARA@E *

4ekli smo ve} da postoje velike potrebe za parkiranje vozila ugradovima,pa se svaki raspolo'iv prostor koristi za parkiranje.+ako se onoobavlja na ulici,trgovima,trotoarima i praznom prostoru van ulice.U situacijikada nema dovoljno prostora za parkiranje,te'i se da se ono {to bolje iracionalnije iskoristi.!rostor koji postoji van ulice,a koristi se kaoparkirali{te,mnogo bolje mo'e da se iskoristi ako se na njemu napravi

objekat u kome mo'e,na istoj osnovi lokacije da se smesti ve}i brojvozila.+akvim kori{}enjem prostora nastale su parkinggara'e.

10


11/22

* PODELA PARKING-GARA@A*

9zbor tipa parkinggara'a zavisi od podru~ja gde se planira njena

izgradnja,od veli~ine mesta,topogra&ije terena,potrebnog kapaciteta,odkarakteristika korisnika i ukupnog saobra}aja.!arkinggara'e mogu bitirazli~ite zavisno od svrhe njihove izgradnje,nivoa,tipa usluga i veza izme$uspratova.

)voliki broj razli~itih parking gara'a pru'a mogu}nost da se uzavisnosti od pomenutih parametara izabere takva koja }e po svimre{enjima zadovoljiti tehnolo{ke zahteve i ekonomi~nost gradnje.

$vrha iz%radnje - Fajve}i broj parking gara'a namenjen je za javno

kori{}enje.)ne se uglavnom nalaze u centru grada i omogu}avajuparkiranje ve}em broju voza~a.!ostoje i parkinggara'e za internokori{}enje i one se nalaze u sastavu radnih organizacija i ustanova.Nesto seprave parking gara'e za taksivozila,vozila milicije,hitne pomo}i,rentakarai raznih komunalnih organizacija u gradu.

Iz%radnja parkin%-%ara`a prema nivou - !arkinggara'e u nivou nalazese u sklopu neke zgrade,radne organizacije,hotela i sl.=arakteristika im je{to su malog kapaciteta,~esto velike povr{ine za parkiranje jednog

vozila.Fjihova povr{ina nije,u stvari,prilago$ena svrsi parkiranja ve}osnovnoj nameni objekta.!odzemne parkinggara'e imaju tu karakteristiku {to nadzemni deo

nad njima mo'e da se koristi za neku drugu namenu,parkovskupovr{inu,igrali{te,zgradu i sl.U situaciji kada nema dovoljno prostora nadzemljom,{to je karakteristi~no za centar grada,izgradnja ovakvih objekatapod zemljom je jesina mogu}nost da se za njih na$e mesto tamo gde jepotra'nja za parkiranjem najve}a.#e$utim,izgradnja ovakvih objekata jeskupa,jer je skop~ana sa nizom te{ko}a i otklanjanja podzemnih voda,sa

preme{tanjem vodovoda,kanalizacionih cevi,tele&onskih kablova i sl.!oredtoga,podzemne parkinggara'e zahtevaju prinudnu ventilaciju i dodatnoosvetljenje {to sve pove}ava tro{kove njene eksploatacije.

Fadzemne parking gara'e su je&tinije za izgradnju,mogu se graditi uvisini sa mnogo spratova,~ime se ostvaruje 'eljeni kapacitet.)ve gara'emogu biti zatvorene spoljnim zidom ili,pak,otvorene bez spoljnogzida.!ostoje razne konstrukcije od kojih se grade,po~ev od betonskih pa domonta'no demonta'nih elemenata.

#ip uslu%a - !redaja i preuzimanje vozila iz parkinggara'e mo'e da seobavlja na tri na~ina0uz pomo} osoblja,kombinovano i samoparkiranje.

11


12/22

!arkiranje uz pomo} osoblja podrazumeva da se vozilo doveze do ulazau parkinggara'u,a zatim na predvi$enom mestu za tu svrhu preda njenomosoblju,koje sada odvozi automobil do prvog slobodnog mesta i obavljaparkiranje.!reuzimanje vozila obavlja se posle pla}anja,a do izlaza vozilotako$e dovozi osoblje parkinggara'e i tu ga predaje vlasniku.)vakav tipusluga ima najve}i kon&or,ali cena parkiranja u ovakvim parkinggara'ama

je najve}a,zbog toga {to je neophodno imati odre$en broj ljudi koji }eobavljati parkiranje.=ombinovano parkiranje je ono kada voza~i dovoze svoje automobile

do slobodnog sprata za parkiranje i tu ga predaju osoblju,koje zatim obavljaparkiranje,ili kada za pretplatnike va'i pravilo da se sami parkiraju,a zaostale korisnike parkiranje obavlja osoblje koje automobil preuzima naulazu.

Samoparkiranje je tip usluga kada voza~i sami parkiraju i preuzimajusvoja vozila.)vakav tip usluga je najrasprostranjeniji,jer se tako nudinaje&tinije parkiranje zbog monimalnog broja zaposlenog osoblja.

Veza izme&u spratova - =retanje vozila sa sprata na sprat mogu}e jeoatvariti rampama li li&tovima.Savla$ivanje spratova rampama je uobi~ajenina~in kretanja po parkinggara'i.4ampa je konstruktivni deo objekta i uzrazne kombinacije pru'a dobru,kon&ornu i laku vezu me$u spratova.

Savla$ivanje spratova mogu}e je i uz pomo} li&tova,koji su najve}uprimenu na{li u mehanizovanim parkinggara'ama.

* LOKACIJA PARKING-GARA@A *

?obro &unkcionisanje parkingOgara'e u mnogome zavisi od mesta na komese predvi$a njena izgradnja.!od dobrim &unkcionisanjem podrazumeva seodgovaraju}e iskori{}enje parkinggara'e u svakom trenutku.?a bi se to

postiglo,neophodno je parkinggara'u smestiti {to bli'e centru grada i ublizini koncentracije administrativnih,trgova~kih,hotelskih,pozori{nih idrugih objekata.?obro je da se parkinggara'a nalazi izme$u objekata kojiomogu}avaju njeno podjenako kori{}enje i pre i posle podne.

!arkinggara'a treba da bude tako locirana da za ve}inu voza~ape{a~enje do cilja kretanja bude u prihvatljivim granicama.!remaistra'ivanjima gravitaciono podru~je parkinggara'e u trgova~kom centru

je ograni~eno udaljeno{}u u pe{a~kom hodu od najvi{e pet minuta.

* KAPACITET PARKING-GARA@A *

12


13/22

!ostoje parkinggara'e sa kapacitetom od 6< 666 pa i vi{e mesta.+akviobjekti su gra$eni u "merici i u Pvropi.U principu,bolje je imati vi{e manjihparkinggara'a dobro raspore$enih po centru grada nego jednu ve}egkapaciteta.*ato se preporu~uje izgradnja parkinggara'a kapaciteta izme$uA


14/22

S19=" >

)sobina ovakvog parkiranja je {to se dobija jednosmerno parkiranje sasuprotnim smerom kretanja u dva susedna prolaza,a to omogu}ava dobruorganizaciju kretanja.!arkiranje u vidu parketa mogu}e je za sve uglovemanje od B


15/22

S19=" @

* RAMPE ZA SAVLA\IVANJE SPRATOVA *

4ampe su sastavni,neophodan,deo parkinggara'e kojima se omogu}avakretanje vozila sa sprata na sprat.4ampe mogu biti postavljene saunutra{nje ili spolja{nje strane zgrade,mogu biti sa jednom trakom i

jednosmernie i,{to je manje povoljno 2 sa dve trake i dvosmerne.4ampi imaraznih i dele se u tri osnovne grupe0rampe u pravcu,rampe u krivini i rampeza parkiranje.

Rampe u prav'u - ( imaju tu prednost {to su dobre za proces

parkiranja,jer voza~i moraju da pro$u celom gara'om do slede}e rampe,pri~emu ujedno i tra'e slobodno parking mesto - slika C /.

15


16/22

S19=" C

#ana rampi u pravcu je {to posle svakog pravca dolazi o{tro skretanje uprolaz,koje je po pravilu pod uglom od BR.!arkinggara'e mogu biti tako napravljene da rampekoje slu'e za penjanje od sprata do sprata ujedno slu'e za parkiranje.!opravilu,tu se radi o parkiranju dva reda vozila,a izme$u njih je prolaz,koji jedvosmeran.*grade mogu biti kru'nog ili pravougaonog oblika.Fagib ovih

rampi je od ; 2 > R.

16


17/22

S19=" B S19=" I


21/22

bez prolaza!ostojanje prolaza - {irine prolaza / unutar gara'e obezbe$uje brzu inezavisnu komunikaciju,ali zato smanjuje koe&icijent iskori{}enjaraspolo'ivog prostora.

!arkiranje bez prolaza podrazumeva da se u gara'i ostavljaju samoispravna vozila.!ri ovakvoj organizaciji mesta za parkiranje posti'e se

najbolje iskori{}enje raspolo'ive povr{ine.

* ^UVANJE VOZILA NA OTVORENOM PROSTORU *

Nuvanje vozila na otvorenom prostoru je li{eno svih pogodnosti ~uvanjaobjekata u zatvorenim prostorijama.Fa 'alost,ne{to zbog klimatskih uslova -vlage i zime /,a vi{e zbog &inansijske mogu}nosti,kod nas se vozilauglavnom ~uvaju na otvorenom prostoru.

)ti'aj niske temperature na tehniko stanje vozila ( Fiska temperaturavi{estruko uti~e na tehni~ko stanje vozila.!re svega dolazi do 0

smrzavanja vode u hladnjaku i vodovima, promena kvaliteta sme{e za sagorevanje, promena kvaliteta vozila, promena u radu sistema paljenja.

!ri niskim temperaturama ukoliko u sistemu za hla$enje postoji voda,ona sesmrzava,{to za posledicu mo'e imati te{ko o{te}enje motora,pucanjebloka,cevovoda i sl.?a bi se to izbeglo,u sistem za hla$enje motora ostavljase te~nost sa niskom ta~kom smrzavanja.+o je obi~no me{avinaetilenglikola sa vodom.=od me{avine A


22/22

manju viskoznost,a savremena ulja podnose dobro i niske i visoketemperature. !romena u radu sistema paljenja ogleda se u sni'avanju napona ikapaciteta akumulatorske baterije.Nesto i dugo uklju~ivanje elektropokreta~a radi paljenja motora u zimsko vreme ima za posledicu brzopra'njenje akumulatora.!regled i provera akumulatora pre zime,kao i

njegovo dobro odr'avamnje u toku eksploatacije vozila,mogu mnogopomo}i da se kvarovi u otku zime izbegnu.)rganizacija prostora za sme{taj vozila je po istom principu koji va'i za

sva parkirali{ta.*a vozila koja vuku neko priklju~no vozilo va'i princip da naparking mesto ulaze hodom unapred i da sa njega tako$e izlaze hodomunapred.

Documents

Javne garaze