76515339 Maturski Garaze Servisi Parkiralista

Техничка школа ГСП, Београд

МАТУРСКИ РАД ГАРАЖЕ, СЕРВИСИ И ПАРКИРАЛИШТА

ГАРАЖЕ, СЕРВИСИ И ПАРКИРАЛИШТА

2

Садржај 1. ПРОБЛЕМИ ПАРКИРАЊА АУТОМОБИЛА И НАЧИН РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА

ПАРКИРАЊА ........................................................................................................................................ 3

1.1. Карактеристике паркирања ...................................................................................................... 3

1.2. Начин решавања проблема паркирања.................................................................................... 3

1.3. Универзално паркинг место ..................................................................................................... 4

1.4. Меродавне димензије возила за одређивање потребне ширине пролаза и потребног

заштитног простора за паркирање ....................................................................................................... 4

1.5. Улично паркирање .................................................................................................................... 6

1.6. ЗАДАТАК .................................................................................................................................. 7

2. АУТОБУСКЕ СТАНИЦЕ ............................................................................................................. 8

2.1. Основне технолошке целине аутобуске станице .................................................................... 8

2.2. Типови аутобуских станица ..................................................................................................... 8

2.3. Принцип размештаја аутобуских станица .............................................................................. 9

2.4. Елементи аутобуских станица и њихово просторно димензионисање ................................ 9

2.5. Аутобуски простор (перони) .................................................................................................. 10

2.6. Технолошки процес опслуживања ......................................................................................... 11

2.7. ЗАДАТАК ................................................................................................................................ 12

3. СЕРВИСНЕ СТАНИЦЕ .............................................................................................................. 13

3.1. Појам сервиса и подела ........................................................................................................... 13

3.2. Системи и технолошки процес опслуживања ...................................................................... 13

3.3. Сервисне радионице ................................................................................................................ 14

3.4. Одређивање капацитета паркиралишта за ванулично паркирање ...................................... 14

3.5. Организација паркиралишта за ванулично паркирање ........................................................ 14

3.6. ЗАДАТАК ................................................................................................................................ 15

4. РАДНА МЕСТА .......................................................................................................................... 17

4.1. Избор и уређење радног места ............................................................................................... 17

4.2. Врсте радних места ................................................................................................................. 17

4.2.1. Канали .................................................................................................................................. 17

4.2.2. Дизалице ............................................................................................................................... 19

4.2.3. Рампе за моторна возила и остала радна места ................................................................ 20

4.3. ЗАДАТАК ................................................................................................................................ 20


3

1. ПРОБЛЕМИ ПАРКИРАЊА АУТОМОБИЛА И НАЧИН

РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА ПАРКИРАЊА

Проблем паркирања: пораст животног стандарда становника, тежња за што већом

покретљивошћу, самосталношћу и удобношћу изазвало је све већу потребу за

коришћењем индивидуалних возила, а порастом броја аутомобила стварају се проблеми

расположивог простора за смештај возила.

Проблем паркирања настао је пре свега због:

- пораста градова;

- повећања броја моторних возила;

- не припремљености градова за прихват возила;

- пораста стандарда становника.

Parkiranje na ulici uz ivičnjak je glavni problem u većini gradova jer vozači najviše parkiraju

na ulici iako u blizini postoji parkiranje van ulice. Ovaj problem naročit preovlađuje u manjim

gradovima (npr. u malim gradovima od ukupnog raspoloživog prostora za parkiranje 88% se

nalazi na ulici, a u velikim 16%).

1.1. Карактеристике паркирања

За правилно решавање проблема паркирања потребно је проучити карактеристике

паркирања који ближе одређују проблем паркирања.

Те карактеристике су:

- узрок - разлог доласка у посматрано подручје града;

- концентрација - број возила паркираних на некој површини у граду у неком периоду;

- трајност паркирања - време задржавања на ПМ;

- обрт паркирања - број корисника подељен са бројем ПМ у неком посматраном

временском интервалу;

- површина за паркирање возила;

- пешачење.

1.2. Начин решавања проблема паркирања

У центрима градова постоје велики захтеви за паркирањем тако да се расположива

места морају што боље искористити. Уводи се ограничење времена паркирања и тако

се постиже да је простор за паркирање на располагању већем броју корисника.

Уводе се зоне:

- где је паркирање забрањено;

- где је паркирање делимично допуштено;

- где је паркирање временски ограничено;

- и пешачке зоне.

Зависно од захтева за паркирањем и интензитета у саобраћају могу се уводити и

различите мере, нпр. забрана паркирања у време одређених сати или забрана паркирања

на једној страни улице.

Увођење неког режима паркирања тј. забране паркирања и заустављања мора бити

засновано на студијама и саобраћајним истраживањима.

Увођењем режима паркирања не само да се задовољавају захтеви за паркирањем већ се

и смањује број саобраћајних незгода и повећава брзина возила у саобраћајном току.

Временски ограничено паркирање:

- проблем паркирања се јавља пре свега, јер су захтеви за паркирањем већи од

расположивог простора;

- паркинг места су приступачна већем броју корисника.

Трајност задржавања на паркинг месту се смањује како се иде ка центру града.


4

Контрола времена задржавања:

- паркинг часовници;

- наплата уз помоћ картице (постоји и електронска картица);

- наплата уз помоћ људи;

- наплата путем СМС-а.

Паркирање може бити:

- улично;

- ванулично;

- блоковско;

- паркинг гараже.

1.3. Универзално паркинг место

Димензије места за паркирање су у директној зависности од габаритних димензија и

полупречника окретања возила. Наведене величине су различите за свако возило,

зависно како од марке возила, тако и од концепције изградње.

Слика: меродавне димензије возила

Велике разлике у димензијама возила намећу потребу да се као меродавно пројектно

возило за паркирање усвоји фиктивни тип који својим контурним димензијама

репрезентује најмање 85% састава возног парка.

1.4. Меродавне димензије возила за одређивање потребне ширине

пролаза и потребног заштитног простора за паркирање

Величина овог простора зависи од радијуса, габаритних димензија возила, начина и

угла паркирања и заштитних зона у стању кретања и мировања возила. Ширина пролаза

треба да има такву величину која обезбеђује неометан улазак и излазак са паркинг

места уз најмање могуће маневрисање возилом. Ширина пролаза се може одредити

графичким и аналитичким путем.

Аналитичка метода одређивања ширине пролаза за возила заснива се на претпоставци

да се сви точкови возила крећу по кружним луковима, описаним из једног центра, а

приликом окретања возила користи се стални угао скретања предњих точкова. Пошто

се до резултата долази сложеним израчунавањем формула и њиховом гломазношћу, ова

метода је често занемаривана.

Може се сматрати да обе методе дају задовољавајуће резултате који се могу употребити

при пројектовању простора за паркирање возила.


5

Слика: меродавне димензије возила

Наведене димензије просторног габарита представљају полазни геометријски стандард

у пројектовању паркиралишта. При њиховом коришћењу треба водити рачуна о

слиједећем:

- ширина (Бп = 2,25 м) је минимална мјера која је произашла из увета маневрисања

возила и потребе за отварањем врата. Ова мера повлачи за собом одређену ширину

приступне стазе и може се сматрати стандардом за паркиралишта на отвореном

простору и дуготрајно паркирање. Међутим, код јавних паркинг - гаража са већим

коефицијентом измјене препоручљиво је да се за нормалну ширину паркинг модула

сматра Бп = 2,50 м.

- дужина (Лп = 5,00 м) је нормална мера која у свим уветима обезбеђује довољан

простор за највећи број европских типова путничких возила. Код отворених

паркиралишта намењених дуготрајном паркирању дужина паркинг модула се може

смањити на Лп =4,50 м.

- висина (Хп = 2,10 м) је одређена из пјешачких размјера што је значајно код гаражних

објеката. Она представља висину слободног профила у коме се не смије налазити

никаква физичка препрека.

За улазак или излазак из возила када се оно налази на паркинг месту, потребно је

обезбедити довољно простора. Заштитни простор је потребан ради неометаног и

олакшаног паркирања. Разликује се заштитни простор око возила у стању мировања и

кретања (сл. 1).


6

1.5. Улично паркирање

Највећи број свих паркирања у граду се обавља на улицама. Паркирање на улици

омогућава најближи контакт са објектом који је циљ путовања и због тога га нарочито

користе они који се краткотрајно задржавају.

Улице пре свега служе за саобраћај, па паркирана возила представљају сметњу.

Паркирана возила су узрочници смањеног капацитета улица и појаве честих застоја у

саобраћају. Могу бити и узрочници саобраћајних незгода. Паркирана возила повећавају

трошкове експлоатације, повећавају емисију штетних издувних гасова. То све има за

последицу погоршање еколошких услова становања.

Постоји опасност код напуштања паркинг места, код отварања врата. Паркирана возила

смањује угао видљивости на раскрсници. Постоји тежња да се паркирање на улици

ограничи, а понегде забрани. Забрањује се код утоварно - истоварних зона, улаза у

хотеле, простора за ватрогасне хидранте, колске улазе, пешачке прелазе.

Корисници паркирања на улици:

- индивидуална возила;

- такси возила;

- теретна возила;

- аутобуси.

У урбанистичком планирању потребе за паркиралишним површинама процјењују се у

зависности од степена атракције градских садржаја и стања система јавног градског

саобраћаја, уз истовремено сагледавање могућности простора. У том погледу полазне

инструкције могу се добити из норматива гдје се број паркинг – места прописује

сразмерно врсти и интензитету урбанистичких садржаја.

Основни недостатак који изазива паркирање на улици је смањење капацитета

саобраћајница због чега често настају загушења у саобраћају.


7

Поред смањења капацитета, паркирање возила уз ивичњак смањује брзину кретања

возила, утиче на повећање трошкова експлоатације, као и на честе застоје у саобраћају.

Опасност нарочито постоји код напуштања паркинг места при отварању врата, па код

неправилно паркираних возила која често затварају угао видљивости на раскрсници, а

нарочито су угрожени пешаци који се провлаче између паркираних возила као и деца.

Зато је потребно укинути паркирање на улици.

1.6. ЗАДАТАК

За путнички аутомобил марке ауди 80 одредити димензионе карактеристике, а затим

графичко конструктивним путем утврдити величину паркинг места применом косог

под углом од 45о паркирања ходом уназад.

Formula kojom se izračunava površina za parkiranje vozila je:

gde je:

− L dužina vozila,

− B širina vozila,

− c prostor između vozila i unutrašnjeg dela mesta za parkiranje,

− a prostor za ulazak ili izlazak iz vozila,

− D širina prolaza,

− α ugao parkiranja.

Путнички аутомобил марке Ауди 80 има следеће димензије:

- Дужина L=4,41

- Ширина B=1,68

- c=0,2

- a=0,5

- Ширина пролаза D=3

- Угао паркирања α=45

( ) ( )

S=19,42 m2/voz


8

2. АУТОБУСКЕ СТАНИЦЕ

Аутобуске станице суд сместа са којих почињу и на којим се завршавају линије

градских, приградских и међуградских превоза путника.

Улога аутобуске станице је да опслужује путнике и превознике у појединим фазама

путовања. Циљ изградње аутобуске станице је да се на једном месту понуди

организована и квалитетна услуга корисницима аутобуске станице.

Корисници аутобуске станице: путници у доласку, путници у одласку, путници у

транзиту, пратиоци, посетиоци, запослени на аутобуској станици и особље аутобуса.

Захтеви корисника аутобуске станице се могу поделити на основне и пратеће:

Основни захтеви су:

- пријем и отпрема путника, пратилаца и посетилаца који долазе односно одлазе са

станичног простора пешке, возилима јавног масовног превоза, путничким возилима и

таксијем;

- куповина карата, резервација карата, информације, чување пртљага, краткотрајно и

дуготрајно задржавање и коришћење тоалета;

- укрцавање и искрцавање путника и пртљага у аутобус и из аутобуса.

Пратећи захтеви су:

- угоститељске услуге;

- услуге у продавницама;

- остале услуге;

- забава;

- хигијена.

2.1. Основне технолошке целине аутобуске станице

Да би се задовољиле све потребе корисника аутобуске станице она мора поседовати одређене

технолошке целине. Те целине можемо поделити у три дела:

- Станични предпростор

- Станична зграда и

- Аутобуски простор

Станични предпростор Подразумева групу садржаја аутобуске станице који омогућавају њено

нормално функционисање и повезивање са градским ткивом, као и обављање сервисних

услуга.

Станична зграда има основну улога да обезбеди потребне услове за нормалну организацију

линијског аутобуског саобраћаја. Станична зграда треба да осигура пријем и отпрему аутобуса,

прихват и отпрему путника, информисање путника о кретању аутобуса, одмор и освежење

путника и возног особља, контролу кретања аутобуса, безбедност и уредност саобраћаја, а што

побољшава квалитет превоза и стимулише кориснике на повећање броја путника и путовања.

Аутобуски простор: потребно је обезбедити простор за искрцавање и укрцавање путника и

пртљага.

Перони су места где се обавља контакт између путника и аутобуса као и контакт између

аутобуса и аутобуске станице. Постоје: перони за полазак и перони за долазак као и простор за

паркирање, прање, одржавање аутобуса

2.2. Типови аутобуских станица

Аутобуске станице могу бити чеоне и пролазне. Код чеоних аутобуских станица

аутобуси долазе уз ивицу стајалишта. Распоред перона је управан или кос у односу на

зграду. овај начин пружа могућност путницима да непосредно приђу стајалишту уз

велику безбедност.

Пролазне станице су већих капацитета. Оне имају велику пропусну моћ. Аутобуси

долазе једним, а одлазе другим путем. Стајалишта могу бити коса и паралелна у односу


9

на зграду. Њихов недостатак је укрштање путева путника и аутобуса па је због тога

потребно градити подземне и надземне пролазе.

2.3. Принцип размештаја аутобуских станица

Постављање аутобуске станице је важан елемент, јер од тога зависи мање или више

накнадно кретање до циља путовања неким од видова градског превоза или пешке као и

конфор путника. То је нарочито важно у малим градовима где не постоји неки други

вид превоза до и од станице. Локација аутобуске станице зависи од: величине града,

типа аутобуске станице, основних токова кретања путника до и од аутобуске станице,

развијености ЈГП, мреже градских саобраћајница.

Аутобуски саобраћај представља јединствен вид ванградског превоза, који може у

потпуности да задовољи потребе највећег броја путника, довозећи их у део града

одакле они могу најлакше доћи до свога циља.

Основни захтјеви путника од путничког простора су:

1 – Време путовања је један од значајних параметара и путник се радо одлучује за

превоз који има краће путање од извора до циља путовања.

2 – Са учесталим превозом омогућава се коришћење већем броју корисника који се

појављују у различитом времену што путницима пружа већу сигурност и поузданост.

3 – Поуздан превоз за путника значи сигурност у погледу безбедности, учесталости и

тачност превоза.

4 – Превозно средство које пружа већи конфор је привлачније за путника,

5 – Значајан параметар је и време пешачења до аутобуске станице или стајалишта, као и

до циља.

6 – Преседање значи обавезно продужење путовања и смањење комфора,

7 – Цена има значајну улогу у опредељењу за вид превоза.

Смештај аутобуске станице у центар или близу центра смањује потребе за пратећим

садржајима у станици, јер разне услуге и други садржаји се већ налазе у непосредној

близини станице и готово све линије ЈГП пролазе кроз центар, што значи да не треба

посебно организовати превоз до станице па то чини уштеду.

Смештај приградских аутобуских станица треба обавити што ближе центру, али у

неким случајевима има оправдања и смештај на периферији града. За смештај

приградске аутобуске станице мора да се зна сврха доласка већине у град. Разлог

одласка у град је претежно ради посла и школе, одлазак на пијацу, дом здравља, према

томе приградску аутобуску станицу треба сместити у близини места гдје већина

путника одлази ради задовољења својих потреба. На овај начин брже се долази до циља

путовања што одговара већини путника

2.4. Елементи аутобуских станица и њихово просторно

димензионисање

Основни садржаји стани•не зграде су:

1. Просторије намењене потребама путника,

2. просторије намењене потребама станичне зграде и возног особља,

3. сервисни део.

Да бисмо димензионисали простор намењен потребама путника веома битан је и

постотак путника у најоптерећенијем часу у односу на поједине просторе:

- у улазном холу

- у чекаоницама

- у ресторанима

- у осталим просторијама


10

Улазни хол процентуално треба да има највећу површину у односу на све остале

садржаје станичне зграде. За њега су везани сви остали садржаји које користе путници

при повећању њиховог личног конфора. Под овим садржајима се подразумева

билетарница, гардероба, информације, чекаонице, ресторан, итд.

Лоциран је између станичног трга и платформе за прихват и отпрему путника, са

којима мора имати максимално непосредну физичку, а пожељно је и визуелну везу.

Чекаоница треба да има директну везу са перонима. Чекаоницом се користи 15%

путника у одласку, уз максималан боравак од 30 минута.

Овај простор за путнике најбоље је интегрисати са угоститељским и услужним

садржајима ради вишег степена њихове искоришћености.

Билетарнице су путничке благајне које треба предвидети окренуте према простору

хола, са десне стране од главног улаза у објекат или чеоно у односу на главни правац

кретања путника и дати им лако уочљиво и приступачно место.

Број шалтера одређује се као постотак од укупног броја одлазећих путника и износи

60%-70% у вршном часу.

Рачуна се да је за издавање једне карте потребно приближно 30 секунди, што значи да

током једног сата, један шалтер може опслужити 240 путника. Према томе, број

потребних шалтера рачуна се према формули:

Н = п x 60% / 240 Н – број потребних шалтера п – број путника у вршном сату

(По шалтеру фронт износи 1.50 – 2.00 м за прилаз путника).

Информације и обавештења – Путницима се информације могу саопштавати аудио и

визуелним средствима. Саопштавање аудио средствима може се вршити путем разгласа

или усменим путем, на за то одговарајућем шалтеру. Информације се могу

организовати и слободно у простору, у виду информационог пулта. Број радних места

за пултом информација одређује се на основу статистичког податка да 20% путника у

одласку користи услуге службе информисања, те да задржавање путника пред

шалтером ове службе траје у просјеку 1 минут. На основу овога број шалтера одређује

се према формули:

Н = п x 20% / 60 Н – број потребних шалтера п – број путника у вршном сату

Гардероба – При лоцирању овог простора треба водити рачуна да буде приступачна

како при доласку тако и при одласку путника. За ручни пртљаг треба предвидети

гардеробу са пултом за пријем и издавање пртљага, а могуће је, уколико се покаже

рационалнијим поставити касете за самопослуживање. Гардеробу користи 25% путника

уз боравак пртљага од 12 сати.

Угоститељски садржаји:

Ресторан – користи 20% путника површина по госту – путнику је 1.20 м2

Уз ресторан је потребно предвидети:

1) Кухињу са свом пратећом технологијом,

2) магацин,

3) санитарије за запослено особље,

4) гардеробу за особље кухиње,

5) гардеробу за конобаре,

6) гардеробу за госте,

7) санитарни блок за госте.

2.5. Аутобуски простор (перони)

Постоје различити облици перона. Избор перона зависи од расположивог простора,

сврхе перона (одлазак, долазак), безбедности путника, положаја зграде аутобуске

станице.

Перони могу бити: праволинијски, тестерасти, зупчасти и чешљасти.


11

Праволинијски тип перона је погодан за организацију перона у доласку због лаког

приласка. Ретко се примењују као перони за одлазак јер је потребна велика дужина за

смештај једног перона. Овај тип перона омогућава погодно укрцавање и искрцавање

путника, а није погодан за пртљаг са друге стране јер се силази на коловоз где се крећу

аутобуси. Одлазак и долазак на перон је ходом унапред.

Тестерасти тип перона се претежно употребљавају за пероне у одласку јер захтевају

знатно мању дужину за смештај једног перона. Улазак на перон се обавља вожњом

унапред а излазак ходом уназад. Овај тип перона омогућава безбедан улазак путника на

предња врата, али улаз на задња врата и прилазак пртљажнику захтева силазак на

коловоз чиме се смањује безбедност путника. Смјештај оваквог типа перона захтева

најмању дужину, па се из тог разлога ови перони најчешће употребљавају. Релативно је

потребан велики простор за маневрисање и смештај аутобуса што је недостатак код

аутобуских станица које располажу са мало простора.

Зупчасти перони се употребљавају тамо где нема услова за смештај перона под углом,

већ се перони постављају под правим углом у односу на смер кретања аутобуса. Овако

је могуће смјестити више аутобуса по дужини али треба више простора за

маневрисање.

Чешљасти тип перона за разлику од зупчастог обухвата аутобус са свих страна што

омогућује максималну безбедност путника.

2.6. Технолошки процес опслуживања

Zadatak i cilj pravilne tehničke eksploatacije motomog vozila je da se organizuje ekonomično

i pouzdano korišćenje motornog vozila kao i pravilno i što bolje iskorišćenje raspoloživih

kapaciteta (što veće eksploatacione i putne brzine, što više auto-dana rada, što više prevezenih

putnika i km).

Racionalna organizacija eksploatacije motornih vozila buhvata:

− organizaciju rada voznog parka

− tehničko održavanje i opravke

− tehniku snabdijevanja vozila gorivom, mazivom, rezervnimdijelovima, gumama i

drugim materijalima

Редовно техничко опслуживање састоји се од низа радњи превентивног карактера које

су прописане у упутству произвођача за сваки тип возила и то:

- нултог сервисног техничког опслуживања,

- свакодневног опслуживања,

- првог сервисног техничког опслуживања (прегледа),

- другог сервисног техничког опслуживања (прегледа),

- редовног техничког опслуживања (прегледа),

- техничког прегледа.

Нулто сервисно техничко опслуживање обавља продавац, и то на новом возилу, а

обавља углавном следеће радове:

- деконзервацију, прање и чишћење возила, контролу нивоа течности за кочење и

хлађење, контролу уља у погонском агрегату, мењачком преноснику и погонском

мосту, контролу исправности свјетлосно – сигналне опреме, рада мотора, система за

управљање, кочење, проверу комплетности обавезних диелова и алата возила.

- Свакодневно опслуживање обухвата општу контролу уређаја система који обезбеђују

безбједност кретања (свјетлосно – сигнална опрема и уређаји, систем за управљање и

кочење, исправност рада брисача, подешеност огледала, постојање обавезне опреме

итд.), нивоа мазива, горива течности за хлађење, видљивости итд.


12

2.7. ЗАДАТАК

За аутобус марке ISUZU Roybus C приказати димензионе карактеристике потребне за

одређивање паркинг места, а затим графички конструктивним путем утврдити

величину паркинг места применом паралелног паркирања ходом уназад ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ (мм)

Дужина 6998

Ширина 2200

Висина 2904

Међуосовинско растојање 3365

Предњи препуст 1468

Задњи препуст 2165

Траг предњих точкова 1758

Траг задњих точкова 1525

Унутрашња висина путничког простора 1870

Formula kojom se izračunava površina za parkiranje vozila je:

gde je:

− L dužina vozila, = 6,998

− B širina vozila, = 2,2

− c prostor između vozila i unutrašnjeg dela mesta za parkiranje, = 0,5

− a prostor za ulazak ili izlazak iz vozila, = 1

− D širina prolaza, = 7

− α ugao parkiranja. =0

( )( ) S=24 m

2/voz


13

3. СЕРВИСНЕ СТАНИЦЕ

3.1. Појам сервиса и подела

Сервисне станице су објекти који служе да се у њима обављају одржавање и оправка

моторних возила. Критеријуми којих се треба придржавати при размештају сервисних

станица су следећи:

1. Треба оставити простор око објекта за будућа проширења,

2. Возила која чекају на посао и готова возила налазе се ван објекта на паркиралишту,

3. Обезбедити простор за чекање возила ради пријема на поједине интервенције,

4. Кретање возила по локацији да буде једносмјерно без пресечних тачака,

5. Обезбедити минималне димензије једног радног места возила (РМВ), паркинг места

возила (ПМВ), и радног места радника (РМР).

Сервисна станица би могла начелно да обухвати следеће елементе:

1. продавница нових возила;

2. пријем возила на оправку;

3. објеката за одржавање и оправку возила;

4. објеката лимарско- фарбарских радова;

5. паркиралиште примљених и готових возила;

6. објекат дораде половних возила;

7. изложба половних возила.

У зависности од локације, распоред елемената сервисне станице може бити:

1. делимично одвојено;

2. скупљено или

3. потпуно раздвојено.

Предност објеката који су скупљени на једном месту је јефтинија изградња, мањи

трошкови увођења електро и водоводне инсталације, и пребацивање возила из једног у

друго одељење се обавља уз најкраће вријеме.

3.2. Системи и технолошки процес опслуживања

Техничко одржавање мора да обезбеди спремност возила за рад и рационално

коришћење у транспортном процесу. При томе треба да се обезбеди што је могуће већа

производност рада у сервису, уз најмање трошкове и најбоље искоришћење

расположиве опреме, прибора, алата и људи.

Под начином организације подразумевају се избор, организација и размештај радних

места возила. Од начина организације умногоме зависи целокупан рад сервиса. Сав рад

у сервису може бити организован на: - универзалним местима;

- линијским местима и

- мешовитим местима.

Универзална места:Карактеристика ових радних места је то што време стајања на

једном радном месту нема утицаја на време стајања возила на осталим радним местима,

односно радна места су независна једно од другог. На овим радним местима могу да се

обављају различити послови, без обзира на трајност и у томе и јесте њихова предност.

Међутим, уколико у технолошком процесу постоји захтев за померањем возила са

једног на друго радно место, неопходно је обављати маневрисање возилом што се може

сматрати недостатком у оваквом случају.

Организација универзалних радних места може бити:

- свако радно место са посебним улазом

- радна места са заједничким улазом


14

- излазом,

- непролазна радна места и

- пролазна радна места

Радна места са посебним улазом имају ту предност што се ширина пролаза односно

простор за маневрисање налази на отвореном простору чиме се штеди у инвестицијама.

Овакав начин организације примењује се углавном у сервисима мањег капацитета.

За сервисе у којима постоји потреба организовања већег броја радних места то се

постиже заједничким улазом – излазом.

Тамо где постоји потреба за пролазним радним местима, а то је чест случај код возила

која вуку приколицу, организују се таква места где је кретање само ходом унапред.

Линијска места:Овај начин подразумева непрекидност у раду и једнако задржавање

возила на сваком радном месту. Овакав начин рада примењује се у фабрикама

аутомобила, а веома ретко као метод рада у сервисима.

Норме рада на појединим операцијама по линијском начину рада морају се строго

поштовати. Свака измена норми времена изазива застој на линији, а то значи

непотребно стајање и на другим радним местима. Овакав начин рада подразумева

специјализацију радника за појединачне операције добру и правовремену снабдевеност

деловима и специјалне алате.

Мешовита места: Мешовита радна места могу се наћи у оквиру неке радне организације

која се бави транспортом. Тако дневна нега возила (нарочито код возила где је битна

хигијена, а то су возила градског превоза) може бити организована по линијским

радним местима, док остала радна места могу бити универзална.

3.3. Сервисне радионице

Ове радионице имају задатак да омогуће техничко опслуживање и оправку возила.

Основни услови који треба да буду испуњени код пројектовања сервиса су:

универзалност, приступачност и положај у односу на територију града.

Величина сервиса зависи од броја возила које опслужује. Мањи сервиси се лоцирају на

отвореним путевима у близини пумпне станице. Служе за прање, подмазивање и

контроле на возилима. То су такозване путне станице. Савремене радионице морају

имати специјализоване радионице са одговарајућом опремом за следећа одељења:

демонтажно-монтажно, моторно, за испитивање мотора на пробном столу, за пумпе

високог притиска, акумулаторско, браварско, лимарско, фарбарско, машинско,

аутоелектричарско, тапетарско, вулканизерско, столарско и за реглажу.

3.4. Одређивање капацитета паркиралишта за ванулично

паркирање

У последње време улично паркирање се све више ограничава. Предност вануличног

паркирања је што ослобађа улице од паркираних возила.

Ванулично паркирање можемо поделити на:

- ванулично паркирање према намени;

- ванулично паркирање према локацији.

Број места на паркиралишту може се одредити на два начина

3.5. Организација паркиралишта за ванулично паркирање

Организација паркиралишта је начин размештања паркинг места и саобраћајно решење

у оквиру тог простора. Расположив простор треба на најбољи начин да се искористи за


15

што већи број ПМ. Тако да можемо говорити о следећим начинима организовања

вануличног паркирања:

Паркирање у виду плочица:

- угао од 90˚;

- најбоље искоришћење;

- једносмерно и двосмерно кретање.

Паркирање у виду паркета:

- угао мањи од 90;

- једносмерно кретање са супротним смером кретања у два суседна пролаза;

- брзо се налази слободно паркинг место.

Паркирање у виду рибље кости:

- за угао од 45˚;

- исти смер кретања у пролазима;

- дуже се тражи слободно паркинг место.

Потребно је обезбедити:

- кружно кретање;

- једносмерно кретање;

- обележавање начина кретања на паркиралишту

3.6. ЗАДАТАК

За потребе сервисне станице одредити површину паркинг простора за 90 путничких

возила димензија (фиктивног типа) одређивање потребне ширине пролаза и заштитног

простора применом методе под углом од 60о паркирања за улаз на паркинг место ходом

унапред графички конструктивном методом.

Прво ћемо одредити ширину пролаза по формули:

D = R + Z - sinα[(r-a)ctgα]+√[(r-m)2-(r-a)

2]=4м

− R спољни полупречник окретања,

− Z заштитна зона,

− D ширина пролаза,

− α угао паркирања.

Формула којом се израчунава површина за паркирање возила је:

где је:

− L дужина возила,

− B ширина возила,

− c простор између возила и унутрашњег дела места за паркирање,

− a простор за улазак или излазак из возила,



Путнички аутомобил фиктивног типа који задовољава 85% путничких аутомобила има

следеће димензије:


16



- c=0,2

- a=0,5

- Ширина пролаза за α=60о D=4


( ) ( )

S=19,24 m2/voz

Пошто је површина једног паркинг места 19,24 m2/voz, за потребе сервисне станице

потребан је паркинг површине 1731,6 m2 да би могао примити 90 путничких

аутомобила


17

4. РАДНА МЕСТА

Правилна организација радног места представља основни фактор повећања

продуктивности рада и побољшања квалитета техничког опслуживања.

Организација радног места обухвата: уређење радног места, прибор и алат, као и

упутства за извршење радних операција.

Радно место мора да обезбеди редован и истовремен рад на возилу одозго, са

стране и одоздо јер се не тај начин постиже минималан утрошак времена за

обављање појединих операција при опслуживању.

4.1. Избор и уређење радног места

Добар рад радника умногоме зависи од уређења радног места. Не може да се дозволи

неудобан положај радника при обављању рада на возилу, што је посебно проблем кад

се ради испод возила. Потребно је уз помоћ познатих уређаја обезбедити сигуран и

погодан прилаз возилу са доње стране.

Критеријуми при избору начина уређаја и опреме радног места су:

- најмања потребна површина,

- могућност истовременог рада ( могућност истовременог рада одозго, са стране и

одоздо),

- проста конструкција,

- поузданости конструкције - дуготрајност, стабилност и безбедност,

- брзина употребе - најмање време потребно за постављање возила,

- удобност рада,

- универзалност – могућност да разни типови возила користе исто радно место.

Организација радног места мора да се заснива на технолошком пројекту који

дефинише, у зависности од врсте и типа возила, између осталог и уређења радног

места.

4.2. Врсте радних места

4.2.1. Канали

Како је знатан дио уређаја и механизама моторних возила (око 50%) приступачан само са

доње стране, да би се постигла што боља прегледност, удобнији положај радника, као и

квалитетнији рад, неопходно је омогућити приступ возилу и са доње стране. Ово се

остварује или подизањем возила изнад равни пода просторије за рад помоћу дизалица, или

спуштањем пода равног мјеста гдје стоји радник као што је случај код канала.

Канали могу да се изводе на више начина. На слици 2.1 приказане су следеће врсте канала:

- изловани (појединачни),

- са ровом,

- непролазни и пролазни (са ровом),

- уски и широки,

- међуосни и бочни,

- са издизањем точкова или моста,

- специјални.


18

Изоловани (појединачни) канали израђују се у поду у облику правоугаоних јама са

степеницама.

Канали са ровом имају слободну чеону страну и спојени су са једним попречним ровом, који

обично има са обје стране степениште. Ради безбеднијег вођења возила при кретању дуж

канала, постављају се са обје стране канала уздигнути ободи, који се на његовом челу

стапају у клин.

Пролазни канали са ровом имају покривен ров, како би се омогућило прелажење возила преко

таквог рова, а намењени су за обављање радова техничког опслуживања са краткотрајним

бављењем возила на радном мјесту, као и за опслуживање већег броја

возила у једној смени.


19

Специјални широки канали. На овакве канале возило наилази на нарочитим колицима (2),

која се крећу по шинама (1) положеним по средини канала цјелом дужином. Подизање

возила на колица остварују се аутоматски навозом возила на канал. Шине испред канала

упуштене су у под (3). Основна преимућства оваквих, широких канала су врло добар

приступ до свих система возила, као и могућност обављање радова са свих страна возила.

4.2.2. Дизалице

Дизалице омогућавају подизање возила изнад нивоа пода, ради што удобнијег положаја

радника који опслужује возило. Дизалице могу бити стациониране, покретне и преносне.

Према типу механизма за подизање, дизалице могу бити:

- механичке, хидрауличне и ваздушно – хидрауличне,

а према погону:

- ручне и електричне.

Према месту уградње, дизалице могу бити: подне и каналне.

Данас се највише користе хидрауличне и електромеханичке дизалице. Механичке

дизалице се у савременим сервисима ређе употребљавају. Свака дизалица има

декларисану носивост, која се мора поштовати.

Ваздушно – хидрауличне дизалице могу бити једноцилиндричне и вишецилиндричне.

Цилиндар хидрауличне дизалице подиже возило под дејством притиска уља који

остварује уљна пумпа, а цилиндар ваздушно – хидрауличне дизалице под дејством


20

притиска уља који остварује сабијени ваздух. Један од недостатака хидрауличних и

ваздушно – хидрауличних дизалица огледа се у немогућности прилаза оним

дијеловима дизалице.

4.2.3. Рампе за моторна возила и остала радна места

Рампе су радна места намењена за прање и подмазивање возила. Због великих

димензија (12-18м) постављају се на отвореном простору. Граде се од дрвета, бетона

или метала. Према конструкцији могу бити пролазне и непролазне. Ова радна места су

једноставне конструкције, јефтине израде, омогућавају рад при дневној светлости и

добри су хигијенски услови. Једина мана ових места је што се не могу користити зими

када има снега.

У остала радна места можемо уврстити места за прање возила која постоје у готово

сваком сервису. Прање може да се обавља на два начина ручно и механички. Осим

прања возила са стране и одозго, неопходно је прати возило и одоздо, нарочито теретна

возила и аутобусе. Постоје најразличитији системи за прање, али основна подела је на

оне код којих се возило креће дуж постављене опреме и на оне где возило стоји, а

опрема се креће.

4.3. ЗАДАТАК

За потребе аутобазе чији возни парк броји 20 теретних возила марке ТАМ 80 5т

одредити:

1. Површину паркинг места за једно возило;

2. Ширину пролаза и ширину заштитног простора применом методе упоредног

паркирања за улаз на паркинг ходом унапред графичко конструктивном методом и

3. Потребну површину за паркирање за задате услове

Прво ћемо одредити ширину пролаза по формули:

D = R + Z - sinα[(r-a)ctgα]+√[(r-m)2-(r-a)

2]=6м

− R спољни полупречник окретања,

− Z заштитна зона,



Формула којом се израчунава површина за паркирање возила је:

где је:

− L дужина возила,

− B ширина возила,

− c простор између возила и унутрашњег дела места за паркирање,

− a простор за улазак или излазак из возила,




21

Теретно возило марке ТАМ 80 има следеће димензије:



- c=0,5

- a=1

- Ширина пролаза за α=90о D=6


( ) ( )

S=24,31 m2/voz

Потребна површина за паркирање једног возила ТАМ 80 са пролазом и заштитним

простором је 24,31 m2/voz, за 20 таквих теретних возила потребно нам је 486,16 m

2

Documents

76515339 Maturski Garaze Servisi Parkiralista