Медицинска школа, ДобојПоп Љубе 103

Матурски рад

Предмет: Орална хирургијаТема: Анатомија у предјелу лица и вилице

Име и презиме: Ментор:Јелена Костандиновић Биљана Кандић

Јунски испитни рок

Усна шупљина ( cavum oris )

Усна шупљина ( cavum oris ) Усна шупљина представља почетни део система за варење, који служи за жвакање, гутање, фонацију. Овој шупљини обложеном слузокожом, припајају се органи који учествују у првој фази варења – зуби, пљувачне жлезде и језик. Зидови усне дупље граде: спреад – горња усна ( labium superius ) И доња усна ( labium inferius ), са стране – образи ( buc-ca-ae ), горе – тврдо непце ( palatum durum ) и меко непце ( palatum mollae ); доле – мишићи пода усне дупље (стилохоидни – stylohyoideus, виличнопојединачни– mylohoideus, брадно-подјезични – m. geniohyoideus ) са језиком ( lingua ) И пођезичним пределом усне дупље ( region sublingualis ) који је покривен доњој страном покретног дела језика.

Алвеоларним наставцима ( processus alveolaris ) горње вилице и алвеоларним делом ( pars alveolaris ) доње вилице, као И одговарајућим зубним луковима ( arcus dentalis superior et inferior ) , усна супљина је подељена на предворје усне дупље ( vestibulum oris ) и праву усну дупљу ( cavum oris propium ).

Тем усне дупље ( vestibulum oris ) Трем усне дупље ограницен је спреда уснама и образима, а позади зубима и деснима.Горња поврсина трема ( forinx vestibuli superior ) и доња површина (forinx vestibuli inferior ) имју облик свода,дуз којих слузокоза образа и усана прелази на десни алвеоларних гребенова.Средина слузокозе горње усне спојена је слзокозним набором ( frenulum labii superioris ) са деснима. Слузокоза образа у пределу горњих премолара и молара спојена је са деснима слузокозним везама ( plicae buccales premolares et molares ). Предворје усне дупље у дисталном делу изнад и иза tubera maxillae заврсава се на просирењем ( recessus zygomaticoalveolaris ). На слузокози иза tubera maxilae и крускастог испупцења ( tubericlum madndibulae ) на крају доњег безубог гребена види се при отвореним устима криласто – вилицни набор ( plica pterygomandibularis ).У трему доње вилице између слузокозе доње усне и десни постоји слузокозни набор ( frenulum labii inferioris ). Слузокоза образа у

пределу премолара спојена је са деснима слузокозним наборима ( plicae buccales inferiores ).

Gornja vilica ( maxilla )

Горња вилица је парна,непокретна кост која чини основу предњег горњег дела лица. Састоји се од : тела ( corpus maxillae )и четири наставка– чеони ( processus frontalis ), јабучни ( processus zygomaticus ), непчани ( processus palatinus ) и зубни ( procesus alveolaris ) помоцу којих се повезује са суседним костима лица и супротном горњом вилицом.Она је врло богата спонгиозом која је смештена између кортикалне ламеле. На телу горње вилице разликујемо цетири стране : горња или оцна ( facies orbitalis ) , предња ( facies anterior ), унутрашња или носна ( facies nasalis ) и задња ( facies intratempolaris ). У горњој вилици налази се велика супљина вилицни синус ( sinus maxillaris ). Горња или орбитална страна ( facies superior s. orbitalis ) тругласта је и са одговарајућим рубом великога крила клинасте кости ограничава доњу орбиталну пукотину, fissura orbitalis inferior. У зађем спољасњем делу ове стране поциње infraorbitalni жлеб ,sulcus infraorbitalis, koji prema napred prelazi u infraorbitalni kanal, canalis infraorbitalis, koji se na prednjoj strani tela gornje vilice zavrsava infraorbitalnim otvorom. I infraorbitalni kanal je najcesce duzine od 7 – 10 mm. Sadrzaj kanala cine a. v.et n. infraorbitalis.Prednja strana ( facies anterior ) tela gornje vilice udubljena je i u donjem delu se nastavlja alveolarnim nastavkom. Iznad alveolarnih ispupčenja gornjih predkutnjaka, juga aleolaria, nalazi se plitka ocnjacka jama, fossa canina. Prednja strana gornje vilice prema medijalno gradi nosni urez, koji sa istoimenim urezom suprotne strane gradi kruskolik otvor, apertura piriformis. Na donjem rubu kruskolikog otvora nalazi se kostani trn, spina nasalis anterior na kojoj se pripajaju hrskavica pregrade. Unutrasnja ili nosna strana ( facies medialis s. nasalis ) gornje vilice okrenuta je prema nosnoj supljini i u donjem delu prelazi u gornju stranu. Iza čeonog nastavka nalazi se suzna brazda, sulcus lacrimalis, koja sa donjom nosnom skoljkom i suznom kosti gradi suznonosni kanal, preko koga se suze iz oka dreniraju u nos. Iza vilicnoga otvora na prelazu zadnjoj strani tela gornje vilice nalazi

se veliki nepčani žleb, sulcus palatinus major, koji sa odgovarajućom brazdom na nepčanoj kosti gradi veliki nepčani kanal, canalis palatinus major, kroz koji prolaze istoimena arterija i nerv. Zadnja ili podslepoocna strana ( facies posterior s. inratemporalis ) tela gornje vilice ispupčena je i svojim najvecim delom gradi prednji zid podslepočne jame. Na ovom ispupčenju, tubera maxillae, nalazi se 2 -3 mala otvora koji se nazivaju alveolarni otvori, framina alveolaria. Čeoni nastavak ( processus frontalis ) gornje vilice usmeren je prema gore i spaja se sa čeonom kosti. Jabučni ( processus zygomaticus ) gornje vilice spaja se sa jabučnom kosti i gradi čvrsto uporiste na koje se prenos pritisak pri žvakanju. Nepcani nastavak ( procesus palatinus ) gornje vilice je horizontalna, trouglasta kostana ploca koja se odvaja od unutrasnje strane tela gornje vilice duž njene donje ivice. Nepcani nastavci gornje vilice grade 2/3 tvrdog nepca. Na donjem otvoru sjekutićnog kanala, nalazi se sjekutićni otvor, foramen incisivum, koji je oko 10 -15 mm iza osovine centralnih sjekutića pokriven sjekutićnom bradavicom, papila incisiva. Na zadnjem spoljašnjem delu tvrdoga nepca ( koji gradi nepča kost ) nalazi se veliki nepčani otvor, foramen palatinum major. Ovaj otvor se kod odraslih najcesce nalazi unutar od distalne povrsine gornjeg umljaka, u žlebu koji obrazuje zubni nastavak i horizontalni deo tvrdoga nepca, udaljen 2-3 mm od zubnoga nastavka i 5 mm od zadnje ivice tvrdoga nepca. Na donjoj strani nepčanoga nastavka nalazi se i nepčani žlebovi, sulci palatini, kojima prolazi nepčana arterija i istovremeni nerv. Zubni nastavak ( processus alveolaris ) gornje vilice sagrađen je d zubnig jamica, alveoli dentales, koje odvojene međujamičnim pregradama, septa interalveolaria, dok se u samoj zubnoj jami mogu nalaziti međukorene pregrade , septa interradicularia. Na zubnom nastavku, na spoljašnjoj strani, nalazi se zubni grebeni, juga alveolaria.

Алвеоларни наставак горње влице ( processus alveolaris maxillae )

Овај наставак је део горње вилице.Са низом зуба, који је усађен у алвеоларни наставак, образује горњи зубни лук ( arcus dentalis superior ), облик полу елипсе. Налази се на прелазу између непчаног наставка и тела горње вилице.Наставак има унутрашњу, непчану, и спољашњу, букалну, страну. Спољна страна алвеоларнога наставка је

благо валовита. Са букалне strane frontalnih zuba izražavaju se ispupčenja korenova zuba ( juga alveolaria ), која су слабије истакнута код молара. Заједно са зубима југа алвеолариа чине ослонац горњој усни и образима. Губитком свих зуба остаје коштани гребен, који се назива безуби гребе. Доња ивица алвеоларнога наставка чини алвеоларни лук ( arcus alveolaris ) у коме се налазе зубне јамице ( alveoli dentalis ), у којима су смјештени коренови зуба. Алвеоларне јаме су међусобно одвојене коштаним преградама ( septa interalveolaria ), а јамице коренови зуба вишекорених зуба међукореним преградама ( septa interradicularia ). Предњи зуби, сјекутићи и очњаци, имају по једну чашицу левкастог облика, благо спољаштену у мезиодисталном правцу, док су алвеоле предкутњака подељене танким коштаним преградама које достежу обично до половине дубине алвеоле, на вестибуларну и палатиналну алвеолу, односно код кутњака нешто јачим преградама на три мање алвеоле – мезио – букалну, мезио – дисталну и највећу палатиналну. Облик, величина и број алвеоларних чашица у потпуности одговара морфологиј коренова зуба горње вилице.

Непчани наставак горње вилице ( processus palatinus maxillae )

Леви и десни непчани наставак хоризонтални су делови који излазе из тела маџиллае. Те две хоризонталне плоче спајају се у средини формирајући средишни шав ( sutura palatina mediana ), а са хоризонталним деловима непчане кости ( pars horisontalis ossis palatina ) формирају попречни шав ( sutura palatina transversa ).

Тврдо непце ( palatum durum ) гради највећи део крова усне дупље, а саставјен је од свих спојених коштаних делова непчанога свода. Непосредно иза горњих средњих секутића, на средини, налази се назопалатинални ( секутићни ) отвор ( foramen incisivum ).

Кроз тај отвор према непцу излазе назопалатинални живац ( n. nasopalatinus ) и крвни судови. Отвор је покривен папилом

( брадавицом ) фиброзног везивног ткива ( papila incisiva ). У задњем делу непца медијално од трећег молара, обострано се налази велики

непчани отвор ( foramen palatinum maius . Морфолошки облици непчаног свода могу бити различити а најчешће су: а) скоро равни и плитко непце, али осим овога постоји и заобљено непце , б) непце

облика латиничнога слова У, а на њему могу се налазити слабије или

јаче изражена коштана испупчења и в) високо непце у облику латиничнога слова В ( готско непце ). Торус палатинус – је коштано

испупчење обично се налази на средини тврдога непца а може бити и различитих конфигурација. Тврдо непце је прекривено слузокожом,

односно меким ткивом који су у различитим деловима различите дебљине. На средини непчанога свода налази се уздужни непчани

гребен – набор ( raphe palti ), са чије обе стране у предњем делу непца постоји 3 – 4 попречна неправилна набора меког ткива ( rugae ( plikae )

palatinae transversae ). На граници између тврдога и мекога непца налазе се непчане јаме ( fovealae palatinae ), мала удубљена која

одговарају отвореним непчаним жлездама.

Непчана кост ( os palatinum )

Се састоји од двеју хоризонталних и двеју вертикалних плочица које су спојене са задњих храпвимрубом хоризонталних непчаних наставака горње вилице. Рубови хоризонталних наставака непчане кости спајају

се на средини и стварају оштри трн ( spina nasalis posterior ). На задњим рубовима тврдога непца припајају се апонеуроза мекога непца.

Меко непце ( palatum molle )

нтомија мекога непца припада областима у којима се описују мека ткива усне дупље.Меко непце је слузокожно – мишићни део непчанога свода. Четвртастог је облика, а својим предњим делом причвршћено је за ивицу хоризонталнога дела непчне кости. Завршава се задњом ивицом, из које се издваја слузокожно – мишићни продужетак ресице ( uvula )Кад мирује, меко непце је постављено косо надоле према ждрелу. При гутању оно одваја усну од носне дупље и спречава повраћај течности

од хране кроз нос. Прелаз тврдог у меко непце при отвореним устима и изговору гласа "А" формира линију А , која се назива још и линија вибрације. Прелаз тврдог у меко непце, испред А – линије, настаје

линија гутања кроз нос.

Доња вилица ( mandibula )

Доња вилица је непарна кост покретног дела лица. Анатомски доња вилица је једноставније грађе од горње вилице. На њој разликујемо тело и две гране , на чијим завшетцима се налази по два наставка са сваке стране. Тело доње вилице ( corpus mandibulae ) има облик потковице, састоји се из горњег или алвеоларног дела ( ( pars alveolaris ) и доњег или базалног дела ( basis mandibulae ). На телу доње вилице разликују се две стране – спољашња и унутрашња и две ивице горња и доња. Спољашња страна је глатка и у главном равна . Она посеђе следеће елементе. На пределу медијалне линије, се налази вертикални гребен који се на брадном пределу завршава брадним испупчењем ( protuberantia mentalis ). Највиша тачка овога испупчења назива се ( gnathion ), и налази се на средини између горње и доње ивице тела. На доњој ивици базе, лево и десно од средине налазе се две брадне квржице ( tuberculum mentale ). Бочно одовога гребена, а изнад ових испупчења, налази се две плитке и простране јаме ( fossa mentalis ). Изнад брадног испупчења налази се алвеоларни део на коме се, као и у горњој вилици, оцртавају гребени ( juga alveolaria ) гребенови између коренова зуба. У бочном делу, на спољашњој страни, уочава се благо наглашен коси гребен ( linea obliqua ) za koji se pripaja obrazni mišić ( musculus buccinator ). Ova linija se pruža od prednje ivice vilične grane unapred i naniže do bradnog otvora ( foramen mentale ).

Na unutrašnjoj strani tela donje vilice, u predelu medijalne linije, nalazi se oštro ispupčenje – bradne bodje ( spina mantalis ) na kome se obično mogu razlikovati četiri manje kvržice. Na gornje dve pripajaju se geniohlosni mišići ( musculus genioglossus ), levi i desni, a na donje dve geniohioidni mišić ( musculus geniohyoideus ). Koso u nazad i nagore od bradnih bodlji,duz cele unutrašnje strane tela mandibule, pruža se milohoidni greben ( linea mylohyoidea ), na koji se pripaja milohiodni mišić ( musculus mylohyoideus ). Ovaj mišić je od posebnoga značaja jer deli pod usne duplje na dva spratna nivoa. Gornji deo, iznad milohoidnig mišić, čini pod usne duplje, a donji pripada vratu. Iznad milohoidne linije, u nivou srednje trećine, nalazi se udubljenje ( fouea sublingualis ) u kojoj naleže podjezična pljuvačna žlezda. Ispod ove linije, nešto bliže uglu vilice, nalazi se podvilična jama ( fouea submandibularis ) koja odgovara otisku podvilične pljuvačne žlezde.

Telo donje vilice oivčeno je dvema ivicama gornjom i donjom. Gornja ivica čini alveolarni luk ( arcus alveolaris ) u kome su smještene zubne čašice ( alveoli dentales ). One su kao i u gornjoj vilici, odeljene međučašnim pregradama ( septa interdentales, seu interalveolaria ) dok su korenovi višekorenskih zuba – kutnjaka odvojeni međukorenskim pregradam ( septa interradicularia ), koje su niže od predhotnih i dostežu do račvi korenova kutnjaka ( furcatio ). Donja ivica je debela i zaobljena. Na prelazu tela u granu, nalazi se jedan usek ( incisura masseterica ), preko kojeg prelaze arterija i vena lica ( arteria et vena facialis ), što može biti orjentacija da se izbegne povreda ovih krvnih sudova.

Grana donje ivice ( ramus mandibulae ) se uzdiže naviše od njenog spoja sa telom, koji se naziva ugao donje ivice ( angulus mandibulae ). Pravougalnog je oblika i spljoštena od spolja ka unutra. Na njoj se razlikuju spoljašnja i unutrašnja strana i četiri ivice.Na spoljašnjoj,strani u predelu ugla, nalazi se koštana površina ( tuberositas masseterica ) na koji se pripaja maseterični mišić i to njegov površinski deo ( pars superficialis ) dok je deo iznad ovog ravan i blago udubljen pa njemu se pripaja duboki deo ovoga mišića ( pars profunda )

Na unutrašnjoj strani ,simetrično sa spoljnim, nalaze se neravnine ( tuberositas pterygoidea ) za koje se pripaja unutrašnji krilasti pterigoidni mišić ( musculus pterygoideus medialis ). Od vrata vilice ( collm mandibulae ) pruža se naniže i unapred žleb ( sulcus colli mandibulae ) koji se završava otvorom donje vilice ( foramen mandibulae ).

Prednja ivica grane donje vilice pruža se od vrha koronoidnog nastavka ( processus coronoideus ) u gornjem delu konveksna, a u donjem delu konkavna, i nastavlja se duž tela kao već pomenuti kosi greben ( linea obliqua ). Paralelno sa prednjom ivicom ramusa, vertikalno naniže , pruža se sledoočni greben ( crista temporalis ) sve do predela koji se nalazi iza donjeg trećeg molara, gde se račva na dva kraka – unurašnj i spoljašnji ( crus mediale et crus laterale ), koji sa distalnom ivicom alveole trećeg molara grade plitku jamu trouglastoga oblika – zadkutnjački trougao ( trigonum retromolare ) nanutrašnjem kraku ovog trougla pripaja se pterigomandibularna veza ( raphe pterygomandibularis).

Gornja ivica grane donje vilice je izdubljena usekom ( incisura mandibulae ) polumesečnog oblika. Ovaj usek odvaja dva nastavka, prednji koronoidni (

procesus coronoideus ) i zadnji – zglobni ili kondilarni nastavak ( procesus condilaris ). Na koronoidni nastavak pripaja se slepoočni mišić ( musculus temporalis ). z va dela: glve donje vilice ( caput mandibulae ) i vrata ( collum mandibulae ). Donja vilica je gradjena od kompaktne koja je raspoređena spolja, dok se u unutrašnjosti nalazi spongioza. Sa izuzetkom bradne jame ( fossa mentalis ) .

Zubi gornje vilice

Prvi gornji ( srednji ) sjekutić ( dens incisivus primus, seu centralis superior ) ima jedan masivan korijen kupastog oblika. Na aproksimalnim stranama prisutne su uzdužne brazde. Ponekad ova brazda postoji samo na distalnoj strani. Naa poprečnom presjeku korijen je blago ovalnog oblika. Vrh korjena je povijen blago distalno. Ovakva morfologija omogućava primjenu rotacije pokreta za vadjenje ovoga zuba.

Drugi gornji ( bočni ) sekutić ( dens incisivus secundes seu lateralis superior ). Korijen ovoga zuba je znatno gracilnij i nešto kraći od korena prethodnoga zuba. Karakteristično za ovaj zub je da je znak korijena, distalna povijenost, jako izražen. Osim toga, vrh korjena je povijen ka palatinalno, pa se periapikalni procesi na ovome zubu češće lokalizuju palatinalno za razliku od ostalih prednjih zuba. Na distalnoj strani se vidi uzdužna brazda. Premda je poprečni presjek sličan kao kod sjekutića, vađenje ovoga zuba, zbog pomenutih specifičnosti vrha korjena, vrši se više luksacionim pokretima.

Gornji očnjak ( dens caninus superior ) je najmasivnij jednokorijeni zub. Korijen ovoga zuba je najduži i vrhom dosdeže očnjačku jamu ( fossa caninia ). U mezidistalnom pravcu je spljošten, pa mu vestibulo-oralni dijameter znatno veći. Na njemu se mogu razlikovati tri površine: vestibularna i dve aproksimalne, koje konvergiraju ka palatinalno i tu se spajaju u jedan greben. Na bočnim stranama uočavaju se uzdužni žljebovi. Vrh korjena je povijen ka distalno. Korijen ovoga zuba ima jedan kanal ( kao i korijen sjekutića ), koji u glavnom prati oblik spoljašnje površine korjena.

Prvi gornji predkutnjak ( dens premolaris superior ) ima dva korjena. Jedan korijen postavljen je bukalno, a drugi palatinalno; u koronarne dve drećine potpuno razdvojeni. Oba korijena su veoma gracilni. Bukalni korijen je u

glavnom povijen distalno, a palatinalni je prav. Korijenovi imaju po jedan kanal. Dva kanala postoje čak i u slučajevima kada su bukalni i palatinalni korjenovi spojeni cjelom dužinom.

Drugi gornji predkutnjak ( dens premolaris secundus superior ) se opisuje kao jednokoreni zub mada nije rijetka pojava i dva korjena, koji su po svom položaju i i izgledaju slični korijenovima prvoga predkutnjaka . Bočni žlijebovi su veoma jasno naglašeni . Koreni ima distalni nagib, tj. Pravilni znak korena. Veoma često, iako zub ima jedan koren, mogu da postoje dva kanala. Neretko, ova dva kanala se spajaju ili ukrštaju u apikalnom delo korenova

Svi gornji kutnjaci ( dentes molares superiores ) imaju po tri korena – dva bukalna ( buko – mezijalni i buko – distalni ) i jedan palatinalni.

Prvi gornji kutnjak ( dens molares primus superior ). Dva bukalna korena su manji od palatinalnog. Buko – mezijalni koren je spoljošten u mezi – distalnom pravcu, sa izraženim uzdužnim brazdama i vrhom povijenim distalno. Buko – distalni koren je manje spljošten i blago povijen distalno. Palatinalni koren je dug, prav, ogruglog preseka i divergentan u odnosu na bukalne korenove. U svakom korenu je smešteno po jedan kanal, s tim da je kanal buko – mezijalnog korena često nepraviolnog oblika na preseku.

Drugi gornji kutnjak ( dens molaris secundus superior ) Morfologija korenova ovog zuba je veoma slična prvom kutnjaku. Bukalni korenovi su povijeni distalno, a palatinalni koren je prav ili malo povijen bukalno, u apikalnoj trećini. Ovaj zub može dsa ima i dva korena, ako je jedan od bukalnih korena spojen s palatinalnim, ili oba bukalna korena međusobno. U retkim slučajevima, mogu da srastu i sva tri korena u jedan, masivan kupast koren. Razdvajanje, separacija korenova ovih korenova ovih zuba vrši se u mezi – distalnom pravcu, sa ciljem da se bukalni korenovi razdvoje od palatinalnog i pojedinačno izvade u slučajevima kada je nemoguće izvaditi ceo zub.

Treći gornji kutnjak – umljak ( dens molaris tertius, seu dens sapientiae ) . Korenovi ovoga zuba najčešće su položeni varijacijama, kako u pogledu broja, tako i u pogledu oblika. Nije retko da gornji treći kutnjak ima i četiri ili čak pet korenova. Ukoliko ih je više, onda su gracilnij i divergentni ili

jako distalno povijeni. Ipak, koren je najčešće kupast, sa naglašenim konturama pojedinih kotenova, koji su ponekad odvojeni samo vrhovima.

Zubi donje vilice

Prvi donji ( srednji ) sekutić ( dens incisivum primus, seu centralis inferior ) je najgracilnij zub uopšte. Ima tanak i relativno dug koren koji se u apikalnoj trećini sužava i blago povija distalno. Karakteristično za ovaj zub je da mu je koren jako spljošten u mezio – distalnom pravcu i da je uzdužna brazda znatno jače naglašena na distalnoj površini korena. Na poprečnom preseku koren ima izuzetno ovalan izgled, pa se vadi pokretima luksacije u oro – vestibularnom pravcu. Prvi donji sekutić ima jedan kanal koji je takođe bočno jako sužen.

Drugi donji ( bočni ) sekutić ( dens incisivus secundus, seu lateralis inferior ) ima sličnu morfologiju kao i prvi, s tim što je koren nešto masivnij i duži. Ostale karakteristike su skoro indentične.

Donji očnjak ( dens caninus inferior ) je zub sa najdužim korenom u donjoj vilici, mada je kraći od korena gornjeg očnjaka. Takođe je komprinovan u mezio – distalnom pravcu, ovalnoga oblika na horizontalnom preseku. Koren je u celini nagnut distalno, sa naročito povijenim vrhom. Donji očnjak ima jedan kanal koji prati konfiguraciju korena. Retko, donji očnjak može imati dva korena, postavljena lingvalno i labijalno.

Drugi donji predkutnjak ( dens premolaris secundus inferior ). Morfološki, koren ovoga zuba je sličan predhodnim, samo je nešto duži i masivnij. Na poprečnom preseku je pravilnijeg, skoro kružnog oblika. Vrh ovoga zuba je nešto više povijen distalno nego kod predkutnjaka. Kroz koren se pruža jedan široki kanal.

Prvi donji kutnjak ( dens molaris primus inferior ) ima dva korena raspoređena u mezio – distalnom pravcu. Mezijalni koren je obično masivnij i više spljošten u mezi – distalnom pravcu. U apikalnoj trećini povijen je distalno. Distalni koren je nešto slabije razvijen i prav.Donji prvi molar ima tri kanala; dva u mezijalnom korenu i jedan u u distalnom.

Drugi donji kutnjak ( dens molaris secundus inferior ) ima takođe dva korena i kao i prvi donji molar. Drugi donji kutnjak može imati tri ili četiri korena ( ako nastane podela postojećih korenova ), a može imati i jedan, ako dođe do njihovoga spajanja. Raspored korenova donjih kutnjaka u mezi - distalnom pravcu je faktor koji uslovljava buko – lingvalno pravac linije separacije prilikom težih ekstrakcija, kada je neophodno razdvojiti korenove da bi se potom izvadili jedan po jedan.

Trećo donji kutnjak – umljak ( dens molaris tertius inferior, seu dens sapientiae ). Koren donjeg umljaka je veoma podložan morfološkim varijacijama tako da se, kada je ovaj zub u pitanju, mogu očekivati i česta odstupanja u pogledu oblika, rasporeda i broja korenova. Ovaj zub ima dva korena – mezijalni i distalni. Mezijalni je nešto masivnij i povijenij. Karakteristično je da su oba korena u celini, a naračito u apikalnoj trećini, povijeni distalno. Druga, veoma četa varijanta je da su korenovi spojeni u jedan kupasti koren, takođe povijeni distalno. Ove činjenice su značajne za vađenje donjih umljaka.

Krvni sudovi lica i vilica

Dobro poznavanje krvnih sudova lica i vilica neophodno je zbog uspostavljanja hemostaze nakon hiruških intervencija u orofacijalnoj regiji.

Arterije lica i vilica

Arterijski krvotok lica i vilica potiče od završnih frana karotidne arterije ( a. carotis comunis ).

Zajednička karotidna arterija ( a. carotis comunis )

Zajednička karotidna arterija odvaja se, sa desne strane, od arterijskog brahiocefaličnog stabla ( truncus brachiocephalicus ), dok se sa leve strane odvaja direktno od luka aorte ( arcus aorte ) zbog čega je stablo leve zajedničke arterije duže tri do pet santimetara od desne. Zajednička karotidna arterija nema bočnih grana, a završava se u visini gornje ivice tireoidne hrskavice dajući svoje dve završne grane:~ a. carotis interna~ a. carotis externa

Unutrašnja karotidna arterija ( a . carotis interna )

Unutrašnja karotidna arterija snadbeva krvlju mozak i čulo vida. Njena najvažnija bočna grana je a. ophthalmica, koja vaskularizuje čulo vida, azavršava se na korenu nosa kao a. dorsalis nasi, koja se ispod kože nosa anastomozira sa a. angularis koja je završna grana a. facialis, čim se anastomoziraju spoljašnja i ubutrašnja karotidna arterija.

Završne grane a. carotis interna su:~ a. cerebri anterior;~ a. cerebri media;~ a. choroide anterior i~ a. communicans posterior.

One vaskularizuju mozak.

Spoljašnja karotidna arterija ( a.carotis externa )

Spoljašnja karotidna arterija snadbeva krvlju deo vrata i celu glavu izuzev mozga, oko i unutrašnjeg uha. Njenostablo se prostire od gornje ivice tireoidne hrskavice do vrata donje vilice gde daje završne grane. Bočne grane idući odozdo naviše, spoljašnje karotidne arterije su:

1. gornja tireoidna arterija ( a. thyreoidea superior );2. jezična arterija ( a. lingualis);3. arterija lica ( a. facialis );4. potiljična arterija ( a. occipitalis );5. ushodna ždrelna arterija ( a. pharyngea acendes ) i6. zadnja ušna arterija ( a. auricularis posterior )

Gornja tireoidna arterija (. thyreoidea superior ) može se odvajati zajedničkim stablom sa jezičnom ili arterijom lica. Vaskularizuje štitnu žlezdz i grkljan.

Jzična arterija ( a. lingualis) se odvaja, od spoljašnje karotidne arterije u visini velikoga roga hioidne kosti. Bočne grane jezične arterije su:~ nathiodna grana ( r. Suprahyoideus ) i~ grana za poleđinu jezika ( rr. Dorsales linguae )

Završne grane jezične arterije su:~ podjezična arterija ( a. sublinguales ) koja ishranjuje pod usne duplje, podjezičnu žlezdu i frenulum i~ duboka arterija jezika ( a. profunda linguae ) vaskularizacije tela i vrha jezika

Arterija lica ( a.facialis ) je treća bočna grana spoljašnje karotidne arterije koja vaskulatizuje predeo lica, mimičnu muskulaturu i pljuvačne žlezde. U topografskom pogledu donja ivica mandibule deli ovu arteriju na vratni deo i deo predela lica.

Vratni deo ima oblik položenoga slova “S“ , a druga krivina je konkavna prema gore obuhvatajući donju ivicu mandibule.U predelu lica arterija se pruža koso naviše, idući preko periosta donje vilice, a napred prema uglu usne, ispred prednje ivice m. Massetera,a preko obraznoga mišića.

Bočne grane arterije su:~ ushodna nepčana arterija ( a. palatina ascendens ) ua krajnik, ždrelo i meko nepce;~ grana za podviličnu žlezdu ( rr. gandulares );~ podbradna arterija ( a.submentalis )~ arterija donje usne ( a.labialis inferior ) i~ arterija gornje usne ( a. labialis superior )

Ushodna ždrelna arterija ( a. pharyngea ascendens ) vaskularizuje ždrelo, cavum tympani i Eustahijevu tubu.

Potiljična arterija ( a. occipitalis ) snadbeva krvlju mišiće i kožu predela potiljka.

Zadnja ušna arterija ( a. auricularis posterior ) ishranjuje zadnji deo ušne školjke i predela iza uha.

U visini vrata donja vilica spoljašnja karotidna arterija se grana u svoje dve završne grane:~ površnu slepoočnu arteriju ( a. temporalis superficialis ) i~ viličnu arteriju ( a. maxillaris )

Површна слепоочна артерија ( a. temporalis superficialis ( је површна грана каротидне артерије која даје следеће бочне гране :~ паротидна грана ( rr. parotidei )~ попречна артерија лица ( a. transversa faciei );~ предње ушне гране ( rr. auriculares anteriores );~ јабучно- очна грана ( r.zygomaticoorbitalis );~ средња слепоочна артерија ( a. temporalis media )

Завршне гране површне слепоочне артерије су:~ чеона грана ( r. Frontalis ) i~ темена грана ( r. Parietalis ).

Вилична артерија ( a. maxillaris ) васкуларизује мишиће за жвакање, горњу и доњу вилицу, зубе,слузокожу носа и максиларнога синуса,слузокожу трема горње вилице, дуру и цавум тyмпани.

Топографска, артерија има три дела:~ вилични део ( pars mandibularis )~ птеригоидни део ( pars pterigoidea ) i~ криласто непчани део ( pars pterygopalatina).

Вилични део ( pars mandibularis ) налази се између унутрашње стране горњег дела врата доње вилице и сфеномандибуларне везе. Од овога дела виличне артерије одвајају се следеће бочне гране:~ дубока ушна артерија ( a. auricularis );~ предња бубна артерија ( a. tympanica anterior );~ средња можданична артерија ( a. meningica media ) ;~ мала мождана грана ( r. meningeusa accessorius seu a. meningea parva ) i ~ доња зубна артерија ( a. alveolaris inferior )

Дубока ушна артерија ( a. auricularis ) снадбева крвљу део виличнога зглоба и спољашњи ушни калан. Предња бубна артерија ( a.tympanica anterior ) исхрањује бубну опну и део виличнога зглоба. Средња мождана артерија (a. meningica media ) васкулатизује дуру матер.Доња зубна артерија ( a. alveolaris inferior ) се одваја из почетнога дела виличне артерије, пружа се између унутрашње стране гране доње вилице и унутрашњег птеригоидног мишића, спушта надоле и

заједно са истоименим живцем и веном улази кроз отвор доње вилице у мандибуларни канал.Њене бочне гране су:Пре уласка у канал -~ артерија која прати језични живац ( a. comitans n. Lingualis ) и~ милохоидна артерија ( a. mylohyoidea ) са исто именим мишићемУ самом каналу~ коштане гране ( rr. dipletica);~ алвеоларне гране ( rr. alveolares )~ зубне гране ( rr. dentales ) i~ грана за гигиву ( rr.gingivales )Доња зубна артерија се пружа до браднога отвора где даје завршне гране:~ секутићну артерију ( a. incisivum ) i~ брадну артерију ( a. mentalis )Секутићна артерија ( a. incisivum ) продужава пут кроз секутићни канал и васкуларизује предео од браднога отвора до средине вилице где се анастомозира са својом парицом супротне стране.Брадна артерија ( a. mentalis ) излази кроз брадни отвор и васкуларизује део десни, слузокожу трема, слузокожу доње усне и кожу браде.Птеригоидни део ( pars pterygoidea ) даје бочне гране које исхрањују мишиће за жвакање:~ a. masseterica;~ rami pterygoidi;~ a. tempolaris profunda posterior;~ a. buccalis i ~ a. temporalis profunda anterior.

Криласто непчани део ( pars pterygopalatina ) је најкраћи део виличне артерије , који се налази у птеригопалатинској јами. Од овога дела одвајају се следеће бочне гране:~ горња зубна артерија ( a. alveolaris superior );~ инфраорбитална артерија ( a. infraorbitalis );~ нисходна непчана артерија ( a.palatina descendens )i~ најгорња ждрелна артерија ( a. pharynge suprema ).Горња зубна артерија (a. alveolaris superior ) прва бочна грана криласто – непчаног дела која се одвајају у висини тубера максиле, иде напред и и надоле, рачвајући се у више малих завршених грана, које кроз форамина алвеолариа на туберз максиле улазе у вилични

синус исхрањујући слузокожу синуса. Она даје гране за моларе и премоларе ( rr.dentales ) и гингиву ( rr.gingivales ).

Унутрашња страна гингиве горње вилице исхрањује аркада коју чини велика непчана артерија ( a.palatina major ) и мала непчана артерија ( a. palatine minores )

Спољашња страна гингиве васкуларизује аркада коју чини горња зубна артерија ( a. alveolaris superior ) и завршне гране инфраорбиталне артерије ( a. infraorbitalis ).

Инфраорбитална артерија (a. infraorbitalis ) улази у очну дупљу кроз фисуру орбиталис инфериор, где иде инфраорбиталним жлебом, затим улази у инфраорбитални канал на чијем се предњем отвору грана у завршне гране. Од ове артерије се, у самом каналу, одвајају rr.alveolaries superiores које улазе у вилични синус и исхрањују део синусне слузокоже, очњаке и секутиће. Завршне гране ове артерије васкуларизирају доњи очни капак, кожу, поткожно ткиво и мишиће у пределу јагодица и образа.

Нисходна непчана артерија ( a. palatina descendens ) одваја се у птеригопалатинској јами и силази кроз велики непчани отвор где даје завршне гтане: велику непчану артерију ( a. palatina major ) и мале непчане артерије ( aa. Palatina minores ). Велика непчана артерија излази кроз велики непчани отвор, иде преко коштаног дела непца напред и унутра до секутићне јаме где се аностомозира са истоименом артеријом супротне стране и артеријама носне преграде ( aa. Nasales posteriores septi )

Артерија птеригоидног канала ( a. canalis pterygoidei ) васкуларизира свод ждрела, један део крајника и Еустахијеве тубе.

Најгорња ждрелна артерија ( a. pharynge superna ) исхрањује део ждрела и хоане.