Priroda Hrvatske - Riznica za bolju budu‡nost

  • View
    235

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Priroda Hrvatske

Text of Priroda Hrvatske - Riznica za bolju budu‡nost

  • Riznica za bolju budunostHrvatskePriroda

  • Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3VRSTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Sisavci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Ptice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Vodozemci i gmazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Ribe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Beskraljenjaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Biljke i alge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Gljive i liaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Udomaene zaviajne pasmine i sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20STANITA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 A. Povrinske kopnene vode i movarna stanita . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 B. Neobrasle i slabo obrasle kopnene povrine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 C. Travnjaci, cretovi i visoke zeleni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 D . ikare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 E . ume . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 F . Morska obala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 G . More . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 H . Podzemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31PRIJETNJE BIORAZNOLIKOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Prometna infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Brane i upravljanje vodama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Strane invazivne vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Sakupljanje kopnenih biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Obnovljiva energija vjetroelektrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37GEORAZNOLIKOST I GEOBATINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38MEHANIZMI ZATITE PRIRODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Zatita i upravljanje divljim vrstama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Zatita stanita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Zatita minerala i fosila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Zatiena podruja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Ekoloka mrea Republike Hrvatske (Natura 2000) . . . . . . . . . . . . . . 47USLUGE EKOSUSTAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

    Sadraj

    Kratice kategorija ugroenosti vrsta EX - izumrla RE - regionalno izumrla

    CR - kritino ugroena

    EN - ugroena VU - osjetljivaNT - gotovo ugroena

    LC - najmanje zabrinjavajua

    DD - nedovoljno poznata

    Geoportal Informacijskog sustava zatite prirode (ISZP) je centralno web rjeenje koje osigurava javni pristup aurnim i verificiranim prostornim i atributnim podacima o bioraznolikosti i zatiti prirode u Hrvatskoj te je dostupan na web adresi www.iszp.hr .

    Za one koji ele znati vie: www.dzzp.hr

    Geoportal Informacijskog sustava zatite prirode

    2

  • Kroz povijest se, pod utjecajem ovjeanstva, priroda mije-njala ume, stepe, movare, livade i mali predjeli obraene zemlje pokrivale su do prije nekoliko stotina godina najvei dio Europe. Razvojem gradova i prometnica te intenziviranjem poljopri-vredne proizvodnje, raznolikost stanita s vremenom se smanjivala. Ipak, preostale prirodne ume, livade i panjaci, movare i neregu-lirane rijeke, morska, podzemna i ostala stanita naseljena brojnim vrstama predstavljaju jo uvijek bogato prirodno naslijee. Mnoga danas znaajna stanita rezultat su tradicionalnih naina koritenja prostora, koji ne ugroavaju nego obogauju bioraznolikost. Neke divlje vrste prilagodile su se prirodi koju je izmijenio ovjek te danas ive na doprirodnim stanitima kao to su aranski ribnjaci ili ak u ovjekovoj neposrednoj blizini na poljoprivrednim povrinama ili u gradovima . Bogata i raznolika priroda najvredniji je resurs kojim Hrvatska raspo-lae, a ouvana priroda osigurava sve funkcionalnosti neophodne za ivot i ekonomski razvoj. U Hrvatskoj, kao i u svijetu, priroda je pod stalnim pritiskom ljudskih djelatnosti i iako se ulau znaajni napori za njeno ouvanje, priroda je sve ugroenija.

    Iako znanja o bioraznolikosti i georaznolikosti jo uvijek nisu potpuna i konstantno se nadograuju, a praena su razvojem meha-nizama zatite prirode, svijest graana Hrvatske o potrebi za zati-tom prirode i njenom neizbjenom ulogom u razvoju drutva vrlo je visoka . U istraivanju koje je provedeno 2013. godine ispitanici u cijeloj Hrvatskoj navode kako se ouvana priroda nalazi vrlo visoko u njiho-vom vrijednosnom sustavu. Neto vie od 60% ispitanika izdvojilo je ouvanu prirodu kao najveu vrijednost Hrvatske, a percepcija njene uloge u drutvu je uglavnom pozitivna gotovo 70% ispitanika smatra zatienu prirodu prilikom za gospodarski razvoj. Informira-nost ispitanika isto je tako na visokoj razini s pojmom bioraznoliko-sti upoznato je gotovo 50% ispitanika. Meutim, za ekoloku mreu Natura 2000, novi mehanizam zatite prirode u Hrvatskoj, ulo je tek neto vie od 5% ispitanika to u usporedbi s prosjekom EU i nije lo podatak ako se uzme u obzir da se u Hrvatskoj Natura 2000 u javnosti promovira tek od 2009. godine. Istraivanje je ukazalo na veliku podrku javnosti ouvanju prirode, no isto tako, ukazalo je na potrebu z