Bela Hamvas - Velika Riznica Predaka

  • View
    550

  • Download
    13

Embed Size (px)

Text of Bela Hamvas - Velika Riznica Predaka

Bela Hamva{

VELIKA RIZNICA PREDAKA*Preveo sa ma|arskog Sava Babi}

PITAGORA I Pitagora je ro|en krajem {estog veka pre Hrista, ka`u, u imu}noj porodici kao sin Minesarha sa Samosa. Mladost je proveo kao u~enik ~uvenog filozofa Telesa u Egiptu, potom se vratio ku}i da bi zapo~eo karijeru. Samos je u to doba bio prometna luka, {irok prostor za delatnost ambicioznog mu{karca sli~nog Pitagori. Ali izgleda pravilo je da gde ima mnogo novca tamo zagospodare nevoqe, a kvare` povremeno ~ini gr~evite napore za spre~avawe sopstvenog usuda. Razuzdanost i samovoqa su se nemo}no smewivale. Vlast je tada upravo prigrabio stravi~no krvolo~ni Polikrat, sre}nik koji kao da je iz bajke. Nije bio pripamqiv, Pitagora se ukrcao na la|u i otplovio za Egipat. Nauka sve to ne priznaje, ali u ovom trenutku niko nije raspolo`en da se bavi naukom. Da li se zbilo, ili nije, izgleda da ni{ta ne govori protiv toga da se tako zbilo. @iveo je navodno u gradovima Memfis i Teba i Heliopolis, bio je u vezi se egipatskim sve{tenicima koji su mu dopustili da zaviri u wihova znawa. Ovde ga je zatekao upad Persijanaca. Kambiz je nasrnuo na Egipat, spalio biblioteke, sve{tenike odvukao u ropstvo. Tako je i Pitagora dospeo u Perisju. A ovde se, ka`u, susreo sa sve{tenicima Zaratustre, ~ak je imao prilike da pribavi ne{to i od znawa Indije. Kada se vratio na Samos, bio je zreo mu{karac. Oti{ao je u Delfe, pa u Trakiju i upoznao se s Orfejevom ostav{tinom. Ve} je mogao imati blizu pedeset godina kada se nastanio u Velikoj Gr~koj, u gradu Krotonu, i po~eo da pou~ava. Pitagorina ku}a postala je sredi{te omladine. Ambicija svakog mladi}a koji je te`io ne~em vi{em bila je da u~i kod wega i da bude wegov u~enik. A u~iteq je svoj `ivot sasvim posvetio tome kako bi od najboqih u~enika odnegovao takav red kakav su ~inili egipatski i orfejski sve{tenici. Kroton je prihvatio u~ewe, i sproveo je u `ivot Pitagorine predloge koji su se odnosili na u~vr{}ivawe zajednice. Me|utim, zbog novih zakona grad je do{ao u sukob sa Sibarisom, mo}nim susednim gradom. Sibaris je

* Drugi i obimniji deo ovog teksta objavi}emo u slede}em broju.

230

PISMO

bio ozlogla{en po svojoj kvarnosti, ovde je svako svojim o~ima mogao videti kako nije smrt u`asna. Postoji i groznije ne{to od siroma{tva, od gluposti, od bolesti i od smrti, jer u svakom propadawu mo`e biti neke veli~anstvenosti i lepote. U Vavilonu je nema. Ovde su vladavina, qubav, prijateqstvo, pa i sam `ivot sramota, rat je prqav, krv pada na kalnu zemqu jer vi{e ni{ta ne mo`e da posveti. Bordel je to gde nafrakana i licemerna drskost pquje po svemu velikom, a ~ak se drsko cereka i prilikom svetogr|a. Besmisleno prolivawe krvi, |avolska razbludnost, podlo nasiqe, kukavi~ka izdaja, razvrat, glupost gore na ru`nom obrazu ~udovi{ta, a wegovo pohotno lice se trijumfalno deformi{e kada baca u blato sve {to je ~oveku dragoceno. U ~ovekovoj zajednici i u wegovom privatnom `ivotu ne preostaje ni najmawe mesto koje ne bi bilo kvarno. Ali je Sibaris bio bogat, bezmerno bogat, i bezmerno mo}an. Mali Kroton se prestra{io, ali je na koncu objavio rat, uz pomo} bojnih naprava koje su na~inili Spartanci i Pitagora suprotstavio se vi{estruko nadmo}nom Sibarisu, pobedio i do temeqa razorio grad. Pitagora je video rezultat svoga rada. U~enici su ga okru`ili po{tovawem, granice grada su se sve vi{e {irile. Krajem wegovog `ivota, me|utim, propadawe je ipak zapo~elo pod uticajem Atine. Ne mnogo posle wegove smrti suluda masa se pobunila i u Krotonu, poru{ila je svetili{te pitagorejaca. U~enicu su se razbe`ali. Tako se zavr{io u Evropi prvi poku{aj koji je hteo da ostvari zajednicu univerzalnog ~ove~anstva. II Pitagora je prvi u Evropi poku{ao da izvede ve~iti evropski eksperiment da qudsku zajednicu ne gradi na poretku prirode, na mo}i ja~ih, ve} na poretku duha, na poretku neprolaznih vrednosti. Nekoliko generacija kasnije to isto je ~inio Platon, posle wega bezbroj drugih u starom, sredwem i novom veku. Sve dok je zajednica mala i siroma{na i neobrazovana, dotle nema nevoqe, treba se boriti za opstanak. U onom trenutku kada postane brojna, obrazovana, bogata ona na specifi~an na~in sama po sebi po~iwe da se raspada. U zajednici koja se raspada ~ovek ne mo`e biti sre}an. Ako potom neko ho}e da zaustavi raspad, prisiqen je da primeni silu. U zajednici kojom se upravqa silom ~ovek jo{ mawe mo`e biti sre}an. Pitagora je imao prilike da se suo~i s ovom ~iwenicom i da bira izme|u bezglave individualne slobode i podlog nasiqa. To je ve~ito kru`ewe anarhije i despotizma, ka`e Platon. Kako se mo`e zajednica postaviti na sigurnu, trajnu, nenaru{ivu osnovu? Odgovor: tako {to ~ovek ne ure|uje zajednicu prema zakonima materijalne prirode, nego prema zakonima duha. Poredak prirode je vladavina ja~eg nad slabijim. Nijedan nije sre}an. Poredak duha ne pripada snazi i nemo}i, ve} istini. Pitagora je ovo znawe doneo sa sobom iz dalekih zemaqa, ali ponajpre od Orfeja, jer je saznao u~ewe o kosmosu aidesu, o raspevanom svetu. Orfi~ka misao je pru`ila gotovo re{ewe. Rekla je {ta je poredak, {ta je re~, {ta je sklad, {ta je smisao, {ta je mera, {ta je lepota. Za{to to niko nije primenio? Grci su ~udan narod. Pitagora je obi{ao mnoga mesta i ~uo za mnoge narode. Istina, nijedan nije mogao da prestupi zakon `ivota, svi jednom mora-

PISMO

231

ju da umru. Ali su bar `iveli. Grci ovde, izgleda, nisu ni dospeli dotle da po~nu da `ive. Jer ovo ovde nije `ivot. Neprekidna priprema. Koliko je druga~ije bilo u Egiptu gde se ~ovek mogao tako sakriti u zajednicu kao u vuneni ogrta~. A ovde je zajednica poput besnog vuka. A onda se svi, a sve vi{e oni koji imaju vi{e pameti, ma{aju popravqawe zajednice, i gotova je ideja, ideal, `rtva, a za to vreme qudska sudbina se rasta~e u ni{ta. III Ka`u, Pitagora je bio filozof i u~io je da je osnova i po~etak svega broj. A to nije ni{ta drugo do jedna od svetskih gluposti scijentifizma. Prema zabele{kama nije nemogu}e da je on izmislio re~ filozof. Kada su ga jednom prilikom upitali, ko si ti, Pitagora, kao i ve}ina qudi pred ovim pitawem, on se na{ao zbuwen i na brzinu nije umeo da odgovori. Ko si? Kakvo glupo pitawe. ^ovek se trgne i porumeni. Svaki odgovor na ovo pitawe podjednako je lo{. Bilo je onih koji su se spretno izvukli, takav je i Pitagora. Mudar si?, pitali su ga. Ne, odgovorio je u~iteq, samo volim mudrost (philosophos). Ta re~ je tada prvi put izgovorena? Ono {to se odnosi na brojeve nije tako jednostavno. Znamo da je drevna ba{tina koju su o~uvali Indija, Iran, Judeja, Egipat i orfejevsko helenstvo bila u tesnoj vezi s geometrijskim razmerama, sa zakonima muzi~kog sklada, s harmonijom boja, s moralnim merama i brojevima. Ispoqavawe ove srazmere i mere kod svakog naroda sveta bile su igre, himne, pesme, stihovi, astronomija, dr`avni zakoni. To izra`ava kineski Ji-|ing isto kao i hundu sankhja, judejska kabala, egipatski Tot i gr~ki Orfej. Pitagora ka`e da je broj grani~na pojava izme|u vidqivog i nevidqivog sveta. U materijalnom poretku on je osnova stvari, elemenat koji je nesvodiv na drugo, elemenat koji izra`ava oblik i kvalitet na{eg bi}a. Ali ova osnova i ovaj elemenat upu}uju na nat~ulni svet, na svet ~istih zna~ewa. Broj je kqu~ kojim duh dodiruje i shvata materijalnu prirodu a priroda duh. Broj je praslika svake postoje}e stvari. Nesumwivo je da brojevi usmeravaju qudsku sudbinu na zemqi kao i kru`ewe planeta na nebu. Svakom telu, figuri, formi, slici u krajwoj liniji odgovara neki brojni odnos. Pitagora je tragao za odnosima brojeva koji se pojavquju u vidqivom svetu. Na~inio je vi{e ovakvih otkri}a koja su na neposrednoj granici izme|u metezisa i geometrije. Boje su, ka`e Gete, delovawa i patwe svetlosti (Leiden und Taten des Lichts). Hebrejska ba{tina u~i da je svet stvoren prema broju, te`ini i meri. U tom smislu ceo vidqivi svet nije drugo do delovawe i patwe brojeva. Svaka stvar ima svoju brojnu vreddnost koja se mo`e izraziti te`inom, merom, srazmerom, bojom, oblikom. Ali i svako bi}e ima ovakvu brojnu vrednost. I treba na}i univerzalni zakon poretka brojeva. Ko bi re{io ovu tajnu, razre{io bi tajnu vladavine svetom. Imao bi u rukama ve~ni princip savr{enog poretka. Ve} iz ovih nekoliko re~i ispostavqa se da broj kod Pitagore ima drugi smisao nego u prirodnim naukama. Nije samo druga~ije dr`awe ~oveka u odnosu na broj, i sam broj je druga~iji. Nasuprot dana{wem apstraktnom broju Pitagorin broj je hijerati~an, i najbli`a analogija broja je zapravo bo`anstvo. Praslika Jedan je Svemir (eidos panton), Zevs, druga~ije Apolon (Hiperion), Sin Visina, Helios, sunce, prvi uzrok, smisao (nous), tvora~ka re~ (logos

232

PISMO

spermatikos). Dva je broj `ene, Mesec, Artemis, druga~ije Hera. Pitagora je jo{ shvatao prabroj koji danas maglovito ose}aju samo izuzetni umetnici i jo{ izuzetniji mislioci kada u pojedinim pojavama, zdawima, skulpturama, igri osete za um nepristupa~i poredak razmere i mere i ritma, a u pojavama sudbine otkriju sklad koji se mo`e izraziti samo brojem. Svako zna da postoji sklad izme|u velikog umetni~kog ostvarewa, prirodne pojave, lepog predela, oluje, zemqotresa, li~ne sudbine i istorijskog doga|aja. Postoji slagawe izme|u kosmi~kih i zemaqskih pojava. Ovom slagawu mo`e da se pribli`i samo broj. Formula ova je jedna od najblistavijih izraza ~iwenica sveta. Kada dana{wi ~ovek ~uje da su pitagorejci pisali himne broju, prima to s dobronamernim omalova`avawem. Teorijski fizi~ar, kompozitor muzike, me|utim, vrlo dobro razumeju da ovu himnu peva i in`ewer kada gradi most, kao {to je pevaju zvezde kada se vrte po svojim putawama. Svet je realizovani matezis. Praslika stvari jeste broj, ka`e Orfej. Sve {to ~ovek ~uje i vidi, `ivi i misli, ~ini i propati nije ni{ta drugo do herojski postupci i patwe brojeva, u srazmeri i ritmu, u skladu, u vremenskoj meri i prostoru. IV Samo od sebe je razumqivo da u tajne lepog i sre|enog `ivota posve}uje znawe o brojevima. Tajna ~istog i vedrog `ivota jeste mera. Najbo