Prezentacija uz izlaganje “Osnovni pojmovi o umrežavanju institucija civilnog društva”

EVROPSKI POKRET U SMEDEREVSKOJ PALANCI

UMREŽAVANJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA I INSTITUCIJA CIVILNOG DRUŠTVA

PROMOCIJA PLURALIZMA JAČANJEM NVOa I CIVILNOG DRUŠTVA U SRBIJI

Ovaj projekat je podržala Evropska Komisijau okviru Evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava


Pripremio Milan Milošević



OSNOVNI POJMOVI O UMREŽAVANJUTEMATSKE CELINE

Klijenti NVO, njihove potrebe i načini da se one zadovolje

Ciljanje regiona ili NVO sa kojim će se ona povezati

Nalaženje partnera i pregovaranje

"Druge" koristi od umrežavanja



KLIJENTI NVO, NJIHOVE POTREBE I KLIJENTI NVO, NJIHOVE POTREBE I NANAČČINI DA SE ONE ZADOVOLJEINI DA SE ONE ZADOVOLJE

• Ko su klijenti NVO?

• Da li će se raditi sa sličnim NVO ili sa NVO koji su različiti i na bazi toga su interesantni za saradnju? Kako će NVO naći i selektovati klijente? Uvek treba imati u vidu da saradnja nije uvek ono što NVO u saradnji zaista želi.

• Šta stvarno za NVO znači saradnja?

• Koju vrstu usluga očekuje od saradnje sa drugim NVO? Da li želi da limitira sebe u pružanju pomoći partnerima u saradnji? Da li želi da pomogne partnerima da nađu partnere u drugim regionima koji su im pogodniji? Da li će partnerima pružiti bazne usluge u mreži za saradnju: reviziju strategije saradnje, evaluaciju tehnologije mrežne saradnje, finansijsko posredovanje, strategija pregovaranja, itd.

• Ko će sve to da plati?

• Da li je NVO procenila tržišne efekte (ovde se tržište shvata veoma široko i ono nije samo ekonomska kategorija) saradnje? Da li će NVO sama snositi troškove saradnje? Da li će partneri snositi deo troškova saradnje? Da li će troškove saradnje snositi sponzori (delimično ili u potpunosti)?



CILJANJE REGIONA ILI NVO SA KOJIM ĆE SE NVO POVEZATI

Granice ciljnog delovanja NVO se generalno određuju:geografijom: prostor mreže kojoj NVO pripada će biti određen radijusom

delovanja partnera u mreži (mrežnih partnera)sektorom delovanja: ukoliko su jedan ili više partnera u nekoj oblasti delovanja

ili su familijarni sa grupom sektora delovanja, aktivnosti NVO u mreži će težiti da se koncentrišu na ove oblasti

tehnologija: ukoliko je vaša mreža u celini ili neki od partnera ima tehnološki fokus (uopšteno shvatajući pojam tehnologije, na primer: tehnologije zaštite čovekove sredine, tehnologije angažovanja NGO u nekoj oblasti, itd.) NVO u mreži će se razvijati u tom pravcu.



NALAŽENJE PARTNERA I PREGOVARANJEPridruživanje postojećoj mreži:

Prednost da se transfer iskustava i znanja između partnera brže odvija zato što se NVO pridružila grupi koja je već operativna sa formiranim procedurama delovanja. Nepogodnosti ovog pristupa mogu da budu da kao "novi klinac u gradu" NVO mora da prihvati postojeću mrežu koja mu se možda u svim aspektima delovanja ne dopada, i gde partneri ne žele ništa da menjaju

Startovanje nove mreže:Dug i kompleksan proces. Ključna prednost ovog pristupa je da ste uključeni u rad mreže od njenog početka tako da NVO može da očekuje da će uticati na to kakva će to mreža biti (u terminima ciljeva i strategije), koja vrsta partnera će se pridružiti mreži (u terminima profila partnera, selekcije partnera, itd.) i kako će ona funkcionisati (komunikacija između partnera, upravljanje klijentima, itd.)



NALAŽENJE PARTNERANajbolja taktika je da NVO aktivira postojeće kontakte u ciljanim regionima i da konsultuje mrežne direktorijume koji su javno dostupni(Internet, sajmovi, itd).

Kontaktiranje partnera je dobar pristup jer sama činjenica da imate partnera iz drugog regiona govori da je NVO u određenoj meri umrežena (neformalno) i da želi formalizovanje mreže.

Korist ovog pristupa je u činjenici da su neki ključni kontakti većuspostavljeni i nije potrebno da se razvijaju od početka, kao i da jeNVO imala vreme da identifikuje i evaluira potencijalne partnere.



PREGOVARANJEOd suštinskog značaja je da NVO startuje mrežno pregovaranje sa jasnim idejama o vrsti mreže koju želi i da bude realistična u pregovorima.

Koncept mreže treba da pokriva stvari kao što su:ciljni sektori, regioni, entiteti,usluge koje će se pružati u okviru mrežeresursi koji se očekuju od svakog partnera u mreži i koji se

mreži stavljaju na raspolaganjeciljne perfomanse za partneremetodologija i praksa koja se očekuje ili ne očekuje od

partnera u toku funkcionisanja mrežepolitika cena za usluge u mrežislužbeni jezik u mrežikomunikacione rutine između partnera, uključujući minimalno i

maksimalno vreme za odgovor, itd.



"DRUGE" KORISTI OD UMREŽAVANJAKada NVO odluči da se pridruži mreži ili da kreira novu ona to radi sa specifičnim ciljevima.

Primer 1. – za jednu malu organizaciju za zaštitu životne sredine jedan od glavnih razloga umrežavanja je želja da se unapredi rad zahvaljujući pristupu informacijama i iskustvima partnera u mreži.

Primer 2. –Za NVO resurs centar umrežavanje može da omogući pristup dodatnim resursima i razvojnim programima kao i mogućnost plasmana resursa NVO partnerima u mreži.



Transfer znanja između partnera je karakteristika skoro svih mreža, sa razlikama u akcentu na pojedine segmente.Mogu se identifikovati četiri oblasti u kojima NVO može da produbi svoje razumevanje predmeta svog interesovanja:

tehnologija transfera veština, tehnološka ekspertiza oblasti delovanja i know-how,portfolio servisa i organizacija i menadžment.



TEHNOLOGIJA TRANSFERA VEŠTINAPrimeri mogućnosti za učenje uključuju:

kako razumeti specifične potrebe NVO - partnera i kako ove potrebe zadovoljiti odgovarajućom ponudom usluga

kako izgraditi i iskoristiti veštine kao što su obuka, poslovni konsalting, tehnički konsalting, podrušku menadžmentu, itd.

kako obezbediti sistematsko informisanje o resursima, istraživačkim mogućnostima, rezultatima (brošure, seminari, baze podataka, itd.)

kako pregovarati do sporazuma (iznajmljivanje opreme, poslovni aranžmani, itd.).



TEHNOLOŠKA EKSPERTIZA OBLASTI DELOVANJA I KNOW-HOW

Za partnere u mreži najčešća oblast delovanja iz kojemogu da uče (i obrnuto) je tehnologija delovanja sama po sebi.

Uzimajući učešće u velikim projektima u mreži, radeći sa personalom koji ima različito iskustvo iz različitih sredina i država omogućava sticanje znanja za tehnološku ekspertizu oblasti delovanja NVO i transfer know-how.



PORTFOLIO USLUGAU mreži može da se nauči:

Kako se odrediti prema besplatnim i plaćenim uslugama Kako se nositi sa konkurencijomKako maksimizirati efekte učešća na međunarodnim skupovima,

okruglim stolovima i drugim manifestacijama i od organizovanja sopstvenih specijalizovanih skupova

Kako distribuirati informacije partnerima i NVO koji nisu u mreži (bilteni, konferencije, Internet)

Kako unaprediti odnose sa javnošću.



ORGANIZACIJA I MENADŽMENTkako da NVO u mreži efektivno i efikasno organizuje:

menadžment,

odnose sa javnošću,

marketing,

istraživanje i

tehnološku podršku

kako koristiti tehnike upravljanja ljudskim resursima, upravljanje karijerom, interni sistemi informisanja, obuka, itd.

kako maksimizirati koristi od javnih i privatnih fondova i relacija sa drugim mrežama



KRITIČNI IZBORIKoja vrsta mreže?Formalizacija mreže – da ili ne?Generalizovana ili specijalizovana?Javne ili privatne organizacije?Koliko velika treba da bude mreža?Naziv mreže – da ili ne?



VRSTE MREŽA

•MREŽA TIPA "ZVEZDA"

•MREŽA TIPA “ČVORNO POVEZIVANJE"

•"AD HOK" MREŽA

•MREŽA REGIONALNIH MREŽA



FORMALIZACIJA MREŽE - NEOPHODNOST ILI GUBLJENJE VREMENA?

Formalizacija mreže je neophodna u situaciji kada partneri u okviru mreže razmenjuju značajne količine novca ili kada mreža ima centralizovani budžet za realizaciju postavljenih ciljeva.

Najčešći način formalizacije relacija u mreži je definisanje radnih procedura. Radne procedure su minimalni standard koji se očekuje od partnera. Razuman način uspostavljanja radnih procedura je njihov razvoj na bazi inicijalnih pregovora mrežnih partnera. Izdvojeno od minimalnog standarda, skup pravila može da obuhvati bazne rutine svakodnevnog menadžmenta mrežom.



Neke od taNeke od taččaka kojeaka koje se se pokrivaju pokrivaju radnim procedurama radnim procedurama susu::

Opseg mrežnih usluga koje mrežni partneri očekujuInterne cene za usluge mrežnim partnerima i drugim klijentimaNačin distribucije fondovaBudžet ili čovek-sati koji se očekuju da mrežni partneri ulože.Maksimalno vreme odgovora na zahteve partneraNivo perfomansi koje partneri očekuju od mrežeKako će mreža raditi?Kako će se zadaci deliti?Kako će se sastanci organizovati?Stepen poverljivosti informacija koje cirkulišu unutar mreže.



KARAKTERISTIKE MREŽE I POGODNOST MREŽNIH PROCEDURAPogodnost mrežnih procedura Karakteristika mreže

Elaborisana i napisana

Manje elaborirana i pisana

Jednostavna i nepisana

Zavisna od jednog partnera/mala grupa

+ * -

Sastoji se od grupe individualaca koji rade zajedno

- * +

Proširenje jedne postojeće mreže

+ * -

Mreža sa velikim stepenom poverenja

- * +

Geografski nepodudarno članstvo

+ * -

Partneri sa sličnim nivoom iskustva

* + -

Heterogena mreža + * - Legenda: + = pogodno, * = u sredini, - = nije pogodno



ZAVISNOST FORMALIZACIJE RADNIH PROCEDURA I PROMENA U MREŽI

Stepen formalizacije procedura PROMENA Procedure koje teže da budu

više formalne Procedure koje teže da budu manje formalne

Mreža raste + Članstvo postaje heterogeno + Članstvo kovergira u terminama iskustva

+

Raste poverenje između članova

+

Mreža postaje uspešna +



OPŠTE PREPORUKE ZA FORMALIZACIJU RADNIH PROCEDURA MREŽE

detaljni plan rada, sa predefinisanim mestima za sastanke i datumima,

detaljan opis priloga koji se očekuju od učesnika,

priroda izveštaja o aktivnostima na sastanku, izložbi, radionici, konferenciji, itd,

kako i gde će se informacije distribuirati - na primer, upitnici, izveštaji, bilteni, publikacije, itd.

kako će se informacije razmenjivati - faksom, elektronskom poštom, ili običnom poštom.



GENERALIZOVANA ILI SPECIJALIZOVANA MREŽAKada se kaže generalizovana mreža misli se na mrežu koja nema specifični fokus delovanja već je on veoma širok i, često, nije definisan.

Specijalizovane mreže nasuprot tome imaju specificiran fokus delovanja.

Specijalizovane mreže imaju trend da iscrpu svoje potencijale u vremenu i da partneri izgube interes za učešće u njenom radu.

Za generalizovane mreže je specifično da su partneri sa komplementarnim potrebama i da aktivnostima u njoj zadovoljavaju iste.



JAVNE ILI PRIVATNE ORGANIZACIJE: RAZLIČITE ULOGE ALI SLIČNI CILJEVI

Kada govorimo o javnim ili privatnim mrežama ili organizacijama mislimo na način obezbeđenja sredstava za njihovo funkcionisanje.

Za funkcionisanje privatnih mreža partneri obezbeđuju sredstva a kod javnih mreža deo sredstava ili sva sredstva su iz javnih fondova ili donacija.

Karakteristika privatnih mreža je da one često posluju komercijalno dok kod javnih mreža to nije slučaj ili je barem to ređe.

Generalna preporuka NVO je da pristupe mreži sličnog modela finansiranja (komercijalne ili nekomercijalne) kako se i oni finansiraju.



KOLIKO VELIKA TREBA DA BUDE MREKOLIKO VELIKA TREBA DA BUDE MREŽŽA: A: VEVEĆĆA JE ZABAVNIJA?A JE ZABAVNIJA?

Počnite mrežu sa tri do pet partnera.

Ostanite mali nekoliko godina (ili meseci).

Ne treba rešavati probleme u grupi dodavanjem još jednog partnera.



RAD U MREŽI ZA REGIONALNU SARADNJUIzradnja i održavanje mreže, koja je više od partnera osnivača, zahteva balans između potreba individualnih partnera i mreže u celini, kao i između potreba povremeno uključenih ljudi i onih koji su u organizaciji mreže. Razvijanje potencijala različitih mrežnih partnera zahteva adekvatan menadžment mrežom.

Izazov u radu mreže je podsticanje obaveze i formiranje stava o zajedničkim ciljevima između grupe ljudi koji su često veoma različiti, pri čemu ne treba izgubiti iz vida bazne aspekte umrežavanja (na primer saglasnost o zajedničkim pravilma radau mreži).



KONTAKT ADRESA:Svetog Save br. 8/I11420 Smederevska PalankaTelefon: +381 (0)26/312-821Telefaks: +381 (0)26/312-821

E-mail: [email protected]: www.evropski-pokret.org.yu



Svi stavovi koji su izneseni su stavovi Evropskog pokreta u Smederevskoj PalanciEvropskog pokreta u Smederevskoj Palanci i

time se ne mogu smatrati zvaničnim stavovima Evropske komisije i partnera.

Documents

Prezentacija uz izlaganje “Osnovni pojmovi o umrežavanju institucija civilnog društva”