Praktični priručnik za PRAKSU

1

Praktični priručnikza PRAKSU

Kako do prakse i kako na praksi

Kancelarija za mlade

Masarikova 5 / XIV11000 Beograd

011 / 30 61 426

m l a d i o f f i c e @ b e o g r a d . g o v. r sw w w. k a n c e l a r i j a z a m l a d e . r s

2 3

4

9

11

14

16

20

23

25

27

Sadržaj:

Uvod:

ZAŠTO UOPŠTE POHAĐATI PRAKSU?

Kako doći do prakse:

UMREŽITE SE. BUDITE PROAKTIVNI.

NAPIŠITE DOBAR CV I PROPRATNO PISMO.

OBEZBEDITE KVALITETNE PREPORUKE.

USPEŠNO SE PREDSTAVITE NA RAZGOVORU.

Šta i kako na praksi:

VAŠ ODNOS PREMA POSLU.

KVALITETNO KOMUNICIRAJTE.

Prilozi:

OBRAZAC ZA CV – EVROPSKI FORMAT

KORISNE INFORMACIJE I LINKOVI

4 5

Uvod:ZAŠTO UOPŠTE POHAĐATI PRAKSU?

Mnogi studenti, diplomci i poslediplomci sebi postavljaju to pitanje, i ono zvuči logično, zbog mnogih „razloga“. Međutim, tako je samo na prvi pogled. Ako postavimo te „razloge“ kao pitanja – dobićemo potpuno suprotne odgovore:

Zašto da odmah posle studija ne potražim plaćeni posao, umesto da gubim vreme na neplaćene prakse?

To bi bilo pravilno razmišljanje kada bi poslodavci jedva čekali kandidate bez radnog iskustva. U realnosti je drugačije: kandidati sa radnim iskustvom će uvek biti u prednosti pred „svežim“ diplomcima.

U takvim uslovima je teško i za željeno radno mesto steći radno iskustvo na nekom drugom radnom mestu, jer – i za to drugo radno mesto je poželjno imati radno iskustvo. Zato je praksa najkraći izlaz iz tog začaranog kruga.

Ukoliko još uvek studirate, pravi je trenutak da razmišljate o praksi.

Ukoliko ste završili studije, možda je bolje da odmah razmislite o praksi, nego da provedete nedelje ili mesece u konkurisanjima bez radnog iskustva, da biste, posle svega, shvatili da je traženo radno iskustvo jednostavnije steći – praksom.

I, na kraju: nisu sve prakse neplaćene. OK, uglavnom jesu, ali ima ih i koje nisu, naročito u inostranstvu.

Zašto da se ozbiljnom poslodavcu, za koga želim da radim za platu, predstavljam neozbiljno, kao „besplatna radna snaga“?

Ozbiljni poslodavci ozbiljno razmišljaju o ljudima koje primaju na praksu. Mnogi od takvih poslodavaca smatraju polaznike prakse i najizglednijim kandidatima za zaposlenje. Naravno, zaposliće samo one polaznike prakse koji se dokažu u radu na praksi.

I, naravno: ozbiljan poslodavac neće vas tretirati manje vrednim zato što ste tokom prakse kod njega radili „besplatno“. Naprotiv.

Ako sam već prethodno „radio besplatno“ za nekog drugog, zašto bi me budući poslodavac plaćao koliko i nekoga ko nije pohađao prakse, ili i više od toga?

Zato što ozbiljan poslodavac zna da svaka praksa predstavlja radno iskustvo.

I preko toga: najozbiljniji poslodavci će svakako bolje platiti diplomca sa praksom nego diplomca bez ikakvog radnog iskustva (ako ovog drugog uopšte i zaposli) – upravo zato što stručna praksa JESTE radno iskustvo.

Zato praksa jeste investicija za profesionalnu budućnost, makar i „besplatna“.

Još uvek studiram i želim da nastavim studije u inostranstvu, pa zašto onda da gubim vreme na prakse?

Možda bi bilo dobro da se raspitate da li inostrani fakulteti koje želite da pohađate priznaju bodove na osnovu prakse u strukama koje studirate. Mnogi fakulteti u inostranstvu to rade.

Neki čak navode pohađanje stručne prakse kao obavezan sastavni deo studija.

Možda je takav slučaj i sa vašim budućim fakultetom?

Kad saznate te informacije, znaćete i odgovor na ovo pitanje.

Stručna praksa nije samo priprema za

profesionalnu karijeru: ona može predstavljati

odličan početak uspešne karijere.

6 7

Studiram da steknem teorijsko znanje koje ću praktično primenjivati kad se zaposlim, pa šta će mi onda uopšte profesionalna praksa?

• Kao prvo, ako pitate bilo kog diplomca ili poslediplomca sa radnim iskustvom, saznaćete koliko je velika razlika između teorijskog znanja stečenog tokom studija i praktičnog rada nakon zaposlenja.

Razlika uvek postoji, bez obzira na kvalitet studija koje pohađate. I to ne možete saznati na studijama. Svakako je bolje za vas da te razlike spoznate u statusu polaznika prakse, nego kasnije, kada ste već zaposleni.

Zato stručna praksa nikada nije zaista besplatna, čak i kada vam nije plaćena: ona vam pruža praktično iskustvo koje ne možete kupiti novcem.

• Drugo, stručna praksa vam može pomoći da na vreme izaberete specijalnost.

Na primer, student marketinga može tokom prakse otkriti da su mu istraživanja tržišta izuzetno dosadna, a da mu potpuno odgovara rad u odnosima sa javnošću. Bilo bi šteta da takvo što otkrije tek kad se zaposli kao istraživač tržišta.

• Treće – profesionalna praksa je odlična prilika da pre zaposlenja testirate i usavršite svoje sposobnosti za profesionalne međuljudske odnose, za rad u timu, za poslovnu komunikaciju, liderstvo, rešavanje problema.

• Četvrto, profesionalna praksa će vam sigurno izgraditi i osnažiti samopouzdanje, motivaciju i radne navike.

• Peto, već tokom prakse možete započeti izgradnju svoje mreže profesionalnih kontakata koje ćete nekada pitati za savet, a kada budete konkurisali za zaposlenje, sasvim verovatno, i za preporuke.

• Šesto, svaka praksa unapređuje profesionalnu biografiju.

I više od toga: profesionalna praksa koju ste naveli u vašem CV-u, a koja je relevantna za struku u kojoj konkurišete za posao – definitivno ostavlja snažan pozitivan utisak na potencijalnog poslodavca...

Sve ovo je tek deo razloga zbog kojih stručna praksa nije tek i samo finalna priprema za vašu karijeru: bez obzira da li ste na dodiplomskim ili poslediplomskim studijama, ili ste završili studije, praksa jeste pravi početak vaše uspešne karijere.

8 9

Kako doći do prakse:UMREŽITE SE. BUDITE PROAKTIVNI.

Još se nije dogodilo da stručna praksa „dođe sama“ do svog polaznika. Dakle, moraćete da uložite određeni napor da vi dođete do svoje prakse. Napravite svoju mrežu i – „pecajte“.

Kada je u pitanju vaše aktivno traženje stručne prakse, umrežavanje predstavlja formiranje, održavanje i unapređivanje mreže poznanstava i kontakata koji vam mogu biti od pomoći: da izaberete i pronađete profesionalnu praksu koja vam odgovara, da unapredite znanja i sposobnosti potrebne za pravilan izbor prakse, da budete primljeni na praksu, te za uspešan rad tokom prakse i nakon nje.

Nekome umrežavanje može izgledati kao bespotrebna aktivnost, kada se već u novinama i na Internetu objavljuju oglasi za stručnu praksu, stažiranje... Tačno je da se takvi oglasi objavljuju, ali je još tačnije da popriličan broj kompanija koje primaju polaznike prakse to ne objavljuju u formi oglasa. Zato je važno formirati mrežu kontakata koji vas mogu pravovremeno informisati o mogućnosti za praksu. Tim pre što ovi kontakti mogu biti korisni i u budućnosti, kada se zaposlite.

Neko ko još nije počeo formiranje svoje mreže, lako može pomisliti da ne postoji način da obezbedi ijedan valjan kontakt za svoju mrežu. To, jednostavno, nije tačno. Mogućnosti su brojne. Između ostalog:

• Vaše kolege sa studija su prvi logičan izbor. Čak i ako još uvek studirate, nemoguće da je su svi toliko preterano ambiciozni da vas niko od njih ne bi obavestio o iskrsloj mogućnosti za profesionalnu praksu. Uostalom, i oni znaju da i vi njima možete biti od koristi.

• Tim pre ako ste studije već završili – sigurno će vas vaše „stare“ kolege sa studija još manje smatrati ugrožavajućom konkurencijom, a još više će biti svesni obostrane koristi od održavanja kontakta. Neki od njih su se, sasvim moguće, već zaposlili negde.

• Takođe, vaši sadašnji ili nekadašnji profesori i asistenti verovatno svakodnevno dolaze u kontakt sa svojim kolegama koji su profesionalno angažovani u struci koju studirate ili ste studirali. Samo im može imponovati ako od njih potražite pomoć u pronalaženju prakse ili pripremi za nju.

• Razmislite i o vašoj rodbini, kao i o prijateljima i poznanicima izvan studija. Moguće je da je neko od njih zaposlen u struci koja vas zanima, ili da je svojim radom upućen na ljude koji rade u struci koja vas zanima, a sa kojima vas mogu povezati.

• Razmislite da vaš seminarski, diplomski ili poslediplomski rad koncipirate na takav način da, za potrebe rada, treba da obavite kvalitativno istraživanje u formi više intervjua sa predstavnicima kompanija ili institucija koje kasnije mogu biti mesto vaše prakse.

• Počnite da pažljivo pratite u novinama, magazinima, na radiju i na TV-u one rubrike, dodatke i emisije koji se bave zapošljavanjem, ali i strukom koju studirate. U njima će se pojavljivati osobe koje mogu biti u vašoj mreži. One će nekad direktno pozvati na kontaktiranje, a nekad ćete lako sami pronaći kontakt-podatke na Internet-prezentaciji organizacije u kojoj rade.

Razmislite i o drugim načinima za širenje

svoje mreže.

11

• Internet je svakako dobro mesto na kojem se već i putem različitih Internet-pretraživača (Google, Yahoo!...) mogu pronaći kompanije i institucije u vašoj blizini koje primaju polaznike stručnih praksi, ali i različiti edukativni sadržaji od pomoći za što uspešnije umrežavanje i nalaženje stručne prakse.

• U okviru različitih socijalnih mreža (social networks) na Internetu (tipa Facebook, MySpace, LinkedIn...) postoje različite profesionalne grupe iz vaše stručne oblasti. Čak i ako vam članovi tih mreža nisu geografski bliski, mogu vam pomoći pružanjem korisnih informacija, pa možda i korisnih kontakata u vašoj blizini.

• Ukoliko se organizacije angažovane u vašoj stručnoj oblasti pojavljuju kao izlagači ili učesnici na sajmovima i konferencijama, ne propustite priliku da ih posetite, i to svakako ne kao nemi posetilac koji razgleda njihov štand. Stupite u neposredni kontakt sa njima. Zato i jesu tu.

• Isti je slučaj i sa seminarima, predavanjima i prezentacijama koje održavaju kompanije ili institucije koje vas zanimaju. Budite prisutni i budite aktivni, tokom događaja i nakon njega. Uspostavite kontakt. Razmenite kontakt-podatke...

• Na kraju, ali ne i najmanje važno: Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata osnovan je sa ciljem da studentima pomogne u razvoju znanja i veština značajnih pri zapošljavanju, u sticanju radnog iskustva tokom studija, u širenju saznanja o svetu poslovanja, te u uspešnom razvoju karijere nakon diplomiranja. Sve to zajedno ovaj Centar čini vrlo poželjnim delom vaše mreže. Kontakt-podatke Centra za razvoj karijere pronaći ćete na njegovoj Internet-prezentaciji (www.razvojkarijere.bg.ac.rs).

Dali smo vam neke ideje. Vašu proaktivnost čine i vaše ideje o načinima za umrežavanje. Razmislite. Gostujući predavači na fakultetu? Strukovna udruženja? Promotivni događaji? Blog?...

NAPIŠITE DOBAR CV I PROPRATNO PISMO.

Vaša biografija i pismo koje je prati često jesu prvi značajan kontakt jedne kompanije ili institucije sa vama. Baš zato od njihovog kvaliteta zavisi da li će biti i sledećeg kontakta.

Na mnogim mestima možete pronaći različite formulare sa pratećim uputstvima na koji način da valjano sastavite svoj CV i motivaciono pismo. Internet je prepun takvih formulara. I u prilozima ove brošure ćete pronaći formular na kojem ćete videti standardni evropski format CV-a, prihvaćen u Evropskoj uniji. Zato ćemo ovde navesti nekoliko saveta kakve nećete pronaći u šturim uputstvima navedenim u rubrikama takvih blanko-formulara.

• Iako CV predstavlja vašu biografiju, to svakako ne sme biti vaša autobiografija. Ne smete biti preopširni. Na primer, malo je verovatno da u periodu vašeg života pre srednje škole postoje ikakve informacije od interesa za kompaniju ili instituciju u kojoj želite pohađati praksu.

• Taj interes organizacije nalazi se na prvom mestu kada sastavljate CV i motivaciono pismo. Stoga, kada ih pišete, ne pitajte se šta ta kompanija ili institucija može da pruži vama, već šta vi možete da pružite njoj. Stavite se u perspektivu poslodavca koji treba da primi polaznika prakse i koji, dok čita vaš CV, razmišlja: „Zašto bih primio ovog kandidata / ovu kandidatkinju?“

• Svakako pokušajte da što bolje istražite organizaciju kojoj želite da pošaljete svoj CV i propratno pismo. Za to postoji više razloga:

- Sasvim moguće da kompanija ili institucija ima potrebe za polaznicima prakse u svojoj uskoj stručnoj delatnosti koja čini tek deo šire oblasti za koju ste akademski osposobljeni. Fokusirajte se na vaše sposobnosti relevantne za njihovu delatnost.

- Već na osnovu Internet-prezentacije jedne organizacije možete saznati vrstu i ton komunikacije kakvi tamo preovladavaju: ako prezentacija obiluje okoštalim frazama, ne morate se ustručavati od njihovog korišćenja. Ukoliko nema takvog fraziranja, verovatno će i od vašeg CV-a očekivati da ne sadrži razne „spremnosti za izazovne poslove i zadatke koji sa sobom nose visoki potencijal“.

- Iako ćete na raznim Internet-stranicama pronaći različite korisne spiskove „ključnih reči“ za pisanje CV-a i motivacionih pisama, budite pažljivi

Vaš CV i propratno pismo su vaša

osnovna sredstva lične profesionalne

promocije.

10

12 13

u njihovom korišćenju. Nije svaka „ključna reč“ za svaki CV – na primer, poslednje što se očekuje od neurohirurga je da bude „dinamičan“ i „efikasan“; dok će knjigovođa koji se predstavlja kao „kreativan“ i „domišljat“ zvučati kao spreman za privredne prestupe.

- Ono što jesu ključne reči konkretne organizacije jesu one stručne reči i izrazi koje ćete najbrže pronaći na njenoj Internet-prezentaciji, kao i u dokumentima i brošurama koje preuzmete sa iste prezentacije.

• Potrudite se da saznate kakvu formu i sadržaj CV-a i propratnog pisma konkretna kompanija ili institucija očekuje da dobije. To može zavisiti od raznih faktora – kulturoloških razlika, poslovnih običaja, stepena poštovanja privatnosti ili vrste zabrana diskriminacije u zemlji iz koje organizacija potiče, tehnološke razvijenosti... Na primer:

- U Evropi je sasvim uobičajena pojava da CV ima i dve, pa i tri strane. Istraživanja u SAD pokazuju da menadžeri ljudskih resursa „troše“ između dve i po i 20 sekundi za čitanje CV-a! Stoga se svim studentima u SAD preporučuje da, tek ako moraju, pređu na drugu stranu CV-a.

- Datum rođenja je tradicionalni sastavni deo CV-a. Međutim, u Velikoj Britaniji, na primer, CV bez datuma rođenja je ne samo sasvim dopušten, već i poželjan: novi antidiskriminacioni propisi se tako bore protiv starosne diskriminacije u zapošljavanju.

- Kompanije i institucije sa razvijenim IT sektorom mogu na svojoj Internet-prezentaciji imati gotov formular koji treba popuniti, bilo nakon preuzimanja sa njihove prezentacije, bilo online, na samoj prezentaciji, u aktivnin poljima za unos teksta. To ne znači da ne treba da napišete svoj CV: kad ga jednom sastavite, lako ćete izvršiti Copy/Paste operaciju u polja takvih formulara, a integralni CV možete koristiti u svakoj drugoj prilici.

- U Evropi, spisak referenci je sastavni deo CV-a, i najčešće se navode dve. U SAD, osobe koje vas preporučuju navodite na posebnoj strani, i to najmanje tri, a ni pet nije previše...

Pokušajte da na Internet-prezentaciji konkretne organizacije saznate koje i kakve elemente treba da sadrže CV i motivaciono pismo koje ćete im dostaviti. Možete ih i telefonom ili e-mail-om pitati da li zahtevaju konkretnu formu i sadržaj CV-a. Takođe, ukoliko je u pitanju predstavništvo inostrane kompanije ili institucije, možete potražiti na Internetu i pravila pisanja CV-a i propratnog pisma uobičajena za matičnu zemlju te organizacije. Ovo tim pre treba da učinite ako profesionalnu praksu želite da pohađate u inostranstvu.

• Vaš CV svakako ne sme biti ispisan u formi pasusa. Najčešće ćete ga slati putem e-mail-a, te zato treba da imate u vidu da će ga čitalac verovatno „skrolovati“ na ekranu, „mišem“ ili kursorom. I sami znate koliko su pasusi na monitoru PC-ja opterećujući za čitanje. Zato je bolje da nabrajate po stavkama ili tačkama. Potrudite se koliko god je to moguće da svaka tačka sadrži jedan do dva reda, te da između tačaka bude veći prored.

• Bez obzira da li CV i propratno pismo dostavljate u štampanoj ili elektronskoj formi, izbegavajte pozadine u boji. Postoji razlog zašto se profesionalna prepiska tradicionalno obavlja na belom papiru: i papir u boji ometa koncentraciju čitaoca.

• Takođe, nemojte pojedine delove teksta označavati pozadinom druge boje („highlight“). Takvo „akcentovanje“ samo može skrenuti pažnju sa drugih važnih informacija u vašem CV-u ili propratnom pismu.

• CV i motivaciono pismo ne smeju imati gramatičke i pravopisne greške, kao ni greške u kucanju. Totalno je nebitno da li sebe smatrate poznavaocem jezika na kojem pišete CV i propratno pismo: neka ih svakako pročita neko u čije jezičko znanje, koncentraciju i otvorenost imate puno poverenje i neka vam ukaže na eventualne propuste.

• Nemojte koristiti „živopisne“ fontove za pisanje CV-a i motivacionog pisma. Oni nisu čitljivi. Najjednostavniji način da saznate koji fontovi nisu upotrebljivi za tu svrhu jeste da zamislite da čitate novine. Prema tome, CV i motivaciono pismo napišite fontovima za koje biste i sami rekli da su standardni „novinski“ fontovi (Arial, Times New Roman, Trebuchet...).

• Preporučljiva veličina fonta za CV i motivaciono pismo je od 10 do 12, iako neki eksperti preporučuju da slova ne budu veličine manje od 10,5...

Naravno, ovo nije detaljan i potpun spisak bitnih pravila i korisnih saveta za pisanje CV-a i motivacionog pisma. Postoje i mnoga druga koje lako možete pronaći na Internetu.

14 15

OBEZBEDITE KVALITETNE PREPORUKE.

Svaki poslodavac zna da „hiljadu puta pročitati nije što i jednom čuti“. Iz prve ruke. Od osobe koju ste naveli kao svoju referencu.

Ne smete se uzdati u pretpostavku da vas poslodavac neće detaljnije proveravati samo zato što konkurišete za praksu, a ne za zaposlenje. Ako želi da računa na polaznika prakse kao potencijalnog zaposlenog – skoro sigurno će vas proveriti i pre prakse, da bi bio siguran da vreme koje vam ubuduće posveti ne bude protraćeno. Zato je veoma važno ko vam daje preporuku i kakvu vam preporuku daje.

• Razmislite o preporukama iz različitih vrsta izvora. Vama može izgledati značajno ako vam dva profesora napišu preporuke, ali potencijalnom poslodavcu to govori samo o vašim akademskim kvalitetima, ne i o profesionalnim. Ukoliko ste prethodno već pohađali neku praksu, jednu od preporuka može napisati vaš tadašnji mentor ili supervizor. Ukoliko ste radili neki honorarni posao, vaš tadašnji poslodavac može opisati vaše radne osobine. Ako ste tokom studija obavljali različite praktične zadatke, asistent nadležan za realizaciju takvih zadataka može biti izvor informacija o vašim kvalitetima.

• Odaberite osobe koja najbolje poznaju vaše kvalitete. Ukoliko ste ranije pohađali praksu ili radili honorarno, možda osoba koja vam je bila neposredno nadređena nije i najbolji poznavalac vaših kvaliteta. Možda je to neko od zaposlenih sa kime ste najčešće neposredno sarađivali, možda čak i iz sektora susednog vašem. Isto je i sa akademskim preporukama: možda ste sa gostujućim predavačem ostvarili sadržajniji odnos nego sa redovnim profesorom.

• Obezbedite odobrenje od osobe da je navedete kao referencu. Iako će najvećem broju osoba goditi ukoliko ih pitate za preporuku, uvek postoji mogućnost da, iz ma kog razloga, neko od koga ste očekivali da pristane – to odbije. Sa druge strane, ni vi ne biste voleli neočekivani poziv do kojeg je došlo jer se neko pozvao na vas bez vašeg odobrenja. I, naravno: ako već dostavljate pisanu preporuku – nipošto se nemojte igrati potpisivanjem u tuđe ime!

• Detaljno navedite sve kontakt-podatke. To je još jedan od razloga za vaše neposredno kontaktiranje osobe koja vas preporučuje. S jedne strane, različiti poslodavci koriste različite vrste komunikacijskih sredstava za proveru preporuka: telefon, faks, e-mail... Sa druge strane, detaljni poslovni podaci o osobi govore i o vašoj profesionalnosti. Prema tome, kada navodite referencu, navedite: ime i prezime, aktuelnu poziciju, naziv organizacije, poslovnu adresu, kontakt-podatke (brojeve poslovnog telefona i telefaksa, broj mobilnog telefona, poslovnu e-mail adresu...).

• Imajte u vidu moguća pitanja za vaše reference, kako tokom formulisanja preporuke, tako i kada vaše reference informišete šta ih vaš potencijalni poslodavac može pitati. Na primer: Odakle vas poznaju i koliko dugo? Kako bi opisali vaše veštine u datoj oblasti? Kakve su vaše komunikacijske sposobnosti ili odnos prema radu? Kako podnosite konstruktivnu kritiku ili rad pod pritiskom? Kakvi ste u saradnji sa kolegama? Kako radite u timu? Šta su vaše snage, a šta slabosti? Integritet? Lojalnost? Odnos prema novim idejama? Da li bi vas vaša referenca zaposlila na sličnoj radnoj poziciji? Da li ste i koliko sposobni za poziciju nadređenog?

• Održavajte kontakt sa osobama koje vas preporučuju. Neka stalno budu informisane o vašem

aktuelnom statusu. Ukoliko ste u vaš CV uneli neki novi podatak o vašim akademskim ili profesionalnim dostignućima, dostavite im novu verziju svog CV-a. Takođe, informišite ih o svojoj nameri da konkurišete za praksu u određenoj oblasti ili za određeno radno mesto. Naravno, nemojte preterivati sa učestalim kontaktiranjem.

• Ne zaboravite da se zahvalite svima koji su vas preporučili. Kada uspešno okončate potragu i počnete da pohađate praksu, kontaktirajte sve osobe sa vaše liste preporuka, obavestite ih o vašem novom statusu i zahvalite im se na pomoći, bez obzira da li ih je vaš novi poslodavac kontaktirao ili ne. U nekim slučajevima, navođenje njihovog imena je poslodavcima sasvim dovoljno. Svakako želite da sačuvate dobar profesionalni odnos sa takvim ličnostima, zar ne?

Dobre preporuke, uz kvalitetan CV i propratno pismo, treba da vam obezbede poziv na razgovor za profesionalnu praksu, a to je već sledeći, možda i najvažniji nivo ove „strateške igre“.

Važno je:

1. ko vam daje preporuku,

2. kakvu vam preporuku daje.

16 17

- Potom, objasnite koju ste Akciju (ili više njih) preduzeli da biste izvršili postavljeni zadatak; čak i ako je u pitanju bio timski rad, fokusirajte se na vaš doprinos u konkretnim akcijama;

- Na kraju, opišite Rezultate koji su nastali kao proizvod vašeg aktivnog delovanja, dakle, vaša postignuća, kao i nova saznanja do kojih ste došli tokom celog procesa.

Bez obzira na vrstu intervjua, neka pravila i saveti su uvek jednako korisni:• Stignite na vreme na intervju. Proverite koliko vam vremena treba do mesta održavanja intervjua. Testirajte

ako treba.• Istražite i saznajte koji tip intervjua možete očekivati i vežbajte za intervju, ali nemojte učiti odgovore

napamet.• Obucite se kao da konkurišete za posao. Praksa nije „niža vrsta“ posla, pa da vaša odeća može biti

„opuštenija“.• Dođite 10 minuta ranije. Kašnjenja na intervju se teško mogu opravdati. Ukoliko iz bilo kog razloga kasnite,

svakako to najavite telefonom.• Kad uđete, pozdravite sekretaricu ili asistenta ljubazno i sa poštovanjem. To je prva tačka na kojoj

ostavljate utisak u toj organizaciji.• Ukoliko vam daju aplikaciju, popunite je čitko, tačno, kompletno i precizno.• Ponesite dodatno odštampane primerke CV-a i propratnog pisma.• Ukoliko posedujete profesionalni portfolio, svakako ga ponesite na intervju.• Ne očekujte od Vaše aplikacije ili CV-a da završi sav posao za vas. Ma koliko kvalitetni bili, još uvek ćete

morati da „prodate” sebe na intervjuu.• Intervjuera oslovite po tituli (gospodin, gospođa) i prezimenu. Svakako pre početka intervjua proverite kod

sekretarice ili asistenta tačnost imena i prezimena intervjuera.• Rukujte se čvrsto, ali ne preterujte. „Mlitavo” rukovanje odaje nesigurnost, dok preterano „mlataranje“

ukazuje na usiljenu srdačnost.• Nemojte sesti dok ne budete ponuđeni da sednete. • Kad sednete, mislite na govor tela: sve vreme sedite uspravno i u svakom trenu izgledajte zainteresovano.• Nemojte pričati šale i viceve tokom intervjua.• Održavajte vizuelni kontakt sa intervjuerom, ali ne preterujte, to može stvoriti neprijatnost. Pre odlaska na

intervju, vežbajte pauze u vizuelnom kontaktu.• Nemojte pušiti, čak i ako vas ponude cigaretom. I ne pušite pre intervjua. Operite zube. Koristite tečnost za

usta ili bombone pre intervjua.• Izbegavajte prost jezik i sleng, kao i rečce za pauzu u govoru („Hm“, „Pa“, itd.)• Nemojte pričati tiho. Glasan i jasan govor iskazuje samopouzdanje. Naravno – nemojte vikati.• Budite samouvereni i energični, ali nemojte biti agresivni.• Izbegavajte kontraverzne teme.• Nemojte reći ništa negativno o svojim ranijim kolegama, pretpostavljenima ili poslodavcima.• Dajte sve od sebe da svoje dobre osobine predstavite intervjueru precizno, faktografski i iskreno.• Nemojte lagati. Odgovarajte na pitanja istinito, otvoreno i koncizno.• Ne odgovarajte preopširno i prekomerno na postavljena pitanja.• Istaknite svoja dostignuća. Nemojte davati nijednu negativnu informaciju o sebi.• Nemojte odgovarati samo sa „da“ i „ne“. Uvek pojasnite i time predstavite svoje talente, veštine i

predodređenost. Dajte primere.• Pokažite kroz odgovore da ste istraživali o organizaciji u kojoj se nalazite i o oblasti poslovanja te

organizacije.• Ne raspravljajte o ličnim pitanjima ili porodičnim problemima.• Ne zaboravite da je intervju i vaša prilika da procenite intervjuera i organizaciju koju on ili ona predstavlja.• U slučaju neočekivanog pitanja, nemojte praviti dugačke pauze ili izgovarati rečenice koje manifestuju

vašu iznenađenost pitanjem. Možete ponoviti pitanje naglas, ili tražiti da vam pitanje bude ponovljeno, ili

USPEŠNO SE PREDSTAVITE NA RAZGOVORU.

Postoje različite vrste razgovora za posao. Slično je i sa intervjuima za primanje na praksu. Na kraju krajeva, neka pravila i saveti važe za sve vrste konkursnih razgovora.

Po jednom kriterijumu, razgovori se mogu podeliti na:

• Panel intervjue – u pitanju je razgovor koji sa vama obavlja više osoba koje su na različite načine povezane sa poslom koji biste vi obavljali, uz vrlo često prisustvo predstavnika sektora za ljudske resurse;

• Tehničke intervjue – razgovor koji se obavlja sa vama da bi se saznao nivo vašeg stručnog znanja iz određene tehničke ili naučne oblasti;

• Telefonske intervjue – razgovor koji se obavlja sa vama telefonom i koji najčešće predstavlja prethodnu selekciju užeg kruga kandidata koji će biti pozvani na „živi“ intervju.

Po drugom kriterijumu, postoje dve vrste razgovora za posao ili praksu:

• Tradicionalni intervju traži odgovore na tri osnovna pitanja: da li posedujete veštine i sposobnosti za konkretan posao, da li posedujete entuzijazam i radnu etiku kakve poslodavac očekuje, te da li ste timski igrač koji odgovara datoj organizaciji. Zato će vam intervjuer i postavljati pitanja kao što su: „Zašto želite da radite kod nas“, „Koje su vaše snage i slabosti“, itd.

• Bihejvioralni intervju je zasnovan na teoriji da je vaše ponašanje u prethodnim situacijama najbolji pokazatelj vašeg budućeg ponašanja, pa u takvom intervjuu možete očekivati pitanja kao što su: „Kako ste se snašli u situaciji kad ste naišli na neočekivani problem“, „Da li ste imali iskustva u kojima niste uspeli da postignete željeni rezultat“, „Opišite situaciju u kojoj ste obavljali više različitih zadataka u istom vremenskom periodu“...

U ovakvim intervjuima možete očekivati da posle svakog pitanja usledi više potpitanja. Najčešće preporučena strategija vaše pripreme za bihejvioralne intervjue jeste takozvana STAR (Situation-Task-Action-Result) tehnika:

- Prvo, opišete konkretnu Situaciju u kojoj se u datom trenutku nalazila organizacija u kojoj ste radili; to može biti radna, honorarna, volonterska, vežbovna ili bilo koja druga relevantna situacija;

- Zatim, opišete konkretan Zadatak (Task) koji ste dobili u takvoj situaciji; potrudite se da intervjueru predstavite dovoljno detalja kako bi razumeo Situaciju i Zadatak, ali ne preopširno;

Dajte sve od sebe da svoje dobre osobine predstavite precizno, faktografski i iskreno.

19

napraviti kratku pauzu... To su dopušteni načini dobijanja na vremenu u takvoj situaciji.• Uvek se vladajte kao da ste fokusirani na dobijanje prakse u toj organizaciji. Ne odustajte dok ne budete

sigurni da to želite.• Ne odgovarajte na mobilni telefon. Ugasite ga. Ili ga utišajte.• Pokažite šta vi možete pružiti toj organizaciji, pre nego da se trudite da saznate šta ta kompanija može

pružiti vama. • Postavite inteligentna pitanja o poziciji, organizaciji, njenoj poslovnoj oblasti. Svakako postavljajte pitanja.

U suprotnom, manifestujete manjak zainteresovanosti.• Završite intervju izjavom da želite praksu u toj organizaciji i postavite pitanje o sledećem koraku u

proceduri odabira kandidata, odnosno kada organizacija očekuje da će doneti odluku o odabiru.• Pokušajte da pribavite vizit-kartu od svake osobe koja vas je intervjuisala, ili bar tačno zapišite njihova

imena i prezimena.• Odmah nakon intervjua sačinite beleške o intervjuu da ne zaboravite važne detalje.• U roku od 24 časa napišite pismo zahvalnosti svakoj osobi koja vas je intervjuisala. Ovo uradite čak i kada

ste sigurni da ne želite praksu u toj firmi. Ta pisma su u osnovi ista, ali svakako napravite pojedine razlike među njima za slučaj da ih primaoci ipak uporede. Manifestujte da cenite zainteresovanost organizacije za vas i podsetite primaoce pisama na vaše kvalitete. Naravno, pisma ne smeju imati bilo kakve gramatičke, pravopisne ili greške u kucanju.

• Obavestite vaše reference da će možda biti kontaktirani.• Pozovite organizaciju telefonom da se raspitate o procesu odabira u roku od 7 do 10 dana, ili ranije, ako je

interval u postupku odbabira kraći od toga.• Svakako nemojte preterivati sa svim postupcima nakon intervjua; s jedne strane, može se steći utisak o

vašoj beznadežnosti; s druge strane, možete postati dosadni predstavnicima organizacije.• Svakako budite strpljivi, odabir može potrajati duže nego što je planirano.• Nemojte prestajati sa potragom, čak i ako ste sigurni da ćete biti primljeni.• Ne polažite sve nade u jednu priliku za praksu, uvek će biti i drugih.• Ne spaljujte mostove za sobom ako ne budete primljeni na praksu. Svakako intervjuere unesite u svoju

mrežu, čak ih i pitajte za druge kontakte.

Potraga, umrežavanje, istraživanja, CV, propratno pismo, preporuke, intervju... Sve su to koraci u dolasku do prakse. Šta vam valja činiti kada vas na praksu i prime?

18

20 21

Šta i kako na praksi:VAŠ ODNOS PREMA POSLU.

Primljeni ste na praksu. Šta sad? Preporuke koje slede zvuče logično, ali rad na praksi vas može okupirati čak do gubljenja fokusa. Stoga, koristite ovaj spisak kao povremeni podsetnik:

• Postavite lične ciljeve. Neke prakse imaju čvrstu strukturu, ali neke ne. Zato bi bilo dobro da se, pre početka prakse, posvetite definisanju ličnih ciljeva koje želite da postignete tokom prakse. Možda želite da na osnovu prakse donesete odluku o vašoj specijalizaciji u datoj oblasti, ili da naučite nove veštine, ili da ojačate svoju mrežu. Kako god, dobro ćete se osećati kada tako postavljene ciljeve ostvarite. I, naravno: budite realistični u postavljanju ciljeva.

• Održavajte redovne sastanke sa nadređenim(a). Ako vam to oni ne obezbede zbog gustog rasporeda obaveza, potrudite se da vi obezbedite susrete (na primer, jednom nedeljno) na kojima ćete sa njima podeliti svoja iskustva, predstaviti svoja dostignuća, primati pohvale, ali i pomno slušati i učiti iz svakog znanja koje vam prenose ili kritike koju vam upućuju.

• Prihvatajte zadatke sa entuzijazmom i pozitivnim stavom. U skoro svakoj organizaciji, novi polaznici prakse dobijaju i sasvim bazične zadatke, poput fotokopiranja, kurirstva... Obavite svaki zadatak sa istim stepenom entuzijazma i profesionalizma. Razmislite i o prekovremenom radu – time ćete pretpostavljenima jasno predstaviti svoj radni moral.

• Izbegavajte negativan pristup. Negativnost ubija vašu, ali i volju ljudi oko vas. Izbegavajte pritužbe, ljutnju, nepoštovanje kolega, kašnjenja, ranije odlaske, nedovoljnu otvorenost, nepoštovanje rokova, aroganciju, nepropisnu odeću, neprofesionalno ponašanje, nefleksibilnost... I, svakako: nipošto, ni po koju cenu nemojte tretirati sekretarice i pomoćno osoblje kao „nižu vrstu zaposlenih“.

• Uvek učite o organizaciji i njenoj delatnosti. Iskoristite svaku priliku da prisustvujete sastancima, konferencijama i drugim događajima; učestvujte u treninzima i radionicama; čitajte sve materijale organizacije. Možda vam nešto od toga bude dosadno, ali ćete svakako uvećati svoje znanje, osnažiti svoju mrežu i izgraditi nove odnose.

• Obezbedite mentora. Mentor je osoba na višoj poziciji u organizaciji koja će tokom vaše prakse voditi brigu da naučite sve što treba da znate i da postignete sve što treba da uradite. To je osoba sa kojom možete diskutovati o idejama i kojoj možete postavljati pitanja. Na nekim praksama vam mentora dodeljuju, na drugim ne. Mentor može biti vaš supervizor, ali i neka druga osoba u okviru organizacije.

• Izlažite se i zalažite se. Neke prakse podrazumevaju „rotaciju“ polaznika po sektorima. Ukoliko to nije slučaj sa vašom praksom, preuzimajte sami nove zadatke, susrećite se sa ljudima izvan vašeg sektora, prisustvujte društvenim događajima organizacije, čak i ako su neformalnog karaktera (na primer, sportski dan). Što ste izloženiji novim idejama i novim ljudima, više ćete naučiti.

• Slobodno postavljajte pitanja. Praksa je vaša prilika da učite. Od vas se očekuje da radite, ali ne i da znate sve. Pitajte za savet i postavljajte pitanja uvek kada naiđete na nepoznanicu. Budite otvoreni za nove

Rezultati su jedan od ciljeva vaše prakse.

22 23

ideje i procedure – imajte na umu da ne znate sve i da vas profesori nisu naučili svemu. Mudri ljudi znaju da ne postoje glupa pitanja. Slobodno pitajte.

• Preuzimajte inicijativu. Dobri poslodavci vole zaposlene koji rado uskaču u rešavanje problema i imaju kreativan pristup traženju rešenja. Ipak, ne smete prekoračivati ovlašćenja. Uvek radite u postavljenim okvirima. I budite odmereni u inicijativama, da vas ne proglase „sveznalicom“.

• Osnažite svoju mrežu. Izgradite profesionalni odnos sa svojim mentorom, supervizorom i ostalim menadžerima u organizaciji. To su iskusni ljudi koji vam mogu dati preporuke, ali i biti od koristi u godinama koje dolaze.

• Ostvarite opipljive rezultate. Bilo da ste kreirali dokumente organizacije, osmislili novu radnu proceduru, organizovali konferenciju, susretali se sa klijentima, realizovali istraživanje... rezultati su uvek jedan od ciljeva svake vaše prakse, kako za vaš CV, tako i za vaš profesionalni portfolio.

• Vodite dnevnik prakse. U nekim slučajevima, dnevnik prakse će biti vaša obaveza i imaće zadatu formu i sadržaj. Čak i ako to nije slučaj, svakako vodite svoj lični dnevnik prakse. Na taj način ćete najbolje zapamtiti sva dostignuća koja ste ostvarili i sva znanja i veštine koje ste naučili tokom prakse i moći ćete precizno da ih unesete u svoj CV i portfolio.

Vaš kvalitetan odnos prema poslu je jedan od bitnih elemenata vaše uspešne prakse. Drugi je vaš kvalitetan odnos sa ljudima sa kojima sarađujete na istom poslu.

KVALITETNO KOMUNICIRAJTE.

Etikecija – pravila o formama, manirima i ceremonijama koje su uspostavljene konvencijom kao prihvatljive ili obavezne u društvu, profesiji ili službi.

Određena ponašanja i maniri se očekuju od polaznika prakse. Druga su, pak, krajnje nepoželjna, ili čak i zabranjena.

• Poštujte lanac komande. Veoma je bitno da se uputite u linije komuniciranja i formalne i neformalne strukture izveštavanja u okviru organizacije. Kada ih shvatite, poštujte ih. Nemojte nikoga zaobilaziti, preskakati ili mu raditi iza leđa. Poštujte lanac komande u svakoj vašoj komunikaciji i akciji. Uvek se prvo obratite svom neposredno pretpostavljenom.

• Poštujte poverljivost informacija. Možete razgovarati o temama, projektima ili o radnom okruženju, ali ne i o ljudima. Ogovaranje vam se može obiti o glavu. Nemojte se osećati zapostavljenim ako ste izostavljeni iz određenih razgovora – neke teme su samo za zaposlene. I nemojte zauzimati strane. Ne ulazite u „kancelarijsko politikantstvo“. Tu ste da radite na svom projektu.

• Poštujte pomoćno osoblje. Oni su tu bili pre vas, i znaju više od vas. Mogu vam pomoći da se uklopite, da shvatite nepisana pravila, da ostvarite svoje ciljeve, i zato ih tretirajte sa poštovanjem koje zaslužuju. Zaboravite da je neko „samo sekretarica“. Bez pomoćnog osoblja, organizacija ne bi funkcionisala.

• Učite i vežbajte socijalne veštine. Ma koliko bili ubeđeni da ih već znate – proverite. Šta znate o poslovnom bontonu? O pravilima poslovne komunikacije? O govoru tela? O kontaktu pogledom? O gestovima? O neverbalnoj komunikaciji? O facijalnoj ekspresiji? O miroringu? O neuro-lingvističkom programiranju? O empatiji? O socijalnoj inteligenciji? Ukoliko ne znate šta znači makar jedan od ovih termina – požurite u biblioteku. Ili na Internet.

• Prisustvo i efikasnost se podrazumevaju. Više niste student. Akademskih 15 minuta više ne važe. Morate uvek doći na vreme. Kašnjenja i odsustva znače nepoštovanje vremena drugih i nezainteresovanost za posao. Efikasnošću manifestujete svoju odgovornost i poštovanje drugih. Dođite na početak radnog dana i na svaki sastanak 5 minuta ranije. Odsustvo sa posla može biti opravdano tek u slučaju ozbiljne bolesti ili porodičnih okolnosti. U tom slučaju, odmah obavestite svog supervizora o nastaloj situaciji.

• Naučite da ostavljate pozitivan prvi utisak. Uvežbajte čvrst stisak ruke. Naučite kako da se predstavite ljudima koje upoznajete. Naučite da izložite uvodno izlaganje. Budite prijateljski nastrojeni, imajte osmeh na licu. To su sve bitni elementi prvog utiska koji vam mogu doneti pozitivne poene. Zamislite da u holu sretnete menadžera na visokoj poziciji u hijerarhiji organizacije. Da li ste spremni i sposobni da se na pravi način predstavite?

Šta znate o pravilima poslovne

komunikacije?

24 25

• Poštujte pravila odevanja. I ovde važi pravilo da više niste student. Sasvim moguće da će organizacija u kojoj pohađate praksu imati eksplicitno definisan dres-kod kojeg se morate pridržavati. Ukoliko to nije slučaj, dovoljno je da pogledate oko sebe. Ili, još bolje: ugledajte se na vaše pretpostavljene. Ipak, nemojte preterivati do imitiranja – može izgledati tragikomično.

• Zaboravite na sleng. Još jednom: na praksi niste student. Ne postoji profesionalna oblast u čijoj je poslovnoj komunikaciji preporučljivo i poželjno reći da je nešto „kul“, ili da ste nešto „provalili“, ili da se nekome obratite sa „brate“, „sestro“, „batice“, „rođače“...

• Budite ambasador. Dok ste na praksi, vi ste „živa slika i prilika“ obrazovne institucije iz koje dolazite. Vaše ponašanje i vaše zalaganje na praksi će se, u očima menadžmenta organizacije, reflektovati na sve vaše kolege iz obrazovne institucije sa koje potičete koji u tu istu organizaciju budu dolazili na praksu posle vas.

Osim toga, imajte u vidu da u javnosti više ne predstavljate samo obrazovnu instituciju koju pohađate, već da ste za „spoljni svet“ i predstavnik organizacije u kojoj obavljate praksu. Tako će biti i kad se zaposlite – bićete predstavnik kompanije ili institucije u kojoj ili za koju radite. Praksa vas priprema i za taj aspekt vaše buduće karijere.

Nadamo se da smo ovim priručnikom uspeli da vam prenesemo neke savete koji vam mogu biti korisni kako u uspešnom traženju prakse koja vam odgovara, tako i u vašem kvalitetnom pohađanju profesionalne prakse.

Naravno, ne mislimo da su ovo sva znanja i veštine koje vam mogu biti od koristi u vašoj karijeri. Stoga vam preporučujemo da proučite informacije na Internet-stranicama navedenim u prilogu ove brošure.

Želimo vam najbolju moguću praksu. Srećno!

Prilog:OBRAZAC ZA CV – EVROPSKI FORMAT

E U R O P E A N C U R R I C U L U M V I T A E

F O R M A T

Page 1 - Curriculum vitae of [ SURNAME, other name(s) ]

JOB REFERENCE NUMBER

PERSONAL INFORMATION –

LIČNI PODACI

Name - Ime [ SURNAME, other name(s) – IME I PREZIME] Address - Adresa [ House number, street name, postcode, city, country -

Kućni broj, Ulica, poštanski broj, Grad, Država] Telephone - Telefon

Fax E-mail

Nationality - nacionalnost

Date of birth - Datum rođenja

Gender - Pol

[ Day, month, year - DAN, MESEC, GODINA]

WORK EXPERIENCE –

RADNO ISKUSTVO

• Dates (from – to) - Datumi (od – do)

[ Add separate entries for each relevant post occupied, starting with the most recent. ] [ Upišite odvojeno podatke o radnom iskustvu/projektima, počevši od najskorijeg. ]

• Name and address of employer - Ime i adresa poslodavca

• Type of business or sector - Vrsta posla/sektora

• Occupation or position held - Posao odnosno funkcija koju ste

obavljali

• Main activities and responsibilities - Glavne aktivnosti i odgovornosti

EDUCATION AND TRAINING –

OBRAZOVANJE I OBUKA

• Dates (from – to) - Datumi (od – do)

[ Add separate entries for each relevant course you have completed, starting with the most recent. ] [ Upišite odvojeno podatke o relevantnim kursevima koje ste završili, počevši od najskorijeg. ]

• Name and type of organization providing education and training -

Naziv i tip organizacije koja je obezbedila kurs/obuku

• Principal subjects/occupational skills covered -

Glavni ciljevi kursa/koje su veštine savladane

• Title of qualification awarded - Koje ste zvanje stekli

• Level in national classification - Kako ste rangirani na nacionalnom

nivou (if appropriate – ako je bitno)

26 27

KORISNE INFORMACIJE I LINKOVI

SAJAM PRAKSIwww.sajampraksi.com

KANCELARIJA ZA MLADEwww.kancelarijazamlade.rs

UNIVERZITETSKI CENTAR ZA RAZVOJ KARIJERE I SAVETOVANJE STUDENATAwww.razvojkarijere.bg.ac.rs

NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJEwww.nsz.sr.gov.yu

INFOSTUD – saveti i uputstvaznanje.infostud.com/saveti

INFOSTUD – oglasi za praksuznanje.infostud.com/praksa

SRPSKI NACIONALNI KOMITET IAESTEwww.iaeste.org.yu

AIESEC SRBIJAwww.aiesec.org/cms/aiesec/AI/Central and Eastern Europe/SERBIA/studenti/strucna-praksa-inostranstvo

PRAKSE NA BALKANUbalkanships.com

STUDENTSKI SVET – portal za studente u Srbijiwww.studentskisvet.com

PERSONAL SKILLS AND COMPETENCES -

LIČNE VEŠTINE I KOMPETENCIJE Acquired in the course of life and

career but not necessarily covered by formal certificates and diplomas

Page 2 - Curriculum vitae of [ SURNAME, other name(s) ]

MOTHER TONGUE - MATERNJI JEZIK [ Specify mother tongue – navedite maternji jezik ] OTHER LANGUAGES - DRUGI JEZICI

[ Specify language –navedite drugi jezik ]

• Reading skills - Veština čitanja [ Indicate level: excellent, good, basic - Navedite nivo: odličan, dobar, početni ] • Writing skills - Veština pisanja [ Indicate level: excellent, good, basic - Navedite nivo: odličan, dobar, početni ]

• Verbal skills - Veština govora/Elokventnost

[ Indicate level: excellent, good, basic - Navedite nivo: odličan, dobar, početni ]

SOCIAL SKILLS AND COMPETENCES -

DRUŠTVENE VEŠTINE I KOMPETENCIJE Living and working with other people, in multicultural environments, in positions where communication is important and situations where teamwork is essential (for example culture and sports), etc. -

Život i rad sa drugim ljudima, u višekulturnom okruženju, u uslovima

gde je komunikacija od ključne važnosti, kao i u situacijama u kojima je timski rad

presudan (npr. kultura i sport), itd.-

[ Describe these competences and indicate where they were acquired - Opišite vaše sposobnosti koje se odnose na ovo polje i navedite gde su stečene ]

ORGANIZATIONAL SKILLS AND COMPETENCES -

ORGANIZACIONE SPOSOBNOSTI I VEŠTINE Coordination and administration of

people, projects and budgets; at work, in voluntary work (for example culture and

sports) and at home, etc.- Koordinacija i upravljanje ljudima,

projektima, budžetima; na poslu, u volonterskom radu (npr. kultura i sport),

kod kuće, itd.


TECHNICAL SKILLS AND COMPETENCES -

TEHNIČKA ZNANJA I SPOSOBNOSTI With computers, specific kinds of

equipment, machinery, etc. Sa kompjuterima, specifičnim vrstama

opreme, mašinama i dr.


ARTISTIC SKILLS AND COMPETENCES -

UMETNIČKE VEŠTINE I ZNANJA Music, writing, design, etc. –

Muzika, pisanje, dizajn i dr.


OTHER SKILLS AND COMPETENCES -

DRUGA ZNANJA I VEŠTINE Competences not mentioned above.


DRIVING LICENCE(S) - VOZAČKA DOZVOLA(E)

ADDITIONAL INFORMATION -

DODATNE INFORMACIJE [ Include here any other information that may be relevant, for example contact persons, references, etc.

Ovde uključite svaku drugu informaciju koja može biti od važnosti, npr. važne kontakte, reference i sl. ]

ANNEXES - PRILOZI [ List any attached annexes. Lista svih priključenih priloga ]

2828 29

Priručnik za poslodavce

ZAŠTO I KAKO ORGANIZOVATI PRAKSU

Univerzitet u BeograduCentar za razvoj karijere i savetovanje studenata

Studentski trg 111000 Beograd

Tel. 011 32 07 419

c e n t a r @ r a z v o j k a r i j e r e . b g . a c . r s

w w w. r a z v o j k a r i j e r e . b g . a c . r s

2828 29

Priručnik za poslodavce

ZAŠTO I KAKO ORGANIZOVATI PRAKSU

Univerzitet u BeograduCentar za razvoj karijere i savetovanje studenata

Studentski trg 111000 Beograd

Tel. 011 32 07 419

c e n t a r @ r a z v o j k a r i j e r e . b g . a c . r s

w w w. r a z v o j k a r i j e r e . b g . a c . r s

54555455

Pred vama je priručnik koji smo pripremili u nastojanju da pružimo podršku

kompanijama i organizacijama da uspešnije koncipiraju i realizuju program stručne

prakse za studente i mlade ljude. Pokušali smo da predočimo naša dosadašnja iskustva

u radu sa brojnim organizacijama na polju realizacije studentske prakse nudeći, pre svega,

preporuke i savete.

Tokom naše saradnje sa poslodavcima, uspostavili smo partnerski odnos sa brojnim institucijama, od

Privredne komore Srbije i Američke privredne komore, preko organizacija kao što su „H.art People and

Companies Development Center“, „Smart Kolektiv“, Vazduhoplovni Savez Srbije, „Bovan Consulting“,

„Pricewaterhouse Coopers“, Asocijacija za alternativno porodično staranje o deci „Familija“, građevinska

kompanija „Alpine doo“, do kompanija kao što su „InBev, Apatinska pivara“ i „Telenor“. Ovom prilikom im

se zahvaljujemo što su otvorili svoja vrata mladim ljudima i omogućili im da steknu prva radna iskustva.

Specijalnu zahvalnost dugujemo kompaniji Polimark, Centru za strane jezike Equilibrio i JP

„Elektromreža Srbije“ na ukazanom poverenju našem Centru prilikom koncipiranja i realizovanja

studentske prakse. Sam Centar je do sada ugostio blizu 30 praktikanata u pet cilkusa prakse i ispitao

„preporuke i savete“ u realnom radnom okruženju.

Ovo je ujedno i prilika da pomenemo i naše praktikante zahvaljujući kojima smo izašli na kraj

sa svakodnevnim obavezama i efektivno se posvetili sastavljanju ovog priručnika, a posebno

hvala našoj mladoj saradnici Mariji Lazić. Zahvaljujemo se i Kancelariji za mlade što je

omogućila da se ovaj pripručnik nađe pred vama.

Autori: Dejana Lazić, Jelena Kurjak, Marija Jovanović

SADRŽAJ

ZAŠTO ORGANIZOVATI PRAKSU?

PREPORUKE ZA ORGANIZACIJU PRAKSE

STRUKTURA I TRAJANJE PRAKSE

MENTORSTVO I MENTORSKI STILOVI

REGRUTACIJA / SELEKCIJA

ORGANIZACIJA I REALIZACIJA PRAKSE

Faza 1: selekcija kandidata i pripremaFaza 2: orijentacijaFaza 3: rad na jednostavnijim zadacimaFaza 4: rad na složenijim zadacima, projektu ili timskom zadatku Faza 5: kraj prakse

PRAVNA REGULATIVA PRAKSE

PRIMERI DOBRE STUDENTSKE PRAKSE

PRILOZI:

KORISNI LINKOVI

PRIMER EVALUACIJE STUDENTA

PRIMER EVALUACIJE POSLODAVCA

4

6

9

10

13

14

14141516 16

18

20

22

24

27

5253

ZAŠTO ORGANIZOVATI PRAKSU?

Želite da zaposlite ili ste već zapošljavali diplomce bez radnog iskustva, ali Vam je potrebno mnogo vremena da ih osposobite za radne zadatke u Vašoj organizaciji?

Niste jedini. Većina poslodavaca se susrela sa tim problemom. Kvalitetnom organizacijom prakse možete da predupredite ovaj problem i da ujedno promovišete poslovnu kulturu društvene odgovornosti. Dajte šansu mladima i budite u poziciji da prepoznate profil kandidata koji Vam je potreban, stručan i odan. Organizovanje prakse postaje jedan od najboljih načina za regrutaciju novih kadrova.

Ne znate zašto da organizujete praksu?

Praktikanti su mladi ljudi, puni znanja i elana, spremni da se prilagode i nauče niz novih veština. Na Vama je da ih „iskoristite“ na najbolji mogući način. Oni donose nove ideje koje mogu biti primenjene u modernizaciji Vaše organizacije. Takođe, neki od njih se mogu potvrditi kao veoma korisni saradnici ili članovi Vašeg tima koji će Vas motivisati da stalno radite na sopstvenom usavršavanju i unapređenju poslovanja. Pružanje prilike mladim ljudima da uče od profesionalaca i da svoja teoretska znanja primene u praksi upravo i jeste odličan primer društveno odgovornog poslovanja.

Mislite da mladi ne žele da rade besplatno?

Besplatan rad u smislu organizovane stručne prakse mladi prepoznaju kao svojevrsnu investiciju u sopstvenu budućnost: stalno usavršavanje pojedinca postaje imperativ, obavljanje prakse je faza koja prethodi prvom zaposlenju, uspešno obavljena praksa vodi dobijanju preporuka od kompanija, a neretko i ponude za zaposlenje. Mladi su svega toga svesni i zato su spremni da investiraju dodatno vreme i energiju.

4 5

5051

PREPORUKE ZA ORGANIZACIJU PRAKSE

Želite da organizujete praksu a nemate iskustva u tome?

Ni u tome niste jedini! Ipak, imamo za Vas dobru vest: postoje organizacije koje Vam u tome mogu pomoći (npr. Univerzitetski centri za razvoj karijere, različite studentske organizacije i sl.), a u Vašim rukama je i priručnik za „prvu pomoć“ u organizaciji prakse koji može da Vam pruži osnovna uputstva za uspešno organizovanje prakse i orijentir u procesu osmišljavanja i realizacije prakse.

Želite da organizujete praksu i kontaktirate mlade ljude sa univerziteta, ali ne znate kome da se obratite za organizaciju prakse?

Ponovo dobra vest za Vas. Univerzitet u Beogradu je pre tri godine osnovao novu organizacionu jedinicu, Univerzitetski Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata (www.razvojkarijere.bg.ac.rs). Jedan od ciljeva Centra je da poslodavcima služi kao spona ka kvalitetnom kadru i da im omogući da studente zaposle ili ih prime na praksu. Slični centri osnovani su u poslednje dve godine i na Univerzitetu u Kragujevcu, Univerzitetu u Novom Sadu i Univerzitetu u Nišu, a neki od privatnih univerziteta i fakulteta takođe imaju svoje karijerne centre na koje se možete osloniti. Svi ovi centri poslodavcima nude čitav niz usluga radi bržeg i lakšeg pronalaženja odgovarajućeg kadra za slobodna radna mesta i stručnu praksu, čime i promovišu politiku zapošljavanja mladih.

Još jedan način da stupite u kontakt sa mladim ljudima predstavlja Sajam praksi koji organizuje Kancelarija za mlade grada Beograda. U pitanju je specijalno dizajnirana manifestacija koja Vam omogućuje da na jednom mestu, u toku jednog dana, prikupite prijave kandidata zainteresovanih za obavljanje prakse u Vašoj organizaciji.

Pitate se šta može za Vas da uradi Centar za razvoj karijere?

Sa tačke gledišta Centra, saradnja sa kompanijom koja je zainteresovana za organizaciju prakse podrazumeva čitav niz koraka: od koncipiranja plana prakse i davanja preporuka o dužini trajanja prakse, periodu realizacije, stepenu i načinu uključivanja polaznika, opisa poslova, promovisanja programa prakse, oglašavanja i ciljanog slanja konkursa kandidatima, preko predselekcije kandidata, do monitoringa prakse.

Pitate se kako izgleda praksa koja može da odgovori i očekivanjima poslodavca, i očekivanjima studenata? Šta je to mentorstvo? Kakva je uloga mentora, a kakva studenta?

Praksa koja ima osmišljenu strukturu i obezbeđenu mentorsku podršku, po pravilu, može da ispuni očekivanja i studenata i poslodavaca. Da bi praksa bila korisna i poslodavcu i studentu najpreporučljivije je da trajanje prakse ne bude kraće od tri meseca. To je dovoljno dug period da student prođe kroz različite strukturalne celine koje mogu da se modifikuju shodno specifičnostima radne organizacije koja organizuje praksu.

6 7

4849

STRUKTURA I TRAJANJE PRAKSE

Možemo grubo izdvojiti pet faza u realizaciji prakse: fazu pripreme, fazu orijentacije i obuke, rad na jednostavnijim zadacima, rad na složenijim zadacima, projektu ili timskom zadatku i završnu fazu. O svim tim fazama biće više reči kasnije.

Ne može se očekivati da mlada osoba na praksi u prvoj fazi kvalitetno doprinese poslovnom procesu. Ipak, za očekivati je da, kako se postepeno kreće od faze nesigurnosti ka savladavanju sve kompleksnijih i samostalnih zadataka, i organizacija u kojoj obavlja praksu bude na dobitku, pre svega zahvaljujući visokoj motivaciji, svežini ideja i spremnosti praktikanta da stečeno teorijsko znanje primeni u konkretnim radnim zadacima.

Važno je praktikantima dodeliti zadatke, to jest delegirati aktivnosti koje omogućavaju merljive rezultate i često organizovati sastanke na kojima će studentima biti omogućeno da podnose izveštaje o svom radu, da postavljaju pitanja, da čuju šta se od njih očekuje u predstojećem periodu i da uvide u kojoj meri je njihov radni zadatak doprineo celokupnom poslu.

Evo nekoliko predloga aktivnosti za praktikante koje omogućavaju merljive rezultate:

• Pisanje priručnika ili brošura• Izrada postera, grafičkih rešenja, grafikona, itd.• Izvođenje modifikacija na hardveru i softveru• Rad na istraživanju tržišta, anketiranju, studijama slučaja i dr.• Asistiranje na treninzima• Razvoj slajdova za prezentacije• Kompilovanje tehničkih izveštaja• Izrade predloga za nastavne planove, projekte i sl.• Sastavljanje marketing planova• Priprema budžeta i finansijskih izveštaja


98

4647


Ključno za dobru ogranizaciju prakse je i izbor dobrog mentora. Mentor bi trebalo da bude osoba koja voli da prenosi znanja i ima neophodne kapacitete za to – a ukoliko nije nikada radila nešto slično, moguće je i poželjno pružiti joj adekvatan „know-how”, obuku, trening ili podršku u vidu konsultacija tokom koncipiranja i pripreme programa prakse.

Više uspeha imaće mentori koji se redovno bave mentorskim radom, ali je i mentorstvo moguće naučiti. Važno je na mentorstvo gledati kao na dvosmerni odnos u koji su uključene celovite ličnosti, te kao proces razmene znanja i iskustva. Oni koji su bili ili jesu mentori znaju kakvo je to iskustvo – ono pruža priliku i za vlastiti razvoj i otvara nove vidike, te omogućuje da se pozitivno utiče na nove generacije mladih stručnjaka.

Neophodne veštine dobrog mentora su:

• Liderstvo• Motivisanje saradnika• Delegiranje poslova• Komunikativnost• Sklonost ka razvoju i treningu• Evaluiranje

Mentorske veštine obično poseduju dobri menadžeri. U repertoar veština neophodnih za maksimalni učinak mentora spadaju: aktivno slušanje, postavljanje pravih pitanja, pružanje povratne informacije, primanje povratne informacije i postizanje dogovora. One čine jezgro uspešne komunikacije uopšte.

Šta jeste, a šta nije mentorstvo?

JESTE: sredstvo za učenje i razvoj

NIJE: šansa da se nečije ponašanje ili postupci poprave

JESTE: pružanje pomoći nekome da pronađe put ka ostvarenju svojih ciljeva

NIJE: narediti nekome da preduzme određene postupke da bi ostvario ciljeve

JESTE: obostrana razmena iskustava i mišljenja sa ciljem da se ostvare dogovoreni rezultati

NIJE: biti ekspert ili supervizor koji ima sve odgovore

Od posebnog značaja za svakog mentora:

• Održavati otvoren kanal komunikacije formalnim i neformalnim sastancima. Potrudite se da praktikanti budu zauzeti i upućeni u ono što treba da nauče. Oni će se češće žaliti da su „zaludni” nego da su preopterećeni poslom. Omogućite im priliku da vremenom preuzimaju sve veću odgovornost.

• Ohrabrite profesionalizam pomažući praktikantu da razvije kolegijalne odnose, veštinu donošenja odluka i rada u skladu sa politikom kompanije.

• Zapamtite: za praktikanta, Vi ste uzor.

Student koji obavlja praksu će gledati na svog mentora kao na osobu koja će mu pomoći tokom njegovog prelaska iz učionice u radno okruženje. Takođe, u mentoru će student najčešće videti osobu na koju treba da se ugleda. Prema tome, preporučujemo da mladim ljudima svojim ponašanjem date primer kako se treba ponašati u radnom okruženju.

Sam mentorski stil može biti različit i moguće je i prilagoditi ga datim okolnostima. U osnovi, postoje dva stila mentorstva:

Prvi je direktno mentorstvo i ovaj stil se koristi kada praktikanti nemaju iskustvo u poslu ili kada njihove performanse moraju da se poprave. Mentor praktikante upućuje u najefikasniji način obavljanja određenih zadataka. Direktnim mentorstvom se praktikantima pružaju i svi potrebni odgovori, kako o poslovnoj strategiji organizacije, tako i o konkretnim radnim zadacima.

Drugi tip mentorskog stila je mentorstvo zasnovano na podršci, gde je mentor uglavnom vodič ili pomagač. Na ovaj način, praktikantu se pruža pomoć u rešavanju problema, a budući da mentor pokazuje da veruje osobi koja obavlja praksu i pruža joj pozitivne povratne informacije nakon dobro obavljenog posla, time izgrađuje i njeno samopouzdanje. Ovaj mentorski stil podstiče praktikante da uče samostalno, podrazumeva delegiranje zadataka koji su odgovorniji računajući i na mogućnost greške. Kada bi se iz procesa učenja isključio element greške, teško da bismo išta naučili.

Quae nocent, saepe docent – Ono što škodi često podučavaErrando discimus – Na greškama se uči

(latinske poslovice)

10 11

4445

REGRUTACIJA / SELEKCIJA

Kako izgleda selekcija kandidata za praksu ?

Selekciji kandidata za praksu treba pristupiti ozbiljno, to jest na isti način kao da je u pitanju selekcija kandidata za posao. Praktikanti se neretko pokažu kao odličan kadar i lako se može dogoditi da oni postanu Vaši zaposleni po okončanju prakse. Takođe, osobe koje primite na praksu biće Vaša „živa reklama“ i treba imati u vidu da će oni govoriti o svom iskustvu kolegama, prijateljima, porodici, a to kako će o tome govoriti zavisi od programa prakse i osobe koja će im biti dodeljena kao mentor.

Kakav praktikant je dobar praktikant?

Svakako, onaj koji je spreman da uči, zna da prihvati povratnu informaciju, ume da komunicira, zna kada da zatraži pomoć, odgovoran je, posvećen...

1312

4243

ORGANIZACIJA I REALIZACIJA PRAKSE

Za potrebe ovog priručnika, predstavili smo faze u organizaciji i realizaciji studentske prakse dajući im „duple“ nazive, nastojeći da ukažemo na smisao svakog od perioda, gledajući ih očima i poslodavca i studenata – praktikanata. Baš zato, opis svake faze prakse uključuje očekivanja studenata, ulogu mentora, ali i mogući opseg i prirodu zadataka koji mogu biti dodeljeni praktikantu.

Faza 1: SELEKCIJA KANDIDATA I PRIPREMA /za studenta, faza: Iščekivanje prakse/

U našim uslovima, ova faza se u mnogome poklapa sa fazom finalne selekcije kandidata, budući da se kroz razgovor sa najužim izborom kandidata postiže razumevanje oko ciljeva i programa prakse.

Student u ovoj fazi ima visoku motivaciju, često nerealna očekivanja, a ponekad i sumnju u sebe.

Mentor u ovoj fazi prepoznaje prilike, ograničenja i uslove za rad praktikanta na lokaciji, a u skladu sa njegovim interesovanjima pravi opis posla i osmišljava zadatke.

Važno je da mentor odvoji vreme da zajedno sa studentom koji obavlja praksu pregleda opis poslova, ukratko mu opiše glavne projekte i porazgovara sa njim o očekivanjima od njega.

Od posebnog značaja je upoznavanje sa očekivanjima studenta koji obavlja praksu.

Faza 2: ORIJENTACIJA /za studenta, faza: Otkrivanje novog identiteta/

Prvih mesec dana, studenti se orijentišu, upoznaju sa kompanijom, pravilima, sistemom rada. Važno je studenta od samog početka uputiti u njegove zadatke, u sve relevantne informacije o kompaniji, upoznati ga sa radnim prostorom, kolegama, sistemom izveštavanja.

Nužno je da se studenti detaljno upoznaju sa programom, planom i satnicom prakse. Nakon toga, od njih se može očekivati više samoinicijativnosti i fleksibilnosti, a samim tim i više produktivnosti.

Praksa može obuhvatati tzv. opštu obuku, tokom koje se studenti na praksi upoznaju sa procesima rada i sistemom, i to kroz šetnju po sektorima, bilo uživo, bilo putem prezentacije.

Mentori, odnosno menadžeri, na kraju opšte obuke odlučuju gde će studenti biti upućeni na drugi deo prakse, a u skladu sa interesovanjima, motivacijom i kvalifikacijama.

Na početku, praktikanta treba uputiti u njegovo radno mesto, upoznati ga sa organizacijom (istorijat, vizija, usluge/proizvodi) i kolegama, objasniti mu šta ko radi i šta će biti njegove dužnosti.

Ova faza orijentacije je povoljno vreme da se praktikantu pruže i druge korisne informacije, kao što su:

• o posebnom poslovnom ili industrijskom žargonu,• o posebnim radnim standardima i postupcima,• o prihvatljivom načinu oblačenja i ponašanja,• o izveštajima – u kojoj formi, u kom roku i kome se podnose,• o pristupu supervizoru ili mentoru (dani, vreme, trajanje sastanaka),• o zadacima koji se mogu završiti bez odobrenja mentora,• o detaljima u vezi sa zadacima i vremenskim rokovima,• o telefonu, elektronskoj pošti i sistemima za slanje pošte,• o odobrenim vidovima korespondencije,• o pitanjima sigurnosti, bezbednosti i poverljivosti,• o politici interakcije sa klijentima, korisnicima i/ili saradnicima.

Prvi dani praktikanta su od presudnog značaja za celu praksu. Zato je važno da praktikant na početku shvati važnost i ciljeve zadataka koje će obavljati.

Kada otpočne rad praktikanta na zadacima, počinje i supervizija i mentorstvo studenata. Praktikantu treba pružiti ili ga uputiti na neophodne resurse.

Potrebno je da praktikant razume da je važan i da Vi želite da on bude tu. Dobro je da obavlja posao za svojim stolom, da zna gde šta stoji, koga šta da pita, i da dobija povratnu informaciju o onome što je uradio – pohvalu ili sugestiju kako da se popravi.

Držite praktikanta na oku – obratite pažnju na znake dosade ili zbunjenosti. Njihova tišina često ne znači da su zauzeti, već da se ne usuđuju da nešto pitaju, a moguće je i da su, na primer, „odlutali“ u nekoj internet-pretrazi. Oni će se češće žaliti da su „zaludni“ nego da su preopterećeni poslom.

Najvažnije je davati puno povratnih informacija. Podstaknite studenta da postavlja pitanja.

Faza 3: RAD NA JEDNOSTAVNIJIM ZADACIMA /za studenta, faza: Usklađivanje očekivanja sa realnošću/

Za studenta, u ovoj fazi realnost postaje jasna – ona može da bude drugačija od idealističkih očekivanja koja je imao na početku.

Uloga mentora u ovoj fazi jeste da pomogne studentu da ponovo proceni očekivanja, identifikuje nove, realne ciljeve i potvrdi dobre stvari koje je do tada na praksi video.

Od posebnog strateškog značaja za mentora u ovoj fazi jeste da postepeno podešava i zadatke koje dodeljuje praktikantu tako da vremenom iziskuju više nezavisnosti i otvorenosti.

Dobro je obezbediti rezervne zadatke kada je primarni posao u zastoju.

Takođe, trebalo bi omogućiti studentu uvid u celinu kako bi mogao da sagleda svoj posao u širem kontekstu i kako bi uvideo smisao onoga što radi.

14 15

4041

Trebalo bi studentu, u situaciji kada je to adekvatno, pružiti povratnu informaciju – pohvaliti ga.

Na motivaciju praktikanta može značajno da utiče ukoliko ga pitate za mišljenje o nekom projektu ili problemu. Možete biti i prijatno iznenađeni onim što ćete čuti.

Faza 4: RAD NA SLOŽENIJIM ZADACIMA, PROJEKTU ILI TIMSKOM ZADATKU /za studenta, faza: Produktivnost i samostalnost/

U ovoj fazi, student na praksi postiže produktivnost, a energija mu je usredsređena na obavljanje zadataka i postizanje ciljeva. Studenti sada mogu biti uključeni u različite timove, lakše prihvataju kritike, samopouzdani su i svesniji svojih pojedinih kvaliteta.

Uloga mentora u ovoj fazi jeste da iskoristi trenutak u kojem će oceniti napredak studenta i isplanirati postizanje dodatnih ciljeva. U ovoj fazi je od posebnog strateškog značaja za mentora da izabere zadatak koji za studenta predstavlja izazov, da javno pohvali njegov rad, da ga pozove na sastanke i izvan kompanije, da podstakne davanje komentara o planiranju projekata i da eventualno ponudi studentu da prisustvuje edukativnim i profesionalnim seminarima.

Preporučljivo je da se, na polovini perioda koji je predviđen za praksu, obavi obostrana evaluacija (studenta i mentora) kako bi se do kraja prakse otklonili eventualni problemi i postigli bolji rezultati na obostrano zadovoljstvo.

Korisno je s vremena na vreme realizovati evaluacije – one mogu biti formalne, u pisanoj formi (na primer, svake 3-4 nedelje), ili neformalne, u susretima tokom ručka ili kafe. Struktura evaluacije zavisi od korporativne kulture organizacije. Evaluiranje praktikanata je veoma korisno ako kasnije odlučite da nekadašnjeg praktikanta pozovete na razgovor za posao, a može da Vam posluži i za sastavljanje potvrde ili preporuke. Sa druge strane, ne zaboravite da je za Vas veoma korisno i da praktikanti realizuju evaluaciju Vaše organizacije i organizovane prakse. Možete organizovati „exit-intervju”. Ovaj razgovor po završetku prakse pruža uvid u stečene utiske praktikanta sa kojima odlazi. Na taj način, organizacija može tako dobiti veoma koristan feed-back.

Faza 5: KRAJ PRAKSE /za studenta, faza: Kuda krenuti/

Za studenta, ovo može da bude težak period. Neki studenti koji su obavili praksu mogu imati osećaj da je njihov dolazak i odlazak prošao neprimećeno. Drugi mogu izgubiti entuzijazam ili fokus, da ne znaju kako da odu ili da osete ljubomoru zbog sledećeg studenta koji će možda nastaviti tamo gde su oni stali.

Uloga mentora u ovoj fazi jeste da pomogne studentu da dokumentuje ono što je naučio i da razmišlja o uticaju ovog iskustva na buduće planove i poslove.

Za mentora je, u ovoj fazi, od posebnog strateškog značaja da razgovara sa studentom o razvoju karijere, prilikama i opštem planiranju karijere, kao i o tome kako će student primeniti stečeno iskustvo na drugim radnim mestima.

Studenta valja upoznati sa ljudima koje poznajete, sa ciljem uspostavljanja kontakata. Možete mu omogućiti da poseti druga odeljenja. Lepo je i proslaviti kraj prakse.

Uloga mentora u ovoj fazi je pružanje podrške studentu u pripremi za ono što sledi – zaposlenje, ili pisanje diplomskog rada.

Mentor bi mogao da napiše pismo preporuke za studenta koji je obavljao praksu, a ukoliko je zadovoljan naporima koje je praktikant uložio i rezultatima koje je postigao, da razmotri i mogućnost da mu ponudi dalji angažman ili posao.

16 17

3839

PRAVNA REGULATIVA PRAKSE

Nažalost, u Srbiji još uvek ne postoji adekvatna pravna regulativa koja bi definisala pravila organizovanja prakse na jedinstven način.

Zakon o radu ne poznaje praksu kao oblik rada, dok se volonterski rad pominje u ovom zakonu. Zakon o volontiranju trenutno je u proceduri.

Kompanije zainteresovane za organizaciju praksi postupiće najpravilnije ukoliko potpišu ugovor o saradnji na organizaciji prakse sa obrazovnom institucijom (kao što je, na primer, Univerzitet u Beogradu). Tim ugovorom će se definisati: predviđeno trajanje i tip prakse (na primer, letnja ili zimska praksa, izrada diplomskih radova i sl.), obaveze ugovornih strana, organizacione jedinice koje će izvršavati definisane obaveze (na primer, Odeljenje za ljudske resurse i Univerzitetski Centar za razvoj karijere) itd.

Čak i kada praksa nije plaćena (što je najčešće slučaj), preporučljivo je da se za studente na praksi obezbedi osiguranje i i nadoknada za prevoz i topli obrok.

Detalje eventualnog ugovora sa studentom na praksi najbolje je definisati sa pravnom službom Vaše radne organizacije.

Na Univerzitetu u Beogradu još uvek ne postoji jedinstven sistem ili pravilnik za organizovanje studentske prakse.

Imajući u vidu višestruki značaj prakse, veliki značaj integrativne funkcije univerziteta, kao i veliku pravnu neujednačenost po pitanju organizacije prakse na fakultetima, Centar za razvoj karijere je pokrenuo inicijativu za sastavljanje Pravilnika o studentskim praksama kojim bi se stvorio okvir za rešavanje ovog problema i olakšao proces unapređenja programa studija u skladu sa postojećim tendencijama i vladajućim potrebama na tržištu rada.

Trenutna situacija uistinu vapi za sistematskim rešenjem.

Danas na pojedinim fakultetima postoji potpuno prepoznavanje značaja aktivne saradnje sa privredom (na primer, u slučaju Fakulteta organizacionih nauka, koji ima preko 150 potpisanih ugovora sa kompanijama gde studenti tokom studija obavljaju praksu).

Na drugim fakultetima postoji snažno stremljenje ka hvatanju koraka sa Evropom u svim aspektima (na primer, u slučaju Pravnog fakulteta koji je organizovao „Pravnu kliniku“ gde studenti imaju prilike da primenjuju teorijska znanja i usavršavaju praktične veštine).

Na pojedinim fakultetima još uvek postoji nedovoljno uvažavanje postojećih napora koje ulažu studentske organizacije da se problem nedostatka prakse reši na sistematski način: na nekim fakultetima praksa se definiše posebnim pravilnicima, ne boduje se ili se boduje, dobija se uput ili se samostalno pronalazi, itd.

18 19

3637

PRIMERI DOBRE STUDENTSKE PRAKSE

Dobar primer domaće kompanije koja je po prvi put organizovala praksu uz pomoć Univerzitetskog Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu je kompanija „Polimark“. Njihov program praksi traje 2 meseca i osmišljen je tako da mlade stručnjake postepeno uvodi i upoznaje sa radom kompanije. Svi praktikanti dobijaju mentora koji ih usmerava i koji im pomaže. U završnoj fazi, svi praktikanti učestvuju u timskom projektu, što je prilika da primene stečeno znanje i da pokažu svoje veštine i kompetencije, kao i sposobnosti analize i rešavanja problema. Istovremeno, studenti se oprobavaju i u timskom radu. U ovaj program stručne prakse u dva ciklusa u maju 2007. i decembru 2008. bilo je uključeno 16 mladih ljudi različitih obrazovnih profila, a nakon prakse zaposleno je 6 osoba. U trećem ciklusu, od 100 prijavljenih, njih 8 je primljeno na tromesečenu praksu.

Dobar primer strukturisane prakse predstavlja i praksa koju je za studente Filološkog fakulteta organizovao Centar za strane jezike „Equilibrio“. U ovom programu, učestovovalo je 40 studenata, apsolvenata i diplomaca Filološkog fakulteta. Tokom prvog meseca, praktikanti su učestvovali u brojnim kreativnim radionicama, kao što su: radionice iz oblasti didaktike, metodike, poslovnog bontona i „Kako izgleda in-house training”, a zatim su raspoređeni po grupama i pružena im je prilika da, kroz samostalnu pripremu kompletnog nastavnog plana i izvođenje nastave, pokažu šta su naučili.

USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije pripremio je „Vodič za radne prakse – primeri programa iz Srbije“, gde je pregledno prikazan način organizacije prakse u nekoliko različitih organizacija u Srbiji (Infostud, KPMG, Oracle, USAID, H.art, Holcim, CTRS). Vredi pogledati.

20 21

3435

KORISNI LINKOVI

Univerzitet u Beogradu, Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata www.razvojkarijere.bg.ac.rs

Univerzitet u Kragujevcu, Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata: www.razvojkarijere.kg.ac.rs

Univerzitet u Novom Sadu, Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata:www.razvojkarijere.uns.ac.rs

Univerzitet u Nišu, Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata: www.karijera.ni.ac.rs

„Vodič za radne prakse – primeri programa iz Srbije“, USAID Projekat za razvoj konkurentnosti, 2010. http://compete.rs/files/Brochure_Internship_Models_2010_1.pdf

22 23

3233

Da li je praktikant ispoljio posvećenost i efikasnost u obavljanju posla?

DA NE

Da li je bio zainteresovan da postavlja pitanja?

DA NE

Da li je bio odgovoran?

DA NE

Da li se dobro snalazio u timu?

DA NE

Da li smatrate da je tokom obavljanja prakse pružio svoj maksimum?

DA NE

Da li je tražio povratnu informaciju o svom ponašanju i učinku tokom prakse?

DA NE

Da li je praktikant dobro reagovao na zamerke/predloge koje je dobio od Vas?

DA NE

Ukoliko praktikant zatraži od Vas da ga preporučite budućem poslodavcu, da li biste dali svoju preporuku?

DA NE

Molimo Vas da navedete primer kako je praktikant rešio neki problem:

Molimo Vas da navedete primer na koji način je praktikant pokazao inicijativu:

Molimo Vas da navedete primer jednog uspešno obavljenog zadatka:

Da li biste bili spremni da i u budućnosti budete mentor praktikantima?

DA NE

Hvala Vam na vremenu koje ste izdvojili za popunjavanje ovog upitnika.

PRIMER EVALUACIJE STUDENTA (Upitnik za mentore)

Proveli ste određeni vremenski period radeći sa praktikantom. Imali ste priliku da posmatrate praktikanta u radnom okruženju. Molimo Vas da pružite iskrenu povratnu informaciju o učinku praktikanta: čime ste bili zadovoljni, a šta bi praktikant trebalo da promeni u budućem radu. Molimo Vas da informacija koju pružate bude konstruktivna, pozitivna i produktivna, kako bi bila od koristi osobi koja je obavljala praksu u njenom daljem profesionalnom životu.

Naziv kompanije/organizacije:

Ime i prezime mentora:

Funkcija mentora:

Ime i prezime studenta na praksi:

Pozicija na kojoj je radio praktikant:

Navedite vremenski period tokom kojeg je praktikant obavljao praksu:

Kratak spisak dužnosti i aktivnosti praktikanta:

Pitanja o ponašanju praktikanta tokom obavljanja prakse

Da li je dolazio na vreme svakog dana?

DA NE

Da li je javio da neće doći u slučaju da je bio bolestan/sprečen?

DA NE

Da li je poštovao propisan način oblačenja u Vašoj kompaniji/organizaciji?

DA NE

Da li smatrate da je pokazao pozitivan stav prema praksi?

DA NE

Da li je radio sa entuzijazmom?

DA NE

2524

3031

PRIMER EVALUACIJE POSLODAVCA (Upitnik za studente)

Da bismo imali što bolji uvid u kvalitet realizacije Vaše prakse, molimo vas da odgovorite na sledeća pitanja:

Da li ste zadovoljni praksom? Zašto?

Koliko ste zadovoljni saznanjima stečenim tokom prakse? Zašto?

Koja su bila Vaša očekivanja od prakse?

Koliko su Vaša očekivanja ispunjena? Zašto?

Da li ste imali neko negativno iskustvo tokom prakse? Ako da, koje?

Mislite li da imate budućnost u ovoj organizaciji? Zašto?

Imate li neku sugestiju, napomenu ili biste želeli nešto da dodate?

Hvala na saradnji!

Ime i prezime: Kontakt-telefon: E-mail: Sektor u kojem ste obavljali praksu: Pozicija na kojoj ste obavljali praksu:

26 27

5656

Documents

Praktični priručnik za PRAKSU