Technical Assistance forCivil Society OrganisationsSerbia Office

USLUGE SOCIJALNE ZA[TITEUSLUGE SOCIJALNE ZA[TITESREDA, 23. SEPTEMBAR 2015. DANAS VAM PREDSTAVLJA RAD ORGANIZACIJA CIVILNOG DRU[TVA U SRBIJI

Nedavna konferencija „Usluge socijalne za{tite i organizacije civilnogdru{tva kao pru`aoci - EU standardi i doma}e prakse“, odr`ana u Subo-tici, predstavlja zna~ajan korak u nastojanju da se doma}a praksa u si-

stemu socijalne za{tite unapredi i uskladi sa strate{kim ciljevima koji su zacr-tani dokumentima Evropske unije. Konferenciju je organizovao TACSO Srbijau saradnji sa Ministarstvom za rad, zapo{ljavanje, bora~ka i socijalna pitanja uokviru programa Ljudi ljudima - People to People.

Tema konferencije bile su usluge socijalne za{tite i polo`aj organizacija ci-vilnog dru{tva kao pru`alaca usluga socijalne za{tite u Srbiji, posebno u sve-tlu aktuelnih izmena legislative. Preko osamdeset u~esnika Konferencije raz-matrali su prakse i izazove sa kojima se suo~avaju organizacije civilnog dru-{tva koje pru`aju socijalne usluge na lokalnom i nacionalnom nivou u kontek-stu relevantnog nacionalnog zakonodavstva Srbije i EU standarda. Rad vi{e od80 u~esnika Konferencije bio je usmeren na uspostavljanje dijaloga izme|udr`avne uprave i organizacija civilnog dru{tva (OCD) koje se bave pru`anjemsocijalnih usluga. Ta~nije analizirane su predstoje}e izmene Zakona o socijal-noj za{titi i prakti~na primena Smernica Vlade RS za uklju~ivanje civilnog dru-{tva u procese dono{enja propisa, sa fokusom na OCD pru`aoce usluga socijal-ne za{tite. Konferencija u Subotici ima poseban zna~aj jer je tokom njenog ra-da ostvaren neposredan dijalog sa predstavnicima resornog ministarstva a uvezi sa temama i spornim pitanjima koja najvi{e doti~u OCD: sadr`aj novog na-crta Zakona o socijalnoj za{titi, problemi u procesu licenciranja i pitanje me-|usektorske saradnje. U zaklju~cima se tako|e isti~e da polo`aj OCD kao pru-`alaca usluga u sistemu socijalne za{tite i dalje nije ravnopravan i da je potreb-no raditi na tome kako bi se uslovi za njihov rad unapredili. Ova Konferencijauvela je nove i koncepte u oblast socijalne za{tite : pojam koprodukcije kojipodrazumeva apsolutnu participaciju korisnika u sistemu socijalne za{tite saakcentom na kreiranju usluga, kao i pojam socijalne investicije umesto soci-jalne intervencije. Kada je re~ o preporukama one su upu}ene svim akterimau sistemu socijalne za{tite da se nastavi rad na unapre|ivanju saradnje jav-nog i civilnog sektora u socijalnoj za{titi i da Kancelarija za saradnju sa civil-nim dru{tvom inicira izradu pravilnika koji bi regulisao uklju~ivanje OCD, odno-sno njihovo u~e{}e na sva ~etiri nivoa predvi|ena Smernicama. Tako|e jednaod preporuka je da bi trebalo definisati sistem kontrole razumljiv svima i pri-menljiv u praksi. Veoma va`no je, stoji u preporukama Konferenciji, dalje ra-diti na prilago|avanju sistema licenciranja tako da uslovi za OCD budu podr-`avaju}i, a da se pritom ne ~ine ustupci u smislu sni`avanja kvaliteta usluge.

Specijalni dodatak

Organizacije civilnog dru{tva kao pru`aoci socijalnih usluga

Dijalog dr`ave i civilnog sektora

Civilni sektor i usluge socijalne za{tite

Prakse iizazoviOrganizacije civilnog dru{tva u Srbiji posled-

njih godina postaju va`an akter u sistemusocijalne za{tite kao pru`aoci usluga. Za-

jedno sa javnim i privatnim, civilni sektor preuzi-ma misiju re{avanja problema u najosetljivijimdru{tvenim grupama nose}i teret i odgovornostkoja svoju snagu pre svega crpi u posve}enom en-tuzijazmu i volontiranju. Zakon o socijalnoj za{ti-ti podjednako prepoznaje javni, privatni i civilnisektor kao pru`aoce usluga, ali izazovi sa kojimase sre}e civilni sektor u oblasti pru`anja usluga so-cijalne za{tite ~ini se da su ve}i. Nedavna konfe-rencija u Subotici na temu „Usluge socijalne za-{tite i organizacije civilnog dru{tva kao pru`aoci- EU standardi i doma}e prakse“ bila je prava pri-lika da se u relevantnom sastavu u~esnika ovogskupa analiziraju prakse i izazovi civilnog sekto-ra kao pru`aoca socijalnih usluga.

Strate{ki dokumenti za narednu deceniju U~estvuju}i u radu konferencije Nenad Ivani{evi} je rekao da Vlada Republike pripre-ma strate{ke dokumente koji }e u narednih 10 godina odrediti pravac delovanja uoblasti socijalne za{tite. On je naglasio da se ovom konferencijom u Subotici otvaradijalog sa civilnim sektorom koji je partner dr`avi.- Na{ princip je da upravo ljudi s terena prenesu svoje iskustvo i ka`u nam {to trebamoraditi. Stoga ovom Konferencijom je otvoren kontinuirani dijalog jer `elimo zajednodo}i do najboljih rje{enja. Nevladine organizacije su nam zapravo klju~ni partner, po-sebno u sredinama u kojima dr`ava niti lokalne samouprave nisu u mogu}nosti razvi-ti socijalne usluge. Ministarstvo je ove godine izdvojilo preko 100 miliona dinara za so-cijalni rad nevladinih organizacija, a nadamo se da }e idu}e godine taj iznos biti i ve}i.

Visoki kriterijumi za dobijanje licenci

Proaktivni odnos civilnog sektora

IIIIIs r e d a , 2 3 . s e p t e m b a r 2 0 1 5 .

usluge socijalne za{tite

Organizacija Lu`ni~ke rukotvorine-@.E.C.(`enski etno centar) je registrovana kra-jem 2008. godine samoinicijativnim oku-

pljanjem `ena sa zajedni~kom idejom o~uvanja inegovanja starih zanata i tradicije babu{ni~kogkraja. Ubrzo nakon okupljanja ~lanovi/ce udru-`enja su prepoznali i potrebu da se organizacijamaksimalno anga`uje u pru`anju pomo}i starimi iznemoglim licima i osobama sa smetnjama urazvoju kao i deci sa invaliditetom i njihovim po-rodicama na teritoriji op{tine Babu{nica a poseb-no na teritoriji najudaljenijih brdsko-planinskihsela op{tine.

Misija organizacije je pokretanje i realizacija ini-cijativa za pomo} starim i iznemoglim licima koja`ive sama u svojim doma}instvima, prikupljanje in-

formacija o osobama sa invaliditetom, posebno de-ce sa invaliditetom i pokretanje akcija za ve}u dru-{tvenu brigu o ovakvim osobama. Pored toga orga-nizacija se bavi i sprovo|enjem programa usmere-nih ka {irenju svesti kod lokalne zajednice o zna~a-ju o~uvanja i negovanja starih zanata, pokretanjuetno preduzetni{tva sa ciljem da se ekonomski ak-tivira ugro`eno ensko stanovni{tvo.

Organizacija @.E.C. ima 48 ~lana i 20 volontera iu procesu je licenciranja za pru`aoca usluge pomo}u ku}i za stare.

- Od 2013. pru`amo uslugu pomo} u ku}i za sta-re. Trenutno pokrivamo 14 najudaljenijih sela u op-{tini Babu{nica, imamo 90 korisnika, 8 zaposlenihgerontodoma}ina/ca. Na`alost do decembra i fe-bruara, posle zavr{enih projekata, ostajemo bez

sredstava. U zimskom periodu na{im korisnicimaje najpotrebnija pomo}, brdsko planinska sela suudaljena od Babu{nice i do 50 km , prevoz ne po-stoji osim taksija a cena je i do 3.500 RSD u jednompravcu, prodavnice nema u nijednom selu , apote-ke , lekara, saop{tava Karolina Stamenkovi}, pred-sednica @.E.C. iz Babu{nice.

Trenutno se realizuje projekat „ Ne zaboravimona{e stare“ koji finansira Evropska unija, Vlada[vajcarske i Vlada Republike Srbije preko progra-ma Evropski PROGRES. Tako|e je aktuelan proje-kat „[ansa za jednakost“ koji finansira Ministarstvoza rad zapo{ljavanje, bora~ka i socijalna pitanja i„Stariji u udaljenim selima“ koji finansira Tim zasocijalno uklju~ivanje i smanjenje siroma{tva.

Organizacija trenutno ima 5 volontera a svakegodine u septembru organizuje volontersku akcijusa mladima na koju se odazove 15-ak mladih za po-mo} u cepanju i spremanju ogreva za korisnike . U@.E. C. isti~u dobru saradnju sa gimnazijom „VukKarad`i}“ ~iji u~enici ve} tri godine za redom u~e-stvuju u akcijama ove organizacije .

Udru`enje za pomo} MNRO osnovano je kra-jem 2000. godine, zvani~no je registrovano31.06.2001. godine kao nevladina, sociohuma-

nitarna organizacija, koja se bavi okupljanjem dece,mladih i odraslih osoba sa te{ko}ama u razvoju, sa ci-ljem integracije u dru{tvenu sredinu

- Usluga Dnevnog boravka funkcioni{e od februa-ra 2003. godine. Nastojali smo da on bude prepoznatkao kvalitetan, otvoreni oblik za{tite osoba sa intelek-tualnim te{ko}ama. Svakodnevni rad se odvija krozindividualne i grupne aktivnosti kroz koje poku{ava-mo da odgovorimo na razvojne, emocionalne, socijal-ne i edukativne potrebe korisnika i njihovih porodica.Od uspostavljanja usluge finansirali smo se isklju~ivokroz projekte nadle`nog Ministarstva. Ovakav na~infinansiranja izla`e nas visokom riziku, ali mi do sadanismo imali ni jedan dan prekida u radu, isti~e Ljilja-na Mihajlovi}, koordinatorka Dnevnog boravka.

Trenutno usluge Dnevnog boravka u Trsteniku ko-riste 24 osobe. Korisnici mogu dolaziti samostalno, upratnji roditelja ili specijalizovanim vozilom za prevozkorisnika. Razvojni put ovog Dnevnog boravka je obe-le`en je visokom motivisano{}u i entuzijazmom da sepostigne maksimalna odr ivost usluge. Partnerstvo saPU Biseri i njihovo vi{egodi{nje donatorstvo u obro-cima za korisnike usluge u mnogome je uticalo dausluga opstane. Veliki uspeh tima koji vodi Dnevniboravak u Trsteniku je dobijanje licence. Ona je dobi-jena 29. 07.2014. godine.

- Na{e veliko postignu}e je izgradnja objekta koji je

uslugu u~inio dostupnom ve}em broju korisnika ali ividljivom za lokalno stanovni{tvo. Javnim zagovara-njem uticali smo na lokalnu samoupravu da namustupi na kori{}enje parcelu u centru grada. Objekatje izgra|en najve}im delom donacijom Kooperativeholandskih fondacija (CNF, CEE) - doma}e fondacijeBCIF, dok je ostatak potrebnih sredstava prikupljenod donatora malih i srednjih preduze}a, kompanija,ustanova, ambasada, dr`avnih institucija. Dozvole zagradnju, kao i priklju~ci na infrastrukturu, donacija sulokalne samouprave. Saradnja koju smo ostvarili jeprimer dobre prakse kako razli~iti sektori mogu dru-{tvenom odgovorno{}u uticati na kvalitet ivota oso-ba sa invaliditetom, ka`e Mihajlovi}. Upravo zbogovakvog kompleksnog pristupa re{avanju problemaudru`enje MNRO je dobitnik dve prve nagrade FondaMesta u srcu, za najpozitivniji projekat gra|anske ini-cijative i najbolje lokalno partnerstvo.

Op{tinski bud`et pokriva70 odsto tro{kova

Dvanaest godina od uspostavljanja usluge, Dnevni bo-ravak ima regulisan status u lokalnom sistemu socijal-ne za{tite. Op{tinskim odlukama usluga je zvani~nouspostavljena i otvorena posebna aproprijacija u bu-d`etu op{tine Trstenik. [to se ti~e finansijskog aspek-ta op{tina je u zna~ajnoj meri preuzela finansiranje od2013. godine, ali sredstva koja su izdvojena za ovu go-dinu predstavljaju oko 70% realnih tro{kova usluge.

Novac je potreban cele godine

Lu`i~ke rukotvorine imaju dobru podr{ku od strane lo-kalne samouprave Babu{nica. Pa ipak se usluge soci-jalne za{tite finansiraju zasada preko Centra za Soci-jalni rad koji pokriva 30 obli`njih sela i 200 korisnika .U @.E.C. su pokrenuli inicijativu da usluge koje ova or-ganizacija pru`a budu na bud`etu u 2016. kao uslugepomo} u ku}i. Jer finansiranje je problem. Naime lo-kalna samouprava bi trebalo da finansira uslugu takoda uposleni koji pru`aju usluge rade tokom cele godi-ne. Na`alost od oktobra do aprila 2015. u ovoj organi-zaciji nije bilo novca za pru`anje usluga pa su korisni-ci u zimskom periodu bili prepu{teni sami sebi. Upra-vo u vreme kada su brdsko planinska sela odse~ena Izavejana i do njih se jedino moglo do}i terenskim vo-zilom a do pojedinih ku}a samo pe{ice.

@enski etno-centar Babu{nica

Pomo} sti`e i do najudaljenijih brdsko-planinskih naselja

Centar za pru`anje usluga socijalna za{tita op{tine Kanji`a

Javni i civilni sektor na zajedni~kom zadatku

Osnovan pre deset godina, Pokrajinski zavod za so-cijalnu za{titu je ustanova ~ija je uloga da prati kvali-tet stru~nog rada i usluga u ustanovama socijalne za-{tite, u skladu sa zakonom; pru`a stru~nu/supervi-zijsku podr{ku radi unapre|enja stru~nog rada iusluga socijalne za{tite; istra`uje socijalne pojave iprobleme, delatnost i efekte socijalne za{tite, izra|u-je analize i izve{taje u oblasti socijalne za{tite i pred-la`e mere za unapre|enje socijalne za{tite; da razvi-ja sistem kvaliteta u socijalnoj za{titi, koordinira raz-voj standarda usluga i predla`e nadle`nim donosio-cima odluka unapre|enje postoje}ih i uvo|enje no-vih standarda; kao i da razvija i realizuje modele su-pervizijske podr{ke u ustanovama.

Par godina unazad Zavod se posvetio i aktivnosti-ma unapre|enja sistema socijalne za{tite u skladu sapropisima i smernicama Evropske unije i Agendom2020, kao i otvaranju mogu}nosti za kori{}enje do-stupnih evropskih fondova u cilju stru~nog usavr{a-vanja stru~nog kadra u sistemu socijalne za{tite i sa-mim tim unapre|enju kvaliteta usluga koje se pru`a-ju korisnicima.

- U na{oj ustanovi bavimo se analizom i pra}enjemodre|enih pojava u oblasti socijalne za{tite, nudimo ipredla`emo odre|ena re{enja koja mogu unapreditipraksu socijalne za{tite. U na{em fokusu rada je aktiv-nost na usagla{avanju nacionalnih standarda i evrop-ske prakse. Trudimo se da kroz stru~nu razmenu is-kustava sa drugima, uvodimo nove prakse i u na{ si-stem, ka`e direktorica Pokrajinskog zavoda za socijal-nu za{titu, Rada Mitrovi}.

Stru~na podr{ka, koju Zavod organizuje, usmerenaje na podr{ku stru~nim radnicima ustanova za sme-{taj korisnika u vidu organizovanih okruglih stolova i

stru~nih skupova. Zavod realizuje kontinuiranu stru~-nu podr{ku stru~nim radnicima centara za socijalnirad i to supervizorima na teme koje su prepoznate kaova`ne za unapre|enje kompetencija tih radnika, za-tim voditeljima slu~aja u organizaciji i vo|enju stru~-nih skupova i pravnicima u vidu organizovanja okru-glih stolova sa aktuelnim temama.

Zavod podr`ava profesionalizam u socijalnoj za{ti-ti i takvu vrstu usluga pru`a svakom bez obzira iz kogje sektora. Zavod tako|e, bez obzira o kom sektoru jere~, da li javnom, privatnom ili civilnom pru`a akre-ditovane obuke, organizuje tematske skupove gde pri-sustvuju stru~njaci iz razli~itih oblasti, a pru`a i indivi-dualnu savetodavnu podr{ku ako postoji potreba, ka-`e direktorka Pokrajinskog zavoda za socijalnu za{ti-tu u Novom Sadu, Rada Mitrovi}.

Pokrajinski zavod jednu od svojih uloga ostvaruje ikroz informisanje stru~ne i {ire javnosti o tome {ta Za-vod nudi u sferi razvoja i unapre|enja sistema socijal-ne za{tite kao i profesionalaca u sistemu, ali i {ta sistemsocijalne za{tite nudi gra|anima ne samo kao konkret-nu uslugu ve} i informacije o njihovim pravima u si-stemu socijalne za{tite.

Zakon o socijalnoj za{titi donesen 2011. godineizjedna~ava sve aktere u pru`anju socijalnih usluga,i javni i privatni i civilni sektor. Me|utim, u praksije ipak druga~ije. Proces decentralizacije i deinstitu-cionalizacije otvara mogu}nost razvijanja raznovr-snih usluga u zajednici, kao i da pru`aoci mogu dabudu razne organizacije iz civilnog sektora. Premapodacima kojima Zavod raspola`e, nema lokalnezajednice koja bar projektno nije pokrenula neku odusluga socijalne za{tite, ali usluge su dominantnopru`ali CSR, {to nikako nije dobro. Centri su jakooptere}eni svojim redovnim poslom, da bi se jo{ do-dano bavili pru`anjem usluga. Bilo bi zanimljivo dalokalne samouprave obrazlo`e za{to je to tako. Da lise, kako Zakon nala`e, objavljuju javni pozivi zapru`aoce usluga, da li se i na koji period zaklju~ujuugovori sa pru`aocima i sl. Kada je re~ o domskomsme{taju, privatni sektor je jedino zainteresovan zasme{taj starijih osoba. Me|utim, gerontolo{ki cen-tri su u prednosti jer pru`aju raznovrsnije usluge isadr`aje korisnicima, ali imaju problem sa velikimkapacitetima. Privatni domovi su manjeg kapacite-ta (po Zakonu ne mo`e biti ve}i od 100 korisnika),tako da relativno lak{e mogu da zadovolje uslove zadobijanje licence za rad. Posebno je pitanje da li seosim nege, korisnicima tih domova pru`a jo{ nekausluga ili obezbe|uje neki sadr`aj.

Programski ciljevi Evropske unije u oblasti podr{kecivilnom dru{tvo su pre svega fokusirani na osna`i-vanje uloge organizacija civilnog dru{tva u izgradnjijavnih politika i prepoznavanju va`nost institucio-nalne saradnje izme|u dr`avnih organa i civilnogdru{tva. U skladu sa prioritetima tog programa ali i uskladu sa situacijom u Srbiji, Delegacija EU je uspo-stavila dva pravca delovanja. Jedan pravac delovanjase odnosi na finansiranje organizacija civilnog dru-{tva kroz konkurse koje raspisuje EU. Organizacijecivilnog dru{tva koje tom prilikom dobijaju podr{kurade na raznim pitanjima: zakonodavstvom, zagova-ranjem, pru`anju usluga besplatne pravne pomo}i.Tako|e se bave pru`anjem socijalnih usluga za sta-

re, decu i odrasle sa invaliditetom, izgradnja kapaci-teta nevladinih organizacija na lokalnom nivou.Osnovni cilj tog vida delovanja je da se u odre|enimoblastima osna`i rad organizacija civilnog dru{tva ,a u isto vreme podstaknu reforme u dru{tvu.

Drugi pravac delovanja je strate{ki koji se ti~e sa-radnje dr`ave i organizacija civilnog dru{tva. Cilj jeda se kreira odgovaraju}i strate{ki, pravni i finan-sijski okvir za ja~e i sna`nije delovanje civilnog dru-{tva kao njegovo aktivno u~e{}e u procesu kreira-nja politika i dono{enju odluka.

- U poslednjih nekoliko godina situacija se umnogo ~emu popravila kada je u pitanju okru`e-nje za delovanje organizacija civilnog dru{tva uSrbiji. S jedne strane, dr`ava je kroz pravni, finan-sijski i poreski okvir prepoznala specifi~nost or-ganizacija civilnog dru{tva i time olak{ala njihovo

poslovanje i delovanje. Strategija za saradnju sacivilnim dru{tvom, ~iji se zavr{etak izrade uskoroo~ekuje, }e zaokru`iti pravni i strate{ki okvir iukazati na to gde su jo{ potrebne promene i boljare{enja ka`e Svetlana \uki}, predstavnica DEU uSrbiji. Ona je istakla da proces izrade nacionalneStrategije ukazuje na kraj jedne epohe u kojoj jedominirala kompleksnost odnosa dr`ave i civil-nog dru{tva, i nepoverenje izme|u dva sektora.Ovaj dokument nastaje kao zajedni~ka inicijativajavne uprave i gra|ana uz podr{ku DelegacijeEvropske unije koja je prepoznala potrebu VladeSrbije da se saradnja sa organizacijama civilnogdru{tva defini{e na transparentan na~in.

- @elela bih da pomenem i jo{ jedan uspe{anprojekat na kom smo sara|ivali . Re~ je o Fonduza socijalne inovacije koji je po prvi put ravno-pravno uklju~io organizacije civilnog dru{tva kaopru`aoce usluga na lokalnom nivou. Danas se u~e-{}e OCD u pru`anju socijalnih usluga u Srbiji sma-tra dobrom praksom kad je saradnja dr`ave i OCDu pitanju, rekla je Svetlana \uki}, dodaju}i dautvr|ivanje odgovaraju}ih standarda u pru`anjusocijalnih usluga zna~i da je dr`ava posve}ena fi-nansiranju ovih usluga. Kroz postoje}i Zakon or-ganizacije civilnog dru{tva uvedene su kao poten-cijalni pru`aoci usluga, {to je novina u odnosu naprethodni Zakon. Me|utim ostaje veliko pitanje ukojoj meri organizacija imaju mogu}nost i kapa-citete da ispune kriterijume za dodelu licence zapru`anje socijalnih usluga.

Pokrajinski zavod za socijalnu za{titu

Svi pru`aoci usluga u sistemu socijalne za{tite imaju isti status

ZadaciPokrajinski zavod za socijalnu za{titu obavlja razvoj-ne, savetodavne, istra`iva~ke i druge stru~ne posloveu socijalnoj za{titi na teritoriji AP Vojvodine. U obla-sti istra`iva~ko analiti~kog rada, Zavod redovno radisintetizovane izve{taje o radu centara za socijalni rad,kojih je u Vojvodini 41 op{tinski i 2 me|uop{tinska,kao i sintetizovane izve{taje o radu ustanova za sme-{taj korisnika (16 gerontolo{kih centara, 28 privatnihdomova za starije koji imaju dozvolu ili licencu za rad,3 doma za du{evno obolela lica, 4 doma za decu iomladinu, 2 doma za decu i mlade sa razvojnim te-{ko}ama, 3 ustanove za odrasle osobe sa invalidite-tom). Redovno se na godi{njem nivou vr{i ispitivanjepotreba za stru~nom podr{kom pru`aocima uslugana prostoru AP Vojvodine.

U strate{ke procese uklju~eno 600 organizacija civilnog dru{tvaPrva usvojena strategija u Srbiji, i prva koja je uklju~ila razne organizacije civilnog dru{tva u strate{ke procese, je Strategijaza smanjenje siroma{tva. Ta strategija je usvojena je 2003. godine, a primena je po~ela 2004. godine. U tada{njem konsul-tativnom procesu je u~estvovalo oko 250 OCD iz cele Srbije. Petnaest godina kasnije Strategija za unapre|enje podsticajnogokru`enja za razvoj OCD u Srbiji 2015 - 2019 je do sada uklju~ila vise od 600 OCD u proces konsultacija sirom Srbije

Svetlana \uki}, predstavnica Delegacije Evropske unije

Transparentnost u radudr`ave i organizacija civilnog dru{tva

- Centar za pru`anje usluga socijalna za{tita op{tineKanji`a osnovan je krajem 2009. godine. Osniva~ jeop{tina Kanji`a a Centar koji ima status ustanoveizrastao je iz organizacije civilnog dru{tva pod na-zivom „S tobom za njih“ iz Kanji`e. Obzirom nastatus, Centar za pru`anje usluga socijalne za{titenema ~lanova ve} samo korisnike, ka`e Livija Tere-nji, direktorica Centra.

- Mi kroz Centar u Kanji`i pru`amo nekoliko vr-sta usluga. Imamo dnevni boravak za odrasle sa fi-zi~kim invaliditetom i intelektualnim te{ko}ama. Utom programu imamo 21 korisnika koji su iz op{ti-ne Kanji`a a njihov uzrast je od 27-46 godina. Udnevnom boravku za decu i mlade sa fizi~kim in-validitetom i intelektualnim te{ko}ama imamo 10korisnika tako|e iz op{tine Kanji`a a u uzrastu od9 do 26 godina, ka`e Terenji.

Centar pru`a usluga personalne asistencije. Zasada takvu uslugu koristi jedna osoba sa teritorijeop{tine Kanji`a sa 100% telesnim o{te}enjem. Cen-tar ima i program za razvijanje sposobnosti i ja~a-nje li~nosti koji podrazumeva savetodavno-terapij-

sku delatnost. U 2015. godini Centar je planirao datim programom obuhvati 30 korisnika. To suuglavnom deca pred{kolskog uzrasta koji imajuprobleme u psihofizi~kom i psihosocijalnom razvo-ju. Me|utim broj korisnika u ovom programu za-visi od raspolo`ivih finansija. Naime ovaj programse finansira iz projektnih sredstava. Donatori pro-gramskih aktivnosti u Centru za pru`anje usluga

socijalne za{tite u Kanji`i su Crveni krst Kanji`a,fondacija „Zukunft für Jugend“ iz Nema~ka, kanji-{ki preduzetnici, ustanove, organizacije, Ministar-stvo za rad, zapo{ljavanje i socijalnu politiku, Po-krajinski sekretarijat za zapo{ljavanje. Interesant-no je da Centar za pru`anje socijalnih usluga iz Ka-nji`e tesno sara|uje sa Udru`enjem“S tobom zanjih“ iz koje je i nastao. Oni konkuri{u zajedno zasredstva, tamo gde je mogu}e i realizuju zajedni~keprograme, jer kako ka`e Livija Terenji, korisnicidnevnog boravka u Centru su ~lanovi udru`enja „Stobom za njih“. Ona isti~e da imaju dobru saradnjusa lokalnom samoupravom koja podr`ava i po{tu-je rad Centra.

Bez anga`ovanja novih radnika te{ko do licence za rad Pravilnik o bli`im uslovima i standardima za pru`anje usluga socijalne za{tite („Sl. glasnik RS“, br. 42/2013.) predvi|a od-re|eni broj stru~nih radnika i saradnika za odre|eni broj korisnika, ali novo zapo{ljavanje i dodatno radno anga`ovanje uCentru (kao kod korisnika javnih sredstava) je zbog zakonske regulative ograni~eno. Ovo ograni~enje je velika prepreka uprocesu dobijanja licence za rad ustanove.

Dru{tvena odgovornost podi`e kvalitet ivota osoba sa invaliditetom

Prema oceni Odeljenje za inspekcijski nadzor Ministar-stva za rad, zapo{ljavanje, bora~ka i socijalna pitanja,kao nadle`nog za licenciranje organizacija koje pru`a-

ju socijalne usluge, civilni sektor je pokazao izuzetno sprem-nost da u nedostatku potrebnih instrukcija i uputstava, samkreira i predla`e re{enja prihvatljiva za sve pru`aoce socijal-nih usluga.

Proces licenciranja organizacija socijalne za{tite zapo~eoje maja 2013. godine, uvo|enjem sistema kvaliteta u oblastsocijalne za{tite. Krajnji rok do kog svi postoje}i pru`aoci

usluga moraju u}i u proces licenciranja je maj 2016. godine.U proteklom periodu Odeljenje za inspekcijski nadzor Mini-starstva za rad, zapo{ljavanje, bora~ka i socijalna pitanja,kao nadle`no za licenciranje organizacija socijalne za{tite,izdalo je 80 licenci, od ~ega u 2013. godini svega 6 licenci, u2014. godini 28, i u ovoj godini 46 licenci. U okviru ukupnogbroja, izdate su 63 ograni~ene licence i 17 licenci, te takopreovladavaju pru`aoci usluga koji ili nemaju propisano is-kustvo u pru`anju usluga ili ne ispunjavaju u celosti standar-de za konkretnu uslugu.

Po vrsti usluga, najve}i broj licenci izdat je za uslugudomski sme{taj za odrasle i starije (51), zatim, za uslugupomo} u ku}i (14), za uslugu dnevni boravak za decu i mla-de sa smetnjama u razvoju 10 licenci i jedna za uslugudnevni boravak za decu i mlade sa problemima u pona{a-

nju, kao i po 2 licence za usluge personalni asistent i sta-novanje uz podr{ku.

Licenciranje organizacija socijalne za{tite je slo`en postu-pak, u kome se potencijalni pru`aoci usluga susre}u sa veli-kim brojem zahteva. Organizacije civilnog dru{tva su, po is-kustvu Odeljenja za inspekcijski nadzor, pokazale velikuozbiljnost u ovom procesu. Od ukupnog broja izdatih licenci,24 su izdate organizacijama civilnog dru{tva. U okolnostimanedostatka potrebnih uputstava i instrukcija, nedovoljno ja-snih i u nekim slu~ajevima visokih standarda, mo`e se re}i da

uspostavljaju standard drugim pru`aocima usluga, kada je upitanju kvalitet izrade propisane dokumentacije o dokazimaispunjenosti uslova i kvalitet same usluge.

Sprovo|enje licenciranja organizacija socijalne za{tite otvo-rilo je mnoga pitanja i dovelo do nekih problema u primeni od-re|enih segmenata, {to zahteva nova re{enja. Zbog toga sesagledavaju mogu}nosti o pomeranju zakonskog roka za pod-no{enje zahteva za licencu ili uvo|enje mogu}nosti dobijanjaograni~ene licence dva puta, kao i potrebe za izmenama i do-punama podzakonskih akata koja bli`e ure|uju ovu oblast.

U nameri da ostanu ozbiljan resurs kada je u pitanju pru`a-nje usluga socijalne za{tite, organizacije civilnog dru{tva po-kazuju inicijativu i za unapre|enje uklju~ivanja organizacijacivilnog dru{tva-pru`alaca usluga socijalne za{tite u procesdono{enja novih re{enja.

Zorica Ra{kovi}, nacionalnasavetnica iz TACSOKancelarije za Srbiju

Srbija lideru regionuUpore|uju}i iskustva u regionu, nacionalna

savetnica iz TACSO kancelarije za Srbiju,Zorica Ra{kovi}, je istakla da Srbija predsta-

vlja primer dobre prakse u regionu Balkana kada jeu pitanju broj pru`aoca socijalnih usluga iz sektoracivilnog dru{tva. Njena je ocena da Srbija ima vrlodobar temelj za unapre|enje sistema socijalne za-{tite ~emu }e doprineti i budu}e izmene Zakona.

„Brojni su pojedinci i skupine koji su se u svojojzajednici samostalno anga`ovali na formiranjudnevnih boravaka za decu sa smetnjama u razvoju,obavljali i pomagali u ku}anskim poslovima za sta-rije stanovni{tvo, pomagali osobama s invalidite-tom i radili niz drugih vrlo kvalitetnih stvari, takoda mislim da smo u tome lider u regiji. Osim broj-nosti, ovome svakako doprinosi i entuzijazam tihljudi, kao i postoje}i Zakon, koji je organizacijamacivilnog dru{tva omogu}io ravnopravno pru`anjeusluga socijalne za{tite, kao {to to ~ine dr`avne in-stitucije i privatni sektor“ , rekla je Ra{kovi}.

Ravnopravnost svih pru`alaca uslugaZakonom o socijalnoj za{titi uspostavljena je ravnopravnost svih pru`alaca usluga socijalne za{tite, bilo da se radi ojavnom, civilom ili privatnom sektoru. Svi pru`aoci usluga su ravnopravni i u pogledu uslova za sticanje licence. Nijedna organizacija socijalne za{tite ne mo`e neposredno da pru`a uslugu socijalne za{tite ukoliko nema licencu uskladu sa Zakonom o socijalnoj za{titi , isti~u u Ministarstvu za rad, zapo{ljavanje, bora~ka i socijalna pitanja

O Smernicama Vlade Republike Srbije

Priru~nik za primenu propisaKancelarija za odnose sa civilnim dru{tvom izradila je Priru~-nik za primenu Smernica koje defini{u jasne kriterijume za sa-radnju javnog i civilnog sektora. Priru~nik predstavlja svojevr-sni vodi~ „korak po korak“ koji omogu}ava efikasnu primenuVladinih propisa u saradnji ova dva sektora.Smernice za uklju~ivanje organizacija civilnog dru{tva u pro-ces dono{enja propisa su prvi dokument Vlade Srbije koji de-fini{e principe, standarde i nivoe u~e{}a organizacija civilnogdru{tva u postupcima pripreme, dono{enja i pra}enja prime-ne propisa. Dokument je namenjen zaposlenima u organimadr`avne uprave i on treba da im pomogne da dublje i {ire raz-umeju postoje}e modele uklju~ivanja civilnog dru{tva u oveprocese kao i da osposobi institucije da te modele unaprede. Svrha Smernica je uspostavljanje jasnih kriterijuma za sarad-nju javnog i civilnog sektora u postupcima dono{enja propisakako bi se obezbedila delotvorna i efikasna primena propisa.Vlada Srbije preporu~uje da se principima i na~elima Smerni-ca rukovode i organi autonomne pokrajine i jedinica lokalnesamouprave, {to govori o potrebi da se pitanje saradnje jav-nog i civilnog sektora, odnosno gra|ana, unapredi na svim ni-voima vlasti.Smernice utvr|uju op{ta na~ela i standarde za dalje unapre-|enje u~e{}a civilnog dru{tva u procesu dono{enja propisa ipodsticanje njihove aktivne uloge u javnom `ivotu. Kancela-rija za saradnju sa civilnim dru{tvom je izradila Priru~nik za pri-menu Smernica sa prakti~nim savetima koji zaposlenima u in-stitucijama obja{njavaju kako i na koji na~in se Smernice mo-gu uspe{no i efikasno primeniti i to na svim nivoima saradnjeu koje spadaju informisanje, savetovanje, uklju~ivanje i part-nerstvo. Priru~nik obja{njava svaki nivo saradnje, opisuje mi-nimalnu i maksimalnu ispunjenost ove saradnje i predstavljaprakti~an „korak po korak“ vodi~ koji je na raspolaganju sviminstitucijama.

Forum mladih sa invaliditetom je udru`enjegra|ana osnovano u Beogradu 2005. godine,sa zadatkom da u okvirima moderne socijal-

ne politike osobe sa invaliditetom posmatramo kaoli~nost sa svim pravima i potrebama. To podrazu-meva jednake mogu}nosti za sve, uklju~uju}i i pra-vo na razli~itost. Forum mladih sa invaliditetomnaglasak stavlja na garantovanje ravnopravnostiosoba sa invaliditetom, nediskriminaciju i njihovopuno u~e{}e u dru{tvu.

Ova organizacija je uspe{no realizovala preko 40projekata sa vi{e od 1000 direktnih i do 5000 indi-rektnih korisnika. Forum predstavlja i zastupa in-terese osoba sa invaliditetom u nekoliko oblastiomogu}avaju}i pobolj{anje polo`aja osoba sa in-validitetom i kreiranje jednakih mogu}nosti.

U skladu sa reformom socijalne za{tite, Forumje, u partnerstvu sa udru`enjem gra|ana Ideas,kreirao program obuke za stru~ne radnike u obla-sti socijalne za{tite za pru`anje usluge „Porodi~nisavetnik“. To je inovativna usluga u sistemu soci-jalne za{tite koja za osnovni cilj ima osna`ivanjeporodica osoba sa invaliditetom, bez obzira da lise radi o porodici sa detetom sa razvojnim te{ko-}ama ili o porodici koja ima odraslog ~lana sa in-validitetom. Svrha usluge je da doprinese o~uva-nju celovitosti porodice i unapre|enju kvaliteta

`ivota svih ~lanova u razli~itim razvojnim fazamaporodi~nog ivota.

Porodica koja ima ~lana sa invaliditetom suo-~ava se stresom i situacijama koje destabilizujuporodi~ni i roditeljski sistem. Nije u mogu}nostida na adekvatan na~in brine o svom ~lanu sa in-validitetom, o sebi samoj, te mo`e do}i do neade-kvatnog i nepodsticajnog odnosa prema ~lanu sainvaliditetom i do njegovog izme{tanja iz porodi-ce. To mo`e razviti neadekvatan odnos premasvom ~lanu sa invaliditetom i nakon njegovog iz-me{tanja, te ne}e biti u mogu}nosti da sa njimodr`ava kvalitetan odnos, niti }e biti spremna da,nakon sopstvenog osna`ivanja, ponovo prihvatisvog ~lana sa invaliditetom.

Uslugu je prvobitno koristilo 5 porodica u Beo-gradu, a realizaciju usluge finansirao je grad Beo-grad. Trenutno uslugu koristi 20 porodica iz 14gradova/op{tina u Srbiji, ~iji je ~lan sa invalidite-tom u riziku da bude sme{ten u ustanovu zatvore-nog tipa ili se ve} nalazi u nekoj od ustanova socijal-ne za{tite. Pitanje finansiranja usluge predstavljaosnovni problem, jer bez novca donatora, nemanjene odr`ivosti. Jedan od na~ina prevazila`enjaproblema jeste uklju~ivanje usluge u bud`et lokal-ne samouprave. Trenutno ovaj vid na{e aktivnostifinansira Evropska unija.

Me|usektorska saradnja je ne{to {to je uvek una{em fokusu i bez ~ega nema odr`ivih rezultata.S tim u vezi, lista na{ih partnera i saradnika iz raz-li~itih sektora je duga, a zajedno smo u~inili da sepreko 300 osoba sa invaliditetom zaposli, da se raz-viju usluge socijalne za{tite na lokalnom nivou, da500 osoba sa invaliditetom pro|e obuke razli~itogtipa. Forum ula`e energiju na pokretanje socijalnihpreduze}a, osna`ivanje lokalnih organizacija oso-ba sa invaliditetom i ja~anje individualnih sposob-nosti osoba sa invaliditetom za zapo{ljavanje kao iprogram za poslodavce, umanjuju}i predrasude i

kreiraju}i prilike za zapo{ljavanje osoba sa invali-ditetom.

Usluge koje pru`a Forum osna`uju porodicu dapreduzme direktnu akciju za prevazila`enje stresausled invalidnosti deteta/odraslog ~lana kroz raz-voj samopouzdanja i unapre|enje spremnosti zaupravljanje faktorima rizika. Ubla`ava problema-ti~no pona{anje ~lana sa invaliditetom i uklju~ujesve ~lanove porodice u brigu u odnosu na ~lana sainvaliditetom. Sve je to u cilju odr`avanja ravnote-`e i kvalitetnog `ivota porodice koja se suo~ava saproblemima osoba sa invaliditetom.

Forum mladih sa invaliditetom (www.fmi.rs)

O~uvati celovitost porodice

IVi n f o . r s Ÿ t a c s o . o r g

s r e d a , 2 3 . s r e d a 2 0 1 5 .usluge socijalne za{tite

Udru`enja iz na{eg kom{iluka - specijalni dodatak lista DanasUrednica: Zlatija Vukovi}; Prelom: Branislav Be{evi}

Koordinatorka: Lidija Paradinovi}, TACSO Srbija

e-mail: info.rsŸtacso.org

Hausing centar je neprofitna, nevladina organizacija iz Beo-grada koja od 2004. godine radi na unapre|ivanju uslovastanovanja socijalno ugro`enih grupa i pru`anju podr{ke

njihovoj socijalnoj integraciji i autonomiji kroz razli~ite aktivnosti(izgradnju stambenih jedinica, podr{ku socijalnoj integraciji, istra-ivanja, javna zastupanja, edukaciju, organizovanje volonterskih

akcija i druge). Trenuto Hausing centar tim ~ini 10 zaposlenih raz-li~itih profila - uglavnom arhitekata, sociologa i socijalnih radnika.

Za 10 godina rada Hausing centar je sproveo niz projekata uokviru kojih je izgra|eno 278 stambenih jedinica za socijalno sta-novanje u za{ti}enim uslovima unaprediv{i time uslove stanova-nja za preko 850 osoba. Hausing centar je tako|e izgradio 1 pred-{kolsku ustanovu za decu iz socijalno isklju~enog naselja, rekon-struisao 18 kolektivnih centara za sme{taj izbeglica i 1 bolnicu, re-konstruisao 90 ku}a o{te}enih poplavama u maju 2014. i izgradio19 novih za porodice pogo|ene ovom katastrofom. Hausing cen-tar je sproveo prvo empirijsko istra ivanje besku}ni{tva u Srbiji, aaktivan je i na polju zagovaranja i podizanja svesti o pravu na ade-kvatno stanovanje, kao i na polju pra}enja sprovo|enja stambenihi drugih politika koje se ti~u marginalizovanih grupa.

Socijalno stanovanje u za{ti}enim uslovima SSZU je uslugastambenog i socijalnog zbrinjavanja najugro`enijih gra|ana ~iji sukorisnici najugro`enije grupe stanovni{tva u Srbiji - izbeglice, in-terno raseljena lica, koji su sme{teni u kolektivnim centrima ili ne-adekvatnom privatnom sme{taju, Romi, osobe sa invaliditetom, li-ca sa hroni~nim bolestima, samohrani roditelji i besku}nici. Svimanjima zajedni~ko je da ne mogu samostalno i pod tr i{nim uslovi-ma re{iti svoj stambeni problem i da bez pomo}i i podr{ke zajedni-ce ne mogu ostvariti uspe{nu socijalnu integraciju. Usluga SSZUima dve komponente:

- Izgradnja stambenih jedinica, u izgra|enom tkivu, na kvalitet-nim lokacijama, u blizini javnih sadr`aja i saobra}ajnica. Stambenejedinice su u vlasni{tvu lokalne samouprave, namenjene isklju~ivoza zadovoljavanje socijalno-za{titnih potreba gra|ana i bez mogu}-nosti otkupa; i

- Stvaranje okru`enja podr{ke korisnicima, {to je uloga lokalnogCentra za socijalni rad i doma}inske porodice. Usluge podr{ke suraznovrsne i prilago|ene individualnim potrebama korisnika.

SSZU nije samo oblik stambene podr{ke ve} i instrument zaostvarenje socijalne inkluzije korisnika i put za njihov izlazak iz kru-ga siroma{tva. Uticaj programa na unapre|enje kvaliteta `ivota,smanjenje siroma{tva i stepena socijalne isklju~enosti korisnika po-tvr|en je i istra ivanjem koje je 2009. godine sproveo Hausing cen-

tar sa Ministarstvom rada i socijalne politike i centrima za socijalnirad u 21 op{tini, a koje je dostupno na linku: http://www.housing-center.org.rs/download/Publikacija-istrazivanje.pdf

Koncept Socijalno stanovanje u za{ti}enim uslovima prepoznatje kao dobra praksa u oblasti inovativnih i odr ivih re{enja za stam-beno i socijalno zbrinjavanje najugro`enijih grupa i nagra|en kaojedan od finalista konkursa World Habitat Awards 2009. i 2014.Godine (www.woldhabitatawards.com).

Od 2004. godine Hausing centar bez prekida realizuje SSZU pro-jekte, uz uspe{nu saradnju sa op{tinskim vlastima i drugim partne-rima, uspostaviv{i tako ovu uslugu u 12 od ukupno 43 op{tina u Sr-biji u kojima je danas ova usluga dostupna, odnosno izgradiv{i 278od ukupno 1024 stambene jedinice koje su do sada stavljene u ovufunkciju. Paralelno sa uspostavljanjem ove usluge Hausing centarradio je i na njenom unapre|enju i daljem razvoju sprovode}i istra-ivanja, izra|uju}i vodi~e, dr e}i radionice i predavanja o njoj profe-

sionalcima iz oblasti socijalne za{tite i drugim zainteresovanima. Trenutno Hausing centar sprovodi projekat u okviru kog }e bi-

ti izgra|eno 36 stanova za socijalno stanovanje u za{ti}enim uslovi-ma, kao i 23 monta`ne ku}e za porodice izbeglih i interno raselje-nih lica koje borave u kolektivnim centrima u [apcu i Bujanovcu.Tako|e nastavljamo sa aktivnostima pomo}i ljudima pogo|enimpoplavama kroz projekat „Nastavak podr{ke u obnovi ku}a i eko-nomskoj revitalizaciji poplavljenih podru~ja u Srbiji“, koji sprovo-di organizacija ASB u partnerstvu sa Housing centrom, Inicijati-vom za razvoj i Saradnju i Fondacijom Ana i Vlade Divac, a finan-sira Evropska Unija. U okviru ovog projekta Hausing centar }e sa-nirati oko 200 ku}a i izgraditi oko 15 novih.

Centar za unapre|enje stanovanja socijalno ugro`enih grupa

Krov nad glavom podr{ka socijalnoj integraciji

- Centar „@iveti uspravno“ iz Novog Sadaproistekao je iz istoimenog savetovali{ta ko-je je 19. septembra 2000. godine po~elo daradi u sklopu projekta psihosocijalne podr-{ke finansijske humanitarne NVO HandicapInternational..Za 15 godina rada Centar je pokretu osobasa invaliditetom pribli`io cross dissabilitypristup koji podrazumeva zastupanje inte-resa svih osoba sa invaliditetom koje ~ine15% svetskog stanovni{tva. Njegove save-todavne, edukativne, konsultativne i uslu-ge direktnog posredovanja pri upisu u vrti},{kolu ili upisu studija, pri zapo{ljavanju, ko-ri{}enju usluga socijalne za{tite koristilo jepreko 1000 ljudi. Inicirali smo formiranjeNovosadskog udru`enja studenata sa inva-liditetom, usvajanje 11 lokalnih akcionihplanova i strategija pristupa~nosti u APV iizmenu Odluke o socijalnoj za{titi GradaNovog Sada u smislu uvo|enja servisa per-sonalnih asistenata u sistem socijalne za{ti-te na lokalnom nivou. Objavili i preveli 14priru~nika i knjiga i 3 CD-a. - U {kolskoj 2007-2008. Centar „@iveti us-pravno“ po~eo je da obezbe|uje svakodnev-ni prevoz u~enicima i pred{kolcima i jednojzaposlenoj osobi koji se ote`ano kre}u . Izove inicijative proistekla je dispe~erska slu-`ba za osobe sa invaliditetom koju danas or-ganizuje forum mladih sa invaliditetom. Go-dinu dana kasnije pilotiran je servis perso-nalnih asistenata za desetoro korisnika kojitrenutno iz finansijskih razloga koristimo sa-mo nas tri. Centar je juna pro{le godine do-bio licencu ministarstva rada za pru`anje oveusluge na 5 godina i akreditovanom obukomodr`anom od 27-29 jula ove godine, kroz ko-ju je pro{lo 13 sada{njih biv{ih i potencijal-nih asistenata, stekao uslov za trajnu licen-cu, ka`e Milica Mima Ru`i}i} Novakovi},predsednica Centra „@iveti uspravno“.

Ona isti~e da je marta 2010. pokrenuo je vr-{nja~ko savetovali{te za decu i mlade sa in-validitetom u kome savetodavne uslugepru`aju osobe sa li~nim iskustvom. Ovakvosavetovali{te je jedino u na{oj i susednim ze-mljama i ~ije je usluge do sada koristilo pre-ko 300 korisnika. Centar je deo globalnogpartnerstva na temu Deca sa invaliditetom irazvoj koje je inicirao UNICEF, dveju evrop-skih mre`a koje deluju na polju stvaranja pri-stupa~nog okru`enja i nekoliko nacionalnihmre`a. Prepoznat je u Evropi kroz saradnjusa Centrom za samostalni `ivot osoba sa in-validitetom Srbije, na stvaranju preduslovaza samostalni `ivot osoba sa invaliditetom.

Nagrada „Zlatni to~ak“ za doprinos inkluziji Roma

Zajedno sa Ministarstvom rada i socijalne politike Republike Srbije iKomesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije Hausing cen-tar je jedan od kreatora koncepta Socijalnog stanovanja u za{ti}enimuslovima (SSZU), usluge socijalne za{tite koja se uz finansijsku podr-{ku me|unarodne zajednice, pre svega Evropske Unije, razvija od2003. Hausing centar je ~lan evropske mre`e organizacija koje se bo-re protiv besku}ni{tva FEANTSA, kao i nacionalnih mre`a - Stalnekonferencije romskih udru`enja gra|ana (SKRUG) i Mre`e protiv siro-ma{tva. Godine 2014. Hausing centar bio je dobitnik nagrade Zlatnito~ak u kategoriji organizacija civilnog dru{tva koje su najvi{e dopri-nele inkluziji Roma.

Do 2017. neophodno obezbediti 40 personalnih asistenata

Cilj Centra je shodno misiji i punoj primeni Me|unarodne konvencije o pravima osobasa invaliditetom, da do petnaestogodi{njice formalnog osnivanja Centra februara 2017,najmanje ~etrdesetoro gra|anki i gra|ana Novog Sada koristi usluge personalne asi-stencije, jer je po podacima sa kojima se raspola`e toliko je potrebno i da Centar formi-ra fondaciju koja }e finansirati aktivnosti pune primene konvencije u Srbiji i van nje.

O~ekujemo preokret

U poslednjih godinu dana u tri na-vrata Centar se suo~avao sa bloka-dom ra~una zbog neispla}enih oba-veza usled diskontinuiteta u finansi-ranju uzrokovanog nedostatkom in-stitucionalnog pam}enja na svim ni-voima i nedostatnog razumevanjatoga {ta zajednica su{tinski dobijaako trajno radi na obezbe|ivanju iunapre|enju uslova da se nesmeta-no `ivi u njoj, {to je su{tina procesasocijalne inkluzije. Za 2015. obezbe-|ena su sredstva ali su sporni zaosta-li tro{kovi za period 2011-2014 na ~i-jem se obezbe|ivanju intezivno radiu cilju da se u naredne 3 nedelje sveokon~a i da 18. septembra obele`i-mo kraj jedne i po~etak nove etape,koja bi mogla da ima istorijski zna~ajne samo za Novi Sad.

Centar „@iveti uspravno“ Novi Sad

Stvoriti preduslove za samostalni ivot