МАТУРСКИ РАД ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ

ТЕМА: ЕТНО – СОЦИЈАЛНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ

Ментор: Ученик:

Пале, мај 2013.

САДРЖАЈ:

1. УВОД ........................................................................................................ 3

2. ДЕФИНИСАЊЕ ТУРИЗМА ................................................................. 4

3. МОГУЋНОСТИ ЗА РАЗВОЈ БИХ ....................................................... 53.1 Планински туризам ......................................................................... 83.2 Бањско – рекреативни туризам .................................................. 10

4. ЕКО ТУРИЗАМ, ТУРИЗАМ НА БРЗИМ И МИРНИМ ВОДАМА, ЛОВНИ И РИБОЛОВНИ ТУРИЗАМ ................................................ 114.1 Вјерски туризам ............................................................................. 124.2 Сеоски туризам .............................................................................. 124.3 Транзитни туризам ...................................................................... 124.4 Конгресни туризам ........................................................................ 12

5. ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ... 135.1 Туристички ресурси нетакнуте природе .................................. 155.2 Бањски туризам ............................................................................. 195.3 Туристички потенцијали ............................................................. 22

6. ЗАКЉУЧАК ........................................................................................... 25

7. ЛИТЕРАТУРА ...................................................................................... 26

2

1. УВОД

Географија је веома стара наука. У почетној фази развоја сводила се на физичку географију из које су се временом развиле не само поједине географске дисциплине, већ и потпуно нове науке. Природном и друштвеном компонентом географија је, више и боље од других наука, позвана и предодређена да се бави туризмом, утолико пре што исти представља посебан вид миграције становништва, а оне су одувјек биле предмет географских проучавања.

Географским истраживањима на терену обухватају се просторни односи који дефинишу основна својства туризма као савременог процеса који има богату и дугу традицију. Туризам се одвија у простору који је не само његов оквир, већ и туристичка вриједност.

Као добри познаваоци простора, географи су јасно уочили да је туризам појава и процес са наглашеним просторним обележјем, те више него неке друге појаве и процеси спада у домен њихових истраживања. Простор, у смислу географске или животне средине, са бројним и разноврсним природним и антропогеним туристичким вредностима, основа је развоја туризма. Економски ефекти се јављају као посљедица тога.

Туристичка географија је наука о туристичким кретањима. Њено поље истраживања је широко и разноврсно. Она се бави:

• Анализом и класификацијом, односно валоризацијом природних и антропогених туристичких вредности

• Дефинисањем матичних места од значаја за иницијативни туризам

• Изучавањем праваца и фреквенције туристичких токова

• Особеностима туристичког мјеста и туристичке регије

• Особеностима дисперзивне зоне (зоне ширења туристичких токова) матичних места и контрактивне зоне (зоне привлачења туриста) туристичких места и туристичких регија.

3

2. ДЕФИНИСАЊЕ ТУРИЗМА

„Туризам је скуп односа и појава које произилазе из путовања и боравка посјетилаца неког мјеста, ако се тим боравком не заснива стално пребивалиште и ако са таквим боравком није повезана никаква њихова привредна дјелатност“. У туристичка путовања могу се убројати и она која су мотивисана жељом да се задовоље културне потребе у смислу психичке рекреације. Значи, при одређивању појма туристе треба имати у виду следећа два услова:

• путовање које омогућава привремени боравак у мјестима ван мјеста сталног боравка, и• да је та промјена мјеста боравка условљена жељом за одмором и разонодом у физичком и психичком смислу.

Полазећи од овога, у изучавању туризма треба да се примјењују с ледећенаучне области и дисциплине: економија, психологија, социологија, организацијарада, статистика и математика, географија, историја, антропологија, етнологија, историја умјетности, медицина, техничке науке итд. Туриста, као потрошач туристичких услуга, може теоријски да се дефинише као „привремени посјетилац“ који се налази у мјесту ван свог мјеста сталног боравка најмање 24 часа, с тим што је промјена мјеста његовог боравка мотивисана овим разлозима:

жељом за физичким и психичким одмором,

жељом за разонодом и забавом,

жељом за стицањем знања путем упознавања културног и историјскогнаслеђа одређених земаља или мјеста (овдје нису укључени студенти иученици у страним земљама или мјестима, као ни особе на специјализацијиу иностранству) и упознавањем природних љепота,

здравственим разлозима (превентивна здравствена заштита) којиусловљавају коришћење климатских и ваздушних љечилишта или одмаралишта,

аматерским спортским такмичењима и другим облицима такмичења илиаматерским манифестацијама културно-умјетничких остварења у другиммјестима или земљама,

кружним путовањима туриста бродовима, који се задржавају уодређеним мјестима и краће од 24 часа итд.

4

3. МОГУЋНОСТИ ЗА РАЗВОЈ БИХ

Босна и Херцеговина представља веома занимљиву туристичку дестинацију, што је резултат географског положаја, изузетних природних љепота, културнохисторијских вриједности и погодних климатских услова. На подручју Босне и Херцеговине вијековима су се укрштале различите културе, религије и традиције, што даје додатну вриједност креирању специфичног туристичког производа и обогаћујепонуду. Захваљујући свему овоме, Босна и Херцеговина посједује бројнеприродне и људским радом и активношћу створене могућности за развој различитихврста туризма, међу њима посебно:

планински: Олимпијске планине Бјелашница, Јахорина, Игман и Требевић, Влашићкод Травника су велики ресурси у функцији развоја зимског туризма и спортске рекреације.

бањски: бање на Илиџи код Сарајева, у Фојници, Кисељаку, Теслићу, Тузли, Олову, Сребреници, Вишеграду, Теслићу представљају богатство термалних извора радиоактивне и минералне воде који су још у раном хисторијском периоду биле предмет експлоатације у свху лијечења.

поморски: Неум са 270 сунчаних дана у години је босанскохерцеговачки излаз на Јадранско море који својом околином (Мостар, Стонски заљев, Хутово блато) пружа јединствене шансе за одмор и рекреацију.

религијски: Међугорје је након појављивања Дјевице Марије постало модеран центар вјерског туризма са изграђеним капацитетима, инфраструктуром и осталим садржајима; Прусац, Јајце, те моногобројни вјерски и културни споменици четири религије (ислам, католицизам, православље) који на овим просторима вијековима егзистирају у савршеном складу

ловни и риболовни: очуваност природе, богатство ријека, језера, разне врсте дивљачи представљају изузетну туристичку атракцију

конгресни туризам: Сарајево, Зеница, Тузла, Бихаћ, Бања Лука, Мостар.

Многа босанскохерцеговачка вриједна природна богатства су остала сачувана.То су кањони Ракитнице и Крушнице, резервати птица Хутово блато и Бардача,прашума Перућица, језера као што су Блидиње, Прокошко, Шаторско и Борачко,водопади Кравице, Скакавац, Козица, ријека Уна са својим слаповима, горњи токНеретве, извор Буне. У периоду до 1992. године су изграђени значајни туристички капацитети, инфраструктура и транспортна мрежа представљајући солидну основу за даљи развој ове дјелатности. Стручни кадрови су потврдили своју вриједност и стекли

5

нова искуства у организацији XIV Зимских олимпијских игара 1984. године, као имногих других међународних спортских, културних и привредних манифестација.У периоду од 1992. -1995. године дошло је до великог разарања и уништавањатуристичких капацитета. Међутим, данас је велики број вриједних објеката туристичкепонуде опет у функцији. Активностима формираних туристичких заједница, удружења туризма при привредним коморама, многобројним квалитетним туристичким агенцијама, већином приватизираним предузећима из ове области, те подршком надлежних владиних институција туризам Босне и Херцеговине може постати једна од главних привредних дјелатности која ће истовремено промовирати државу у једном потпуно новом свјетлу. Климатски услови у БиХ Босна и Херцеговина се налази на прелазу гдје се сусрећу климатски утицаји Медитерана и Алпа стварајући широк спектар климатских типова на релативно малом подручју. Простим језиком речено, југ земље ужива у топлом, сунчаном и сувом времену са веома благим зимама, док континетални дио има климу сличну земљама централне Европе са топлим љетима, пријатним прољећима и јесенима и хладним зимама. Високе планине, којих је много у Босни, стварају климу која је специфична само за њих и неки од јединствених екосистема у Европи се управо могу наћи на овим мјестима, гдје се сусрећу медитеранска и континентална клима. На планинама изнад 1700м надморске висине зиме су веома хладне, а снијег се задржава и више од шест мјесеци у години. Типичан представник оваквих климатских услова је планина Бјелашница (2067м).

Слика 1. Планина Бјелашница

6

Тачка са највећом висином у БиХ је врх планине Маглић који се налази на2386 м, најнижа тачка је приморски град Неум на 0 м. Потенцијал постоји. Природни ресурси, културно и историјско наслеђе, повољни климатски услови, завидна географска позиција коридора који повезује централну Европу са Јадраном, интересантна мешавина различитих култура која даје посебан шарм архитектури, гастрономији. БиХ има потенцијала за готово сваки облик туристичке понуде који се може замислити, планински туризам, културни туризам, спортски туризам, приморски туризам, еко туризам, религиозни туризам, бањски туризам, авантуристички туризам. Прецизније, БиХ има веома атрактивне олимпијске планине Бјелашницу, Јахорину, Игман, национални парк Сутјеску са најстаријом нетакнутом шумом у Европи, национални парк Козару, Међугорје, где многи верују да се указује Госпа, 24км приморске површине, културне манифестације од општег значаја, попут Сарајевског филмског фестивала, бројне ријеке са рафтинг понудама, Уну, Неретву, Дрину... Кад се свему томе, и свим ненаведеним потенцијалима, још дода, према прогнозама WТО-а, растући тренд потражње за егзотичним, још неоткривеним, готово анонимним локац ијама, што БиХ иде у прилог, добије се прилично оптимистична слика.

Укратко, БиХ има ресурсе који би, уколико се добро искористе и маркетиншки стратешки позиционирају, могли веома позитивно утицати на националну економију. Домаће туристичке агенције углавном се не одлучују за тзв. Рецептивни туризам, чак супротно, раде на одвођењу туриста из БиХ. Актуелне туристичке понуде су хрватско приморје и дестинац ије попут Туниса, Јордана и Египта. Код нас је ниво смештаја неодговарајући за тражени износ новца. Ми имамо релативно добре или добре смештајне капацитете који су много скупљи од онога што гости могу да нађу у иностранству. Ту имамо проблем упоређивања вриједности за новац који се плати. Гости постају све пробирљивији. Природа је на простору РС формирала такав мозаик тако да цјелокупна територија чини јединствен и комплексан туристички мотив. Природне љепоте и богатство, историјско и културно благо, положај на раскрсници путева, планине и ријеке, бање, ловишта, све је то уз традиционалну готољубивост, кулинарске вјештине, деценијама привлачило хиљаде туриста.

7

3.1 Планински туризам

Планински туризам карактерише постојање неколико врло вриједних планинских локалитета са жичарама и другом туристичком инфраструктуром. Посебно је потребно издвојити:

1) Олимпијску планину Јахорину на којој су се још 1984. године одржале 14.Зимске олимпијске игре и која располаже са хотелским комплекс има (Бистрица,Кошута, Рајска долина, Кристал, Вила Златна жита) са великим смјештајнимкапацитетима. На располагању стоји преко 20 км добро урађених стаза заалпско скијање, повезаних са савременим жичарама и ски лифтовима капацитета 7.500 скијаша на сат.

- Хотел Бистрица, смјештен на надморској висини 1620 метара, располаже са капацитетом од 390 лежаја.

- Хотел Кошута, смјештен на надморској висини од 1530 м, капацитета170 лежаја.

- Хотел Рајска долина својом архитектуром прилагођен је локалномамбијенту, што га чини посебно интересантним и привлачним. Капацитетхотела 200 лежаја.

- Хотел Термаг & колиба за госте нуди богат садржај, спремни даудовоље разним укусима.

- Вила Златна жита израђена је у планинском стилу у најсунчанијем дијелуРајске долине. Капацитет 21 лежај.

- Хотел Кристал, пројектован је у планинском стилу, не нарушава природни амбијент олимпијске љепотице. Располаже са 60 лежаја.

- Пансион Пољице

Слика 2. Планина Јахорина

2) Ваздушна бања Кнежево налази се на надморској вис ини од 860 метара.Спортско рекреациони и туристички центар Омар располаже са капациетом од 166лежаја. Атрактивни терени за лов, зимски и здравствени туризам.

8

3) На путу Бања Лука-Теслић на надморској висини од 810 метара налази сеспортско рекреациони центар Фагус Хајдучка вода. Атрактивни терени за лов,припрему спортиста, одмор и рекреацију. Капацитет 85 лежаја.

Слика 3. Рекреациони центар Фагус

4) Планински центар Борике у непосредној близини Рогатице располаже са зимским садржајима. Мјесто за одмор, рекреацију, пословне састанке, семинаре,припреме спортских екипа и др.

9

3.2 Бањско-рекреативни туризам

1) Бања Врућица Теслић, највећи и најмодерније опремљен бањско туристичкикомплекс у РС, са смјештајним капацитетом од 1000 лежаја у 4 хотела: Кардијал, Посавина, Херцеговина и Србија. На располагању вам стоје:

- дијагностика и лијечење обољења срца, крвотока, зглобова, пробавнихоргана, нервног система, малокрвности, шећерне болести и др.- спорт, рекреација и активни одмор- организација конгреса

2) Бања Дворови, капацитет 100 лежаја. Са термалном водом темпаратутом 75 C успјешно уз надзор врхунских стручњака лијечи све облике реуматскихобољења и дјелотворна је у посттрауматској рехабилитацији, дијабетесу,гастритису, гинеколошке болести.

3) Бања Губер, Сребреница- центар за лијечење анемије. Захваљујући својојспецифичној минералној води Бања Губер се специјализовала за лијечењеанемије, помањкања апетита, опште слабости, обољења коже и сл.

4) Рехабилитациони центар Вилина влас, Вишеград. Капацитет 160 лежаја Термалневоде Вишеградске бање имају радиоактивне карактеристике. Основна љековитасвојства потичу од њене радиоактивности који је терапијски оптималан. Изузетнодобро лијечи реуму, ишијас и неуролошке болести.

5) Бања Мљечаница Козарска Дубица. Минерална вода бање с успјехом секористи у лијечењу: реуматских обољења, неуролошких обољења, гинеколошкихобољења, гастроинтестиналних обољења, посттрауматских стања.6) Бања Лакташи. Успјешно лијечи болести срца, крвотока, психонеуроза,артериозних тромбоза, смањује крвни притисак.Капацитет хотела Сан је 200лежаја.

7) Бања Кулаши Прњавор. Капацитет 112 лежаја. Стољетна традиција Бање заснивасе на изворима изразито љековите термоминералне воде која је бактериолошкипотпуно стерилна и високоалкална.

8) Бања Слатина код Бања Луке је бањско мјесто са традицијом од преко 120годинаи термоминералном водом темпаратуре 43 степена.

9) Бања Шехер Бања Лука одликује се изузетно љековитим својствима кодлијечења реуматских болести.

10

4. ЕКО ТУРИЗАМ, ТУРИЗАМ НА БРЗИМ И МИРНИМ ВОДАМА, ЛОВНИ И РИБОЛОВНИ ТУРИЗАМ

Као ријетко гдје у Европи природа је према водотоку у РС била изузетнодарежљива. Својом чистоћом, бистрином и атрактивним предјелима и нетакнутомприродом ријеке и језера представљају прави рај за спортске и рекреативнериболовце. Ријеке Уна, Сана, Врбас, Босна, Сава, Дрина, Неретва и друге мањеријеке и језера Бардача, Бочац, Балкана, Билећко, Дренова и Клиња изузетно субогати рибом.

Ријеке и језера богате рибом , природна и вјештачка језера од којих сепосебно издвајају БАРДАЧА и БАЛКАНА као еколошки раритети, те ријекеДрина и Тара познате по сплаварењу, реална су шанса за развој туризма намирним и брзим водама.

Бардача код Српца је окружена ријекама Савом и Врбасом, са 11 природнихјезера. У овом амбијенту развијен је биљни и животињски свијет. На Бардачи сегнијезди 180 врста птица, а још толико се привремено насељаваБалкана, Мркоњић Град нуди купање у језеру, шетње, планинарење, лов, риболов,скијање, санкање.

Еколошки здрав простор о коме се ловци здушно брину, насељава аутохтонадивљач овог поднебља високе трофејне вриједности што уз дугу и богату традицијуловног туризма пружа ужитак истинском ловцу.Национални парк Козара проглашена је шумом од историјског значаја још1959. године и зову је зелена крајишка љепотица због густих четинарских илистопадних шума, пропланака и ливада, бистрих извора, воћњака.Надморска висина806 м.

Национални парк Сутјеска окружен је планинским масивима Пивске планине,Зеленгоре, Маглића, Волујак и Биоча. Прашума Перућица јединствена је по љепотии највећа сачувана у Европи.

11

4.1 Вјерски туризам

У основним смјерницама развоја туризма РС зацртано је чврстоопредјелење развоја вјерског туризма. Заштита и очување духовне баштинеприоритетна је обавеза свих нас.У Републици Српској постоји велики број цркаваиманастира који датирају још из средњег вијека. Најпознатији су Гомионица,Моштаница, Тврдош, Добрун и др.Манастири су заступљени у пет епахија и то:Бањалучка епархија, Бихаћко-петровачка епархија, Зворничко-тузланска епархија, дабробосанска епархија Захумско-херцеговачка и приморска епархија.

4.2 Сеоски туризам

Сеоски туризам требао би да доприносе очувању сеоске средине и културнебаштине. Сеоска насеља у планинским предјелима, традиционална гостољубивоструралног становништва, фолклор и богата гастро понуда дају туристима амбијентопуштености.

4.3 Транзитни туризам

Република Српска као транзитна станица са повољним природним иантропгеним богаствима има све предиспозиције за ову врсту туризма. Са својимхотелско угоститељским капацитетима и садржајима може задовољити инајизбирљивије госте.

4.4 Конгресни туризам

Сви планински и бањско рекреативни центри имају капацитете и садржаје за овај вид туризма. Сви већи градови у РС имају хотелске капацитете за организацију ивршење овог вида туризма. Уколико активирамо постојеће природне и антропогене ресурсе и обликујемо специфичну и комплексну и атрактивну понуду Република Српска ће се уврстити на значајно мјесто на туристичкој мапи свијета. Бржа ревитализација постојећих и изградња нових капацитета и пратећих садржаја би се остварила кроз концесиона улагања домаћих и страних инвеститора, што би створило повољну општу климу и повећало конкурентску способност на иностраном тржишту.

12

5. ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Босна и Херцеговина је успјела да сачува многе од својих природних икултурних богатстава у својој оригиналној форми. Неки од ових драгуља, као штосу ријека Уна и њени магични водопади, дивљи кањон горње Неретве, илиблистава љепота ријеке Сутјеске која протиче кроз најстарији национални паркБиХ. Све ово представља огромни туристички потенцијал и атрактивнедестинације за све љубитеље природе и авантуристичког спорта.

Слика 4. Ријека Сутјеска

Многи туристи су задивљени љепотом Босне и Херцеговине и истичу да њенаприрода представља компаритивну предност за одрживи развој. Квалитет туризмаовиси, по мишљењу стручњака, о близини природе као и њеној разноврсности.Посјетиоци из високо развијених земаља су све више заинтерес ирани за боравак унетакнутој и незагађеној природи, какава је доступна у БиХ.

а) Олимпијски град Сарајево Сарајево, главни град БиХ, са више од пола милиона становника и са петстогодишњом историјском и културном традицијом израсло је у снажан административни, културни, привредни и туристички центар средишњег дијела Балканског полуострва. Град, гдје се сусрећу исток и запад, са мултикултуралним и мултинационалним друштвом је својим просперитетом омогућило успјешну организацију XIV Зимских олимпијских игара у 1984. години.

б) Бјелашница – Игман скијашки центар На удаљености од само 25 км од Сарајева налазе се изузетан природни резерват планина Бјелашнице и Игмана на којима је одржан већи дио такмичења XIV Зимских олимпијских игара у алпским и нордијским дисциплинама као и скоковима. Хотелски капацитети подручја Бјелашнице и Игмана представљају јединствено ткиво у медјусобном допуњавању хотелских садржаја и различитих спортских активности, како зими тако и љети. Реконструкција обухвата обнову уништених и девастираних хотелских капацитета,уз настојање да се изврше побољшања у односу на претходно стање, обзиром даје изградња објеката била превасходно оријентирана на потребе XИВ Зимскихолимпијских игара.

13

в) Скијашко подручје ШАВНИЦИ - Шавници представљају занимљиво скијашко подручје, које је лако доступно из Сарајева. Са минималним захватима је могућа санација и побољшање постојеће стазе. Положај падине је веома добар и заштићен од вјетра, и уједно идеалан терен за слалом и велеслалом. У близини стазе се налазе врела са изврсним капацитетима, који стоје на располагању за уређаје за засњеживање.

г) Љетне активности - Висораван око Бјелашнице нуди и у љетном периоду изванредне активности. Од опоравка до спорта, пјешачког и алпског планинарање може ова регија да понуди госту. Занимљива флора и фауна, прелијепа брда за планинарање пружајушансу да ово подручје током читаве године добије бројне госте.Управо током задњих година је у турзму тенденција да се гостима нудишто више нових активности и прије свега различите могућности за разоноду.

Бјелашница и Игман су идеални за слиједеће спортске активности:

-Параглидинг-Вожња планинским бициклом-Боћање-Голф и мини голф

Слика 5. Планине Бјелашница и Игман љети

Такође треба истаћи да ове планине нуде идеалне услове за припреме каковрхунских тако и аматерских спортиста. Бјелашница и Игман могу понудити уз додатна инсталирања и могућност тзв. љетног скијања на трави.

14

5.1 Туристички ресурси нетакнуте природе

а) Шумске површине

Велики дио Бјелашнице, Игмана и њихове околине се налази под шумскомвегетацијом, коју чине разни типови шума. Највеће површине заузимају шумебукве, унутар којих долазе и мање површине шурне букве и јеле са смрчом,док на нешто топлијим положајима долазе шурне храста китњака.

Велики значај ових шумских површина се прије свега огледа кроз њихове општекорисне функције као што су: заштитна, хидролошка, климатска, хигијенско - здравствена, туристичко - рекреациона, наставна, научно образовна и одбрамбена функција шума. Све ове шумске површине представљају идеалан природни амбијент за одмор и рекреацију у свако годишње доба. Такође, ове велике шумске површине су гарант чистоће зрака на овим просторима, који се одликује великим процентуалним учешћем елементарног кисика, што је ријеткост у овом дијелу Европе па и шире.

б) Водотоци

Подручје Бјелашнице, Игмана и њихове околине испресијецано јемногобројним мањим или већим водотоцима, гдје се нарочито истиче петживописних водотока, а то су ријеке Жељезница, Црна Ријека, Ријека Бијела,Ракитница и Тушилачки поток. Свих пет набројаних водотока специфично је по врлоквалитетној планинској води. Такође сви ови водотоци обилују аутохтоном врстомпоточне пастрмке, што представља значајан природни ресурс. Сви ови водотоци, сасвојим специфичностима, представљају погодну основу за рекреацију и одморкроз спортски риболов. Основни циљ у будућности, када је у питању воднипотенцијал општине, је да се очува изворност овог природног ресурса што је вишемогуће.

в) Кањон Ракитнице

Мало је таквих горостасних долина у Европи које својом импозантношћуузбуђују највеће познаваоце планинско-долинских предјела као што је то долинаРакитнице, или боље речено кањон ријеке Ракитнице, једне од највећих притокаријеке Неретве. Ова велика ријека спада у ред најзанимљивијих хидрографскихфеномена у сливу Медитерана. Готово на самом почетку кањона, тачнијенизводно од тјеснаца званог Бутуров пролаз, са вис ине од око 400 метарасурвава се у облику водопада Студени Поток правећи неколико каскада, штопредставља једну од највећих атракција кањона Ракитнице.

15

Слика 6. Ријека Ракитница

г) Љековито биље и гљиве

На цијелом подручју ове регије, а нарочито на масивима планинеТрескавице, Бјелашнице, лгмана, Јахорине и Височице, могу се сусрестмногобројне врсте љековитог биља и шумских плодова. Још једна од битнихчињеница, јесте богатство овог подручја са многобројним врстама гљива, одкојих се неке могу наћи у знатно великим количинама, наравно зависно одуслова у оно вријеме кад одређена гљива фруктифицира. Неке од врста гљива, каошто је нпр. Морцхелла ротунда (смрнак), заузимају значајно мјесто уфармацеутској производњи, а знатно су заступљене на овим подручјима.

д) Дивљач

Ово подручје представља идеално станиште за многобројне врсте ситне и крупне дивљачи. Прије свега треба истаћи да је овај простор познат позаступљености дивокозје дивљачи, углавном на масивима планине Трескавице,тако да припадајућа општина Трново у овом погледу, спада међу ријетке у БИХ па и шире. Поред тога, готово цијело подручје представља ловиште за срнећу дивљач,медвједа, зеца, вука, лисицу, као и неке друге врсте дивљачи. Ни перната дивљачније тако незаступљена на овим просторима, од чега је можда најинтересантнијеспоменути знатну заступљеност дивље патке.

ђ) Културно-историјско насљеђе

Добро очуване некрополе стећци се могу наћи на овом подручју, која сепростиру уз средњовјековна насеља и каменолом, а редовно су постављанапокрај ондашњих а и данашњих путева, на хумкама и заровима. У односу натехнику обраде камена и нач ин украшавања стећци имају веома различитеквалитете умјетничко - естетске вриједности. То говори о дугом временскомтрајању културе стећака и о дјеловању мајстора из разних средина. Многа сузнаменита мјеста и спомен обиљежја Старе и новије историје.

16

Туристичке могућности Бање Луке и њене уже и шире околине заиста сувелике и релативно добро су искориштене. Туристички савез Бање Луке имадигогодишњу традицију у развоју туризма, унапређењу и проширењу туристичкепонуде. Поред информативно-пропагандних дјелатности, пружа услуге приватногсмјештаја, водичке услуге, организује туристичка путовања, учествује уорганизацији културно-забавних и туристичко-спортских манифестација ("Љето наВрбасу" на примјер), издавању публикација намијењених задовољавању потребаи захтјева гостију.

Бања Лука, позната као "крајишка љепотица", привредни, образовни, културни и спортски центар, највећи град у Републици Српској, богата је споменицима културе из свих периода прослошти овог града и овог краја. Најстарији споменик је тврђава Кастел, који датира још из римског доба. У централном градском парку смјештен је споменик књижевнику и народном трибуну Петру Кочићу. Из новијег периода импозантан је споменик палим Крајишницима, који се налази изнадграда, на Бањ-брду. На око 50 км од Бање Луке простире селегенрадна планина Козара (800 м надморске вис ине) са Националним парком имеморијалном зоном на Мраковици. На Кочићевом Змијању сваке године,посљедње суботе и недјеље у августу мјесецу, одржава се традиционални Кочићевзбор.

Слика 7. Бања Слатина

Кнежево је ваздушна бања и спортско-рекреативни центар са идеалномнадморском висином од 860 метара, 50 км удаљен од Бање Луке. Туристи непропуштају пос јетити ни подручје Бардаче, удаљене од Српца 15 км, са језером ирезерватом ријетких и различитих птица. Ријека Врбас је богата племенитом рибом,а околне шуме ниском и високом дивљачи, што привлачи многе риболовце и ловце. У околини Бање Луке налази се низ љековитих бања са минералном водом.Ту су Српске Топлице (3 км), бања Лакташи (18 км), Слатина (12 км), Кулаши кодПрњавора (60 км) и Мљечаница смјештена на путу Козарска Дубица - Приједор.Од манастира - светилишта српског народа, треба споменути манастирГомионицу, удаљену несто више од 40 км од Бање Луке, Моштаницу, 12 км

17

удаљену од Козарске Дубице, манастир у обнови у Крупи на Врбасу (25 км одБање Луке), манастир Липље смјестен измедју Котор Вароши и Теслића и темељеманастира Ступље у прњаворској општини.

Слика 8. Туристичка карта Босне и Херцеговине (Бања Врућица – Теслић))

5.2 Бањски туризам18

Традиција употребе и кориштења љековитих својстава термалних и минералнихвода сеже још од доба Римљана, Грка и Турака. Наши крајеви, традиционалнобогати љековитим изворима, познати су и далеко ван граница наше земље.Нетакнута природа, незагађен зрак, традиционално гостопримство и угоститељскатрадиција, уз већ споменута својства љековитих вода, нашим бањама прибавили суепитет врло угледних, како здравствених, тако и рекреативних центара, погодних иза рехабилитацију, а и за рекреацију и одмор. Бање су здравствено-рекреативне установе које користе минералне и термоминералне воде, пелоид и гас у балнеолошко-терапеутске сврхе, с одређеним индикацијама, утврђеним сеансама и одговарајућим кадровима.

Посматрајући број и разноврсност термалних извора који се у терапеутске сврхе користе и њихову кадровску и техничку опремљеност, можемо казати, да бање у БИХ задовољавају потребе својих посјетилаца за превенцијом, лијечењем,рехабилитацијом кардиоваскуларних и реуматских обољења и рекреац ијом. БањеБосне и Херцеговине налазе се у различитим географским просторима, што једоприњело да се уклопе у пејзаж и формирању специјалне амбијенталне цјелине,покојима постају препознатљиве. Од открића љековитих својстава вода термалнихизвора, бање су имале велики значај за рекреац ију и лијечење људи. Босна иХерцеговина има више бањских центара различитог степена развијености и туристичкеафирмације. Босна и Херцеговина је богата термалним изворима од којих сумноги искориштени за формирање бањских љечилиста, међу којима су најпознатија:

“Вручица”-Теслић“Вилина влас”-Вишеград"Реумал" ФојницаЛакташи“Илиџа”Градачац“Губер”-Сребреница,Кисељак,“Слатина”-Бања Лука,“Гата”- Бихаћ,“Кулаши”-Прњавор,“Илиџа”-Сански Мост,“Слана бања”-Тузла и многе друге.

Минерални извори постали су значајни привредни потенцијали. Међунајзначајнијима су Тешањска минерална, проглашена за најбољу у 1998. и 1999.години, “Сарајевски кисељак”, “Илиџански дијамант” и многи други. Минералневоде ових, као и осталих минералних извора, флаширају се и дистрибуирају на тржиште.

Бања Кулаши

19

Прве анализе љековите воде Бање Кулаши урадили су аустријски стручњаци Кацер и Лудвиг и она је уврштена у бање у БиХ. Касније, бању су користили локални становници и за ту прилику су имали дрвене каде и мале базене који су се пунили из природног извора. Бања је радила искључиво током љетног периода.

Њене љековите особине емпиријски су преношене па се она почела користитипијењем и за стомачна обољења, као и за кожне болести и током цијеле године поприватним кућама. Након И Свјетског рата, у новоформираној држави Срба,Хрвата и Словенаца, извршен је попис свих бања, а међу њима је уврштена и БањаКулаши.

Тако је она описана као термална љековита вода у књизи проф. Лека "Бањеи климатска мјеста у Краљевини Југославији". Све до ИИ Свјетског рата Бања јерадила искључиво у љетном периоду и ослањала се искључ иво на анализе још изаустроугарског периода и на тај начин се користила првенствено на основуемпиријских запажања и искустава, која су се наставила и након ИИ Свјетског рата.Бања је увијек, у том периоду, имала локални значај, и није представљена стручноји широј јавности. Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година започела сугеолошка и хидрогеолошка истраживања овог подручја, и почетком седамдесетихгодина, на овом локалитету извршене су 4 бушотине, међу њима и данашња, којапредставља главни извор ове воде. Године 1974. хидрогеолози су извршили физичкохемијске анализе и утврдили, по први пут, да ова вода спада у свјетске раритете и као таква заслужује посебну пажњу, јер у њеном подземљу су пронашли наши геолози и ријетке минерале, који прате овај тип вода и то су објавили у стручнојлитератури.

Слика 9. Бања Кулаши

20

Бања Кисељак

Кисељачка минерална вода вишекратно је испитана у различ итим знанственоистраживачким институцијама. Пијењем минералне воде, дијеталном исхраном, купкама у тој води или угљичним и блатним купкама, масажама, парафинским облозима постижу се завидни резултати у лијечењу низа кроничних обољења (шећерна болест, обољења желудца и цријева, обољења јетра, поремећаји уметаболизму, болести крвотока и реуматска обољења).Осим каптираних извора саме минералне воде, познато је и љековито блато уКлокотима, чија радиоактивност, мјерена маховим јединицама у C/1, износи 3,74,а садржи и CО2. У Забрђу се налази извор термо-минералне воде "Топлица", капацитета 30 dm3/s.

Излазна температура воде је између 25 и 300 C. Бања ВрућицаУ југоисточном дијелу Европе, а централном Босне и Херцеговине,надомак града Теслића, на 230м надморске висине, налази се Бања Врућица.Повезана је модерним путним саобраћајницама са Бањом Луком и Сарајевома тиме и ширим окружењем.

Пред Бањом се живописно шири зелена долина, оивичена широким сплетомбрежуљака и планинских вијенаца Борја и огранака Влашића. Долину пресијецакривудава ријека Усора у коју се улијева поток Грабовац који протиче поред Бање.

Слика 10. Бања Кисељак

5.3 Туристички потенцијали

21

С обзиром на природне љепоте, културно-историјске вриједности, погоднеклиматске услове и географски положај, БиХ би могла представљати занимљивутуристичку дестинацију:

Природни ресурси који укључују два национална парка, пет парковаприроде, планине које су у породици 16 олимпијских планина у свијету,ријеке, пећине, водопаде, језера, бање, уски појас јадранске обале и слично погодни су за развијање еко-туризма, приморског и планинског, авантуристичког и рекреативног, те сеоског, бањског и здравственог;

Антропогени ресурси који укључују градове (Сарајево, Бању Луку,Мостар, Требиње, Бихаћ и Јајце) су основ културног, градског,конгресног, фестивалског и транзитног туризма, религијско насљеђе, тесамим тим основ за развој вјерског туризма;

Налазећи се на једном од три главна путничка правца у европи, БиХможе да рачуна на значајан број транзитних туриста из источне и централне Eвропе који иду ка јадранској обали, а кроз могући будући развој саобраћајне инфраструктуре и обогаћ ивањем туристичке понуде, требало би се фокусирати на продужавање боравка транзитних туриста;

културно-историјски спомениц и из различитих периода, локално становништво и његова гостољубивост су важан сегмент у развоју туризма БиХ.

Наведени ресурси су само дјелимично искориштени у туристичке сврхе, па БиХ остварује снажнији годишњи раст него већина других привредних грана. Туризам, осим директних прихода, има и позитиван секундарни ефекат на друге области привреде. (Прехрана чини 15 % туристичке потрошње, малопродаја 13 % итд). Туризам, као радно интензивна индустрија, може значајно допринијети смањењу незапослености, помоћи у умањењу спољнотрговинског дефицита, те будући да је "чиста" индустрија, допринијети очувању животне средине. Улагање у туристички сектор би као показатељ сигурности земље потакло улагање у друге секторе.

БиХ располаже са око 17.000 кревета у хотелима, мотелима и пансионима,те одређеним бројем кревета у приватном смјештају који се већином налазе упопуларним туристичким дестинацијама као што су Сарајево, Бања Врућица,Јахорина, Неум и Међугорје. Већина хотела је средње велич ине (до 80 лежаја), авелики хотели грађени прије 1980-тих налазе се у главним центрима. У порасту јеброј мотела и мањих хотела, те малих пансиона, али и непостојање омладинскогсмјештаја, с обзиром на то да је БиХ интересантна за млађу популацију.

Формирано је преко 120 туристичких агенција које су у највећој мјери својеактивности усмјериле на продају иноземних капацитета, а један број агенција продаје домаће аранжмане класичног типа, док бројна потенцијална туристичка мјеста још

22

увијек нису укључена у понуду. Туристичка размјена са земљама из окружења је приказана статистичким показатељима:

ПОВОЉНИ УСЛОВИ ЗА РАЗВОЈ ЕКО ТУРИЗМА:

Блага клима Очувана природа Чист ваздухНезагађене ријеке Богата флора и фаунаБогато кулурно насљеђеДобри домаћиниСаобраћајна повезаност

23

ПРОБЛЕМИ ЕКО ТУРИЗМА У РС

Ниска еколошка и туристичка свијестНедостатак одговарајућих административне и стручне организованости и оспособљености кадроваНедостају најважнији инструменти за ефикасно дјеловање: информациони систем, финансијски механизми, интеграција животне средине и одрживог развоја у сектору политике, образовања, истраживачке и стручне институције, законодавство...Превелика очекивања у рјешавању проблема животне средине су постављена само пред Државу, и да нису промовисана / схваћена начела развоја, партнерства и подјељене одговорности, а посебно није схваћена снага коју има локална заједница односно њени становници.

24

6. ЗАКЉУЧАК

Требало би у мјестима у близини бањско-рекреационих центара развити сеоскитуризам тако да би корисниц и тих услуга имали могућност упознати се сацијелокупном понудом.

Да би побољшали развој туризма морали би примјенити одговарајућустандардизацију и категоризацију у услугу и адекватних услова за смијештај.

Наше мане су: непостојање дугорочне стратегије, неадекватно законско иинституционално уређење туризма, недовољни и неадекватни смјештајни капацитети,некомплетност туристичког производа, нефункционално усмјерено и економскинеоправдано кориштење постојећих ресурса, недостатак домаћег капитала, строгивизни режим, недовршен процес приватизације и низак ниво квалитета смјештајнихкапацитета, високе цијене за лош квалитет, неликвидност и презадуженост бројнихтуристичких предузећа, недостатак професионалног менаџмента, сезонскопословање, само су неки од проблема који коче развој туристичке индустрије.Развоју ове гране треба приступити на осмишљен и организован начин.Осјетљивост туристичке потражње, прилагодљивост понуде, високи фиксни трошковизбог сезонског пословања, спорост отплате средстава уложених у туристичкекапацитете, пореске обавезе и с лично, траже стално ангажовање и координацијуактивности на државном нивоу.

Без јаке подршке државних институција тешко је очекивати резултате који могу бити реализовани сходно компаративним предностима туризма у БиХ.

25

7. ЛИТЕРАТУРА

Динић, Ј. – Туристичка географија, Економски факултет, Београд, 1993.

Марковић, С. и З.– Основе туризма, „Школска књига“, Загреб, 1970.– Економика туризма, „Школска књига“, Загреб, 1972.Марковић, С. и Унковић, С.– Теоретски аспекти истраживања дестинације у туризму и њихова примјена на конкретном пројекту истраживања у Југославији, „Туризам“, Загреб, 4/1972.

Галогажа, П. Милан – Реинжењеринг и репозиционирање Републике Српске и Босне и Херцеговине, - Нови Сад, Маркетинг Managment College,2005

Галогажа, П. Милан – Стратегија друштвено економског развојаРепублике Српске, Нови Сад, Managment College,1999.

Чулић, Д. - Туристичка пропаганда, Загреб, 1965.

26