2

Nije potrebno naglašavati da su problemi discipline u školi zadavali dosta glavobolje svim pedagozima u toku historije s obzirom na njenu složenost.

Disciplinovano ponašanje učenika na času i u školi jeste ponašanje koje je u skladu, to jest ne odstupa od pravila i propisa o radu i ponašanju učenika u školi.

Problemi discipline mogu se razmatrati sa više aspekata. 

3

Postoji bitna razlika između tradicionalne i savremene discipline.

Tradicionalna disciplina, koja je karakteristična za „staru školu“, zasnivala se na slijepoj poslušnosti, strahu i autoritetu nastavnika. Ona je odgovarala i bila neophodna pretpostavka predavačko‐ispitivačkoj nastavi, u kojoj je učenik pasivno slušao i zapamćivao  izlaganje, profesora uz eventualno demonstriranje  izlaganja na školskoj  tabli... U tradicionalnom značenju disciplina u školi se odnosila na kontrolu ponašanja koja je spolja uvođena. Tako su unutrašnji učinci discipline bili nametanje i poslušnost. 

4

Danas se disciplina tretira bitno drugačije.  Učenici su u nastavnom procesu AKTIVNI,samoinicijativni, pa je samim tim disciplina postala fleksibilnija, te više odgovara samoj prirodi mladih ljudi

Vaspitno‐obrazovnom radu danas ne odgovara na strahu zasnovana disciplina, već disciplina u kojoj vladaju red i radna atmosfera, koja u isto vrijeme omogućava dijalog sa profesorom i pojedinim učenicima, traženje dopunskih objašnjenja, slobodno izražavanje mišljenja i odbranu sopstvenih stavova, korištenje literature i tako dalje. 

5

Dakle „Pozitivna“  discipline je – vladanje nad vlastitom voljom, osjećanjima i sklonostima kako bi se nešto postiglo u pozitivnom smislu. Vladanje nad nečim je stega, ali ovdje imamo dodatak‐ kako bi se nešto postiglo...  

6

Problematika discipline učenika posebno je delikatna u srednjim školama između ostalog i iz  prostog razloga što se učenici srednje škole nalaze u veoma osjetljivom  životnom razdoblju –adolescenciji. Znamo da je u tom periodu povećana sklonost devijantnom ponašanju, posebno kod dječaka, zbog povećanog lučenja testosterona, u odnosu na predpubertetsko razdoblje, koji dokazano potiče agresiju.

7

Kada imamo u vidu da je adolescencija razdoblje razvoja i odrastanja ličnosti, kao i da taj period označava prijelaz iz djetinjstva u svijet odraslih i uobičajeno traje od petnaeste do dvadesete godine života, možemo konstatovati da sve one poteškoće koje prate taj period mogu se odraziti na ponašanje učenika srednje škole i dovesti do nepoželjnih oblika ponašanja učenika.

8

Ta životna faza se odlikuje konsolidiranjem mentalnog života, kristalizacijom stavova i mišljenja, a posebno racionalnim mentalnim sazrijevanjem. 

Tada se posebno razvija samopoštovanje, povjerenje, samostalnost i osobnost. 

Sve to dakako utiče na ponašanje učenika

9

Mladoj osobi u ovom periodu nameću se brojni zahtjevi. Okolina (roditelji i profesori ) s jedne strane očekuju zrelo i odraslo ponašanje –„prihvati odgovornost, nisi više dijete...“, a u drugim situacijama tretiraju ga kao dijete, ‐ „nije to još za tebe, ti si još dijete...“

Istina je da učenici srednjih škola nisu više ni djeca, niti su još uvijek odrasli.

10

U borbi za neovisnost učenici u ovom periodu, u većini slučajeva, teško prihvataju autoritet. 

Često se otvoreno sukobljavaju i „kreću u napad“ kako bi zaštitili vlastita mišljenja i stavove...

Premda su svi odrasli prošli ove faze, uglavnom se često dešava da  teško mogu u potpunosti razumjeti potrebe mladih u ovom periodu, pa ih zbog  “čudnog” ponašanja često kritikuju pa čak i kažnjavaju. 

11

Uloga porodice učenika jeveoma bitna i zato je neophodno stalno insistirati i tragati za najboljim putevima saradnje između škole i roditelja i uključivanje roditelja u rješavanje izvjesnih disciplinskih prekršaja učenika srednjih škola.

12

No bilo bi mnogo učinkovitije kada bi roditeljska uloga bila u većoj mjeri savjetnička, a ne naredbodavna, a kada bi srednjoškolci poslušali savjete i sugestije svojih profesora i roditelja, s obzirom na njihovo životno iskustvo.  

Učenici srednjih škola  zaokupljeni su drugim problemima, prije svega problemom ulaska u svijet odraslih, te mogu biti prilično izgubljeni, pa mnogi ne vide svrhu školovanja i učenja. 

13

Danas se naročito naglašavaju pogledi i shvatanja o disciplini sa jednog šireg problema SOCIJALIZACIJE učenika, internalizacije preovlađujućih prihvatljivih standarda vrijednosti i stavova kulture u kojoj se ona razvija.

Disciplina ne treba da zastrašuje , da plaši, već treba da ima jaku pozitivnu funkcijupoučavanja. Ona treba da pomaže učeniku da razvije samokontrolu, i razborit stepen konformnosti. 

14

Osnovne funkcije disciplinovanja sastoje se u poučavanju i pomaganju učenicima da što uspješnije disciplinuje sam sebe. Na tom putu, disciplinovanje neizbježno uključuje i različite konflikte...

Dalje teškoće  nastaju kada se ima na umu da disciplinovanje treba da obezbijedi i optimum razvitka  srednjoškolcima. Kada se tome dodaju konteksti demokratskog društva, koji se u međuljudskim odnosima sve više komplikuju, onda se dobija slika teškoća koje iskrsavaju kada se nastoji da disciplinovanje učenika srednje škole preraste u  samodisciplinovanje.

15

Disciplina je neophodna da bi škola funkcionisala kao zajednica, samo je pitanje kakva disciplina i kojim se sredstvima ona postiže. 

Autoritarna ili totalitarna disciplina je ona gdje ciljeve, pravila ponašanja i sankcije određuje isključivo autoritet, bilo da je pojedinac, grupa ili institucija. Učenik tu nema nikakvu ulogu. Od njega se jedino očekuje da bude miran, tih i poslušan. 

Disciplina ovdje postaje sama sebi cilj, ostvaruje se po cijenu osnovnih potreba učenika (za sigurnošću, prisnošću, aktivnošću...). 

16

Posljedica toga mogu biti: strah, apatičnost, nesigurnost, narušeno samopouzdanje.

Demokratska disciplina podrazumijeva ravnopravno uključivanje svih članova zajednice u odlučivanju o ciljevima, pravima i sankcijama.

To znači da su učenici na aktivan i odgovoran način uključeni u bitna pitanja školskog života, što im omogućava da razviju sposobnost donošenja realnih odluka i pravih izbora, i da razviju samokontrolu. 

17

Disciplina je jedan od nosećih stubova dobre nastave. Ako se taj stub stalno lomi, urušava se zgrada dobre nastave.

Od toga kakva je socio‐emocionalna klima u odjeljenju, kakvi su interpersonalni odnosi među učenicima, kakvi su odnosi između učenika i profesora, u mnogome zavisi ponašanje, kako pojedinca tako i čitavog odjeljnja za vrijeme nastave.

Kvalitet  nastavno‐vaspitnog  rada profesora u odjeljenju i kvalitet odnosa profesora prema učenicima imaju uticaj na rad i ponašanje učenika .

18

Prava, pedagoški vrijedna, je svjesna i radna disciplina, koja je potpuna kada preraste u SAMODISCIPLINU, što znači bez spoljnih pritisaka.

Put do svjesne i radne discipline je dug , složen i ne uvijek izvjestan. Počinje u porodici a nastavlja se u školi.

19

Uloga profesora

Gotovo svaki profesor u svom radu rjeđe ili češće se susreće  sa izvjesnim manjim ili većim problemima discipline.

20

Progresivni pedagozi odavno su ukazivali  da je vaspitno‐obrazovni rad u kojem su učenici psihički i fizički aktivni, najuspješnije sredstvo izgrađivanja svjesne i radne discipline. Aktivni odnosno angažovani na određenim zadatim aktivnostima, i za rad zainteresovani učenici  ujedno su i disciplinovani. 

Na to ukazuju i brojni primjeri iz nastavne prakse. Naime, čest je slučaj da su učenici istog odjeljenja kod jednog profesora disciplinovani , a kod drugog ne. Uzroke za to treba tražiti prije u načinu rada profesora nego u učenicima. 

21

Neka istraživanja pokazuju da mnogi učenici srednjih škola izražavaju nezadovoljstvo školombojkotima nastave, nedolascima na nastavu, slabim interesovanjem u toku časa, ravnodušnošću kada dobiju slabu ocjenu ili površnim kampanjskim učenjem.

Kada učenicima nije jasno ono što treba da rade, kada su pred njih postavljeni teško ostvarljivi zadaci, onda disciplina u odjeljenju često postaje problem.

22

Profesor često čuje galamu u odjeljenju i zatekne “haos”kada uđe u razred. Ljut zbog toga, a možda i još zbog nečeg drugog, on ponekad kritikuje, prijeti i zapisuje neke učenike.Time se već na početku časa stvara napeta situacija u odjeljenju.Zato je korisno da profesor bude na znak zvona u odjeljenju, kako bi svojim ponašanjem pokazao odgovornost, tačnost i brigu za učenike.

23

Obično se događa da kakav stav u ponašanju prema učenicima zauzme profesor, adekvatan stav zauzimaju i učenici. Tu su akcije i reakcije podjednake. Učenici srednje škole će, u najvećem broju slučajeva, prema pedagoški odmjerenom profesoru pokazivati pažnju i brigu, a prema pretjerano netolerantnom ili pretjerano tolerantnom profesoru – omalovažavanje...

24

Razredna klima, a time i disciplina učenika biće povoljnija ukoliko učenici osjete da ih profesor motiviše, uvažava njihove inicijative, brine za njih, ima smisla za kooperativnost i organizaciju, posjeduje dobar pedagoški takt i tako dalje.

Za poželjnu radnu disciplinu u odjeljenju od značaja je i kvalitet i ton profesorovog govora. (Obično se kaže –bučan profesor, ‐ bučno odjeljenje).

25

Prosvjetni radnici uglavnom ističu da ulaze u škole nepripremljeni za napore koji ih očekuju sa razrednom disciplinom...

A mladi , za uzvrat odbijaju savjete  jer svako nametanje doživljavaju kao napad na svoje JA.

26

Treba imati naumu i to da, Suviše dugo izlaganje profesora najčešće zamara učenike, jer je njihova mogućnost da budu aktivno pažljivi ograničena. 

Reakcije nato mogu biti različite (od učenikovih pitanja da izađu, preko pasivnog odnosa i dosade do ometanja nastave...).

27

Od bitnog je značaja za korektan stav profesora prema učeniku koji ispoljava znake nediscipline  ‐ uvažavanje činjenice da je određeno nepoželjno ponašanje učenika indikacija da učenik ima teškoća u nastojanju da se adaptira i privikne na konvencionalno, socijalno prihvatljiv ili pravilima škole određen način ponašanja.

Ukoliko profesor više gleda na nedisciplinovano ponašanje učenika sa stanovišta njegovog razvoja i formiranja ličnosti, a manje sa stanovišta kršenja pravila i zahtjeva o lijepom ponašanju – utoliko će imati više uspjeha u svojim nastojanjima da pomogne učeniku u traženju i prihvatanju socijalno poželjnog ponašanja.

28

Po svojoj prirodi nastava je dinamičan proces i zato ne može i ne smije da bude rutinska. Ako je rad profesora rutinski učenici se vrlo brzo zasite takvog rada i postaju nemirni...

Profesorov rad treba, makar i u skromnim razmjerama, da predstavlja za učenike izvjesno osvježenje, u smislu izbora metoda  rada. Ova konstatacuja je time potrebnija kada znamo da su učenicima srednje škole dostupni i drugi izvori informacija, pa im nastava, ukoliko nije zanimljiva, može predstavljati dosadu...

29

Potrebno je da profesor stalno prati i vidi šta se ispred njega dešava i da dobro vlada predmetom koji predaje, da se ne bi desilo da se nečega prisjeća.

On treba da se interesuje za ono što učenici rade kao i za ono što on radi, jer učenici brzo “otkriju” ako on nije zainteresovan i ako ne radi sa oduševljenjem.

30

Izgrađivanje discipline najuspješnije je u kolektivu.Makarenko je isticao da je disciplina jedan od uslova, ali i jedan od rezultata kolektiva. Pojedinac utiče na kolektiv i obratno.On pledira za disciplinu koja nije samo sredstvo za održavanje spoljašnjeg poretka u kolektivu, već prije svega, pedagoški instrument za postizanje unutrašnjih promjena u ljudima i njihovom karakteru.

31

Radi izgrađivanja discipline učenika srednje škole, obično se preduzima sljedeće:

Savjetovanje, Nagrađivanje prihvatljivog ponašanja, ubjeđivanje,  navikavanje, podsticanje,  sprečavanje,   kažnjavanje i tako dalje..

32

Samo na osnovu posmatranja, ipak nismo u stanju da uvijek upoznamo motive određenog ponašanja učenika u nekoj situaciji. 

Zbog toga se često obraćamo učeniku pitanjem zašto se ponašao onako kako se ponašao. Tu takođe trebamo biti taktični, jer učenik ovog uzrasta ima jaku psihološku i socijalnu potrebu da zaštiti svoju ličnost, svoje JA, prema čemu moramo imati razumijevanja. 

33

Kada se određuje pojam problemskog ponašanja kod srednjoškolaca, treba imati na umu da ona mogu jako varirati s obzirom na: ispoljenu formu, motivacione snage koje stoje u osnovi takvih ponašanja, 

kriterije kojima se te devijacije procjenjuju i  emocionalne poremećaje ili patologiju koja prati ili karakteriše određeno ponašanje. 

34

Najčešći problemi u ponašanju učenika srednjoškolskog uzrastaOdbacivanje dosadašnjih obrazaca ponašanja, Bježanje od odgovornosti, Izražena verbalna agresivnost, Sklonost nasilju, Konzumiranje  alkohola,  ‐ // ‐ cigareta, ‐ // ‐ droge,

35

Najčešći problemi u ponašanju učenika srednjoškolskog uzrasta

Omalovažavanje profesora ili pak učenika, Povlačenje u sebe, Nezainteresovanost za rad na nastavi, Neopravdano izostajanje sa nastave, Krađe,Ometanje drugih učenika u toku časa, Pravljenje buke,

36

Nasilje putem interneta (poticanje grupne mržnje, uznemiravanje, nasilni i uvredljivi komentari...),

Verbalna zastrašivanja, Tuče pojedinaca i grupa učenika, Ucjenjivanje,  Razgovaranje u toku časa, ili zanimanje nečim drugim...

Rjeđe se susrećemo sa nošenjem oružja u školske prostore i tako dalje.

37

O svakom ovom problemu dalo bi se ponaosob govoriti.

Ali je neosporna činjenica da su problemi u ponašanju učenika srednjih škola najčešće  vezani za razvojne teškoće različitih vrsta koje oni imaju. S toga im je potreban intenzivniji psihološko pedagoški tretman. 

38

STIMULATIVNE I OGOJNO‐DISCIPLINSKE MJERE Kako bi usmjeravali ponašanje učenika srednjih škola, škole između ostalog, pribjegavaju stimulativnim i odgojno‐disciplinskim mjerama.

Sistem kazne i nagrade, na kojem je počivao ugled profesora, danas se posmatra u jednom drugačijem kontestu. 

39

U zakonu o srednjem obrazovanju u dijelu o učenicima stoji:

„Učeniku/učenici koji/koja  postiže naročite rezultate u obrazovno‐odgojnom procesu i drugim aktivnostima u srednjoj školi mogu se dodjeljivati pohvale i nagrade, pod uvjetima i na način utvrđen pravilima srednje škole.“

40

„Učeniku/učenici koji/koja neredovno pohađa srednju školu, nemarno se odnosi prema radu i učenju, raznim aktivnostima u srednjoj školi, ima nepravilan odnos prema drugim učenicima/učenicama i nastavnicima/ nastavnicama i školskoj imovini, mogu se izreći odgojno‐disciplinske mjere. 

41

Odgojno‐disciplinske mjere su: ukor razrednika/ razrednice ukor odjeljenskog vijeća, ukor direktora/direktorice, ukor nastavničkog vijeća, isključenje iz srednje škole. 

42

Na polugodištu ove školske godine, iz izvještaja o uspjehu učenika u učenju i vladanju koje su Prosvjetno‐pedagoškom zavodu dostavile srednje škole, što se tiče stimulativnih i odgojno‐disciplinskih mjera, može se konstatovati sljedeće;

43

U srednjim školama kantona Sarajevo na polugodištu je bilo 17.576 učenika.

Na polugodištu je bilo ukupno 5.473 odgojno‐disciplinske mjere, od toga je 

2.396 ukora razrednika, 1.551  ukora odjeljenskih vijeća, 920 ukora direktora, 606 ukora nastavničkih vijeća.

44

Smanjenu ocjenu iz vladanjana -loše imalo je 602 učenika.

836 učenika imalo je vladanje – zadovoljava 1553 učenika, vladanje dobar 2398 učenika, vladanje vrlodobar. Primjerno vladanje imalo je 78,01% učenika prve

grupacije i 62,81% učenika druge grupacije škola.

45

Na polugodištu je bilo ukupno 2300 stimulativnih mjera, od toga je

2.233 pohvala,  26 nagrada, 41 diploma.

20 učenika je isključeno iz srednjih škola. 

46

Uvidom u izvještaje koje škole šalju PPZu možemo konstatovati  da  u osnovnim školama dominiraju stimulativne mjere, za razliku od srednjih škola gdje dominiraju odgojno‐disciplinske mjere.

Škole  koje možemo izdvojiti da su imale više stimulativnih u odnosu na odgojno‐disciplinske mjere jesuTursko‐bosanski Sarajevo koledž i Srednjoškolski centar Vogošća. 

47

Ako se nagrade i kazne koriste u vaspitnom smislu, onda postoji niz uslova koji treba da se ispune da bi njihova primjena bila efikasna. Mnogo toga zavisi od toga kakav je odnos profesor uspostavio sa učenikom. Tek dobar i prijateljski odnos stvara uslove za pozitivno djelovanje. Profesor treba, prije svega da bude zainteresovan za učenika, da dobro poznaje učenika kao i njegovu porodicu. Njegova je obaveza da uradi sve što može za dobrobit učenika.

48

Suština i krajnji cilj i stimulativnih i odgojno‐disciplinskih mjera kod učenika ne bi trebalo da bude u tome kako prisiliti učenike da se podčinjavaju pravilima, nego u tome kako kod učenika razviti svijest o potrebi da se poštuju propisane norme o ponašanju. 

Problem nije u izbjegavanju svakog kažnjavanja, već u poznavanju i razumijevanju implikacija raznih kazni i u izbjegavanju njihove pretjerane upotrebe.

49

Kazna, u slučajevima kada se primjenjuje treba da bude čvrsto povezana s profesorovim konstruktivnim upućivanjem, savjetom i poukom o tome šta treba da učenik radi, a ne samo šta ne treba da radi.

Ako se postupci kažnjavanja ispoljavaju kada je profesor ljut, učenik može smatrati da je kažnjen ne zato što je pogriješio, nego zato što je profesor bio ljut i neraspoložen.

Nema sumnje da su izvjesni učenici „imuni“ prema kaznama, ali je teško vjerovati da je tome uzrok nedostaak težih kazni  od onih koje su predviđene.

50

U jednom broju slučajeva, kada profesor često kažnjava učenike, ili traži da ih kažnjavaju drugi kolege, pokazuje ili njegovu nemoć kao vaspitača ili pak nastojanje da se ova pitanja rješavaju jednostavnijinm načinom za profesora, a što za učenike može biti veoma štetno. 

51

Što se tiče evidentiranja i saopštavanja kazni učeniku i roditelju treba reći da je neophodno pravilno formulisati svaku disciplinsku mjeru, ukratko navesti razloge i zabilježiti datum saopštavanja kazne učeniku...

52

pedagog Uloga pedagoga je dakako ogromna Osim njihove ogromne uloge u savjetodavnom radu

sa učenicima i profesorima vezano za široku lepezu problematiku discipline u školi, pedagog je osoba koja prati i usmjerava cjelokupni proces vaspitno-obrazovnog rada u školi.

Sve naprijed rečeno o ulozi profesora prate i usmjeravaju pedagozi u školama...

53

Pedagog pomaže Da disciplina ne bude cilj sam po sebi, nego

sredstvo uspostavljanja poželjne komunikacije učenik-nastavnik i učenik-učenik i sredstvo izgrađivanja svijesti o značaju vlastite odgovornosti.

Da poštovanje dostojanstva učenika bude imperativ. Sarkazam, ismijavanje i omalovažavanje su nedopustivi.

Da se u školi kreira klima razumijevanja i slobode izražavanja uz međusobno poštovanje ...

Da se češće koristi riječ “uradi” umjesto “nemoj”.

54

Da se identificiraju razlozi nediscipline (treba upoznati učenike da bi znali koji problemi utiču na njihovo ponašanje)...

Da se učenicima ukaže na poboljšanja u ponašanju i na ono što još nije sasvim u redu

Da mjere koje trebaju biti preduzete (pa bio to razgovor ili nešto drugo) budu preduzete odmah nakon učinjenog prekršaja.

Da se izbjegava javna kritika koja obeshrabruje učenike.

55

Da se u učeniku traži ono što je najbolje... Da se u dogovoru sa učenicima preciziraju

očekivanja, nagrade, posljedice... Da se nastoji primijetiti pozitivno ponašanje (što u

najvećem broju slučajeva zahtijeva strpljenje) Da se prekršaji pravila shvate kao signal problema u

razvoju. Da profesor bude primjer u poštivanju utvrđenih

pravila...

56

Ako disciplinske mjere koje se koriste u školi nemaju efekta, pedagozi pomažu da se one promijene...Dakle i u nastojanjima stvaranja discipline trebamo biti kreativni.Pravila ponašanja se mogu i mijenjatiUčenici trebaju biti ohrabreni da bi i iz grešaka učili.

57

pedagog Nesumnjivo je da prosvjetni radnici, (uključujući naravno i pedagoge),trpe ogroman pritisak između ostalog jer: Prosvjetni radnici se bave vaspitanjem učenika, pa bi po logici stvari svoje pedagoško umijeće trebalo da investiraju najviše u svoju djecu.

On  vaspitava i roditelje, na posredan način, pa bi zato njegova porodica trebala da bude svijetli primjer okolini.

On je stručnjak pa bi tu stručnost trebalo da pokaže svojim djelom, to jest djelom svoje djece i porodice.

58

Ljekaru je oprošteno kada je bolestan. Sudiju shvataju kada je nepravedan.  Bankar ima pravo da bankrotira.

59

A od pedagoga se očekuje : Da podižu vrijednu, odgovornu, tihu i obrazovanu djecu.

Da je njegova porodica harmonična.

Od svoje djece pedagog očekuje:Odličan uspjeh u školi (šta će reći kolege?). Primjerno vladanje u svakoj situaciji (šta će reći okruženje?):

Poslušno dijete u porodici (šta sam ja uradio?).

60

ŠTO ŠIRA KOMUNIKACIJA -TO BOLJE RJEŠENJE PROBLEMA.