NOMADSKA KULTURA (PAGANSTVO)

1. TEORIJA O UGRO-FINSKOM POREKLUMaarski jezik pripada ugorskoj varijanti ugro-finske jezike porodice. Ovim jezikom govore tri plemena: Maari, Hantijci (Ostjaci), Manjijci (Voguli).Ne postoji genetska rodbina. Glavni dokazi su jezike paralele.Glavni dokaz jezike rodbine: gore navedeni jezici su aglutinativni jezici.

Protivnici teorije: Ova teorija nastala u XVIII. veku. U gestama, kronikama, narodnim verovanjima nema traga! Turski jezik je aglutinativni jezik takoe!

OSTJACI U NAIM DANIMA

UNUTRANJOST JURTE KRAJEM XX. VEKA

HANTIJCI I MANJIJCIPo dananjem znanju hantijci i manijci su nae najblie jezike rodbine. Govore jezikom obi-ugorski u ugorskoj varijanti.Ovi narodi ive ve vie od hiljadu godinu pored reke Ob. Od 16. veka podreeni su Rusiji. Rusi su im dali imena Ostjaci i Voguli. Danas ovi nazivi su zastareli i vreajui.Autonomna pokrajina Hanti-MansijskPokrajina je nazvana po gore spomenutim narodima, mada sami narodi u zadnjih petsto godina polako nestaju zbog ekspanzije Rusa i zbog raznih zaraznih bolesti.Danas ivi 25.000 hantija i 10.000 manjija u pokrajini. To je svega 2% stanovnitva. U zadnje vreme broj pomenutih naroda blago raste.Jezik hantijca i manjijca je u opasnopsti. Jezik hantijca govori 14.000 ljudi, a jezik manjijca svega 3000.

HANTI-MANSZIJSZK GLAVNI GRAD POKRAJINE

HANTIJCI KOD JEZERA SVETI NUM

SRODSTVO JEZIKA?Srodstvo maarskog i obi-ugorskih jezika esto ilustriraju sa reenicama koji imaju slian oblik i izgovor.

hanti: Pegte lau lasinen menl tou szilna.magyar: Fekete l lassan megy a t szln.manysi: Hurem n vitnel huligel husz hul pugi.magyar: Hrom n a vzbl hlval hsz halat fog.manysi: Hurem-szt-husz hulach-szem empem viten eli.magyar: Hromszzhsz hollszem ebem vzen l.

2. TEORIJA POVEZANOSTI HUNSKOG I MAARSKOG NARODAIzvori: pamenje naroda, geste, hronikeDve pradomovine: Skitija u Aziji u Tarimskoj niziji (ovde stie Kerei oma andor)Skitija u Evropi u Karpatskoj nizijiPrimus ingressus = prvi ulazak je ulazak Atile ("Boji ma") huni su upravo Maari u ovim vremenima posle pada Rimskog carstva prostor je bio nenaseljen Secundus ingressus = drugi ulazak sedam kneza (nije zauzimanje prostora, nego povratak naroda) Maarski narod je iranskog-turskog porekla razni nazivi (hun, magyar, szkta/szittya, onogur, ujgur) znae isti narod postoje i jeziki dokazi iz vremena postojbine

3. ETNOGENEZA (LASLO BODA) maarska nomadska kultura je nastala putem dinamine etnogeneze: maarski narod je nastao usput prilikom seobeugorska jezika porodica (ovde pripada severni beli ovek, severni europidni narodni: norveani, veani, fini, ugori, samojedi, preko jukagira i neka plemena indijanaca): maarski i finski jezici su posebne, najvanije dve grane ove jezike porodice ugorski narodi su iveli (u blizini reke Volge, Maari kod reke Kame i Bjelaje) u susedstvo bugarskih-turskih naroda (onoguri) vremenski se ovo odigralo u periodu kada je Atila sa hunima ulazio u Evropu

SEOBAPostojbine maarskih plemena1. UGORSKA POSTOJBINA Maari su prelazili ovamo iz Zapadnog Sibira. Ugorska postojbina je na zapadnoj strani Uralskog brega, izmeu reke Urala i Volge. Oko 500. godine pre Krista su krenuli Maari odatle u sledeu postojbinu.2. MAARSKA PRADOMOVINA Oko 750. godine su preselili Maari u okolinu Volge, Dona i Azovskog mora (izmeu reke Kame i Bjelaje u blizini Urala) u susedstvu teritorije Kazarskog Kaganata.

NA GRANICI STJEPA I UME

REKA KAMAKOD JELABUGE

SEOBA

3. Manji deo Maarskog naroda je ostao izmeu Urala i Volge ova postojbina se zove MAGNA HUNGARIA. Ove maare je u XIII. veku (1236) posetio kaluer JULIANUS. O njemu je napisao roman Jano Kodolanji pod naslovom "Julianus bart" (1938) i napravio film Gabor Koltai ("Julianus" 1991).

PUTOVANJE JULIANUSA (1235 -1240)

JULIANUS BART FILM GABORA KOLTAIJA (1991) NA OSNOVU ROMANA JANOA KODOLANJIJA

KRSI CSOMA SNDOR (1784-1842)Roen je u Transilvaniji (Csomakrs). esto je dete osiromaene sekeljske porodice. Jo kao dete je odluio da e potraiti pradomovinu, Maare u Aziji. Kao mladi postao stipendista Univerziteta u Getingenu. Uio orientalistiku. itao i pisao 13 jezika. Na fakultetu upoznao teoriju o srodstvu maarskog i ujgurskog jezika. Da bi proverio tanost gore navedene tvrdnje krene na put (peke). Stie do Ujguristana u Kini.Kao naunik govori dvadeset jezika. Ve u ono vreme koristi komparativnu metodu da bi ustanovio srodstvo maarskog i ujgurskog jezika. Njegov projekat nije uspeo, nije naao ujgure.Usput upoznaje ga engleski diplomat. Od tog momenta radi za Veliku Britaniju. Upoznaje tibetsku kulturu, 1834. godine napie prvi tibetanski-engleski renik i gramatiku tibetskog jezika. Osniva tibetistike.U Japan su ga proglasili za bodhistavu (svetac budhiste). Njegov grob u Dardilingu je postao sveto mesto, mesto pohoda.

KRSI CSOMASNDOR(1784-1842)

ISTRAIVAKI PUT

MONTAA FRANCA BOAZA, AMERIKOG ANTROPOLOGA (LICE I RUKOPIS)

SEOBA4. Susedi Maara u Maarskoj pradomovini su bili Onogur Bugari. Ratovajui sa bugarima Maari su se preselili na junozapadne prostore pored reke Dona. Eskil Bugari asimiliu se sa Maarskim narodom. Njihovi potomci su kasniji sekelji ("szkelyek"). Nova postojbina se zove LEBEDIJA/LEVEDIJA. Nalazi se u susedstvu Kazarskog Kaganata. Maari su i dalje saveznici Kazara. Kao takvi uestvuju u borbama protiv Peeneza ("besenyk"). Oko 850. godine Maari tite Kabare od Kazara. Kabari ulaze na teritoriju maarskih plemena i postaju deo naroda.

STJEPA SA BREULJCIMA

SEOBA5. Oko 850. godine Maari su ponovo kreu na put. Zbog Peeneza i Kazara prelaze pored reke Dnjepar. Ova postojbina je ETELKZ. Maari vie nisu u dobrim odnosima sa Kazarima.

6. NOVA HUNGARIA je u Karpatskoj niziji. 895/896 dolazak u Karpatsku niziju preko prelaza Verecke (Vereckei hg).

BREG URAL

ADY ENDRE: GG S MAGG FIA VAGYOK NVereckehres tjn jttem n, Flembe mg smagyar dal rivall, Szabad-eDvnynlbetrnm j idknek j dalaival?

Hokr (Poco Loco) eka

MANARAGA(1662 M) SEVERNI DEO URALA

STANOVANJE

ATORU OBLIKU KUPA (KPSTOR)

ZEMUNICA (FLDKUNYH) KISROZVGYI RGSZETI PARK

JURTAjurta (yurt, turski re, znai kua, dom) Jurta je ator od nemeza (preraena vuna ovaca), sa prenikom od 56 metara. U sredini jurte je ognjite; vatra gori ceo dan, a dim izlazni preko otvorenom krovu. Ulaz je uvek okrenut prema istoku. Preko puta ulaza je mesto glave porodice.Desno od njega su sedeli mukarci, a levo od njega su ene i deca. Gost je sedeo odmah pored glave porodice, na njegovoj desnoj strani. Sastavljanje i rastavljanje ovog atora tokom putovanja bio je enski posao, trajao oko deset minuta.

JURTAJurta je bila tipina graevina u Aziji, od Velikog Kineskog Zida pa do Karpatske nizije, koristili su je nomadske kulture. Po miljenju Evropljanina kue od kamena su dragocenije graevine, nomadi su smatrali obrnuto.Voe maara su imali i kamene i drvene kue za zimski period (za enu i decu), ali mukarci su uglavnom stanovali u jurtama u toku cele godine. Jurte su koristili ak do XII. stolea (po zapadskim pisanim izvorima), a na kraju uglavnom kao letnje stanovite.Jurte koriste i dan danas u Mongoliji.

ZEMUNICA, ATOR, JURTA, KAMENA I DRVENA KUA

PRIVREDALOV, RIBOLOV, PELARSTVO STOARSTVO, ZEMLJORADNJA

SOKOLARSTVORe "turul" (sokol) je turskog porekla i dokaz da su Maari ve u postojbinama koristili ovu pticu za lov. Turul je bio i poznat kao totem Arpadovieva i znak Etele (Atile) u borbama. Lov sa sokolom je azijskog porekla. Maarski nazivi ove ptice (lyv, slyom, karvaly, torontl, bese, szongor, turul, kerecsen itd.) su turskog porekla. U nekim nazivima maarskih naselja (Solymr, Solymos, Kerecsend itd.) je takoe sauvana ovaj nain lova.Meu slugama kralja Itvana I. bili su prisutni i oni ljudi, koji su gajili i trenirali ove ptice. Katolika crkva nije odobrila lov sa sokolom, smatrala je da ovaj nain lova je deo paganske, nomadske tradicije.

KOMONDOR, KUVASZ, PULI, MAGYAR VIZSLA, MAGYAR AGR

RIBOLOVRekeszt halszatRibu su lovili na dva naina (vidi slike). Odvodili vodu reke zajedno sa ribama. Koristili su alate nazvane vejse (vejsze) i koaru (tapogat).

VEJSZE

TAPOGAT

PELARSTVOMaarski rei mh, mz (pela, med) su turskog porekla. Maari su ve u postojbinama, prilikom seobe bavili su se sa pelarstvom. Iz doba Arpadovieva su nam ostali nazivi naselja (Fdmes, Mhsz, Mhes, Mhl, Sonkolyos) koji su dokazi postojanja ovog zanimanja.

STOARSTVONajvanija zanimanja nomadskih plemena kod Maara je zemljoradnja i stoarstvo. Stoarstvo je eksterno (klterjes, szilaj, rideg), ivotinje su drane i uvane na pustinjama. Zimi su ivotinje na zimskom salau (delimino hranjeni, delimino sami su se snalazili, iskopali hranu iz snega), leti su preli na dalekim panjacima.

STOARSTVOStare maarske vrste, sorte ivotinja su prenete iz Azije prilikom zauzimanja Karpatske nizije (shonos magyar llatfajok).Siva stoka (szrkemarha, szilaj marha) je snana, velika stoka, po izgledu i strukturi tela i dan dans lii na izvornu sortu, samo je dlaka postala kraa. U jedanaestoj stolei ima vrednost novaca, moe se koristiti i za plaanje. Itvan I. u njegovom zakoniku u stokama odreuje kaznu.U periodu 1400-1700 je najtraenija vrsta stoke u Srednjoj Evropi.

SZRKEMARHA (SZILAJ MARHA)

STOARSTVOOvac "racka" (rackajuh)Karakteristian po izgledu, po uvrnutim rogovima. Izvorna sorta je bela. Vuna ove vrste je nepromoiva, tako korien je za izradu vunenog materijala, nazvanog "nemez". Od nemeza su pravili odeu, obuu, prekrivali jurte, konje. Ovac je bio glavni izvor hrane, koristili su za jelo i ovije meso i mleko. Po nekim maarskim izrekama gde ovci hodaju, sve pozlauju, jer imaju zlatna kopita.

RACKAJUH

STOARSTVOsvinja "mangalica" (mangalica)

Ovu staru sortu su drali u movarama, umama. Postojale su razne podsorta: crvena, crna, plava (svetla)... U naim danima ponovo gaje.

MANGALICA

STOARSTVObivol (bivaly) Najsnanija ivotinja pored elefanta, iako je dosta neposluan i lenj. Nomadi su koristili ih da vuku koije, a sluili su i za hranu (meso, mleko). U Karpatsku niziju stigli su sa Maarima. I dan danas gaje ih u nacionalnom parku u Hortobau, kao i sivu stoku, racku i mangalicu.

BIVALY

STOARSTVO konjModa najvanija ivotinja nomada. Dosta dugo se mislio da je takozvani "hucul" bila ta sorta (sitan, snaan, dugaka dlaka) koju su koristili Maari u Aziji i tokom seobe. GGenetska najblia sorta su konji "akhal teke" (vei, brzi, tanji).

HUCUL

AKHAL TEKE