Poreklo života na Zemlji. Dokazi evolucije.

Šta nas uči evoluciona biologija?• Kakvi su uslovi vladali na Zemlji pre više miliona ili milijardi

godina• Kako je nastao život na Zemlji• Kako sve žive i izumrle vrste imaju zajedničkog pretka i na

osnovu čega to znamo• Kako su izgledali naši preci i preci drugih živih bića

Biodiverzitet planete Zemlje

• Danas ovu raznovrsnost čini preko 2 miliona vrsta.• Ova raznovrsnost nije nastala odjednom.

• Živi svet se menjao tj. evoluirao tokom više miliona i milijardi godina.

Život na Zemlji-nastanak• Kada?• Nastao pre oko 3.5 milijardi godina

• Gde?• U praokeanu.

• Kako?• Nastankom prvih ćelija (praćelije/pračestice) neživih

molekula.

Nastanak prvih ćelija-nastanak života na Zemlji.

Život na Zemlji-razvoj

• Kako?• Prve ćelije imale su svoj nasledni materijal-

gene.• Ove ćelije su rasle, umnožavale se tj. delile

prostom deobom, i imale svoje potomstvo koje je nasledilo njihove gene.

Život na Zemlji-razvoj

• Od praćelija prvo su nastali jednoćelijski organizmi-BAKTERIJE.

• Posle mnogo vrema nakon njih nastali su i predstavnici CARSTVA PROTISTA-jednoćelijskih organizama (jednoćelijske biljke i životinje).

• Takođe, ovi jednoćelijski organizmi posle određenog perioda vremena, nakon deobe se više ne razdvajaju, nego ostaju zajedno-nastaju VIŠEĆELIJSKI ORGANIZMI.

BAKTERIJA

ŽIVOTINJSKA ĆELIJA BILJNA ĆELIJA

• Svi živi organizmi tj. sve vrste koje danas žive na Planeti nastali su POSTEPENIM

PROMENAMA vrsta koje su živele pre njih u prošlosti.

• Proces postepenih i dugotrajnih promena osobina živih bića tokom vremena naziva se EVOLUCIJA.

• Vrste koje danas žive na Planeti potiču od zajedničkog pretka.

• Osobine ovih predaka su se tokom vremena menjale-neke nove osobine su nastajale, dok su se neke osobine gubile/nestajele.

• Tako su nastajale nove vrste.

• Međutim, i pored velike raznovrsnosti živog sveta, živi svet ima zajedničko poreklo.

• Kako to znamo?• Živi svet ima zajedničke

osobine-one nam ukazuju na postojanje zajedničkog pretka.

• Što su organizmi srodniji, imaju više zajedničkih osobina.

Zajedničko poreklo živih bića-STABLO ŽIVOTA

• Redosled živih bića od PRAŽIVOTINJA, sve do KIČMENJAKA, nije slučajan.

• On oslikava postepene promene živih bića-tj. oslikava tok evolucije.

• Grane stabla-grupe živih bića koje su nastajale tokom evolucije (promenama) od zajedničkog pretka.

• Osnova stabla-zajednički predak živih bića.

• Pitanje za razmišljanje......

• Gledajući stablo života, na osnovu čega znamo koja živa bića su srodnija? Npr. da li su srodniji robe i vodozemci ili ribe i ptice?

• Na osnovu blizine grana i broja zajedničkih osobina.

Zajedničko poreklo živih bića-STABLO ŽIVOTA

Primeri postepenih promena osobina-evolucije

Primer br. 1

• Bičari i sunđeri

Primer broj 2

• Ribe i vodozemci

Tiktaalik-predak kopnenih kičmenjaka

• Ribe i vodozemci

Primer broj 2

• Promene koje su se desile.• Peraja riboliki ekstreimiteti• Riblji mehur primitivna pluća• Oči sa strane oči na gornjem delu lobanje• Leđno peraje gubitak leđnog peraja• Nepokretna glava pokretna glava-vrat

Primer broj 2

Zaključak-evolucija podrazumeva postepene promene osobina kod živih bića. Neke osobine

nastaju, neke osobine se gube.

• Amfibijske ribe (Mudskipper)Ribe sposobne da žive izvan vode određeni period.Mangrova šume u Africi, Aziji, Australiji.Koriste grudna peraja za kretanje na kopnu.Dišu preko kože i sluzokože usta.Na kopnu mogu da prežive i do tri ipo dana.

Primer broj 2

Primer broj 3

• Gmizavci i ptice

Archeopteryx-praptica

Primer broj 3

Primer broj 4

• Ekstremiteti kičmenjaka

• Ekstremiteti sisara

Primer broj 5

• Evolucija konja

Evolucija konja-postepene promene

Primer broj 6• Građa embriona kičmenjaka

Dokazi evolucije.

• Na osnovu čega evolucija dokazuje da vrste imaju zajedničkog pretka u bližoj ili daljoj prošlosti?

• Na osnovu FOSILA.• Lat. fossilis-iskopan

Fosili• Okamenjeni ostaci živih bića koji su nekada

živeli na Zemlji.

• Paleontologija-paleontolog

• Gde pronalazimo fosile?• Stene (Zemljina kora)• Ledeni glečeri• Naslage mulja• Fosilizirana smola drveta

(ćilibar)

Fosili

• Šta sve može biti fosil?• Kosti i zubi kičmenjaka• Listovi i grane• Semena i šišarke• Čvrst skelet beskičmenjaka• Rožne tborevine (rogovi, kljove)• Ostaci celog tela (insketi u ćilibaru)

Fosili

• Pitanje za razmišljanje.......

• Na osnovu čega znamo koliko su stari fosili?• Na osnovu starosti stena u kojima su nađeni.

• Koji fosil je stariji, onaj nađen u dublje ili plićem sloju Zemljine kore?

• Onaj koji je nađen u dubljem sloju kore.

Fosili

• Mnoge vrste nisu ‘’ostavile’’ fosile.

• Iz tog razloga poznajemo vrlo mali deo živog sveta koji je nekada živeo na Planeti.

Živi fosili

• Limulus

• Triops

Živi fosili

• Ginko

• Celekant (latimerija)

• NAUTILUS!

NAUTILUS

Nautilus

• Negdje na pola evolucijskog puta od puža do hobotnice nalazi se Nautilus, životinja koja se jako malo promjenila u posljednjih 500 miliona godina. U jednom trenutku, u oceanu se nalazilo na stotine različitih vrsta ove životinje, ali danas ih je ostalo samo šest.

• Poput lignje i hobotnice, Nautilus ima pipke, ali bez usisnika. Također im nedostaje i složeni nervni sistem i dobra memorija koju imaju napredni članovi porodice.

• OKAPI

OKAPI

• Sa svojim tijelom koje podsjeća na žirafe, čudnovati Okapi se smatra drevnim fosilom jer je on jedina životinja ostala na svijetu koja je bliska praistorijskim žirafama – čak i bliža nego žirafe koje viđamo danas.

• Tokom 15 miliona godina, evolucija je favorizirala visoke žirafe koje su mogle dosegnuti krošnje stabala, dok konačno nismo dobili današnje žirafe. Ipak, jedan set predaka preselio se u šumu i nikad se nije mnogo promijenio od originala: Okapi. Izvorno, zbog prugastih nogu, naučnici su smatrali da je Okapi vrsta zebri.

• Sumatranski nosorog

Sumatranski nosorog

• Nažalost, Sumatranski nosorog dijeli titulu “najugroženije vrste nosoroga na svijetu” sa Javan nosorogom. Procjenjuje se da je ostalo manje od 400 živih Sumatranskih nosoroga. Prirodno stanište ovog najmanjeg nosoroga u svojoj porodici su guste šume Indonezije i Malezije.

• Javnosti je relativno dobro poznat, jer je bio predmet neuspješne 20-godišnje studije i programa za uzgoj u zatočeništvu. Neke teorije povezuju Sumatranskog nosoroga sa praistorijskim Runastim nosorogom, iako dokazi još uvijek nisu dovoljni da se ova teza zvanično potvrdi.

Aligatorska kornjača

Aligatorska kornjača

• Ova kornjača sa zastrašujućim izgledom dolazi iz jugoistočnog dijela SAD-a. Može težiti do masivnih 100 kg, a u prosjeku žive 150 godina.

• Legende kažu da su neki primjerci pronađeni sa dijelovima pušaka iz građanskog rata ugrađenim u oklope ovih kornjača. Više od 200 miliona godina stara strategija lova im pali i danas: čekanje plijena na dnu slatkovodnog jezera, koji kad im se približi, ulove sa svojom super-snažnom čeljusti.

Coelacanth (“Praistorijski”)

Coelacanth (“Praistorijski”)

• Coelacanth je jedan od najpoznatijih živih fosila. Kapetani Hendrick Goosen i Marjorie Courtenay-Latimer otkrili su prvi primjerak 1938. godine. Ovo otkriće je šokiralo naučnu zajednicu jer se smatralo da je ova vrsta ribe izumrla prije 65 miliona godina.

• U stvarnosti, Coelacanth je preživio gotovo 400 miliona godina. Do sada su samo dva primjerka zabliježena, jedan u Zapadnom Indijskom oceanu i drugi u Indoneziji.

Prezentaciju uradio

• Milovan Erić i Mladen Jevtić