Enciklopedija Podvodnog zivota

7/21/2019 Enciklopedija Podvodnog zivota

http://slidepdf.com/reader/full/enciklopedija-podvodnog-zivota 1/188

Gordana Zdjelar



4 Dubine 5Dubine

Sve fotografije i ilustracije, osim druga~ije potpisanih:Gordana Zdjelar

Dizajn i prelom: Gordana Zdjelar

Stru~ni konsultant: Natalija Nedeljkovi}, biolog

Zabranjeno umnoàvanje, prodaja i distribucija

bez pristanka autora.

Naslovna strana: obi~an delfin ( Delphinus delphis, Common Dolphin)

ZDJELAR, GordanaDubine, Enciklopedija podvodnog ìvota

ISBN 978-86-913327-0-9

Dubine, Enciklopedija podvodnog žìvota Autor-izdavač~ Gordana ZdjelarGodina izdanja: 2010.

377 stranicaelektronsko izdanje



6 Dubine 7Dubine

S A D R @ A J:

•Uvod - 10Mora i okeani - 12 Kako su nastali okeani - 13 Temperaturni pojasevi - 14 Struje i Koriolisov efekat - 17 Morske mene: plima i oseka - 20 Vetrovi - 21

Dubinske zone - 24 Salinitet i biljni svet - 25 Kako identifikovati morske ìvotinje - 27

Morski sisari - 30 Sivi delfin - 42 Risov delfin - 48Morski reptili - 50 Prava kornja~a - 55Ko{ljoribe - 62 murina, jegulja - 65 ugor ba{tovan - 71 gu{ter - 73 grdobina, àba peca~, nogatica - 75 holocentride - 77 {ilo, morski konjic - 79 iglica, truba~, kornet riba - 83 {karpina, kamenjarka, riba lav - 86 riba krokodil - 91 iverak, poklopac - 93 kernja - 95 kraja, antias - 99 lutjanide, hemulide, cesionide, sparide - 101 epifidi - riba {i{mi{ - 108 ~ista~ pe}inar - 111

barbun, cipal - 113 riba an|eo - 116 riba leptir - 119 ~e{ljousta, crnelj, riba klovn - 123 labride - 127 veliki napoleon - 131 riba papagaj - 135 barakuda - 139 gobide, blenide - 142

jednorog, hirurg ribe - 144 riba zec - 150 gof, {njurac - 153 kostorog - 156 morski kov~eg - 160 riba balon, jeìnka - 162Ribe sa hrskavi~avim skeletom - 168 ajkula beloperka - 177 atlantska / indijska gata - 181 zebra ajkula - 183

odontaspis - 186 manta - 189 raà, {iba, drhtulja - 193Beski~menjaci - 198 sun|eri - 202 morska sasa - 206 meduza - 211 korali - 215 puèvi gola}i, nudibrank - 221 bivalvie - 227 glavono{ci - 231 zglavkari - 239

ehinodermate - 246 morski cevasti crvi - 252

Neobi~na bi}a iz mra~nih dubina - 256

Ronilac - najmla|a morska vrsta - 266 Komprimovani vazduh i dekompresiona bolest - 269 Pritisak - 272 Neobi~na sredina - 274 Opremanje za zaron - 276 Plovnost - 279 Kako postati ronilac - 280

Ronjenje na olupinama i podvodna arheologija - 282Neobi~na ronjenja - senote - 292

Obala - 300 [ta se moè na}i na obali? - 328

Ekolo{ka kriza i ronila~ki bon-ton - 336101 morska zanimljivost - 346

Literatura - 361



8 Dubine 9Dubine

Nova mora moèmo otkriti

tek kad skupimo hrabrosti da

se otisnemo od obale.

Andre @id



10 Dubine 11Dubine

U V O D

Tek 29% povr{ine Zemljine kugle prekriva ~vrsto tlo. Ostatak je pod vodom. Na prvi pogled tih 71% ponekad mirne a ponekad uzburkanepovr{ine mora i okeana deluje jednoli~no i nezanimljivo. Me|utim,

dubine kriju svet koji je potpuno ~aroban i, na ̀ alost, obi~nom ~ovekuuglavnom nepoznat. Neznanje ~esto ra|a strah i zablude, pa se takomisli da }e nas ajkula, ~im na nju nai|emo, odmah rastrgnuti, da }e nas velika manta progutati ili da kornja~e vole kad ih drìmo zaoklop i mazimo. Mnoge morske ìvotinje koje deluju zastra{uju}e,na primer murine i ve}ina pripadnika porodice ajkula, za ~ovekasu gotovo potpuno bezopasne (pod uslovom da ih ne provociramo),dok ubod nekih koje deluju male, {arene ili simpati~ne (kao, recimo,riba-lav, {karpina ili neke vrste puèva –- smatra se da postoji oko1.200 vrsta otrovnih riba) moè biti veoma bolan pa i fatalan. Ipak,

to nije razlog da se ne upustimo u istraìvanje morskih dubina, doonih granica koje su ~oveku dostupne -– do ~etrdesetak metara pomo}u klasi~ne SCUBA opreme i obi~nog komprimovanog vazduha, vi{estotina metara pomo}u posebne opreme i gasnih me{avina ili parhiljada pomo}u posebnih malih istraìva~kih podmornica. Najbitnije~ime je potrebno da se naoruàmo, pored ronila~ke opreme, ve{tine ispremnosti, jeste znanje i lepo pona{anje.

Osnovno pravilo podvodnog bon-tona kaè da treba suzbiti klasi~anljudski instinkt da se dodirne sve {to vidimo i {to nas privu~e. Dakle,

prsti k sebi, o~i {irom otvorene i dobar balans omogu}i}e nam nesamo potpuni uìtak nego i ne{to mnogo bitnije –- o~uvanje ìvotnesredine. A svako ko more voli shvati}e za{to je to va`no.

Autorka ove knjige nije biolog niti okeanolog, ve} zaljubljenik usvet mora i okeana, ronjenja i podvodne fotografije. Ova knjiga jerezultat iskustva, radoznalosti i ljubavi prema prirodi pre negoozbiljnog nau~nog istraìvanja. Ve}ina ìvotinja koje se ovde nalaze

vi|ene su okom i kamerom autorke koja je poèlela da sa`me svojemnogobrojne impresije i podeli ih sa drugima. Zbog toga se unapredizvinjavam stru~noj publici koja ovde sigurno moè na}i propuste.Ova knjiga je osmi{ljena kao lako nau~no-popularno {tivo koje imanameru pre svega da zabavi i pruì zanimljive informacije, kao ida zainteresuje publiku za ronjenje, podvodni svet i ekologiju.Iako se morfologija i sistematika ìvotinja uvek predstavlja odprostijih organizama ka sloènijim, u ovoj knjizi redosled je obrnut- podvodnu avanturu ipak zapo~inju morski sisari, {to ne umanjujezna~aj meku{aca u ekosistemu.

Kako je danas engleski jezik rasprostranjen i {irom sveta priha}en,pored latinskog i srpskog, imena ìvotinja su navedena i na ovom jeziku. Imena na engleskom ~itaocima }e omogu}iti lak{e snalaènjeu ronila~kim centrima i u najudaljenijim krajevima sveta, kao iprilikom pretraìvanja Interneta koji je dragoceni izvor podataka izove oblasti. A kako za mnoge egzoti~ne vrste ime na srpskom jeziku ine postoji, imena koja su data u kosim zagradama (na primer /riba-

an|eo/ za pomacanthidae, angelfish) u uvodu poglavlja o odre|enoj vrsti ili jedinki, vi{e su opisna i data radi lak{eg snalaènja, naro~itoosoba koje ne vladaju engleskim jezikom. Tako|e su kori{}ena idalmatinska imena koja su u upotrebi i na crnogorskom primorjuza one vrste koje tu ̀ ive. Isto tako, s obzirom da je morski svet tolikobrojan i nedovoljno istraèn, ova knjiga predstavlja bukvalno tekkap u okeanu.

Bilo da ste ronilac, pliva~ ili nepliva~, patite od akvafobije ili tek volite da sedite kraj morske obale, ova knjiga ima {ta da vam ponudi,

ako ni{ta drugo onda spoznaju o tome koliko je ~udesna planeta nakojoj ̀ ivimo.

Pa hajde onda da to zajedno otkrijemo!

Gordana Zdjelar



12 Dubine 13Dubine

MORA I OKEANI

Svi okeani sveta zauzimaju povr{inu od 361 milion km² i zapremajupreko 1.340 miliona km³. Prose~na dubina okeana je 3.720 metara, askoro polovina svih okeana je dublja od 3.000 metara. Najdublja ta~kanalazi se u Marijanskoj brazdi (poznatoj i pod imenom Marijaninusek) na zapadu Tihog okeana, i iznosi 11.033 metara.

Vodena povr{ina na planeti Zemlji deli se na Tihi, Atlantski, Indijski, Arkti~ki, a po novim podelama iz 2000. godine i Ju`ni okean. Onizajedno ~ine ve}i deo na{e planete, dok kopno zauzima tek oko 29%povr{ine. Me|utim, iako im je povr{ina glatka i jednoli~na, okeaniimaju veoma nagla{en reljef. Ispod povr{ine kriju se planinski masivi, vulkani, {iroke ravnice, grotla, duboke provalije i brazde sa najdu-

bljim delovima okeana. I pored ~injenice da danas nauka raspolaènajmodernijim sonarima za merenje dubine mora, samo je 5% povr{ine dna okeana istraèno i preneto na mape, tako da ~ovek odmora bolje poznaje povr{inu meseca. Tako|e, nau~nici su procenilida postoji izme|u 500.000 i 10 miliona morskih vrsta koje jo{ uveknisu otkrivene. Morske dubine stoga predstavljaju neiscrpan izvorznanja i informacija i idealan teren za ljude avanturisti~kog i istraì- va~kog duha.

Kako su nastali okeani?

Pre mnogo miliona godina na na{oj planeti nije bilo vode. Ona jebila uàrena lopta na kojoj su dominirali vulkani. Kako su vulkani uatmosferu izbacivali ogromne koli~ine pare, ona se kondenzovala i vra}ala na zemlju u obliku ki{e, da bi ponovo isparavala. Taj procestrajao je hiljadama godina, dok je voda lagano punila sve {upljinei procepe na Zemlji, i nije ni danas zavr{en. On se zove hidrolo{ki

ciklus. Pod uticajem sunca i vetra voda iz okeana isparava, penjese u atmosferu gde se na hladnom vazduhu ~estice pare grupi{u ukapljice, formiraju oblake i potom padaju nazad u okean. Od ukupnihpadavina na Zemlji, 77% zavr{ava direktno u morima.

Povr{ina Zemlje je poput glinene lopte koju oblikuje mno{tvo faktora,od onih ispod njene kore, do povr{inskih. Smatra se da su pre nekih200 miliona godina svi kontinenti bili zbijeni i raspore|eni na mnogomanjem prostoru nego danas. Taj superkontinent nau~nici su nazvali Pangea. Ostatak planete zauzimao je jedan okean po imenu Pantalasa.

Tokom miliona godina, kopnene mase su se razdvajale i udaljavale jedna od druge pod uticajem jakog talasanja ispod Zemljine kore. Pre35 miliona godina, kontinenti su vi{e ili manje nalikovali dana{njim,me|utim proces njihovog pomeranja i dalje traje. Svake godine Atlantski i Indijski okean postaju ve}i za par centimetara nau{trbpovr{ine Tihog okeana. Na severoistoku Afrike polako nastaje noviokean. Crveno more se pro{iruje, i ako nastavi istim tempom, za 200miliona godina bi}e {iroko koliko i dana{nji Atlantik.

Fotografija: NASA



14 Dubine 15Dubine

Temperaturni pojasevi

Postoje ~etiri temperaturna pojasa na planeti: tropski, koji se prostireoko Ekvatora i u kom temperatura mora ne pada ispod 20 stepeni,suptropski, sa temperaturama oko 20 stepeni, umereno hladni, satemperaturama izme|u 10 i 20 stepeni, i polarni, sa veoma hladnim

vodama (oko 0˚̊ C) prekrivenim

ledom.Iako su tropska mora najpri- jatnija za ronjenje, vode kojebujaju od ìvota i privla~e najve}e ribe i sisare su umerene.Ovo su vode u kojima planktonnajbolje uspeva i “cveta”, a gdeima mno{tva planktona, ima ikrupnih zveri.

Tropska mora su topla i bistra,upravo zbog ma-nje koli~ine plan-ktona. Kako je voda topla i na velikim dubina-ma, nema toliko jakih struja koje

nastaju usledme{anja hladne itople vode, a sa-mim tim ni hran-ljive materije sene podiù iz du-bina na povr{inu.Stoga u ove vode

krupne ìvoti-nje navra}ajutek povreme-no. Me|utim,tropska moraimaju jednoneprocenjivobogatstvo: ko-ralne grebene.N a j b o g a t i j ikoralni grebe-ni prostiru seu Indijskom iTihom okeanui pravi su raj zaronioce. Bistra voda, velika vidljivost i veoma prijatna temperaturamora, u kombinaciji sa ìvopisnim i veoma raznolikim morskim sve-tom pruàju izuzetan ronila~ki doìvljaj.

Suptropska mora, u koja spadaju i Sredozemno i Jadransko, nalaze sena prelazu izme|u toplog ka hladnom i suvi{e su hladna za zna~ajnijirazvoj korala, ali i suvi{e topla za cvetanje fitoplanktona ve}ih razmera.U Jadranu se, recimo, cvetanje mora” de{ava uglavnom na severu, gde je hladnije i dok su struje u kasno prole}e manjeg intenziteta. Zato je u ovim morima morski ̀ ivot oskudniji nego severnije ili ju`nije, aliipak dovoljno interesantan da bi se uìvalo u ronjenju. Ovde strujemogu biti ja~e, a krupnije ribe nastanjuju dublje vode. Najbrojnijistanovnici ovih morskih predela su kernje, gofovi, murine, hobotnice,

manje ajkule i sitnije ribe. Umereno hladna mora imaju veoma bogate morske ekosisteme. Uovom pojasu ~e{}e su promene temperature usled promene godi{njihdoba, a i koli~ina svetlosti koja prodire kroz vodu drasti~no se razlikujezimi i leti. Tokom hladnih zimskih dana dolazi do jakog me{anjadubinske, hladne vode bogate hranljivim materijama sa povr{inskom,pa je na prole}e kada se dani produè i ima vi{e sunca ovo idealno

Mediteran spada u suptropska mora

Tropska mora nude najprimamljivije predele i za odmor i za ronjenje



16 Dubine 17Dubine

tle za razvoj planktona. Njih tada ima u ogromnim koli~inama, {toprivla~i krupne ìvotinje. Tako se, na primer, u blizini {kotske ilinorve{ke obale mogu sresti kitovi rorkvali, delfini, orke, ogromnaajkula Cetorhinus maximus koja se hrani planktonom, mno{tvo foka imorskih lavova kao i najraznovrsnijih morskih ptica.

U leto, iako je temperatura za razvoj planktona i dalje povoljna,

dolazi do smanjenog me{anja dubinske vode sa povr{inskom, pa je produktivnost ipak manja. Ronjenje u ovim vodama nije takoprijatno kao u tropskim, pre svega zato {to je voda hladna i mutnapa je potrebno specijalno, suvo odelo, ali je izuzetno uzbudljivo zbogobilja morskog ìvota. Osim krupnih ìvotinja i foka koje se mogusresti ve} uz obalu, ovde ima {uma kelpa, duga~ke sme|e alge kojanastanjuje priobalje, koja je pogodno stani{te za brojne vrste, izme|uostalih i morske vidre. Kelpa ima dve vrste - Macrocystis i Nereocystis,

koje zahtevaju relativno bistru vodu, umerene struje i plodno tle ukoje pu{taju korenje. Temperatura vode ne sme prelaziti 20 stepeni,pa je kelp najbrojniji na zapadnoj obali SAD i Kanade, u ju`noj Africii ju`noj Australiji, du` zapadne obale ju`ne Amerike i Novog Zelandai u ju`nom Japanu, a veoma je ~est i na severu Evrope. Najve}iprimerak je Macrocystis pyrifera koji dostiè 50 metara duìne.

Polarna mora najhladniji su morski predeli i ve}im delom su prekri- veni ledom. Iako je ronjenje u ovakvim uslovima ekstremno i zahtevaizuzetne pripreme, vredi truda jer se ispod leda krije obilje ìvota.Temperatura vode je oko nule, a morska voda se ledi na -1,8˚˚C. Ar-ktik i Antarktik se poprili~no razlikuju po pitanju geografije i morskihekosistema: dok je Antarktik odvojeni kontinent uglavnom prekrivenledom oko koga kruì morska struja, Arktik je deo okeana prekrivendebelim slojem leda koji se grani~i sa severnim delovima Amerike,Evrope i Azije. Na~in da opstanu u ovako ekstremnim uslovima ̀ ivo-tinje su na{le u masi: {to je telo ve}e i {to je sloj sala deblji, to se manjegubi toplota kroz koù. Ribe ovde imaju veliki procenat masti, dok

sisari imaju salo koje sluì kao izolacija. Najhladniji periodi tokomzime izbegavaju se tako {to se migrira u toplije krajeve, a neke ribesu se toliko adaptirale da imaju prirodni “antifriz, tj. poseban proteinkoji spre~ava da se krv zamrzne na jako niskim temperaturama. Naj-zanimljiviji stanovnici polarnih voda su kitovi beluge i brojne vrstefoka. Jedno od interesantnijih mesta za ronjenje pod ledom je Belomore u Rusiji, u kom se mogu videti “gorgonine glave, posebne vrstemorskih zvezda, nudibrank puèvi, pet vrsta foka, si}u{ne meduzekao i beluge, orke i grenlandske ajkule.

Struje i Koriolisov efekat Okeani su ìve mase koje se neprekidno kre}u. Njihove prirodne pu-tanje nazivaju se struje. One nastaju usled pritiska atmosfere, vetrova, ali i kao posledica rotacije Zemljine kugle. Severno od Ekvatorastruje skre}u na istok, dok na ju`noj polulopti idu ka zapadu. Ovaprirodna pojava naziva se Koriolisov efekat, i nju poznaje dobro sva-

Morske trave bujaju u umereno hladnim morima



18 Dubine 19Dubine

ki pomorac jer mora obavezno da je uzme u obzir prilikom navigacijekako ga struja ne bi odvukla sa kursa.

Koriolisov efekat (nazvan po francuskom nau~niku Gasparu GistavuKoriolisu koji je ovu pojavu objasnio 1835. godine) direktna je

posledica rotacije Zemlje i razlog specifi~nog pona{anja Fukoovogklatna, kao i ciklona. Sva tela koja se kre}u Zemljinom povr{inomna severnoj hemisferi pod uticajem ovog efekta skre}u na istok (iakoteè da se kre}u pravolinijski), dok je na ju`noj hemisferi suprotno.Pod istim uticajem, vetrovi oko sredi{ta ciklona rotiraju suprotno odkazaljke na satu na severnoj, i u pravcu kazaljke na satu na ju`nojhemisferi. Dugo vremena se mislilo da Koriolisov efekat tako|e imauticaj na pravac kruènja vode prilikom izlivanja iz kade kroz slivnikali je ta teorija definitivno pobijena.

Na struje uti~e i sun~eva toplota. Kako se voda oko Ekvatora vi{ezagreva nego drugde na planeti, na mestima gde se hladne i toplestruje sre}u hladna voda tone i gura toplu ka povr{ini.

Struje su poput ìvih bi}a i svaka ima poseban salinitet, gustinu itemperaturu. Najpoznatija i najsna`nija je Golfska struja (koju jeprvi u mape ucrtao Bendàmin Franklin), koja nastaje u Meksi~komzalivu, prolazi pored Floridskog tesnaca i prati isto~nu obalu SAD i

Njufaundlenda, a potom prelazi Atlantski okean, da bi se u jednomtrenutku rascepila na dva dela od kojih jedan ide ka severnoj Evropi,~ak do Barencovog mora, a drugi ka zapadnoj Africi. Ova toplastruja {iroka je oko 60 km, duboka oko 800 metara i moè da pre|epreko 100 km u jednom danu. Golfska struja izuzetno uti~e na klimusvih oblasti kroz koje prolazi i bez nje bi se mnogi predeli drasti~no

promenili. Zapadna i severna Evropa zbog nje imaju mnogo toplijuklimu, zime su blage a leta prijatna. Na primer, zapadni delovi Irske,Velike Britanije i Francuske uìvaju mnogo prijatniju klimu od ostalihdelova tih zemalja, a u Kornvolu i Ajls of Scili uspevaju palme. Smatrase da bi bez Golfske struje prose~na temperatura u Velikoj Britanijibila bar 5 stepeni nià. U poslednje vreme postoji bojazan da se snagaGolfske struje drasti~no smanjuje usled globalnog zagrevanja.

Glavne okeanske strujeIlustracija: Science Learning Network

Struje u JadranuIlustracija: Mala internet {kola oceanografije



20 Dubine 21Dubine

U Jadranu, usled specifi~nog geografskog poloàja i okruènostikopnom sa svih strana osim ju`ne, struje ulaze iz Sredozemnog morakroz Otrantska vrata na koja i izlaze po{to se pro{etaju” celim morem.Jadran ima tri glavne struje: isto~nu, zapadnu i zapadnu dubinsku(pridnenu). Ulazna struja je zimi vi{e izraèna uz isto~nu, a izlaznastruja leti uz zapadnu obalu. Na ovakvu podelu uticaja imaju i vetrovizato {to leti vi{e duva severozapadnjak (maestral), a zimi severoisto~ni vetar (jugo). Osim ovih glavnih struja, u Jadranu ima i nekoliko vrtlogaod kojih je najsna`niji ju`nojadranski ciklonalni vrtlog. Vrtlozi, kao istruje, zavise i od topografije, vetrova i temperature vode.

Osim na ~oveka, struje imaju ogroman uticaj na sva morska bi}a jerdonose minerale i hranljive materije koje pospe{uju bujanje planktona,kojima se, potom, hrane druge ̀ ivotinje u veoma kompleksnom lancuishrane. Pored toga struje mnogo uti~u i na temperaturu vode.

Morske mene: plima i oseka

Morske struje, pored svega ve} navedenog, izazivaju i plima i oseka.Morske mene su pojava cikli~nog podizanja i spu{tanja povr{ine morai okeana koja nastaje, izme|u ostalog, zbog dejstva sile gravitacijeMeseca i Sunca, kao i centrifugalne sile.

Na na{u planetu deluju sile Sunca i Meseca, me|utim, s obzirom da je

Mesec znatno bliì Zemlji, njegov uticaj je ve}i, pa je tako plimotvornasila Meseca ~ak 2,2 puta ve}a od Sun~eve. Kako Mesec rotira okoZemlje, on povla~i vodenu povr{inu sa one strane Zemljine kuglekoja mu je suo~ena. Sa druge strane Zemlje stvara se sli~na “izbo~ina” od vode usled rotiranja Zemlje. Ovakve dve izbo~ine svakodnevnoobilaze oko na{e planete stvaraju}i plimu i oseku. U vreme mladogi punog Meseca, kada su Sunce i Mesec u istoj ravni u odnosu naZemlju (tzv. sizigija), njihove gravitacione sile stvaraju ìve morskemene, tj. plimu i oseku najvi{eg intenziteta. Nasuprot tome, u vremekada su Mesec i Sunce pod pravim uglom u odnosu na Zemlju amesec u prvoj ili poslednjoj ~etvrti (tzv. mese~eve kvadrature), plimai oseka su najmanjeg intenziteta i zovu se mrtve morske mene.

Najve}e amplitude plime i oseke zabeleène su u zalivu Fandi uKanadi, ~ak 19,6 metara, dok su u Sredozemnom moru minimalne(na francuskoj obali oko 20 cm, kod Alìra oko 60 cm, a na Jadranuod 110 cm na severu do 28 cm na jugu).

Vetrovi

[to su struje pod morem, to su vetrovi u atmosferi. Vetrovi suhorizontalna kretanja vazduha koja nastaju usled nejednakogzagrevanja povr{ine Zemlje. Osim vetrova koji nastaju na malojpovr{ini i ~ine deo mikroklime nekog mesta, postoje i globalni vetrovi koji nastaju usled Sun~evog zagrevanja koje je razli~ito naEkvatoru i polovima, kao i usled rotacije Zemlje i ve} pomenutogKoriolisovog efekta. Vetar obi~no nastaje izme|u dve vazdu{ne mase

razli~itog pritiska (visokog i niskog) i duva dok se one ne izjedna~e.Usled Koriolisovog efekta vetrovi na severnoj hemisferi uvek duvajuu pravcu kazaljke na satu oko oblasti visokog vazdu{nog pritiska isuprotno od kazaljke na satu oko oblasti niskog vazdu{nog pritiska,dok je na ju`noj hemisferi situacija obrnuta. Tako|e, vetrovi uvekduvaju od oblasti visokog vazdu{nog pritiska ka oblasti niskogpritiska. Usled centripetalne sile, pored Koriolisovog efekta, nastajusna`ni vetrovi –- uragan, tornado i tajfun.

@ive i mrtve morske mene Ilustracija: Science Learning Network



22 Dubine 23Dubine

IMENA LOKALNIH VETROVA [IROM SVETA

ABROHOLOS - vetar koji duva na brazilskoj obali izme|u maja i avgusta ALIZ - severoisto~ni vetar koji duva u centralnoj Africi i na Karibima AMIHAN - severoisto~ni vetar koji duva na FilipinimaBAYAMO - snaàn vetar sa kubanske ju`ne obaleBURA - severoisto~ni vetar koji duva od isto~ne Evrope do ItalijeCHINOOK - topao suv zapadni vetar na ameri~kim planinama Rocky

Mountains

ETESIAN - (gr~ki naziv) ili MELTEMI (turski naziv) severni vetar kojiduva u Gr~koj i Turskoj

FÖEN - topli suvi ju`ni vetar koji duva na severnoj strani Alpa i na severuItalije

FREMANTLE DOCTOR - popodnevni lagani vetar koji duva saIndijskog okeana ka Pertu u zapadnoj Australiji tokom leta

GILAVAR - ju`ni vetar na Ab{eronskom poluostrvuGREGALE - severoisto~ni vetar koji duva u Gr~kojHABAGAT - severozapadni vetar sa FilipinaHARMATTAN - suvi severnjak iz centralne AfrikeHALNY - vetar sa severnih KarpataKHAMSIN - jugoisto~ni vetar koji duva od severa Afrike do

zapadnog SredozemljaKHAZRI - hladni severnjak sa Ab{ernonskog poluostrvaKO[AVA - jak i hladan jugozapadni vetar iz SrbijeLEVANTER ili SOLANO - isto~njak koj i duva kroz GibraltarLIBECCIO - jugozapadni vetar koji duva prema ItalijiMARIN - jugoisto~ni vetar koji duva od Sredozemlja ka FrancuskojMISTRAL - hladni severnjak koji duva od centralne Francuske i Alpa

do SredozemljaNOR’EASTER - severnjak koji duva u SADNOR’WESTER - vetar koji donosi ki{u na zapadnu obalu Novog Zelanda,

kao i topli hladni vetar na njegovoj isto~noj obaliSANTA ANA - vetar koji duva u ju`noj Kaliforniji

SIMOOM - jak, suv pustinjski vetar koji duva u Sahari, Palestini, Jordanu,Siriji i Arabijskoj pustinjiSIROCCO - ju`njak koji duva sa severa Afrike ka ju`noj Evropi (na

Jadranu poznatiji kao jugo)SOUTHERLY BUSTER - iznenadni vetar koji leti rashla|uje Sidnej u AustralijiTRAMONTANE - hladan severozapadni vetar s koji duva s Pirineja ili sa

Alpa ka Sredozemlju, sli~an MistraluVENDAVEL - zapadnjak koji duva kroz GibraltarZONDA - vetar koji duva na isto~noj padini Anda u Argentini

0 - 200 m - epipelagi~na ili eufoti~na zona

200 - 1.000 m - disfoti~na ili mezopelagi~nazona (zona sumraka)

1.000 - 4.000 m - batipelagi~na zona

4.000 - 6.000 m - zora ambisa

6.000 - 11.000 m - hadalna zona

DUBINSKE ZONE

Vetrovi koji duvaju na morima i u priobalju uslovljeni su izagrevanjem kopna i mora tokom dana i njihovim hla|enjem tokomno}i, kao i godi{njim dobima. Tako na Jadranu duvaju bura - hladniseveroisto~njak, jugo - topao i vlaàn jugoisto~ni vetar koji dolazi iz Afrike (u svetu je poznatiji kao {iroko), maestral - severozapadnjakkoji leti ublaàva vru}ine i tramontana - hladna i suva, koja uglavnomduva na ju`nom Jadranu.



24 Dubine 25Dubine

Salinitet i biljni svet

Okeani se osim preko padavina napajaju iz pritoka. Dok voda te~e

rekama, ona nosi izvesne koli~ine mineralnih soli koje skuplja sadna. Koli~ine soli koju reke daruju moru su minimalne, me|utim,kako voda stalno isparava iz mora a soli ostaju, voda je vremenomsve slanija i slanija. Salinitet vode odre|uje se na osnovu procentasoli. Slatka voda ima do 0,05%, a slana izme|u 0,05 i 5%. Prose~ansalinitet mora je oko 3,5%, dok neka, naro~ito manja mora izolovana ve}om kopnenom masom imaju znatno ve}i procenat. Mrtvo more

[kotski “loh koji je zapravo, u ve}ini slu~ajeva, morski rukavac koji duboko zalazi u kopno,primer je velikog saliniteta usled izolovanosti ove vodene povr{ine

Dubinske zone

Iako postoje ìva bi}a koja nastanjuju neverovatne dubineza koje bi se na prvi pogled reklo da su potpuno beìvotne, ve}ina morskih biljaka i ìvotinja ìvi u povr{inskoj,epipelagi~noj ili eufoti~noj zoni (od gr~kih re~i “̋na povr{ini

mora˝“ i “

˝“dobro osvetljenoj

˝“). Veli~ina ove zone varirai zavisi od vidljivosti. [to je voda prozra~nija i sun~eva

svetlost moè dublje da prodre, to je ona i ve}a. U proseku,epipelagi~na zona zauzima prvih 200 metara od povr{ine,mada u nekim mutnim morima moè da se suzi na samopedesetak metara.

Ispod ove zone nalazi se disfoti~na ili mezopelagi~na zona(od gr~kog “̋slabo osvetljena”̋ “), tj. zona sumraka, u kojoj imamalo svetlosti, ali nedovoljno da fitoplankton i zooplankton

uspeva, i ona moè po~eti u bistrim vodama na 600, ili umutnim ve} na 50 m dubine. Ovde je voda hladna a hrana vrlo oskudna. Pritisak je izuzetno veliki, a procenat kiseonikamanji nego na povr{ini. U takvoj sredini mogu da opstanusamo dobro prilago|ene ìvotinje. One imaju krupne o~i, male sui prozirne kako bi se lak{e kamuflirale, i ve}ina njih poseduje mo}bioluminiscencije - mogu da proizvedu svetlost, bilo pomo}u posebnehemijske reakcije, bilo pomo}u bakterija koje na njima ìve. Organizaslu`ni za ovu izuzetnu prirodnu pojavu nazivaju se fotopore, kojeproizvode avetinjsku zelenkastu svetlost. Pomo}u nje ìvotinje lak{eprivuku plen, zavaraju predatore ali i nalaze pripadnike suprotnogpola radi mre{}enja.

Nakon zone sumraka slede vrlo mra~ne batipelagi~na ili zona pono}i,gde uop{te nema svetlosti (kako kit ulje{ura roni i do 2.000 metara,on dobro zalazi i u ovu zonu), zona ambisa gde, osim {to je potpunomra~no je i ekstremno hladno, a pritisak je ogroman, i hadalna zonakoja se nalazi u najdubljim brazdama okeana.



26 Dubine 27Dubine

ima 15% soli, zbog ~ega u njemu nema ìvota. Ribe koje reka Jordandonese u ovo more odmah umiru, a voda je toliko gusta da ~ak inepliva~i mogu bez problema da plutaju na povr{ini.

Salinitet igra veliku ulogu u ekologiji mora, jer od procenta soli zavisikoje }e biljke u njemu uspevati, a na njih se dalje nadovezuje ~itavlanac ishrane. Biljke koje su uspele da se prilagode ìvotu u slanoj vodi zovu se halofite. Morske biljke se dele na dve vrste: one kojesu korenom prika~ene za dno, i one koje slobodno plutaju. Kako je biljkama neophodna sun~eva svetlost radi fotosinteze, biljke sakorenom mogu da uspevaju samo u plitkim priobalnim vodama. Naotvorenom moru dominiraju plutaju}e biljke koje u sebi nose ~itavmali ekosistem: one su idealno uto~i{te za larve i mlade ribe i ~estobrojnost jedne ìvotinjske vrste direktno zavisi od broja plutaju}ihalgi. Najobilnije morske biljke su fitoplanktoni. To su jedno}elijskesi}u{ne biljke koje okeanom nose struje. Samo jedna kanta morske vode sadrì oko milion ovih biljaka. Fitoplankton se hrani hranljivimmaterijama iz mora i sun~evom svetlo{}u. Kako su hranljive materije

~e{}e u hladnijim nego u tropskim morima, tako }e tamo biti i vi{efitoplanktona, a stoga i zelenkasta boja ovih mora, za razliku odintenzivno plave boje u tropima. Bez fitoplanktona ne bi bilo koralakoji ìvi s njim u simbiozi, a bez korala i koralnih grebena ne bi biloni morskog ìvota. Osim toga, najve}i procenat kiseonika u morimapoti~e upravo od fitoplanktona. Tako ~itav kompleksni morski ìvotpo~iva na maju{noj jedno}elijskoj biljci.

Osim fitoplanktona, u moru bujaju i plutaju}e alge koje se dele nacrvene ( Rhodophyta), zelene (Chlorophyta) i sme|e ( Phaeophyta),

kao i morske trave i mangrovi, drve}e ~iji je koren u plitkoj morskoj vodi, dok im je kro{nja iznad povr{ine.

Morski svet je izuzetno raznovrstan i jo{ uvek nedovoljno poznat~oveku. U slede}im poglavljima zaroni}emo i upoznati jedan njegovdeo. A kada shvatimo koliko bogatstvo more krije, shvati}emo i za{to je neophodno da ga sa~uvamo.

Kako identifikovati morske ̀ ivotinje?

Neke morske ìvotinje je veoma lako prepoznati - na primer delfina,kornja~u ili murinu. Me|utim, ima vrsta koje su veoma sli~ne, kao ipredstavnika roda unutar jedne familije koji se razlikuju tek po nekomsitnom detalju. Postoji preko 29.000 riba koje su identifikovane, i tajbroj se iz dana u dan pove}ava. Nau~na klasifikacija (taksonomija)koja se i danas koristi poti~e iz 1758. kada je {vedski prirodnjak

Bujno rastinje na veoma razu|enoj obali dalekog Istoka



28 Dubine 29Dubine

Carolus Linnaeus podelio ìva bi}a po vrstama i dao im latinskaimena koja ~esto u sebi nose opis ̀ ivotinje ili biljke, njen oblik, boju ilineku uo~ljivu karakteristiku (na primer tetraodontidae, ~etvorozupkeili ribe-baloni, zovu se tako jer imaju ~etiri zuba - tetra-~etiri, odontis-zub).

Ono na {ta je potrebno obratiti pa`nju prilikom identifikacije nekeìvotinje je slede}e:

• BOJA - neke ribe mogu na prvi pogled delovati sive, ali kadase malo bolje pogleda mogu se primetiti mnoge nijanse; po bojizako|e znamo gde ribica provodi najvi{e vremena - one prozirne ilibledunjave ̀ ive ili zakopane u pesku ili u mraku pe}ina. Veoma {arenesu obi~no tropske, sivkasto-srebrne vi{e vole hladnija mora. Tako|e,treba biti oprezan sa ribicama vrlo jarkih boja jer nas pomo}u njih nane{to upozoravaju –- otrov, bodlje, itd.;• [ARE – - treba imati u vidu da mladunci mogu imati potpuno

razli~ite {are od odraslih primeraka, na primer pegavi plektorhinkus je u ranoj mladosti prugast; neke vrste je mogu}e identifikovati samona osnovu {are, ili ~ak i jedne jedine tufne;• VELIÎNA - me|u labridama ima riba najrazli~itijih veli~ina.Sigurno ne}emo pome{ati malog kneza-~ista~a koji ima tek desetakcentimetara sa velikim napoleonom koji prelazi dva metra;• OBLIK - da li je riba oblog, ovalnog, romboidnog oblika,zmijolika, pljosnata, izduèna…, koliko je visoka, kakve su joj proporcijetela;• PERAJA - koliko peraja ima na le|ima, koliko na stomaku;kakva su bo~na peraja (obla, {picasta, velika, mala), da li su le|naperaja spojena i kakvog su oblika, da li su „lepezasta“ ({to ukazuje naprisustvo bodlji);• REP - moè biti ra~vast, kao na primer kod gofa (u obliku la-tini~nog slova V); neke ajkule imaju ra~vast rep, a neke imaju gornjikrak mnogo izraèniji od donjeg koji li~i na se~ivo noà (na primeratlantska gata); murine imaju zmijolik rep na ~ijem vrhu se zavr{avadugo le|no peraje; rep moè biti mali i zaobljen, kao kod nekih vrsta

leptira i an|ela; ribe-papagaji imaju rep sa izraènim gornjim i do-njim krakom, u obliku polumeseca. Kernje i labride (na primer velikinapoleon) imaju rep u obliku metlice...• USTA - mogu biti u donjem delu glave, kao kod ajkula,na sredini glave, kao kod kostoroga, povijena na dole, kao kodkamenjarke ili kernje, ili sa “br~i}ima” kao kod barbuna; bitno je iprisustvo ili odsustvo zuba (ribe-papagaji imaju sekuti}e u oblikukljuna, kostorozi imaju isturena ~etiri zuba, murine niz sitnih o{trihzuba, gu{ter ima zube ~ak i na jeziku…);• GDE @IVE - neke vrste ceo ìvot provedu u dubini do

petnaestak metara, pa recimo ako sretnemo ribicu koja nam li~i nanarandàstoglavog leptira (Orangehead butterflyfish, Chaetodon

larvatus) na dubini od trideset metara, zna}emo da smo se pre{li uidentifikaciji jer pomenuta riba nastanjuje vode izme|u 3 i 12 metaradubine. Tako|e, bitno je da li ìvotinja ìvi oko koralnih grebena,stena, ili u otvorenom moru. Ako u pe}ini nai|emo na malu trouglasturibicu gotovo sa sigurno{}u moèmo tvrditi da se radi o ~ista~u pe}ina(Cave sweeper, Pempheris vanicolensis).

Kamenjarke i {karpine su prepoznatljive po mno{tvu bodlji na le|nimi bo~nim perajima i velikoj sposobnosti mimikrije



30 Dubine 31Dubine

MORSKI SISARI

Classis: MAMALIASubclassis: THERIA

Infraclassis: EUTHERIACohort: MUTICAOrdo: CETACEA

Subordo: MYSTICETI (kitovi plo~ani)

FAMILIA:

BALAENIDAE – - GLATKI KITOVI - grenlandski glatki kit (Bowhead whale, Balaena mysticetus), pravi kit (Right whale, Balaena glacialis)

NEOBALAENIDAE – - PATULJASTI GLATKI KITOVI - pigmejskiglatki kit (Pygmy right whale, Caperea marginata)

ESCHRICHTIIDAE- SIVI KITOVI - sivi kit (Gray whale,

Eschrichtius

robustus)

BALAENOPTERIDAE – - BRAZDENI ILI BRAZDASTI KITOVI -brazdeni kitovi, rorkvali (Rorquals, Balaenoptera physalus, Balaenoptera

edeni), u koje spadaju i plavi kit (Blue whale, Balaenoptera musculus) igrbavi kit (Humpback whale, Megaptera novaeangliae)

Subordo: ODOCENTI (kitovi zubani)

FAMILIA:

PHYSETERIDAE – - ULJE[URA - (Sperm whale, Physeter macrocephalus)

KOGIIDAE - pigmejska ulje{ura (Pygmy sperm whale, Kogia brevi-

ceps)

MONODONTIDAE - BELI KITOVI - beluga (Beluga, Delphinapte- rusleucas) i narval (Narwhal, Monodon monoceros)

ZIPHIIDAE - KLJUNASTI KITOVI (Beaked whales) – postoje 22

vrste, na pr. Hyperoodon ampullatus, Berardius bairdii

DELPHINIDAE – - OKEANSKI DELFINI (Dolphins and small toot-hed whales), na pr. sivi delfin (Bottlenose dolphin, Tursiops truncatus),orka (Orca, Orcinus orca), risov delfin (Risso’'s dolphin, Grampus griseus)

PHOCOENIDAE –- PLISKAVICE (Porpoises, Australophocoena

dioptrica, phocoena phocoena)

PLATANISTIDAE - INDIJSKI RE^NI DELFINI - delfini iz reka Ind iGang (Ganges and Indus river dolphins, Platanista gangetica)

INIIDAE I LIPOTIDAE – - AMAZONSKI I KINESKI JEZERSKIDELFINI - delfin iz reke Amazon (Amazon river dolphin, Inia geoffrensis), delfin boto

PONTOPORIIDAE - LA PLATA RE^NI DELFINI - ugroèni delfini,Baiji i Franciscana ( Lipotes vexillifer i Pontoporia blainvillei )



32 Dubine 33Dubine

Morski sisari su ̀ ivotinje koje ̀ ive u moru a pritom imaju plu}a i udi{u vazduh, za razliku od riba koje imaju {krge a kiseonik preuzimaju iz vode; imaju srce koje je podeljeno na vi{e komora, zahvaljuju}i komse kiseonik iz krvi {alje u sve delove tela; toplokrvne su ìvotinje ira|aju ìve mladunce koje doje mlekom. U sisare koji ìve u vodispadaju cetaceae - kitovi i delfini, carnivora - foke, morski lavovi i

morèvi, i simpati~na vrsta sa nau~nim imenom sirenia – - morskekrave ili morske sirene. Me|u morskim sisarima je i najve}a ̀ ivotinjana planeti, plavi kit, koji dostiè oko 33 metra i 190 tona, dok je kitulje{ura najve}i meso`der. Cetaceae se odlikuju izuzetnim pliva~kim

sposobnostima, eholokacijom, posebno razvijenim saznajnimsposobnostima, i izrazito sloènim dru{tvenim pona{anjem.

Najraniji otkriveni fosil sivog kita datira od pre malo vi{e od 100.000godina. Smatra se da su prvi morski sisari potekli od kopitara, anauka je dokazala da su jeleni, ovce i ~ak i nilski konji bliski ro|acikitova. Analiziraju}i morske i kopnene sisare, moè se pretpostavitikako je tekla evolucija: verovatno su ìvotinje u po~etku imale krznokao vidre, udove koje su mogle da koriste za plivanje pri ~emu sukoristile i rep. U odre|enoj fazi rep se spljo{tio i ra{irio, postav{i

prvobitno repno peraje. Najverovatnije su se ovakve ̀ ivotinje vra}alena kopno da bi se razmnoàvale, ali su ve}inu vremena provodile u vodi. Potom, morale su da se prilagode ̀ ivotu u slanoj vodi (naro~itoo~i i bubrege), da razviju sloj sala koji bi ih {titio od hladno}e, i daprilagode nosne {upljine koje bi se zatvarale pri zaronu. Na severuKanade nedavno je prona|en fosil ribe-tetrapoda nazvanog Tiktaalik

rosae koji predstavlja vezu izme|u kopnenih i vodenih ìvotinja i kojinam moè pomo}i da bolje razumemo proces evolucije. Tiktaalik jeìveo u vodi, ali je imao peraja sa zglobovima, pa je udove mogaoda pomera u razli~itim pravcima i da pomo}u njih hoda po dnu,funkcionalni vrat, {to zna~i da je mogao da pomera glavu, rebra io~i na vrhu pljosnate glave, {to govori da je dosta vremena provodiogledaju}i na gore.

Najstariji kitovi su arheoceti ( Archaeocetes). Nau~nici su uspeli darekonstrui{u protocetusa ( Protocetus), predstavnika arheoceta, koji je, pretpostavlja se, ìveo u oblasti dana{njeg Egipta pre 50 milionagodina. On je imao duga~ku glavu i {iljatu vilicu sa o{trim trouglastimzubima, dva prednja peraja koja su se razvila od prednjih udova, repsa trouglastim zavr{etkom, dok su mu zadnji udovi zakr`ljali. Na vrhu lobanje protocetusa nalazila se rupa kroz koju je disao, a uve}

ana u{na kost potvr|uje da je mogao da ~uje pod vodom.

Godine 1980. otkriveni su fosili u Indiji i Pakistanu, pa i fosil star 52 mili-ona godina nazvan pakicetus ( Pakicetus). Pored njega, rekostruisani sui ambulocetus ( Ambulocetus), rodocetus ( Rodhocetus) i indocetus ( In- docetus), od kojih se smatra da je potekao razvijeni arheocetus Basilo- saurus. Ova ̀ ivotinja je ve} poprimila oblike dana{njih morskih sisara,

Ostaci protocetusaFoto: Cetacea



34 Dubine 35Dubine

sa le|nimper a jem,razvijenimrepnim idva malabo~na pe-raja ume-sto pred-

njih udova.Od njega

su kasnije nastale dve najbitnije grupe morskih sisara: kitovi zubani ikitovi plo~ani (ili kitovi usani).

U kitove zubane, koji imaju zube i hrane se ribom, spadaju delfini,narvali, beluge, orke, kit-ulje{ura, itd. Kitovi plo~ani, koji umestozuba imaju kitovu kost ili usi (sastavljenu od keratina, materije sli~nenoktima i kosi, sa svake strane po oko 400 ovih dugih „niti), hranese tako {to filtriraju vodu i iz nje na taj na~in izdvajaju planktone

i druge hranljive organizme. U njih spadaju grbavi, sivi i plavi kit.Interesantno je da kitovi plo~ani u fazi embriona imaju zube, kao ida su zubi prona|eni i na fosilima ovih kitova.

Grbavi kitovi ponekad love tako {to jato manjih riba okruè balon-~i}ima pa potom nasrnu na njega. Dok se ulje{ura hrani uglavnom li-gnjama, grbavi kit vi{e voli kril ili manje ribe. Pravi kit (kog su kitolovcitako nazvali zato {to se smatrao pravim” za lov, s obzirom da se sporo

kre}e i pluta napovr{ini nakon

{to strada odharpuna) volisitne ljuskare,ba{ kao i gren-landski glatkikit.

Kitovi mogu

biti izuzetno dugove~ne ìvotinje, napr. grenlandski kitmoè da prema{i i200 godina (najsta-riji poznati primerakuginuo je sa 211 go-dina starosti). Me|-

utim, i pored njihovedugove~nosti, kitovi su danas veoma

ugroèni. Njihov broj se drasti~no smanjio zbog lova (samo Eskimina Aljasci godi{nje ubiju oko 50 grenlandskih glatkih kitova za svoje potrebe), zaga|enja, naftnih mrlja, sudara sa velikim brodovima,

buke koju prave ljudi, nedostatka hrane usled prekomernog izlovlja-

vanja, a mnogi se upetljaju u ribarske mreè. Danas se procenjuje dana svetu ima tek 10.000 grbavih kitova, {to je samo 8% od njihovenekada{nje populacije.

Kitovi imaju veoma akvadinami~no telo sa dva prednja peraja (kojasu nekada{nji zakr`ljali prednji udovi), le|nim perajem (koje jezapravo masna naslaga i kod nekih vrsta se skroz izgubilo) i sna`nimrepnim perajem koje stoji vodoravno u odnosu na telo i glavno je

Ulje{ura

Plavi kit

Grbavi kit

Narval



36 Dubine 37Dubine

sredstvo pogona. Na gornjem delu glaveimaju nozdrve - kitovi zubani imajusamo jednu, dok kitovi plo~ani imaju

dve. Vrste kitova se mogu prepoznatiprema na~inu na koji izdahnu napovr{ini: na primer glatki kitovi duvaju vazduh i isparenja u obliku slova V do5 metara visine, po{to su im nozdrvera{irene i razdvojene. Ulje{ura duva jedan mlaz pod uglom od 45 stepenina levu stranu preko 2 metra u visinu.Plavi kit proizvodi jedan snaàn mlaz visok preko 9 metara.

Koà kitova je glatka, ispod nje je slojsala zahvaljuju}i kom ~uvaju toplotu,a kosti su im lak{e i elasti~nije negokod kopnenih sisara. Kit samo u uhu ina nju{ci ima izuzetno gustu kost kojaigra ulogu u proizvodnji zvuka. Kitoviplo~ani rone do dvadesetak minuta,

dok kitovi zubani mogu da zadrè dah mnogo duè: ulje{ura zaranjana oko 2.000 metara (po nekim podacima ~ak 3.300 metara) i nemora da izranja skoro dva sata. Smatra se da su u stanju da tolikodugo ne di{u zahvaljuju}i ve}em procentu krvi u telu (kod kitova krvsa~injava 10-15 % telesne teìne, dok je kod ljudi to tek 7%) koja na-paja mi{i}e kiseonikom, a imaju i prednost da poseduju mnogo vi{ecrvenih krvnih zrnaca. Tako|e, prilikom izdaha izbacuju ~ak 95% va-zduha iz plu}a, dok kopneni sisari izbace samo 45%. Me|utim, sve to

ne bi bilo dovoljno da kitovi nemaju jo{ jednu sposobnost: da maksi-malno uspore rad srca prilikom zarona. Ovu pojavu zvanu “ronila~kabrahikardija” objasnio je francuski fiziolog Pol Ber (Paul Bert) 1870.godine. Prime}eno je da je kod delfina broj otkucaja srca prilikomzarona 33-45 u minuti, dok je na povr{ini 80-90. [to vi{e vremenaprovede pod vodom, to }e mu broj otkucaja srca prilikom izranjanja

biti ve}i. Za razliku oddelfina, srce plavog kitakuca samo ~etiri do petputa u minuti.

Ima jo{ razlika izme|udve vrste kitova, na pr.u anatomiji i pona{anju:kitovi plo~ani imajumnogo ve}i i simetri~anskelet glave sa ve}omusnom dupljom, nemajuzube, imaju dve nozdrve,nemaju rebra na grudnoj

strani, i, {to je vidljivona prvi pogled, mnogosu krupniji. Tako|e,oni se ~e{}e sre}u saminego u grupama. Kitovizubani, osim zuba imajuasimetri~nu lobanju, jednu nozdrvu, imaju

Dole: Grbavi kit u spektakularnom skokuFoto: Coolantarctica

Gore: beluge su inteligentni morski sisari koji lako u~e. Za razliku od ve}ine kitova, beluge uop{tenemaju le|no peraje a imaju vrat: mogu da okre}u glavu levo-desno

Foto: Goran Bo{kovi}



38 Dubine 39Dubine

rebra na grudnoj strani, dosta su brì pliva~i i mnogo su dru{tveniji.Zubani prilikom parenja nemaju trajne veze, a naj~e{}e se ènke u jednoj sezoni pare s vi{e mu`jaka. Kod plo~ana, naprotiv, veze sumonogamne tokom jedne sezone, ali ne i trajno.

Krda kitova mogu brojati i preko 1.000 primeraka a unutar jednogkrda vladaju pravila hijerarhije. Dodir igra veliku ulogu u njihovojkomunikaciji (dodiruju se perajima ili nju{kom), ali i glas –- nau~na

istraìvanja dokazala su da svako krdo ima svoju “pesmu” koja jekarakteristi~na samo za njega i ~iji se delovi iz sezone u sezonumenjaju. Najpoznatiji “peva~i me|u kitovima su grbavi kitovi. Pesmamu`jaka ovog kita moè da traje i po pola sata, a istu melodiju ponavljanekoliko dana. On je tako|e jedan od najpopularnijih “skaka~a” inajve}a turisti~ka atrakcija: danas postoje agencije koje organizujuposebne ture posmatranja kitova (“ whale watching), a naj~e{}e su toupravo grbavi kitovi jer je njihov skok iz vode najimpresivniji.

Kitovi su ve{ti lovci koji se

udruùju i planiraju lov.Poznate su taktike orki kojesu u stanju da love i mnogo ve}e kitove od sebe tako{to ih satima prate i planskiopkoljavaju. Uglavnomlove danju, naro~ito kadasu u pitanju jata riba, madakitovi zubani ~esto no}ulove sitne meku{ce i ribe namorskom dnu. S obzirom dakonstantno moraju da di{u,kitovi su razvili posebanmetod odmaranja: spavajusamo jednom stranommozga dok je druga stranabudna kako bi kontrolisalapokrete i disanje. Nobelovac

Fransis Krik (Francis Crick) objasnio je da je upravo ovo razlog zbogkog kitovi imaju veliki mozak. On im je neophodan jer nemaju REMfazu sna, pa u posebnom prostoru” u mozgu skladi{te informacije kojekoriste kad su u parazitskom modu”, tj. tokom odmaranja kada je ipakneophodno da vr{e osnovne funkcije.

@enka kita mladun~e nosi izme|u 9 i 16 meseci – pritom i plavi kitovii delfini, bez obzira na razliku u veli~ini, nose mladun~ad 11 meseci.

Obi~no ra|aju jedno, mnogo re|e dva mladunca, koje na svet izlazirepom. Majka igra veliku ulogu u prvim trenucima njegovog ìvota jer ga mora brzo odgurati do povr{ine kako bi udahnulo vazduh.Pritom ènke kitova pokazuju izuzetnu solidarnost, pa ih se okuplja vi{e kako bi pomogle porodilji. Po{to kitovi nemaju usne, majka moramladun~etu bukvalno da u{trcava mleko u usta. Mleko u sebi ima 50%masti, {to mladuncu omogu}ava veoma brz rast i razvoj. Dojenje ~estotraje duè od godinu dana, mada je veza izme|u majke i mladunca veoma jaka pa zajedno provode vi{e godina. Kod njufaundlendskih

kitova globicephalia sp.

prime}eno je da ènkeprolaze kroz menopauzu.Ova neobi~na pojavame|u ìvotinjama, kodkojih su reproduktivnonesposobni primercipo pravilu nepotrebni,ukazuje na ulogu “baka” ugajenju mladunaca, kao ina visok nivo dru{tvenog

razvoja kitova.Pored istan~anih ~ula vida, dodira, mirisa,ukusa i sluha, kitovizubani imaju posebnusposobnost koja jekopnenim ìvotinjama

Unutra{nja gra|a delfina



40 Dubine 41Dubine

(izuzev slepih mi{eva i nekih vrsta ptica) potpuno nepoznata -–eholokacija ili ultrazvuk. Prvi kitovi su verovatno bili u velikojopasnosti jer je bilo potrebno dosta vremena da im se razviju ~ula.Vremenom su uspeli da se nau~e da ̋vide u{ima̋ ” {to im je omogu}iloda love i osete neprijatelja i u potpunom mraku. Eholokacija sesastoji od sposobnosti ispu{tanja kliktavih zvukova i analiziranjaodjeka. Kitovi zapravo „ vide odre|eni objekat na osnovu zvuka kojise od njega odbija. Po{to zvu~ni talasi mogu da pruè mnogo vi{e

informacija od svetlosti, kit je u stanju da vidi trodimenzionalnusliku. Ljudskom rodu je mo} ove tehnike postala poznata tek po{to je otkriven „ultrazvuk koji se koristi, izme|u ostalog i naj~e{}e, umedicinske svrhe.

VI[E O EHOLOKACIJI

Kako voda provodi zvuk pet puta brè od vazduha, tako je talasna duì-na zvuka bilo koje frekvencije pet puta ve}a u vodi nego u vazduhu. Po{toobjekti u spolja{njoj sredini reflektuju samo one zvuke ~ija je talasna duì-na jednaka ili kra}a u odnosu na njihov pre~nik, odocenti, tj. kitovi zubani,

moraju da koriste izuzetno visoke frekvencije da bi mogli da otkriju i manjeobjekte. Njihova eholokacija zasniva se na proizvodnji i emitovanju zvukafrekvencije od 20 do 220 kHz.Ipak, nije sve tako savr{eno - odocenti imaju problem preno{enja zvuka iz vodene sredine do srednjeg uha zato {to se ve}i deo energije zvuka reflektu- je sa timpanilne membrane nazad u vodu. I ne samo to, ve}i deo energijezvu~nih talasa apsorbuje se u telu sa mogu}no{}u da, ukoliko se prenesu uunutra{nje uho, dovedu do „{umova“ prilikom fonorecepcije. Kitovi zubanire{avaju ovaj problem tako {to im je membranski lavirint akusti~ki izolo- van od ostalog dela tela. Naime, petrozna kost kod ovih sisara gra|ena jeod veoma gustog ko{tanog tkiva koje ne prenosi zvuk u ve}oj meri. Poredtoga, petrozna kost je odvojena od ostalog dela lobanje mekim tkivom kojeapsorbuje zvuke. Zvuk se kod ovih sisara do membranskog lavirinta prenosi,umesto preko srednjeg uha, preko masnih naslaga koje se nalaze u donjoj

vilici. Oba membranska lavirinta funkcioni{u kao zasebni hidrofoni omogu-}avaju}i lokalizaciju poloàja objekta od kog se eho odbio na osnovu razlikeu vremenu percepcije eha kod oba fonoreceptora.Kitovi zubani zvuk proizvode zahvaljuju}i sloènim nosnim putevima i di- vertikulumima koji se pruàju od `drela ka nozdrvi na le|nom delu glave.Vazduh se kroz ove kanale kre}e napred-nazad ~ime stvara zvuk koji se pre-ko akusti~nog so~iva“ (prostor prednjeg dela glavenog regiona ispunjen ulja-nim materijama) emituje u spolja{nju sredinu u razli~itim pravcima. Kodkitova plo~ana zvuk se stvara u larinksu koji se nalazi sasvim napred i imanabore, ali ne i glasne ìce.

Ali to nije sve: kitovi imaju jo{ jedno bitno ~ulo - magnetno. S obziromda kitovi ~esto prelaze na desetine hiljada kilometara, migriraju}i

sa severa na jug i obrnuto, ovo ~ulo im je neophodno kako se nebi izgubili. Nau~na istraìvanja su pokazala da kitovi u spoljnommo`danom tkivu poseduju magnetne kristale (magnetite) koji imajufunkciju kompasa –- orijenti{u se u skladu sa prirodnom magnetnomsilom planete Zemlje. Me|utim, ponekada se magnetno poljeporemeti usled delovanja izvesnih geolo{kih formacija, na primeronih koje sadrè visok nivo gvo`|a. Tako|e, magnetne formacijese ne zavr{avaju na obali ve} se nastavljaju dalje u kopnu. To moèimati katastrofalne rezultate –- na stotine nasukanih kitova na obali.Pored ovog obja{njenja za misteriozna nasukavanja, ljudi su dugo

poku{avali da objasne ovu neobi~nu pojavu samoubistvom, èljomkitova da u pli}aku o pesak o~iste koù od parazita, primitivniminstinktom da bezbednost na|u na kopnu, parazitima u unutra{njemuhu koji onemogu}avaju normalnu percepciju eha, poku{ajem dakoriste prastare migracione puteve koji su sada geolo{ki izmenjeni,bukom koju proizvode savremeni brodovi, zaga|enjem, ometanjemradara, radio i TV prenosima, mese~evim menama, itd.

Nasukani kitovi na australijskoj obali Foto: Orrca





44 Dubine 45Dubine

Sivi delfini se pare tokom prole}a ili leta (mada je op{te poznato dasu delfini jedine ìvotinje koje upra`njavaju seks i kada nije vremeparenja). Mu`jaci se èstoko bore oko ènki i me|u njima postojihijerarhija –- prednost uvek ima najkrupniji mu`jak. Kada odabereènku, mu`jak s njom provodi neko vreme, pliva ispred nje, dodiruje je i gurka nju{kom. Sam ~in parenja traje desetak sekundi, ali se moèponoviti nekoliko puta. Nakon 11 meseci ènka ra|a samo jednomladun~e (veli~ine od 98 do 126 cm, teìne od 9 do 11 kg) pri ~emu

joj pomaù „̋babice “̋ koje je {tite od napadaajkula i guraju novoro|en~e ka povr{ini kakobi udahnulo svoj prvi vazduh. Period dojenjatraje 16 meseci (mada mladunac po~inje da jede ~vrstu hranu ve} sa 6 meseci), pa jeènka u stanju da ra|a tek jedno mladun~esvake dve do tri godine. Mladunac postajesamostalan nakon godinu ipo dana, a polno

zreo sa 5-12 godina (ènke) ili 9-13 godina(mu`jaci). Ipak, uz majku ostaje 4-5 godina.@enke delfina imaju veoma jak maj~inskiinstinkt, pa je ~ak prime}eno da nekedrè mrtvoro|ene ili uginule mladunce napovr{ini vode.

Posmatranja delfina ukazuju da se znanjei ve{tina prenose sa starijih generacija namla|e: kod australijske obale delfini navla~e

sun|ere na nju{ke kada riju po pesku traè}imeku{ce i sitne ribe, kako se ne bi naboli naopasne kamenjarke ili druge bodljikave iliotrovne ìvotinje. Ovom praksom sluè seisklju~ivo ̀ enke, po{to mladi mu`jaci mnogoranije napu{taju maj~insko okrilje. Kakoènke duè ostaju uz majke, imaju prilikuda od njih preuzmu izvesna dragocenaiskustva.

Delfini su izuzetno spretni lovci. Kada nai|u na jato manjih ribaokruè ga, i pritom me|usobno komuniciraju daju}i instrukcije jednidrugima i obave{tenja na koju stranu riba poku{ava da pobegne. Jatogrupi{u u gustu loptu teraju}i ga ka povr{ini, a potom repom udarajuu ribe s namerom da ih o{amute i s lako}om ih „pokupe. U ju`nojKarolini prime}en je poseban na~in lova: udruèni delfini teraju ribuka u{}u reke, nasu~u je na blatnjavu obalu, {to i sami privremeno uradedok je ne pojedu. Tako|e, prime}ena je i taktika u pli}im vodama sa



46 Dubine 47Dubine

muljevitim dnom: jedan delfin se odvaja od grupe ikruì oko jata riba udaraju}i pritom repom po dnui podiù}i mulj. Riba ostaje u muljevitom krugu,dok se drugi delfini pore|aju oko njega i bukvalno~ekaju da im ribe usko~e u usta. Delfini love i danjui no}u, zavisno od situacije, a u stanju su da locirajuplen pomo}u eholokacije.

Ljudi i delfini su od pamtiveka imali poseban odnoskoji je ponekad po potonje bio poguban. Ribari~esto ubijaju delfine jer su im konkurencija u lovu,mada ima i primera udruìvanja ljudi i delfina uribolovu, na obostranu korist i zadovoljstvo. Nabrazilskoj obali ribari i delfini ve} stotinama godinasara|uju: ribari stoje u plitkoj vodi s mreàma urukama i ~ekaju na znak delfina koji grupi{u ribe i

teraju ih ka obali. Kada ribari bace mreè, delfini se ~aste zalutalimprimercima.

ôvek delfine lovi radi mesa, ulja, sirovina za proizvodnju ve{ta~kih|ubriva, i da bi ih eksploatisao u velikim akvarijumima i bazenimau kojima se u~e da izvode razne trikove pred publikom. Me|utim,sresti slobodnog divljeg delfina u moru je potpuno poseban doìvljaj,naro~ito kada nam ̀ ivotinja dobrovoljno pri|e, komunicira sa nama i jasno nam daje do znanja da uìva u na{em dru{tvu. U takvom trenu-tku je nemogu}e zamisliti je kao hranu, industrijsku sirovinu ili igra~-ku koja se ~uva u zarobljeni{tvu da bi zadovoljila ljudsku ta{tinu.



48 Dubine 49Dubine

NAZIV NA SRPSKOM: risov delfin, grampusNAZIV NA ENGLESKOM: Risso’'s dolphin, GrampusNAZIV NA LATINSKOM: Grampus griseus

GDE @IVI: voli tropske i suptropske vode, tokom leta pose}ujei hladnije predele. Uglavnom ìvi na otvorenom moru, retko sepribliàva obaliÎME SE HRANI: lignje i riba

OPASNOST PO LJUDE:” bezopasan, mada retko dolazi u kon-takt s ljudima pa njegovo pona{anje nije tako dobro istraèno kaopona{anje sivog delfinaOPIS: krupno telo sa zaobljenom glavom i izraènim ~eonimdelom, poput beluga. Sivkaste boje sa mno{tvom ogrebotina i o`-iljaka zbog kojih je nekima koà na prvi pogled bela. Od vrata dostomaka imaju beli pale`. Imaju samo 7 pari zuba s prednje stranedonje vilice, dok im je gornja vilica potpuno bezuba

Risov delfin je jedan od krupnijih pripadnika porodice Delphinidae.

Prepoznatljiv je po zaobljenoj glavi zahvaljuju}i kojoj veoma li~ina kita belugu. Telo mu je prekriveno oìljcima koji najverovatnijenastaju usled ujeda drugih delfina, lignji ili parazita. Kada serodi, risov delfin je svetlo sive boje koja potom polako tamni ipostaje braonkasto-siva. Ovi delfini obi~no dostiù 3 m duìne,mada su vi|eni i primerci od oko 3,8 m. Teè od 300 do 500 kg.

Hrane se uglavnom lignjama, ne{to re|e ribom. Polnu zrelostnajverovatnije dostiù sa oko 13 godina ìvota a o na~inunjihovog razmnoàvanja zna se veoma malo. Obi~no ìve u

grupama od 3-30 jedinki, prime}ena su i ogromna jata od ponekoliko hiljada. @ivotni vek im je najmanje dvadeset godina.

Ova vrsta delfina otkrivena je tek 1812. godine i nekad se smatraloda su veoma retki. Danas se procenjuje da ih ima od 13.000 do30.000 samo u delu oko severne i centralne Kalifornije. Do skorosu se mogli na}i na pijacama na Tajvanu. Sre}om, nisu ugroèni.

Na prethodnoj strani i gore: risov delfin vi|en sa broda u Crvenom moru. Iako ovaj delfinizbegava brodove i priobalje, ponekad ga je mogu}e videti tokom plovidbe.



50 Dubine 51Dubine

MORSKI REPTILI

Classis: REPTILIA

Subclassis: ANAPSIDA

Ordo: TESTUDINES

Familiae:

Pelomedusidae

Chelidae

Trionychidae

Cheloniidae

Dermochelyidae

Reptili su ektotermi~ne (hladnokrvne) ìvotinje od kojih su neke vrste prilago|ene ìvotu u vodi. Pored kornja~a, u moru moèmo na}ii morske zmije, morske krokodile (koji su najve}i od svih krokodila–i dostiù duìnu do 7 metara) i morske iguane sa Galapagosa. Ova vrsta iguane je jedini gu{ter koji moè da ìvi u vodi, roni i ostanepod vodom do sat vremena a hrani se algama koje rastu na stenamablizu obale. @ivi samo na Galapagosu.

Zmaj sa Komoda (Komodo dragon, Varanus komodensis) je najve}i gu{ter na svetu i ìvi samo naovom indoneànskom arhipelagu. Mu`jaci su duga~ki oko 3,1 m a ènke oko 2,5. Vrlo su dobripliva~i, iako ne ìve u moru. Hrane se krupnim ìvotinjama, jelenima i divljim svinjama i to tako{to ih ugrizu i inficiraju veoma opasnim bakterijama. @ivotinja umire nakon par dana, a gu{teruspeva da je prona|e zahvaljuju}i odli~nom njuhu. U stanju je da svari ~ak i rogove jelena.

Kada plivaju, pribiju ekstremitete uz telo i kre}u se vijugavim pokretima poput zmije. Smatra seda su nekada davno, kada je nivo mora bio znatno niì a struje dosta slabije, zmajevi plivali odostrva do ostrva u potrazi za hranom. Danas nemaju mnogo potrebe da plivaju, ostrvo na komìve je veoma bogato divlja~i.



52 Dubine 53Dubine

Morske kor-nja~e su reptili~iji su se preciprilagodili ì- votu u morupre 150 milionagodina. Kao je-

dne od najsta-rijih ìvotinjana ovoj plane-ti, kornja~e su videle uspon ipropast dino-saurusa. Ovosu hladnokrvneìvotinje koji-ma je potreban

vazduh da bipreìvele. Teloim je prekrive-no koòm sakrlju{tima i za{-ti}eno oklopomkoji im pokrivacelo telo izuzevglave, ekstremi-teta i repa. Veo-ma su izdr`ljivei mogu da prela-

ze velike razdaljine plivaju}i pritom brzinom od preko 55 km/h.

U toku dana kada su aktivne, kornja~e moraju da izranjaju na 5 mi-nuta da bi disale. No}u iskusne kornja~e mogu da odspavaju i po 2sata bez izranjanja, mada je to ve{tina koja se sti~e. Zato mlade kor-nja~e ~esto plutaju na povr{ini dok se odmaraju.

Da su se kornja~e sjajno prilagodile ìvotu u moru svedo~e i posebne`lezde koje imaju iza o~iju, koje sluè za izbacivanje soli iz organi-zma. Kornja~a bukvalno ispla~e suvi{nu so, i to nema nikakve veze sanjenim emocijama.

Reproduktivni ciklus kornja~a veoma zavisi od prirodnih pojava,na primer mese~evih mena. Tako se na obali Kostarike na Tihom

okeanu barem jednom mese~no odigrava pravi spektakl kog jelokalno stanovni{tvo nazvalo „ la arribada“. Kada je mesec u prvoj iliposlednjoj ~etvrti posle pono}i na pe{~anu plaù iz mora iza|e nastotine hiljada maslinastih ridlijevih kornja~a Lepodochelys olivacea.U toku samo sat vremena moè ih se pojaviti i vi{e od 5.000, kako bipoloìle preko 40 miliona jaja{aca iz kojih se nakon 6 nedelja izlegumladunci. Kornja~e biraju upravo prvu ili poslednju ~etvrt, kada jeoseka najizraènija i more mirnije nego obi~no, jer bi u suprotnomnarednog jutra plima otkopala jaja{ca i odnela ih u more a le{inari sedokopali ostataka.

Utura{nji organi kornja~e

P t j l d } t kih k j ~



54 Dubine 55Dubine

Postoje slede}e vrste morskih kornja~a:

•Prava kornja~a (Hawksbill turtle, Eretmochelys imbricata) – dostiè veli~inu do 90 cm. Ima usta u obliku kljuna sokola, otud i njenengleski naziv. Zbog lepog oklopa bila je ~esta meta lova pa je njenopstanak ugroèn.

•Maslinasta ridlijeva kornja~a (Olive Ridley turtle, Lepidochelys olivacea) veli~ine do 75 cm, ime je dobila po zelenkastoj boji oklopa.

Njena jaja su u Japanu i Ju`noj Americi na visokoj ceni, a ~esto stradazbog ribarskih mreà i zamki za rakove.

•Glavata kornja~a, glavata èlva (Loggerhe-ad sea turtle, Caretta caretta) duìne do 1 m,braonkasto-narandàste boje. Pored pravekornja~e, ovo je kornja~a koja se naj~e{}esre}e prilikom ronjenja.

Sedmopruga usminja~a, koàsta kornja~a(Leatherback sea turtle, Dermochelys coria-

cea) – najve}a je morska kornja~a, moè biti velika do 2,5 m. Crne je boje, oklop joj jeprekriven koòm nalik na gumu. Hrani senotornom, veoma otrovnom meduzom „por-tugalski ratnik (videti odeljak o meduzama).Ovo je naj{ire rasprostranjena vrsta gmiza- vaca uop{te. @ivi u tropskim i suptropskimmorima, na teritoriji sve do Polarnog krugai ju`no do Novog Zelanda. Moè da zaronido dubine od 1.000 metara i da odrì telesnu

temperaturu od 25 °̊C ~ak i u vodi koja imatek 5°̊ °C.

Zelena morska kornja~a, golema ̀ elva (Gre-en sea turtle, Chelonia mydas) – raste do 110cm, i ima specifi~ne {are na oklopu. Broj ovihkornja~a drasti~no opada.

NAZIV NA SRPSKOM: prava kornja~aNAZIV NA ENGLESKOM: Hawksbill turtleNAZIV NA LATINSKOM: Eretmochelys imbricata

GDE @IVI: tropska, suptropska i hladnija mora, ~este su i u Sre-dozemnom moru i JadranuÎME SE HRANI: meku{ci, korali, sun|eriOPASNOST PO LJUDE:” potpuno bezopasna i dobro}udna, ~esto

pla{ljivaOPIS: duìna oklopa do 90 cm, boja oker do maslinasto zelena,glava pljosnata sa isturenim ~elom i ustima u obliku kljuna

prole}a i leta i to isklju~ivo no}u tokom plime Postoji verovanje



56 Dubine 57Dubine

Prava kornja~a je dugove~na ìvotinja, ìvi pedesetak godina. Ima veliki oklop koji joj prekriva skoro celo telo koje i najve}i predatorite{ko da mogu da probiju. Oklop je na le|ima zelenkasto-sme|e, ana stomaku svetlije oker boje. Peraja, rep i glava su joj prekrivenidebelom koòm.

Hrani se meku{cima ~ije lju{ture lako razbija zahvaljuju}i vrlo jakom i o{trom “kljunu”, a voli i razli~ite vrste korala. Interesantno je da postoje korali kojima voli da se hrani a koji joj u stomakunakon fermentacije izazivaju pijanstvo. Polnu zrelost dostiè sa oko12 godina starosti. Dok mu`jaci nikada ne izlaze na kopno, osim utrenutku kad se izlegu do ulaska u more, ènke izlaze na pe{~anuobalu samo kad treba da polaù jaja, svake dve ili tri godine tokom

prole}a i leta, i to isklju~ivo no}u tokom plime. Postoji verovanjeda ènke uvek polaù jaja na plaì na kojoj su se i same izlegle.Prvo zariju glavu u pesak da bi proverile temperaturu, potomiskopaju rupu prednjim perajima, poloè 50-100 jaja veli~ine ping-pong loptice, zatrpaju rupu zadnjim perajima, utabaju je i raspr{emalo peska kako bi uklonile tragove. Mladunci se izlegu nakondva meseca i odmah kre}u ka moru vo|eni mese~inom. Statisti~ki,od sto beba-kornja~a preìvi samo jedna. U prvim danima ìvota,

dok su lak plen, kriju se me|u plutaju}im algama na povr{ini.Pol budu}ih kornja~a zavisi od temperature peska u kojoj su jajapoloèna. Ako je temperatura izme|u 24 i 29 stepeni celzijusa,izle}i}e se mu`jaci, a ako je izme|u 30 i 34 stepena, bebe }e biti

Prava kornja~a (gore) i glavata kornja~a (desno). Za razliku od prave, glavata ima kra}i vrat, zatupastiji kljun i manje izraène {are na oklopu

ènke



58 Dubine 59Dubine

ènke.Odrasle kornja~e ̀ ive u dubini od par desetina metara.Tokom dana kada su aktivne i tro{e vi{e kiseonikaizranjaju ~e{}e da bi disale, na svakih pet minuta; jedna kornja~a tokom dvanaest sati moè da zaroni iizroni i do 500 puta. Dok spavaju mogu da ostanu pod vodom i par sati.

Sve kornja~e su ugroène, njihov broj je drasti~noopao. Njihovo meso je na visokoj ceni, kao i jajakoja se u nekim zemljama smatraju afrodizijakom.

Tako|e, zbog urbanizacije mnogih priobalnih podru~ja i no}nogosvetljenja, mladunci nisu u stanju da se orijenti{u prema mesecu

i ~esto ne uspevaju da na|u put do mora. Ali mnogi ne uspevajuni da se izlegu: jaja ili pokupe lovokradice, ili ih uni{te ma{ineza pre~i{}avanje i ravnanje peska na plaàma koje koriste velikihoteli.

Kornja~e su obi~no pla{ljive i ne vole ljudsko prisustvo,osim u retkim trenucima na zadovoljstvo ronilaca

Kako su mesta na kojima



60 Dubine 61Dubine

Kako su mesta na kojimakornja~e polaù jaja da-nas uglavnom ugroèna,{irom sveta postoje proje-kti za za{titu mladunaca.U ovom bazenu ~uvaju semladunci zelenih kornja~adok dovoljno ne oja~aju.Kada se puste u more, nji-hove {anse da preìve sumnogo ve}e.



U ovom poglavlju usredsredi}emo se na ko{ljoribe ( Osteichthyes), za NAZIV NA SRPSKOM: murina; zmija jegulja



64 Dubine 65Dubine

p g j j ( y ),razliku od ajkula i raà koje spadaju u ru{ljoribe, tj. ribe sa hrskavi~-astim skeletom (Chondrichthyes).

Ko{ljoribe su najistaknutija grupa vodenih ìvotinja, ima ih preko29.000 vrsta. Njihovi prvi fosilni ostaci poti~u iz gornjeg silura (periodpre oko 400 miliona godina, u ranom paleozoiku). Osnovna osobinaovih riba je da imaju oko{tao endoskelet i ko{tani operkulum (“poklo-pac” na {krgama) koji ograni~ava prostor u kome se nalaze {krge, me-hur za balansiranje i tanku krlju{t koja pokriva koù. Imaju suènuosnovu parnih peraja u koju ne zalazi muskulatura. Ko{ljoribe imajuneverovatne karakteristike: od izrazitih lokomotornih, do sposobno-sti menjanja boje i pola, istan~anih receptornih organa i neobi~nihoblika pona{anja. Tako|e, one imaju i otrovne ̀ lezde koje lu~e sekretkoji moè biti manje ili vi{e otrovan, i naj~e{}e se nalaze u zrakastimperajima na le|ima ili bodljama na operkulumu. Stoga je veoma va`-no po{tovati pravilo da se ribe ne smeju dirati, zastra{ivati, a najbolje je prilikom ronjenja dobro se izbalansirati i ne dodirivati ni{ta, ~ak nigole stene, jer se najotrovnije ribe najbolje mimikriraju.

Unutra{nji organi ribe

NAZIV NA SRPSKOM: murina; zmija-jeguljaNAZIV NA ENGLESKOM: Moray eel; snake eelNAZIV NA LATINSKOM: Muraenidae; Ophichthidae

GDE @IVI: relativno plitke vode (pedesetak metara), naj~e{}esuptropska i tropska mora, ima ih i u Jadranu; oko koralnih grebenai stena; voli da se zavla~i me|u stene i u rupe iz kojih joj viri samoglava

ÎME SE HRANI: ribe, meku{ciOPASNOST PO LJUDE:” ne treba je provocirati jer njen ujed moèbiti vrlo ozbiljan i bolan (~este su infekcije rana), ali ne napada bezrazloga. Ne treba gurati ruke u procepe u kojima bi mogle da ìvemurineOPIS: duìne i do tri metra, telo tipi~no za jegulje, duga~ko izmijoliko, sa kontinuiranim le|nim i stoma~nim perajem koje ideod glave do kraja repa. Prepoznatljiva je po stalno otvorenim ustimai dve okrugle {krge 5-10 cm udaljene od kraja usta. Veoma o{triigli~asti zubi, neke manje vrste (npr. siva murina) imaju plo~aste

zube

se provuku kroz neverovatno uzane procepe. ê-



66 Dubine 67Dubine

p p psto im se moè videti samo glava oko koje lepr{a jato ribica-~ista~a. Murina ìvi u simbiozi sa ma-lim ~ista~em ( Labroides dimidiatus) koji bi ina~emogao da joj bude ukusan zalogaj. Me|utim, ~i-sta~ igra veoma bitnu ulogu u higijeni murininihzuba i tela: uklanja ostatke hrane koji su se zavu-kli me|u zube i skida parazite koji se zaka~e za

njenu koù. Sluz koja prekriva koù murine mu je tako|e dragocen obrok jer ima veliku hranljivu vrednost. Drugi murinin saradnik je ra~i}-~ista~( Hippolytidae sp.) koji obavlja sli~ne du`nosti. Zauzvrat, osim hrane koju murina pruà ovim si}u-{nim bi}ima, daje im i potpunu za{titu od drugihpredatora.

Osim {to toleri{u dru{tvo ~ista~a, murine su sam-ci i, izuzev u vreme parenja, isklju~ivo ìve same

u svojim jazbinama. Ipak, popularne su me|uostalim manjim predatorima jer isteruju sitneribe i meku{ce iz zaklona kojima se potom njenipratioci goste. Obi~no se u pratnji murine nalaze

Muraenidae kojih ima oko 200 vrsta, veoma su raspro-stranjene ribe. Ima ih i u Jadranskom moru (naj~e{}a je Muraena helena). Najve}i primerci su Thyrsoidea macrura i Gymnothorax javanicus koje mogu dosti}itri metra. Telo im je bez krlju{ti, prekriveno posebnom sluzi. Zele-na murina, koja se ~esto sre}e u Karipskom moru, te je boje upravo

zbog sluzi. Murine imaju dva otvora koja vr{e funkciju {krga, ali bezpoklopca, i kako bi disale moraju da drè otvorena usta da bi vodabolje cirkulisala kroz otvore. To im daje zastra{uju}, iskeèn izgled,mada ljude nikada ne napadaju osim ako su ugroène. Uglavnom supla{ljive i kada ugledaju ronioce beè u skrovi{te.

Murine dan provode skrivene me|u stenama ili koralima. Mogu da

Gore: zelena murina(Green moray, Gymnot- horax funebris)

Desno: velikamurina (Giant

moray, Gymnothorax javanicus), danjuse retko vi|a van

skloni{ta.

Na prethodnojstrani: favagineus(Honeycomb moray,Gymnothorax favagineus)

kernje, ribe-lavovi i barbuni koji su ponekad u stanju i da je gurkaju



68 Dubine 69Dubine

opominju}i da se pokrene i obezbedi im ulov.

Ovi opasni predatori odli~ni su lovci. Love isklju~ivo no}u, kada na-pu{taju skloni{ta i zmijolikim stilom plivaju oko grebenja u potrazi zaplenom. Tehnike lova variraju od vrste do vrste. Na primer, Echidnacatenata koja ìvi u zapadnom Atlantiku, lovi krabe tokom oseke.Moè bez problema da provede do pola sata van vode. Mala siva mu-

rina (Siderea grisea) koja je ~esta u Crvenom moru, lovi sitne meku{-ce i ima zatupaste plo~aste zube kojima lako razbija lju{ture. Velikamurina (Gymnothorax javanicus) voli da iznenadi svoj plen.

Zubi velike murine su o{tri kao igle i uko{eni na unutra zahvalju-

ju}i ~emu se plen kre}e samo u jednom pravcu - ka grlu. Kako joj je vilica velika, u stanju je da

proguta prili~no krupan plen. Kada uhvati ribu okrenu}e je tako da

je proguta od glave. Na taj na~in eventualne opasne bodlje na le|nimi bo~nim perajima `rtve se prilepe uz telo, pa ne postoji mogu}nostda ubodu predatora. Ukoliko nije u stanju da plen proguta u celini,murina telom na~ini dve om~e a onda hitro provu~e glavu kroz ~vor“.Na taj na~in uspeva ili da odgrize komad mesa, ili da spljo{ti plen itako ga lak{e proguta. Tako|e, poput krokodila, moè da rotira okosvoje ose ili da trese glavom levo-desno dok ne raspar~a plen.

Murine su hermafroditi. Neke vrste supo ro|enju jednog pola pa ga docnijepromene, a druge imaju podjednakorazvijene obe reproduktivnestrukture. Mreste se u parovima inakon ljubavnog plesa pu{taju gametiniz morsku struju. Mladunci u fazilarve li~e na providne tra~ice i samomali broj njih preìvi. Mlade murine

Si}u{na belooka murina (White-eyed moray,Siderea thyrsoidea) levo, i pegava murina (Spottedmoray, Gymnothorax moringa) gore

Trakasta murina (Ribbon eel, Rhinomuraena quaesita), crna varijacija

se prepoznaju po svetlijoj boji i, naravno, manjim proporcijama. Na NAZIV NA SRPSKOM: ugor ba{tovan /ba{tenska jegulja/



70 Dubine 71Dubine

primer, mlada velika murina je bledunjava sa jako izraènim sme|impegama. Vremenom koà joj postaje sve tamnija a pege sitnije alibrojnije.

Bliska ro|aka murina, prugasta zmija-jegulja (Banded snake eel, My- richthys colubrinus) spada u porodicu Ophichthidae (od gr~kog ophis - zmija, ichthys - riba) i svojim izgledom i pona{anjem podse}a na

morske zmije. Hrani se sitnimribama i meku{cima koje pro-nalazi zahvaljuju}i odli~nomnjuhu.

Levo: Prugasta zmija-jegulja (Bandedsnake eel, Myrichthys colubrinus)

Dole: mu`jak trakaste murine (ènkesu potpuno ̀ ute)

g j g jNAZIV NA ENGLESKOM: Garden eelNAZIV NA LATINSKOM: Heterocongridae

GDE @IVI: tropska mora, dubina do 100 mÎME SE HRANI: planktonOPASNOST PO LJUDE:” potpuno bezopasnaOPIS: sivkasto-belo zmijoliko telo bez krlju{ti, sa ili bez pega, vi{e

li~e na crve nego na ribe. Ve}i deo tela im je zakopan u pesak, naprvi znak opasnosti potuno se ukopaju

Ugor ba{tovan je zasluìo posebnu pa`nju zbog svog neobi~nog na~-ina ìvota. @ivi u morima {irom sveta (familija Heterocongridae), apostoje i vrste koje ìve samo na odre|enim malim teritorijama, naprimer crvenomorski ugor ba{tovan (Red Sea garden eel, Gorgasia

sillneri) koja ìvi samo u ovom moru.

Ugori ba{tovani mogu biti duga~ki do 80 cm, ali u proseku imaju oko

45 cm. @ive na pe{~anom dnu, izme|u 5 i 100 metara dubine. Uvekìve u grupi, pa se moè videti ~itava kolonija kako viri iz peska koja

NAZIV NA SRPSKOM: gu{ter



72 Dubine 73Dubine

NAZIV NA ENGLESKOM: LizardfishNAZIV NA LATINSKOM: Synodontidae

GDE @IVI: tropska i suptropska mora, dubina do osamdesetakmetaraÎME SE HRANI: manje ribeOPASNOST PO LJUDE:” bezopasan

OPIS: cilindri~no, izduèno telo, pirgavo crvenkasto-sme|e i dobromimikrirano, velika usta povijena na dole, ra{ljast rep. Duìna dooko 30 cm

zaista podse}a na ba{tu.Treba im pri}i polako jer

su vrlo pla{ljivi i istog trenutka kad osete pokret skroz se uvuku u

pesak. Hrane se planktonom koji im donesu struje.Ove ribe ìve u rupama koje su {irine taman koliko i njihovo telo, aobloène su posebnom sluzi koju jegulja lu~i pomo}u `lezda na krajurepa. Zahvaljuju}i sluzi rupa u pesku ostaje kompaktna, “zacemen-tirana” i glatka, a kako mu je koà relativno debela (oko 2mm), sa velikim procentom kolagena, ugor moè lako da se ukopa a da je neo{teti.

Gore i na prethodnoj strani:pegavi ba{tenski ugor (Splendidgarden eel, Heteroconger hassi)ìvi u Tihom okeanu, i levo: crve-nomorski ba{tenski ugor (Red Seagarden eel, Gorgasia sillneri)

Ribe-gu{teri su dobile ime po sposobnosti da stoje potpuno nepo-kretne ba{ kao i kopneni reptili. Hrane se usamljenim ribicama kojezalutaju do njih i koje {~epaju u trenutku i progutaju. Mogu da se hra-ne i otrovnim vrstama. Imaju puna usta o{trih zuba, ~ak i na jeziku.

Najzastupljeniji je {areni gu{ter (Variegated lizardfish, Synodus variegatus)

NAZIV NA SRPSKOM: grdobina, àba peca~ (na Jadranu -Menjaju poloàjt ilik k



74 Dubine 75Dubine

nogatica)NAZIV NA ENGLESKOM: Anglerfish, frogfishNAZIV NA LATINSKOM: Antennariidae, Lophiidae

GDE @IVI: uglavnom veoma duboke vode, mada ima primerakakoji vole pli}e vode. Ima ih i u JadranuÎME SE HRANI: ribe, ~ak i duplo ve}e od nje

OPASNOST PO LJUDE:” ima o{tre zubeOPIS: velika usta povijena na dole, zdepasto telo, zaobljena perajai rep. Iznad o~iju na ~elu ima produèno prvo perce na le|nomperaju koje joj sluì kao mamac za lov

otprilike na svaka4 minuta, i aktivne su celog dana,a prestaju da loveoko pola sata prezalaska sunca.Gu{ter napada u

proseku svakih 35minuta, a samo11% njegovih na-pada zavr{avaju seuspe{no. Dnevno

pojede 12% od svoje ukupne teìne.

Gu{tera ima ukupno 35 vrsta. @ive sami ili u paru, ponekad i u ma-njim grupama. Kada se mreste poloè jaja{ce koje u pre~niku ima tek1 mm. Kada se mladi izlegu veliki su samo 3 mm, a u fazi postlarve 40-50 mm. Dok ne odrastu kriju se u pesku ili mulju blizu obale ili grebe-nja. I odrasli moraju da se ~uvaju ve}ih predatora i da pa`ljivo birajuteritoriju na kojoj }e loviti, a umeju i savr{eno da se stope sa pozadi-nom pa ih je te{-ko uo~iti. Karip-ski pe{~ani gu{ter(Sand diver, Syno-

dus intermedius),moè da se ukopau pesak iz kogamu vire samo o~i.

Crnorepi gu{ter(Tail-blotch lizardfish,

Synodus jaculum),savr{eno stopljen s

pozadinom Gore: crna ̀ aba-peca~Levo: crte` grdobine koja ìvi u velikim dubinama

NAZIV NA SRPSKOM: holocentride, morska veverica, /riba-voj-Sargasumska ̀ aba (Sargassum anglerfish, Histrio histrio) ̀ ivi savr{eno mimikrirana me|uplutaju}im algama u Atlantskom i zapadnom



76 Dubine 77Dubine

nik/, miripristisNAZIV NA ENGLESKOM: Soldierfish, squirrelfishNAZIV NA LATINSKOM: Holocentridae

GDE @IVI: tropske vode Atlantskog, Tihog i Indijskog okeanaÎME SE HRANI: sitni meku{ciOPASNOST PO LJUDE:” bezopasan, mada ima bodljikava le|na

perajaOPIS: do 20 cm duìne, crvenkaste-braon boje sa izraènimbodljikavim le|nim perajima. Krupne o~i, usta povijena na dole

Grdobina je jedina riba koja moèda ìvi na preko 8.000 metara dubi-ne (vi|ena je ~ak na 8.370 m). Naj-poznatija je po svom „mamcu - –prvoperce le|nog peraja (illicium) joj jeproduèno tako da se u luku spu{taispred o~iju ribe, a na njegovom vrhu

je esca, izraslina koja li~i na sitnu ribu. Kod vrsta koje ̀ ive u dubokimmorima mamac je fluorescentan, tako da je jedino on vidljiv od celegrdobine. Kada namami ìvotinje da joj pri|u, grdobina otvori velikausta (ima pokretljivu donju vilicu koju moè da „otka~i od gornje) iproguta plen ~ak duplo ve}i od nje. @eludac i kosti su joj tako|e ra-stegljivi, tako da moè da svari ogromne koli~ine.

Grdobine iz velikih dubina su tamne boje (sme|e ili crne), dok suone koje ìve u pli}im vodama svetlije i raznobojnije. U istu poro-

dicu spadaju i àbe peca~i koje prednja peraja mogu koristiti i za„hodanje po dnu. Umeju dobro da se mimikriraju, kao sargasumskaàba (Sargassum anglerfish, Histrio histrio) koja ima prugaste{are po telu identi~ne boji morskih trava me|u kojima se krije.

Grdobine ìve sama~kim ìvotom, i pronalaènje partnera zamre{}enje u bespreglednim morskim dubinama bi im bilo skoronemogu}e da se priroda nije poigrala sa njima na najzanimljivijimogu}i na~in: nau~nici su u po~etku uspevali da prona|u samo ̀ enkegrdobine koje su sve su na koì imale neku vrstu parazita. Kasnije

je otkriveno da je taj parazit zapravo mu`jak. Kada se mu`jak rodimora brzo da prona|e ènku jer nema organe za varenje i ne moèda se hrani samostalno. On ènku nalazi pomo}u izrazito mo}nog~ula mirisa, ugrize je za bok i ispusti poseban enzim pomo}u kogse povezuje s njom i preko nje dobija hranjive materije. Mu`jak sepotom pretvara u prost organizam koji se sastoji samo od gonadakoje proizvode spermu po diktatu hormona prisutnih u krvi ènke.

plutaju}im algama u Atlantskom i zapadnomTihom okeanu

Sjajni miripristis (Splendid soldierfish, Myripristis melanasticta)

NAZIV NA SRPSKOM: {ilo, morski konjic



78 Dubine 79Dubine

NAZIV NA ENGLESKOM: Pipefish, seahorseNAZIV NA LATINSKOM: Syngnathidae, Hippocampinae

GDE @IVI: u svim osim u najhladnijim morima, ~ak i u slatkoj vodi; dubina do dvadesetak metara mada ih naj~e{}e ima u plitkim vodama, me|u morskom travomÎME SE HRANI: plankton i sitni beski~menjaci

OPASNOST PO LJUDE:” potpuno bezopasniOPIS: hipokampine imaju telo u obliku slova S, dok singnatideimaju pravo telo sa dugom nju{kom. Telo im je veli~ine od 1,5 do25 cm, prekriveno ko{tunjavim plo~icama. Imaju mala usta na vrhuduge nju{ke

Holocentride su izrazito no}ne ìvotinje koje se danju kriju izme|ustena i korala. Ima ih 84 vrste i lako su prepoznatljive: krlju{t im je crvenkasta, o~i pove}e, glava krupna sa jakom vilicom i ustimapovijenim na dole. Imaju jaka, lepezasta, bodljikava le|na peraja imakazast rep.

No}u obi~no napu{taju skloni{ta i na pe{~anom dnu traè ra~i}e,{koljke i sli~ne meku{ce.

Prilikom mre{}enja polaù jaja{ca u otvorenom moru i odmah ihnapu{taju.

Ova vrsta je bezopasna po ~oveka, mada je bilo primera trovanjasigvaterom (videti odeljak o barakudi).

Bronzani miripristis (Bronze soldierfish, Myripristis adusta)

obi~ne ìvotinje plivaju uspravno, mogu da menjaju boju kako bi sestopile s pozadinom a repom se ka~e za morske trave ili korale kako



80 Dubine 81Dubine

Porodica morskih konjica broji preko200 vrsta, ali jo{ uvek nije dovoljnoistraèna. Ove elegantne i veoma ne-

Na prethodnoj strani i gore: borbonski konjic (Borbon seahorse, Hippocampus borboniensis)Dole levo: pozla}eno {ilo (Guilded pipefish, Corythoichthys schultzi)

Dole desno: karirano {ilo (Network pipefish, Corythoichthys flavofasciatus)

stopile s pozadinom a repom se ka~e za morske trave ili korale kakoih ne bi odnele struje. Najmanji nedavno otkriven denizin pigmejskikonjic (Denise pygmy seahorse, Hippocampus denise) ima samo 1,6cm, dok obi~an konjic (Common seahorse, Hippocampus taeniopte-

rus) ima i do 25 cm.

Vreme provode miruju}i, a kako jedno oko mogu da pomeraju ne-

zavisno od drugog,kao kameleoni, ustanju su da dobroosmatraju okolinu ibrzo zgrabe si}u{neìvotinje tako {to ihusisaju svojom veo-ma dugom nju{kom,i to uspevaju i sa da-ljine od 3 cm.

Konjici menjajuboju i tokom peri-oda parenja, koji jekod ove vrste na-ro~ito interesantan:ènka polaè jaja{-ca u torbu mu`jakakoja se nalazi nanjegovom stomaku,i tu prestaje sva nje-

na roditeljska odgo- vornost. Mu`jak to-kom „trudno}e kojatraje oko 20 dana,

@uto {ilo (Pipefish, Dunckerocapus sp.)

NAZIV NA SRPSKOM: iglice, morske trube, truba~i, kornetribe

proizvodi i posebnu hranljivu te~nostkojom se embrioni hrane, a kada se



82 Dubine 83Dubine

ribeNAZIV NA ENGLESKOM: Needlefish, trumpetfish, flutemouth,cornetfishNAZIV NA LATINSKOM: Aulostomidae, Fistulariidae, Belonidae

GDE @IVI: Tropska i suptropska mora, igle ̀ ive blizu povr{ine dokse kornet ribe nalaze i na 100 m dubine. Igle ìve i u Jadranu

ÎME SE HRANI: male ribe, beski~menjaciOPASNOST PO LJUDE:” bezopasneOPIS: veoma izduèno telo u obliku {tapa, izduèna nju{ka, kodbelonida sa o{trim zubima, mala peraja blizu {krga i repa. Duìna do150 cm ( fistulariidae), 60 cm ( aulostomidae) i 130 cm ( belonidae)

kojom se embrioni hrane, a kada sepretvore u larve (obi~no ih ima pe-desetak) pu{ta ih da slobodno plivaju. Prilikom poro|aja“ telo mu se gr~i{to ukazuje na postojanje poro|ajnihtrudova. Konjici se pare uglavnomleti, uvek u vreme punog meseca.

[ila i ~ista~i ìve u {upljinama u ko-ralima i stenama ili pe}inama, a ve-oma su popularni me|u morskimstanovnicima jer se brinu o njihovojhigijeni, tj. uklanjaju parazite sa nji-hove koè i ostatke hrane oko usta.

‘Desno: {ilo-~ista~ (Cleaner pipefish, Doryrhampus janssi), brine se o higijeni drugihstanovnika mora, uglavnom kardinala i crnelja.

Duga~ak je oko 14 cm.

Dole: Krivo {ilo (Bent stick pipefish,Trachyrhampuhus bicoarctatus) duga~ko je oko40 cm, ìvi na dubini do 25 m.

Levo: karipski truba~ (Trumpetfish, Aulostomus macula-tus) pluta naglava~ke

Gore: truba~, ùta varijacija (Trumpetfish, Aulostomuschinensis), pliva tik i znad jednog dugonosog letrinusa.

Aulostomide, fistula-ride i belonide su ne-

Kornet-ribe ìve u bli-zini koralnih grebena,



84 Dubine 85Dubine

obi~ne ribe izuzetnoizduènog tela. Fistulana latinskom zna~i tr-ska, dok je belon iglana starogr~kom i obere~i veoma dobro opi-

suju njihov izgled.Iglice ~esto plivaju bli-zu povr{ine i te{ko ih je uo~iti jer im odsjaj svetlosti na krlju{ti daje savr{enu kamuflaù. Toim pomaè da lako ulove plen koji probadaju {picastim ustima.

g ,same ili u grupi od dese-tak ~lanova i mogu kaokameleoni da menjaju

boju u zavisnosti od pozadine. Iglice se odkorneta razlikuju po o{troj nju{ci koja je kodkorneta zaobljena. I, za razliku od njih, igle

se ponekad mogu videti i na povr{ini kakoiska~u, naro~ito no}u.

Truba~a (Trumpetfish, Aulostomus macu- latus ili chinesis) ima dve vrste, jedna je ka-rakteristi~na za Atlantski a druga za Indo-

pacifi~ki okean. Ima malu izraslinu na bradi, poput jednog brka, imogu}nost i da menja boju kako bi se stopio s pozadinom. Tako|eobi~no lebdi naglava~ke kako bi li~io na morske trave i tako privu-kao plen. Vrlo je lukav kada lovi, a hrani se malim ribama koje usisasvojim duga~kim ustima.

Desno: kornet riba (Cornet-fish, Fistularia commersonii)

iz Karipskog mora

Dole: Truba~, prugasta varijacija (Trumpetfish, Aulosto-

mus chinensis)

Gore: glatki kornet (Smooth flu-temouth, Fistularia commersonii)iz Andamanskog mora;Levo na prethodnoj strani: kor-net riba iz Karipskog mora;

Na prethodnoj strani dole: pri-padnik belonida, crvenomorskaiglica (Red Sea needlefish, Tylo- surus choram) koja se nastanilai u Sredozemnom moru nakonprokopavanja Sueckog kanala

NAZIV NA SRPSKOM: {karpina, {karpun, kamenjarka (naJadranu {krpina {krpun bode~njak) morski }uran /riba lav/



86 Dubine 87Dubine

Jadranu {krpina, {krpun, bode~njak), morski }uran, /riba lav/NAZIV NA ENGLESKOM: Stonefish, scorpionfish, lionfishNAZIV NA LATINSKOM: Scorpaenidae

GDE @IVI: tropska i suptropska mora, ~este i u Sredozemnom iJadranskom moru), dubina do 70 metara, voli udubljenja, pe}inei olupine

ÎME SE HRANI: male ribe i meku{ciOPASNOST PO LJUDE:” ne napadaju, ali su izuzetno opasne zbogbodlji na koje se ljudi slu~ajno nabodu, otrov kamenjarke moè bitifatalan po ~ovekaOPIS: veli~ine oko 60 cm, {karpine i kamenjarke imaju grubu krlju{ti peraja s bodljama, telo crvenkasto-braon boje, ~esto mimikriranotako da li~i na kamen obrastao algama. Ribe lavovi imaju duga~kaperca na le|nim i bo~nim perajima, prugaste su sme|e-crveno-beleboje, mladunci imaju manje {ara od odraslih

Unutar porodice Scorpaenidae postojetri podgrupe: pterois, ~iji je naj~uvenijipredstavnik riba-lav, scorpaena u kojuspada {karpina, i synanceia u koju ula-ze najotrovniji predstavnici porodice- –kamenjarke.

[karpine i kamenjarke dan provode leè}i na pe{~anom dnu ili ste-nama, savr{eno mimikrirane. Na taj na~in lako dolaze do plena. One

same te{ko da }e postati plen neke ve}e ribe, osim mo`da nekih aj-kula ~ije èluda~ne kiseline su u stanju da svare debela bodljikavaperaja i otrov koji ona kriju. Kamenjarka, recimo, ima trinaest bodljina le|nom peraju, a svaka od njih ima po deset miligrama izuzetno jakog otrova. Za razliku od ribe-lava koja moè da ispusti otrov samoako se neko nabode na njene bodlje, {karpine mogu da kontroli{uispu{tanje otrova.

Gore: dobro maskirana kamenjarka(Stonefish, Synanceia verrucosa) ~ijiotrov moè da ubije ~oveka u roku

od desetak minuta;

Na prethodnoj strani: |avolska {karpina(Devil scorpionfish, Scorpaenopsis diabolus), ~esta u Crvenom moru

moè nastupiti nakon 10-30 minu-ta, u zavisnosti od doze otrova), a



88 Dubine 89Dubine

Ubod ovih riba izaziva vrlo neprijatnu bol. Mesto oko uboda oti~e,crveni se i trne. Ranu nikako ne treba tretirati hladnim oblogama,

jer }e se tako otrov duè zadràti u krvi, ve} treba koristiti toplu vodu, vru} pesak, fen za kosu ili jednostavno dràti àr cigarete na par cen-timetara od rane. Sve to zato {to je otrov kamenjarke, kao i ve}inemorskih bi}a, termolabilan, odnosno sastoji se od proteina koji serazgra|uje na toploti. Me|utim, topao oblog nije dovoljan, u slu~-aju uboda kamenjarke potrebno je hitno potraìti lekarsku pomo} iprimiti protiv-otrov i antibiotike, jer je njen otrov smrtonosan (smrt

Gore: bradata {karpina(Bearded scorpionfish,Scorpaenopsis barbatus)

Desno: maderska {karpina(Madeira rockfish, Scorpaena

maderensis), naj~e{}a jena isto~noj obali Afrike izapadnom Sredozemlju,

duga~ka je tek desetak cm

inficirana rana moè brzo dovestido gangrene. [karpina ima jak, aliipak ne i smrtonosan otrov; svejedno potrebno je oti}i lekaru jerse rana moè lako inficirati pa suantibiotici neophodni. Ipak, bol jeprili~no dugotrajna i moè potrajatipar meseci.

Kod ovih riba najvi{e vaì pravilo –ni{-ta ne dirati! U pli}aku se treba kretatioprezno, a prilikom ronjenja ne hvatati

Gore, dole i na slede}oj strani:riba lav ili morski }uran (Lionfish, Pterois miles). Za razliku odkamenjarke, njen otrov nijesmrtonosan ali moè da izazoveozbiljne komplikacije

NAZIV NA SRPSKOM: /riba krokodil/NAZIV NA ENGLESKOM: Crocodilefish



90 Dubine 91Dubine

NAZIV NA ENGLESKOM: CrocodilefishNAZIV NA LATINSKOM: Platycephalidae

GDE @IVI: Crveno more i isto~na obala Afrike do Madagaskara,Indijski i Tihi okean; voli pe{~ano dno; dubina do 30 mÎME SE HRANI: ribe i meku{ciOPASNOST PO LJUDE:” potpuno bezopasna iako deluje

zastra{uju}eOPIS: veli~ine oko 1 m, pljosnata {iroka le|a, romboidno telo, {irokanju{ka i po dva bo~na okruglasta peraja sa strane. O~i ispup~ene,na vrhu ~ela. Boje maskirne, sme|a, sivkasta i zelena, sa {aramapomo}u kojih se savr{eno stapa s pozadinom

se za stene jer se kamenjarka ~esto i ne primeti na prvi pogled. Nadno se treba spu{tati polako i ne kle~ati - ~ak ni najdeblje neopren-

sko odelo nije dovoljna za{tita.

Ribe-lavovi dobile su ime po bodljama koje podse}aju na lavovskugrivu. @ive u tropskim, ali ima i retkih primeraka u umereno hla-dnim morima gde su dospele preko voda koje veliki brodovi koristeza balast.

Riba-lav ima lepa {arena perca na le|nim i bo~nim perajima, me|-utim svako od njih sadrì jak otrov, opasan po ljude ali ne i smrto-nosan. @ivi u relativno plitkim vodama, sama ili u manjim grupama,

obi~no kraj procepa u stenama ili koralnim grebenima, u pe}inamaili olupinama. Danju miruje a no}u lovi. No}u je privla~i svetlost, pase ~esto pribliì baterijskim lampama ronilaca. Bezopasna je, a akoèlimo da je oteramo dovoljno je ugasiti lampu.

Izuzetno je cenjena na istoku zbog ukusnog mesa, a kako je vrlo de-korativna, popularna je i me|u akvaristima.

Platycephalidae, ili ravnoglavi, podse}aju na praistorijska bi}a. Riba-krokodil skoro ceo ìvot provodi dremaju}i na pe{~anom dnu, sa-

{ i ik i K d ti d j ti i i i d

NAZIV NA SRPSKOM: iverak, plastu{a (na Jadranu i poklopac,plosnatica)



92 Dubine 93Dubine

vr{eno mimikrirana. Kada oseti da je u opasnosti, primiri se a ondaiznenada brzo pobegne, ma{u}i repom levo-desno. Na taj na~in lovii plen - koriste}i faktor iznena|enja. @ivi sama, jako retko se vi|au paru. Kao i mnoge ribe, i krokodil voli da ìvi kraj olupina. Kodkomandnog mosta ~uvene olupine “Tistlgorm” u Crvenom moru ve}godinama ìvi jedna velika riba-krokodil koju su ronioci dobro upo-znali, a ona se potpuno navikla na prisustvo ljudi.

Prethodna strana: crvenomorska riba krokodil (Red Sea crocodilefish, Papilloculiceps longi-ceps) nepomi~no leì na pe{~anom dnu.

Gore: krokodil iz Indijskog okeana

p )NAZIV NA ENGLESKOM: Flounder, soleNAZIV NA LATINSKOM: Bothidae, Pleuronectidae, Soleidae

GDE @IVI: pe{~ano dno u tropskim i umereno hladnim morima(~est u Sredozemnom i Jadranskom moru), dubina do stotinak me-tara, ima i slatkovodnih vrstaÎME SE HRANI: meku{ci i sitne ribeOPASNOST PO LJUDE:” bezopasanOPIS: veli~ine 30 - 50 cm, pljosnat i potpuno stopljen s pozadinom,sa dva isturena oka na jednoj strani. Te{ko ga je uo~iti dok se nepomeri

Gore i slede}a strana: paunasti poklopac (Peacock flounder, Bothus Mancus)

NAZIV NA SRPSKOM: kernja, kirnja, finka (na Jadranu i vu~ica)

Kada se rodi iverak je simetri~an, pliva blizu povr{ine i ne razlikujese mnogo od drugih riba. Me|utim, nakon par dana, jedno oko muse pomera ka drugom na levoj strani tela a s tim zapo~inje i niz dru



94 Dubine 95Dubine

NAZIV NA ENGLESKOM: GrouperNAZIV NA LATINSKOM: Epinephelinae (Serranidae)

GDE @IVI: postoji veliki broj vrsta koje ìve i u tropskim i uhladnijim morima, do 200 m dubine. Veoma ~este u Sredozemnomi Jadranskom moruÎME SE HRANI: ribe i meku{ciOPASNOST PO LJUDE:” bezopasna iako deluje zastra{uju}eOPIS: duìne od 30 cm do 2,5 m, kernje su najprepoznatljivije poustima povijenim na dole i isturenoj donjoj vilici. Uglavnom imajuzaobljen ili ravan rep, jedno duga~ko lepezasto, bodljikavo peraje,manje peraje sa bodljom na operkulumu (kod {krga) i {iljatu glavu.Mogu biti raznih boja, tropske vrste su ìvopisne, sa pegama ilimaskirnim {arama

se pomera ka drugom na levoj strani tela, a s tim zapo~inje i niz dru-gih vrlo sloènih promena u skeletu, nervnim zavr{ecima i mi{i}ima.Riba se polako spu{ta na dno i zapo~inje svoj ìvot u pesku, a neke vrste u ranim danima imitiraju komadi}e {koljki ili crve kako bi sesakrile. Iverak je majstor mimikrije i savr{eno se stapa sa dnom takoda mu se jedva naziru o~i. Leva strana mu je „maskirana“ dok mu jedesna, na kojoj stalno leì, potpuno bez pigmenta. Na le|ima, tj. levojstrani ima peraje koje podigne kad se oseti ugroènim.

Mu`jaci imaju ve}i ra-zmak izme|u o~iju odènki, a razlog za turazliku je jo{ uvek ne-poznat.

Botida ima oko 100 vrsta, a jo{ uvek ima

puno toga {to treba

istraìti kada su ove ribeu pitanju. Skoro je otkriveno da, na primer, Aste- rorhombus intermediusima modifikovano le|noperaje u obliku “pecaljke

kojom mami plen, poputgrdobine.

Iverak je veoma cenjen plen kod pecaro{a. Meso mu je jako ukusnopa se ~esto nalazi na meniju najfinijih ribljih restorana.

Koralna kernja (Coral grouper, Cephalopholis miniata) no}u vreba ispod korala akropora

orijenti{e, kako prilikom vra}anja ku}i tako i kad joj je potrebno daprona|e ~ista~e, sitne ribice koje uvek na istom mestu uklanjaju pa-razite i ne~isto}e sa krlju{ti i usta ve}ih riba



96 Dubine 97Dubine

Kernji ima oko 160 vrsta. Vrhun-ski su predatori i sjajni lovci. @iveuglavnom same, a ponekad seudruùju u manje grupe radi lova.Kernje su hermafroditi. Kada do-stignu polnu zrelost gotovo su sveènke, potom menjaju pol po po-trebi. U vreme mre{}enja okuplja-

ju se u velikim grupama (od parstotina i vi{e), obi~no na mestimagde su jake struje koje su im potre-bne da bi odnele oplo|ena jaja{ca na otvoreno more. Jedna ènkatokom svog ìvota proizvede na milione jaja{aca manjih od jednogmilimetra. Nakon mre{}enja kernja se uvek vra}a na svoju teritoriju, i tad je u stanju da pre|e i stotinu kilometara. Veoma se dobro

razite i ne~isto}e sa krlju{ti i usta ve}ih riba.

Kernje imaju dobro maskirana tela jer im je preru{avanje karakteri-stika od najranije mladosti. Pomna posmatranja mladih crvenoustihkernji ( Aethaloperca rogaa) dovela su morske zoologe do iznena|u- ju}eg otkri}a da ova riba u mladosti izuzetno li~i na nekoliko vrstamalih ne-predatora (Centropyge, Pomacentrus i Stegastes ) koji ìve umanjim jatima oko koralnih grebena i potpuno ih opona{a. Kernje zakretanje koriste repno peraje, dok ove sitne ribe koriste bo~na. Mla-da crvenousta kernja u prisustvu ovih ribica tako|e koristi bo~na pe-raja i pliva „lepr{avim“ stilom, kako bi lak{e do{la do plena. Ova vrstakernje ovakvo pona{anje pokazuje u svim morima u kojima ìvi - Cr- venom, od isto~ne obale Afrike sve do ju`nog Japana i australijskogVelikog koralnog grebena. Ovakvu taktiku kernja moè da koristi

Gore: mediteranska kernja (Mottled grouper, Mycteroperca rubra)

Desno: malabarska kernja (Malabar grouper, Epinephelus malabaricus)

Kernje u lovu

NAZIV NA SRPSKOM: antias, kraja, na Jadranu - matul~i}barjaktar

Dìnovskakernja (Giant

grouper,Epinephelus



98 Dubine 99Dubine

NAZIV NA ENGLESKOM: Basslet, anthiasNAZIV NA LATINSKOM: Anthiinae (Serranidae)

GDE @IVI: tropska i suptropska mora, uz korale i na mestima gdeima struje, na dubini od 4 do 20 m (neke vrste i do 200 m). Ima gai u Sredozemnom moru i JadranuÎME SE HRANI: planktoni koje donosi struja, riblje larveOPASNOST PO LJUDE:” potpuno bezopasanOPIS: duìne do 15 cm, ̀ enke su narandàste sa ljubi~astom maskomoko o~iju a mu`jaci vidno ve}i, purpurne boje sa jasno izraènimtre}im percem na le|nom peraju i repom u obliku polumeseca

samo dok ne prera-ste male ribe me|ukojima ìvi. Odra-sle kernje tako|ekoriste podmukletaktike: {unjaju se,prikradaju, napa-

daju iz zasede, krijume|u jatima riba iliprate druge preda-tore koje isteruju

plen iz skrovi{ta. Hrane se drugim ribama i nisu mnogo izbirljive.Plen hvataju o{trim zubima i gutaju ga ìvog.

Meso kernje je na ceni me|u ribolovcima. Hvata se na udicu ilimreàma, a najlak{e ih je uhvatiti za vreme mre{}enja kad se skupljajuu velikim grupama. Kernje se ponekad ne pla{e ljudi i neki roniocikoji ~esto pose}uju stani{ta odre|enih kernji su uspeli ~ak i da ihpripitome.

Najve}i pripadnik vrste je dìnovska kernja (Giant grouper, Epinephelus lanceolatus) koja dostiè i 2,5 m. U principu je bezopasnapo ljude, mada moè da napadne ako se provocira. U stomaku jednedìnovske kernje prona|ena je mala ajkula koju je ovaj opasnipredator progutao u komadu.

Epinephelus lanceolatus)

u akvarijumuSiam Ocean

World uBangkoku

Foto: Dragana Jagodi}

NAZIV NA SRPSKOM: porodica lutjanidae: sneper, lubin;porodica haemulidae: hemiluda; porodica caesionidae: cesio,t li~ porodica id { b t f t i { t ~i



100 Dubine 101Dubine

Si}u{ni antias spada u istu grupu u koju i velike kernje (Serranidae),ali s obzirom na njegovu rasprostranjenost i ìvopisnost koju dajetropskim morima, zasluùje posebnu pa`nju.

Antias ìvi u okrilju korala (naj~e{}e akropore ili milepore), u ~ije{upljine moè brzo da se zavu~e u slu~aju opasnosti. Ronioci ~estonailaze na jato ribica koje lebdi tik iznad korala, koje, kako im sepribliè, kao po komandi iznenada nestane.

Antias uvek ìvi u jatu, i to u haremu u kome je odnos mu`jaka i èn-ki oko 1:8. @enke su jarko narandàste a mu`jaci tamnije ljubi~asteboje sa izraènim tre}im percem na le|nom peraju. Interesantno jeda se antijasi ra|aju kao ̀ enke koje postaju mu`jaci po potrebi. Kada vo|a harema ugine, dominantna ènka promeni pol. Mreste se uveku suton, u periodu od decembra do februara.

Prethodna strana i gore: Pseudanthias squamipinnis oko korala Millepora dichotoma koji kod ljudi i mnogih morskih ìvotinja nadodir izaziva opekotine. Idealno skloni{te odpredatora

Desno: mu`jak sa karakteristi~nimpercem na le|nom peraju

streli~ar; porodica sparidae: {par, zubatac, fratar, pic, u{ata, ov~ica,batoglavac, arbun, pagar, kantar, salpa, komar~aNAZIV NA ENGLESKOM: Grunt, sweetlips, bream, snapper,fusilierNAZIV NA LATINSKOM: Haemulidae, Sparidae, Lutjanidae,Caesionidae

GDE @IVI: tropska, suptropska i hladnija mora (ima i slatkovodnih vrsta), brojni u Jadranu, dubina do pedesetak metara, neke vrsteìve i dosta dublje, do 450 mÎME SE HRANI: uglavnom meku{ci, sitne ribe, neke vrste sehrane samo planktonomOPASNOST PO LJUDE:” bezopasni, mada prilikom ribolova trebaimati u vidu da imaju o{tre zubeOPIS: skladno, akvadinami~no telo sa povezanim duga~kim le|nimperajem, duìne 40 - 60 cm. Neke vrste su sivkaste boje, a nekeimaju plavo-ùte detalje. Nagla{ena usta. Sparide se od hemulidarazlikuju po malo vi{em luku na le|ima. Uvek se sre}u u jatima.Hemulide, sparide i lutjanide su vrlo sli~ne, neke vrste je te{korazlikovati. Cesionide imaju karakteristi~an makazast rep

morskim crvima, mada ne}e odbiti ni sitnije ribe. Imaju sna`ne vilicesa {iljatim zubima, prednji su najve}i a zadnji povijeni na napolje.




Prethodna strana: orijentalni plektorhinkus (Oriental sweetlips, Plectorhinchus vittatus), ~est u Andamanskom moru (izme|u Indije i Tajlanda). Odrasli primerci imaju pruge, za razliku od pegavog

plektorhinkusa - gore (Black-spotted sweetlips, Plectorhinchus gaterinus) koji se sre}e u Crvenommoru. Ipak, mladi primerci pegavog plektorhinkusa imaju pruge umesto pega

Ovo su ribe koje se naj~e{}e nalaze u ribarnicama i ribljim restorani-ma, i veoma su cenjene zbog ukusnog mesa.

Hemulide su dobile engleski naziv „grunt (groktati, mumlati) po ne-obi~nom zvuku koji proizvode, naro~ito kada ih pecaro{i izvuku iz

vode, tako {to {krgu}u zubima koji su im duboko u grlu.Ve}ina ih ìvi u jatima oko stena ili koralnih grebena. Ne retko semoè primetiti ~itavo veliko jato kako kulja“ iz pe}ine ili rupe u steni.Ima ih oko 150 vrsta, koliko je do sada identifikovano. Mladuncima su{are mnogo izraènije ili potpuno druga~ije od odraslih primeraka.Hrane se uglavnom beski~menjacima, na primer ra~i}ima, {koljkama,

Mreste se u kasno leto kod grebenja blizu obale, kada se skupljaju uogromnom broju.

Anisotremus (Porkfish, Anisotremus virginicus) je najìvopisnija odsvih sparida, sa dve crne pruge u predelu oko o~iju, dok su pegavii orijentalni plektorhinkus (Black-spotted sweetlips, Plectorhinchus

gaterinus, Oriental sweetlips, Plectorhinchus vittatus) najìvopisniji odsvih hemulida. Zovu ga “˝slatkousni̋ zbog neobi~nih ùtih napu}enihusana.

Lutjanide se obi~no sre}uu velikim jatima koja le-bde iznad koralnih grebe-na. Ponekad ulaze i u u{}areka u potrazi za hranom.Uglavnom su manji, oko

15 cm, mada mogu dosti}ii ~itav metar. Hrane se me-ku{cima ili sitnijim ribama,a neke vrste i planktoni-ma.

Mogu da ìve u dubini i do450 m. Lutjanida ima oko100 vrsta a neke vrste he-mulida, lutjanida i sparida

je veoma te{ko razlikovati.Desno: Karipski "mornarev izbor" (Sa-ilor’'s choice Haemulon parrai) i jedan

lep primerak ̀ uto-crnog anisotremusa(Porkfish, Anisotremus virginicus)

Na slede}oj strani: hemulida-harlekin, (Harlequin sweetlips, Plectorhinchus chaetodonoides) veli~inedo 60 cm. Mladunci se potpuno razlikuju od odraslih primeraka , sme|e su boje sa velikim belimpaleìma







Caesionidae ili streli~ari (na engleskom Fusilier) veoma su bliski

ro|aci lutjanida, sa razlikom {to su bolje prilago|eni druga~ijemna~inu ishrane: mala usta su idealna za hvatanje planktona. Duga~kisu najvi{e 60 cm, mada naj~e{}e imaju oko 20 cm. Za njih jekarakteristi~an ra{ljast rep u obliku latini~nog slova V, zbog kog sudobili ime jer podse}aju na strelu.

Gore: francuskahemulida (Frenchgrunt, Haemulon flavolineatum)

Levo: srebrna hemulida(Silver sweetlips, Diagramma pictum)

Gore: mese~evcesio ili streli~ar(Lunar fusilier,Caesio lunaris)

Desno: "karirani"lutjanus

(Checkeredsnapper, Lutjanus

decussatus)

NAZIV NA SRPSKOM: / riba-{i{mi{/, efipidiNAZIV NA ENGLESKOM: BatfishNAZIV NA LATINSKOM: Ephippidae




NAZIV NA LATINSKOM: Ephippidae

GDE @IVI: tople vode Crvenog mora, Atlantskog i zapadnog delaTihog okeana, dubina izme|u 5 i 30 mÎME SE HRANI: alge, meku{ci, male ribeOPASNOST PO LJUDE:” potpuno bezopasan i radoznao, samprilazi ljudima a ponekad ~ak i prati ronioceOPIS: pljosnato telo sa jednim velikim le|nim i stoma~nimperajem, kod nekih vrsta veoma izraènim. Mali rep i bo~na peraja,boja uglavnom srebrnkasta sa prugama, ali zavisno od vrste mogubiti raznih boja, od zlatne do crvene. Veli~ine do pedesetak cm.Isturena donja vilica

Ribe-{i{mi{i su ime dobile po jako razvijenim le|nimi stoma~nim perajima koja podse}aju na krila,naro~ito kod mla|ih primeraka. Sli~ne su ribama-an|elima. Obi~no ìve u parovima ili grupama, aponekad i u jatima od stotinak riba. Vole da se kre}u oko koralnih

grebenja, naro~ito oko korala madrepora.

êsto dok su mlade, ribe-{i{mi{i vole da se kriju me|u korenjemmangrova, a kako u ranim danima imaju veoma izduèna le|na istoma~na peraja, podse}aju na uvelo li{}e te biljke i na taj na~in

Na prethodnoj strani: Platax orbicularis u Crvenom moru iznad

jedne olupine; gore: {i{mi{ iz Andamanskog moraDesno: mladi {i{mi{ prepoznaje se po veoma

izduènim perajima zahvaljuju}i kojimapodse}a na li{}e mangrova i na taj na~in

izbegava pa`nju predatora

NAZIV NA SRPSKOM: /~ista~ pe}inar/NAZIV NA ENGLESKOM: (Cave) sweeperNAZIV NA LATINSKOM: Pempheridae




NAZIV NA LATINSKOM: Pempheridae

GDE @IVI: plitke tropske vode Indijskog okeana, zapadnog Atlantskog okeana, Crvenog mora, nakon prokopavanja Sueckogkanala ìvi i u Sredozemnom moruÎME SE HRANI: zooplanktonOPASNOST PO LJUDE:” bezopasanOPIS: petnaestak cm duìne, telo karakteristi~no trouglasto, sitnausta, krlju{t ima bronzano-srebrnkasti odsjaj u mraku

~esto zavaraju predatore. âk i u pli}aku mladunci }e naizgled beì- votno plutati dok im potpuno ne pri|emo ili ih ne dodirnemo.

Ove ribe nisu popularne me|u ribolovcima jer im meso nije ukusno,ali su veoma omiljene me|u akvaristima i mogu se videti u tropskimakvarijumima {irom sveta.

Gore: atlantski {i{mi{ (Atlantic spadefish,Chaetodipterus faber ), ~est je u Karibima

Desno: dugoperasti {i{mi{(Longfin batfish, Platax teira)

NAZIV NA SRPSKOM: barbun, cipal, brada~, brade~, trlja,brkavicaNAZIV NA ENGLESKOM: Goatfish, mullet, barbel mullet

Prethodnastrana i levo:~ista~ (Varnicorosweeper, Pempheris




, ,NAZIV NA LATINSKOM: Mullidae

GDE @IVI: postoji veliki broj vrsta koje ìve i u tropskim i uhladnijim morima, ~est u Jadranu; dubina izme|u 25 m (ùtoprugii dugobrki) i 90 m (dvoprugi barbun)ÎME SE HRANI: sitni meku{ci i zglavkari koje pronalazi na

pe{~anom dnu, sitne ribeOPASNOST PO LJUDE:” bezopasanOPIS: ovalno telo, ra{ljast rep, dva jasno odvojena le|na peraja odkojih je prvo naj~e{}e pribijeno uz telo, boje od sive do raznih ni- jansi ùte, crvene, zelenkaste ili sme|e, sa ili bez vodoravnih pruga.Najbitnija karakteristika su mu brkovi kojima otkriva plen

îsta~i su maletropske ribe ve-oma prepozna-

tljivog izgleda.Imaju izduènstomak koji imdaje trouglastizgled, na le|i-

ma jedno malo trouglasto peraje, dok im stoma~no peraje po~inje nasredini stomaka i zavr{ava se kod repa. Rep je trouglast. Neke vrste~ista~a imaju fotopore, posebne fluorescentne }elije, zahvaljuju}i kojima mogu da sijaju u mraku pe}ina u kojima se kriju. Najve}i prime-rak, od 26 vrsta koliko ih ukupno ima, je Pempheris multiradiata koji

dostiè 28 cm.

Nakon prokopavanja Sueckog kanala ova ribica se nastanila i u Sre-dozemnom moru gde se izuzetno brzo razmnoàva.

îsta~i vole plitke vode i ~esto se sre}u u jatima. No}ne su ìvotinje,pa dan provode u tamnim pe}inama, usecima i rupama (~esto zaje-dno sa holocentridama), dok no}u kre}u u lov na zooplankton.

Mreste se od aprila do septembra (mada u nekim tropskim vodama,

na pr. u Crvenom moru to moè biti tokom cele godine). Polaù jajaiz kojih se legu providne planktonske larve. Mladunci ìve u jatimadok ne dostignu 9 cm duìne, kada se pridruùju jatima odraslih.

îsta~i su relativno male ribe pa nisu zanimljive za ribolov, osim uJapanu gde su cenjene zbog specifi~nog ukusa. Ne retko se mogu videti i u tropskim akvarijumima.

vanicolensis) ìvi u jatu na mra~nim,skrovitim mestima

@uti prugasti barbun (Yellow goatfish, Mulloidichthys martinicus)

Mulide je najlak{e prepoznati po brkovima. To su u stvari senzoripomo}u kojih ova riba dodiruju}i pe{~ano dno i stene otkriva sitnemeku{ce kojima se hrani. Ima male kupaste zube iza si}u{nih usta.Dok traì hran ~esto sko itla pesak pa je lako pretposta iti da se

Desno: ̀ utole|nibarbun (Yellowsad-dle goatfish, Parupe- neus cyclostomus),hrani se uglavnomsitnim ribama




Dok traì hranu ~esto uskovitla pesak, pa je lako pretpostaviti da seiza nekog obla~i}a peska nalazi barbun.

êsto su ̀ ute ili sivkaste boje, a oni koji ̀ ive na dnu obraslom zelenimalgama mogu poprimiti zelenkastu boju.

Ovo su uglavnom male ribe, njihov najve}i primerak ima oko 60 cm.Rado traè zaklon me|u stenama ili koralnim grebenima. Postojednevni i no}ni primerci, ali naj~e{}e se sre}u u jatima kako lebdepored stena u toku dana, dok no}u love. Usamljeni primerci mogu sesresti danju kako riju po pesku. Ponekad dok love pridruùju im semanje ribice koje ~ekaju priliku da se po~aste ostacima.

U toplim morima obi~no se mresteizme|u juna i avgusta, kada je morenajtoplije. Mu`jaci se udvarajuènkama tako {to ih dodirujubrkovima.

Barbuni su cenjeni zbog ukusnog mesai ~esto se na|u u ribarskim mreàma. Nije ih te{ko uloviti jer ìve u velikim jatima koja su obi~no prili~no stati~na.

Prilagodljivi su, pa se tako Forskalov barbun (Forsskaal's goatfish, Parupeneus forsskali), endemska vrsta Crvenog mora, prepoznatljivpo crnoj prugi du` telai jednoj crnoj tufni kodrepa (veoma sli~andugobrkom barbunu),nakon prokopavanjaSueckog kanala nastanioi prilagodio ìvotu u

Sredozemnom moru.

Dole: dugobrkibarbun (Longbarbelgoatfish, Parupene-us macronema) izIndijskog okeana

Levo na prethodnoj strani: varijacija ùtole|nog barbuna(Yellowsaddle goatfish, Parupeneus cyclostomus)

Desno: stati~no jato barbunaiz Crvenog mora

NAZIV NA SRPSKOM: /riba-an|eo/NAZIV NA ENGLESKOM: AngelfishNAZIV NA LATINSKOM: Pomacanthidae




GDE @IVI: oko tropskih koralnih grebena, dubina do 75 mÎME SE HRANI: alge, plankton, sun|eri, meki korali,beski~menjaciOPASNOST PO LJUDE:” bezopasanOPIS: veli~ina od 6 do 60 cm, pljosnato telo sa dva karakteristi~naproduèna le|na peraja koja su kod nekih vrsta duà od repa, jarkih boja. Donja vilica isturena. Mladi primerci mogu se potpunorazlikovati od odraslih. Na {krgama imaju o{tru kost

Ribe an|eli spadaju u porodicu pomacanthidae (gr~ki poma – - pre-kriva~ i acanthos – - bodlja,– nazvane tako zbog kosti koju imaju kod{krga) koja broji oko 85 vrsta. Vrlo su sli~ne ribama-leptirima odkojih se razlikuju ba{ po kosti na {krgama, a i po veli~ini. Arapskian|eo, na primer moè dosti}i pedesetak centimetara.

An|eli su protogini hermafroditi: ̀ enke mogu po potrebi da prome-ne pol u mu{ki, ali ne i obrnuto. Ta promena se obi~no de{ava u ha-remu od tri do pet ̀ enki, kada mu`jak-predvodnik ugine. Tada domi-nantna ènka, tokom perioda od dve do tri nedelje, postaje mu`jak.

Levo na prethodnoj strani: plavi an|eo (Blueangelfish, Holacanthus bermudensis), ~est uKaribima

Gore: arapski an|eo (Arabian angelfish , Pomacanthus maculosus) ìvi u Crvenommoru

Desno: carski an|eo (Emperor angelfish, Pomacanthus imperator ), odrasli primerak.

Mladunci su tamno plave boje sa belimpolukru`nim prugama

NAZIV NA SRPSKOM: leptir, leptir-zastavica (leptir-barjaktar)NAZIV NA ENGLESKOM: Butterflyfish, bannerfishNAZIV NA LATINSKOM: Chaetodontidae

Levo: karipski francuski an|eo (Frenchangelfish, Pomacanthus paru), sa neobi~nimzaobljenim repom

Dole: prstenasti an|eo (Ring angelfish, Poma-




GDE @IVI: tropski koralni grebenovi, dubina do dvadesetak me-taraÎME SE HRANI: mali beski~menjaci, koralni polipi, plankton,alge, ikra, larveOPASNOST PO LJUDE:” potpuno bezopasne

OPIS: veli~ina od 6 do 30 cm, pljosnato telo, kontinuirana le|nai stoma~na peraja zaobljena na kraju, isturena nju{ka. Veomaìvopisni, neke vrste radi kamuflaè imaju tufnu kod repa koja li~ina oko

Mu`jak je vrlo teritorijalan i brani}esvoj prostor koji se moè prostirati ido jednog kvadratnog kilometra.

Mreste se uglavnom tokom letnjih meseci, i to tako {to svakodnevnoispu{taju jaja{ca u vodu. Mu`jak }e se mrestiti sa svim ènkama uharemu, ali sa svakom pojedina~no po osam do desetminuta. Mre{}enje po~injetako {to mu`jak ra{iri peraja dok lebdi tik iznad dna.@enka mu prilazi, i on jenju{kom gurne u stomak,

nakon ~ega nastaje uùr-bano plivanje i ispu{tanje jaja{aca i sperme. Potomse oboje brzo vra}aju me|ukorale gde su bezbedni. Ja- ja{ca isplivaju na povr{inu gde se izlegu. Larve su pelagi~ne, tj . ìveu otvorenom moru, a faza larve traje tri do ~etiri nedelje. Potom sespu{taju me|u korale i po~inju da dobijaju krlju{t jarkih boja koje se vremenom menjaju. Odrasli primerci su tolerantni prema mladunci-ma i ne shvataju ih kao pretnju. Me|utim, mu`jaci su jako netoleran-

tni prema drugim odraslim mu`jacima.Kada su ugroèni, an|eli ispu{taju nisko frekventne zvuke koje po-nekad moè ~uti i ljudsko uho.

Najmanji an|eo je pigmejski (Centropyge aurantonotus), koji dostièsamo 6 cm.

Dole: prstenasti an|eo (Ring angelfish, Pomacanthus annularis), ~est u Indijskom okeanu

Desno: kljunasti leptir (Beakedcoralfish, Chelmon rostratus) pomo}u

tufne kod repa koja li~i na oko uspevada zavara predatore




Verovatno najep{e ribice tropskih mora,leptiri, dobile su nau~no ime po svilenka-stom izgledu ("keta" na gr~kom zna~i svi-la). Ima ih 116 vrsta. @ive u paru ili ve}imgrupama ~ak i do stotinak primeraka, aliuvek u monogamnim vezama: mu`jak iènka provode ceo ìvot zajedno, i kada jedno ugine obi~no ubrzo ugine i drugo.

Uglavnom ìve u plitkim vodama, madaima primeraka koji ìve dublje, na pri-mer indijski leptir (Indian butterflyfish,Chaetodon mitratus) ìvi na dubini i dosedamdeset metara. Leptiri provode ceoìvot na jednoj relativno maloj teritoriji.

Zato se lako prilago|avaju ìvo-tu u akvarijumu, gde ~esto zavr{-avaju zbog svoje izuzetne lepotei jarkih boja.

Neke vrste leptira imaju tufnu kodrepa koja li~i na oko pomo}u koje~esto uspevaju da prevare predatore

i izbegnu napad.

Ispod: mejersov leptir (Meyersbutterflyfish, Chaetodon meyeri)

Na dnu: dugonosi leptir (Long nosebutterflyfish, Forcipiger flavissimus)

Na prethodnoj strani: izuzetni leptir (Exquisite butterflyfish, Chaetodon austiacus)

Gore: maskirani leptir (Masked butterflyfish, Chaetodon semilarvatus)Dole: par duvan-leptira (Striped butterflyfish, Chaetodon fasciatus) gosti se meduzom, veoma sli~an rakunu (Racoon butterflyfish, Chaetodon fasciatus), koji nema pruge nabokovima

NAZIV NA SRPSKOM: ~e{ljousta, crnelj; riba-klovnNAZIV NA ENGLESKOM: Damselfish; clownfish, anemonefishNAZIV NA LATINSKOM: Pomacentridae

@

U istu porodicu spadajui ribe-zastavice sa kara-kteristi~ne dve crne pru-ge du` ùtog ili belog




GDE @IVI: pli}e vode tropskih i suptropskih mora (crnelja ima i uSredozemnom moru i Jadranu), oko koralnih grebena, dubine do20 mÎME SE HRANI: plankton, sitni beski~menjaci, alge, koralnipolipi

OPASNOST PO LJUDE:” potpuno bezopasna, ~ak i kad ljutitobrani teritorijuOPIS: duìne od 2 do desetak cm (osim garibaldija - Garibaldi, Hypsypops rubicundus koji moè narasti i do 30 cm), telo pljosnato,rep ra{ljast. Mogu da budu raznih boja, od crno-bele do srebrne,ùte i narandàste. Usta mala, povijena na dole

g g gtela i duga~kom “̋ zasta- vicom“̋ ” na le|ima. Doksu mlade, zastavice ìveu grupama i do pede-setak ~lanova. Kasnije

ìve u paru, kao i lepti-ri i veoma ùstro branesvoju teritoriju. Crveno-

morska zastavica, (Red Sea bannerfish, Heniochus intermedius), en-demska je vrsta, ìvi samo u Crvenom moru i Adenskom zalivu.

Gore: jato zastavica izIndijskog okeana (Banner-fish, Heniochus diphreutes)Levo, odozgo na dole:fantomska zastavica(Phantom bannerfish, Heniochus pleurotaenia);prugasti leptir (Linedbutterflyfish, Chaetodon lineolatus); crno-beli leptir (Blackpyramid butterflyfish, Hemitaurichthys zoster )

Desno, odozgo na dole:crvenomorska zastavica

(Red Sea bannerfish, Heniochus intermedius);repati leptir (Threadfin

butterfly, Chaetodon auriga), na{ao se i na

po{tanskoj markiciMozambika; crvenorepi

leptir (Red tailedbutterflyfish, Chaetodon

collare)

Pomacentrida ima oko 335 vrsta. Crnelji ìve u svimmorima, a ribe-klovnovi utropskim, mada je intere-




p jsantno da klovnova nema uKaripskom moru, dok su naistoku veoma brojni.

Mladi primerci crnelja

mogu se po boji potpunorazlikovati od odraslih. Uglavnom svi ìve u jatima, veoma su terito-rijalni i agresivni prema uljezima. Obi~no se sjate oko korala (naj~-e{}e Acropora, Stylophora i Porites) u ~ije okrilje beè u slu~aju opa-snosti. S obzirom da svoju “ba{tu” ùstro brane, na njihovoj teritoriji

ima vi{e algi nego drugde, po{to ìvotinje koje senjima hrane tu nemaju pristup. A {to je vi{e algi,to zna~i da je mu`jak uspe{niji u odbrani svogdoma. Zbog toga }e privu}i vi{e ènki i ostaviti ve}e potomstvo. Osim drugih ribica, mu`jaci }e

terati i ~ak i fizi~ki ukloniti druge uljeze, na pri-mer morske zvezde i jeève koji mogu ugrozitinjihova jaja{ca.

A jaja{ca polaù na podlogu koju prethodno o~-iste, obi~no u podno`ju korala, anemona ili algi.Potomstvo ~uvaju isklju~ivo mu`jaci, a mladi seizlegu nakon 2-7 dana, zavisno od vrste.

Najsavr{eniji primer ìvota u simbiozi je suìvot

ribe-klovna i anemone. Riba-klovn je teritorijal-na i u stanju je da napadne ribe mnogo ve}e odsebe. Roniocima prilazi bez straha, kao da se sva-|a. @ivi uvek u paru, ènka je vidno ve}a od mu-`jaka i dominantna. Me|utim, kada ènka ugine,mu`jak u roku od par dana promeni pol i privu~edrugog mu`jaka. Ovo je mogu}e zato {to pri ro|-

Prethodna strana:ra{ljorepi crnelj

(Scissortail sergeant, Abudefduf sexfasciatus)

Gore levo: zapadni klovn(Western clownfish, Am- phiprion ocellaris)

Gore desno: paradajz-klovn (Tomatoanemonefish, Amphiprion ephippum)

Desno: klarkov klovn(Clark's anemonefish,

Amphiprion clarkii)

Na slede}oj strani desno:belostoma~ni crnelj(Whitebelly damselfish, Amblyglyphidodon leucogaster ) uz koral Millepora koji mu pruà savr{enuza{titu od predatora

NAZIV NA SRPSKOM: labrida, labrda (na Jadranu i usna~a,{arko, knez, vladika, pe{ec, pe{njic, podujka, martinka, kosirica,dugonosica, lumbrak, vrana, smokva)NAZIV NA ENGLESKOM: Wrasse hogfish coris




NAZIV NA ENGLESKOM: Wrasse, hogfish, corisNAZIV NA LATINSKOM: Labridae

GDE @IVI: tropska i hladnija mora (brojne u Jadranu), dubina do30 m, neke vrste do 80 mÎME SE HRANI: riba, meku{ci, korali, plankton

OPASNOST PO LJUDE:” bezopasanOPIS: uglavnom manji od 20 cm, mada najve}i primerak, velikinapoleon (videti slede}i odeljak) dostiè i 2,5 m, Imaju jake vilice, ale|no peraje im se proteè du` celih le|a. Bilo da su uzani i izduèniili ovalnog oblika, sve ih karakteri{e rep u obliku metlice. Mogu bitinajrazli~itijih boja i {ara

enju klovnovi imaju razvijene obe reproduktivne strukture. Prisustvodominantne ̀ enke spre~ava mu`jaka da promeni pol, kao i mladunceda se razviju u ènke. Prilikom mre{}enja, jaja{ca polaù na dnu ane-mone, a ~uva ih isklju~ivo mu`jak.

Iako se druge ribe klone anemone zbog njenih otrovnih pipaka,klovn lu~i posebnu sluz zahvaljuju}i

kojoj moè bezbri`no da ih dodiruje. Anemona ima koristi od klovnakoji brani teritoriju, ali i privla~iplen i namami ga do nje. Ona gapotom oàri i pojede, a klovn o~istiostatke. Klovn tako|e ~isti anemo-nu od parazita. Pored hrane, klovnima koristi od anemone jer u njojnalazi savr{eno uto~i{te.

Gore: par crvenomorskih klovnova (Red Seaanemonefish, Amphiprion bicinctus) u crvenojanemoni, i desno - ista vrsta u beloj anemoni

Levo: ̀ uti crnelj (Sulphur damselfish, Pomacentrus sulfureus), ìvi uvek uz koral Acropora u kom se hrani planktonom ialgama. Prepoznaje se po crnoj tufni kodbo~nog peraja.Gore: klovn-tvor (Skunk anemonefish, Amphiprion akallopisos), prepoznatljiv pobeloj pruzi na le|ima

spadaju i mali ~ista~ koji ima desetak centimetara, i veliki napoleonod preko 2 metra.

Ali naj~udesnije od svih su njihove reproduktivne karakteristike. La-




Porodica labrida ima najve}ibroj predstavnika na koral-nim grebenima, ali i u hladnijim morima –- ima primerakakoji naseljavaju i hladne oba-le Norve{ke. Ima ih oko 500 vrsta, a najrazli~itijih su veli~-ina, boja i oblika. Jelovnik im

je podjednako raznovrsan,od riba do planktona, preko kraba, parazita sa krlju{ti drugih riba,ikre, korala i morskih trava, kao i predeli koje nastanjuju: stenovitiili koralni grebeni, pe{~ano dno, ogoljeno ili sa morskom travom ilialgama. Mu`jaci, ènke i mladunci iste vrste mogu se drasti~no ra-zlikovati po boji i obliku, pa ih nije lako identifikovati. U drozdove

brida ima dve vrste: one koje se ra|aju sve kao ènke koje potom popotrebi menjaju pol, ili one koje se ra|aju kao ̀ enke ili mu`jaci. Mali~ista~i se uvek ra|aju kao ènke. @ive u haremu kog predvodi jedanmu`jak koji se prema njima prili~no agresivno ophodi. Kada mu`jakugine, dominantna ènka preuzme harem i u roku od par sati popri-

mi isto agresivno pona{anje kakvo je imao pokojni prethodnik. Akouspe da na odstojanju drì druge mu`jake iz susednih harema kojiimaju nameru da preuzmu njenu grupu, ènka }e u roku od dva do~etiri dana postati mu`jak. Kada ona ugine, njeno mesto }e preuzetislede}a dominantna ̀ enka, i tako u krug. Me|utim, nemaju sve labri-de iste reproduktivne karakteristike, neke ~ak uop{te nisu hermafro-diti, a puno toga nauka jo{ nije otkrila i definisala. U tropskim mo-rima labride se mreste tokom cele godine, a u hladnijim tokom leta.Kod nekih vrsta to zavisi i odmese~evih mena, plime i ose-

ke ili lokalnih uslova. Mrestese u parovima ili grupama od~ak nekoliko stotina.

Ono {to je za sve labridekarakteristi~no jeste njihovna~in kretanja - umesto repa,labride za pogon koriste bo~-na peraja, a rep im vi{e sluìkao kormilo, osim kada im je

potrebna mnogo ve}a brzi-na, na primer prilikom bega.Tako|e, sve su dnevna bi}a ano}u se ili zakopavaju u pe-sak ili skrivaju u {upljinama.

Primer ~ista~a je jo{ jedan

Prethodna strana: labrida obe{ene vilice (Slingjaw wrasse, Epibulus insidiator ). Mu`jak je {aren a ènkapotpuno ̀ uta (videti sliku na narednoj strani).

Gore: klovnovski knez (Clown coris, Coris aygula) satipi~nim repom u obliku metlice

Desno na slede}oj strani: mali knez-~ista~(Common cleaner wrasse, Labroides dimidiatus)

skida parazite sa koè dve murine

NAZIV NA SRPSKOM: veliki napoleon NAZIV NA ENGLESKOM: NapoleonfishNAZIV NA LATINSKOM: Cheilinus undulatus (Labridae)

GDE @IVI: Crveno more Indijski i Tihi okean do Mikronezije

lep primer simbiozeu prirodi: ~ista~ ski-da parazite i mrtvotkivo sa krlju{ti ili

b d ih ib




GDE @IVI: Crveno more, Indijski i Tihi okean do Mikronezije,dubina do 100 mÎME SE HRANI: ribe, meku{ci, jedan od retkih predatora kojimoè da se hrani otrovnim ìvotinjamaOPASNOST PO LJUDE:” potpuno bezopasan i dobro}udan, ne

pla{i se ljudiOPIS: veli~ine do 2,5 m, {to je najve}i zabeleèni primerak. Telo{iroko i visoko, kod odraslih primeraka izraèna grba na ~elu.Velika napu}ena usta. Boja zelenkasta

zuba drugih riba, aza uzvrat dobija hra-nu. Ribe dobro znaju gde se nalazi paredovno dolaze da

ga pose}uju, i ~ak ~ekaju na red. Neretko, ~ista~ }e pri}i i roniocima saistom namerom. Labride su tako|eevoluirale u skladu sa svojim plenom:mnogi meku{ci su razvili tvrde lju{tu-re ili bodlje kakobi se odbranile, alabride su zauz-

vrat dobile jake vilice i zube, kaoi niz zuba u grlu,kako bi mogle dasavladaju plen.U potrazi za ple-nom naj~e{}eprate druge ve}eribe koje podiùpesak ili talog na dnu i isteruju sitne ìvotinje, aneke nju{kama prevr}u kamenje i korale kakobi otkrili male beski~menjake i zglavkare.

Labride su cenjen ulov kod ribara, a nekiprimerci vrste Coris (knez) ~esto se love zaakvarijume.

Gore levo: bodianus (Hogfish, Bodi- anus sp.)

Gore: jo{ jedan lep primerak klo- vnovskog kneza

Levo: knez-~ista~ ~isti {krge ribe{i{mi{a

Dole: labrida obe{ene vilice, ènka

Napoleon je dugove~na riba, mu`jaci ìve oko 25 a ènke ~ak oko 32godine. Reproduktivnu zrelost dostiè tek sa pet do sedam godina.Mladunci obi~no ìve me|u koralima (naj~e{}e oko akropora) u pli}im vodama bliè obali i kako stare pomeraju se polako ka otvorenommor d blje predele do stotinak metara Najkr pniji primerak pri




Veliki napoleon poznat je i po imenumaori ili “grboglavi, spada u porodiculabrida (videti odeljak o labridama).Zbog svog neobi~nog izgleda i veli~inezasluùje posebnu pa`nju.

Kao i sve labride, za kretanje koristibo~na peraja dok mu rep sluì kaokormilo. Danju pretraùje koralne grebene za {koljkama i meku{ci-ma, a no}u traì zaklon me|u koralima, u rupama i procepima. Iako

je veoma krupan i deluje zastra{uju}e, potpuno je bezopasan po lju-de. Po{to je pro`drljiv, lako ga je namamiti hranom. Me|utim, danas je na Crvenom moru strogo zabranjeno hraniti napoleona po{to jeprime}eno da, nakon {to ga ronioci naviknu na barena jaja, on u ve}ini slu~ajeva odbija svoj uobi~ajeni morski jelovnik i umire od gladi.

moru u dublje predele, do stotinak metara. Najkrupniji primerak pri-me}en u australijskim vodama oko Kvinslenda imao je dva ipo metrai 191 kilogram. Njihova starost najpreciznije se odre|uje analizomu{ne kosti, mada se ve} na prvi pogled moè napraviti gruba procena:mladi napoleoni imaju jedva vidljivu grbu na ~elu i jako izraène {are

oko o~iju. Kako stare, grba se pove}ava a {ara je sve manje.

Interesantno je da, po{to su hermafroditi, oko petnaeste godine ì- vota ènka menja pol. Jo{ uvek ne postoji ta~no nau~no obja{njenjeza{to se to de{ava, ali ta pojava nije mnogo iznena|uju}a jer je ~estau morskom svetu. Kada do|e vreme mre{}enja parovi napoleona

Prethodna strana: lep primerakodraslog napoleona koji se prepoznajepo grbi na ~elu i ujedna~enijim {arama,za razliku od mladog (gore) komsu {are mnogo izraènije, naro~itoispod o~iju i oko usana a grba skoroneprimetna.

Desno: odrasli napoleon

NAZIV NA SRPSKOM: riba papagaj, papiga~a, papagajkaNAZIV NA ENGLESKOM: ParrotfishNAZIV NA LATINSKOM: Scaridae

GDE @IVI: tropska i suptropska mora, koralni grebeni, dubine dose okupe na jednom

Prilikom kretanja, kao i svelabride, napoleon najvi{ekoristi bo~na peraja




GDE @IVI: tropska i suptropska mora, koralni grebeni, dubine do{ezdesetak metaraÎME SE HRANI: alge, koralni polipiOPASNOST PO LJUDE:” potpuno bezopasanOPIS: ovalno telo duìne 40-90 cm (grboglavi papagaj ima i do 120

cm), mala bo~na peraja, rep obi~no u obliku polumeseca ili ravan.Veoma ìvih boja, mu`jaci i ènke kao i mladunci iste vrste obi~nosu razli~ite boje i veli~ine. Najprepoznatljiviji su po ustima koja li~ena kljun

p jmestu (ponekad ih seskupi i nekoliko sto-tina), poloè jaja{ca,udalje se i tu prestajenjihova briga o po-tomstvu. Mre{}enjese odigrava u toku

dana, a prime}eno je da se poklapa sa odre|enim fazama plime ioseke.

Osim kada se okupljaju u vreme mre{}enja, napoleoni su samci i veoma je retko videti vi{e od jednog.

înjenice da je napoleonima potrebno preko pet godina da bi dostiglireproduktivnu zrelost, da se mreste u grupama, da ne migriraju,da spavaju u udubljenjima i pe}inama pa ih je veoma lako uloviti,kao i da se na teritoriji od 10.000 m2 moè na}i samo izme|u 2 i 20primeraka govore da je ovo vrlo ugroèna vrsta. Odrasli napoleonnema mnogo prirodnih neprijatelja, osim ~oveka.

Meso napoleona (naro~ito usne) na izuzetno je visokoj ceni - u HongKongu se za kilogram moè dobiti oko 100 dolara. Ako se uzme uobzir da prose~an primerak ima oko 100 kg, jasno je za{to je popularanme|u lovokradicama. Riba je na ve}oj ceni ako se restoranima iakvarijumima dostavi ̀ iva. Najdestruktivniji na~in lova na napoleone

je cijanidom. Podvodni ribolovci sateruju ribe u udubljenja i prskajuih cijanidom koji ih omami, a onda ih jednostavno sakupe u mreù.Iako je lov cijanidom strogo zabranjen, izme|u ostalog i zato {to jepotpuno poguban po korale i sva ostala ìva bi}a, mnogi ribolovci unerazvijenim zemljama ga i dalje ilegalno praktikuju jer na taj na~inprehranjuju porodice.

boje sa popre~nim prugama, dok su mu`jaci plavo-zeleni sa velikimùtim paleòm na boku.

Najinteresantnija pojava kod papagaja je da no}u spavaju u ~aurikoju sami naprave od sluzi kako bi se za{titili od grabljivaca Murine




Porodica Scaridae ima oko 80 vr-sta, sve ìve u tropskim morima,a u divnim tropskim plaàma sabelim peskom moèmo uìvatiba{ zahvaljuju}i ovoj ribi. Papa-gaji su najve}i proizvo|a~i peskau moru: jedan proizvede godi{-nje na stotine kilograma peska, tako {to se hrani algama i polipimakoji rastu na stenama i koralima koje “ubire svojim o{trim “kljunom”.Kljun zapravo ~ine po dva velika spojena sekuti}a. Zalogaje drobi

i melje zubima koji su mu duboko u ustima, a ovaj grubi materijalpotom prolazi kroz digestivni trakt ribe u kom se iskoriste hranljivematerije, a ostatak se izbaci kao najfiniji beli pesak.

@enke papagaji se kod mnogih vrsta potpuno razlikuju od mu`jakapo boji i veli~ini. Na primer kod papagaja-princeze (Princess parrot-fish, Scarus taeniopterus) koji ìvi kod Kariba ènke su sme|e-bele

koju sami naprave od sluzi kako bi se za{titili od grabljivaca. Murine,na primer, zahvaljuju}i ~auri ne mogu da ih nanju{e. Za izradu oveza{titne ˝pidàme ”̋ treba im oko pola sata. Iako su danju neuhvatljivii beè od ljudi, no}u ih je mogu}e dodirnuti jer spavaju prili~no du-bokim snom. Ipak, ne treba ih probuditi jer }e onda pocepati za{titnu

~auru i ne}e sti}i da naprave novu, zbog ~ega }e postati lak plen.

Papagaji se ra|aju androgeni, sa obe reproduktivne strukture, a ako je broj ènki mali, mu`jaci }e promeniti pol, i obratno. Neke vrsteìve u haremu od jednog mu`jaka i nekoliko ènki, pa ako predvo-dnik ugine, dominantna ènka }e postati mu`jak i mrestiti se sa osta-lim ènkama. Me|utim, ako se nakon toga pojavi novi mu`jak, ona}e opet postati ènka i prepustiti harem prido{lici.

Postoje vrste, na primer crvenoprugi papagaj (Redband parrotfish

Sparisoma aurofrenatum), kod kojih se svi primerci ra|aju kao ènkekoje postaju mu`jaci samo po potrebi. Kada ̀ enka promeni pol, luta-}e morem dok neprona|e neza{ti}enu grupu ènki ipotom }e napraviti svoj harem.

Najve}i papagaj jegrboglavi (Hum-phead parrotfish, B o l b o m e t o p o n muricatum), kojimoè narasti i do1.2 m. Prepozna-tljiv je po velikojgrbi na ~elu za

Prethodna strana i gore: r|avi papagaj(Rusty parrotfish, Scarus ferrugineus)

Desno, na slede}oj strani: papagaj sa ̀ utomtufnom (Stoplight parrotfish, Sparisoma viride),

mu`jak je prepoznatljiv po tufni kod {krga.@enke su crvenkasto-sme|e boje sa belim

paleìma

Levo: dok je mu`jak{aren sa dominantnimplavo-zelenim bojama,ènka je neuglednije,braon-sivkaste boje

Dole: indijski papagaj

NAZIV NA SRPSKOM: barakudaNAZIV NA ENGLESKOM: BarracudaNAZIV NA LATINSKOM: Sphyraenidae

GDE @IVI: tropska i suptropska mora (ima je i u Jadranu), dubina




koju se nekada smatraloda koristi kako bi razbiokoral, {to su biolozi, me-|utim, opovrgli. Ribarisu ga nekada lovili no}utako {to bi zaronili na dah,pokrili mu jednom ru-

kom o~i a dru-gom ga polakousmeravali kapovr{ini. Kakomu je krlju{t vrlo debela,lov harpunom je nemogu}.Na àlost, to-kom perioda

masovnog lovacijanidom, ovakrupna riba jeprili~no istre-bljena, ba{ kaoi veliki napole-on.

(Indian parrotfish,Scarus stronglylocephalus)

Na dnu: grboglavipapagaj, duga~ak oko

1,3 m

p p p ( j )do stotinak metaraÎME SE HRANI: ribe i meku{ciOPASNOST PO LJUDE:” uglavnom potpuno bezopasne. Velikubarakudu privla~e svetlucavi predmeti, naro~ito na povr{ini, pa u

vodu ne treba ulaziti s nakitom. Njen ujed moè biti veoma bolan,ali napadi su retkiOPIS: velika barakuda dostiè i do 2 m, manje vrste imaju 45-140cm. Veoma izduèno telo i karakteristi~na isturena donja vilicasa igli~astim zubima. Dva jasno razdvojena le|na i dva stoma~naperaja. Srebrnkasta boja, tamnija na le|ima i svetlija na stomaku,sa prugama na bokovima

vantelesno. Ikra pluta po povr{ini, a iz njih se izlegu si}u{ne larvekoje se upu{taju u malo dublje vode tek kad dostignu oko 8 cm.Me|utim, mladunci velike barakude napu{taju u{}e reke i kre}u umorske dubine tek kada dostignu tridesetak centimetara.




Meso barakude je na ceni, ali je u nekim zemljama zabranjeno zaljudsku upotrebu zbog sigvatere (re~ ciguatera poti~e od kubanskere~i kojom se ozna~ava trovanje usled ujeda zmije), otrova kojeu organizam barakude dospeva preko manjih riba koje se hrane

otrovnim algama. One barakudama ne smetaju, ali kod ljudi moguizazvati ozbiljno trovanje. Trovanje izaziva toksin ciguatoxin (CTx-1) iz algi dinoflagellate ( Gambirdiscus toxicus). Prvi znaci javljajuse u roku od jednog do trideset sati nakon jela u obliku peckanja uustima i utrnulosti koja se moè pro{iriti na ekstremitete, mu~nine,povra}anja i dijareje. Potom slede neurolo{ki simptomi –- glavobolja,osetljivost na temperaturu, vrtoglavica, slabost u mi{i}ima, kao iaritmija srca, tahikardija i nizak krvni pritisak. Jedan od simptoma je i

obrnut ose}aj za toplotu i hladno}u, patako sladoled u ustima moè delovati

vru} a supa hladna. Simptomi prolazenakon pet do deset dana, mada jebilo slu~ajeva kada su trajali ~ak i trigodine.

Barakuda ima 18 vrsta od kojih je najpoznatija i najve}a velika ba-rakuda, Sphyraena barracuda. @ivi u dubinama do stotinak metara,blizu obale i na otvorenom moru. Sjajan je lovac i ~esto lovi danjupri povr{ini. Mla|i primerci ìve u jatima od po nekoliko stotina, aodrasli primerci mogu loviti i sami. Love planski i mudro; prime}eno

je da, na primer, love tako {to sateruju jata manjih riba ka pli}im vodama ili lagunama, i tu ih ~uvaju dok ne ogladne. Kada ne love ugrupi, koriste se mimikrijom: lebde naglava~ke i tako se stapaju sapozadinom pa lako hvataju plen koji iznenade. Mreste se u plitkim vodama, naro~ito oko u{}a reka u more. Kao i ve}ina riba, barakude su oviparne, tj. polaù jaja koja se oplo|uju

Prethodna strana, gore i levo: vrsta koja je ~esta u Indijskomi Tihom okeanu (Pickhandlebarracuda, Sphyraena jello)

Gore i desno:ùtorepa barakuda

(Yellowtail barracuda,Sphyraena flavicauda)

Gobida ima preko 2.000 ablenida preko 830 vrsta. Ovosu si}u{ne ribe izduènog telasa krupnim o~ima. Obi~nosu manje od 10 cm, a me|u

NAZIV NA SRPSKOM: gobide - glavo~; blenide - slinguricaNAZIV NA ENGLESKOM: Goby, blennyNAZIV NA LATINSKOM: Gobiidae, Blennidae

GDE @IVI: tropske i hladnije plitke vode (ima ih i u Jadranu),




j ,njima su i neki od najmanjihki~menjaka na Zemlji, naprimer predstavnici vrstaTrimmaton i Pandaka koji su

manji od 1 cm.

Najkarakteristi~niji deo ana-tomije gobida je „sisaljka“ nastomaku koja je nastala spa- janjem zadnjih stoma~nih pe-raja. Ona je potpuno ista kaoi sisaljka remora koja se kod ovih nalazi na le|ima i pomo}u koje seka~e na krupne ribe i sisare koje koriste kao prevozno sredstvo. Go-bide sisaljku koriste da bi se zaka~ile za ~vrstu podlogu, za korale ili

stene, dok se u akvarijumima ka~e za staklo. Blenideimaju veliko le|no peraje, rep im je zaobljen a bo~naperaja lepezasta.

Na glavi blenide ~esto imaju neku vrstu brka“, tzv. cirri.Gobide ponekad ìve u simbiozi sa kozicama u istojrupi u pesku. Kozici to odgovara zato {to je gobidaupozorava na opasnost, a gobida ima dom u koji moèda se skloni i polaè jaja. Takozvane “neonske gobide(Gobiosoma sp.) su ~ista~i –- uklanjaju parazite i osta-tke hrane sa krlju{ti, zuba i koè drugih ve}ih riba kojeih ne tretiraju kao potencijalni plen ve} kao veoma kori-snog ~lana zajednice. Gobide u ovom slu~aju imaju siguranizvor hrane, a velike ribe nekoga ko se brine o njihovoj higijeni.

oko koralnih grebena, travnatog pe{~anog dna, ima i slatkovodnih vrsta. Blenide vole da se kriju u napu{tenim {koljkamaÎME SE HRANI: alge i meku{ciOPASNOST PO LJUDE:” bezopasne

OPIS: malo, izduèno telo, nagla{ena glava i krupne o~i. Blenideimaju velika lepezasta peraja na le|ima. Na stomaku gobide imajusisaljku kojom se drè za tlo

Gore: rejnfordova gobida(Rainford’'s goby, Amblygobi-

us rainfordi) iz Indonezije

Desno: dvobojna gobida Nemateleotris sp.

Gore i desno: blenide vole da se zavla~e u {upljine u koralima, stenama ili unapu{tene {koljke, a mogu i da se ukopaju u pesak

NAZIV NA SRPSKOM: jednorog (porodica Nasinae); hirurgribe (porodica Acanthurus) NAZIV NA ENGLESKOM: Unicornfish, surgeonfish, doctorfish,tangNAZIV NA LATINSKOM A th id




NAZIV NA LATINSKOM: Acanthuridae

GDE @IVI: tropska i suptropska mora, uglavnom Indijski, Tihiokean i Crveno more, dubina do 90, svetlucavi jednorog do 140 mÎME SE HRANI: isklju~ivo ili zooplankton ili alge

OPASNOST PO LJUDE:” bezopasan, mada treba imati u vidu dakod repa imaju bodlje koje su kod nekih vrsta otrovneOPIS: hirurzi imaju pljosnato telo sa visokim lepezastim le|nim istoma~nim perajima i trouglast rep. Jednorozi imaju nià le|na istoma~na peraja i rep u obliku polumeseca, blaè ili vi{e izraèn.Ve}ina jednoroga ima rog na ~elu. Obe vrste imaju jednu, dve ili vi{e jasno ozna~enih bodlji koje izgledaju kao tufne na korenurepa, a koje aktiviraju tako {to poviju rep. Mladi se mogu drasti~norazlikovati od odraslih primeraka

Porodica akanturida broji oko 50 vrsta a prepoznatljiva je po tajnomoru`ju: jednoj ili vi{e bodlji sa obe strane repa po kojoj su i dobileime - na starogr~kom acanthus zna~i trn, bodlja.

U proseku imaju ~etrdesetak cm duìne, mada ima i dosta ve}ih pri-meraka (~ak i oko 1 m). Mala isturena usta zgodna su za skidanjesitnih organizama sa stena i korala. Hirurzi su vegetarijanci i hranese isklju~ivo algama, dok se jednorozi hrane zooplanktonima. Vege-tarijanci igraju veliku ulogu u o~uvanju prirodne ravnoteè jer spre~-avaju alge da “̋ progutaju ”̋ korale, a i dodatno ih hrane svojim izme-tom. Dugove~ni su, mogu ìveti preko 30 godina. Danju love a no}utraè skrovi{te.

Jednorozi se te{ko identifikuju po boji zato {to ~esto menjaju {are i

Na prethodnojstrani i desno: plavi jednorog (Blue-spine unicornfish, Naso unicornis) sadve karakteristi~neplave bodlje kodrepaGore: kratkonosi jednorog (Shor-tnose unicornfish, Naso Unicornis)iz Andamanskogmora

Na slede}oj strani:izduèni hirurg Acanthurus mata




Pona{anje mu`jaka koji brani harem je vrlo specifi~no. On }e kruìtioko uljeza, drugog mu`jaka, vrlo oprezno sa uperenom bodljom kodrepa ka njemu i po potrebi ga napasti. On tad moè i promeniti bojukao znak upozorenja. Sna`nim zamahom repa bodlja moè protivnikuzadati te{ke povrede.




nijanse, zavisno od toga da li su upla{eni, da li spavaju, hrane se ili suu ratobornom ili zaljubljenom raspoloènju. Tako|e, mu`jaci i ènkemogu biti potpuno razli~iti, a mu`jak moè promeniti boju tokomparenja.

Sve ih karakteri{e vrlo sitna krlju{t zbog koje im telo deluje bar{unasto,bodlja kod repa ozna~ena upozoravaju}e jarkom bojom i povezanole|no lepezasto peraje, dok stoma~no peraje po~inje od stomaka, izadva mala bo~na peraja i zavr{ava se kod repa. Mladi hirurzi moguimati potpuno zaobljen rep da bi on vremenom poprimio oblikpolumeseca.

Akanturide ìve oko koralnih grebena, me|u kojima se no}u kriju.Larve (tzv. akronurusi) su prozirne i obi~no ìve blizu obale na dnu

dok ne porastu. Polnu zrelost dostiù nakon godinu do dve. Mrestese u parovima ili grupama parova tokom cele godine, ali naj~e{}e ukasnu zimu ili rano prole}e. Pretpostavlja se da su neki primerci kojiìve u haremu hermafroditni;– kao kod ve}ine riba, kada predvodnikharema ugine, tu ulogu preuzima dominantna ènka koja menjapol.

Neke akanturide su podesne za ljudsku ishranu (mada postoji opa-snost od trovanja, tj. sigvatere - videti poglavlje o barakudi), me|utim,mnogo su popularnije me|u akvaristima, naro~ito sitniji primerci.

Levo na prethodnoj strani: svetlucavi jednorog (Sleekunicornfish, Naso hexacanthus) zelene je boje, osim u vreme parenja kada kod mu`jaka glava i rep dobijajuplave tonove. Nema rog, a zanimljivo je da ima crn jezik.

Dole i desno: hirurg-jedrenjak (Sailfin surgeonfish, Zebrasoma desjardinii) dole sa ra{irenim perajima i levo u

jatu, sa skupljenim perajima

NAZIV NA SRPSKOM: /riba zec/ NAZIV NA ENGLESKOM: RabbitfishNAZIV NA LATINSKOM: Siganidae

GDE @IVI: Indijski i Tihi okean, Crveno more i isto~ni deoSredozemlja posle prokopavanja Sueckog kanala; dubina do




Sredozemlja posle prokopavanja Sueckog kanala; dubina dotridesetak metara, ~e{}e u plitkim vodamaÎME SE HRANI: plankton, alge, meduzeOPASNOST PO LJUDE:” bezopasna, ali treba imati u vidu da ima

otrovne bodljeOPIS: pljosnato, vretenasto telo, najprepoznatljivije su po ustimakoja su na sredini glave, mala, zaobljena poput ze~jih

Ribe-ze~evi dobile su ime po miroljubivom izgledu lica i zaobljenojze~joj nju{ci. Me|utim, u suprotnosti sa nevinim izgledom, imajubodlje na le|nom (13) i trbu{nom peraju (7) koje sadrè vrlo jak

otrov. [arene su i lako ih je uo~iti danju, ali no}u, naro~ito ako oseteda su u opasnosti, mogu potpuno promeniti boju. Tako|e, kada ugi-nu potpuno poblede, pa je nau~nicima te{ko da sa~uvaju primerkeradi prou~avanja. Mu`jaci i ènke, za razliku od mnogih vrsta, nerazlikuju se po boji, mada su ponekad ènke krupnije. Siganide ìveu manjim jatima, a neke vrste se u vreme mre{}enja odvajaju u pa-

Na prethodnoj strani i de-sno: javanska riba zec (Javarabbitfish, Siganus javus)

Gore: riba zec sa zlatnimsedlom (Gold saddle rabbit-

fish, Siganus guttatus)

NAZIV NA SRPSKOM: gof, felun, orhan, {njuracNAZIV NA ENGLESKOM: Trevally, jackNAZIV NA LATINSKOM: Carangidae

GDE @IVI: umereno topla i tropska mora, ~est u Jadranu,pogoduju mu vode temperature od 21 do 30°C blizina grebena i




pogoduju mu vode temperature od 21 do 30 C, blizina grebena istena, dubina do 200 mÎME SE HRANI: manje ribeOPASNOST PO LJUDE:” bezopasan

OPIS: duìne od 50 cm do 1,70 m, elegantno, izduèno i veomaakvadinami~no telo sa ra{ljastim repom i o{trim le|nim i stoma~nimperajima. Donja vilica kod nekih vrsta jasno isturena. Sivkaste bojesa tamnijim ili svetlijim nijansama ili prugama. Mediteranski gofima prugu preko oka

rovima i pokazuju agresivnost prema drugim parovima ili grupama.Trenutak pre ispu{tanja gameti kre}u se u krug, a mu`jaci poprimemermerne {are. Naj~e{}e se mreste u prole}e ili rano leto, no}u ilirano ujutru, u zavisnosti od plime i oseke odnosno mese~evih mena.Larve su planktonskog tipa i u tom periodu su najugroènije.

Siganide ìve od tri do pet godina, i dnevni su tipovi. No}u se kriju uprocepima i pe}inama a danju traè hranu. Biljojedi poput siganidasu bitni u o~uvanju prirodne ravnoteè jer spre~avaju alge da potpu-no obrastu oko korala. Tako|e |ubre korale svojim izmetom.

Neke vrste siganida selove za akvarijume, aneke zbog ukusnog mesa.Sre}om, nisu ugroène.

Gore: dvoprugi zec (Do-uble barred rabbitfish,Siganus virgatus)

Desno: javanske ribe ze~evi~aste se meduzom

Meso gofa je veoma cenjeno, mada kao i kod barakuda,postoji opasnost od trovanja sigvaterom. Gofovi se hranemanjim ribama koje se, pak hrane otrovnim algama. Iako onegofovima ne smetaju, veoma su opasne za ljudski organizam(videti poglavlje o barakudama).




Carangidae broje preko 200 vrsta. @ive u jatima i loveogranizovano. Sjajni su pliva~i i svoju ve{tinu najbolje

pokazuju kada nai|u na jato manjih riba. Tada udruènimsnagama razbijaju jato i bukvalno “ubiru” o{amu}ene iusamljene ribice. Mogu da plivaju brzinom od oko 50 km/ h, ali moraju konstantno da se kre}u jer skoro da nemajumehur za regulisanje plovnosti kao druge ribe. Zahvaljuju}itome mogu munjevitom brzinom da menjaju dubinu.

Najve}i primerak je veliki {njurac (Giant trevally, Caranxignobilis) koji moè dose}i i do 1,70 m. Njegovi jedinineprijatelji su ve}e ajkule.

Prethodna strana: gof (Amberjack, Seriola dumerili), ima ga i u Jadranu

Gore: buljooki {njurac (Bigeye trevally, Caranx sexfasciatus)

Desno: zlatni {njurac (Golden trevally , Gnathanodon speciosus)

Gore: plavi {njurac (Blue fin trevally,Caranx melampygus)

Dole: {njurac je opasan predator aprime}eno je da jato primenjuje

strategiju prilikom lova

NAZIV NA SRPSKOM: kostorog, /balista/, /triger/ NAZIV NA ENGLESKOM: TriggerfishNAZIV NA LATINSKOM: Balistidae

GDE @IVI: i tropska i hladna mora (uklju~uju}i i Sredozemno iJadran), koralni grebeni i stene koje obiluju {koljkama, dubine do




), g j j j ,50 mÎME SE HRANI: {koljke, ra~i}i, morske zvezde, jeèvi, krastavciOPASNOST PO LJUDE:” moè biti opasan dok brani gnezdo, ne

treba ga provocirati i prilaziti suvi{e blizu. Ima o{tre zube kojemogu naneti ozbiljne povredeOPIS: romboidno telo, glava u profilu trouglasta, mala usta. Prvole|no peraje je ve}e od drugog i ima posebnu kost, bodlju koja"okida" ve}u kako bi mogla da se uklje{ti me|u stenama. Vrste izhladnijih mora su sivkaste boje, a tropske veoma ìvih boja

Re~ balista na latinskom zna~i katapult, okida~, a ovo ime upotrebio je prvi nema~ki prirodnjak Johan Fridrih Gmelin 1788. jer ga je nanjega asociralo le|no peraje ove ribe. Prvo le|no peraje kostorogaima manju bodlju koja „okida“ ve}u i drì je ~vrsto zaklju~anu, zahva-ljuju}i kojoj riba moè da se bezbedno uklje{ti me|u stenama ili ko-ralima odakle predatori ne mogu da je izvuku. Otud i srpski naziv“kostorog. Bodlja se lansira samo kada riba oseti da je u opasnosti.

Kostorog pliva pomo}u drugog para le|nih peraja i repa a ~esto pliva

Na prethodnoj strani: veliki kostorog(Giant triggerfish, Balistoides viridescens),smatra se najagresivnijom ribom u Crve-nom moru

Gore: sivi mediteranski kostorog, mu`jak(Grey triggerfish, Balistes carolinensis) sapodignutim "okida~em" na le|ima

Desno: par mediteranskih kostoroga,ènka je na gnezdu dok mu`jak brani

teritoriju

i postrance. Telo mu je prekriveno debe-lom koòm sa krlju{ti-ma. Usta su mu mala,ali ima osam veomao{trih isturenih zuba




o{trih isturenih zubakojima razbija lju{tu-ru meku{aca. Upravoovi zubi mogu biti ve-

oma opasni po ronio-ce ako mu se priblièdok ~uva gnezdo, na-ro~ito kad je u pitanju veliki kostorog (Gi-ant triggerfish, Ba-

listoides viridescens)koji moè imati skoro80 cm duìne i upolatoliko visine. On sesmatra najagresivnijom ribom u Crvenom moru.

Postoji razlika izme|u tropskog kostoroga i onog koji ̀ ivi u hladnijim vodama, i to ne samo u izgledu ve} i u pona{anju: dok je u tropimamu`jak taj koji leì na gnezdu u koje je ènka prethodno poloìla jaja{ca, u Sredozemnom moru mu`jak kostoroga brani teritoriju dokènka leì na gnezdu. Kostorozi se mreste od jula do septembra, aènka polaè izme|u 50 i 100 hiljada jaja{aca. Obi~no mu`jak le-bdi iznad gnezda sa glavom na dole i “˝duva ”̋ vodu u gnezdo kakobi omogu}io neophodnu oksidaciju jaja{aca. Larve se izlegu nakon

pedesetak sati, kada ih roditelji napu{taju a one odlaze na povr{inui traè plutaju}e alge me|u kojima se kriju. Alge igraju veliku uloguu preìvljavanju mladunaca, pa manjak algi automatski povla~i i ve}imortalitet nara{taja.

Kostorog ima poseban na~in lova: spu{ta se glavom na dole do neko-

liko centimetara iznad pe{~anogdna traè}i meku{ce koji su za-

kopani u pesak. Potom “duva” mlaz vode pomo}u kog razgoliti plen. Ako ne uspe iz prve pomeri se nekoliko centimetara dalje i ponovipostupak. Kada nai|e na jeà, zgrabi ga dugim zubima, baci u viskako bi ga okrenuo naopako, pa zubima razbije lju{turu na stomaku ipojede meku unutra{njost. Najneobi~niji kostorog je pikaso (Picasso-fish, Rhinecanthus assasi), nazvan tako zbog svog kubisti~kog izgleda.Raste do 30 cm i ìvi u dubini do petnaestak metara. Ima sivkasto-zelenkasto telo sa plavo ùtom prugom uzdu` preko oka i popreko

iznad usta. @ivi u Crvenom moru i Persijskomzalivu, stidljiv je i sklanja se od ljudi.

Neprijatelji kostoroga nisu mnogobrojni, jer }emali broj riba mo}i da probije njihovu debelukoù: gofovi, tune, marlini, kernje, ajkule i del-fini. Ljudi ga tako|e love jer mu je meso vrloukusno, a i radi ~uvanja u akvarijumima.

Gore: plavi kostorog (Blue triggerfish, Pseudobalistes fuscus)

Levo: klovnovski kostorog (Clown triggerfish , Balistoides conspicillum)

Dole: pikaso (Picassofish, Rhinecanthus assasi)

NAZIV NA SRPSKOM: morski kov~eg, {krinja{ica, kravica NAZIV NA ENGLESKOM: Boxfish, cowfish, trunkfish, turretfish,basketfishNAZIV NA LATINSKOM: Ostraciidae

GDE @IVI: plitke vode oko koralnih grebena u tropskim morima,

Levo, na prethodnoj strani:karipska pro{arana kravica(Scrawled cowfish, Lactophrys

quadricornis)

Desno i dole: mala {krinja{ica(Cube boxfish Ostracioncubicus)




Ostraciidae su ro|aci riba-balona (videti slede}i ode-ljak), ali se razlikuju odnjih po }o{kastim le|ima sa jakim “oklopnim” skeletom

zbog kog nisu u stanju da senaduju. Zbog svoje krupne

gra|e ne mogu da koriste rep za kretanje, ve} bo~na peraja, zbog~ega izgledaju nezgrapno. Da bi se za{titile koriste vrlo ekstremanmetod: ispu{taju oko sebe veoma jak otrov kojim teraju predatore.Na ̀ alost, na taj na~in ~esto izvr{e samoubistvo, jer ni same nisu imu-ne na otrov. Ljubitelji akvaristike neretko imaju problema sa njima jer im na ovaj na~in pobiju sve ostale stanovnike akvarijuma.

Meso {krinja{ica i kravica je izuzetnog kvaliteta, mada postoji opa-

snost od trovanja sigvaterom, otrovom koji se taloì u organizmu ribaa poreklo vodi iz odre|enih morskih algi. Zbog sigvatere oko 50.000ljudi godi{nje ima probleme sa varenjem, mada je, sre}om, stopasmrtnosti vrlo niska (manje od 1%).

osim par vrsta (prugasta kravica, striped cowfish, Aracana aurita - ìvi na jugu Australije, i manja Kentrocapros aculeatus ìvi useverozapadnom Pacifiku)

ÎME SE HRANI: meku{ci koji ìve na dnu i morsko biljeOPASNOST PO LJUDE:” neke vrste kad su ugroène ispu{tajuotrovOPIS: veli~ina od 10 do 55 cm, telo }o{kasto, suàva se kod repa,izduèna nju{ka, si}u{na usta. Kravice imaju po dva ro{~i}a na ~elui stomaku odmah ispod repa. Veoma jarkih boja, od ùte do zelenesa plavim {arama

(Cube boxfish, Ostracion cubicus).Kada su mlade, ove {krinja{ice sumale, zdepaste i ùte. Vremenompoprime zelenu boju i izduè se

Ove ribe su dobi-le nau~no ime pobroju zuba - tetra-odontide na pri-mer, imaju ~etirizuba, tj. po dve

NAZIV NA SRPSKOM: riba balon (na Jadranu - napuha~a);~etvorozupka, dvozupka, jeìnka NAZIV NA ENGLESKOM: Pufferfish, porcupinefishNAZIV NA LATINSKOM: Tetraodontidae, Diodontidae

GDE @IVI: tropska i suptropska mora (uklju~uju}i i Sredozemnoi J d ) k l i b i d bi d 300 I i l k d ih




„plo~ice u gornjoji donjoj vilici po-sebno adaptirane da razbijaju lju{ture meku{aca. Koà im je glatka,bez krlju{ti i bogata kolagenom, samim tim i vrlo rastegljiva. Najza-nimljivija njihova karakteristike je sposobnost da se naduju - kadaoseti da je u opasnosti, balon ispuni vodom gastri~nu kesu, specijalnimehur u stomaku, i na taj na~in se utrostru~i, a poseban poklopac nedozvoljava vodi da iza|e napolje. U stanju je da to uradi i kad ga pro-guta predator: neki ronioci su prisustvovali scenama kada riba-balonizlazi iz grla ugu{ene ajkule ili delfina. Jeìnke imaju dodatnu za{titu,prilikom naduvavanja bodlje im se podignu i na taj na~in potpunoodbiju predatore.

Baloni i jeìnke su lo{i pliva~i, posebno

kada su u nadutoj“ fazi. Tada ma{u bo~nimperajima i nespretno se klate levo-desno.Ipak, ovakav „manevar“ u stanju su da izve-du ograni~en broj puta, tako da se ne pre-poru~uje pla{iti ih kako bi se prisustvovalo

i Jadran), koralni grebeni, dubina do 300 m. Ima i slatkovodnihprimerakaÎME SE HRANI: meku{ci, morski jeèvi, morske zvezde, sitneribe i biljkeOPASNOST PO LJUDE:” potpuno bezopasna osim za ishranu jersu joj unutra{nji organi veoma otrovniOPIS: veli~ine od 4 cm do 1,2 m, izduèno telo kru{kastog oblika,zatupasta nju{ka. Mala okruglasta peraja, velike o~i i lepezast rep.Kada je u opasnosti naduje se i postane potpuno okrugla. Jeìnkeimaju bodlje

Na prethodnoj strani ina vrhu: zvezdasti balon(Starry puffer, ArothronStellatus)

Gore: belopegasti balon(Whitespotted puffer, Arothron hispidus)

Levo: crnopegasti balon(Blackspotted puffer, Arothron nigropunctatus)

Levo na prethodnoj strani: mapa-balon(Mappa pufferfish, Arothron mappa)

Desno: maskirana jeìnka (Masked por-cupinefish, Diodon liturosus)

veoma se ~esto moè sresti tokomno}nih zarona u Karipskom moru

Dole: maskirani balon (Masked puffer




gu{enje. @rtva je potpuno sve-sna i mozak i ~ula joj savr{enofunkcioni{u, ali nije u stanju dagovori niti da napravi i najma-nji pokret jer joj je telo potpu-no zgr~eno. Zavisno od dozeotrova koja je uneta u organi-zam, `rtva moè umreti u rokuod nekoliko sekundi ili se mu~ititakvom prizoru. Na àlost, prodavnice suvenira u primorskim mesti-

ma, pored sun|era, {koljki i morskih zvezda, ~esto prodaju i lakirane,

preparirane, naduvane jeìnke.Baloni imaju jo{ jedan odbrambeni mehanizam: njihovi unutra{njiorgani sadrè tetraodotoksin, otrov 1.250 puta ja~i od cijanida, jedanod najsna`nijih otrova koji se moè na}i u prirodi. Dakle, predatornikako ne}e biti u stanju da preìvi takav obrok, i ve}ina ih to in-stinktivno i zna. Tigar-ajkula je jedna od retkih koja se hrani ovimribama bez posledica. I pored otrova balon je omiljen na japanskojtrpezi. Fugu, kako ga tamo zovu, smatra se delikatesom, i za njegovupripremu brinu se posebno obu~eni kuvari (obuka traje 5-7 godina).Oni su u stanju da odvoje otrovne organe od jestivog mesa, ali ipak,statistike kaù da u Japanu godi{nje umre oko 100 osoba usled trovanja tetraodotoksinom.

Telo jedne ribe balona sadrì dovoljno otrova da ubije tridesetoroljudi za samo par sekundi. Tetraodotoksin blokira kanale u nervnimtkivima i na taj na~in parali{e mi{i}e. Posledica toga je asfiksija, odn.

Dole: maskirani balon (Masked puffer, Arothron diadematus) iz Crvenog mora

Na dnu: solanderov balon (Solander'stoby, Canthigaster solandri) i desno

mali valentinov balon (Saddled toby,Canthigaster valentini), duga~ak desetakcentimetara

satima, ~ak i danima. Zato je jasno za{to se fugu moè servirati svimaosim caru.

Japanski ribari znaju u koje doba godine je fugu najmanje otrovan(najotrovniji je u vreme mre{}enja), pa ga tada love i potom ~uvajuu kavezima do sezone kada je trì{na cena najve}a, u jesen i zimu, i




Baloni se mreste u plitkim voda-ma tokom punog ili mladog me-seca. Planktonske larve se izleguu periodu od dva dana do dvameseca, zavisno od vrste.

Geneti~ari su otkrili da riba-ba-lon ima najmanji genom do sadaprona|en me|u ki~menjacima. Tako|e, ovo je jedna od retkih vrstariba koja moè da trep}e i sklopi o~i.

onda ga prodaju ekskluzivnim restoranima. Transportuju ga u pose-bnim kontejnerima a ribama surovo za{ivaju usta kako se ne bi pobi-le u tako malom prostoru.

Nakon {to su se skitnice otrovale otpacima fugua koje su prona{le na|ubri{tu u Tokiju, vlasti su naredile da se iznutrice moraju tretiratikao i sve druge otrovne materije, pakovati u posebno obeleène vre-}ice i ~uvati u sefu do uni{tenja.

Levo, na prethodnoj strani: preparirane jeìnke koje se prodaju u prodavnicama suvenira

Gore: maskirana jeìnka (Masked porcupinefish, Diodon liturosus) iz Andamanskog mora

Gore desno: velika jeìnka (Common porcupinefish, Diodon hystrix) sa remorom

RIBE SA HRSKAVIÂVIMSKELETOM




SKELETOM(RU[LJORIBE) - AJKULE

Classis: CHONDRYCHTYES

Subclassis: ELASMOBRANCHII

Superordo: BATOIDEA

ORDO: Rajiformes

Pristiformes

Torpediformes

ORDO:Carcharhiniformes

Heterodontiformes

Hexanchiformes

Lamniformes

Pristiophoriformes

SqualiformesSquatiniformes

Orectolobiformes

Superordo: SELACHIMORPHA

glu{ac, ~ukov, piknjavac, modrulj, trupan, mlat i bat;• Heterodintiformes - rogate ajkule sa posebnim zubima kojimamogu da lome {koljke;• Hexanchiformes - najprimitivniji oblik ajkule sa samo jednimle|nim perajem i telom poput jegulje (imaju po jedan do dva proreza vi{e na {krgama od drugih vrsta) - tu spadaju i ajkule iz Jadrana - vo-l j i i lj k




Ru{ljoribe imaju hrskavi~av skelet i zubolike (plakoidne) krlju{ti ukoì. Kostur im se sastoji od hrskavice bez kalcijuma, pa jedini tragovikoje ostavljaju u obliku fosila su zubi. Njihov redukovani skelet, kaoi nedostatak mehura i plu}nih organa, omogu}avaju im visok nivopokretljivosti u vodi zbog ~ega mogu da dostignu neverovatne brzi-ne, lako menjaju dubinu i plivaju bez prestanka jer tro{e vrlo maloenergije. Umesto mehura, hidrostati~ku ulogu vr{i jetra koja sadrì velike koli~ine skvalena i drugih ulja, ~ime se smanjuje specifi~na te-ìna ribe. Upravo zbog ovih veoma vrednih ulja, ajkule su vekovimabile ~esta meta ribara.

Ajkula i raà ima oko 800 vrsta, a sve su svrstane u slede}e grupe:

• Rajiformes - raè sa oblim perajima i {picastom glavom - ù-tuljke, voline, raè, gitara~e, raòpsi; myliobatiformes su najinteresan-tnija porodica rajiformes. U njih spadaju krilate raè, golubovi, mante- i velika manta, okruglaste {ibe sa àokom na repu i raè leptirice sa{irokim leptirastim krilima;

• Pristiphoriformes - raè-testera~e - imaju izduènu nju{ku kojapodse}a na testeru;• Torpediniformes - elektri~ne raè - drhtulje;• Carchariniformes - morski psi i morske ma~ke - atlantska ajku-la, okeanska beloperka, tigar-ajkula, morski ~eki} - ~eki}ara (mlat).U Jadranu su zastupljene ma~ka bledica, mrkulja, crnouska, butor,

lonja sivac i pepeljak;• Lamniformes - u koje spadaju i Megachasma pelagios, ajku-la od preko 5 m koja se hrani planktonom, petnaestometra{ velikihusta Cetorhinus maximus - Basking shark, kao i najbrà ajkula mako(Mako shark, Isurus oxyrinchus) i notorna velika bela ajkula;• Pristiformes - ajkule testera~e - mogu da dosegnu skoro 8 me-tara; na Jadranu ga zovu “pilan;• Squaliformes - sa preko 80 vrsta - u Jadranu su zastupljeni ko-stelji, pas zvezda{ i pas prasac’;• Squatiniformes - sklatovke - sklat sivac i ùtan, ajkule pljosna-tog tela, kao da su na pola puta izme|u ajkula i raà; Orectolobiformes - sa sedam porodica u koje spadaju i gate,zebra-ajkule, ~udni vobegong i najve}i predstavnik - kit ajkula.

Najve}a bela ajkula uhva}ena je kod Kube 1945. Bila je duga 6,4 m i te{ka preko 3 toneFoto: Reef Quest Center for Shark Researrch

le krupne nemani, samo 10 vrsta dostiè veli~inu od preko 4 metra.Najve}a riba na planeti je kit-ajkula koja moè imati i do 18 meta-ra duìne, a koja se hrani najsitnijim morskim bi}ima - planktonom.Kit-ajkula je prvi put zabeleèna u svetu nauke godine 1828. kada je vi|ena kod Rta dobre nade gde ina~e ima dosta vrsta ajkula za-hvaljuju}i toploj mozambi~koj struji. Primerak koji je tada ulovljenharpunom imao je samo 4 6 m i prene{en je u Prirodnja~ki muzej u




•Ove lepe ribe jedni su od najstarijih ki~menjaka na planeti –- stare su

preko 350 miliona godina (pore|enja radi, prvi ~ovek Homo erectus

datira od pre 120.000 godina). Iako sama re~ ajkula uteruje strah ukosti, ve}ina ih je potpuno bezopasna. Samo nekolicina nosi titululjudo`dera. Ajkule imaju veoma osetljive pore na glavi i dok se kre-}u mrdaju glavom levo-desno, “ostmatraju}iokolinu. U stanju su da osete ~ak i ìvotinjezakopane u pesku i nanju{e krv na udaljeno-sti od preko 2 km. Koà im je poput brusnogpapira, hrapava sa spoljne strane, i prepunakolagenskih vlakana iznutra. Mogu biti ovi-parne (polagati jaja{ca iz kojih se legu mla-dunci) ili viviparne (ra|ati ìve mladunce).@enke se obi~no kote u pokretu, a mladun-cima naj~e{}e pup~anu vrpcu skinu remorekoje je pojedu.

Uprkos uvreènom mi{ljenju da su sve ajku-

harpunom imao je samo 4,6 m i prene{en je u Prirodnja~ki muzej uParizu gde se jo{ uvek moè videti. Najve}i ulovljeni primerak datiraiz 1983. godine i uhva}en je blizu Bombaja kada se slu~ajno upleo uribarsku mreù. Imao je malo preko 12 metara i 11 tona.

Kit-ajkula ima velika pravougaona usta nasredini glave kojima usisava vodu bogatuplanktonom koju potom filtrira. O~i moèda okre}e u svim pravcima i ima br~i}epoput svoje bliske ro|ake, atlantske gate.Glomazno telo prekriveno je belim pega-ma. Ima po pet proreza za {krge sa obestrane. Ra|a ìve mladunce a nedavno jeu jednoj ènki od 10,5 m prona|eno 300

embriona. @ivi u tropskim vodama i mi-grira zavisno od promene temperature vode. Po ~oveka je potpuno bezopasna.

Najopasnije ajkule po ljude su atlantskaajkula (Bull shark, Carcharhinus leucas), velika bela (Great white shark, Carcha- rodon carcharias), okeanska beloperka(Oceanic white tip shark, Carcharhinus longimanus) i tigar-ajkula (Tiger shark,

Galeocerdo cuvier ). Velika bela pripadaredu Lamniformes, dok ostale su ostaletri Carchariniformes.

Velika bela ajkula je krupna i veoma sna-`na ìvotinja koja moè imati i 8 metara

Gore: kit-ajkula u akvarijumu

Desno: kit ajkula je najve}a od svih ru{ljoriba, a hrani senajsitnijim organizmima - planktonom

Foto: Lisa’'s Reef

Velika bela ajkulaFoto: Extreme Science

Mako ajkula Foto: 4 Great Fish

Foto dole: Utila

duìne. Ima je u tropskimi suptropskim vodama ipravi je sva{tojed: na nje-nom jelovniku su i ribe idruge ajkule, kornja~e,ptice, delfini, foke, vi-dre Ra|a ìve mladunce

i jedna od retkih ìvotinja koja moè da se hrani otrovnim ribama-balonima. Tako|e guta i otpad kao {to su ugalj, drvo i plastika. Imagadnu reputaciju ljudo`dera i smatra se opasnijom od velike bele aj-kule. Oviparna je, tako da prilikom mre{}enja polaè jaja iz kojih sekasnije legu mladunci. Lovi uglavnom no}u, a danju lagano krstarikraj obale. Ime je dobila po popre~nim prugama na le|ima.




dre. Ra|a ìve mladuncea veruje se da i kod njetokom graviditeta, kao ikod odontaspisa, dolazido pojave kanibalizma umaterici (videti odeljako odontaspisu). Napadi

ove ajkule na ljude mogu imati fatalne posledice, mada je dokazanoda ~ovek nije njena primarna meta ve} da napada uglavnom zato {to joj iz dubine pliva~ ili surfer li~i na foku. Brojni slu~ajevi kada je ovaajkula nakon prvog ujeda jednostavno ostavila `rtvu dokaz su da jojse ljudsko meso mnogo ne dopada.

Atlantska ajkula je najagresivnija od svih, i smatra se najopasnijom

ajkulom po ljude. Veli~ine je do 3,5 m i ima je u svim tropskim mori-ma. U stomacima ovih ajkula prona|ene su ~ak i antilope, psi, pacovii ostaci ljudskog skeleta. Ima krupno telo, za{iljenu glavu i veomasna`nu vilicu.

Okeanska beloperka je veli~ine do 4 m, ima veoma velika bo~na peraja, dok joj je le|nozaobljeno sa belim vrhom. êsto se sre}e upriobalnim vodama, blizu povr{ine, opasna jei agresivna. Smatra se da je upravo ona naj-

odgovornija za veliki broj smrtnih slu~ajevaprilikom brodoloma.

Tigar-ajkula ima do 6 metara, ìvi u tropskimmorima i ponekad je zovu "morska hijena" zbognjenog na~ina ishrane. Ova ajkula je sva{tojed

Verovatno najneobi~nija ajkula je ~eki}ara, ~iji je najve}i predstavnik velika ~eki}a-ra (Great ham-merhead, Sphyr- na mokarran).

Moè imati preko 6 m i ima je u tropskimi suptropskim vodama. Hrani se ribom,manjim ajkulama i raàma koje spretnozakucava za dno {irokom pljosnatom glavom. U stomaku jednog primerka prona|-eno je preko 50 bodlji raà ( Dasyatididae).

Ra|a ìve mladunce i moè biti opasnaako se provocira.

Mnoge ajkule su danas ugroène vrsteusled izlovljavanja. Kako su na istoku aj-kulina peraja najvi{e na ceni, ribari im ~e-

Atlantska ajkula ima reputaciju najagresivnijeFoto: Conservation Institute

Desno: okeanskabeloperka,

prepoznatljiva pozaobljenom le|nom

peraju sa belim vrhom,najve}i neprijatelj

brodolomaca

Dole:” tigar-ajkula

poznata po nadimku"morska hijena "

Foto: Jersey Surboard Club

Foto: Project AWARE

NAZIV NA SRPSKOM: ajkula beloperkaNAZIV NA ENGLESKOM: White tip reef sharkNAZIV NA LATINSKOM: Triaendon obesus

GDE @IVI: tropska i suptropska mora, Indijski i Tihi okean, dubinado 300 m, uglavnom voli pli}e vode. @ivi blizu dna, retko izlazi napovr{inu




Gore: ~eki}ara (mlat), verovatno najneobi~nijistanovnik mora

Levo: ~eki}are se ~esto sre}u u jatima

Foto: Shark Research

Foto: Seawatch

êljusti tigar-ajkule

Levo: ajkuleme|u ljudimauglavnom iza-zivaju strah,najvi{e zbogp o p u lar n ihholivudskih

filmova u kojima su pri-kazane kaomonstrumi ima{ine za ubi- janje.

pÎME SE HRANI: meku{ci, ljuskari i ribe koje ìve oko koralnihgrebena na dnuOPASNOST PO LJUDE:” bezopasna, sklanja se od ljudi, prili~nodobro}udna i blage naravi. Naravno, ne treba je provociratiOPIS: telo duìne 140-160 cm, izduèno i vi`ljasto, sive boje. Gla- vno le|no i repno peraje belo na vrhu

sto odsecaju samo peraja i bacaju ihìve nazad u more gde polako umi-ru u mukama. ̂ ovek godi{nje ubijeizme|u 20 i 100 miliona ajkula, dokod napada ajkula godi{nje umre 8

do 12 ljudi. Ove brojke sasvim ja-sno govore ko je ve}a neman.

Skotna beloperka leì na dnu. Beloperke su viviparne - ra|aju ̀ ive mladunce.

Levo: Mladunci beloperke spavajuispod stene. Ovakav prizor je ~est jersu beloperke veoma dru{tvene ajkule.Vole da se odmaraju u grupi kao i dalove zajedno i organizovano.

izlaze na povr{inu, ne dolazeu kontakt ni sa pliva~ima.Prilikom susreta s ljudima




Beloperka je ajkula koja se veoma ~esto sre}e prilikom ronjenja utropskim i suptropskim vodama, zahvaljuju}i tome {to ìvi u malimdubinama, {to je danju uglavnom inertna i {to duè vremena provodina istoj teritoriji. Beloperke su veoma dobro}udna stvorenja, nenapadaju ronioce, a s obzirom da ceo ìvot provode u dubini i retko

jova ajkula }e se uglavnomskloniti, a mogu}e je namamiti je pomo}u hrane, mada je to

riskantno i ne preporu~ujese. Relativno su male, obi~nodo 160 cm, najve}i vi|eniprimerak imao je 244 cm.

Beloperke su vrlo dru{tveneìvotinje, ~esto se sre}u danjudok leè u pe}inama ili ispodstena gusto zbijene ili ~ak jedna preko druge. No}u love

zajedno i planski, opkoljavaju}iplen spretno hvataju uspavaneribe, meku{ce i ljuskare.Zahvaljuju}i svom vi`ljastomi veoma pokretnom telu,u stanju su da se uvuku uuzane procepe poput murina.Od riba u njihov jelovnikulaze holocentride, sneperi,~e{ljouste, ribe-papagaji, ribe-

hirurzi i kostorozi. Imaju maleo{tre zube (izme|u 44 i 50 zubau dva reda) kojima su u stanju da pocepaju debelu koù kostoroga.

Ove ribe ̀ ive na teritoriji od par kvadratnih kilometara na kojoj moguostati vi{e meseci ili ~ak godina. Nisu teritorijalne i ne}e napadati

NAZIV NA SRPSKOM: atlantska / indijska gataNAZIV NA ENGLESKOM: Nurse sharkNAZIV NA LATINSKOM: Ginglymostroma cirratum, Nebruis

concolor

GDE @IVI: tropski i umereni predeli zapadnog Atlantika i isto~nogdela Tihog okeana, do 70 m dubine^




ÎME SE HRANI: ribe, ra~i}i, morski jeèvi, {koljke, puèvi,hobotnice i raè koje ìve na dnuOPASNOST PO LJUDE:” nije opasna, osim ako se provociraOPIS: dostiè duìnu do 4,3 m, oker-sme|e ili sivkaste boje. Imakarakteristi~an rep sa izduènim gornjim delom, dva le|na perajablago zaobljena

Atlantska gata (Nurse shark, Ginglymostroma cirratum)

druge ajkule koje ̀ ive na istom stani{tu. ̂ esto ih ima na mestima gdesu jake struje.

Beloperke ̀ ive oko 25 godina, a polnu zrelost dostiù sa 5 do 8 godina.Viviparne su –- ra|aju ìve mladunce, izme|u 1 i 5 po jednom okotu,obi~no 2-3 mladunca. Period gestacije traje oko 12 meseci. Prilikomro|enja mladunci su veliki od 52 do 60 cm. Kada je ̀ enka spremna zaparenje, prati je do 11 mu`jaka. Kada je jedan od njih ugrize za deooko {krga, i ako ga ona prihvati, mu`jak zgrabi njeno bo~no peraje ipari se s njom. Glave su im obi~no blizu dna dok im je telo podignuto

na gore pod uglom od oko 45 stepeni. Parenje traje do 3 minuta.

Kao i mnoge druge vrste ajkula, i beloperke su ~esto na meti ribolovaca.êsto se love samo zbog peraja koja im se naìvo odsecaju a ̀ ivotinjase baca u vodu gde umire u mukama.

Odrasla beloperka odmara se ispod korala.

NAZIV NA SRPSKOM: /zebra-ajkula, leopard-ajkula/NAZIV NA ENGLESKOM: Zebra shark, leopard sharkNAZIV NA LATINSKOM: Stegostoma fasciatum

GDE @IVI: Tropski deo Indijskog okeana, Crveno more, zapadnideo Tihog okeana i sever Australije, dubina od 5 do 65 mÎME SE HRANI: Meku{ci koji ìve na dnu, krabe i sitne ribe




Atlantska gata je jedna od retkih ajkula koja moè da miruje, zarazliku od ve}ine drugih vrsta koje moraju neprestano da se kre}ukako bi im voda cirkulisala kroz {krge. Iza o~iju ima posebne otvoreza usisavanje vode zahvaljuju}i kojima moè nepomi~no da leì nadnu i istovremeno di{e. Zato se tokom dana uglavnom sre}e ispodstena gde drema, a postaje aktivna kad padne mrak. @ivi u relativno

plitkim, priobalnim vodama i uglavnom lovi ìvotinje koje ìve nadnu, gde ih otkriva pomo}u vrlo osetljivih „brkova“ i potom ih „ usisa“ iz {upljina u stenama ili koralima. Ima veoma jake, lepezaste zubekojima moè da razbija lju{turu meku{aca. Veoma je prilagodljivaìvotu u zarobljeni{tvu, pa se ~esto sre}e u velikim akvarijumima.

Dru{tvena je i moè se ~esto videti u jatima od tridesetak ~lanova.Tokom parenja par pliva paralelno a ̀ enka mora da istrpi vrlo agresivneujede mu`jaka, {to je ina~e ~esta pojava kod ajkula. Za razliku od ve}ine riba, atlantska gata je viviparna, tj. jaja{ca se oplo|uju u teluènke koja potom ra|a ìve mladunce, do 25 po okotu. U materici semladunci hrane tzv. materinskim mlekom“ (histotropom), hranljivomte~no{}u koje ajkule lu~e tokom graviditeta. Po ro|enju mladunci supotpuno formirani, sa o{trim i razvijenim zubima, i odmah zapo~injusamostalan ìvot.

Nebruis concolor ̀ ivi u Indijskom okeanu

OPASNOST PO LJUDE:” potpuno bezopasnaOPIS: Telo do 3,5 m, svetlo sme|e boje sa tamnim pegama, zbog

kojih li~i na kit-ajkulu (smatra se da su u bliskom srodstvu), duga~akrep u obliku o{trice noà, dva kratka brka iznad usta.

umesto pega imaju pruge zbog kojih je ova vrsta dobilai naziv zebra-ajkula.

Broj zebra-ajkula opada jer se prekomerno lovi. Njiho- vo meso se koristi sveè i su{eno, a jetra za proizvodnjuribljeg ulja. Na istoku su na ceni njena su{ena peraja.




Danju ova ajkula obi~no drema na dnu, kao i atlantska gata, zahva-ljuju}i posebnim {krgama (po pet) pomo}u kojih di{e i dok miruje.Kada padne no} kre}e u lov, plivaju}i polako iznad peska, zavla~e}ise u pe}ine i {upljine. Ponekad ulazi i u u{}a reka.

Za razliku od atlantske gate, zebra-ajkula ne ra|a ̀ ive mladunce, ve} je oviparna - polaè jaja purpurne boje koje ka~i na stene ili korale.Jaja su duga~ka oko 17 cm, a mladunci kada se izlegu imaju izme|u20 i 30 cm. Polnu zrelost sti~u kada dosegnu 1,7-1,8 m. Mladunci

Prethodna strana i gore: zebra-ajkula, Stegostoma fasciatum

Desno: zebra ajkula

je potpuno bezopasnapo ~oveka. Ronioci je

naj~e{}e vi|aju na dnu,dok se odmara. Prili~-no je pla{ljiva i sklanjase od ljudi, pa joj treba

pri}i pa`ljivo.

Dole: za ovu vrstukarakteristi~an je rep uobliku o{trice noà

NAZIV NA SRPSKOM: odontaspis, zubata ajkula, zmijozupkaNAZIV NA ENGLESKOM: u Americi - sand tiger shark, u Australiji - grey nurse shark, u Ju`noj Africi - ragged tooth sharkNAZIV NA LATINSKOM: Odontaspis ferox

GDE @IVI: u svim morima osim zapadne obale Amerike, udubinama do 500 mÎME SE HRANI j ib jk l k { i ` h b i




ÎME SE HRANI: manje ribe, ajkule, meku{ci, raè, hobotnice,rakoviOPASNOST PO LJUDE:” retko napada, vi{e napada je zabeleènou Americi i Australiji nego u drugim krajevima svetaOPIS: robusna ìvotinja {picaste glave, sa ustima povijenim nadole prepunim o{trih i ra{trkanih zuba. Svetlo sme|e-sivkasto telo,postoje i varijacije s pegama, sa belim stomakom. Duìne oko 3 m

Ovu ajkulu je te{ko sresti u moru jer uglavnom svo vreme provodi na velikim dubinama a aktivna je samo no}u, zato se o njoj malo zna.

Zbog toga, skoro jedini na~in da se vidi jeste u velikim akvarijumima.Veoma je prilagodljiva ìvotu u zarobljeni{tvu pa je u ju`noj Africirazvijen ~itav biznis oko lova na odontaspise i njihovog isporu~ivanjaakvarijumima {irom sveta.

Odontaspis izgleda zastra{uju}e jer ima niz o{trih zuba koji {tr~e izpoluotvorenih usta, me|utim veoma retko napada ljude. Zubi su muzakrivljeni na unutra kako bi lak{e drào plen koji guta ceo, od glaveka repu. Kada se rodi ima oko metar duìne, a odrasli primerci do-stiù i do 3,5 m. Hrani se raznim morskim ìvotinjama, a nedavno je

prime}en jedan primerak sa ove}om raòm u ustima.Polnu zrelost dostiù sa 2,7 (mu`jaci) i 3,6 m (ènke). Kod ove vrste javlja se kanibalizam u materici: ènka nosi dvadesetak embriona,ali dominantni mladunac (koji ve} sa 17 cm ima potpuno razvijenezube) pojede ostale u maj~inoj utrobi pre ro|enja. Kada se rodi na-

Prethodna strana: zubi odontaspisa povijeni su ka unutra zahvaljuju}i ~emumoè lak{e da ubaci plen u usta

Gore: odontaspis sa remorom

kon 9 meseci, mladunac je duga~ak 1 m i sposoban za samostalanìvot.

Od 1979. godine ove ajkule se redovno pojavljuju u Sredozemnommoru blizu obale, par kilometara od Bejruta. Ronioci koji pose}ujuovu oblast koju su popularno nazvali "Svet ajkula" kaù da su neagre-sivne i nezainteresovane za ljude. Za{to se ba{ tu okupljaju nije obja-{ j d t j t ij d jk l i i j tik l tj d

NAZIV NA SRPSKOM: mantaNAZIV NA ENGLESKOM: Manta rayNAZIV NA LATINSKOM: Manta birostris

GDE @IVI: tropske i umerene vode {irom sveta, na otvorenommoru i blizu koralnih grebena, dubina od 1 do 40 mÎME SE HRANI: plankton i sitne ribe




{njeno, mada postoje teorije da ove ajkule migriraju vertikalno”, tj. dano}u dolaze u pli}e vode a u toku dana se spu{taju dublje. Mo`da jebolje obja{njenje da se one tu ipak okupljaju radi reprodukcije, po{-

to su prime}eni primerci oba pola, ana ènkama su uo~ene rane na le|i-ma kakve im obi~no zadaju mu`jacitokom parenja. Za razliku od ovihmiroljubivih odontastpisa, u Americii Australiji je zabeleèn ve}i broj na-pada na ljude. Tako|e je otkriveno datamo ̀ enke ~e{}e plivaju blizu povr{i-ne dok mu`jaci vole dublje vode.

Gore desno: vilica odontaspisaGore: odontaspis se lako prilago|ava ̀ ivotu u akvarijumu

OPASNOST PO LJUDE:” potpuno bezopasnaOPIS: raspon krila mante dostiè i 8 m, ima dug rep bez bodlje,

velika usta sa „poklopcima“ (kefalnim perajima) pomo}u kojihuteruje plankton u usta. Le|a su joj plavo-zelenkasto-crna, stomakbeo sa crno-sivim {arama. Broj {ara se pove}ava s godinama. Koà joj je hrapava.

Kada nije u stanju da se sama oslobodi parazita, manta se predajemalim ~ista~ima koji ih ve{to skidaju, kao i odumrlu koù sa zaraslihrana. Mali Labroides jarkih boja uvek spremno ~eka na istom mestuna koralnom grebenu, a manta ta~no zna gde treba da do|e po pose-bnu uslugu, i ~im mu se pribliì usporava, otvara {krge i pu{ta ~ista~ada se posluì parazitima. Drugi saputnik mante je si}u{na riba-pilotkoja obi~no pliva tik pored ili ispred ovog dìna i tako lak{e dolazi dohrane Tako|e mante sluè kao prevozno sredstvo remorama koje se




Manta je druga riba po veli~ni, posle kit-ajkule. Naj~e{}e se sre}e utropskim morima, na mestima gde ima dosta planktona, ali se moè videti i sa povr{ine dok izvodi svoje spektakularne skokove. Mantaska~e kad se hrani, udvara, ~isti od parazita, ~ak i dok se pora|a – -prime}eno je da mante u trenutku poro|aja iska~u iz vode i u tomdeli}u sekunde izbacuju svoje potomstvo. Moè da sko~i oko 1,5 miznad vode i napravi salto. Zbog ovakvog pona{anja i velikih dimen-zija, manta je nekada davno za ribare predstavljala strah i trepet,iako je potpuno bezopasna.

Mante obi~no plivaju same ili u malim grupama blizu koralnih grebe-na ili tik uz povr{inu. Kefalnim perajima koja se nalaze sa obe straneusta uteruju sitne organizme, filtriraju ih kroz {krge i gutaju. Kadanai|e na jato malih riba, manta }e ih usisati i progutati. Ima oko 270sitnih zuba u donjoj vilici, mada ih ne koristi za `vakanje plena.

hrane. Tako|e, mante sluè kao prevozno sredstvo remorama koje seka~e sisaljkama na le|ima koja im sluè kao vakuumske spojnice, aotka~e se samo kad treba da potraè hranu.

Mante nemaju odre|eni period za parenje ve} to ~ine tokom cele go-dine, a spremne su za reprodukciju ~im im raspon krila dosegne oko4 metra. Postoje posebna mesta na kojima se okupljaju radi parenja.Ra|aju ìve mladunce, obi~no jedno, mnogo re|e dvoje, nakon peri-oda gestacije od trinaest meseci, a mladun~e pri ro|enju ima rasponkrila od preko jednog metra.

Na prethodnojstrani: mantesu druèljubivei ne pla{e seljudi, moè imse pri}i veomablizu.

Desno: manta

na glavi imatzv. kefalnaperaja, pomo}ukojih uteruje vodu u ustakako bi filtrira-la plankton

Mlade mante imaju skoro potpuno beo stomak, a s godinama do-bijaju {are koje im daju li~ni pe~at, kao otisak prstiju kod ljudi, pase pojedini primerci na taj na~in mogu lako uo~iti i raspoznati. Re~manta je {panskog porekla i zna~i ogrta~, {to verno opisuje izgled overibe dok graciozno pliva.

Mante nisu zanimljive ribolovcima (osim u nekim tropskim zemlja-ma gde ih love zbog koè) a loviti je sa broda je opasno zabeleèn je

NAZIV NA SRPSKOM: raà, {iba, drhtuljaNAZIV NA ENGLESKOM: RayNAZIV NA LATINSKOM: Torpedinidae, Dasyatididae

GDE @IVI: [iroko zastupljene. Neke ̀ ive na dubini i do 700 metara,mada ih najvi{e ima u plitkim vodama do dubine od ~etrdesetakmetaraÎME SE HRANI: male ribe meku{ci ra~i}i crvi koje nalazi u




ma gde ih love zbog koè), a loviti je sa broda je opasno - zabeleèn jeslu~aj dìnovske mante koja je vukla brod ~itavih pet sati, bez obzira{to je posada bacila sitro i neprekidno iz pu{ke pucala u ìvotinju.

îni se da mante vole prisustvo ronilaca, jer kad ih ugledaju ne beè ve} kruè oko njih, pa im se moè pri}i potpuno blizu. Postoji verovanje u ronila~kim krugovima da vole kada ih balon~i}i koje roniociispu{taju golicaju po stomaku.

ÎME SE HRANI: male ribe, meku{ci, ra~i}i, crvi koje nalazi upeskuOPASNOST PO LJUDE:” elektri~ne raè – - drhtulje mogu daproizvedu strujni udar od 220 volti, dok bodljikave raè - {ibe imajuopasnu bodlju na repu. Napadaju isklju~ivo ako su ugroène, netreba ih provociratiOPIS: okruglo pljosnato telo sa duga~kim repom, duìne odpedesetak cm do preko 1,5 m. Drhtulje imaju dva okruglasta le|naperaja blizu repa dok {ibe imaju duga~ak rep sa bodljom (jednom ili vi{e) na desetak centimetara od kraja. Na prednjoj strani, tj. le|imaimaju pored ispup~enih o~iju dva otvora kroz koja uvla~e vodu, ana stomaku proreze za {krge kroz koje izbacuju vodu radi disanja.

Gore i na slede}oj strani: {iba sa plavim pegama (Blue spotted stingray, Taeniura lymma)

svake druge godine. Mladunci se razvijaju iz jaja{aca u maj~inojutrobi dok se hrane posebnom veoma hranljivom materijom(histotropom) koju lu~i materica. Embrion absorbuje histotroppreko organa za varenje ili preko koè. Istraìvanja su pokazalada se kod nekih embriona raà prvo formira digestivni sistemupravo da bi mogle da vare ovo “mleko” iz materice. Razvoj umaterici traje obi~no oko tri meseca. Tokom ra|anja mladi suuvijeni u rolnu zahvaljuju}i ~emu mogu da budu prili~no veliki




Raè, {ibe i drhtulje ìve u svim morima, ali neke vrste se moguna}i na ograni~enoj teritoriji. Na primer ùta {iba (Yellow stingray,Urolophus jamaicensis) ìvi samo u Meksi~kom zalivu, oko Floridei karipske obale Meksika. [iba sa plavim pegama (Bluespottedstingray, Taeniura lymma) ìvi na istoku –- od Crvenog mora prekoIndijskog i Tihog okeana do Australije. U Sredozemnom moru ìvileptirica, Gymnura micrura, i neke vrste crvenomorskih raà koje su sepreselile nakon prokopavanja Sueckog kanala. êste su i u Jadranu.

@ive na dnu, obi~no ukopane u pesak. Hrane se malim ribama isitnim meku{cima koje pronalaze u pesku i hvataju ustima koja senalaze na stoma~nom delu. Imaju male plo~aste zube kojima lakolome lju{ture {koljki.

Raè su viviparne, tj. ra|aju ìve mladunce, obi~no 2 do 4 svake ili

uvijeni u rolnu zahvaljuju}i ~emu mogu da budu prili~no velikikada se rode, dobro formirani i nezavisni. Onda se odmotajui otplivaju daleko od majke. [ibe su prilikom ro|enja uvijene

u posebnu maramicu koja se nakon ro|enja cepa, kako ne biubole majku. Sporo sazrevaju i prili~no su dugove~ne.

Pare se putem unutra{nje fertilizacije, i veruje se da ènkamu`jaku daje signal kada je spremna za parenje putem hemijskihsupstanci koje ispu{ta i/ili posebnog na~ina pona{anja.

Gore: ̀ uta {iba (Yellow stingray, Urolophus jamaicensis) ìvi samo uMeksi~kom zalivu, oko Floride i karipske obale Meksika

Raè se, osim bodljama i elektro-{okovima,brane i mimikrijom - ve}ina ima maskirne{are koje se slaù sa pozadinom, a kada seprekriju peskom gotovo ih je nemogu}eprimetiti.

Levo: drhtulja (Electric ray, Torpedo nobiliana)




Najve}i neprijatelji raà su njihovi ro|aci - ajkule. Bodlje {ibaprona|ene su u stomacima mnogih ajkula, naro~ito velikih ~eki}ara(Great hammerhead, Sphyrna mokarran). One pomo}u svojih {irokihglava “zakucaju” raù za dno i grizu je sve dok se ne preda.

Dole: raè su brze pliva~ice

BESKI^MENJACI




Porifera sun|eriCnidaria morske sase, meduze, korali Mollusca - Gastropoda puèvi - Bivalvia ostrige, klepavice, dagnje

- Cephalophoda nautilus, hobotnica, sipa, lignja Arthropoda - Crustacea rak, kozica, jastog, kraba Echinodermata morske zvezde, krastavci, jeèvi, kruna od trnja, morski krinovi Annelidae cevasti crvi

Levo gore: meduza i njenaunutra{nja gra|a

Levo dole: morska sasa iprikaz njene unutra{njosti

Desno i dole: hobotnica injeni unutra{nji organi




Od svih ìvotinjskih vrsta na Zemlji 95% ~ine invertebrate ili

beski~menjaci. To su ìvotinje koje nemaju ki~mu i kosti. Iakonaizgled nezanimljivi, oni ~ine veoma interesantan svet bez koga bimorsko dno bilo veoma siroma{no. Beski~menjaci su izuzetno va`niza ekosistem a mnogobrojne su pojave sloène simbioze sa drugimmorskim bi}ima.

NAZIV NA SRPSKOM: sun|eriNAZIV NA ENGLESKOM: SpongesNAZIV NA LATINSKOM: Porifera

GDE @IVI: sva mora, ima i slatkovodnih vrsta, kako plitke tako i veoma duboke vodeÎME SE HRANI: bakterije koje filtrira iz vodeOPASNOST PO LJUDE:” bezopasan

Sun|eri su najprostije vi{e}elijske ìvotinje, ima ih

Na prethodnoj strani: ba~vastisun|er (Barrel sponge, Xestospongiatestudinaria)

Desno: ̀ uti sun|er koji se naj~e{}eeksploati{e za ljudsku upotrebu




pOPIS: najpoznatiji je ù}kast, oblog oblika, sa donjim delompri~vr{}enim za ~vrsto, ali moè biti u obliku cevi ili bureta. Bojeidu od be` i crvenkaste pa sve do crne, a veli~ine od 1 cm do preko2m

j j ,oko 5.000 vrsta. Ne samo danemaju ki~mu, ve} nemaju

ni nerve, tkiva, usta i organe.Kolonije sun|era mogu biti ve}e od jednog metra, a imajusjajnu mo} regeneracije - akose jedan sun|er raspar~a,svaki komadi} }e nastavitinezavisan ìvot.

Sun|eri ne plivaju slobodno ve} su uvek pri~vr{}eni za tlo donjimdelom. Na gornjem delu nalazi se izlazni otvor - oskulum, dok ulazni

otvor predstavljaju mnogobrojne pore. Izme|u pora i oskuluma nalazise {upljina, ili ceo sistem kanala koji su povezani sa paragastralnomdupljom i donose joj kiseonik i hranljive materije. Sun|er se hranitako {to filtrira vodu kroz telo i na taj na~in prikuplja bakterije.

Postoje tri vrste sloènosti sun|era: askon (sastoji se od epidermisa -spolja{njeg sloja, sredi{njeg sloja, mezogleje i ameboidnih }elija koje~ine skelet, i unutra{njeg sloja, hoanocita), sikon (sa znatno debljimsredi{nim slojem i naboranim telesnim zidom) i leukon (sa jo{ ja~erazvijenom mezoglejom, unutar tela komore su povezane kanalima

i sve je prekriveno epidermalnim }elijama). Skoro svi sun|eri imaju skelet (mali broj ga nema), koji im daje potporu, i sastoji se odminerala u obliku spikula (igala) od kalcijum karbonata ili silicijumdioksida.

Razmnoàvaju se polno i bespolno. Bespolno razmnoàvanje odvija

odnosno u njegove pore kojeprilagodi svom telu. Ima za-beleènih slu~ajeva da su si-tne {koljke od par centime-tara na|ene unutar sun|eraod desetak centimetara.

Najve}i sun|er pripada vr-




se pupljenjem - pupoljak otpadne sa mati~nog sun|era i nastavljasamostalan ìvot, ali obi~no u neposrednoj blizini, ili slu~ajnim fra-gmentacijama. Tako nastaju ~itave kolonije. Polno razmnoàvanje seodvija tako {to ista jedinka razvija i spermatozoide i jajnu }eliju, po-{to su sun|eri hermafroditi. Potom voda raznosi spermatozoide dodruge jedinke u kojima se spajaju sa jajnom }elijom, nakon ~ega serazvija larva koja pliva dalje od majke, padne na dno i iz nje se razvijenov sun|er.

Iako deluju potpuno stati~no, dokazano je da se neke vrste kre}u,

do 4 mm dnevno. Nije poznato od kakvog zna~aja bi ovakvo kreta-nje moglo biti za sam sun|er. Ali ima sun|era koji su na{li na~inada se kre}u i brè od ovoga. Kada pupoljak posebne vrste sun|erapadne na {koljku u kojoj ìvi pu` ili rak-samac, razvije se interesan-tna simbioza. Me|utim, de{ava se da sun|er toliko poraste da prosto„proguta“ {koljku. U tom slu~aju rak se iseli iz {koljke i useli u sun|er,

sti ba~vastog sun|era Xe- stospongia muta, koji ìvi

u tropskim priobalnim vo-dama. Moè da bude visok preko dva metra, i isto toliko {irok. Jo{ jedan interesantan primerak je meso`der iz porodice Cladorhizide koji hvata sitne meku{ce porama koje li~e na ~i~ak-traku i hrani senjima.

Na prethodnoj strani: sun|eri naj~e{}e rastu tik uz korale ili na njima

Gore: sun|eri se nakon branja stavljaju u izbeljiva~ da bi poprimili lepu bledo-ùtu boju

Levo: cevasti sun|er, sifon, (Colonial tube spon-

ge, Sphonochalina siphonella)Dole: crni sun|er, ~est u Sredozemnom moru

NAZIV NA SRPSKOM: morska sasa, anemona (àrnjaci)NAZIV NA ENGLESKOM: AnemoneNAZIV NA LATINSKOM: Actiniaria (Cnidaria)

GDE @IVI: naj~e{}e tropska i suptropska mora, dubine dotridesetak metara, obi~no na mestima gde su ja~e struje; ima vrstakoje ìve i u hladnim morimaÎME SE HRANI: plankton, sitne ribe i meku{ci

Anemona ili sasaspada u grupu heksa-koralia i vrlo je ~estau tropskim morima.Ima veoma prostuanatomiju: ima sto-mak ali nema anus,tako da nesvarenuh i b j k




OPASNOST PO LJUDE:” pipci ostavljaju opekotineOPIS: veliki broj belih ili ruì~astih pipaka koji se nji{u na morskojstruji. êsto ìvi u simbiozi sa ribom-klovnom ili ra~i}em-~ista~em,pa prisustvo jednog ukazuje i na prisustvo drugog

hranu izbacuje krozusta. Ima primitivni

nervni sistem kojiomogu}ava meha-ni~ke reakcije nastimulacije. Najpre-poznatljivije su popipcima kojih ima oddeset do par stotina,a moè biti veli~ineod pola cm do skoro2 m. Posebnom „noì-

com“ prika~ene su za~vrsto tlo, a usta suim okruèna pipcimakoji sadrè }elije - nematociste sa si}u{nim kesicama sa otrovom iosetljivom minijaturnom “iglicom” ( knidocil). Kada se bodlja, tj. povr{ina anemone dodirne, nematocista eksplodira i pomo}u knidoci-la ubrizga u telo uljeza jak neurotoksinkoji parali{e. Uljez se potom pomo}upipaka prenosi do usta, guta i vari ucentralnoj duplji.

Levo, na prethodnoj strani: izuzetna sasa(Magnificent anemone, Heteractis magnifica)Skroz gore: zatvorena anemona, obmotana"noìcom", opkoljena jeèvima

Desno: Mora dalekog istoka obiluju izuzetno veli-kim brojem vrsta morskih sasa.

Na slede}oj strani: anemona iz porodice Discosoma-tidae zvana "slonovo uvo". Raste do 20 cm




Levo: klovn-tvor u simbiozi sapurpurnom morskom sasom.Klovn sasi privla~i plen i ~isti je od parazita i ostataka hrane.Zauzvrat, ona mu pruà be-zbedan dom.

Dole: anemone mogu bitiraznih boja, od bele, preko

ljubi~aste do jarko crvene

NAZIV NA SRPSKOM: meduzaNAZIV NA ENGLESKOM: JellyfishNAZIV NA LATINSKOM: Scyphozoa, Cubozoa, Hydrozoa(Cnidaria)

GDE @IVI: u svim morimaÎME SE HRANI: plankton, sitni organizmi, ~ak i manje ribeOPASNOST PO LJUDE:” moè da ostavi gadne opekotine, a oìljci

biti idlji i i k lik i N k t d d `




Sase se razmnoàvaju polnim pu-

tem: jaja{ce se oplodi u stoma~-noj duplji i kada se razvije larva,izbacuje se kroz usta; ali i bespol-nim: putem pupljenja, deljenja nadva dela ili tako {to se jedan deli}„noìce odvoji i zapo~ne zaseban

ìvot. Larva koja nastane polnim razmnoàvanjem slobodno plivadok ne na|e pogodno tlo na koje se zaka~i. Na tom mestu ostaje dokgod joj to odgovara. Ako je predator napadne, moè da se otka~i iotpliva do nekog drugog mesta gde se nastani.

Anemona je najpoznatija po ìvotu u simbiozi, i to sa ribom-klovnom(videti odeljak o ribi-klovnu), ra~i}ima, i ~ak i nekim vrstama jedno}elijskih algi koje ìve u njenim gastrodermalnim }elijama. Anemonaima koristi od kiseonika koji alga stvara fotosintezom, a alge od izla-ganja suncu koje im anemona aktivno omogu}ava.

mogu biti vidljivi i po nekoliko meseci. Neke vrste meduza sadrèotrov koji moè da ubije ~oveka za par minuta

dok ne na|e pogodno mesto na dnu na koje se zaka~i. Potom zapo~-inje drugu fazu svog ìvota u obliku polipa koji raste i razmnoàva seprostom deobom. Kada sazri, polip na vrhu dobija niz „diskova“ kojirastu, odvajaju se i formiraju u meduze.

Najopasnija i najpodmuklija meduza je „irunkandji, Carukua barnesi koja nastanjuje obale severne Australije. Nazvana je po Aboridìn-skom plemenu iz Kairnsa (Australija) a otkrivena je tek 1964. godine.Ona je ro|aka jednako ozlogla{ene kockaste meduze (Cubomedusae)




Na svetu ima preko 1.000 vrsta meduza, odnajsi}u{nije karipske, do dìnovske arkti~-ke ‚lavovske grive (Lion's mane jellyfish,Cyanea capillata) ~iji pipci mogu biti dugi ipreko 30 m. Pripadaju istoj grupi kao i ane-mone i korali, zbog opasnih nematocista(videti odeljak o anemonama).

Meduze su jedni od najstarijih organizama na planeti koji su posto-

jali davno pre dinosaurusa. Veoma su izdr`ljive i prilagodljive, pa semogu na}i kako u ledenim tako i u tropskim morima.

Meduze su hermafroditi, {to zna~i da se unutar jedne jedinke u tzv.„gonadama (polnim `lezdama) razvijaju i jaja{ca i spermatozoidi. Na-kon oplodnje meduza kroz usta izbacuje larvu koja slobodno pliva

Gore: bezopasna meduza iz Crvenog mora, za razliku od meduze irunkandji (desno) ~ije

opekotine mogu biti fatalne.

Na slede}oj strani: udubljenja u meduzamaidealno su skrovi{te za mlade ribe

Foto: Wikipedia

Ona je ro|aka jednako ozlogla{ene kockaste meduze (Cubomedusae)koja je od 1883. godine do sada uzela oko 70 ljudskih ìvota. Me|-

utim, dok se nakon àrenja kockaste me-duze ose}a uàsan bol zbog kog }emo ne-izostavno potraìti lekarsku pomo}, nakonàrenja irunkandjija oseti}emo samo blagopeckanje koje nas ne}e mnogo uznemiriti.Kada se pojave mnogo ozbiljniji simptomimoè ve} biti kasno. Za razliku od kockastemeduze kojadostiè 3 mduìne, irun-

kandji ima tek2,5 cm i skoro je nemogu}eprimetiti ga,a nematocistenema samona pipcimanego i na klo-buku.

Jo{ jedanopasan ro|akmeduze kojispada u gru-pu Physalia ( Hydrozoa) je

NAZIV NA SRPSKOM: korali (àrnjaci)NAZIV NA ENGLESKOM: CoralsNAZIV NA LATINSKOM: Anthozoa (Cnidaria)

GDE @IVI: ve}inom tropska mora, ali ima nekih vrsta i u hladnijimmorima, mekih korala ima i u polarnim vodama. Pogoduju im mestasa umerenim strujama koje donose hranljive materije. Pli}e vode,mada su vi|eni i na dubini od preko 3.000 mÎME SE HRANI: planktoni, meku{ci, ribe




portugalski ratnik (Portugese man-of-war, Physalia physalis) koji ìvina otvorenom moru. Ima duga~ke, kon~aste, plavkaste pipke, a po-sledica opekotine moè biti oticanje limfnih `lezda, ko~enje, oteànodisanje i prestanak rada srca.

Kod obi~nih meduza koje se javljaju u nama bliskim morima, najbi-tnije je nakon {to nas ope~e odmah odstraniti sitne iglice (knidocile)koji lu~e otrov i nakon {to se odvoje od matice. To je najbolje uradititrljanjem (peskom ili pe{kirom), a opekotinu nikako ne treba rashla-

|ivati po{to je otrov svih morskih ìvotinja termolabilan (razgra|ujese na toploti). Za ublaàvanje boli preporu~uje se oblog od sir}eta. Ako nas meduza ope~e u tropskom moru, preporu~ljivo je konsulto- vati lekara.

Dekorativna Chrysaora melanaster u banko{kom akvarijumu Siam Ocean World

ÎME SE HRANI: planktoni, meku{ci, ribeOPASNOST PO LJUDE:” korali mogu izazvati gadne opekotine,

ne treba ih diratiOPIS: mogu biti najrazli~itijih oblika, boja i veli~ina –- oblik lepeze,plo~e, jelenjih rogova, mozga…. Boje idu od jarko crvene, zelene,purpurne, ljubi~aste do bledih tonova ùte i oker.

plen pri|e stati~nom koralu i dodirne ga, aktivira se mno{tvo nema-tocista u deli}u sekunde, knidocili se zabodu `rtvi u koù i ispusteotrov koji je parali{e. @rtva nema {anse da umakne. Korali se hranefiltriranjem vode, tako da zavise od plena koji “doluta” do njih.

Korali spadaju u red Cnidaria kao i anemone i meduze, me|utim,za razliku od njih imaju samo jednu fazu ìvota - fazu polipa. Stogasu korali nepokretni, tamo gde se zaka~e u po~etku ostaju ceo ìvot.Oni su najbitniji graditelji koralnih grebena. Grebeni rastu tek jedan




Ba{ kao i anemone, neki korali imajupipke sa mno{tvom nematocista, tj.}elija sa kesicom koja sadrì otrov.Svaka od tih }elija poseduje si}u{nu“iglicu” ( knidocil). Kada potencijalni

Prethodna strana: lepezasti koral (Fan coral,

gorgonian, Subergorgia sp.)Gore: korali rastu u neobi~nim oblicima i dosti-ù neverovatne veli~ine

Levo: kornja~a jede koàsti koral (Leathercoral, Sarcophyton sp.)

Na narednoj strani: lihten{tajnov mehurastikoral (Lichtenstein's bubble coral, Physogyra

lichtensteini) no}u pruà polipe a danju ihpokriva mehuri}ima

O u j j g j o g . G u jmetar svakih hiljadu godina, {to jasno govori koliko je vremena po-

trebno za obnovu nakon {to se greben uni{ti. Grebeni se sastoje odìve i neìve materije: ìvu ~ine korali, sun|eri, alge, a neìvu naslagekalcijuma koje su zapravo koralni fosili, kao i napu{tene i ogoljene{koljke.

Korali ìve u simbiozi sa algama ( zooxanthellae) sa kojima razmenju- ju hranljive materije, pa ih stoga pokriva bledo-zelenkasta ili okerboja. Me|utim, u poslednje vreme sve je vidljiviji proces koji se zove„izbeljivanje korala - alge napu{taju korale koji potom poprimaju~isto belu boju. Bez algi korali ne mogu da opstanu. Jo{ uvek nijepotpuno jasno za{to se izbeljivanje doga|a, ali pretpostavlja se da jeposledica globalnog zagrevanja –- metabolizam ovakvih organizama je vrlo osetljiv i ne toleri{e ni najmanje promene temperature.




j j j j p p

Mnoge vrste korala (na pr. Montastraea, Montipora, Platygra, Favia, Favites) mreste se istovremeno. Tokom perioda od 24 sata, svi korali jedne vrste istovremeno ispuste spermu i jaja{ca koja potom plutajuka povr{ini gde se oplode. Larve, tzv. planule, plutaju morem kaoplankton do trideset dana, da bi se potom spustile i zaka~ile za dno.

Planula tada postaje polip koji serazmnoàva deobom i postepenogradi sopstvenu koloniju. Koralise mreste jednom godi{nje, jednuili dve no}i nakon punog meseca.Ta~no vreme mre{}enja nije svu-da isto: na primer na isto~noj au-

Na prethodnoj strani: vatreni koral (Netfire coral, Millepora dichotoma) - ne trebaga dirati jer ostavlja opekotine

Gore: "koral-sto" (Table coral, Acropora)raste u obliku okruglog stola sa jednom no-ìcom. Moè imati i par metara u pre~niku

Desno: lepezasti koral (Fan coral,gorgonian, Subergorgia sp.)

stralijskoj obali na Velikom

Levo: "koral-mozak" (Brain coral, Platygyra daedalea) li~i na vanze-maljca

Dole: Porites (Lobed pore coral, Po- rites lobata) moè da bude visok do8 m, raste 9 mm godi{nje i ìvi preko1.000 godina. Na slici se na njemu vide raznobojni cevasti crvi

NAZIV NA SRPSKOM: puèvi-gola}i /puèvi nudibrank/ - pu`golo{kr`njak, kudravac; morski puèvi sa i bez ku}iceNAZIV NA ENGLESKOM: Nudibranch, flatworms, sea slugsNAZIV NA LATINSKOM: Gastropoda

GDE @IVI: u svim morima, najbrojniji i najìvopisniji su u tropskim vodama mada ih ima i u polarnim morimaÎME SE HRANI: planktoni, alge, sun|eri, hidre, mogu biti ikanibali.




stralijskoj obali, na Velikomkoralnom grebenu (koji

je toliko veliki da se vidi izsvemira), korali se mreste ukasno prole}e ili rano (au-stralijsko) leto, naj~e{}e unovembru. Me|utim, nazapadnoj obali na grebenuNingalu mre{}enje se odvijau jesen, u martu ili aprilu.

Koralni grebeni nisu samo

stani{ta korala ve} i mnogih morskih ìvotinja, po~ev od najsitnijihra~i}a i puèva do krupnih ajkula i raà, ~iji bi opstanak bez koralabio ugroèn. Koralipruàju ìvotinjamauto~i{te i hranu, aìvotinje korale ~isteod parazita, algi kojebi ih bez ìvotinja po-tpuno obrasle, i dajuim neophodne hran-

ljive sastojke (bilo uobliku izmeta ili lar- vi i sitnih stvorenja).Stoga koralni grebenpredstavlja idealanprimer simbioze.

OPASNOST PO LJUDE:” neke vrste mogu biti vrlo otrovne

OPIS: veli~ine od par do ~ak pedesetak centimetara. Nudibrankpuèvi imaju jarke boje i {are, kod repa neke vrste imaju “perjanicu” (ceratia). Imaju osetljive pipke sa o~ima na vrhu

Glossodoris atromarginata

Gastropoda (u bu-kvalnom prevodu“ " s t o m a k - s t o p a -lo") najbrojnija jeu klasi meku{aca( Mollusca), ima oko90.000 poznatih vr-sta. Morski puèvi vr-ste Opisthobranchia

Nudibrank je hermafrodit,me|utim nije sposoban za samo-oplodnju. Nakon parenja kojetraje od par sekundi do celogjednog dana, zavisno od vrste,

Na prethodnoj strani:

Risbecia tyroni obi~no ìvi u paruDesno: otrovni pu`

(Varicose wart slug, Phyllidia varicosa)ispu{ta otrov kad je u opasnosti




su meku{ci bez ku-

}ice. Zapravo imajuku}icu dok su u fazilarve koja tokom me-tamorfoze nestaje.

Najìvopisniji pred-stavnici vrste sunudibrank puèvi -golo{kr`njaci ( Nudi- branchia). Naziv po-

ti~e od latinskih re~i nudus – - goli, nagi, i branchia - {krge, asam naziv moè po- jasniti vrsta Antho-

branchia koja za disanje ne koristi {krge, ve} “ perjanicu” na le|ima.Ova si}u{na bi}a pokazuju veoma interesantne navike. Na primer,nudibrank Phyllodesmium longicirra hrani se mekim koralom koji usebi zadrì posebnu vrstu planktonskih algi, tzv. zooxanthellae. Pu`guta alge koje ~uva i koristi kao izvor energije, poput baterije. Druge vrste hrane}i se {arenim koralima unose u sebe veliku koli~inu pi-gmenta kog raspore|uju po koì. Na taj na~in se potpuno stapaju spozadinom. Nudibrank iz porodice Aeolidiodea koji se hrani hidramaunosi u sebe otrovne nematociste i ~uva ih na le|ima radi sopstveneodbrane.

jednog dana, zavisno od vrste,oba partnera polaù jaja{ca

u blizini hrane. Neke ve}e vrste mogu da poloè i milion jaja{aca.Iz njih se legu si}u{ne larve koje rastu veoma brzo. Neke larve li~ena plankton a neke su minijaturna replika odraslih primeraka.Nudibrank ìvi do godinu dana, mada ima primeraka koji ìve tekdvadesetak dana ( Doridella obscura ìvi 26 dana).

Otrovni nudibrank Chromodoris coi

Najmanji i najve}i:




Lju{ture, tj. {koljke koje sa sobom nose neki meku{ci sa~injene suod sedefaste nakre, me{avine izvesnih proteina i kalcijuma. Nakrase lu~i pomo}u ektoderma, tkiva koje se nalazi tik uz lju{turu. Krv

meku{aca je veoma bogata kalcijumom, otud i sposobnost da naprave velike {koljke. Zahvaljuju}i nakri, unutra{njost je glatka pa ne moèpovrediti meku{ca, a sama {koljka pruà izuzetnu za{titu od spoljnihuticaja. Nakon {to meku{ac ugine, njegovo nekada{nje stani{te moguzaposesti drugi stanovnici mora poput rakova, a naslage {koljki sudragocene za izgradnju koralnog grebena.

Gore: Flabellina expotata je veli~ine

ljudskog nokta. Ova posebna vrstanudibranka zvana eolid ( aeolid)ima prozirno telo.

Levo: Najve}i nudibrank - {panskaplesa~ica (Spanish Dancer, Hexa- branchus sanguineus). Ovaj prime-rak ima dvadesetak centimetara.êsto se vi|a no}u, a kada se kre}ekroz vodu vijugavim pokretimapodse}a na plesa~icu flamenka, pokojoj je i dobio ime.

Ve}ina puèva sa ku}i-com ima i operkulum,poklopac od tvrdog ma-terijala pomo}u kojihmogu da se potpunozatvore. [koljke imaju i

sifon, malu cev na kraju otvora, kroz koju meku{ac moè da usisava vodu i izdvaja kiseonik, ali i da uo~i neprijatelja.

Tropski pu` iz grupe Conidae izrazito je lepih boja i {ara. Ima izduènotvor i veoma mali spiralni deo na vrhu. Postoji ih oko 500 vrsta.Ono {to ih razlikuje od drugih puèva je veoma otrovna àoka kojukoriste za hvatanje plena. Otrov parali{e `rtvu u trenutku, a pu` jepomo}u àoke uvla~i u usta. Kada radoznali ljudi nai|u na ovakvu

Levo: Strombus gigas ̀ ivi u Karipskom moru imoè da dosegne 30 cm duìne. Voli pe{~anodno i dubinu izme|u 2 i 15 m.

Dole: Strombidae sp.

NAZIV NA SRPSKOM: bivalvia - ostrige, klepavice, dagnjeNAZIV NA ENGLESKOM: Oysters, clams, musselsNAZIV NA LATINSKOM: Bivalvia

GDE @IVI: u svim morima, obi~no u dubini do dvadesetak metara.Veoma su prilagodljivi ìvotu u skoro nemogu}im uslovima, neke vrste ~ak i u ekstremnim dubinamaÎME SE HRANI: mikroorganizmiOPASNOST PO LJUDE:” ne treba ih dirati (naro~ito ve}e primerke)




{koljku i posegnu za njom, pu`

koristi ̀ aoku kako bi se odbranio.Za vrstu Conus geographus kogadomoroci zovu "pu`-cigareta”",poznato je da nakon uboda ~ovekima taman toliko vremena da popu{i jednu cigaretu. @aoka moè daprodre i kroz rukavice od neoprena, a nakon uboda javlja se veoma jak bol, otok i utrnulost, paraliza plu}a i smrt. Protivotrov ne postoji, ve} se `rtva mora ve{ta~ki odràvati u ìvotu dok organizam sam nerazgradi otrov. Kada se koristi u medicinske svrhe, njihov otrov jeodli~an analgetik, 1.000 puta ja~i od morfijuma koji za razliku od

istog ne stvara naviku. Tako|e, lekovi na bazi ovog otrova mogu sekoristiti za le~enje alchajmerove, parkinsonove bolesti i epilepsije.

Gore i desno: Cypraeidae sp.

jer mogu da se naglo zatvore i uklje{te prst

OPIS: dva simetri~na dela izme|u kojih je sme{teno telo {koljke.Veli~ina od par cm do 120 cm koliko ima dìnovska klepavica

Velika klepavica (Scaly Giant Clam, Tridacna squamosa)

spolja{njeg izgleda. Polni organi - gonade nalaze se pored organa za varenje. Ostrige se, na primer, tokom prvih godinu dana ìvota mre-ste kao mu`jaci (ispu{taju spermatozoide u vodu). Me|utim, kakorastu, tokom narednih par godina ispu{taju jaja{ca kao ènke. Namre{}enje ih podsti~e porast temperature vode. Obi~no proces za-po~ne jedna jedinka, koja potom izazove lan~anu reakciju tako da se voda zamuti od miliona jaja{aca i sperme. Jedna ènka ostrige moègodi{nje da proizvede do 100 miliona jaja{aca. Ona se oplo|uju van-telesno, u vodi, nakon ~ega se razvija larva koja traì zgodno mestona kom }e se nastaniti ~esto je to lju{tura druge ostrige Larve da




Bivalvia (u bukvalnom prevodu „"dve {koljke") je {koljka koja se sa-stoji od dva simetri~na dela (dvokapke lju{ture) povezana „{arkom“ i ligamentom pomo}u koje se otvara i zatvara, dok kapke drè dva

sna`na mi{i}a zatvara~a. Neke {koljke imaju tzv. bisusne `lezde kojelu~e sluz koja se stvrdne u dodiru sa vodom a sluì da se privremenoili trajno pri~vrste za stene. Bivalvia ima srce, krvne sudove i bubre-ge. Hrani se tako {to filtrira vodu kroz {krge, zadràvaju}i plankton,alge i druge mikroorganizme koji se potom prenose do usta i vare,a nesvareni delovi izbacuju kao izmet. Ostriga na primer, moè daisfiltrira ~ak pet litara vode na sat. Zato je izuzetno bitna za ekosi-stem. Di{e na {krge, izdvajaju}i kiseonik iz vode i izbacuju}i ugljendioksid.

Bivalvie imaju malo srce sa tri komore koje pumpa bezbojnu krv itako snabdeva telo kiseonikom. Krv se od toksina pre~i{}ava pomo}usi}u{nih bubrega.

[koljke su hermafroditi i mogu promeniti pol vi{e puta tokom ìvo-tnog veka. Mu`jaci i ènke ne mogu se raspoznati samo na osnovu

na kom }e se nastaniti - ~esto je to lju{tura druge ostrige. Larve da-

gnje zovu se glochidia i nakon {to se izlegu ìve u {krgama „ majkekako bi imale dovoljno kiseonika. Ponekad se ka~e i na {krge riba, aotka~e se kad porastu pa do|e vreme da se spuste na dno i postanunezavisne.

Ostrige mogu da stvaraju bisere, me|utim biser jestivih ostriga nematrì{nu vrednost. Prave biserne ostrige su iz porodice Pteriidae, anajve}a je Pinctada maxima, veli~ine oko 20 cm u pre~niku. Procespravljenja bisera zapo~inje kada u ostrigu upadne zrnce peska ilidrugo strano telo koje ona polako oblaè nakrom, sedefastommaterijom kojom je pokrivena i unutra{njost {koljke.

[koljke su izu-zetno cenjenahrana, pre svegazato {to imaju ni-

Levo, na prethodnojstrani: bodljikavaostriga (Orangemouth thornyoyster, Spondylus

varius)Desno: krilata

ostriga (Common winged oyster, Pteria penguin)

sku kalori~nu vrednost(dvanaest ostriga imasamo 110 kalorija), a ibogate su cinkom, gvo-`|em, kalcijumom i vi-taminom A. Prilikomkuvanja {koljke moraju biti ìve (neotvore-ne). Tradicija kaè daje ostrige najbolje jesti

NAZIV NA SRPSKOM: glavono{ci, kefalopodi, cefalopode (nau-tilus, hobotnica, sipa, lignja)NAZIV NA ENGLESKOM: Cephalopods (nautilus, octopus, cut-tlefish, squid)NAZIV NA LATINSKOM: Cephalopoda

GDE @IVI: u svim morima, na raznim dubinamaÎME SE HRANI: sitnim ìvotinjama i ribamaOPASNOST PO LJUDE:” uglavnom bezopasne, mada neke vrstemogu biti otrovne; u australijskim vodama postoje dve vrste




je ostrige najbolje jesti

u mesecima ~ija ime-na sadrè slovo r – zbogtoga {to se mreste u le-tnjim mesecima, a tadaim je meso vodnjikavoi neukusno.

Danas veoma ugroèna velika klepavica (Giant clam, Tridacna gigas)najve}a je {koljka i moè da naraste do 1.20 m. Njena manja ro|akaTridacna maxima ima oko 30 cm a te{ka je 260 kg. Moè da ̀ ivi prekosto godina.

Gore: cik-cak ostri-ga (Zig-zag oyster, Lopha folium),obrasla mekimkoralom

Desno: Pinna sp,lepezasta dagnja,

moè biti velika ido 45 cm, ìvi ugrupi, do pola

ukopana u mulj ilipesak. êsta je u

Sredozemnom moru

mogu biti otrovne; u australijskim vodama postoje dve vrste

hobotnice koje su agresivneOPIS: velika glava iz koje se pruàju pipci; nautilus ima {koljku ukojoj stalno ìvi; raznih veli~ina, najve}i primerak je dìnovska sipaduìne do 16 m

izuzetkom nautilusa, mogu da menjaju boju i oblik u deli}u sekunde.To ~ine kada osete da su u opasnosti, ali i tokom udvaranja. Tako|e,kada su u opasnosti, hromatopore se zgr~e i izbace mastilo“ iz posebne`lezde. Skora{nja istraìvanja pokazuju da lignje mogu da me|usobnokomuniciraju promenom boje i {ara na telu.

Kre}u se putem mlazne propulzije, tako {to odre|enu koli~inu vodenaglo izbace iz svog „pla{ta“ u suprotnom pravcu od smera kretanja.Pored ovoga, lignje i sipe imaju i dva peraja koja nji{u i koriste zadodatno kretanje a hobotnice koriste pipke i za hodanje Hobotnice




Glavono{ci su najinteligentniji od svihmeku{aca. Imaju dobro razvijen nervni sistem

i veliki mozak. Odre|eni re`njevi mozgakontroli{u pam}enje i u~enje. O~i su im veomadobro razvijene i mogu da razlikuju boje.

Zahvaljuju}i posebnim }elijama koje su bogatepigmentom (hromatopore), glavono{ci, sa

Na prethodnoj strani: hobotnicaima veoma dobro razvijeno ~ulo vida

Gore: nautilus, savr{enstvoprirode

Na slede}oj strani: hobotnicemogu da se odli~no prilagodeprostoru i zavuku u najmanje{upljine

dodatno kretanje, a hobotnice koriste pipke i za hodanje. Hobotnice

imaju osam pipaka, dok ih nautilus ima preko devedeset.Svi glavono{ci su meso`deri i grabljivci. Digestivni trakt im se sastojiod tri dela koja kontroli{u sitnjenje hrane i varenje.

Glavono{ci su dvopolni, ènka ima jajovod, a mu`jak spermatozoideprenosi u genitalnu poru ̀ enke pomo}u posebnog pipka ( hectocotylus).Ve}ina glavonoàca moè da se reprodukuje samo jednom. Kodhobotnica mu`jak i ènka provode zajedno ceo ìvotni vek, i ~ak ikada ènka ugine mu`jak ostaje uz nju. Ritual parenja podrazumevapromenu boje tela i posebne pokrete koji li~e na ples. Tako|e,hobotnice su dobri roditelji i brinu se o jaja{cima dok se ne izlegu.

Verovatno najinteresantniji pripadnik glavonoàca je nautilus. Ovaneobi~na ìvotinja postoji milionima godina u neizmenjenom obliku.Od ostalih glavonoàca razlikuje se po{koljki u kojoj ìvi, velikom broju pipakapore|anih u dva reda, dva para {krga idevet zuba. Dostiù veli~inu od 25 cm upre~niku.

Nautilus je jedini glavonoàc sa ku}icom.U mogu}nosti je da se u nju potpunouvu~e i zatvori se kapkom kog ~ine dvaposebno razvijena pipka. [koljka je uvi- jena i otporna na pritisak ~ak i na dubini

idealan primer lo-garitamske spira-le.

Nautilus se kre-}e tako {to uvla~i

Levo: sipa pomo}u pre-te}i podignutih pipaka

i “"nakostre{ene" koè jasno stavlja do znanjada joj se ne dopadaprisustvo uljeza.




vodu u ku}icu isna`no je izbacuje,a plovnost reguli{ekoli~inom vazduhaunutar {koljke.

U prirodi se retkosre}u zato {to da-nju ìve na dubiniizme|u 600 i 800m, a samo no}u,

kada se hrane iliza vreme parenja,penju se na 200m. Ima ih samo utropskim vodamaIndijskog i Tihogokeana. Hrane se

ra~i}ima, sitnom ribom i meku{cima koje love pipcima.

Nautilus je jedini glavonoàc koji moè da se reprodukuje vi{e puta

u toku ìvota, a moè da ìvi i do 20 godina, {to je za ovu familijuizuzetno dugo.

Ali verovatno najneobi~niji glavonoàc, bi}e za koje se do skoro verovalo da postoji samo u mitovima je kolosalna lignja. Ovaj

od 800 m. Iznutra, {koljka je podeljena na odeljke u koje se ìvotinjapolako povla~i kako raste. Ali i broj odeljaka raste - u prvim danimaima ih tek ~etiri, a docnije moè imati i preko trideset.

Boja {koljke je savr{eno izbalansirana tako da pomaè nautilusu daostane gotovo neprime}en: sa gornje strane ima maskirne pruge,tako da kada se gleda iz pravca povr{ine, potpuno se stapa sa dnom.Sa donje strane je bledunjava, {to je stapa sa svetlom povr{inom kadase gleda odozdo. [koljka nautilusa predstavlja savr{enstvo prirode i

Desno: dìnovska lignja od 8,62 muhva}ena kod Foklandskih ostrva

po~etkom 2006. godine

Dole: pore|enje veli~ine autobusa, dìnov-ske lignje, kita ulje{ure i kolosalne lignje

(ilustracija i fotografija BBC)

Levo i dole: hobotni-

ce pipke koriste i za"hodanje", a i pravisu majstori mimikrije- mogu da se potpunostope s pozadinom




dìn sa nau~nim imenom Mesonychoteuthis hamiltoni(porodica Cranchiidae, vrsta Mesonychoteuthis) moè danaraste, smatra se, do 14 metaraduìne. To je najve}i poznatimeku{ac. Njegova ne{to manjaro|aka je dìnovska lignja

(porodica Architeuthidae, vrsta Architeuthis), koja moè biti koji metar manja, me|utim dokkolosalna lignja ima duè telo a kra}e pipke, kod dìnovske je slu~ajobrnut. Tako|e, dìnovska lignja na pipcima ima okrugle sisaljke,dok kolosalna ima veoma o{tre kuke. Njihov najve}i neprijatelj jekit ulje{ura koji se njima hrani, me|utim, nije mu ni malo lako da ihulovi. Zabeleèni su slu~ajevi kada su ove lignje ~ak uspevale da ihnadja~aju i ubiju, naro~ito mla|e kitove.

Dìnovska lignja ima bledo-sme|e telo u obliku metka, sa jedne stra-

ne nalaze se usta koja li~e na kljun a koja su toliko jaka da mogu dapregrizu ~eli~ni kabl. Ima pet pari pipaka, od kojih je jedan par tanjii duì od ostalih, a sluì za hvatanje plena i preno{enje do usta. Maloispod usta su o~i koje mogu biti ~ak 30 cm u pre~niku. O~i kolosalnelignje su jo{ ve}e, telo joj je robusnije i teè, a boja tela vi{e ruì~asta.

@enke su ve}e od mu`jaka.

Ove lignje nemaju mehur za regu-lisanje plovnosti kao ribe, ve} su imtelesne te~nosti ispunjene amonijumhloridom zbog ~ega ljudima nisu uku-sne, za razliku od obi~nih lignji. Ovaj“mehanizam plovnosti najbolje funkci-oni{e u hladnim vodama, pa }e takolignja koja se na|e u toploj vodi imatipote{ko}a da se vrati u dubine.

Dok dìnovska lignja ìvi usuptropskim, umereno hladnim ipolarnim vodama severne i ju`nepolulopte, stani{te kolosalne jeograni~eno samo na krajnje ju`nu.



Rakovi imaju sloèn nervnisistem i mozak, vaskularnisistem i srce, a mi{i}i su impri~vr{}eni za unutra{njupovr{inu skeleta. Di{u na{krge, a pomo}u posebnihlopatica, tzv. skapognatita,proteruju vodu kroz {krgekako bi telo dobilo dovolj-




Rakovi su „insekti mora“ a pripadaju klasi zglavkara - Arthropoda. Svi-ma je zajedni~ko telo prekriveno spoljnim skeletom (egzoskeletom)sa zglavcima koji spajaju svaki segment, tj. glavu, grudi, stomak i ek-stremitete. Zahvaljuju}i egzoskeletu, zglavkari su za{ti}eni od povre-da i donekle i predatora. Me|utim, kako im je spolja{ni omota~ ~vrst,kada ga prerastu moraju da ga promene. Svako presvla~enje artropo-de koriste da modifikuju svoje telo, tako da u trenutku kada ìvotinjadobije novo „odelo“, izgleda dosta druga~ije nego sa starim.

Na prethodnoj strani: rak samac ili rak plja~ka{ (Hermit crab, Diogenidae sp.)

Gore: dìnovska pauk-kraba (Giant spider crab, Macrocheira kaempferi), sa preko metar upre~niku, prili~no neistraèna vrsta jer ̀ ivi u veoma dubokim vodama

no kiseonika. O~i im mogubiti pokretne, a estremitetimogu da se pomeraju u svimpravcima. Najkarakteristi~-nije obele`je rakova su kle-{ta kojima se vrlo spretno iprecizno sluè, iako na prvipogled deluju glomazno i ne-zgrapno.

Rakovi opstaju unajrazli~itijim eko-sistemima i sva{to- jedi su, zahvalju-

ju}i ~emu su rasprostranjeni u svimmorima sveta. Tako|e, kod rakovapostoji interesantna pojava zvanaautotomija: u slu~aju da izgubi ek-stremitet, ìvotinja ima sposobnostda ga regeneri{e.

Polovi kod rakova su odvojeni, arazvoj mladunaca nakon polaganja jaja{aca prolazi kroz nekoliko fazalarve.

Gore: plavo-bele kozice(Stenopodidae sp.)

Dole: prugaste kozice(Banded boxer shrimp,Stenopus hipidus)




Lepi primeri simbioze:

Gore - pegava kraba kojaìvi u koralu porites.

Desno: patuljasti jastog Allogalathea elegans ìvi

kod noìca morskogkrina. Duga~ak je svega 2cm a prva dva para noguduga su mu koliko i telo.

Boju tela prilago|avamorskom krinu - ovaj na

slici je crno-beli ba{ kao injegov doma}in. Mu`jaci

su manji od ènki. @iviu Indijskom i Tihom

okeanu.

Rakovi koji se naj~-e{}e sre}u na za-ronima u tropskimmorima su jastozi,rakovi-samci i mali~ista~i.

Jastozi se razlikujuod drugih rakovapo tome {to ne-

j kl { I j




Ve}ina rakova na koralnim grebeni-ma tropskih mora su dekapodi („ dese-tonogi), od ~ega ~etiri para koriste za

hodanje, a prednji par je razvijeniji i kod mnogih vrsta zavr{ava sekle{tima.Gore i gore levo: rak samac ili rak plja~ka{ (Hermit crab, Diogenidae sp.) ìvi u{koljki koju povremeno mora da promeni jer je preraste

Dole: karipski jastozi kriju se ispod korala (Lobster, Panulirus sp.)

maju kle{ta. Imajuduga~ke pipke koje~esto trljaju jedan odrugi i pritom proizvode pucketave zvuke. êsto ìve u grupama, pase ispod stena ili korala moè videti cela porodica. Ponekad se moè videti veliki broj jastoga koji idu u koloni ka mestu gde se mreste.

Rak-samac traì napu{tenu {koljku u koju se zavu~e i nosi je svudasa sobom. Njegovo telo je prilago|eno ovakvom na~inu ìvota, pa sumu zadnja dva para nogu znatno manja od ostalih, a stomak mu jemekan. Problem nastaje kada rak preraste {koljku, tada mora {to pre

da potraì novu, {to nije uvek lako. êsto za jednu {koljku postoji vi{e pretendenata, pa do nje moè sti}i samo najbrì i najja~i.

Mali rakovi ~ista~i ( Hippolytidae sp.), ~esto se mogu na}i pored stani-{ta murina sa kojima ìve u simbiozi. Rak ~isti usta murine od osta-taka hrane, skida parazite sa njene koè i {krga, iza uzvrat ima dovoljno hrane, {to od ostataka, {tood vrlo hranljive sluzi kojom je pokriveno murini-no telo. Sli~ne navike imaju ikozice Stenopodidae sp.

Gore: si}u{na kozica-~ista~ koja jedvada prema{uje 1 cm ìvi u simbiozi samorskom sasom

Desno: rak samac koji ìvi na obali injegovo stani{te

NAZIV NA SRPSKOM: ehinodermate (bodljoko{ci) - morskazvezda, krastavac, je`, /kruna od trnja/, morski krinNAZIV NA ENGLESKOM: Echinoderms (sea star, starfish, seaurchin, brittle star, sea cucumber, feather star, crown of thorns)NAZIV NA LATINSKOM: Echinodermata

GDE @IVI: sva mora, uglavnom plitke vode, mada, na primer,morski krastavci mogu da ìve na izuzetno velikim dubinamaÎME SE HRANI: plankton, meku{ci, ribe, otpaci, koraliOPASNOST PO LJUDE:” mogu biti otrovni. Jeèvi i kruna od trnja

U porodicu ehinoderma-ta spadaju morske zvezde(Asteroidea) morski kra

Na prethodnoj strani: plavamorska zvezda (Blue sea star, Linckia laevigata)

Desno: Choriaster grandulatus,raste do 30 cm u pre~niku

Desno niè: jasti~asta zvezda(Cushion star, Oreastedidae sp.)

- tokom evolucije kraci su jojse spojili sa telom




ostavljaju i ubodne rane, neki morski krastavci ispu{taju otrovneniti koje izazivaju iritaciju koèOPIS: sve ih karakteri{e petougaoni oblik i radijalna simetrija,zvezde imaju po pet kraka, kruna od trnja 12-19, morski krinoviimaju krake u obliku pera. Morski krastavci imaju izduèno valjkasto telo sa simetri~nim pipcima na ustima

( Asteroidea), morski kra-stavci ( Holoturoidea), je`-evi ( Echinoidea) i morskikrinovi (Crinoidea). Ve}inaih ìvi na dnu u plitkim vodama. Za sve jekarakteristi~an petougaoni oblik sa ustima ucentru. Unutra{nji skelet je od kalcijuma iobi~no je bodljikav (latinska sloènica echi-

noderm ozna~ava bodljikavu koù). Bodljo-ko{ci su bili potpuno razvijeni jo{ pre 600miliona godina (u kambrijumu), a glavna

osobina im je radijalna simetrija - karakte-ristika organizama koji nemaju levu i desnustranu nego su okruglasti, a kada im se kroz centar povu~e zami{lje-na linija, obe strane su simetri~ne kao da se odraàvaju u ogledalu.Ovo se najbolje vidi na skeletu morskog jeà.

Morske zvezde su bitne za ekosistem jer se, osim {koljkama i puè- vima, hrane i otpacima i trulom materijom. Hrane se tako {to izba-ce èludac na plen i po~nu da ga vare izvan sopstvenog tela. Ve}inamorskih zvezda ima mali centralni deo na ~ijoj jednoj strani su usta a

drugoj anus. Iz centra se pruà pet tankih ekstremiteta, a kod nekih vrsta, na primer jastu~astih zvezda, oni su se spojili sa centrom takoda je ostalo puna~ko petougaono telo. Kraci morskih zvezda su mno-go korisniji i ja~i nego {to deluje na prvi pogled - zahvaljuju}i njimaova ìvotinja moè da otvori {koljke, {to nije nimalo lako.

Posebna vrstazvezda su zmija~e (Ophiuroi- dea) koje imajumali centralnidisk i duge, zmi- jolike, mnogop o k r e t l j i v i j ekrake. U Belommoru na severu

„Kruna od trnja“ (Crown of thorns, Acanthaster planci) prelepa je zve-zda obrasla trnjem kojim se brani od predatora. @ivi u tropskim vo-dama Crvenog mora, Indijskog i Tihog okeana. Ima do 40 cm u pre~-niku i 12-19 kraka. Ako je kojim nesre}nim slu~ajem nagazimo, ovazvezda }e nam zariti trnje duboko u meso nakon ~ega se javlja bolanotok, vrtoglavica i povra}anje.

Kruna od trnja ima svoju mra~nu stranu - ona je notorni uni{tava~korala. Hrani se tako {to se popne na koral i iz stomaka izbaci digesti- vne enzime koji koral pretvaraju u ka{u. Potom ga bukvalno posr~e.Hrani se samo no}u veoma je izdr`ljiva i bez hrane moè da opstane




moru na severuRusije ìvi vrstazvezde po imenu“Gorgonina glava” ( Ophiuroidea

gorgonacephalus) sa veoma dugim, vijugavim pipcima.

Gore: crvena morska zvezda Linckia sp.udobno zavaljena u "fotelju" od stena.

Dole: kruna od trnja (Crown ofthorns, Acanthaster planci)

Hrani se samo no}u, veoma je izdr`ljiva i bez hrane moè da opstanepreko {est meseci. Od 1970. godine njihov broj je znatno porastao{to je doprinelo masovnom uni{tenju korala, naro~ito na australij-skom Velikom koralnom grebenu. Samo jedna kruna od trnja moègodi{nje da opusto{i 13 m² korala. Me|u malobrojnim ìvotinjamakoje se usude da je napadnu je ko-zica Charonia tritonis, dok se nekeribe hrane njenim larvama pa takodonekle uti~u na smanjenje brojaovih destruktivnih zvezda.

Morski krastavci ìve u plitkim vodama i mogu dosti}i duìnu ipreko jednog metra. Skelet im jeredukovan, ali imaju u telesnomzidu sitna kre~nja~ka zrnca. Imajupipke kojima “pre~e{ljavaju” dno ilihvataju sitne ~estice koje plutaju.Mnogi se hrane tako {to gutaju pe-sak, vare materije koje je mogu}esvariti, i na drugom kraju izbacuju

pre~i{}en pesak. Krastavci tropske vrste Bohadschia kada osete da suDesno: zelenkasti morski krastavac(Greenish sea cucumber, Stichopus

chloronotus) duga~ak oko 30 cm,na ustima sa donje strane ima 20 pipaka

u opasnosti iz anusaispu{taju veoma le-pljive bele niti kojekod ljudi izazivaju ozbiljnu iritaciju

Desno: grefeov morskikrastavac (Graeffe's sea

cucumber, Bohadschia graeffei) raste do 50 cm

Dole: morski je` Diadema setosum

–- hrani se je-èvim mekimtkivom.

Morski kri-novi (Featherstars, Crinoid sp.) su najpri-mitivnije ehi-nodermate .Nisu se me-




koè.

Ponekad krastavci ìve u simbiozi sa sitnim ribama, krabama ilicrvima kojima pruàju bezbedan dom, dok ih oni zauzvrat ~iste odparazita. U nekim zemljama morski krastavci se koriste za ljudskuishranu, zbog ~ega su pojedine vrste veoma ugroène.

Morski jeèvi imaju petougaoni skelet na kome su jasno raspore|eneskeletne plo~e u 10 parnih ni-zova koje su ~vrsto povezane i

sa~injavaju solidan oklop. Ustasu na donjoj strani a anus nale|ima, mada kod nekih vrsta iusta i anus mogu biti na gornjojstrani. Hrane se algama, sun|-erima i polipima korala. Ono{to ih izdvaja od drugih ehino-dermata jesu veoma duge bo-dlje koje kod nekih vrsta (napr. Asthenosoma sp.) mogubiti vrlo otrovne. Me|utim, zasitne rakove, ribe i {koljke ove

bodlje su idealno stani{te. Sitni ra~i} Periclimenes colemani ̀ ivi u parume|u bodljama jeà Asthenosoma varium, kao i ribica Siphamia uni-color (“ jeèva riba-kardinal, urchin cardinalfish). Dok ove dve vrste u jeù nalaze samo za{titu, pu` Luetzenia asthenosomae je pravi parazit

Nisu se me-njali 400 mili-ona godina, iu svojim po~-ecima bili sunajdominan-tnije morske ̀ ivotinje. Imaju izme|u 5 i 200 pipaka nalik na perca kojise {ire iz malog centralnog dela na kom su usta. Drè se za ~vrsto tloi dok perca danju uglavnom drè skupljena, no}u ih pruàju kako biprosejavali vodu u potrazi za planktonom. Tako|e mogu da se kre}upomo}u sitnih noìca (tzv. cirri), pa }e se no}u popeti na ivice korala

(naj~e{}e gorgonije, lepezastog korala), gde imaju najbolji pristup vodi bogatoj plan-ktonom.

Iako izgledaju veo-ma pitomo i deko-rativno, krinove netreba dirati jer nekilu~e otrovnu sluz(na pr. Comatella

nigra).

Gore: morski krinComatella maculata

Desno: morski krinOligometra serrapina

NAZIV NA SRPSKOM: / morski cevasti crvi / (na Jadranu: ceva-sti mnogo~etina{)NAZIV NA ENGLESKOM: Tube worms, fan wormsNAZIV NA LATINSKOM: Annelidae GDE @IVI: u cev~ici ukopanoj u koral ili stenu, ima ih u svim mo-rima, kako u plitkim tako i u dubokim vodama, uspevaju ~ak i unemogu}im uslovima na ekstremnim dubinamaÎME SE HRANI: sitni organizmi koje filtrira iz vode, od bakterijado malih ìvotinjaOPASNOST PO LJUDE:bezopasni




OPASNOST PO LJUDE:” bezopasniOPIS: „li~i na lepezu ili perjanicu“ koja viri iz cev~ice u koju se brzopovla~i na prvi nagove{taj opasnosti. Crvi „"boì}na jelka" imajulepezaste karneri}e i mogu biti najrazli~itijih boja

Cevasti crvi su ime dobili pocev~ici u kojoj kriju ve}i deosvog tela. Cev~ica se sastoji uglavnom od kalcijuma, mada kakocrv raste, u nju ugra|uje i raznesedimente koje nalazi oko sebe.U njoj se krije vre}asti deo koji je zapravo stomak, a hranom ganapajaju lepezasti pipci koji vireiz cev~ice i filtriraju vodu traè}isitne organizme. Lepeza“ se kori-

Na prethodnoj strani: cevasti crvi sa spiral-nom cev~icom Serpulidae sp.

Gore i desno: crv "boì}no drvce"(Christmas tree worm,

Spirobranchus giganteus)

i spermatozoide, dolazi do oplo|enja u vodi nakon ~ega nastaje larvakoja pliva i hrani se kao plankton. Kada malo porastu i po~nu da li~ena crva, larve traè pogodno mesto na kome grade cev. Tada po~injenjihova stati~na faza ìvota. Rastu tako {to dodaju deo po deo kakona svoje telo, tako i na cev. Odmah ispod lepezastih pipaka, crv imaposebne `lezde koje sakupljaju kalcijum iz vode i me{aju ga sa po-sebnom sluzi, da bi se ta sme{a zalepila na kraj cevi. Neke vrste crvamogu da grade ~ak do 1 cm cevi mese~no. Isti metod se koristi zapopravku polomljenih cev~ica.

Ribe su naj~e{}i neprijatelji cevastih crva, ali da bi uspele da odgrizu




sti kako za ishranu tako i zadisanje, a svaki pipak je pre-kriven osetljivim dla~icama(cilia). Kada se crv potpunopovu~e u cev~icu, zatvori jeoperkulumom, posebnimpoklopcem.

Cevasti crvi su odvojenogpola, ali je mu`jake od ènkimogu}e raspoznati tek kada se crv izu~e iz cev~ice. U stomaku crvarazvijaju se ili jaja{ce (ùto-narandàste boje) ili spermatozoidi (sve-tlo-be` boje). U zavisnosti od temperature vode, mese~evih mena iliu vreme kada su dani duì pa ima vi{e svetlosti, crvi ispu{taju jaja{ca

Gore i desno: Sabella pavonina.Najvi{e joj pogoduju mesta nakojima ima ja~ih struja koje jojdonose hranljive materije.

Ribe su naj~e{}i neprijatelji cevastih crva, ali da bi uspele da odgrizulepezaste pipke moraju biti veoma brze. Crv se pomo}u jakih mi{i}auvla~i u cev munjevitom brzinom, a dovoljno je da samo senka pro|eiznad njega, po{to su mu pipci osetljivi na svetlost.

Cevasti crvi ̀ ive u svim morima i veoma su prilagodljivi. Mnoge vrstesu se nastanile daleko od svojih originalnih stani{ta zahvaljuju}i bala-snim vodama (vode koje veliki brodovi uzimaju radi balasta u jednojluci i ispu{taju u drugoj, ~esto na suprotnoj strani planete). O ìvotuove vrste u esktremnim dubinama vi{e u slede}em poglavlju.

Crv "boì}no drvce" polako izviruje iza operkuluma

NEOBI^NA BI]AIZ MRA^NIH DUBINA

Sve fotografije iz ovog poglavlja: CoML

Projekat "Popis morskog ìvota" (Cen-sus of Marine Life - CoML) pokrenut je 2000. godine zahvaljuju}i sponzorstvuraznih nau~nih vladinih organizacija iUjedinjenih nacija sa ciljem da otkrije,istraì i objasni brojne morske vrste po-mo}u savremene tehnologije, satelita,

podmornica, laboratorija, vrhunskih stru~njaka i globalne nau~ne sa-radnje. U ovom projektu u~estvuje oko 2.000 istraìva~a iz 80 zema-lja. Do 2010. godine vo|e ovog projekta bi trebalo da objave rezulta-te o svemu {to je ìvelo, ìvi i {to }e ìveti u svim okeanima sveta.




Male podmornice pomo}u kojih se za potrebe Popisa istraùju velike dubine

j ,

Popis je uspeo da opi{e preko 78.000 do sada nepoznatih bi}a, asamo u 2006. godini organizovao je 19 velikih okeanskih ekspedicija.Napravljena je analiza DNK za preko 4.000 vrsta, uklju~uju}i 2.000 vrsta riba.

Zahvaljuju}i ovom izuzetnom nau~nom poduhvatu otkrivena su bi}akoja ìve u ekstremnim uslovima –- izuzetno velikim dubinama, ve-oma hladnim vodama ili obrnuto –- u ekstremno toplim. Tako su na

Dole levo: podvodni gejziri prvi put su otkriveni 1977. godine kod Galapagosa. Nalaze seu podvodnim vulkanskim masivima u velikim dubinama i interesantni su pre svega zbogìvotinja koje uspevaju u veoma neobi~nim uslovima i ìve u simbiozi sa mikroorganizmimakoji koriste hemijsku energiju gejzira za proizvodnju organske materije. Ovo senzacionalnootkri}e ukazuje na ~injenicu da bi na ovaj na~in ìvot mogao postojati i u svemiru.

Dole desno: prikaz nastankapodvodnog gejzira

metanom, manganom i metalima. Kada ova vrela te~nost do|e u do-dir sa ledenom morskom vodom, metali i sulfidi izazivaju reakcijukoja li~i na gust crni dim. Sve ove ~estice taloè se na morskom dnugrade}i stubove, “"dimnjake”" gejzira koji mogu dosti}i i 40 metara visine.

Za razliku od podvodnih gejzira gde temperatura dostiè neverova-tne razmere, postoje i ledeni izvori” koji su otkriveni tek 1984. godine

Na prethodnoj strani: nova vrsta meduze otkrivena 2002.




3.000 metara dubine u Atlantskom okeanu u Ekvatorijalnom pojasuotkrivene vrste ra~i}a, crva, {koljki i drugih sitnih ìvotinja koje ìveu blizini podvodnih gejzira ~ija je temperatura neverovatnih 407˚˚Cna kojoj bi se lako istopilo olovo. Malo dalje od gejzira temperatura vode je samo 2˚˚̊C. Nau~nici poku{avaju da istraè na koji na~in oveìvotinje toleri{u tako drasti~ne temperaturne razlike kao i visokukoncentraciju te{kih metala koji izlaze iz gejzira.

Sami gejziri nastaju kada se tektonske plo~e na dnu okeana pomere

i udalje jedna od druge. Tada dolazi do erupcije lave koja obrazuje~itave planinske vence, okeanske grebene. Morska voda ulazi u gre-bene kroz pukotine gde nailazi na uàrene stene sa magmom. Metalii sumpor iz stena rastvaraju se i prave hidrotermalnu te~nost koja sepotom iz dubina zemlje vra}a na morsko dno oboga}ena sulfidima,

u zalivu Montereju Kaliforniji. Tosu mesta u velikimdubinama, izme|u400 i 8.000 meta-ra, na kojima sesusre}u podvodnetektonske plo~ei podvla~e jednaispod druge, pra-

ve}i tako okeanskebrazde. Ovde je uo~ena pojava ledenih izvora sa visokom koncen-tracijom metana organskog porekla (koji nastaje usled raspadanjaorganskih materija i mikrobiolo{ke aktivnosti) kao i sulfata. Upravoova dva elementa igraju veliku ulogu u opstanku visoko produktivnih

kod kanadske obale ArktikaDesno: ledeni crv Hesiocaeca methanicola

Dole: kitove kosti obraslebakterijama

zajednica. U ovakvim uslovima veomadobro uspevaju {koljke bivalvie i ceva-sti crvi koji preìvljavaju zahvaljuju}isimbioti~kim bakterijama koje energiju crpe iz hemikalija sa dna kao {to fi-toplankton na povr{ini crpi energiju izsun~eve svetlosti.

Nedavno je u ovakvom okruènju uMeksi~kom zalivu na dubini od oko500 m otkrivena do sada nepoznata ì-

Odozgore, sleva na de-sno: neiden-t i f i k o v a n isun|er iz arkti~kih du-bina; Phronema, veli~-ine tek 2 cm; Gymno- some - pu` gola} koji sehrani {koljkama. Ima




votinjska vrsta. Nazvana je “ledeni crv, Hesiocaeca methanicola. @ivi u rupamakoje izdubi u sedimentima na dnu, anau~nici jo{ uvek istraùju ~ime se hra-ni.

Sli~ne ìvotinje koje se susre}u kodpodvodnih gejzira i ledenih izvora na-laze se i na potonulim kitovim kosti-ma. Kada kit ugine, njegov le{ tone i

nosi hranljive materije do dna okeana.Kako su ekstremne morske dubine si-roma{ne hranljivim materijama, le{

kita predstavlja neprocenjivo bogatstvo. Jedan jedini kitov le{ dajeoko 160 tona organske materije koja se konzumira u tri faze: prvina scenu stupaju le{inari koji se hrane mekim tkivom {to traje odpar meseci do par godina, zavisno od veli~ine kita. Izme|u ostalih,njim se goste zmijuljice, neke vrste jastoga, litodidne krabe i ajkuleiz roda Somniosus. Nakon njih dolaze crvi, sitni ljuskari i {koljke.Oni se hrane organskom materijom u samoj kitovoj kosti i okolnim

sedimentima. Osim organske materije, i sulfidi koji po~inju da cureiz kosti predstavljaju izvor hrane. Njima se hrane bakterije, kao i ko-{tanom srì. Na kraju dolaze hemosinteti~ke bakterije koje imaju tusposobnost da od hemikalija proizvedu organske materije. One susame po sebi bitan izvor hrane, a tako|e ìve i u simbiozi sa drugim

Tri faze ogoljavanja le{ine kita

pipke na glavi kojimazgrabi plen i izvla~imeso testerastim zubi-ma. Moè narasti do 20 mm; prelepi crv Osedaxkoji se hrani kitovom kosti, prvi put otkriven u za-livu Monterej u Kaliforniji 2002. godine na dubiniod 2.800 m dok se hranio le{inom sivog kita; Hyp- popodius hippopus - raste do 1,5 cm; Rhabdosoma brevicaudatum - "morska buva"; Kiwa hirsuta, kraba-Jeti, nova vrstaprona|ena kod Uskr{njeg ostrva; Cavolinia unicata - krilati pu` veli~ine10 mm. Lu~i lepljive mehuri}e na koje se lepi hrana koju potom progu-ta; Leptocephalus - larva jegulje prozirnog tela, raste do 30 cm duìne; Aphyonus gelatinosus, riba iz dubina prekrivena ̀ elatinastim slojem, vi-|ena je do sada samo dva puta; Physonect siphonophore pripadnik vrste Marrus podse}a na svemirski brod

ìvotinjama koje preìvljavaju zahvaljuju}i bakterijama koje ìve u

njihovim telesnim {upljinama. Kitove kosti, dakle, osnov su izuze-tno bogatog ekosistema u velikim morskim dubinama koji opstajedecenijama, ponekad i ~itav jedan vek. Nau~nici su na samo jednomskeletu uspeli da izbroje preko 40.000 ìvotinja.




Projekti “Popisa” su brojni i uspe{ni. U Ju`nom okeanu na otvorenom

moru otkriven je ìvot na 700 metara ispod leda. U moru Sargaso nadubini od 5 km otkrivena je kolonija od preko 500 vrsta zooplankto-na, od kojih su 12 do sada bile nepoznate. U Koralnom moru pro-na|en je ra~i} za kog se verovalo da je izumro - maleni Neoglyphea neocaledonica dobio je ime “ra~i} iz doba jure. U samo jednom litrumorske vode, nau~nici su otkrili oko 20.000 vrsta mikroba, iz uzorakaiz Atlantskog i Tihog okeana, uklju~uju}i i grotao u Tihom okeanuna dubini od 1.500 metara. Na osnovutoga zaklju~eno je da u okeanima ìvi

Gore: cevasti crvi koji ìve

na neverovatnim dubinama

Desno: ra~i} iz doba jure - Neoglyphea neocaledonica,

za koga se verovalo da je izumropre 50 miliona godina

izme|u 5 i 10 miliona bakterija.

Pored si}u{nih bi}a iz velikihdubina, nau~nici su otkrili i ve-likog jastoga Palinurus barbarae kod Madagaskara teìne 1,8 kg koji je najverovatnije najve}i jastog na svetu. Telo (ne uklju~uju}i pipke)mu je duìne pola metra.

U blizini Uskr{njeg ostrva otkrivena vrsta vrlo neobi~ne krabe ~ija je familija nazvana Kiwaidae, po polineànskoj boginji-{koljki Kiwa. Kiwa hirsuta ima ekstremitete i pipke obrasle “ krznom” pa je dobila i

popularno ime “kraba-Jeti.

Osim otkrivanja, istraìvanja i opisivanja novih vrsta, nau~nici se uokviru ovog programa bave i pra}enjem kretanja vrsta. Tako je po-mo}u satelita otkrivena migraciona putanja male morske ptice koja

Gore: meduza iz porodice Crossota, pro-na|ena u dubinama Arktika kod Kanade

Desno: Arnoov kljunasti kit (Arnoux'sbeaked whale, Ziphidae sp),devetometra{ koji se hrani u

velikim dubinama

poslednjih 20 godina vidan jeboljitak, {to uliva nadu. Ot-kriveno je i da u 70% svetskihokeana nema ajkula, tj. da onene ìve u dubinama ispod 3.000metara, ve} da ih ima uglavnomu dubini do 1.500 m.

Koriste}i savremene sonare,nau~nici su otkrili da i u morupostoje "jutarnji {picevi". Sva-




prelazi 70.000 km u potrazi za hranom iznad Tihog okeana, od No- vog Zelanda do Polinezije, sve do Japana, Aljaske i Kalifornije i na-zad, i sve to za samo 200 dana. Ova ptica dnevno pre|e oko 350 km.Sredinom 2006. pra}eno je jato od 2.600 lososa koje je napustilo rekei uputilo se u Tihi okean. Pomo}u malih zvu~nih oda{ilja~a otkriveno je da njihova migraciona putanja iznosi preko 2.000 km - od Kalifor-nije preko Kanade do Aljaske.

Istraìvanja “Popisa” pokazala su izuzetno nagli pad broja vrsta kojeljudi koriste za ishranu i potvrdila bojazan da je 90% stani{ta za ~ove-ka bitnih vrsta ogoljeno. Tako|e, potvr|eno je da je uni{teno 65%morskih trava kao i da je kvalitet vode pogor{an od 10 do 1.000 puta.Ipak, na mestima gde su primenjivani principi konzervacije tokom

Nau~nici CoML uzimaju uzorke leda na krajnjem severu Kanade

koga dana ìvotinje migriraju vertikalno kako bi se hranile, auve~e se vra}aju u dublje vodegde spavaju. Ovim metodom otkrivena je dnevna migracija u visiniod 400 m, izme|u mezopelagi~ne i povr{inske zone.

Programi poput “Popisa” izuzetno su bitni u eri masovnog uni{tenjamora i vrsta, jer, kao {to je rekao Ron O'’Dor, jedan od nau~nikaprograma, “"zajedno moèmo sagledati ~uda okeana i podsta}i svetda ih sa~uva i pove}a”."

Gore: mehani~ka ruka na maloj podmornici pomo}u koje se snima ìvot na 3.000 m dubine

Dole: nau~nici Popisa u~estvovali su u ekspediciji istraìvanja podru~ja epicentrarazaraju}eg zemljotresa koji je zadesio Indoneziju 2004. godine,

i tom prilikom fotografisali pukotine na dubini od 4.500 m

RONILAC- NAJMLA\A MORSKA

VRSTA

Morske dubine su od davnina privla~ile ~oveka. Kako je relativnoskoro otkriveno da neke vrste majmuna rone po plitkim lagunamakako bi do{li do hrane, nije neverovatno da je i pra~ovek dolazio na




Zibeovo ronila~ko odelo na gr~kom ostrvu Simi koje su koristili lovci na sun|ere,danas je samo eksponat i turisti~ka atrakcija

istu ideju. Najstariji nama poznati ronilac ima preko 5.000 godina–- mumificirani ostaci na{eg pretka iz îlea kog su arheolozi prona{-li pored ribljih kostiju i {koljki, naro~ito njegovo modifikovano uhogovore da je ovaj ~ovek najverovatnije provodio dosta vremena pod vodom. ôveka su dubine privla~ile i iz radoznalosti a ne samo izkoristi: Aleksandar Veliki koristio je navodno 332. godine p.n.e. sta-kleno zvono kako bi se spustio na dno mora, i to ne da bi {pijuniraoneprijateljsku flotilu, ve} da bi posmatrao morske ìvotinje.

Homer u Ilijadi pominje ratnike-ronioce u Trojanskom ratu oko 1250.

godine p.n.e. U 1. veku p.n.e.u Gr~koj su postojali zakonikojima se ure|ivao lov napodvodno blago. Godine1500. Leonardo da Vin~ipravi nacrte ma{inerijepomo}u koje se moè disati

d d d

Levo i na prethodnoj strani:

crteì na kojima je prikazan Aleksandar Makedonski kakoistraùje morsko dno

Pored svega ovoga, istorijaronjenja prepuna je neobi~-nih izuma, od slamke pomo}ukoje se disalo u pli}aku, do ra-znih buradi i skalamerija kojesu se spu{tale na dno i davaleroniocima nekoliko dodatnihudaha, a neretko su izumiteljizavr{avali ìvot u dubinama, usvojim nesavr{enim pronalaci-

d




pod vodom. Godine 1691.engleski astronom EdmundHejli napravio je zvonosa sistemom za napajanje

vazduhom povezano crevom sa povr{inom, a 1840. AvgustusZibe, “otac ronjenja” pravi ronila~ki skafander sa te{kom okruglomkacigom. Godine 1893. francuz Luj Butan pravi prvu podvodnukameru, 1933. francuz Luj de Korilje pravi prva gumena peraja dabi 1942. opet francuzi @ak Kusto i Emil Ganjan napravili i testiraliprvu revolucionarnu SCUBA opremu (SCUBA je skra}enica za

“ self contained unterwater breathing apparatus” – - nezavisna podvodnanaprava za disanje). Godine 1953. Dr. Hju Bradner pravi prvoneoprensko odelo za mornaricu SAD, i kako ~ovek polako osvajadubine, po~inje trka ko }e oti}i dublje i ostati duè...

Godine 1993. Italijan Umberto Pelicari (Umberto Pelizzari) postavljarekord u ronjenju na dah zaroniv{i na 123 metara i od tada do sada trajeneprekidna borba ko }e biti bolji. Danas u kategoriji apnee (slobodnogronjenja, ronjenja na dah) no limits” rekord drè Austrijanac HerbertNi~ (Herbert Nitsch) sa 183 metara i Tanja Striter (Tanya Streeter)iz SAD sa 160 m. U dinami~koj apnei apsolutni rekorderi su NemacTom Zitas (Tom Sietas) sa 223 m i Natalija Mol~anova (NataliaMolchanova) iz Rusije sa 200 m. Mol~anova drì rekort i u stati~nojapnei - ona moè dah da zadrì 7,30 minuta, dok je kod mu{karaca juna 2009. godine rekord postavio Francuz Stefan Misfud (StephaneMisfud) koji moè da ne di{e ~itavih 11 minuta i 35 sekundi.

ma. Moderni izumi i mogu}nost spu{tanja na ve}e dubinedoneli su nov problem: de-kompresionu bolest.

Komprimovani vazduh i dekompresiona bolest

Sredinom 19. veka sa pojavom modernih vazdu{nih pumpi bilo je mo-gu}e napraviti duboke podvodne komore, vertikalne tunele pomo}ukojih je, izme|u ostalog, bilo mnogo lak{e graditi ~vrste stubove zamostove. Radnici koji bi neko vreme provodili na dnu ovih komora,a disali vazduh pod pritiskom koji se sa povr{ine slao pomo}u pumpikako bi se u potpunosti istisla voda iz komora, na povr{inu bi se vra-}ali sa bolovima i gr~evima u mi{i}ima i zglobovima. Godine 1878.

francuski fiziolog Pol Ber je shvatio da ovaj negativni efekat nastajepod uticajem azota prilikom naglog penjanja i preporu~io radnicimada iz komore izlaze polako i postepeno.

Isti efekat ose}a i ronilac koji duè vreme ostane na izvesnoj dubini

Desno: Umberto Pelicari je verovatno najpoznatiji apnea{, pored @aka Majola, poznatog i zahvaljuju}i filmu Veliko plavetnilo.Majol, koji je verovao da bi ~ovek uz dovoljno ve`be i upornosti mogao postati Homo Delphinus,prvi je apnea{ koji se spustio na 100 metara dubine godine 1976. Testovi su pokazali da su mu se,prilikom jednog takvog zarona, otkucaji srca sa 60 smanjili na 27 otkucaja u minuti, {to je pojava

koja se sre}e kod morskih sisara. Naàlost, Majol je izvr{io samoubistvo u 74. godini ìvota.

Foto: Fabrice Dall'Anese

nja, kako pritisak pada, azot napu{ta tkivo. Ako izranjamo polako ikontrolisano, azot se postepeno vra}a u krv i napu{ta telo bez ika-kvih posledica. Me|utim, ako izronimo naglo i brzo, azot se pretvoriu mehuri}e koji nemaju vremena da iza|u napolje, ve} se nataloèispod koè i oko zglobova, {to izaziva bolne gr~eve. Tada patimo oddekompresione bolesti. U ekstremnijim slu~ajevima, ako se mehu-ri}i na|u u mozgu ili nervnom sistemu posledice mogu biti paralizai smrt. Dekompresiona bolest se le~i u posebnim dekompresionimkomorama u kojima se ronilac izlaè visokom pritisku koji se poste-peno smanjuje.

I i ij d { k d l i b ki l d O fi




gde di{e komprimovani vazduh iz boce, a potom naglo izroni.

Vazduh koji di{emo sastoji se od 20,9% kiseonika, 78% azota i 1,1%drugih gasova. Kada je vazduh pod pritiskom, on postaje gu{}i - jedna ronila~ka boca sadrì isto toliko vazduha kao jedna telefonskagovornica, samo na mnogo manjem prostoru. To zna~i da }emo nadubini jednim udahom u plu}a uneti vi{e vazduha nego na povr{ini. Ako na povr{ini u jednoj minuti podi{emo 25 litra vazduha, na 10metara za isto vreme podisa}emo 50 litara, na 20 m - 75 litara, na30 m - 100 litara, i tako dalje. Pritom }emo disati ve}e koncentracijesvakog pojedina~nog gasa koji sa~injava vazduh jer se procenatsvakog od njih u me{avini ne menja. Pod pritiskom i kiseonik i azot

imaju negativno dejstvo. Azot ulazi u tkivo i ima omamljuju}i efekat,a kiseonik u ve}im koncentracijama postaje otrovan.

Prilikom spu{tanja u dubinu pod uticajem pove}anog pritiska azotkoji unosimo disanjem ulazi u krv i prodire u tkivo. Prilikom izranja-

Ista situacija de{ava se kada naglo otvorimo bocu kisele vode. Ova fi-zi~ka pojava definisana je Henrijevim zakonom, koji kaè da je koli~-ina gasa rastvorenog u te~nosti na konstantnoj temperaturi direktnoproporcionalna parcijalnom pritisku tog gasa. U boci gazirane voderastvoren je ugljen dioksid, koji }e, kada se boca naglo otvori i priti-sak iznenada drasti~no padne, pohrliti napolje. U krvi i tkivu roniocarastvoren je azot, koji }e prilikom naglog izrona teìti da sav odmahiza|e napolje, ali nailazi na barijeru i ostaje zarobljen ispod koè.

Azot ima jo{ jednu lo{u karakteristiku: na dubinama ispod 30 meta-

ra ima narkoti~ko dejstvo koje kod ronioca izaziva ose}aj pijanstvai euforije, ali i teskobe. Po{to mu je zdrav razum pomu}en, ronilacnije u stanju daracionalno pro-

Desno: sme{a gasovapod pritiskom zau-zima manju zapre-

minu i rastvara se ute~nosti

Na prethodnoj

strani: ronioci naobaveznom zastojuod tri minuta na petmetara. Kada sustruje jake potrebno je dràti se za steneili konop Ilustracija: Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

ceni situaciju, pa moè donositi sulude odluke, ose}ati se svemo}no ispu{tati jo{ dublje, skinuti masku sa lica ili izvaditi regulator iz usta,itd. Azotna narkoza se re{ava vrlo jednostavno - penjanjem na manjudubinu. Ovo je jedan od mnogih razloga za{to se na zaron nikadane ide samostalno, ve} uvek u paru ili grupi, i za{to je ronjenje sakomprimovanim vazduhom ograni~eno na ~etrdeset metara. Po jo{ jednom zakonu, Daltonovom, ukupni pritisak sme{e gasova jednak je zbiru parcijalnog pritiska svakog gasa u me{avini. Za ronjenje na ve}im dubinama koriste se posebne gasne me{avine, sa ta~nim pro-ra~unom parcijalnog pritiska svakog gasa na odre|enoj dubini kakobi se izbegla opasnost usled negativnog dejstva nekog od gasova. Ta-

k | t ji i t nitrox { i }i t ki ik




ko|e, postoji i tzv. nitrox me{avina sa ve}im procentom kiseonika za-hvaljuju}i kojoj se moè duè ostati na izvesnoj dubini bez zasi}enjaazotom, ali po istom principu, mora se voditi ra~una na kojoj dubinikiseonik postaje otrovan.

Pritisak

Osim negativnih posledica azota prilikom naglog izrona i uticaja par-cijalnih pritisaka gasova, pritisak ima dodatne oteàvaju}e efekte na

ljudsko telo koje nije prilago|eno ìvotu u dubinama. Zapravo, na{etelo je konstantno izloèno atmosferskom pritisku, koji na povr{iniiznosi 1 bar. Ve} na deset metara dubine trpimo duplo ve}i pritisak–- 2 bara, jer nas sad osim atmosferskog stuba pritiska i vodeni. Na 20metara on iznosi 3 bara, na 30 - 4 bara, itd. Kako su prilikom zaronana{e telesne {upljine ispunjene vazduhom, suo~eni smo sa jo{ jednimzakonom fizike –- Bojlovim.

U 17. veku nau~nik Robert Bojl otkrio je da je na konstantnoj tem-peraturi zapremina gasa obrnuto proporcionalna pritisku - ili jedno-

stavnije, sa porastom pritiska gas zauzima manju zapreminu. Ovajzakon se obi~no roniocima-po~etnicima ilustruje pomo}u primera sabalonom. Ako balon ispunjen vazduhom uranjamo u vodu, on }e sesa porastom dubine smanjivati jer }e vazduh u njemu bivati gu{}i izauzimati manji prostor. Me|utim, kada balon na dubini ispunimo

dodatnim vazduhom i pustimo ga da izroni na povr{inu, vazduh unjemu }e se sa smanjenjem pritiska {iriti do te mere da }e balon ek-splodirati. Ako zamislimo da su na{a plu}a jedan balon, tj. {upljikavamasa ispunjena vazduhom, koja pritom nije ni izdaleka toliko raste-gljiva, jasno nam je za{to treba da budemo posebno oprezni prilikomizrona. Stoga je jako bitno po{tovati pravilo da se dah nikada ne smezadràvati i da se u izron mora i}i polako uz ravnomerno disanje.

Svako ko je ikada zaronio na dah prilikom letovanja na moru osetio

je u u{ima veliki pritisak. Ljudska glava se sastoji od vi{e {upljina,sinusnih, u{nih i nosnih, koje su ispunjene vazduhom. Uho se delina spoljno, srednje i unutra{nje, a bubna opna deli srednje i unu-tra{nje uho od spoljne sredine. Ovo je vrlo osetljiva membrana kojase nategne kod svake promene pritiska. Stoga je neophodno prili-

Kada su struje prilikom zarona jake, u dubinu se spu{tamo niz konop kako nas struje ne biodnele i kako bismo mogli da kontroli{emo izjedna~avanje pritiska

kom zarona izjedna~iti pritisak: prstima zatvoriti nozdrve i dunuti~ime pove}avamo pritisak iza bubne opne tako {to vazduh {aljemodo uha iz grla preko Eustahijeve tube. Ovaj jednostavni potez nazivase Valsalvin manevar. U suprotnom, bubna opna }e se zatezati dokne pukne, nakon ~ega }e voda u}i u srednje uho, izazvati infekciju io{te}enje sluha. Valsalvinim manevrom se izjedna~uje pritisak i u si-nusima, a ako se desi da ne pomogne u potpunosti, mogu se koristitii dodatne tehnike, gutanje, pri ~emu se jezik gura uz gornje nepce,duvanje kroz nos u masku i sli~no. Upravo zbog svega ovoga ronjenjese ne preporu~uje kada smo prehla|eni i kada nam je zapu{en nos.Isto tako, ako u bilo kom trenutku nismo u stanju da izjedna~imo

pritisak potrebno je da smanjimo dubinu i nikako ne zaranjamo na




pritisak, potrebno je da smanjimo dubinu i nikako ne zaranjamo nasilu. Prilikom zarona je tako|e potrebno izjedna~iti pritisak u maskitako {to }emo dunuti kroz nos, jer se i u njoj zgu{njava vazduh i za-uzima manju zapreminu, prilikom ~ega nam sve sna`nije “lepi maskuza lice.

I pored svega ovoga, ronjenje je danas veoma bezbedan sport poduslovom da po{tujemo pravila.

Neobi~na sredina

Kako je vodena sredina ~oveku potpuno neprirodna, da bi se izbeglegre{ke prilikom ronjenja i mogu}e povrede potrebno je naoruàti seznanjem. Ako èlimo da kleknemo na dno koje je pro{arano jeèvi-ma, i vi{e je nego bitno da znamo da predmeti pod vodom deluju ve}ii bliì nego {to zapravo jesu. Ovo se de{ava zato {to svetlost putujemnogo sporije kroz vodu nego kroz vazduh a kad doputuje do na{emaske dolazi do refrakcije, tj. prelamanja. Iz istog razloga ka{i~ica u~a{i vode deluje slomljeno. Tako|e, ako na dubini od desetak meta-

ra vidimo na ruci sme|e-crni “obla~i}” moèmo lako pretpostaviti dasmo se posekli i da je obla~i} zapravo krv –- iz razloga {to se boje sapromenom dubine gube. Crvena bledi ve} na tri metra i potpuno segubi ispod 5, narandàsta na 10, ̀ uta na 15, zelena na 25 metara, i svepoprimaju tamno plavu, tamno sme|u ili crnu boju.

Osim svetlosti i boja, i zvuk je razli~it: ako ~ujemo snaàn zvuk mo-tora i pogledamo ka povr{ini vrlo verovatno uop{te ne}emo videtibrod jer je on mnogo dalje nego {to se to nama ~ini. Na povr{inizvuk putuje oko 350 metara u sekundi, dok pod vodom putuje ~etiriputa brè. Isto tako, pod vodom je nemogu}e odrediti odakle zvukdolazi. Zvu~ni talasi koje proizvede motor jednog broda zavise i odtermokline (procesa me{anja tople i hladne vode), pa se zvuk moèsavr{eno ~uti u jednoj horizontali, i skoro potpuno se izgubiti u dru-goj samo metar ispod ili iznad. Pored zvuka, i toplota putuje brè.Voda provodi toplotu 25 puta bolje od vazduha, pa su nam zbog toganeophodna ronila~ka odela. Napolju na temperaturi od 30 stepenibi}e nam veoma toplo, a pod vodom koja je iste temperature nakon

sat vremena oseti}emo blagu hladno}u. Ako ronimo u vodi od 17 do20 stepeni, treba}e nam duplo neoprensko odelo debljine 5-7 mm, i~ak i tad moèmo osetiti hladno}u, naro~ito ako nemamo rukavice,~arape ili ~izmice i kapulja~u.

U dubini se boje gube i postaju tamno plava, sme|a i crna

Foto: NNDB

Foto: Pick-Upau Gore levo i u sredini: donji i gornji deoduplog neoprenskog odela od 5 mm.

Desno: {orti od 2 5 mm




Opremanje za zaron

Od trenutka kad su Kusto (Jacques-Yves Cousteau) i Ganjan (EmileGagnan) patentirali SCUBA opremu, ronila~ka industrija je napre-

dovala munjevitom brzinom. Dana{nji ronilac uìva sve pogodostikoju mu je darivalo moderno doba. Prva stvar koju obla~imo predzaron je odelo. U tropskim morima dovoljno je obu}i “{orti, tankoneoprensko odelo debljine 2,5 - 3 mm sa kratkim rukavima i nogavi-cama. Za vodu temperature izme|u 25 i 15 stepeni potrebno nam jeduga~ko odelo, jednodelno ili dvodelno, debljine izme|u 3 i 7 mm. Zaekstremne uslove i ronjenje u umereno hladnim morima neophodno je suvo odelo sa posebnim toplim pododelom. Nakon odela obla~-imo ~arape ukoliko imamo klasi~na peraja sa zatvorenom petom, ili~izmice ukoliko imamo peraja sa otvorenom petom, stavljamo ro-

nila~ki kompjuter na ruku i pojas sa tegovima. Na kraju obla~imoBCD - poseban prsluk na naduvavanje na koji je pri~vr{}ena boca,a na koju smo prethodno montirali regulator. Regulator je sistemcreva i ventila pomo}u kojih se vazduh od boce prenosi do BCD-a,manometra i drugog stepena pomo}u kog di{emo. Kada nakon svega

Iako je @ak Kusto otac moderne SCUBA opreme, iiako funkcioni{u po istom principu, oprema u njegovo vreme i ona kakvu danas imamo prili~no se razlikuju

Desno: {orti od 2,5 mm.Desno niè: ABC oprema -

maska, peraja i disalica.Dole: finalne pripreme za zaron - obla~enjeBCD-a sa prika~enom bocom i montiranim

regulatorom

stavimo masku i obujemo peraja, spremni smo za zaron.

Od dodatne opreme postoji ~itav niz sitnica koje moèmo poneti nazaron: kompas pomo}u kog se orijenti{emo, tablice za dekompresijupomo}u kojih izra~unavamo koliko se smemo zadràti na izvesnojdubini (u slu~aju da nemamo kompjuter, ili ako isti zakaè), vodo-otporne lampe koje su neophodne kad ronimo no}u ili u pe}inama iolupinama, bezbednosne balone koje naduvamo i pu{tamo na povr{-inu kako bismo ~amcima signalizirali da su u blizini ronioci, noève,sigurnosne zaka~ke, tablice i olovke za pisanje pod vodom, i najinte-resantnije - podvodne fotoaparate i kamere.




Gore: ronila~ki brodovi na Crvenom moru

Dole levo: ronila~ki kompjuter je postao neizostavan deo opreme, mada je, za svaki slu~aj, dobro znati koristiti i ronila~ke tablice.

Dole desno: poèljno je imati svoju masku za pruànje prve pomo}i

Na slede}oj strani: dobra izbalansiranostnam omogu}ava da posmatramo prirodu a

da je pritom ne uni{tavamo

Plovnost

Plovnost je pojava plutanja tela u te~nosti. Prvi nau~nik koji je plovnostobjasnio bio je Arhimed po{to je iza{ao iz kade, a njegov ~uveni zakonglasi: gubitak teìne tela u te~nosti jednak je teìni istisnute te~nosti,ili - svako telo potopljeno u te~nost istisnu}e je onoliko te~nostikolika je i teìna potopljenog tela. Plovnost je prilikom ronjenja

a u osnivanju je u~estvovala i tada{nja Jugoslavija. Organizacija se

bavi promovisanjem sportskog ronjenja.

Danas mnogo popularnija organizacija, pre svega zato {to se bavirekreativnim ronjenjem pa je pribliìla ovaj sport {irem krugu ljudi, jePADI ili Professional Association of Diving Instructors - Profesionalnaasocijacija instruktora ronjenja (www.padi.com). U Srbiji danas imaoko pedeset ronila~kih klubova ~iji se kontakti mogu na}i na webstranici Saveza organizacija podvnodnih aktivnosti Srbije (http:// www.sopas.org.yu/clanice.htm).

Nakon {to izaberemo klub u kom èlimo da zavr{imo ronila~ki kurs




veoma bitan faktor a reguli{emo je pomo}u BCD-a i tegova. Tegovinam omogu}avaju da potonemo, a da ne bismo neprekidno tonuli, i

da bismo mogli da lebdimo” na onom nivou na kom èlimo, koristimoBCD. Kada shvatimo da smo suvi{e te{ki, malo }emo napumpatiBCD, a kad osetimo da nas suvi{an vazduh u njemu vu~e ka povr{ini,malo }emo ga ispumpati. Isto tako, plovnost moèmo kontrolisati idisanjem, jer i na{a plu}a funkcioni{u po principu BCD-a.

Kako postati ronilac

Postoji jo{ mnogo zakona i pravila koja se primenjuju u ronjenju, a

koja se predo~avaju po~etniku na prvom ronila~kom kursu. Poredmno{tva ronila~kih asocijacija, danas su dve najdominantnije. CMAS,ili Conf é dé ration mondiale des activité s subaquatiques – - Svetskakonfederacija podvodnih aktivnosti (www.cmas.org), osnovana je1959. godine u Monaku, pre svega zahvaljuju}i zalaganju @aka Kustoa,

Dobar balans je bitan i prilikom ronjenja u ograni~enom prostoru (na primer u pe}inama i olupinama)

Nakon {to izaberemo klub u kom èlimo da zavr{imo ronila~ki kurs,dogovorimo se sa instruktorom o terminima obuke. Obuka se sastojiiz teorijskog i prakti~nog dela u bazenu. Ako se odlu~imo da zavr{imokurs tokom letovanja u inostranstvu, postupak je sli~an samo {to je potrebno da koliko-toliko znamo engleski jezik. U popularnimletovali{tima se obi~no organizuju i tzv. “intro-zaroni na kojima sesvako ko èli da proba da roni spu{ta na dubinu do oko 5 metara uzstalan nadzor instruktora.

Da bismo kompletirali kurs, pored poloènog testa potrebno je

da dobijemo potvrdu od lekara da nemamo zdravstvenih smetnji(pregled uklju~uje snimak plu}a, spirometriju, EKG, pregled u{nihkanala, grla, ki~me i laboratorijsku analizu krvi i mokra}e), nakon~ega idemo na dva obavezna zaronau moru kako bismo dobili sertifikat.Nakon toga, sa takvim sertifikatommoèmo da ronimo bilo gde na svetu.Naravno, postoje ograni~enja po pitanjudubine, zahtevnosti i teìne zaronaza po~etnike, ali kako nam se ve} pri

prvom zaronu otvara ~itav jedan novisvet a ovaj sport zauvek “zavu~e podkoù”, nastavi}emo sa obukom i sticatisve vi{e znanja i iskustva.

@ak Kusto prilikom osnivanja CMAS-aFoto: CMAS

RONJENJE NA OLUPINAMAI PODVODNA ARHEOLOGIJA

Morsko dno nije prekriveno samo ìvim svetom, ve} i dokazimapostojanja ~oveka na planeti - olupinama brodova i aviona,potopljenim gradovima, amforama i drugim kulturolo{ko-istorijski vrednim predmetima. Danas je ronjenje na olupinama tolikopopularno da je bilo i slu~ajeva namernog potapanja brodova kakobi se koristili za svrhe podvodnog turizma. Brod King Kruzer (KingCruiser) nasukao se 1997. u blizini tajlandskog ostrva Ko Pi Pi (KohPhi Phi) dok se vra}ao iz Puketa, navodno slu~ajno, ali sve okolnostiukazuju da je brodolom izazvan smi{ljeno, upravo iz razloga {to u{iroj okolini nije bilo ni jedne olupine dok je “potra`nja” za istima bila

velika.Tajlandskevlasti su izgleda za`murilena jedno oko na ~injenicu{t j k t k b d b k ji idi hilj d t




velika. Tajlandske vlasti su izgleda za`murile na jedno oko na ~injenicu{to je kapetan nasukao brod na greben koji se vidi hiljadama metaradaleko po izuzetno vedrom i mirnom danu kako bi danas imale dobarpriliv tajlandskih bata od na stotine zarona koji se svakodnevno tamoobave. Jadran i Sredozemlje prepuni su arheolo{kih ostataka koji sudragoceni izvor podataka arheolozima i istori~arima. DubineJadrana, naro~ito na hrvatskom primorju i u Boki Kotorskoj, ~uvajumnogobrojna podvodna bogatstva. Zaliv na crnogorskom primorju

na ~ijim obalama danas leì simpati~no mesta{ce Bigova nekad jebio anti~ki Grispolis – - “Zlatni grad”. I danas se ovde na dnu zaliva koji je mnogim brodovima odvajkada pruào uto~i{te, mogu na}i ostaciovog drevnog grada.

Danas postoje zakoni koji zabranjuju slobodnu eksploatacijuarheolo{kog blaga. Bez obzira koliko se oni u nekim zemljama po{tujuili ne, i da li nam preti ozbiljna kazna ako nas na granici uhvate saamforom koju smo izronili ili imamo mogu}nosti da je bezbednopro{vercujemo, prilikom ronjenja vaì staro pravilo: gledati i nedirati. Naravno, u slu~aju da ronimo organizovano u okviru nekognau~nog projekta, po{tova}emo pravila i instrukcije koje dobijemood vo|e projekta. U suprotnom, ako sami pristupimo iskopavanjui pomeranju nekog predmeta, velika je verovatno}a da }emo gao{tetiti.

Levo: anti~ko sidro u oblikuto~ka

Dole: ostaci anti~kih amforai }upova

Dole: ostaci otomanskog brodak d K { T k j d k

Za olupine vaì

isto pravilo po-na{anja, kao i be-zbednosno pravilotre}ine: ukupan vazduh u boci tre-ba podeliti na tridela pa jednu tre-}inu iskoristiti zaspu{tanje do olu-pine, istraìvanje i

obilazak, drugu zat k i i




kod Ka{a u Turskoj od kog suopstali samo drveni delovi dok sumetalni potpuno istrulili

, gpovratak i izron,a tre}u ostaviti zaslu~aj opasnosti, zlu ne trebalo. Danas je ronjenje na popularnimolupinama vrlo dobro organizovano, i one su uglavnom povezanekonopom koji je prika~en na bovu na povr{ini tako da je spu{anjedo njih bezbedno. Olupine se mogu istraìvati spolja, a u mnoge jemogu}e i zavu}i se. Me|utim, tada treba bitina oprezu jer korodirani metal moè lako danas pose~e i kroz odelo, a treba imati i u vidu

da se u mra~nim uglovima mogu kriti opasneìvotinje: kamenjarke na koje se moèmonabosti, a koje su veoma otrovne, murinekoje nas mogu ugristi u samoodbrani jer ihmi uop{te nismo ni primetili, ribe-lavovi, je-èvi i sli~no.

Unutar olupine se treba dobro izbalansiratii pa`ljivo mahati perajima (najbolje blagim“̀ abljim” stilom) i ne treba se mnogo udalja- vati od svog ronila~kog para. Na veoma po-pularnim olupinama poput Tistlgorma gu`- ve mogu biti veoma velike, ~ak i neprijatne,pa treba paziti da se ne na|emo “zarobljeniu njoj. Tako|e je jako bitno biti smiren, a u

Gore: paluba broda Gianis D uCrvenom moru

Dole: ostaci toaleta na olupini taj-

landskog broda King Kruzer



se punom parom” pribliàvao hajndmenskom gre-

benu blizu [a’ab [era. U ovakvim uslovima ni na- jiskusniji pomorci ne bi trebalo da ùre. KapetanMoro nije uspeo da Salem dovede bezbedno uSafagu. Brod je svom silom udario u greben.

Trup broda je sa prednje desne strane (po-smatrano sa pramca) probu{en, a od silineudarca „pokretni most na krmi se otvorio i voda grunula u nivo palube na kom su bilaparkirana vozila. Ogromna koli~ina vode

koja je preplavila brod, kao i divlja~ka olujapotopili su brod za manje od dvadeset




Ove kobne decembarske ve-~eri vetar se poja~avao i pola-ko prerastao u oluju. Kapetan

Moro, svestan ~injenice da su mnogi putnici na palubi izloèni veomaneprijatnim vremenskim uslovima, a i èle}i da {to pre stigne u Safa-gu, pribliìo se obali {to je vi{e mogao pomeraju}i kurs malo vi{e kaistoku nego obi~no. Bila je skoro pono} kada je oluja besnela a brod

Gore: bok Salema

Levo: propeler bliì povr{ini

Na slede}oj strani, odozgore naniè:plasti~na klupa sa palube; murina kojase nastanila u olupini; ~amac za spasavanje; kofer; talasasta plastika, nekad

nadstre{nica na palubi

j j p p j jpotopili su brod za manje od dvadesetminuta. Iako je u blizini bilo nekolikomanjih brodova, nijedan nije bio u sta-nju da se pribliì Salemu i pomogne da- vljenicima iz opravdanog straha da }epotonuti zajedno s njim. Za~u|uju}e jeda je od 180 ljudi, koliko je preìvelo, ve}ina uspela da dopliva do obale bezi~ije pomo}i. Zvani~an broj `rtava je

470. Nakon ove nesre}e egipatske vla-sti obavezale sve velike brodove da idu bezbe-dnijim putem, zaobilaze}i grebene.

Prva stvar koja ukazuje na veli~inu SalemEkspresa je propeler kog su uveliko po~eli danastanjuju korali. Jedan od dva propelera senalazi bliè povr{ini. Drugi je na tridesetakmetara, zariven u pesak. Pe{~ano dnoprekriveno je talasastom plastikom, nekadanadstre{nicom koja je putnicima na palubi pruàlaza{titu od sunca i ki{e, otvorenim koferima,komadima ode}e koju je ve} te{ko identifikovati,a me|u silnom gvo`|urijom ugnezdili su se i jedantelevizor i kasetofon. Ovakve stvari kao i de~ji ranac




i patika bude saàljenje i skru{enostpred snagom prirode. Egip}aniretko rone oko ove olupine jer jesmatraju pravom grobnicom i misleda mrtve ne treba uznemiravati,naro~ito imaju}i u vidu ~injenicu datela svih ̀ rtava nikada nisu izva|enaiz unutra{njosti olupine.

Kod srednjeg dela broda, na peskusu pore|ani ~amci za spasavanje. Iznad njih izdiù se dva dimnjakai paluba sa nekada belim plasti~nim sedi{tima, prozori bez stakala imra~na unutra{njost u kojima danas uto~i{te nalaze jata riba, kao i

metalna ograda na kojoj su se nanizali korali. Na komandnom mostuiz radara mlitavo vise ogoljene ìce. U potpunom mraku prostora zaautomobile mogu se videti gomila kofera, de~ji bicikli, lutke i, naravno - automobili.

Morska stvorenja koja ìve oko grebena Hajndmen polakoiskori{}avaju prednosti stambenog prostora Salema. Ribe-an|eli,

leptiri, pegave raè i murine odavno su se ovde odoma}ile. Za zar|alukonstrukciju broda “zalepili su se mnogobrojni ìvopisni korali ili{ajevi. @ivot ide dalje.

Na prethodnoj strani gore: istraìvanje palube Salema

Dole: radar od kog su ostale samo gole ìce

Gore: ogromni desni propeler na tridesetak metara dubine

NEOBI^NA RONJENJA- SENOTE




Fotografije na ovoj i slede}oj strani: Cesar Velasco

Na ovoj i slede}oj strani: voda usenotama je veoma prozirna aprelamanje svetla i odraz zelenilapredstavljaju dodatni uìtak

Iako ronjenje u moru predstavlja izuzetan doìvljaj, i ronjenja u sla-tkim vodama mogu biti podjednako, a ponekad i vi{e interesantna iposebna. Pored reka i jezera, roniti se moè i u pe}inama. U ovompoglavlju upozna}emo se sa posebnom vrstom pe}ina –- senotama(cenotes).

Naj~uveniji i nekada najmo}niji grad drevnog ju`noameri~kog naro-da Maja, î~en-Ica, dobio je ime po senoti ( dzonot na majanskom je-ziku), prirodnoj depresiji, bazenu od kre~njaka ispunjenom slatkom vodom. î (Chi) su na majanskom usta, ~en (chen) bunar, bazen, aIca (Itzaá) je, po zapisima op{tine Vajadolid iz 1579, bio izvesni vrli Ah Kin Ica, Indijanac koji je ̀ iveo pored senote, ali i narod koji je na-seljavao taj kraj. Tako, ̂ i~en-Ica su - usta bunara Ica. Nije ni ~udo {to je ~itav grad nazvan po senoti - ona je igrala klju~nu ulogu u ritualimaMaja, a istraìvanja koja je zapo~eo 1904. ameri~ki arheolog EdvardTompson otkrila su pregr{t dragocenosti u svetoj vodi ̂ i~en-Ice, kaoi ostatke ljudskih skeleta. Za ovaj drevni narod one su predstavljale

ulaz u podzemlje, svet mitova i spiritualnosti, stani{te bogova i du{apredaka.

Jednoli~na dùngla Jukatana, poluostrva na krajnjem jugoistoku

Levo: velika piramida

u î~en-Ici

Dole: sveta senota izî~en Ice

Foto: Aleksandar Stojkovi}

kazati: na obi~nu {kolsku kredu dovoljno je kapnuti sir}eta i videti

kakvu to reakciju izaziva. Tokom milenijuma, kiselkaste ki{e izdubilesu ogromne pe}ine ukra{ene prelepim stalaktitima, ali sa vrlo tankimi krhkim krovom. Vremenom se tavanica mnogih obru{avala pod te-ìnom zemlje, ogoliv{i tako senotu koja sad li~i na veliki bunar. Alito nije sve. Daljim protokom vremena u senotu bi upadali razni or-ganski i mineralni otpadi, pune}i je lagano sve dok ne bi stigli skorodo vrha. Onda bi se u toj plodnoj rupi ugnezdilo rastinje, a ponekad,usled erozije tla, senota bi se potpuno zatvorila. Sveta senota Majaiz î~en-Ice u fazi je „zrele senote, sa obru{enim plafonom i do polaispunjena organskim otpadom.




dana{njeg Meksika, ve-oma je siroma{na reka-ma. Stoga su bitni izvori vode za pi}e odvajka-da bile upravo senote.Maje nisu eksploatisa-le svaku –- neke senotebile su svete i kori{}enesamo za obrede, a nekeza doma}instvo i navodnjavanje. Sa stena iznad svete vode Maje su u vodu bacale ljudske `rtve za koje su verovale da nisu umirale, ve} su vodile novi ìvot u podzemnom svetu.

Poreklo senota

Nekada davno celo poluostrvo Jukatan bilo je pod vodom. Tokom le-denog doba nivo okeana je opao i ostavio nasukane morske ìvotinjei biljke, {to danas potvr|uju mnogobrojni fosili. Voda je postepeno

kroz zemlju dospela nazad do okeana, pritom iskopav{i niz tunela ipe}ina. Blago kisela ki{a (kisela zbog toga {to absorbuje ugljen mo-noksid iz vazduha) nastavila je da produbljuje ove {upljine u veomamekom kre~njaku. Ovakav hemijski proces moè se jednostavno do-

Ronjenje u senotama

Danas su mnogo interesantnije „rane senote, jo{ uvek u fazi pe}ine,naro~ito za ronioce i ljude avanturisti~kog duha. Jukatan ih je prepun,a turisti~ka industrija na{la je na~ina da ih eksploati{e. Rivijera Maja,na kojoj je i popularno letovali{te Plaja del Karmen, vrvi od ronila~-kih centara koji u svoje ponude obavezno uklju~uju i ronjenje u seno-tama. Za takav

poduhvat po-trebno je ili daposedujemo po-seban sertifikatza ronjenje upe}inama, ili daimamo klasi~anronila~ki sertifi-

Desno: tabla kojaupozorava da se nesme i}i dalje, kao i

lep primer halokli-ne - me{anja slane i

slatke vode

Foto: Cesar Velasco




kat i iznajmimo iskusnog vodi~a. Ronise samo u bezbednim i obeleènimdelovima pe}ine, a na one opasne nasupozoravaju bele table sa zlokobnimcrteìma i natpisima.

Ni malo nalik Karipskom moru, vodau senotama je prili~no hladna pa je ne-ophodno deblje dvodelno odelo. Po{to je voda slatka i re|a, potrebno je manje

tegova nego za ronjenje u slanoj vodi.Svaki ronilac mora imati lampu, i dok se iz mora izlazi sa najmanje50 bara rezerve vazduha u boci, u pe}inama je obavezno pri izronuimati najmanje 80. Zato su zaroni kra}i nego ina~e, a maksimalna

Gore i desno: do senota se dolazi organizovanodìpovima a priprema za zaron obavlja se ispred

ulaza okruènog dùnglom propisana dubina je 21 metar. Sve ovo zato {to ronjenje u pe}inamanosi ve}i rizik –- izron je mogu} samo na otvoru pe}ine koji je obi~nomali, vidljivost je smanjena, komunikacija me|u roniocima oteàna,a prostor u kom ronimo kao i tavanica pe}ine ponekad mogu izazvatiose}aj klaustrofobije. Ipak, za razliku od klasi~nih pe}ina, senote nezahtevaju posebne speleolo{ke ve{tine jer su ~esto veoma prostrane.

Imena senota su egzoti~na i ma{tovita: âk-Mol, Ponderosa, DosOhos, Kalavera, Anhelita... Do njih se dolazi dìpovima ili mini-bu-sevima prepunim opreme koje obezbe|uju ronila~ki centri. Nakonkra}e vo`nje kroz jukatansku nisku dùnglu stiè se do neuglednogterena koji na prvi pogled ne obe}ava mnogo. Me|utim, izme|u ste-

na okruènih palmama i mangrovima koji svoje ogoljeno korenjepruàju metrima duboko dok ne nai|u na vodu, krije se tirkizna povr{ina u kojoj se ogleda bujna vegetacija.

Foto: Vibran Aragon Fernandez

Senote su dom bi}ima koja suse na njih potpuno adaptirala, a

morski fosili u zidovima podse}ajuna njihovo poreklo

ple i hladne vode) koje izgleda kao

da smo iznenada skinuli ronila~kumasku pa nam se pred o~ima zamu-tilo. Kada pogled uperimo na gore vidimo jasnu granicu do koje dopireslana voda koja izgleda kao jo{ je-dna povr{ina. Da bi nam se vid izbi-strio, dovoljno je da se samo maloizdignemo iznad granice halokline.

U prvoj prostoriji deo tavanice se

obru{io tako da je dno prekrivenostenama iza kojih se odjednom po-




Nakon {to nabacimo na sebe svu te-{ku opremu, nezgrapno se dogega-mo do vode i usko~imo, iznenada seose}amo lagano, slobodno i prijatno

smo iznena|eni ~isto}om i bistrinom.Ronjenje oko samog ulaza je najle-p{e jer se ba{ tu svetlost prelama na

najveli~anstveniji na~in, a zeleni odraz palmi i mangrova spokojnotreperi na povr{ini.

Pa po|imo u obilazak âk Mola...

Senota âk-Mol ima centralni deo i po dve prostorije sa strane. Pre-

dvorje je relativno veliko i interesantno jer dotle jo{ uvek prili~nodopire sun~eva svetlost. Dno je prekriveno komadi}ima {upljikavogkre~njaka naj~udesnijih oblika, i ve} ovde moè se nai}i na haloklinu –- me{anje slatke i slane vode (za razliku od termokline – - me{anja to-

javljuje prelepa odaja sa bogatimù}kastim stalaktitima. Druga pro-storija je jednako interesantna, a uzmalo sre}e mogu se videti i primercipe}inske faune - sitne ribice, jegulje, àbe, bube, salamanderi i pauci.Najve}a dubina âk-Mola je 12 metara, a pe}ina ima dva otvora. Ta-ko|e, u njoj se nalazi najve}i poznati podvodni stalaktit na svetu.

Na prethodnojstrani: ulaz usenotu ̂ ak Mol

Gore desno: plansenote âk Mol

Desno: odrazronioca u mehu-ri}u vazduha natavanici senote

Foto: Cesar Velasco

O B A L A

Na kraju na{eg podvodnog putovanja eto nas na obali. Za utehu oni-

ma koji nisu u stanju da se upuste u podvodne avanture iz bilo kograzloga, da bi se upoznao morski svet nije neophodno imati ronila~-ku dozvolu. Zapravo, nije neophodno ni zagaziti u vodu: ako se malo

bolje osmotri jedna obi~na plaà, pa~ak i gradsko pristani{te, moè se uo~-iti mno{tvo morskih biljaka i ìvotinja.Talasi i oluje ~esto na obalu izbacujulju{ture meku{aca, skelete, alge, {kolj-ke, dok sama obala u {upljinama stenai bazen~i}ima ima svoj minijaturni i

ni{ta manje zanimljiv ekosistem. Po-trebno je samo malo bolje pogledati




u pli}ak, udubljenja u stenama, razgr-nuti alge koje je more izbacilo ili boljeosmotriti pesak i {ljunak.

Sama obala moè biti najrazli~itijestrukture, u zavisnosti od dela planetena kojoj se nalazi. Neke su prekrivene ve~itim ledom, na nekima temperatura

vode ne pada ispod +25 stepeni, nekesu surove i nepristupa~ne a neke sino-nim za savr{en godi{nji odmor.

Na dalekom istoku obalu krase duga~-ke pe{~ane plaè i visoke kre~nja~kestene koje izviruju iz mora. Kako jemore izuzetno bogato morskim ìvo-tom, na obali se mogu na}i najraznovr-sniji fosilni ostaci, sipine kosti, {koljke,lju{ture morskih crva i rakova. Najfinijibeli pesak ove obale duguju ribi-papa-gaju koji se hrani koralima. Nakon {to

par~i}i korala pro|u kroz sistem za varenje ove ̀ ivopisne ribe, i po{to

se izdvoje korisne materije, u vidu izmeta izbacuje se pesak koji pre-kriva morsko dno i obale (vi-deti odeljak o ribi-papagaju).

Ve} u veoma plitkoj vodi od jednog metra moè se videtimno{tvo egzoti~nih riba, na-ro~ito mladunaca koji adole-scentski period provode u re-lativno bezbednim lagunama.

Tako ovde nije neobi~no videtimladu ribu-{i{mi{a koja opo-{ li{} t b




na{a li{}e mangrova, a trebabiti oprezan prilikom kretanjakroz pli}ak zbog otrovnih ka-menjarki, {koljki i drugih opa-snih stanovnika mora.

U zalivu Fan-ga (Phang-Nga)na Tajlandu obala je veomarazu|ena i obiluje pritokama.Tu se me{a morska i slatkovo-dna flora i fauna, a plitke vodesu omiljeno stani{te mangrovai drugog tropskog rastinja kojeopet pruà uto~i{te brojnimìvotinjskim vrstama.

Tajlandsko ostrvoKo Pi Pi (Koh PhiPhi) d e godine




Phi) dve godinenakon razornog cu-namija. Nakon ovekatastrofe na oba-li su se mogle na}inajrazli~itije ìvoti-nje, izme|u ostalihi one koje ̀ ive samou ekstremnim dubi-nama. Sna`ni talas“prome{ao” je morei razorio obalu,ostaviv{i za sobomne samo veliki brojìvotinjskih nego iljudskih `rtava, jo{ jednom dokazuju}ida je ~ovek potpu-no nemo}an pred

snagom mora.




Kada se na dalekom istoku spustimo malo ispod Ekvatora, primeti}emoda vi{e nema visokih kre~nja~kih stena koje vire iz vode. Svejedno,Indoneànska obala obiluje raznovrsnim reljefom, od mirnih, belihpe{~anih plaà, do vrlo surove stenovite obale iz koje se diù jo{ uvek

aktivni vulkani.Gili Trawangan je jedno od mnogobrojnih rajskih indoneànskihostrva. Sa samo 7 km u obimu, ovo ostrvce koje se nalazi uz severo-zapadnu obalu Lomboka, idealno je mesto za odmor i ronjenje.

I ndoneà ns k aostrva su ~estometa razornihcunamija koji naobalu izbacujukorale. Ova veli-ka gomila koral-nih fosila samo je jedna od mnogih,pa se korali ~estokoriste i u gra-dnji, umesto ka-

menja i cigli.







Karipska obala sli~na jedalekoisto~noj. I ovdeìve ribe papagaji kojeoboga}uju dno i pla-

è belim peskom, dokiznad povr{ine kruèpelikani u potrazi za br-zim obrokom. Pli}ak dokolena se na nekim me-stima moè prostiratina desetine metara, ~aki kilometar. Na dnu pli-}aka se ~esto moè na}iStrombus gigas, velika

bela {koljka koja dosti-è i 30 cm duìne (videtiodeljak o {koljkama).

Obala meksi~kog ostrva Kosumel (Cosumel)par meseci nakon raza-raju}eg uragana Vilmakoji je 2005. potpunouni{tio vegetaciju. Odnekada poznatog naci-onalnog parka u niskojdùngli ( la selva baja)ostalo je ogolelo gra-nje, a plaè omiljenih

letovali{ta bile su vi{emeseci prepune mulja,

} i ih




sme}a i raznih nanosa.Sna`ni uragan je mor-ske ìvotinje, ~ak i kru-pne ribe poput gofova,izbacivao na obalu, ru-{io solidne gra|evine,nosio krovove, ~upaoprozore i razorio pri-

stani{ta i molove. Nadnu mora su se nakonove katastrofe, izme|uostalog, mogle vide-ti palmei{~upaneiz korenai par~i}il e p e z a -stog ko-

rala kakob e ` i v o -tno plu-taju.

Jedan greben primer je savr{enog eko-sistemau kome morske ìvotinje i biljke ìve u simbiozi. Ako bi se samo jedna karika tog lanca uklonila,ceo sistem bi se naru{io, za {ta, na àlost, postojimno{tvo primera. Ipak, svest o o~uvanju prirodedanas je u Egiptu ve}a nego ikad i za svaku po-hvalu.




Na obali Crvenog mora prestaje pustinjai po~inje jedno od najlep{ih mora na svetu.Priobalje je ispunjeno koralnim grebenimakoji se mogu videti i iz vazduha a brojne vrstese mogu raspoznati ve} u pli}aku do kolena.Da bi nastao jedan metar grebena potrebno je hiljadu godina, pa mnogobrojni i veliki ko-ralni grebeni Crvenog mora predstavljaju ne-izmerno prirodno bogatstvo.

Surova obala Si-

najskog poluostrvadom je beduina kojiovde ìve u veomate{kim uslovima.Ipak, malo mestoDahab postaje svepopularnije u roni-la~kim krugovima,pa se i lokalno sta-novni{tvo privikava

na ve}e prisustvostranaca. Podvodnireljef je ovde im-




presivan i obiluje si-fonima, kanjonima iprocepima.



Obala [kotske je veoma razu|ena za-hvaljuju}i “lohovima”




j j(loch). Naj~uvenijiloh je sigurno LohNes (zahvaljuju-}i pri~i o ~udovi{tuNesi koje u njemupo legendi ìvi), asuprotno uvreènom

shvatanju lohovi nisusamo jezera - to jesvaka vodena povr{i-na koja ulazi u kopno.Postoje slatkovodnii slani lohovi (LohNes je slatkovodni),a svi su u kombinacijisa zelenim brdima ipadinama deo izuze-tnog {kotskog pejza-à.

Na ostrvu se leti gnezde pafini ( Fratercula actica),crno-bele morske ptice sa velikim narandàstimkljunom, koji su glavna turisti~ka atrakcija. Kako je nenaseljeno ljudima, ostrvo se moè posetiti jedino brodi}ima koji tokom leta voze iz Obana,

ribarskog mesta na ostrvu Mal.




[kotsko ostrvo Stafa ( staffa na lokalnom jeziku zna~i stub) pravo je~udo prirode. Ovo ostrvo vulkanskog porekla, 10 km udaljeno odzapadnog ostrva Mal (Mull), priroda je izvajala od stubova bazalta.Stubovi na vrhu nose pitomu, travnatu “kapu”, dok su u podno`juispresecani mno{tvom izlokanih pe}ina, od kojih je najpoznatijaFingalova (Fingal's Cave). [um koji talasi ovde prave a akustikape}ine uobli~ava inspirisali su kompozitora Feliksa Mendelsona.




Severno evropska obalabogata je morskim pticama.Na ovoj steni nastanili su sekormorani.

Lindoska obala, koja se nalazi u okrilju prelepogmalog zaliva, iako leti prepuna turista i brodi}a, krije veoma raznovrsan morski svet. Dno je prekriveno{koljkama, a me|u morskom travom u plitkom zalivumogu se pored mno{tva riba videti i morski konjici.




Obala isto~nog Sredozemlja je stenovita i slabo po{umljena,mada se izme|u surovih, golih stena mogu na}i najlep{eplaè. Jedna od takvih, pored ~uvene Olu Deniz, je i plaà

Kaputa{ u Turskoj, dok u neposrednoj blizini, na gr~komostrvu Rodos, sli~an predeo preovladava oko anti~kognaselja Lindos.

Lindos

Kaputa{

[TA SE MO@E NA]I NA OBALI?

Sipina kost

Jedino {to ostane iza jedne sipe jeste nje-na kost. Kako je ovakost prili~no lagana,

obi~no je talasi izba-ce na obalu.

ûdna stani{ta

Ove sitne {koljkena{le su zgodno

mesto da se nasta-ne. Kokosov orah,

plutaju}a grana, alge, sve su ovo pogodna i relativno bezbedna stani-




Ostaci ljuskara

Rakovi su veoma ~esti naobali, vole bazen~i}e kojepuni plima i koji su bogatihranom. Na pe{~animplaàma ~esto se mogu

na}i ostaci njihovih oklopai kle{ta.

p j g , g , p g{ta. Problem nastaje kada ih talasi zajedno izbace na obalu. Ukolikona njoj ostanu predugo, ìvot {koljki se tu zavr{ava.

Palmaria

palmata

R u ì ~a s taalga palma-

ria palmata na{la se nao b l u c i m anakon {to

je plima Atlantskog okeana izbacila na {kotsku obalu. Ova alga moè da na-raste do 30 cm i rasprostranjena je u svim morima. Jestiva je i moèse jesti sveà ili kuvana.

Prilepak

Patella vulgata je prisutnana svim kamenitimobalama. Ovi meku{cisa veoma tvrdom lju{turom uvek dolaze na isto mesto da se hrane

L a m i n a r i a

digitata

Ovo je vrstamorske alge po-znatija kao “kelp”.

Moè da dostigne ipreko 2 metra du-ìne, a kada je pli-ma ne ogoli ìvi upriobalju potpuno




sa veoma tvrdom lju{turom uvek dolaze na isto mesto da se hranemladim algama. Mogu da narastu do 6 cm.

R a z n inanosi

Kada semore povu~e, zas o b o mostavlja bo-gate nano-se. Ako semalo boljep o g l e d aispod gu`vimorske trave i me|u

kamen~i}ima, moèse prona}i pravo bogatstvo - razne lju{ture, {koljke, fosili, kao i ìvo-tinjice koje tu nalaze hranu.

p j p pprekrivena vodom,tako {to se “koren~-i}em” uhvati za ste-nu i pusti zeleno,duga~ko, glatko li{}e koje se izdvaja iz stabljike da slobodno lelujana morskoj struji. Iz jedne stabljike moè se pruàti do deset listo- va. [ume “kelpa” su omiljeno stani{te foka i drugih ve}ih i sitnijih

ìvotinja jer se tu mogu lako sakriti od predatora.

Nucella lapillus

Ova simpati~na {kolj-ka moè se na}i nakamenitoj obali. Me-sojedi su, one koje sehrane loparima belesu boje, dok nucele

koje jedu dagnje imajulju{ture tamnije boje.Rastu do 4 cm i {irokosu rasprostranjene.

Pu` obalar -

Littorina littorea

Ovaj jestivi pu` moèse na}i na ve}iniobala. Dostiè duìnudo 3 cm, a najaktivniji je tokom plime kadase lagano kre}e postenama i algama upotrazi za hranom.

Ensis siliqua

Ova tanka i o{tra, izduèna lju{tura pripada vrsti Ensis siliqua (“ {koljka-britva, {ljanak- razor-shell) koja ìvi ukopana u pesku,a na povr{inu izlazi samo u vreme plimekada traì hranu. Kada se more povu~e,potrebno joj je samo par sekundi da sebiiskopa rupu i potpuno se u nju uvu~ezahvaljuju}i “"stopalu" koje se ispuni krvljui sluì kao sidro da je povu~e na dole. Moènarasti i do 20 cm.

Ove {koljke su vrlo cenjene u kulinarstvua skupljaju se na pe{~anoj obali tako {to se




Dagnje - Mytilus edulis

Dagnje su veomarasprostranjene{koljke i omilje-

ne u kulinarstvu.Veoma su pri-lagodljive pa semogu na}i kakona pustoj obali,tako i u nase-ljenim mestimagde se ve{to lepeza betonske mo-love, gvozdene

stepenice, koritabrodova ili kono-pe. Mogu narastido 10 cm.

p j j p jpospu solju, nakon ~ega iznenada isko~e izstani{ta u pesku.

Chaetomorpha linum

Ova morska biljka ìvi nakamenitoj obali a moèse videti i u urbanim pri-morskim mestima kakoprekriva betonske molove. Kada se voda povu~eli~i na mahovinu, a kada je prekrivena vodom, jasno se vide lepr{aveniti koje lelujaju na struji.

Stani{te raka

Ponekad i najbezazle-nije stvari kriju intere-santnu pri~u: ovo nijebilo kakva rupa, ve}stani{te si}u{nog raka.On izlazi tek kada seuveri da u blizini nemaopasnosti, a hranu mu“na vrata” isporu~ujeplima.




Korali

Na ovu tropsku

plaù more jeizbacilo mno{tvofosilnih ostatakakorala.

Foke Halichoreus grypus

Na ovoj kamenitoj obali nije lako na prvi pogled uo~iti foke. Oneleè na stenama koje su potpuno iste boje i uìvaju na suncu. Fokesu veoma prisutne na severnoj evropskoj obali, a ima ih i u urbanimdelovima, naro~ito u ribarskim gradi}ima i selima gde rado kruèoko obale u nadi da }e im ribari baciti neiskoristljiv deo svog ulova.Od celokupne populacije ove vrste foka, ~ak 40% ih se nalazi

u [kotskoj. Nakon {to se rode, mladunci na obali provode 4 do 5nedelja.

EKOLO[KA KRIZA IRONILA^KI BON-TON

Na àlost, modernizacija ~ove~anstva dovela je do poprili~nog uni{-

tenja mora. Smatra se da od svih zaga|enja mora 44% dolazi sa ko-pna (od izlivanja kanalizacije, industrijskih otpada itd.), 33% putematmosfere, a “tek 12% usled pomorskog transporta, {to iznena|ujekada se uzmu u obzir koli~ine nafte koje se izliju u more zbog hava-rija tankera. Usled prekomernog ribolova, upotrebe nedozvoljenihsredstava prilikom ribolova (dinamita, cijanida i sl.), zaga|enja, izlivanja otrovnih materija, globalnog zagrevanja i porasta podvodnogturizma, mnoge vrste su ili ve} izumrle ili su na samom rubu istreblje-nja. Ogromni ribarski brodovi u stanju su da za~as ogole morsko dno velikim mreàma i ulove ~itava jata riba ne dav{i {ansu ekosistemuda se obnovi, pritom uni{tiv{i i svet koji uop{te nije ni bio predmetlova. U Jadranu i Mediteranu je jo{ uvek rasprostranjeno ko~arenjei lov dinamitom, na istoku lov cijanidom, a u ribarske mreè se redovno upli}u i potpuno nedu`na bi}a: svake godine samo na taj na~in u




svetu nastrada oko 300.000 kitova i delfina. Mnoge morske vrste sesmatraju delikatesima i love se samo zbog nekih delova tela. Milioniajkula se godi{nje love i pritom im se odsecaju samo peraja dok su jo{

Levo, na prethodnoj strani: jeìnka pretvorena u luster kako bi "ukrasila" jedan restoran

Dole: najve}e `rtve izlivanja nafte u more su nedu`ne ìvotinje

Foto: International Bird Rescue Research Center

1994. – 16.000 tona sirove nafte izlilo se u Arapsko more

nakon sudara panamskog tankera Seki sa emiratskim Baynunahom;1996. – Liberijski tanker Sea Empress nasukao se kod Velsa

i ispustio 40.000 tona nafte;1997. – U Japanskom moru ruski tanker Nahodka je, nakon

havarije, ispustio 19.000 tona nafte u more;1999. – Malte{ki tanker Erika se prepolovio i zagadio more sa 25.000 tona nafte kraj bretanjske obale;2001. – Ekvadorski tanker Jessica zagadio podru~je

Galapagosa sa 650 tona nafte;

2002. – Gr~ki tanker Prestige nakon havarije kod obale Galicije izlio u more oko 75.000 tona nafte.2007. Kod Ju`ne Koreje u more se izlilo 66.000 tona nafte.

Na prethodnoj strani: tanker ispu{ta naftu kod ostrva Princ Vilijam na Aljasci 1989. godine




Samo neke od havarija tankera u skora{njoj istoriji

1977. – Tanker Hawaiian Patriot u blizini Havaja ispustio umore 101.000 tona nafte;

1978. – Povr{ina od 200 km bretanjske obale u Francuskoj

zaga|ena sa 220.000 tona nafte po{to se nasukaotanker Amoco Cadiz;1979. – 257.000 tona nafte prosulo se u more nakon sudara

brodova Atlantic Empress i Aegaean Captain u blizini Trinidada i Tobaga;1983. – [panski tanker Castillo de Bellver ispustio 239.000

tona nafte u blizini obale Ju`ne Afrike;1989. – Exxon Valdez, ameri~ki tanker, nasukao se kod

Aljaske i zagadio more sa 36.000 tona nafte;1992. – Kod Galicije, severo-zapadne {panske pokraine,

nasukao se i prepolovio gr~ki tanker Aegean Sea i izlio preko 70.000 tona nafte;1993. – Kod [etlandskih ostrva se izlilo 85.000 tona nafte

nakon {to se nasukao tanker Braer;

Foto: Menlo Campus ìve, a potom se bacaju u more da uginu u mukama, samo zato {to jesupa od ajkulinog peraja skup i cenjen obrok u restoranima. Velikinapoleoni, sada veoma retke ribe, love se ~esto samo zbog usana. Ki-tovi koji su na rubu izumiranja i dalje se nemilice love, najvi{e zbogmasti. Foke se hvataju i deru ìve, naro~ito mladun~ad, da bi se odnjihovog krzna pravile skupe bunde. Na kineskim pijacama prodaju

se na hiljade su{enih morskih konjica koji se smatraju afrodizijakom.Na istoku se love na hiljade riba-balona i tretiraju krajnje surovozato {to su u Japanu specijalitet. Skoro je utvr|eno da je beli delfiniz reke Jang-ce potupno izumro. Malog delfina vakita (vaquita) kojiìvi u Kalifornijskom zalivu ~eka sli~na sudbina - ostalo ih je par sto-tina. Pravih kitova ostalo je oko 300, plavi kit je pred izumiranjem...Du` tajlandske obale danas se retko vi|aju male ajkule i brojne vr-ste drugih riba, na primer morskih konjica ili riba-leptira koje su tunekada ìvele u velikom broju. Ali ako u|emo u neku od radionicanakita uz koje se nalaze ogromne i rasko{ne prodavnice za turiste

(koje pored nakita prodaju i nov~anike od raìne koè) moèmo vi-deti velike i luksuzne akvarijume upravo sa ovim ̀ ivotinjama. Godi{-nje se za akvarijume ulovi preko 20 miliona tropskih riba. ̂ ovek je izbahatosti ìvotinje iz njihove prirodne sredine preneo u akvarijume

a da pritom nije ni razmi{ljao da }e ve} nakon nekoliko generacija teiste vrste mo}i da se vide samo na fotografijama u knjigama jer su ihnjihovi preci istrebili radi pukog materijalnog profita.

Levo: kitovi seubijaju harpunimaduga~kim 2 metra,te{kim oko 90 kg

koji se ispaljujuiz 90 mm topa.Na vrhu harpuna je granata kojabukvalno razneseunutra{nje organekita par sekundi na-kon {to je pogo|en.Obi~no se ̀ ivotinjasatima mu~i prenego {to ugine.

Foto: WWF Arctic Program




Kako je preterano izlovljavanje ribe dovelo do ozbiljne ekolo{ke kri-ze, skorog istrebljenja pojedinih vrsta i potpuno ispraznilo ribarskemreè, ~ovek se dosetio da bi morsku ribu mogao da uzgaja i ve{ta~-kim putem. Danas su {irom sveta veoma popularne, isplative i razvijene farme i slatkovodnih i morskih riba, naj~e{}e se u njima nalazelosos, tuna, osli}, sku{a, a uzgajaju se i {koljke, rakovi i alge. I dok se

s jedne strane u ovome vidi svetla budu}nost, farme riba imaju i svojutamnu stranu. Ribese drè u nedovoljno~istim i pretrpanimkavezima u kojimase neretko pojavljujuopasni paraziti (kojisu u stanju da uni{-te tkivo ribe sve dokostiju), a usled ve{-

Desno: samo Eskimi na Aljasci godi{nje ubijuoko 50 grenlandskih

glatkih kitova

Foto: Solar Navigator

ta~ke hrane koja se daje ribama pojavljuje se ve}a koli~ina otrovnihmaterija, na pr. ìve, olova i sinteti~kih hemikalija. Dakle, osim {to je

ovako uzgojena riba opasna za ljudsku ishranu, farme riba su i veomanehumane, pa ~esto i do 40% ribe ugine pre nego {to ljudi stignu da je iskoriste. Poslednji trend u ve{ta~kom uzgoju ribe su organske far-me u kojima se ìvotinje gaje po strogim pravilima i vodi se ra~una o~isto}i ribnjaka i drugim bitnim uslovima.

Me|utim, ljudski faktor i me{anje u prirodu ima pogubne efekte poekosistem ne samo kada su u pitanju prekomerni lov i zaga|enje.Najbolji primer za to je alga kaulerpa –- caulerpa racemosa i taxifolia,poznate i kao “"tumor Mediterana”". Po~etkom sedamdesetih godina

{tutgartski zoolo{ki vrt nabavio je razne vrste algi za potrebeakvarijuma, izme|u ostalih i alge iz vrste kaulerpa. Kako su bileprili~no zahvalne za gajenje u akvarijumima i dekorativne, i drugizoolo{ki vrtovi i akvarijumi uzeli su uzorke od {tutgartskog. U

Ovo je samo jedan od mnogih brodova za lov ajkula. Kada se ajkula ulovi, naìvo joj seodsecaju peraja a osaka}ena ìvotinja se baca natrag u vodu i umire u mukama

Foto: Closer to Free

posebnim uslovima alga je mutirala pa je nastala vrsta koja se

Foto: The Humane Society of US

Gore: foke se ~esto deru prenego {to se ubiju

Desno: kavezi za ve{ta~ko uzgajanjeribe su ~esto zaga|eni i premali

Foto: Fishing Hurts

otarasiti je se. Kako se razmnoàva i pomo}u otkinutih fragmenata ipolno, nije dovoljno samo je i{~upati jer }e iz najmanjeg deli}a izrastinova biljka. Tako|e, lako se prenosi na sidrima ~amaca i brodova,preko ribarskih mreà i ko~a a i ronioci je nesvesno mogu preneti na jo{ uvek nezaraèna podru~ja preko opreme.

Ronila~ka svest

Mi kao pojedinci ne moèmo drasti~no da uti~emo na krupnazaga|enja koja izazivaju pro{irenje ozonske rupe ili izlivanje nafteu more, mada moèmo donekle uticati na vladu na{e i drugih

zemalja tako {to }emo se u~laniti ili dati donacije nekoj od ekolo{kihorganizacija (Greenpeace, Cousteau Society, Project AWARE, TurtleConservation, WWF, itd.), ili, izme|u ostalog, bojkotovati proizvodekoji i a i aj aga|enje i}i na posao a tob som mesto kolima ili




posebnim uslovima alga je mutirala pa je nastala vrsta koja seprili~no razlikuje od originalne, a karakteri{u je izuzetna otpornost imogu}nost razmnoàvanja. Nevolja je nastala kada je 1984. caulerpa

taxifolia zapaèna u moru kod obale Monaka, gde je najverovatnijedospela nakon pranja akvarijumskih tankova. Upozorenja morskogbiologa koji je prvi otkrio nisu ozbiljno shva}ena, pa se od tadaova neverovatna alga pro{irila po ve}em delu Sredozemnog mora,

prekrivaju}i ogromna prostranstva i uni{tavaju}i sve ìvo oko sebe.Njen jedini prirodni neprijatelj, jedna vrsta zelenog puà gola}a,ne ìvi u Sredozemlju, a nau~nici se pla{e da bi njegovo ve{ta~konastanjivanje dovelo do nove ekolo{ke katastrofe.

U junu 2000. godine kaulerpa se pojavila kod kalifornijske obale ublizini San Dijega, ali je tamo problem mnogo ozbiljnije shva}en.Pou~eni evropskim iskustvom, Amerikanci su odmah po~eli saprekrivanjem stani{ta algi crnim PVC folijama koje su onemogu}ilefotosintezu, pa je tu razvoj kaulerpe pod kontrolom. Doneti su

ozbiljni zakoni koji zabranjuju bilo kakvu eksploataciju ove alge, pase vlasnici pet-{opova i akvaristi ka`njavaju sa 250 dolara ukoliko seotkrije da je imaju. U Mediteranu kaulerpa ne prestaje da se {iri, aprostranstva koja sada zauzima toliko su velika da je prosto nemogu}e

koji izazivaju zaga|enje, i}i na posao autobusom umesto kolima ilibacati plasti~ne fla{e u odvojene kontejnere. Me|utim, ono {to svakood nas moè da u~ini jeste da daâ svoj skromni doprinos u vidu lepogpona{anja.Danas je u mnogim svetskim ronila~kim centrima ekolo{ka svest

prili~no porasla, pa }e nas uglavnom vo|e zarona upozoriti da u moru

ni{ta ne diramo. U egzoti~nim

Levo i dole: Caulerpa racemosa je puzavaalga sa bobi~astim listi}ima, dok caulerpataxifolia ima pored puzavog stabla i listo- ve duga~ke 5 - 65 cm

tropskim mestima podvodni turizam je veoma popularan i dobrorazvijen, pa je i svest o o~uvanju vrsta visoka. Na crnogorskomprimorju, na àlost, ekolo{ka svest je jedva u povoju, pa se smatrasasvim normalnim da se hobotnice hvataju i maltretiraju, iznosena obalu kao trofeji, za sobom ostavlja sme}e, a ~ak ni ronioci nisubezbedni jer se nikad ne zna da li neko u blizini lovi dinamitom ilise {epuri na gliseru ili skuteru. U svakom slu~aju, bilo da nas nekoupozori ili ne bitno je da se potrudimo da sami izgradimo sopstvenusvest da svojim pona{anjem nikoga i ni{ta ne ugroàvamo. Ne zato{to }emo zbog toga dobiti novac, pohvalu ili izvu}i neku drugu korist, ve} zato {to je to jedini ispravan i moralan stav.

Ako znamo podatak da koralnom grebenu treba 1.000 godina dabi porastao samo jedan metar, onda lako moèmo da izra~unamoda smo lomljenjem jedne gran~ice od desetak centimetara uni{tilinjegov stogodi{nji trud A korale ne moramo uvek polomiti namerno




njegov stogodi{nji trud. A korale ne moramo uvek polomiti namerno–- ako nismo dobro izbalansirani zaka~i}emo ih perajima, zato iznanjem i ronila~kom ve{tinom moèmo doprineti o~uvanju korala. Ako riba-balon moè da se naduva” samo ograni~en broj puta, i ako jemi prepadamo samo da bismo prisustvovali tom manevru, moèmolako zaklju~iti da smo joj na taj na~in oduzeli jedan ìvot, tj. jednubitnu {ansu da se odbrani od grabljivaca.

I kad nismo pod vodom, kad u|emo u restoran i vidimo da se na jelovniku nude retke vrste i odlu~imo se da ih probamo, samo jo{ vi{e doprinosimo porastu lova na te vrste. Ako u prodavnici suveniranakupujemo retke {koljke, morske zvezde, sun|ere i prepariraneìvotinje, poslovo|a }e naru~iti dodatne koli~ine. Bez potra`nje

ne}e biti ni ponude, bez ponude}e krivolovci ostati bez posla, a bezkrivolova }e se o~uvati vrste. Mi jesmo samo jedna karika u lancu,

ali ako uspemo da tu jednu karikuolabavimo, lanac }e se pokidati.

Ba{ kao i na kopnu, i pod vodom

treba da po{tujemo druge i cenimo razli~itost, jer je upravo zbog te{arolikosti svet jedno prelepo mesto. Isto tako, treba da shvatimo dase ìvot na{e planete ne zavr{ava sa nama i da }e me|u pripadnicimabudu}ih generacija biti ljubitelja prirode. Omogu}imo im da u njojuìvaju koliko i mi!

Gore: turisti~ka mesta obi~no imaju veliku ponudu {koljki i korala koji se masovno love samozbog trgovine, pa su mnoge vrste danas ugroène. Kupovinom ovih {koljki podsti~emo lov.

101 MORSKA ZANIMLJIVOST

ôvek godi{nje ubije izme|u 20 i 100 miliona ajkula, dok od napadaajkula godi{nje umre 8 do 12 ljudi.

ôvek je uspeo da istraì tek 10% morskog i okeanskog sveta.

97% od ukupne vode na Zemlji ~ine okeani.

Tihi okean jenajve}a masa vode

na Zemlji kojazauzima tre}inupovr{ine Zemlje.

Tokom proteklih 100 godina nivo mora je porastao u proseku za

10-25 cm. Pre 10.000 godina nivo okeana bio je oko 110 m niì oddana{njeg.




90% vulkanske aktivnosti odvija se u okeanima.

Brzina zvuka je u vodi 4,3 puta ve}a nego u vazduhu.

Najve}a plima i oseka na Zemljizabeleèna je u zalivu Fandi

(Fundy) izme|u Nju Brunsvika iNove [kotske. Razlika u plimi i

oseci je ~ak 19,6 m.

Mrtvo more je najnià ta~ka naZemlji –- 396 m ispod nadmorske

visine.

Kada bi se otopio sav led na Zemlji, okeani bi porasli za 66 m.

Prose~na temperatura vode svih okeana je oko 3,5°C.

Godi{nje se u okeane baci tri puta vi{e otpada nego{to se ulovi ribe.

Tre}ina nafte u svetu poti~e iz bu{otina u moru.

Ako usta napunite morskom vodom, uz nju }ete dobiti i milionebakterija, stotine hiljada fitoplanktona i desetine hiljada

zooplanktona.

Veliki koralni greben u Australiji duga~ak je 2.300 km i moè se videti iz svemira. Na njemu ìvi preko 400 vrsta korala, 2.000 vrsta

riba i 4.000 vrsta meku{aca.

Najve}i procenat proteina koje ljudi na celom svetu unesu uorganizam poti~e od ribe.

Preko 90% svetske trgovine obavlja se morem.Svake godine se ulovi preko 20 miliona tropskih riba za akvarijume.

Najbrà riba je sabljarka koja moè da pliva brzinom od 121 km/h.

Najve}a ìvotinja naplaneti je plavi kit, ve}i iod najve}ih dinosaurusa.Srce mu je veli~ine ma-

njeg automobila. Mu`jaciprose~no dostiù 25, a

ènke 26,2 metara duìne,a mogu biti te{ki izme|u90 i 120 tona. Mlaz koji

izbaci kroz nozdrve prili-




Polovina svetske komunikacije obavlja se pomo}upodvodnih kablova.

kom disanja moè dose-gnuti i 12 metara.

Plavi kit svakodnevno pojede do 4 tone krila, odnosno oko 40miliona ovih ìvotinjica.

@ivot u moru po~eo je pre otprilike 3,3 milijarde godina. Kopneneìvotinje pojavile su se pre 400 miliona godina.

Ve}ina riba moè lako i brzo da promeni pol.

Najve}a riba na planeti je kit-ajkula, moè imati i do 18 m.

Mu`jaci grdobina nemaju organe za varenje pamogu da opstanu jedinoako se zaka~e za ènku i

hrane se preko nje.

Najve}a morska kornja~a je sedmopruga usminja~a( Dermochelys coriacea),

moè imati do 2,5 m.

“Kornja~ine suze nastaju iz posebnih `lezda kod o~iju koje imajuzadatak da iz organizma izbace suvi{nu so.

Kod delfina broj otkucaja srca prilikom zarona je 33-45 u minuti,dok je na povr{ini 80-90.

Kitovi spavaju samo polovinom mozga, dok im je druga polovinabudna i opominje ih kada da izrone da bi disali.

@enka kita mladun~e nosi izme|u 9 i 16 meseci, zavisno od vrste.Po{to kitovi nemaju usne, majka mora mladuncu bukvalno da

u{trcava mleko u usta.

Kod kitova je prime}ena pojava “babica” koje pomaù porodilji islo`no guraju mladun~e ka povr{ini kako bi udahnulo svoj prvi




g

Prime}eno je da delfini umeju da koriste alat: ènke delfina u Australiji navla~e sun|ere na nju{ku kada riju po pe{~anom dnu upotrazi za meku{cima kako bi se za{titile od bodlji otrovnih riba.

Ovo znanje prenosi se sa majke na }erku, zato {to ènke duè ostaju

uz majke nego mu`jaci.

Vrsta kita se moè prepoznati po mlazu koji izbaci na povr{ini kadaizdahne.

Kit ulje{ura moè da zaroni na preko 2.000 metara i ne mora da

izranja vi{e od dva sata.

g j p j p vazduh.

Kitovi poseduju “~ulo” eholo-kacije koje se sastoji od spo-

sobnosti ispu{tanja kliktavihzvukova i analiziranja odjeka.Kitovi zapravo „ vide odre|eniobjekat na osnovu zvuka koji

se od njega odbija.

Kitovi u spoljnom mo`danom

tkivu poseduju magnetnekristale (magnetite) koji imajufunkciju kompasa - orijenti{u se u skladu sa prirodnom magnetnom

silom planete Zemlje.

Kada nisu aktivne, kornja~e moguda zadrè dah i do dva sata.

Pol budu}ih kornja~a zavisi odtemperature peska u kojoj su jaja

poloèna. Ako je temperaturaizme|u 24 i 29 stepeni celzijusa

izle}i}e se mu`jaci, a ako je izme|u

30 i 34 stepena bebe }e biti ènke.

Kod nekih vrsta ajkula javlja se pojava kanibalizma u materici:daleko pre ro|enja najja~i mladunac pojede svoju bra}u i sestre.

Mladunci raè su u trenutku kada se rode uvijeni u rolnu.

Ako se ìvi morski sun|er raspar~a, svaki }e komad nastaviti samo-stalan ìvot.

Od otrova kockaste meduze (Cubomedusae) od 1883. godine dodanas umrlo je oko 70 ljudi.




Ajkule su stare preko350 miliona godina.

Prime}eno je da semante pora|aju u

vazduhu - u trenutkuporo|aja iska~u iz vodei u tom deli}u sekunde

izbacuju mladun~e.

Meduza irunkandji velika je samo 2,5 cm a svojim otrovom moè daubije ~oveka.

Tropski pu` Conus geographus ima otrovnuàoku. Domoroci ga

zovu „pu`-cigareta“ zato{to nakon njegovog

uboda imate vremenada poìvite koliko dapopu{ite jednu ciga-

retu.

[koljka velika klepavica, Tridacna gigas, dostiè 1,2 metra.

Proces stvaranja bisera po~inje kada u ostrigu upadne zrnce peskaili neko drugo si}u{no strano telo koje {koljka polako oblaè

nakrom, sedefastom materijom.

Glavono{ci su najinteligentniji od svih meku{aca i imaju razvijenere`njeve mozga koji kontroli{u pam}enje i u~enje.

Skoro je prime}eno da lignje me|usobno komuniciraju tako {to

menjaju boje i {are na telu.

Samo jedna morska zvezda „kruna od trnja“ (

Acanthaster planci)godi{nje opusto{i 13m² korala.

Morski krastavci vrste Bohadschia kada su u opasnosti iz anusaispu{taju duga~ke bele lepljive niti koje kod ljudi izazivaju ozbiljnu

iritaciju koè.

Velika barakuda moè biti duga~ka do 2m.

Kada oseti da je u opasnosti, riba-balon napuni vodom poseban




Lju{tura nautilusa najsavr{eniji je primer logaritamske spirale.mehur u stomaku i postane potpuno okrugla. Na taj na~in moè i da

ugu{i predatora, ako ovaj manevar izvede u njegovom grlu.

Unutra{nji organi ribe balona sadrè tetraodotoksin, otrov 1.250

puta ja~i od cijanida. U Japanu je ova riba delikates, iako godi{njeod trovanja umre oko 100 ljudi.

Kada ne mogu da progutaju plen u jednom komadu, murine te-lom naprave par om~i i provuku glavu kroz „~vor“ kako bi raspar~ale

`rtvu.

Ugori ba{tovani ìve u rupama u pesku koje oblaù posebnom sluziiz `lezde na kraju repa.

Najotrovnija riba je kamenjarka, od njenog uboda moè se umretiu roku od desetak minuta. Kamenjarka ne napada, ve} se na njena

otrovna peraja ljudi nabodu slu~ajno, dok hodaju krozpli}ak ili ako se uhvate za stenu na kojoj mirno leì ova veoma

dobro mimikrirana riba.

Otrov morskih ìvotinja je termolabilan, tj. razgra|uje se na visokojtemperaturi. Zato rane ne treba rashla|ivati, ve} obratno –- utopliti.

Kada meduza ope~e, najbolje je opekotinu istrljati peskom kako bise otklonile si}u{ne otrovne àoke i namazati je sir}etom.




Koriste}i standardnu SCUBA opremu i bocu sa komprimovanim vazduhom, najdublje je zaronio Bret Gilijam

(Brett Gilliam) - 145m.

Britanska podmornica Trieste zaronila je na ~itavih 10.912 m.godine 1960. Kada bi se odsekao Mont Everest u stavio na dno

okeana do kog je dostigla ova podmornica, iznad vrha bi bilo jo{dva kilometra do povr{ine.

Riba koja je do sad prime}ena na najve}oj dubini od 8.370 metara je grdobina.

Mlade crvenouste kernje ( Aethaloperca rogaa) imitiraju bojom i po-

na{anjem bezopasne ribice koje ìve u manjim jatima kako bi lak{edo{le do plena.

Najve}a kernja je epinephelus lanceolatus koja raste i do 2,5 m. Ustomaku jedne prona|ena je cela mala ajkula.

Riba-balon moè da trep}e i zatvori o~i.

Najmanji morski konjic Hippocampus denise ima samo 1,6 cm.




Morski konjici su jedine ìvotinje kod kojih mu`jaci nose trudno}u.Mu`jak mladunce nosi oko 20 dana i proizvodi posebnu te~nost

kojom se embrioni hrane.

Veliki napoleoni su godinama surovo istrebljivani jer su njihovemesnate usne smatrane za delikates.

Riba-papagaj hrani se koralima i pritom stvara najfiniji beli pesak.Godi{nje jedna riba proizvede na stotine kilograma peska.

Ribe-papagaji no}u prave posebnu “pidàmu” - ~auru od sluzi u kojojspavaju kako predatori ne bi mogli da ih namiri{u.

Grdobina ima donju vilicu koju moè da odvoji od gornje,zahvaljuju}i ~emu moè da proguta plen duplo ve}i od sebe.

Ajkule nemaju mehur i plu}ne organe, pa umesto njih hidrostati~kuulogu vr{i jetra. Gustina tkiva jetre, koja zauzima 25% teìne tela, jetek oko 0,95 g/ml. Tako, na primer, tigrasta ajkula moè u vodi imati

samo 3,5 kg, a na kopnu 450.

Prvi fosilni ostaci ajkula poti~u iz srednjeg devona.

Najve}a kornja~a, sedmopruga usminja~a, moè da zaroni do

dubine od 1.000 metara i da odrì telesnu temperaturu od 25˚̊ °C ~aki u vodi koja je temperature od 5°̊ C.

Larve dagnje zovu se glochidia i nakon {to se izlegu ìve u {krgamamajke kako bi imale dovoljno kiseonika.

Tradicija kaè da je ostrige najbolje jesti u mesecima ~ija imena

sadrè slovo r – zbog toga {to se mreste u letnjim mesecima, a tadaim je meso vodnjikavo i neukusno.

Plavi kit jednim izdahom izbacuje ~ak 95% vazduha iz plu}a, dokkopneni sisari izbace samo 45%.

Srce plavog kita otkuca samo ~etiri do pet puta u minuti.

Pesma grbavog kita moè trajati oko pola sata, a istu melodiju moèponavljati i nekoliko dana.

Svi okeani sveta zauzimaju povr{inu od 361 miliona kvadratnihkilometara.

P ~ d bi k j




Morska voda sadrì 54,3% hlorida, 30,2% na-trijuma, 7,6% sulfata, 3,7% magnezijuma, 1,2%

kalcijuma, 1,1% kalijuma i 1,9% drugih materija.

Pravac morskih struja i vetrova bio bi pravolinij-ski, od istoka ka zapadu, da nije Koriolisove sile

koja nastaje usled rotacije Zemljine kugle. Zahva-ljuju}i ovoj sili postoje ekvatorijalni vetrovi, pasatia struje na severnoj polulopti skre}u na istok, dok

na ju`noj skre}u na zapad.

Plimu i oseku izazivaju gravitacija Meseca iSunca. Plima je najvi{a („̀ iva morska mena“)

tokom punog i mladog Meseca, a najnià („mrtvamorska mena“) tokom prve i poslednje ~etvrti.

Prose~na dubina okeana je3,8 km, a najdublja ta~ka je uMarijanskoj brazdi u zapad-nom Tihom okeanu, i iznosi

11.033 metara.

Tek 5% povr{ine dna okeana je istraèno i preneto na

mape, tako da ~ovek boljepoznaje povr{inu meseca

nego okeansko dno.

Nau~nici su procenili dapostoji irme|u 500.000 i 10miliona morskih vrsta koje

jo{ uvek nisu otkrivene.

Najstariji ronilac ima preko 5,000 godina - mumificirani ostaci

na{eg pretka iz îlea kog su arheolozi prona{li pored ribljih kostii {koljki, kao i njegovo modifikovano uho, govore da je ovaj ~ovek

najverovatnije provodio dosta vremena pod vodom.

Aleksandar Veliki spu{tao se 332. godine p.n.e. u staklenom zvonuna dno mora da bi posmatrao morske ìvotinje.

Zvuk na povr{ini putuje oko 350 m u sekundi, dok pod vodom putuje ~etiri puta brè.

Kit orka ima le|no peraje duìne do 1,8 m. Moè da pliva brzinom

od 55 km/h.

Sivi kit prelazi najduè distance prilikom migraciije - izme|u 12.000i 20.000 km. Tokom ìvota koji u proseku traje 40 godina, sivi kit

pre|e istu razdaljinu kao od Zemlje do Meseca i nazad.“

Kril jenorve{ka re~ zazooplankton ibukvalno zna~ihrana kitova




Dok na povr{ini ronilac tro{i 25 litara vazduha u minuti,na dubini od 30 metara, usled uticaja pritiska na gasove,

tro{i ~ak 100 litara za isto vreme.

Tropskim morima se smatraju ona mora u kojima tempe-ratura vode nikad ne pada ispod 20 stepeni celzijusa.

Alga Macrocystis pyrifera, ili dìnovski kelp, moè danaraste do 50 metara. To je alga koja najbrè raste na celoj

planeti jer moè da se uve}a za do 60 cm dnevno.

Kit ulje{ura ima najve}i mozak na svetu –- do 9,2 kg. Prose~na teìnaodraslog ~ove~jeg mozga je 1,4 kg.

“hrana kitova”.

Granice

ronjenja nadah stalno sepomeraju. Udinami~koj

apnei apsolutnirekorderi danas

su NemacTom Zitas sa

223 m i NataliaMol~anova iz

Rusije sa 200 m. Mol~anova drì rekort i u stati~noj apnei - onamoè dah da zadrì 7,30 minuta, dok je kod mu{karaca juna 2009.

godine rekord postavio Francuz Stefan Misfud koji moè da ne di{e~itavih 11 minuta i 35 sekundi.




LITERATURA

[tampane publikacije:

•- Encyclopaedia of Fish, John Dawes, Grange Books plc, UK, 2005,•- Sharks, Dr Geoffrey W. Potts and Silja Swaby, Collins, 1997,•- Seashore, Rod and Ken Preston-Mafham, Collins, 2004,•- Corals & Fishes, Florida, Bahamas and Caribbean, Idaz and Jerry Greenberg, Seahawk Press, Miami, 1999,

- Seashores and Shallow Seas, Andrew Campbell, Hamlyn,UK, 1996,•- Asia Pacific Reef Guide, Helmut Debelius, IKAN, Germany,

2001,•- Indian Ocean Reef Guide, Helmut Debelius, IKAN, Germany,

Internet:

•- Wikipedia•- Greenpeace•- CMAS•- PADI, AWARE•- SOPAS

•- Cousteau Society•- Mala internet {kola oceanografije•- Morsko prase - web ~asopis o moru•- Yale School of Forestry and Environmental Studies- Gastropods J H Leal The Bailey-Matthews Shell Museum




, , , y,2001,

•- Mediterranean and Atlantic Fish Guide, Helmut Debelius, IKAN,Germany, 1997, i prevod na hrvatski Andreasa Krona

•- Thailand'’s Coral Reefs –- Nature Under Threat, Collin Piprell, Ashley J. Boyd, White Lotus, Bangkok, Thailand

•- Whales, Dolphins and Porpoises, Mark Carwardine, Checkmark books, 1999, New York,•- Visual Dictionary, Dorling Kindersley, 2004, London,- Biologija za II razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Miloje

Kruni}, Ivo Savi}, Ljubinka ]ulafi}, Nau~na knjiga, Beograd,Zavod za izdavanje ud`benika Novi Sad,

•- Hordati, skripta, Milo{ Kalezi}, Biolo{ki fakultet Univerziteta uBeogradu, 1996,

•- Ribe, Erl S. Herald, Kalifornijska akademija nauka, Mladinskaknjiga, Ljubljana, 1968.

•- Scuba Diving, Monty Halls and Miranda Krestovnikoff,Eyewitness Companions, Dorling Kindersley, London, 2006

• Gastropods, J.H.Leal, The Bailey Matthews Shell Museum•- Veterinarski fakultet Beograd•- Census of Marine Life•- Fishbase•- Integrated Taxonomic Information System•- Seamounts Online

•- Species 2000•- History of Marine Animal Populations, University of Hull•- Reef Quest Center for Shark Research•- Shark Research•- National Marine Fisheries Service, USA •- Institut za biologiju mora, Kotor•- Fishing Hurts- BBC- Te Ara

ABC oprema 277ajkule testera~e 171

Aleksandar Makedonski 268amazonski delfin 31anisotremus 51antias 99-100arapski an|eo 117arbun 101-107 Arhimed 279arnoov kljunasti kit 263askon 203atlantskaajkula 170, 173, 174

atlantska gata 29,

181-182, 184atlantski {i{mi{ 110autotomija 241 Avgustus Zibe 266, 268azotna narkoza 272ba~vasti sun|er 203balista 156 159

brkavica 113-115bronzani miripristis 78

buljooki {njurac 154butor 170carski an|eo 117cefalopode 231-238cesio 101-107cevasti crvi 199, 220,252-255, 260, 262cevasti sun|er 205cik-cak ostriga 230cipal 113-115CMAS 280, 281crnelj 123-126crni sun|er 205

crno-beli leptir 122crnopegasti balon 163crnouska 170crv boì}no drvce 253, 255crvena morska zvezda 248crvenomorskaba{tenska jegulja 71 72

163, 174, 319, 337, 339delfin boto 31

denizin pigmejski konjic 80disfoti~na zona 23, 24Dr. Hju Bradner 268drhtulja 193-197dubinske zone 23, 24dugobrki barbun 115dugonosi leptir 121dugonosnica 127-130dugorepasti {i{mi{ 110duvan leptir 120dvoprugi zec 152dvozupka 162-167|avolska {karpina 87

ehinodermate 246-251Edmund Hejli 268efipidi 108-110egzoskelet 240eholokacija 40elektri~ne raè 170, 193-197Emil Ganjan 268 276

INDEX - SRPSKIglu{ac 171gobide 142-143gof 15, 29, 153-155, 159, 312golfska struja 18, 19, 319gonade 229gorgonina glava 248grampus 48-49grbavi kit 30, 34, 35, 37, 38grboglavi papagaj 135, 138grdobina 75-76, 350, 359grefeov morskikrastavac 250

Grispolis 283gu{ter 29, 51, 73-74hadalna zona 23, 24halofite 26

haloklina 295, 298hemulida 101-107Henrijev zakon 271Herbert Ni~ 268Hidrolo{ki ciklus 13hidrotermalna te~nost 258hi ib 144 149

rici 174, 187, 353kantar 101-107karipska pro{arana kravica 161karipski truba~ 83karirani lutjanus 107Karnatik 287kefalna peraja 189, 190, 191kefalopodi 231-238kelp 16, 17, 331, 362kernja 95-98, 358King kruzer 283, 285kirnja 95-98, 358kit ajkula 171, 172, 173, 350kitovi plo~ani 30, 34, 36, 37kitovi usani 34

kitovi zubani 31, 34,36, 37, 38, 39, 40klarkov klovn 124klepavice 199, 227-230, 354kljunasti kitovi 31, 263kljunasti leptir 121kl ki k 128

239-245, 249kraba 128, 199, 239- 245, 250, 261, 263kraja 99-100krastavac 246-251kratkonosi jednorog 145kravica 160-161krilata ostriga 229krilati pu` 261krivo {ilo 82Krizula K 287kruna od trnja 199,246-251, 355la arribada 53la plata re~ni delfin 31labrda 127-130

labrida 127-130labrida obe{ene vilice 128, 130

lavovska griva 212ledeni crv 259, 260Leonardo da Vin~i 268l d jk l 183 185




balista 156-159barakuda 139-141, 155, 355barbun 113-115bat 171batipelagi~na zona 23, 24batoglavac 101-107BCD 276, 277, 280beli kitovi 31

belopegasti balon 163beloperka 177-180belostoma~ni crnelj 124beluga 17, 31, 34, 36, 48beski~menjaci 119,123, 198-255bisusne `lezde 228bivalvie 228-260blenide142-143bode~njak 86-90bodianus 130bodljikava ostriga 229bodljoko{ci 226-251Bojlov zakon 272borbonski konjic 80brada~ 113-115brade~ 113-115brazdeni kitovi 30

ba{tenska jegulja 71, 72crvenomorska iglica 85crvenomorska ribakrokodil 92

crvenomorska zastavica 122crvenomorski klovn 126crvenoprugi papagaj 137crvenorepi leptir 122

crvenousta kernja 97~e{ljousta 123-126~eki}ara 170, 175, 176, 196~etvorozupka 162-167~ista~ 112, 129, 130,143, 191, 245~ista~ pe}inar 29, 111-112~ukov 171dìnovska kernja 98dìnovska lignja 236-238dagnja 199, 227-230,331, 332, 360Daltonov zakon 272dekapodi 244dekompresiona bo-lest 269-271delfin 16, 27, 31, 32, 34,

37, 39, 42-47, 48-49, 159,

Emil Ganjan 268, 276epipelagi~na zona 23, 24eufoti~na zona 23, 24fantomska zastavica 112felun 153-155finka 95-98fitoplankton 15,24, 26, 260, 347

foke 32, 174, 335, 339, 342forskalov barbun 115fotopore 24, 112francuska hemulida 106francuski an|eo 118fratar 101-107Gaspar Gistav Kori-olis 17-20, 21, 360gata 171, 173, 184Gianis D 285, 287gimnura 194gitara~e 170glatki kitovi 30, 36glatki kornet 85glavata kornja~a /

èlva 54, 56glavo~ 142-143glavono{ci 231-238, 354

hirurg ribe 144-149hirurg-jedrenjak 149histrotrop 182, 195hobotnica 199, 201, 231-238holocentride 77-78, 179hromatopore 232, 233iglice 83-85indijska gata 181-182

indijski papagaj 138indijski re~ni delfin 31irunkandji 212-213, 353iverak 93-94izbeljivanje korala 218izuzetna sasa 207izuzetni leptir 120 jastog 199, 239-245, 263 jastu~asta zvezda 247 javanska riba zec 151 je` 125, 156, 159, 162, 181,

199, 207, 246-251, 274 jeìnka 162-167, 337 jednorog 144-149 jegulja 65-70Johan Fridrih Gmelin 157kamenjarka 86-90, 357kanibalizam u mate-

klovnovski knez 128klovnovski kostorog 159klovn-tvor 126, 210knez 29, 127-130knez-~ista~ 128, 130knidocil 207, 214, 216, 217koàsti koral 216ko{ljoribe 64

kockasta meduza 213, 353kolosalna lignja 235-238komar~a 101-107korali 55, 56, 66, 82, 116,

127, 132, 133, 136, 143,157, 182, 199, 212, 215-

220, 222, 246 , 286, 289,291, 301, 309, 334, 358

koral-mozak 220koralna kernja 95koral-sto 219koriolisov efekat

17-20, 21, 360kornet ribe 83-85kosirica 127-130kostelji 171kostorog 29, 156-159, 179kozica 143, 199,

leopard-ajkula 183-185lepezasti koral 216, 219leptir 119-122leptir-barjaktar 119-122leptirica 194leptir-zastavica 119-122leukon 203lignja 231-238

lihten{tajnovmehurasti koral 216

lubin 101-107Luj Butan 268Luj de Korilje 268lumbrak 127-130ma~ka bledica 170magnetiti 41, 352magnetno ~ulo 41, 352mako ajkula 172mala {krinja{ica 1161malabarska kernja 96manta 170, 189-192mapa-balon 164Marijanska brazda 12, 361martinka 127-130maskirana jeìnka 165, 167maskirani balon 165

maskirani leptir 120maslinasta ridlijevakornja~a 53, 54

matul~i} barjaktar 99-100mediteranska kernja 96meduza 17, 54, 120, 150,

152, 199, 201,211-214,217, 259, 263, 353, 357

mejersov leptir 121mese~ev cesio / streli~ar 107mezopelagi~nazona 23, 24, 265miripristis 77-78mlat 170, 171, 176modrulj 171mor` 32

mornarev izbor 103morska buva 261morska sasa 201, 206-210morska veverica 77-78"Morska zvezda" (brod) 287morska zvezda 246-251, 355morske kr e / sirene 32

obi~an konjic 81odontaspis 174, 186-188okeanska beloperka170, 173, 174, 175

okeanske brazde 259okeanski delfini 31okeanski greben 258operkulum 64, 95,225, 254, 255orhan 153-155orijentalniplektorhinkus 102, 103

orka 31, 363oseka 20, 21, 53, 319, 346ostrige 199, 227-230, 360Otrantska vrata 20

otrovni pu` 223ov~ica 101-107PADI 281pafin 232pagar 101-107Pangea 13P nt l s 13

plakoidne krlju{ti 170planule 218plastu{a 93-94plava morska zvezda 247plavi {njurac 155plavi an|eo 117plavi jednorog 145plavi kit 30, 32, 34, 36,

39, 339, 349, 361plavi kostorog 159plavo bele kozice 241plima 20-21, 53, 319, 328,

329, 331, 334, 346, 360pliskavice 31plosnatica 93-94podujka 127-130

podvodni gejziri 257,258, 259, 260poklopac 93-94Pol Ber 37, 269polarna mora 17Popis morskog

ì ot 256 265

rak samac 240, 244rakun leptir 120r|avi papagaj 136remora 143, 191,132, 167, 172, 187repati leptir 122reptili 50-54riba {i{mi{ 108-110, 130, 302riba an|eo 116-118riba balon 162-167,

339, 355, 358riba klovn 123-126riba krokodil 91-92riba lav 86-90, 286riba papagaj 135-138, 358riba vojnik 77-78

riba zec 150-152riba zec sa zlatnimsedlom 151

ribe sa hrskavi~avimskeletom 168-197

risov delfin 48-49Robert Bojl 272

sneper 101-107, 179solanderov balon 165SOPAS 281spikula 203srebrna hemulida 106Stefan Misfud 268, 363streli~ar 101-107struje 17-20sun|er 55, 116, 199,

202-205, 217, 221suptropska mora 15svetlucavi jednorog 144{arko 127-130{iba 193-197{iba s plavim pe-gama 193, 194

{ilo ~ista~ 82{ilo 79-82{karpina, {karpun,{krpina, {krpun 86-90

{koljka britva, {ljanak 333{koljka 143, 156, 217, 224,

226 227 230 235 247

Valsalvin manevar 274 vatreni koral 219 velika ~eki}ara 175, 196 velika bela ajkula

171, 173 velika jeìnka 167 velika klepavi-ca 227, 230, 354 veliki {njurac 155 veliki kostorog 157, 158 veliki napoleon 29, 127,

129, 131-134,138, 339, 358

vetrovi 18, 20, 21-23, 360 vladika 127-130 vobegong 171

voline 170 volonja sivac 171 vrana 127-130 vu~ica 95-98zaliv Fandi 21, 346zapadni klovn 124

st ic 119 122




morske krave / sirene 32morske ma~ke 170morske trube 83-85morski }uran 86-90morski ~eki} 170morski konjic 79-82, 326, 358morski kov~eg 160-161

morski krin 199, 246-251morski lavovi 32morski psi 170morski pu` 221-226morski sisari 30-41mrkulja 170mrtve morske mene 20, 21murina 65-70, 179, 245, 288nakra 244, 229, 354napuha~a 162-167narval 31, 34, 35Natalija Mol~-anova 268, 363nautilus 199, 231-238, 355nematociste 207, 213, 222nitrox 272njufaundlendski kit 39nogatica 75-76

Pantalasa 13papagaj 29, 135-138,

179, 301, 302, 311, 358papagaj sa ̀ utomtufnom 136

papagajka 135-138papagaj-princeza 136papiga~a 135-138

paradajz-klovn 124pas prasac 171pas zvezda{ 171patuljasti glatki kit 30pauk kraba 240paunasti poklopac 93pe{~ani gu{ter 74pe{ec 127-130pe{njic 127-130pegava ba{tenska jegulja 72pegavi plektorhinkus 29, 102pepeljak 171pic 101-107pigmejska ulje{ura 31pigmejski an|eo 118pikaso 159piknjavac 171

ìvota 256-265porites 125, 220, 242portugalski ratnik 54, 214prava kornja~a

54, 55-61pravilo tre}ine 285prstenasti an|eo 118prugasta jegulja 70

prugaste kozice 241prugasti leptir 122pu` obalar 332pu` 17, 181, 199, 204, 220,

221-226, 250,261, 332, 342, 353

puèvi gola}i 261, 221-226puèvi nudibrank 221-226raà 170, 171, 175,193-197, 220raè testera~e 170raòpsi 170ra{ljastorepi crnelj 124ra~i} iz doba jure 262radijalna simetrija 246, 247rak 199, 204, 224, 239- 245, 250, 301, 328rak plja~ka{ 240, 244

Robert Bojl 272ronila~ka brahikardija 37Salem ekspres 287-291salinitet 18, 25-26salpa 101-102sargasumska grdobina 76SCUBA 268sedmopruga usmi-

nja~a 54, 350, 360senote 292-299sifon 225sifon sun|er 205sigvatera 78, 141, 149, 161sikon 203sipa 231-238sipina kost 328sivi delfin 31, 42-47sivi kit 30, 363sivi mediteranskikostorog 157

sjajni miripristis 77skapognatiti 247sklat sivac 171sklatovke 171slingurica 142-143smokva 127-130

226, 227-230, 235, 247,250, 260, 301, 329, 330,332, 333, 340, 344, 345

{krinja{ica 160-161{njurac 153-155{par 101-107taksonomija 27Tanja Striter 268

termoklina 275, 298tetraodotoksin 164, 355tigar ajkula 164, 170,

173, 174, 175, 176Tistlgorm 92, 285, 286, 287Tom Zitas 268, 363triger 156-159trlja 113-115tropska mora 14truba~ 83-85trupan 171ugor ba{tovan 71-72u{ata 101-107ulje{ura 24, 31, 32, 34, 36,

37, 236, 238, 351, 362Umberto Pelicari 268, 269umereno hladna mora 15-17usna~a 127-130

zastavica 119-122zebra-ajkula 171, 183-185zec 150-152zelena morska kornja~a 54zelenkasti krastavac 249zglavkari 113, 239-245zmaj sa Komoda 51zlatni {njurac 154

zmijozupka 186-188zona ambisa 24zona pono}i 24zubata ajkula 186-188zubatac 101-107zvezdasti balon 163@ak Kusto 268, 276,

280, 281, 287àba peca~ 75-76ìve morske mene 21ùta {iba 194, 195ùtan 171ùti crnelj 126ùti sun|er 203ùto {ilo 81ùtole|ni barbun 115ùtorepa barakuda 141ùtuljka 170

amazon river dolphin 31amberjack 154anemone 201, 206-210anemonefish 123-126angelfish 116-118anglerfish 75-76anthias 99-100arabian angelfish 117arnoux's beaked whale 263atlantic spadefish 110 AWARE 343banded boxer shrimp 241banded snake eel 70bannerfish 119-122barbel mullet 113-115

barracuda 139-141barrel sponge 203basketfish 160-161basslet 99-100batfish 108-110BCD 276, 277, 280beaked coralfish 121

bull shark 173butterflyfish 119-122Census of Marine Life 257cephalopods 231-238checkered snapper 107christmas tree worm 253clams 227-230clarks anemonefish 124cleaner pipefish 82cleaner wrasse 128clown coris 128clown triggerfish 159clownfish 123-126colonial tube sponge 205common cleaner wrasse 128

common porcupinefish 167common seahorse 81common winged oyster 229coral grouper 95corals 215-220coris 127-130cornetfish 83 85

forsskaals goatfish 115Francis Crick 39french angelfish 118french grunt 106frogfish 75-76fusilier 101-107ganges and indusriver dolphins 31

garden eel 71-72giant clam 227, 230giant grouper (potatogrouper) 98

giant moray 167giant spider crab 240giant trevally 155

giant triggerfish 157, 158goatfish 113-115goby 142-143gold saddle rabbitfish 151golden trevally 154gorgonian 216graeffe's sea cucumber 250

INDEX - ENGLESKIleather coral 216leatherback turtle 54leopard shark 183-185lichtensteins bubblecoral 216

lions mane jellyfish 212lionfish 86-90lizardfish 73-74lobed pore coral 220lobster 239-245loggerhead turtle 54long nose butterflyfish 121longbarbel goatfish 115longfin batfish 110lunar fusilier 107madeira rockfish 88

magnificent anemone 207malabar grouper 96manta ray 189-192mappa pufferfish 164masked butterflyfish 120masked porcupinefish165

pipefish 79-82porcupinefish 162-167porkfish 103porpoises 31portugese man-of-war 214princess parrotfish 136pufferfish 162-167pygmy right whale 30pygmy sperm whale 31rabbitfish 150-152racoon butterflyfish 120ragged tooth shark 186-188ray 193-197red sea anemonefish 126red sea crocodilefish 92red sea garden eel 71, 72

red sea needlefish 85redband parrotfish 137ribbon eel 69right whale 30risso's dolphin 48-19ring angelfish 118rorquals 30

solander’s toby 165soldierfish 77-78sole 93-94sperm whale 31splendid garden eel 72splendid soldierfish 77sponges 202-205spotted moray 69squid 231-238squirrelfish 77-78starfish 246-251starry puffer 163stonefish 86-90stoplight parrotfish 136striped butterflyfish 122sulphur damselfish 126

surgeonfish 144-149sweeper 111-112sweetlips 101-107table coral 219tang 144-149tiger shark 173tomato anemonefish 124




beaked coralfish 121beaked whales 31bearded scorpionfish 88beluga 31, 34, 36bent stick pipefish 82bigeye trevally 154black spottedsweetlips 102, 103

blackspotted puffer 163blenny 142-143blue angelfish 117blue fin trevally 155blue sea star 247blue triggerfish 159blue whale 30bluespine unicornfish 145bluespotted stingray 194borbon seahorse 80bottlenosedolphin 31, 42-47

bowhead whale 30boxfish 160-161brain coral 220bream 101-107brittle star 246bronze soldierfish 78

cornetfish 83-85Cousteau Society 343cowfish 160-161crab 239-245crinoids 246-251crocodilefish 91-92crown of thorns 246-251cube boxfish 161

cushion star 247cuttlefish 231-238damselfish 132-126denise pygmy seahorse 80devil scorpionfish 87doctorfish 144-149dolphins 31, 42-47, 48-49double barredrabbitfish 152

echinoderms 246-251emperor angelfish 117exquisite butterflyfish 120fan coral 216fan worms 252-255feather star 246-251flatworms 221-226flounder 93-94flutemouth 83-85

graeffe s sea cucumber 250gray whale 30great hammerhead 175, 196great white shark 173green moray 67green sea turtle 54greenish sea cucumber 249Greenpeace 343

grey nurse shark 186-188grey triggerfish 157grouper 95-98grunt 101-107hawksbill turtle 54, 55-61hermit crab 240, 244hogfish 127-130honeycomb moray 66humpback whale 30humphead parrotfish 137indian butterflyfish 120indian parrotfish 138irunkandji 213 jack 153-155 java rabbitfish 151 jellyfish 211-214kelp 16, 17, 331, 362komodo dragon 51

165masked puffer 165meyers butterflyfish 121moray eel 65-70mottled grouper 96mullet 113-115mussels 227-230napoleonfish 131-134

nautilus 231-238needlefish 83-85net fire coral 219nudibranch 221-226nurse shark 181-182oceanic whitetip shark 173octopus 231-238olive ridley turtle 54orange mouth thornyoyster 229

orca 31oriental sweetlips 102, 103oysters 227-230PADI 281parrotfish 135-138peacock flounder 93picassofish 159pickhandle barracuda 140

rorquals 30rusty parrotfish 136sailfin surgeonfish 149sailor’s choice 103sand diver 74sand tiger shark 186-188sargassum anglerfish 76scissortail sergeant 124

scorpionfish 86-90scrawled cowfish 161SCUBA 268sea cucumber 246-251sea slugs 221-226sea star 246-251sea urchin 246-251seahorse 79-82shortnose unicornfish 145shrimp 239-245silver sweetlips 106skunk anemonefish 126sleek unicornfish 149slingjaw wrasse 128small toothed whales 31smooth flutemouth 85snake eel 65-70snapper 101-107

tomato anemonefish 124trevally 153-155triggerfish 156-159trumpetfish 83-85trunkfish 160-161tube worms 252-255turretfish 160-161Turtle Conservation 343

unicornfish 144-149 varicose wart slug 223 western clownfish 124 whale watching 38 whitebelly damselfish 124 white-eyed moray 69 whitespotted puffer 163 white tip reef shark 177-180 wrasse 127-130WWF 343 yellow stingray 194, 195 yellowsaddle goatfish 115 yellowtail barracuda 149zebra shark 183-185zig-zag oyster 230

INDEX - LATINSKI

abudefduf sexfasciatus 124 acanthaster planci 248 acanthuridae 144-149

acanthurus mata 175 acropora 125, 126, 129 actiniaria 206-210 aeolidiodea 222 aethaloperca rogaa 97, 358 allogalathea elegans 242 amblyglyphidodon

leucogaster 124 amblygobidus rainfordi 142 ambulocetus 22 amphiprion akallopisos 126

amphiprion bicinctus 126 amphiprion clarkii 124 amphiprion ephippum 124 amphiprion ocellaris 124 anisotremus virginicus 103 annelidae 198, 252-255antennariidae 62 75-76

balistidae 156-159 balistoides conspicillum 159 balistoides viridescens 157,

158 basilosaurus 33 belonidae 62, 83-85 berardius bairdii 31 bivalvia 98, 227-230 blennidae 63, 142-143 bodianus sp. 130 bohadschia 249, 355 bohadschia graeffei 250 bolbometopon muricatum 137

bothidae 62, 93-94 bothus mancus 93caesio lunaris 107 caesionidae 63, 101-107 canthigaster solandri 165caperea marginata 30carangidae 63 153-155

cirri 143, 251cladorhizide 205cnidaria 198, 206-210, 217

comatella maculata 251comatella nigra 251conidae 225conus geographus 226, 353coris aygula 128cranchiidae 236crinoidea 247 crossota 263crustacea 198, 239-245cubomedusae 213, 353cyanea capillata 212

chaetodipterus faber 110chaetodon auriga 122chaetodon austiacus 120chaetodon collare 122chaetodon fasciatus 120chaetodon larvatus 29chaetodon lineolatus 122

doryrhampus janssi 82

dunckerocapus sp. 81 echidna catenata 68

echinodermata 198, 246-251 echinoidea 247 ensis siliqua 333 ephippidae 63, 108-110 epibulus insidiator 128 epinephelinae 95-98 epinephelus lanceolatus 98,

358 eretmochelys imbricata 54,

55-61 eschrichtius robustus 30 favia 218 favites 218

fistulariidae 83-85 fistularia commersonii 85 flabellina expotata 225 forcipiger flavissimus 121

fratercula arctica 323 galeocerdo cuvier 173gambirdiscus toxicus 141

heniochus pleurotaenia 122

hesiocaeca methanicola 259, 260

heteractis magnifica 207 heteroconger hassi 72 heterocongridae 62, 71-72 heterodintiformes 171 hexanchiformes 171 hexabranchus sanguineus

225 hippocampinae 62, 79-82 hippocampus borboniensis 80

hippocampus denise 80 hippocampus

taeniopterus 81

hippolytidae sp. 67, 245 histrio histrio 76 holacanthus bermudensis 117

holocentridae 62, 77-78 holoturoidea 247 hyperoodon ampullatus 31

macrocystis 16

macrocystis pyrifera 17, 362 macrocheira kaempferi 240

manta birostris 189-192 megaptera novaeangliae 30 mesonychoteuthis

hamiltoni 236 millepora dichotoma 100,

219 monodon monoceros 31 montastraea 218 montipora 218 mullidae 63, 113-115 mulloidichthys martinicus113 muraena helena 66

muraenidae 65-70 myliobatiformes 170 myrichthys colubrinus 70 myripristis adusta 78

myripristis melanasticta 77 mytilus edulis 332naso hexacanthus 149




antennariidae 62, 75-76 anthiinae 99-100 anthobranchia 222

aphyonus gelatinosus 261 archaeocetes 33 architeuthidae 236 arothron diadematus 165 arothron hispidus 163

arothron mappa 165 arothron nigropunctatus 163 arothron stellatus 163 arthropoda 198, 239-245 asteroidea 247 asthenostoma sp. 250 asthenosoma varium 250 aulostomidae 62, 83-85 aulostomus chinensis 83, 85 australophocoena

dioptrica 31 balaena glacialis 30 balaena mysticetus 30 balaenidae 30

balaenoptera edeni 30 balaenoptera musculus 30 balaenoptera physalus 30 balistes carolinensis 157

carangidae 63, 153-155caranx ignobilis 155caranx melampygus 155

caranx sexfasciatus 154carcharhinus leucas 173carcharhinus longimanus 173

carchariniformes 169, 170

carcharodon carcharias 173caretta caretta 54carnivora 32Carolus Linnaeus 28carukua barnesi 213caulerpa racemosa 341, 343caulerpa taxifolia 341, 342,

343cavolinia unicata 261centropyge 97 centropyge aurantonotus 118cephalopholis miniata 95cephalopoda 198, 231-238cetaceae 32

cetorhinus maximus 16, 171chromodoris coi 223ciguatoxin 141cilia 254

chaetodon lineolatus 122chaetodon meyeri 121chaetodon mitratus 120

chaetodon semilarvatus 120chaetodontidae 119-122chaetomorpha linum 333charonia tritonis 249cheilinus undulatus 131-134

chelmon rostratus 121chelonia mydas 54chlorophyta 26chondrychtyes 168-197 choriaster grandulatus 247 chrysaora melanaster 214 dasyatididae 175, 193-197 delphinapterusleucas 31 dermochelys coriacea 54, 350 diadema setosum 250 diagramma pictum 106 dinoflagellate 141 diodon hystrix 167 diodon litorosus 165, 167

diodontidae 63, 162-167 diogenidae 240, 244 discosmatidae sp. 207 doridella obscura 223

gambirdiscus toxicus 141 gastropoda 198, 221-226 ginglymostroma cirratum

181-189 nebruis concolor 181-189 globicephalia sp. 39 glochidia 229, 360 glossodoris atromarginata

221 gnathanodon speciosus 154 gobiosoma sp. 143 gorgasia sillneri 71, 72 grampus griseus 48-49 gymnosome 261 gymnothorax favagineus 66 gymnothorax javanicus 66,

67 gymnothorax moringa 69

gymnura micrura 194 haemulidae 63, 101-107 haemulon flavolineatum 106 haemulon parrai 103 halichoreus grypus 335 hemitaurichthys zoster 122 heniochus diphreutes 122 heniochus intermedius 122

hyperoodon ampullatus 31 hyppopodius hippopus 261illicium 76indocetus 33inia geoffrensis 31isurus oxyrinchus 171 kiwa hirsuta 261, 263 kiwaidae 263

kogia breviceps 31 labridae 127-130 labroides dimidiatus 67, 128 labroides sp. 191 lactophrys quadricornis 161 laminaria digitata 331 lamniformes 169, 173 lepodochelys olivacea 53, 54 leptocephalus 261 linckia laevigata 247

linckia sp. 248 lipotes vexillifer 31 littorina littorea 332 lopha folium 230 lophiidae 75-76 luetzenia asthenosomae 250 lutjanidae 63, 101-107 lutjanus decussatus 107

naso hexacanthus 149 naso unicornis 145 nemateleotris sp. 142 neoglyphea neocaledonica

262 nereocystis 16 nucella lapillus 331 nudibranchia 222

odontaspis ferox 186-188 oligometra serrapina 251 ophichthidae 62, 65-70 opisthobranchia 222 orcinus orca 31 oreastedidae sp. 247 orectolobiformes 171 osedax 261 osteichthyes 62, 64 ostraciidae 160-161

ostracion cubicus 161 pakicetus 33 palinurus barbarae 263 palmaria palmata 329 pandaka sp. 143 panulirus sp. 244 papilloculiceps longiceps 92 parupeneus cyclostomus 115

parupeneus forsskali 15 parupeneus macronema 115 patella vulgata 330

pempheridae 63, 111-112 pempheris multiradiata 112 pempheris vanicolensis 29,

112 periclimenes colemani 250 phaeophyta 26 phocoena phocoena 31 phronema 261 phyllidia varicosa 223 phyllodesmium longicirra

222 physalia physalis 214 physeter macrocephalus 31 physogyra lichtensteini 216

physonect siphonophore 261 pinna sp. 230 platanista gangetica 31 platax orbicularis 109 platax teira 110 platycephalidae 62, 91-92

l 218

pseudobalistes fuscus 155 pteria penguin 229 pterois miles 89

rajiformes 168, 170 rhabdosoma

brevicaudatum 261

rhinecanthus assasi 159 rhinomuraena quaesita 69 rhodophyta 26 risbecia tyroni 223 rodhocetus 33 sabella pavonina 254 sarcophyton sp. 216 scaridae 63, 135-138 scarus ferrugineus 136 scarus stronglylocephalus

138

scarus taeniopterus 136 scorpaena maderensis 88 scorpaenidae 86-90 scorpaenopsis barbatus 88 scorpaenopsis diabolus 87 scyphozoa 211-214

l d l 1 4

stenopus hipidus 241 stichopus chloronotus 249 strombus gigas 226, 311

stylophora 125 subergorgia sp. 216, 219 synanceia verrucosa 87

syngnathidae 62, 79-82 syngnatus sp. 80 synodontidae 62, 73-74 synodus intermedius 74taeniura lymma 194tetraodontidae 28, 63,

162-167 thyrsoidea macrura 66tiktaalik rosae 33torpedinidae 193-197 torpediniformes 170

torpedo nobiliana 197 trachyrhampuhus bicoarctatus 82

tridacna gigas 230, 354tridacna maxima 230triaendon obesus 177

143

ZDJELAR, GordanaDubine, Enciklopedija podvodnog ìvota




platygra 218 platygyra daedalea 220

plectorhinchus chaetodonides 103 plectorhinchus gaterinus 102, 103

plectorhinchus

vittatus 102, 103 pleuronectidae 62, 93-94 pomacanthidae 63, 116-118 pomacanthus annularis 118 pomacanthus imperator 117 pomacanthus maculosus 117 pomacanthus paru 118 pomacentridae 63, 123-126 pomacentrus 97 pomacentrus sulfureus 126 pontoporia blainvillei 31 porifera 198, 202-205 porites 125, 220, 242 porites lobata 220

pristiformes 168, 171 pristiphoriformes 170 protocetus 32, 33 pseudanthias squamipinnis 100

seriola dumerili 154 serpulidae sp. 253

siderea grisea 68 siderea thyrsoidea 69 siganidae 63, 150-152 siganus guttatus 151 siganus javus 151

siganus virgatus 152 siphamia unicolor 250 sirenia 32 soleidae 62, 93-94 sparidae 63, 101-107 sparisoma aurofrenatum 137 sparisoma viride 136 sphonochalina

siphonella 205 sphyraena flavicauda 141 sphyraena jello 140 sphyraenidae 63, 139-141 sphyrna mokarran 175, 196 spirobranchus giganteus 253

spondylus varius 229 squaliformes 169, 171 squatiniformes 169, 171 stegastes 97 stenopodidae sp. 241, 245

trimmaton sp. 143tursiops trucantus 31, 42-47

tylosurus choram 85urolophus jamaicensis 194,

195 xestospongia muta 205 xestospongia testudinaria 203

zebrasoma desjardinii 149 ziphidae sp. 31, 263 zooxanthellae 218, 222

ISBN 978-86-913327-0-9

Dubine, Enciklopedija podvodnog žìvota Autor-izdavač~ Gordana ZdjelarGodina izdanja: 2010.

377 stranicaelektronsko izdanje

Documents

Enciklopedija Podvodnog zivota