Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETADRUTVO I JEZIK U JAPANU SPEC. 1

Drutveni poloaj ene i enski govor u Japanu

prof. dr Ljiljana Markovi Marija Dabi, 2012/1125, grupa 24Beograd, 11.01.2014.Sadraj

1. Uvod32. Drutveni poloaj ene i enski govor u Japanu41. Poloaj ene u Japanu pre i posle Drugog svetskog rata42. ena u japanskoj popularnoj kulturi83. Poloaj geje u drutvu104. Seksualno nasilje u Japanu125. enski govor u Japanu133. Zakljuak15Literatura16

1. Uvod

Japanska istorija prua upeatljive primere promena u statusu ena, povezane sa drugim irokim socijalno-ekonomskim trendovima. Obrazac braka starog doba u kojem je ena bila u centru doprineo je tome da ene budu uticajne u religioznom i politikom ivotu. Nakon toga, rastue prihvatanje konfuijanizma i budizma imalo je uticaj na ensku inferiornost od VI veka nadalje i promenu iz matrijarhalne u patrijarhalnu porodinu strukturu. Ipak, ene iz vieg stalea su bile pismene i zadrale su neka prava (npr. nasleivanje imovine) sve do prelaska na ratno orijentisanu feudalnu ekonomiju s poetka XII veka.Rigidna kontrola drutva Edo perioda (16001868) povukla je sa sobom dekrete o enskoj subordinaciji, meutim, enski posao uvek je bio nezamenljiv ne samo u agrikulturi nego i u zanatima koji su bili u razvoju u gradovima. Meu posleratnim promenama u Japanu, jednu od najznaajnih svakako predstavlja novi drutveni poloaj ene. ena je pre rata bila na veoma niskom nivou u svakom pogledu, uprkos progresu i modernizaciji u ostalim oblastima ivota. Emancipacija ena je bila jedna od prvih stvari koje je trebalo reiti u posleratnom japanskom drutvu.

2. Drutveni poloaj ene i enski govor u Japanu

1. Poloaj ene u Japanu pre i posle Drugog svetskog rataU mnogim zemljama na Istoku, ene su oduvek smatrane niim biima.[footnoteRef:2] Mukarci su u svemu bili superiorni, dok je enama dunost bila da uvaju kuu i brinu se o deci. Iako su japanske ene uvek imale veu slobodu nego ostale azijske ene, bila je mala razlika izmeu supruge i sluavke. Njihovo mesto je uvek iza mukarca. Njima ne treba obrazovanje, dovoljno je da se bave poslovima po kui i razmiljaju kako ugoditi glavi porodice. Iz tih razloga u nekim porodicama i danas vlada pravilo da se ene kupaju poslednje. [2: anti V. (1961), Japan, Kultura, Beograd, str. 190.]

Yamato nadeshiko je pojam kojim se opisuje idealizovana japanska ena, brina i posluna domaica, uvek na usluzi prvo svom suprugu, zatim deci i starijim lanovima porodice. Povrh svega, od nje se oekuje da bude jednako lepa, poeljna i verna. Ovakva oekivanja od ene potiu iz Edo perioda. Zahvaljujui budizmu koji je tada procvetao, poloaj ene u japanskom drutvu je postao lo. Oznaene su kao neiste zbog menstrualnog ciklusa i raanja, pa ih je kao takve trebalo drati dalje od svetih mesta.U Meii (Meiji) periodu (1868 - 1945) dolazi donasilne modernizacije japanskog agrarnog drutva, vlada razmilja kako da se zatiti od preteranog uticaja Zapada i smilja idealnu formulukontrolisanja mase. Na dnu piramide nalazi se pojedinac, jedinka najmanje vrednosti. Tek stupanjem u brak i osnivanjem porodice, pojedinac postaje uvaena karika lanca. Skup porodica ini naciju pod pokroviteljstvom cara uzdignutog do boanskog statusa. Socijalnastruktura starih samurajskih porodicabaziranih na potivanju oca na taj nain je preivela u svim segmentima ove hijerarhije. I pored neverovatnog napretka Japana kao moderne drave posle reforme cara Meiija od 1868. godine, poloaj ene ostao je manje-vie isti i regulisan je zakonima; ono to ena donese u brak postaje mueva svojina, a u sluaju muevljeve smrti, ta dobra se prvo raspodeljuju mukim naslednicima koji kasnije odluuju koliko e od toga pripasti majci. Do 1873. godine, ena nije mogla da raspolae svojom imovinom bez saglasnosti mua i nije imala pravo na razvod braka. Mukarac je mogao da se razvede kad god je hteo, dok ena nije mogla ak ni kada je bila rtva nasilja. Mu je takoe zakonski mogao imati koliko god eli konkubina i one su mogle ui u porodicu punopravno kao i ene. Sinovi konkubina imali su vea prava i sticali bolji tretman nego keri supruga. Od japanske supruge oekivalaseestitost i vernost, a zauzvrat im se davao poseban bode kako bi mogle same sebi presuditi ako uine neto nepromiljeno. To je dovodilo do velikog broja samoubistava kada su udate ene bile silovane.Ovo razdoblje japanske istorije u poreenju sa ranijim, ipak se smatra napretkom. Ostvarena je mogunostedukacije ena, iako se uglavnom radilo o devojakim kolama u kojima se poduavalo kako biti dobra ena svom muu i dobra majka svom sinu.Tokom Drugog svetskog rata, od ena se ponovo oekivalo da budu podrka muevima i sinovima, ovoga puta u borbi za zemlju i cara. Vlada je ponovo igrala kljunu ulogu, organizujui ene pod sloganom nije mi potrebno nita dok se rat ne zavri. Sve je bilo podreeno uspehu u ratu, od propagandnih poruka u novinama i na radiju do estitki kojima se enama iji su muevi i sinovi poginuli u ratuestitalo na polaganju ivotau ast nacije i samog cara. ene su se ak pismeno morale i zahvaliti na ovakvim vladinim porukama. Nije bilo doputeno nikakvo drugaije razmiljanje, a kamoli delovanje, osim slepe poslunosti i izvravanja nametnutih dunosti. ok poraza u ratu i atomske bombe na japanskom tlu nakon kojih car potpisuje kapitualciju, doveo je dokonfuzije na svim nivoima u drutvu. Posleratni period posebno je bio teak za ene; do sada im se nalagalo da ostaju kod kue i pomau svojim muevima i sinovima, a sada dolazi demokratija, gde su mogle da ine ta ele sloboda im je bila zagarantovana. Deo ena ukljuio se u izgradnju Japana po modernim principima demokratije, ali za vei deo ena to je bilo premalo vremena za takvu drastinu promenu. Uporedo sa revizijom raznih zakona koji su se odnosili na sve oblasti ivota novog Japana, tj. na sprovoenje politike iji je cilj bio poboljanje poloaja ene u drutvu, i same ene su, i pojedinano i preko svojih organizacija, ulagale napore za poboljanje svog poloaja.Na optim izborima za lanove parlamenta 1946. godine ene su prvi put u japanskoj politikoj istoriji izale na biralita s pravom glasa. Od tada se na svim izborima broj enskih glasaa stalno poveavao. Preko dvadeset ena narodnih poslanika nalazilo se u to vreme u Gornjem i Donjem domu, oko petsto u prefekturalnim i gradskim skuptinama, dok je preko predeset hiljada ena bilo angaovano, putem izbora ili naimenovanja, u odborima za prosvetu Komesarijata za graanske slobode itd. Nekolike lanice parlamenta su bile naimenovane i za ministra, ak je i jedan ministarski resor dodeljen eni.ezdesetih godina stvoreni sunovi ideali japanskog drutva; nema vie bespogovornog sluenja boanskom caru, vlada je sada tu kako bi im samo dala upute o prilagoavanju novonastaloj slobodi u odluivanju. Nakon Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine, Japan je ponosno mogao pokazati svoju transformaciju. Zemlja koja je izgubila rat pre dvadeset godina postala je ekonomski div, a masovna proizvodnja i potronja uverile su japanske ene da im je potreban novac, da treba da pronau mukarca koji zarauje ili da ga same zarade. Porodice su postale samostalne zajedniceu kojima muevi jo uvek naporno rade, dok su im ene potpora. Sve vie ljudi odlazi da ivi u gradovima, dok farme i seoska domainstva ostaju enama i starijim lanovima porodice. Za mukarce je postalobitno zaposliti se u dobrostojeim preduzeima,dok se deca posveuju uenju, razmiljajui o ulasku u jednako dobre firme kao i njihovi oevi. Time poinje faza stvaranja takmiarskog drutva Japana.Statusi japanske porodice ezdesetih se drastino menjaju,tehnoloke novotarije se moraju imati, jer tede vreme i olakavaju ivot brzog tempa. Mnoge ene su se pronale u tim novim idealima i nisu stigle razmiljatio vanbranim aferama ili razvodima. Jo uvek su bile na neki nain one stare yamato nadeshiko. Odnos sa osobom suprotnog pola dugo se smatrao nepristojnim. Pre rata japanske devojke i momci do veridbe nikad nisu smeli ostajati sami bez nadzora starijih; dogovoreni brakovi bili su jo uvek uobiajeni, a dranje za ruke i ljubljenje u javnostiveliki tabui japanskog drutva.Sedamdesetih godina japansko drutvo ini 90% srednje klase.Zasienost materijalnim dobrimauverila je japansku enu da nije prioritet imati porodicu kakvu su imali njihovi roditelji roeni nakon Drugog svetskog rata; odbijaju bitiyamato nadeshiko, ne ele svoenje ivota na sedenje kod kue i ekanje da im se mu vrati s posla. Mediji preuzimaju ulogu kreiranjaidealne porodice, postaje moderno udati se za mukarca s dobrim primanjima, iveti u udobnom domu punom tehnolokih noviteta, a decu usmeravati na visoke kole. asopisi i televizija poinju problematizovati odnose izmeu starih i novih porodica, prvenstveno odnose snaje i svekrve. Devojka udajom mora mladievu porodicu prihvatiti kao svoju, biti posluna i na usluzi prvo muu zatim njegovim roditeljima. Nova idealizovana porodica treba se sastojati samo od mukarca, ene i njihove dece, ali ovakva porodica uskoro poinje oseati i prve probleme. Mukarac kao i do sada ostajestub porodice, puno radi i dolazi kui izmoren, eljan pune enine panje. Ovakvo razmiljanje protee se jo od XVIII veka kada je mukarac bio zakonski odgovoran za svoju porodicu. Osloboenjem ena od obaveza nametnutih kroz istoriju, mukarac vie ne dobija dovoljnu nagradu za sav stres koji proivljava na poslu panadoknadu trai uvanbranim aktivnostima. Sedamdesetih su postala popularna poslovna putovanja u Junu Koreju, prikriveni prostitucijski turizam na nivou kompanije kako bi se smanjio stres mukih zaposlenika. Na ovakav tip muke nevernosti vei deo japanskog drutva gledao je mirno, oekujui da seene nee bunitidokle god ih muevifinansijski izdravaju. Ovakvi sluajevi kod ena su dovodili su do frustracija, oseanja usamljenosti, nevoljenosti i gubljenja interesa za decu. Problemi u novoj porodici narasli su i do takvih razmera da su se poela deca ostavljati u ormariima za prtljag po eleznikim stanicama, koja su nazvana coin locker babies (koinrokk beibzu). Japansko drutvo vrlo brzo je reagovalo okrivljujui japanske ene za gubitak majinskog instinkta, ne marei previe za vlastiti zakonski doputen abortus.Za vreme Drugog svetskog rata ene su na raznim poslovima menjale mukarce, meutim, posle rata broj zaposlenih ena nije se smanjio. Osamdesete su dovele do velikogpoveanja broja zaposlenih ena, kojih je po ukupnom broju sada vie nego domaica, pre svega pod pritiskom ekonomskih tekoa, a zatim i pod uticajem opte tenje za emancipacijom ena. Teko je nai jedno zanimanje u kome nisu angaovane ene. Najvie ih je zaposleno u fabrikama, naroito tekstilnim. Veliki broj zaposlenih je u kancelarijama, trgovinama, privatnim kuama itd. Savremena Japanka najee ne naputa svoj posao ni kad se uda. Ovakva kretanja primorala su vladu na menjanje starog zakona po kojem ena mora prekinuti radni odnos pri stupanju u brak. Sama porodica jo vie je pod pritiskom, posebno deca koja postaju usamljena, a time i predmet zadirkivanja, to e kasnije prerasti u maloletniko nasilje u kolama.Velika reforma u prosvetnom sistemu posle Drugog svetskog rata potpuno je izjednaila ene s mukarcima. U svim kolama sada postoje meovite uionice. Mukarac i ena imaju ista prava pri stupanju u brak, u odluivanju o razvodu i nasledstvu. Oni vie ne stupaju u brak radi interesa porodice, niti ih roditelji mogu prisiliti da se venaju po njihovom izboru. Mnogi stupaju u brak iz ljubavi, ali ipak nastoje da to ne bude protivno elji roditelja. Meutim, ima jo mnogo sluajeva sklapanja braka preko posrednika.Danas Japanka ima ista prava kao i mukarac, kao i iroku slobodu na svim poljima ivota, koju joj garantuje novi ustav koji propisuje jednakost nad zakonom i potovanje linosti bez obzira na pol. Pravo glasa dato je svim enama koje imaju dvadeset ili vie godina, i svaki poloaj u drutvu podjednako je otvoren za oba pola. U pogledu kolovanja garantovane su apsolutno iste mogunosti kao i mukarcima, a to se tie zanimanja, nema posla koji je zabranjen enama, sem opasnog i tetnog, a ustanovljen je i princip jednake plate za isti rad, bez obzira na pol. Stari porodini sistem iskljuivo patrijahalnog karaktera je ukinut, a u porodici utvren pristup jednakosti polova, kao i sloboda venanja i razvoda, nasledno pravo, oinske prerogative itd. Ovakav izmenjen poloaj u drutvu dananjoj japanskoj eni donela je velika drutvena reforma, sprovedena u poraenom Japanu posle Drugog svetskog rata, i to joj garantuju novi ustav i mnogi novi zakoni doneti na osnovu njega. Meutim, to ipak ne znai da se poloaj Japanke praktino iz korena promenio. Ona jo nije potpuno osloboena mnogih feudalnih obiaja, naroito u ruralnim mestima. ak i danas mnoge ene ulaze u kuu, auto ili radnju posle svojih mueva i izlaze posle njih. ena mnogo tee dobija zaposlenje nego mukarac istih kvalifikacija i esto je slabije plaena od muke radne snage, i pored zakonskog principa jednake plate za isti rad.U Japanu danas postoje mnoge enske organizacije sa desetinama miliona lanica. Najvea je Federacija oblasnih enskih klubova, poput Opteindijskog kongresa ena ili organizacije PERWARI u Indoneziji. Federacija ima sedam miliona lanica. Dananje organizacije japanskih ena potpuno se razlikuju od organizacija za vreme rata, koje su sluile iskljuivo interesima militaristike vlade. Danas su to dobrovoljne organizacije koje ponekad vre pritisak na vladu da preduzme izvesne mere ili da promeni neku svoju odluku.

2. ena u japanskoj popularnoj kulturiDo Izumo no Okumi (oko 15711615), plesaice koja je otvorila put predstavama koje su se smatrale udnim (kabuki), popularna kultura bila je oksimoron. Kulturom se smatralo samo ono to je drevno, elegantno, sveano, iznijansirano, prefinjeno, klasino i ekskluzivno. Kultura podrazumeva neto to prevazilazi buku, a obian narod nije imao nikakvog udela u tome. Oni su imali svoje zabave, nepristojne i nalik cirkusu, koje su im pruali lutajui muziari, plesai, pevai balada, lutkari, akrobate, maevaoci, treneri ivotinja i dr.Pre ujedinjenja Japana 1603. godine, bilo je malo toga ime se narod bavio pored najosnovnijih potreba za preivljavanjem ili vojevanjem za svoje vladare. Nakon to je zavladao mir, za njim je sledila i promena. Dolo je do masovne pismenosti, tampe i prosperitetne trgovake klase. Uskoro je obian svet itao romane, poseivao predstave i uivao u raznim oblicima popularne kulture. Do osamdesetih godina, kultura u Japanu bila je visoka, ako ne i korporativna, dok je popularna kultura bila iskljuivo periferalna.Poetkom devedesetih, ene poinju oseati da im neto nedostaje. Pojavljuje sejosei(manga stripovi za ene), a TV serije otvoreno propagirajuvanbrane pustolovine. ene koje nisu u braku poinju kopirati mukarce traei romanse na putovanjima u strane zemlje. Tako je dolo do stvaranja jo jednog stereotipa razmiljanja o Japankama kao o enama kojene nalaze dovoljno ljubavi u svojoj zemlji. Nekako u to vreme u Japanu poinje erapokazivanja enskog tela, pojavljuju se prve necenzurirane slikovnice za odrasle i prviotachidai plesni kluboviu kojima su ene mogle plesati razgoliene i time sticati veliki krug mukih oboavatelja. ene ovde nisu plesale zbog novca, ve zbog same elje pokazivanja svog tela. Polako se stvarao kultprivlaenja mukaraca mladim enama i svaka naredna generacija nastojala je pomeriti tu granicu godina jo nie. To je dovelo do toga da se danas Japanke uasavaju starosti. Samo drutvo postavilo je vrednosti na taj nain da jedino mladost vredi i da se itava industrija zabave i pop kulture okree mladima i onima koji nastoje zadrati tu mladost po bilo koju cenu. Sredinom devedesetih zapoelo je i sponzorsko izlaenje, enjo kosaitrend u kojem stariji mukarci nude novac ili skupu odeu mladim i lepim devojkama u zamenu za zajednike izlaske koji mogu, ali i ne moraju ukljuivati seksualne odnose.Brza modernizacija i recesija devedesetih stvorile su od Japankienergetinei odluneene. Stereotip poslunih yamato nadeshiko zamenio je stereotip Japanki koje su otile u Ameriku iz raznih pobuda i u Japan donele crnaku kulturu, ali s njom i drogu i seksualnu dekadenciju koja i dan-danas postoji u kvartovima poputRopongija (Roppongi)ili ibuje (Shibuya). Japansko drutvo je takvim enama dalo pogrdan naziv uti taksi(ene koje prihvataju seksualne odnose sa bilo kim). Situacija nakon Drugog svetskog rata sada se u potpunosti promenila. Veliki broj bogatijih Japanki danas opseda amerike vojne baze i turistike destinacije na Pacifiku kupujui ljubav mukaraca novcem i darovima.Japanska dananjica je puna uspeha i ivosti. iri se, pretvarajui ljude irom sveta u ljubitelje japanskih stripova (manga) i animacije (anime). To predstavlja novu ulogu za tiho, introvertno japansko drutvo. Uloga ena u japanskom drutvu esta je tema komentatora o stanju savremenog Japana. Iako je vano uzeti u obzir analize statistika i anketa, vano je i primetiti kako popularna kultura definie savremenu japansku enu. Kao posledica toga, manga i anime mogu se, kao oblik popularne kulture, koristiti za analizu drutvenog poloaja ena u Japanu. Kroz prouavanje predstave ena u japanskoj animaciji tokom proteklih desetak godina, moemo poeti da identifikujemo uloge ena u savremenom japanskom drutvu.

3. Poloaj geje u drutvuGeja (geisha) je izvesna atrakcija Japana, ali uglavnom nije ono to se o njoj obino misli na Zapadu. Ona je profesionalna razbibriga Japanaca, njihova potreba a ne atrakcija, ena ija je profesija da doekuje goste na banketima i poslovnim veerama, i da ih okruuje prijatnom atmosferom, sa svim dostojanstvom u sebi i sa puno japanskog potovanja oko sebe, najbolja zabava za umornog japanskog poslovnog oveka kakvu ne moe da nae u problematici i navikama domaeg ivota.[footnoteRef:3] [3: anti V. (1961), Japan, Kultura, Beograd, str. 193.]

Geje se u Japanu pojavljuju kao profesija tek oko 1775. godine, kada su prostitutke iz uvene Joivare (Yoshiwara), dananjeg tokijskog distrikta, poele da pevaju narodne pesme i sviraju instrument sa tri ice (shamisen).Patroni geja su s poetka bili uglavnom trgovci (nii red japanskog feudalnog drutva), ali kako je institucija geja postajala sve vra, a one sve talentovanije, samuraji (najvia kasta japanskog feudalnog perioda) poeli su takoe da zalaze u njihove kue i da im postaju patroni. Do kraja feudalizma geje su svojim armom, duhovitou i inteligencijom stekle svoj znaaj u japanskom nainu ivota. Geja je bila ena od poverenja i potpuno lojalna svojim patronima. Nekad su odravane vene politike konferencije i intimni sastanci velikih poslovnih ljudi u prisustvu po nekoliko geja u njihovim kuama, ali je bilo nemogue da se i za jednu re otuda sazna preko geje. Mnoge su bile direktno posveene u najvee politike tajne kroz lanove vlade i visoke vojne linosti koje su bile njihovi patroni.To je bilo doba procvata geja. Poznate geje u tom razdoblju bile su fine devojke iz uglednih porodica. Neke su postajale ljubavnice svojih monih patrona i za njih su se posle udavale, ali bi svaka koja bi se spustila ispod nivoa koji je dolikovao geji bila odmah iskljuena iz svog drutva. Geje su bile dostupne samo privilegovanim lanovima drutva, pa su zato i same bile privilegovane.Oko 1800. godine stari tip geji poeo je da iezava. Mar progresa i prodor zapadnjakih shvatanja u Japan u to vreme bili su odve hladni za toplu atmosferu u kojoj su cvetale geje. Njihov centar pomerio se iz Joivare blie srcu Eda. Ipak, zvuni poziv geje kao umetnice postajao je sve manje privlaan za savremenu japansku enu. Njihovom poloaju tetile su i prostitutke, takozvane pan-pan devojke koje su opsedale amerike baze. Svet kroz oi Japanaca i Japan kroz oi sveta su se drastino menjali tokom Drugog svetskog rata; Japanci su zbog okupacije imali loe miljenje o Amerikancima personifikaciji itavog zapadnjakog sveta, a svet je imao loe miljenje o Japankama. Smatrao ih je prostitutkama najvie zbogpan-pan devojaka sa kojima su ih stranci meali. ene koje su izgubile svoje kue, porodice, mueve i decu pokuavale su preiveti i jedan deo njih odluio se za prodajusvojih tela.Posle Drugog svetskog rata poloaj geje neto se izmenio. Zakon je propisao da devojka ne moe ui u taj poziv pre svoje esnaeste godine. U novim, demokratijskim odnosima u posleratnom japanskom drutvu one imaju mnogo vee anse da posle izvesnog vremena postanu samostalne. Geje nisu vie primorane da budu zaposleno direktno kod neke mama-san, nego su ulanjene u svoje udruenje i imaju svoju centralnu kancelariju. Kada neki restoran treba da priredi veeru sa gejama, telefonira u kancelariju ureenja, a geja se zatim tamo pojavljuje vozei se rikom. Pred restoranom je doekuje itava svita, a ona e uvek, kako to dolikuje geji, koraati sitno i graciozno i gledati samo preda se.4. Seksualno nasilje u JapanuAktivisti i advokati kau da je odnos prema prema rtvama nasilja u Japanu i dalje hladan. Ovo je drutvo koje veruje da je ena kriva, da je dala mukarcu povoda, da lae ili da je mogla da uzvrati. Kampanje enskih grupa i promene zakona olakale su rtvama nasilja da progovore i preduzmu zakonske mere protiv poinilaca, ali mnoge i dalje ute zbog stida ili straha od osude i kritike. Zatvorske kazne i kompenzacija ne uspevaju adekvatno da reflektuju patnju rtava, to je znak da se u japanskom drutvu kojim dominiraju mukarci silovanje i dalje kanjava blago.Rape culture (eng. rape silovanje; culture kultura, kultivacija) je internacionalni problem; koncept koji povezuje silovanje i seksualno nasilje sa kulturom drutva u kojoj stavovi i prakse normalizuju, toleriu, opravdavaju, ignoriu, pa ak i podravaju silovanje. U slobodnom prevodu moglo bi se rei da takva drutva kultiviu[footnoteRef:4] silovanje. Neki od primera ovog koncepta u drutvu koje tolerie silovanje su: prebacivanje krivice na rtvu, trivijalizacija seksulanog napada, seksualno eksplicitne poalice, tolerancija seksualnog uznemiravanja, davanje lanih statistika o incidentima, osuivanje rtvine odee, mentalnog stanja i motiva, definisanje muevnosti kao dominantne i seksualno agresivne, definisanje enstvenosti kao submisivne i seksualno pasivne, pritisak na mukarce da to pre stupe u seksualne odnose, a na ene da ne deluju hladno i nedostupno, pretpostavlja se da samo promiskuitetna ena moe biti silovana i da mukarci ne mogu biti silovani (ili da samo slabi mukarci mogu biti silovani), odbijanje da se optube silovanja shvate ozbiljno, uenje ena kako da ne budu silovane, umesto mukarce da ne siluju itd. Rape culture je okruenje u kome silovanje preovladava i u kome se silovanje oprata i opravdava u pop kulturi i medijima. Nastavlja se kroz upotrebu mizogininog jezika, objektifikacije enskog tela, romantizacije i glamuralizacije seksualnog nasilja, ime se stvara drutvo koje zanemaruje prava i sigurnost ena. [4: Nasilje nad enama kroz oi medija, Sigurna kua. < http://sigurnakuca.net/vesti.396.html >]

Iako je zemlja sa relativno niskom stopom kriminala, ni Japan nije uspeo da izbegne ovaj problem. Rape culture utie na svaku enu i predstavlja degradaciju i ograniavanje prava svih ena. Veina devojaka i ena plae se silovanja, dok je kod mukaraca potpuno drugaija pria. Tako silovanje funkcionie kao mono sredstvo kojim se cela enska populacija dri u poziciji subordinacije. Ipak, sistem polako poinje da se menja i sve vie ena izlazi na sud sa svojim sluajevima i prijavljuje nasilje u porodici. Japan je 2000. godine ukinuo pravilo koje je onemoguavalo rtvama seksualnog zloina da pokrenu krivini postupak u sluaju da je prolo est meseci od identifikovanja osumnjienog vremensko ogranienje koje su grupe rtava godinama pokuavale da promene. Legislativa iz 2004. godine omoguava enama da trae sudske zabrane prilaenja za svoje mueve koji su ne samo fiziki nasilni, ve vre seksualno zlostavljanje, ukljuujui i prisilni seks. ene sada u sudnice mogu doi u pratnji advokata, a rtve seksualnog nasilja mogu takoe da svedoe van sudnice, preko video snimka.5. enski govor u JapanuJezik je imao veoma vanu ulogu u meunarodnoj i kulturnoj politici Japana. Pitanja vezana za jezik oduvek su blisko povezana i sa odreenim globalnim tehnolokim napretkom, kao i sa iskustvima manjinskih grupa u samom Japanu. Mnogo ljudi u Japanu eli da japanski postane internacionalni ili svetski jezik. Da bi se to dogodilo, potrebno je da se razvije drugaije miljenje o globalnoj upotrebi jezika.Kulturne podgrupe meu govornicima japanskog jezika koriste razne varijante jezika kao vrstu koda kulturnog identiteta. Namera je da odvoje, a nekad i iskljue one koji ne pripadaju toj kulturi.Dobro su poznate varijacije kada je u pitanju pol govornika. Odreene specifine konverzacije potvruju pol govornika, ali se mogu koristiti i za ruganje odreenom polu. To se ponekad koristi kada mukarci homoseksualci koriste obeleja enskog govora, ili transseksualaca kada ele da igraju ensku ulogu (onesan velika sestra). U pitanju je onesan kotoba ili govor velike sestre, koji oznaava njihovu promenu pola. U drugim sluajevima, kao npr. kod stranaca, takav govor moe biti nenameran.Najvea razlika nalazi se u upotrebi oblika glagola, linim zamenicama, reeninim partikulama i u upotrebi poasnih izraza. Mukarci koriste kratke, neline oblike glagola i njihove imperative u govoru u neformalnim situacijama. Linu zamenicu ore koriste samo mukarci, dok ene koriste watashi ili atashi. Odreene reenine partikule koriste samo ene (npr. wa sa uzlaznom intonacijom), druge samo mukarci (npr. zo).ene tradicionalno koriste vie poasni govor od mukaraca, a odreeni broj Japanki namerno podie svoj glas. Shibamoto je 1985. godine otkrio da ene esto preokreu uobiajen red rei, stavljajui subjekat posle predikata, i izostavljaju partikule vie nego mukarci.Poslednjih godina ini se da se jaz smanjuje. Okamoto izvetava o fenomenu devojaka koje koriste odsean muki stil govora koji inkorporira konane reenine partikule. Uglavnom je re o nevenanim devojkama, studentkinjama univerziteta.Od 1990. srednjokolke su koristile boku, zamenicu u prvom licu koju su nekada koristili mukarci. To je nekada bilo ogranieno na period kolovanja, ali se u poslednje vreme koristi i po zavretku kole.Dolo je i do odreenih promena nekih poasnih rei u neformalnom kontekstu. Poto se u izvetaju Nacionalnog jezikog saveta iz 1952. godine kritikuje preterana upotreba poasnih rei i eufemizama kod ena, slino istraivanje sprovedeno je 1990-ih godina. Rezultat je bila jednakost upotrebe izmeu polova po ovom pitanju. Naravno, razlike su i dalje ostale, ali su bile manje nego ranije.Naalost, u govoru oba pola i dalje se koriste rei i fraze koje ene prikazuju stereotipno ili sa predrasudama. Npr. Onna no ichinen iwa omo toosu (Upornost ena prodire kroz kamen; iako ene deluju slabano i bespomono, one su opsesivne i osvetoljubive), Onna wa bakemono (ene su udovita; ene su sposobne da menjaju svoj izgled pomou minke i odee), Onna no chie wa ushiro e mawaru (enska pamet se okree unazad; ene su spore i ne mogu da razmiljaju brzo); Otoko wa matsu, onna wa fuji (Mukarac je bor, ena je visterija; ena je zavisna od mukarca ba kao visterija, robusna penjaica sa belim ili ljubiastim cvetovima koja se obmotava oko bora) i Otoko wa dokyoo, onna wa aikyoo (Mukarci bi trebalo da budu smeli, a ene oaravajue).[footnoteRef:5] [5: Takemaru N. Women in the Language and the Society of Japan: the Linguistic Roots of Bias]

3. Zakljuak

Reforma posle rata bila je odve grandiozna za japanski konzervatizam i navike, ali upravo je ona uzdrmala japansko drutvo i pokrenula enu iz njene vekovne ropske potinjenosti mukarcu. Ako ta reforma jo ni izdaleka nije sasvim emancipovala japansku enu, nesumnjivo je postavila vrste temelje za njenu buduu emancipaciju koju vie nita ne moe zaustaviti.Tradicionalna uloga ena sada je postla opcija, ba kao to je i izbor karijere ili preduzetnitva. Ono to je pozitivno jeste to je drugi izbor postao direktno ili indirektno zastupljeniji u proizvodima pop kulture kao to su manga i anime. Japanska pop kultura je iroko rasprostranjena i nudi razliita predstavljanja ena. Njene proizvode konzumiraju sve starosne grupe. Alternativna uloga ena sluti dobro za budunost Japana, jer se prikazuje za oba pola kulture narodnih masa ili taishu bunka.Japanska ena danas jekompleksan pojam i da bi se razumeo u potpunosti, potrebno jesruiti predrasudeizaobiistereotipe. Japanska ena nije ili yamato nadeshiko ili uti taksi nisu sve Japanke mlade, niti hodaju u dizajnerskoj odei. Japanke su najdugovenije ene na svetu i vei deo njih je izmeu etrdesetih i osamdesetih godina ivota. One danas ive na razliite naine i posmatraju svet oko sebe u irokom rasponu od detinjeg optimizma, do krajnjeg pesimizma, a postoje jaki istorijski razlozi zato je to tako.

Literatura1. Boden, Sean. Women and Anime. 21.12.2013.2. Vojvodi, Marija. Japan uzdu i popreko. Podgorica: Montenegropublic. ITP UNIREKS Niki, 1995.3. Markovi, Ljiljana. Jezik i drutvo u Japanu.4. Takemaru N. Women in the Language and the Society of Japan: the Linguistic Roots of Bias. McFarland & Company, Inc. 1964. 5. Fujioka, Chisa. Little sympathy for rape victims in Japan. Reuters. 21.12.2013.6. Hern, Lafkadio. Japan: pokuaj tumaenja. Beograd: Kokoro, 2012.7. anti, Vojin. Japan. Beograd: Kultura, 1961.8. Japans first pop culture, Japan Times. 21.12.2013.9. Nasilje nad enama kroz oi medija, Sigurna kua. 21.12.201310. Rape culture, Marshall University. 21.12.2013.11. Rape Culture in Japan and GACKT Fans, Wordpress. 21.12.2013.12. Rape Victim Presses Case of Police Abuse in Japan. Womens News. 21.12.2013.16