,,Положај екологије у нашем образовном

систему“

Ана Ђокић-Остојићнаставник биологије

Основна школа “Свети Сава” у Крагујевцу

Еколошко образовање је кључно за изградњу одговорног односа према природи и промоцију ставова и понашања у циљу одрживог развоја.

Еколошка криза у којој се човечанство налази може бити превазиђена деловањем свих структура у друштву и еколошким образовањем и васпитањем младих, где настава биологије има значај у развоју рационалног односа према природи кроз поштовање њених законитости.

Свет око нас Природа и друштво Чувари природе Биологија – наставни програм за осми

разред

Основна школа

Гимназије – општи тип (друго полугодиште у 4. разреду) Гимназије –језички смер (друго полугодиште у 2. разреду) Гимназије – природно-математички смер (друго

полугодиште у 4. разреду) Стручне школе – четворогодишње школе – екологија у другом полугодишту трогодишње школе – екологија током целе школске године

Средња школа

Природно-математички факултет у Крагујевцу Биолошки факултет у Београду Природно-математички факултет у Новом Саду Природно-математички факултет у Нишу Природно-математички факултет у Косовској

Митровици Државни Универзитет у Новом Пазару –

Департман за биомедицинске науке Футура, Београд – Факултет за примењену

екологију Факултет заштите животне средине, Сремска

Каменица

Високо образовање

Циљеви и задаци програма образовања и васпитања

Развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине.

Развијање еколошке свести. Развијање одговорног односа према окружењу, као и

интересовања и спремности за његово очување. Развијање одговорног односа према себи, окружењу и

културном наслеђу. Развијање свести о потреби и могућностима личног

ангажовања у заштити животне средине, усвајање и примена принципа одрживости, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину.

Циљеви наставе биологије

стицање знања о разноврсности и распрострањености живих бића;

схватање узајамних односа живих бића и животне средине, као и динамике кружења материје и протицања енергије;

развијање осећање одговорности према стању животне средине;

схватање степена угрожености биосфере и улоге сваког појединца у њеној заштити и унапређивању.

Назив округа Број анкетираних наставникаБраничевски округ 1

Град Београд 11

Златиборски округ 22

Колубарски округ 1

Мачвански округ 3

Нишавски округ 5

Подунавски округ 2

Поморавски округ 15

Рашки округ 2

Средњобанатски округ 2

Топлички округ 2

Шумадијски округ 38

Јабланички округ 2

Јужнобанатски округ 1

Анкета за наставнике биологије основних школа у Србији

Ставови наставника основних школа Србије о програму екологије

Екологија је област биологије најмање “привлачна” за рад.

Тешкоће при реализацији програма биологије – екологије:-недовољна заинтересованост ученика за наставне садржаје,

-обиље апстрактних појмова,

-градиво редуковано на лош начин,

-немогућност организовања наставе ван учионице у природи,

-тешка реализација активности и пројеката,

-недостатак одговарајућих наставних средстава, посебно информационе технологије.

Наставница из Сремске Каменице (2 године стажа): „Екологија је као област веома широка. За ученике 8. разреда натрпана појмовима и подацима, што доводи до незаинтересованости и нема усвајања градива.“

Наставница из Добановаца (15 година стажа): „Осмацима је све досадно, а екологија је специфична и, ако наставник није довитљив, своди се на бубање напамет.“

Наставница из Крагујевца (18 година стажа): „Програм екологије већину ученика „успављује“. Узроци тога су њихов узраст и сама материја, која је доста сувопарна и углавном се своди на теоретисање. Практични радови и активности које ученици реализују у оквиру Заштите природе и животне средине активирају само мали број ученика, који су иначе носиоци било ког облика групног рада.“

Ставови наставника

Истраживање обављено у Енглеској указује да ставови ученика према наставним предметима постају мање позитивни што су ученици старији, али постоје и докази да је пад интересовања мањи уколико су ученици укључени у истраживачке активности током наставног процеса (The Royal Society, 2010). Наставник из Бојника (2 године стажа): „Мислим да је

превише цео један разред учити екологију и да се чињенице понављају, па је деци досадно; још ако немаш могућност коришћења интернета и могућност извођења пројеката, заиста је ужасно осмислити да им буде занимљиво, посебно у другом делу.“

Наставница из Прибоја (24 године стажа): „Сувише брзо се прелазе екосистеми, загађивање, заштита, о загађивању хране нема ништа, а у последњем тромесечју низ културних добара...што и није предмет биологије.“

Истраживања Миљановић (2004) су показала да реализација вежби из екологије има позитиван утицај на квантитет и квалитет знања ученика, тако да изостављање овог облика реализације наставних садржаја може да има утицај и на мању заинтересованост ученика за садржаје екологије, што су анкетирани наставници изнели као проблем.

Предлози наставника за успешнију реализацију екологије у 8. разреду основне школе

увођење више вежби и излазака у природу, организација посета природним добрима и националним парковима,примена активних метода, укључивање ученика у наставу, кроз израду презентација и реферата, рад на пројектним задацима, организовање радионица,екологија као посебан обавезан предмет од V разреда.Већи број аутора (Bogner, 1998; Manzanal и сар. 1999; Миљановић, 2004; Sander и сар. 2006; Ђокић-Остојић и Станисављевић, 2010) у својим истраживањима истиче позитиван утицај примене ових облика наставе на квантитет и квалитет ученичког знања, на повећану заинтересованост ученика за учење еколошких наставних садржаја и „...развој еколошке културе, као важног сегмента образовања и културе савременог човека“

Материјално техничка опремљеност школа: школе не поседују кабинете за биологију, наставна средства недостају

или су застарела, информациона технологија је тешко доступна или недоступна за коришћење у настави биологије.

Програмски садржаји екологије: програмски садржаји екологије су обимни, својом структуром и обимом

често превазилазе узраст ученика. Структура наставног програма екологије са прописаним редоследом наставних тема, наставних јединица и недељним бројем часова, отежава ефикасну реализацију дела наставних садржаја.

Организацију рада школе: постојећа рганизација рада школе са фиксираним дневним и недељним

распоредом и прописаним бројем часова онемогућава реализацију програмских садржаја екологије који подразумевају активности ученика у природи, теренске вежбе, излете и посете.

Ученици 266 ученика 8. разреда

5. разред 6. разред 7. разред 8. разред 0

20

40

60

80

100

120

86

43

29

108

5. У ком разреду ти је градиво биологије било најмање занимљиво?

Ученици266 ученика 8. разреда

5. разред 6. разред 7. разред 8. разред 0

20

40

60

80

100

120

48 45

65

108

6. У ком разреду ти је градиво биологије било најлакше за учење?

Ученици 266 ученика 8. разреда

5. разред 6. разред 7. разред 8. разред 0

20

40

60

80

100

120

140

160

137

107

139

8. У ком разреду градиво биологије има највећу примену у свакодневном животу?

Анкета је спроведена међу 180 ученика 8. разреда 2 основне школе из Крагујевца: “Свети Сава” и “Драгиша Михајловић”.

Ставови анкетираних ученика према заштити и унапређењу животне средине су у великом проценту позитивни, али недостаје познавање загађивача из непосредног окружења у коме ученици живе и њиховог утицаја на животну средину.

Спремност ученика за учешће у еколошким акцијама процентуално није велика и односи се само на акције које су у блиском окружењу и које дају одмах видљиве резултате.

Еколошко образовање биће успешно уколико наставници створе културу критичког мишљења и ако није ограничено на формално традиционално образовање. Активна улога ученика у наставном процесу је неопходна за стицање еколошких знања, ставова и навика које воде ка „про”еколошком понашању.

Ставови ученика о заштити и унапређењу животне средине

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!