of 21 /21
Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet Seminarski rad iz predmeta Istorija azijsko-pacifičke regije 1, na temu: DRUŠTVENI POLOŽAJ ŽENE U JAPANU Mentor: dr Milica Jotov Student: Konstantin Milekić, br. Indeksa: 2013/399, studijska grupa: 24 17.12.2014. BEOGRAD [Company address]

Društveni Položaj Žene u Japanu

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Seminarski rad na temu: Društveni položaj žene u Japanu

Text of Društveni Položaj Žene u Japanu

Drutveni poloaj ene u japanu

Univerzitet u Beogradu, Filoloki fakultetSeminarski rad iz predmeta Istorija azijsko-pacifike regije 1, na temu:Drutveni poloaj ene u japanuMentor: dr Milica Jotov Student: Konstantin Mileki, br. Indeksa: 2013/399, studijska grupa: 24

SadrajDrutveni poloaj ene u Japanu2Poloaj ene u japanskom jeziku2Status ene u japanskom drutvu3Istorijski i religijski kontekst3Status majki i domaica9Zakljuak11

Drutveni poloaj ene u Japanu

Uvod

Temu za seminarski rad Drutveni poloaj ene u Japanu sam izabrao iz radoznalosti koju je u meni podstakao sam naslov ove teme, zato to nikada ne bih predpostavio da je poloaj enskog dela japanske populacije ugroen u meri u kojoj jeste, sudei po podacima na koje sam ja naiao. Ugroenost ena u Japanu korene vue iz daleke istorije, a primenu nalazi i u savremenim drutenim sistemima. Pokretaku snagu crpe iz tradicije, duboko ukorenjene u japanskom mentalitetu. Ogleda se na gotovo svim aspektima ivota, od jezika, preko meuljudskih odnosa u raznim sredinama, kako u porodinom okruenju, tako i na poslu; pa sve do politikog sistema, ije se tenje manifestuju na ivotu pojedinca i itave zajednice, i odreuju perspektive za eventualnu socioloku tranziciju u bloj ili daljoj budunosti.

Poloaj ene u japanskom jeziku

Mnogi japanski izrazi koji se koriste za opisivanje ena oslikavaju iroko prihvaene stereotipe i optu naklonost jaem polu, kao to pokazuju sledei izrazi: Onna no ichinen iwa omo toosu (enska odlunost breg roni; Iako ene izgledaju slabo i bespomono, one su opsesivne i osvetoljubive); Onna wa bakemono (ene su udovita; ene mogu da promene svoj izgled uz pomo minke i odee); Onna no chie wa ushiro e mawaru (enska pamet je naopaka; ene su glupe i nesposobne za brzo misljenje i zakljucivanje); Otoko wa matsu, onna wa fuji (Mukarac je kao bor, a ena kao vistarija; ena od mukarca zavisi ba kao to od bora zavisi biljka vistarija, vrsta puzavice sa belim ili ljubiastim listovima koja se obmotava oko bora ivei s njim u nekoj vrsti parazitskog odnosa); Otoko wa dokyoo, onna wa aikyoo (Mukarcima je data odvanost, a enama zavodljivost), i bezbroj drugih.Ne samo da veliki broj japanskih izraza u vezi sa razlikama izmeu polova propisuje ta je to prihvatljiv i neprihvatljiv izgled i ponaanje ena i mukaraca, ve im i odreuje uloge i status u drutvu.Japanski jezik ima veoma irok spektar termina za razlikovanje mukaraca i ena u zavisnosti od stepena formalnosti jezikog izraza, kao i starosti osoba o kojima je re. Onna (ena) i otoko (mukarac) su najei izrazi za odraslu enu i odraslog mukarca. Pored toga, re onna ima u veoj meri nego otoko negativnu i seksualnu konotaciju nasleenu iz drevnih vremena. Mnogi feministiki nastrojeni istraivai su prouavali ove konotativne razlike zasnovane na polu, naroito od takozvanog drugog talasa feminizma koji je poeo 1970ih godina. Meu njima se naroito istiu: Endo, 1995; Hio 2000; Hiraga, 1991; Nakamura, 1999; i Takahashi, 1991.Negativnost termina onna je primetna i u izrazima: Onna sannin yoreba kashimashii (Kada se susretnu tri ene, naprave galamu); onna no asajie (enska niska inteligencija); Onna sakashuu shite ushi urisokonau (Pametna ena ne uspeva da proda kravu; ene mogu na prvi pogled izgledati bistro, ali su neuspene, zato to od drveta ne vide umu) itd.Dalje primecujemo veliki broj izraza u japanskom koji ene opisuju kao seksualne objekte: onna guse (zavodjenje slabijeg pola; nagon muskaraca da zavedu svaku enu sa kojom se susretnu), onna asobi/ onna dooraku (zadovoljavanje enom/ uivanje u eni; imati ljubavne odnose sa mnogo ena), kao i onna tarashi (zavodnik; mukarac koji zavede i iskoristi mnogo ena) itd.Pored negativnog i seksualnog prizvuka termina koji opisuju ene u japanskom jeziku, postoje jo neka konotativna distinktivna obeleja koja odvajaju ene od mukaraca u jezikoj ravni. Opte uzev, enski princip stoji u vrstoj asocijativnoj vezi sa neim malim, tihim i pasivnim, dok se muki princip vezuje za neto veliko, glasno, aktivno i pozitivno, to se vidi iz sledeih primera: onna zaka (enska strmina mala strmina), nasuprot otoko zaka (muka strmina velika strmina), medaki (enski vodopad mali i tihi vodopad) i odaki (muki vodopad veliki i glasni vodopad), menami (enski talas nizak i slab talas), nasuprot onami (muki talas visok i jak talas), medoki (ensko vreme nesreno vreme) i odoki (muko vreme sreno vreme) i memeshii (enskast, nedovoljno muevan), nasuprot ooshi (hrabar, muevan). Pritom, izraz memeshii se najee koristi kao kritika upuena mukarcu iji je izgled kao enski. Postoji jedan slian, jo uvredljiviji izraz: onna no kusatta yoona (kao prokleta ena), koji se upotrebljava kao kritika upuena mukarcu koji je neodluan i kukavica. Oba ova izraza opisuju neke osobine koje se kod mukarca smatraju nepoeljnim. tavie, nesimetrinost u odnosu prema dva roda se osea u veini izraza koji opisuju ene. Na primer, sledee rei i fraze nemaju odgovarajueg parnjaka koji se odnosi na muki rod: jonan (tekoe sa enama, muke mukaraca u odnosima sa enama); makienu (gubitnik; omraeni; neudata ena posle tridesete godine ivota koja jo uvek nema decu); akujo (loa ena, ena koja ima mnogo mana u svom karakteru i ponaanju); rooba (stara ena); gusai (glupa ena, poniavajui naziv za suprugu); jukujo (zrela ena; seksualno aktivna sredovena ena) [footnoteRef:1]. [1: Preuzeto iz knjige Women in theLanguage andSociety of JapanThe Linguistic Roots of BiasNAOKO TAKEMARUMcFarland & Company, Inc., PublishersJefferson, North Carolina, and London]

Status ene u japanskom drutvuU poetku, ena bee Sunce,Autentino, pravo ljudsko bie.Sad je ena poput meseine.Sada drugi laom kormilari,Odblescima tueg sjaja svetli,Ubledeli mesec plaviasti[footnoteRef:2] [2: Slobodni prevod pesme autora Hiratsuka, 1911, pp. 12]

Istorijski i religijski kontekst

Veruje se da su ene u drevnom japanu bile veoma mone i uticajne, o emu nam govori Hiratsuka (1886-1771), jedna od prvih feministkinja u Japanu, ija pesma koja je iznad navedena i odie ovom tematikom objavljena 1911. godine u prvom izdanju feministikog asopisa Seito (Bluestocking[footnoteRef:3]), koji je te godine osnovala. Hiratsuka je na poetku svoje pesme aludirala na boginju Sunca, Amaterasu Omikami. Po japanskoj kosmogoniji, Amaterasu Omikami predstavlja praizvor nastanka svih stvari. Prie o Amaterasu Omikami se mogu nai i u Kojiki (Drevni zapis[footnoteRef:4]), to je najstariji istorijski i knjievni zapis u Japanu, ija je kompilacija izvrena 712. godine, kao i u Nihon Shoki (Japanske Hronike), najstarijem istorijskom spisu nastalom po narudbini Carskog dvora 720. godine. Slino tome, u drevnim japanskim legendama, ene se pojavljuju u ulogama aristokrata, amana i poglavara, za koje se verovalo da su blii onome to se smatralo boanskim od mukaraca, i koje su upravljale izvodjenjima svetih rituala. Na primer, Gishi Wajinden, dokument koji je kompiliran u u kasnom treem veku i koji se bavi praistorijom Japana i koji potie iz Kine, govori o harizmatinom liku ene amana koja je postala vladar Japana 239. godine kada je uspostavila diplomatske odnose sa kineskom Wei dinastijom, najmonijom od kineskih dinastija u periodu od 220. do 265. godine.[footnoteRef:5] [3: Neprevodiv engleski izraz za dobro obrazovanu, uenu enu koja se ne interesuje za stvari koje se tradicionalno smatraju enskim, ve se vise bavi uenjem i istraivanjem. Oxford Advanced Learners Dictionary: bluestocking] [4: Eng. The Record of Ancient Matters] [5: Hane, 1991; Sugimoto, 1999.]

Poevi od period Nara, koji je trajao od 710. do 794. godine, pa tokom ranog Heian perioda, od 794. do 1185, postojala je jedna vrsta brane institucije nazivane tsumadokion ili kayoikon, u kojoj je par zadravao odvojena mesta boravka, i mu je poseivao svoju suprugu. U ovakvoj branoj vezi, porodino imanje se prenosilo sa majke na erku.[footnoteRef:6] Ova praksa je opisana u ljubavnim pesmama u Manyoshu (Zbirka deset hiljada listova), najstarijoj antologiji pesama, koju je sakupio Japanski carski dvor u desetom veku. [6: Obayashi, 2005.]

ene su uinile znaajan doprinos japanskoj knjievnosti kroz istoriju nakon to je ustanovljeno pismo. Smatra se da su u Japan prvobitno uvedeni karakteri ideografskog tipa, poznati kao kanji,[footnoteRef:7] doneseni iz Kine u treem i etvrtom veku i korieni u najveoj meri od strane obrazovanog dela muke populacije. Tokom perioda Heian (794-1185), fonetski znaci koji se zovu hiragana sainjeni su od ideografskih karaktera da bi se omoguila transkripcija japanskog jezika. Kanji, ugaoni ideografski karakteri, nazivani su otoko de (muka ruka), dok je hiragana, fonesko pismo sainjeno od znakova krunog oblika koji potiu od ideografskog pisma, nosilo naziv onna de (enska ruka) i koristile su ga najvie ene. Mnoge ene sa dvora su tokom Heian perioda (794-1185), koji je ostao zapamen po aristokratskoj kulturi, ulazile u knjievne krugove i postajale ugledne u njima. Jedan znaajan broj klasinih dela nastao je od ruku enskih autora kao to su Ono Komachi, Izumi Shikibu, Seisho Nagon, Murasaki Shikibu i mnogi drugi. Nihova dela se i danas itaju i prouavaju meu irokim krugovima italaca. Meu najpoznatijim je Genji Monogatari (Pria o Genji) iji je autor Murasaki Shikbu. [7: Re koja potie od kineske rei hanzi, to znai kineski karakteri (Han je naziv dominatne kineske etnike zajednice). ]

U kasnom periodu Heian (794-1185), rairila su se budistika i into uenja koja su ene povezivala s neistotom i grehom. Tokom perioda Kamakura (1185-1333) kada su samuraji preuzeli vlast od aristokrata, na tim religioznim uporitima razvila se doktrina koja je ene smatrala inferiornim, nasuprot superiornim mukarcima i ta se doktrina naroito rairila meu privilegovanom samurajskom klasom, naroito u periodu Edo (1603-1867). Nasuprot samurajskim enama ija je uloga sad postala ograniena samo na radjanje mukih naslednika, ene srednje i nie klase, ene poljoprivrednika, trgovaca i umetnika su i dalje uivale autonomiju do izvesne mere.[footnoteRef:8] [8: Kaneko, 1995; Okano, 1995.]

Ipak, shvatanje da su mukarci superiorni u odnosu na ene (danson joshi), ukorenilo se u svim slojevima tokom perioda Meii koji je trajao od 1868, do 1912. godine, kada je Graanskim zakonikom iz 1898 legitimizovana primena ie[footnoteRef:9] sistema, koji se zasnivao na porodinoj organizaciji samurajske klase izmeu perioda Kamakura (1185-1333) i perioda Edo (1603-1867). Sistem ie je podrazumevao da najstariji sin postaje naslednik imovine kako bi se loza odrala, ali i da preuzme autoritet nad ostalim lanovima porodice. Pod ovim patrijarhalno ureenim sistemom dolo je do ekstremne nejednakosti meu polovima, koja je postala jedan od glavnih elemenata hijerarhijskog ureenja patrijarhalnog drutva u Japanu pre Drugog svetskog rata. [9: Ie znai: porodica, dom.]

Industrijalizacija i utvrivanje pojma sarariiman[footnoteRef:10] u periodu Taisho (1912-1926) je dodatno podstakla razdvajanje mukih i enskih drutvenih uloga i ideju mukarca na poslu, a ene kod kue (otoko wa shigoto, onna wa katei), naroito u posleratnom, urbanizovanom japanskom drutvu. Iako je patrijarhalni sistem porodine organizacije zvanino ukinut nedugo nakon Drugog svetskog rata, i jednakost polova zagarantovana Ustavom koji je donesen 1946, neke zaostale, duboko ukorenjene posledice stanovita da je mukarac superioran (danson joshi) se i danas oseaju u mnogim sferama ivota u Japanu. [10: Zaposleni mukarci, takozvani beli okovratnici, termin koji je u japanski jezik uveden transkripcijom engleskog termina salary men. ]

Mnogi faktori su imali udela u formiranju inferiornog statusa ena u Japanu, izmeu ostalog into, konfucijanizam i budizam. into je narodna religija poreklom iz Japana zasnovana na kultu prirode i kultu predaka. Prvi zapisi o into religiji nalaze se u Nihon Shoki (Japanske hronike), najstarijem japanskom istorijskom spisu koji je kompilirala Carska palata 720. godine. Od perioda Meii, koji je trajao od 1868. do 1912. godine, pa do zavretka Drugog svetskog rata, car je smatran srcem drave i biem sa boanskom moi i into je postala dravna religija, kako bi se promovisala ideologija nacionalizma. Od 1946, kada se car zvanino odrekao boanskog epiteta, into religija je odvojena od drava.Predmeti oboavanja u religiji into, esto potiu iz prirode i to je: drvee, kamenje, izvori i tome slino. Obino su u prirodi obeleeni svetim into kanapom, koji se zove shimenawa, kao i kapijama (torii) koje se podiu na mestima za koja se veruje da na njima obitava boanstvo (kami- Bog). Torii kapije se takoe podiu na ulazu u into hramove koji se grade na svetoj zemlji. U okviru into religije postoji pojam kegare (skrnavljenje, prljanje), koji je prouzrokovan smru, kao i krvlju i slinim pojavama. Ovaj pojam je tumaen na tetu ena i povezivao ih sa neistotom, to je postalo odluujui faktor u promociji inferiornog poloaja ena.Osniva konfucijanizma je Konfucije (Kong-zi), kineski uenjak i teoretiar, koji je iveo od 551. do 479. godine pre nove ere (u periodu Prolea i jeseni). Konfucijanizam jedni smatraju religijom, dok ga drugi nazivaju filozofijom. To nije religija po svojoj prirodi, ve skupina moralnih, etikih i politikih principa koji naglaavaju pobonost, lojalnost, obrazovanje, marljivost i dobijanje povlastica po zasluzi, ali i potovanje striktne drutvene hijerarhije. Konfucijanizam je uveden u Japan preko Koreje u petom veku i imao znaajan uticaj na japanski politiki i zakonski sistem tokom sedmog veka. Iako je dominacija budizma spreila konfucijanizam da se proiri, pojava neokonfucijanizma, pokreta koji je osnovao Du-dz (Zhu-zi, 1130-1200), kineski filozof iz dvanaestog veka, sa odobravanjem je doekana od strane oguna iz perioda Edo (1603-1867), koji su eleli da uvrste svoju vlast. Insistiranje neokonfucijanizma na vanosti prouavanja kineskih klasika je dovelo do visoke stope pismenosti u Japanu.Meutim, neokonfucijanizam je imao nepovoljan evekat na status ena, zahvaljujui svojem pogledu koji je zahtevao potpunu podreenost ene u odnosu na mukarca. Ovi pogledi na ene su bili ocrtani velikim brojem maksima zasnovanih na konfucijanskoj etici koja je propisivala i moralne principe kojima bi ene trebalo da se vode. Na primer, ove maksime su bile utkane u Onna Daigaku (Maksime za ene), knjigu sa moralnim uputstvima za ene, tampanu u ranom osamnaestom veku, koja je propisivala potpunu pokornost i odanost mukarcu. Onna Daigaku se zasniva na uenju neokonfucijanskog uenjaka, koji se zvao Kaibara Ekiken, i sastoji se od 20 maksima. Jedna od njih navodi niz osobina: pokornost, nezadovoljstvo, klevetanje i ogovaranje, ljubomoru i glupost kao najgore poremeaje kojima se ene odlikuju i koji ih ine podreenim u odnosu na mukarce. Jedna druga govori o neophodnosti bezuslovnog potovanja koje udata ena treba da osea prema svom muu i njegovoj porodici i koje treba da iskazuje odanim, poniznim i ljubaznim ponaanjem. Onna Daigaku ne samo da je otelotvorenje konfucijanske doktrine, ve i patrijarhalne ideologije superiornog mukarca, inferiorne ene, koja je ene stavljala u podreen poloaj u drutvu.Budizam je u Japan uao preko Koreje u estom veku kao sredstvo uvrivanja politikog saveza izmeu dve zemlje. Monici su i uprkos injenici da je u pitanju strana religija, prihvatili i podsticali razvoj budizma kao dravne religije u periodu Nara, koji je trajao od 710. do 794. godine. Od tog vremena dolo je do razvoja mnogih budistikih sekti, ukljuujui i Zen Budizam, ija se praksa zasniva na meditaciji i koji je uveden u periodu Kamakura (1185-1333) zahvaljujui japanskim budistikim monasima koji su uili metode Zen-a u Kini. U principu, budizam se trudi da dostigne prosvetljenje i stanje nirvane, i to prevazilaenjem ovozemaljskih muka i iskuenja. U dananjem Japanu, ostvareno je uzajamno postojanje dveju religija- into i budizma i procenjuje se da preko dve treine stanovnitva praktikuje obiaje obe religije.U vreme svog dolaska u Japan u estom veku, budizam je isticao vanost koju asketizam predstavlja za monahe, i striktno im zabranjivao seksualne odnose sa enama, koje su smatrane smetnjomza ostvarivanje asketske istote. U mnogim budistikim sutrama oigledna je sva negativnost pogleda ove religija na ene. Jedna budistika sutra definie pet smetnji (goshoo) koje ene predstavljaju i tri pokornosti (sanjuu)[footnoteRef:11] kojima ene treba da se vode. Pet smetnji ih spreavaju da ikada dosegnu spasenje putem transformacije u jedno od etiri indijaska boanstva (Brahma, Shakra, Mara i Cakravartin) ili u Budu. Ovo je stvorilo koncept metamorfnog mukarca, kroz koji je enam omogueno da dosegnu spasenje pretvaranjem u mukarca. Tri pokornosti (sanjuu) enam poruuju: Kao erka, sluaj svoga oca; po udaji povinuj se muu; kada ostane udovica, onda budi pokorna volji svoga sina.[footnoteRef:12] Slino tome, budistika sutra govori: Onna sangai ni ie nashi (enama nije mesto ni u jednoj od tri ravni postojanja: prolosti, sadanjosti niti budunosti). [11: Nedovoljno precizan prevod sa engleskog jezika na kojem ovaj termin glasi: three obediences.] [12: Sopstveni prevod sa engleskog budistike sutre citirane u knjizi Women in the Language and Society of Japan, The Linguistic Roots of Bias, autora Naoko Takemaru.]

Ideja telesne neistote, koja potie iz budizma i into religije, je stvorila sliku o enama koja ih predstavlja kao grena i neista bia. Primera radi, Kepponkyo, budistika sutra koja je nastala u Kini u desetom veku, tvrdiila je da su ene pale u dubine pakla usled obilne krvne zagaenosti, prouzrokovane menstruacijom i poroajem. U into religiji, ideja krvne neistote kao posledice ovih dvaju uzroka nastala je na Carskom dvoru u devetom veku. U svom klasinom delu, Genji Monogatari (Pria o Genji), Murasaki Shikibu je govorila o obiaju pod imenom miyasagari (povlaenje sa dvora) koji je primoravao ene da napuste dvor nakon to ostanu u drugom stanju.Ovo povezivanje ena sa pojmom krvne neistote dovelo je do njihovog iskljuivanja iz raznih sfera ivota i stvorilo tradiciju nyonin kinsei (zabranjen pristup enma), koja je postala iroko primenjivana u dvanaestom veku. enama je zabranjeno uestvovanje u budistikim i into ritualima i festivalima, kao i stupanje na svetu zemlju, na primer, into oltare, budistike hramove i planine reizan, koje su u into i budizmu smatrane svetim. Igrom sluajeva, i planina Fuji, najvia japanska planina, bila je zabranjena teritorija enama do kasnog devetnaestog veka. enama je pristup bio zabranjen i na mnogim mestima ija namena nije bila religijska, kao u ribarskom amcima, gradilitima, mestima proizvodnje sakea, sumo borbenim ringovima, kao i iza tezgi sa suijem, i mnogim drugim mestima.Godine 1872, japanska vlada je dekretom zvanino ukinula zabranu pristupa enama na pomenutim mestima. To je uraeno sa namerom da se popravi slika o Japanu u svetu i da se Japan predstavi kao moderna zemlja, izmeu ostalog i povodom prvog japanskog sajma industrije odranog u Kjotu 1876. godine. Time je jednakost izmeu ena i mukaraca postala zagarantovana Ustavom koji je stupio na snagu ubrzo nakon Drugog svetskog rata. Ipak, naslee iz prolosti se i danas osea u izvesnoj meri i podstie izolovanje ena u izvesnim situacijama. Na primer, enama je zabranjeno bavljenje jednim tradicionalnim vidom scenske umetnosti pod nazivom kabuki. To je veoma paradoksalan podatak, ako u vidu imamo da je taj vid umetnosti jedna apsolutno enska kreacija i prvobitno je izvoen samo u enskim krugovima u sedamnaestom veku. Zatim je 1629. praksa da ene igraju u ovakvim predstavama obezakonjena zbog tvrdnji da je nemoralna. Od tada kabuki izvode samo mukarci, od kojih neki igraju enske uloge (to donekle podsea na englesko elizabetansko pozorite). Slino tome, enama je zabranjeno uestvovanje u ceremonijama i obredima budizma i into religije i uprkos injenici da su glavni organizatori takvih deavanja do osmog veka i bile ene, kako je opisano u spisu zvanom Kojiki (Drevni zapis), kompiliranom 712. godine.Osim toga, neke planine, gradilita i into hramovi i dalje predstavljaju mesta na kojima je pristup enama zabranjen. Planina Omine u Nari, juno od Kjota, je jedna od poznatijih reizan (svete planine) gde je enama zabranjeno penjanje do vrha. U podnoju planine Omine nalazi se natpis izrezberen u kamenu koji glasi: enama je zabranjeno dalje kretanje od ove take. Kameni natpisi sline sadrine nose naziv kekkaiseki (kamenovi graninici), i bili su postavljani na ulaze svetih mesta, kao to su budistiki hramovi i into oltari, kako bi zabranili pristup enama. enama se i danas poruuje da ne ulaze u tunele koji su u procesu izgradnje kako ne bi razljutile boginju planina, za koju se veruje da izaziva nesree u napadima ljubomore koje dobija zbog prisustva drugih ena. Tunel Seikan koji povezuje ostrva Honu i Hokaido je zavren 1988. bez prisustva i jedne ene na gradilitu tokom esnaestogodinje gradnje. Zahtevi za inspekciju od strane ena, vladinih zvaninika, su svi odbijani zahvaljujui ovom sujeverju.Slino tome, usled verovanja zastupljenog u religiji into da su ene neiste tokom mesec dana nakon poroaja, neki into hramovi zabranjuju enama prolazak kroz ulazne kapije (torii) od mesec do sedamdeset dva dana posle poroaja. U into religiji, ene se smatraju neistim i sedam dana tokom menstrualnog ciklusa. Postoje tvrdnje da se od mladih neudatih ena, koje ine deo osoblja u into hramovima i koje pomau svetenicima u obavljanju rituala, zahteva da podleu hormonalnoj terapiji kako bi kontrolisale svoje menstrualne cikluse i kako ne bi uprljale svetost mesta.[footnoteRef:13] Osim toga, enama nije dozvoljen pristup na ostrvu Okinoshima, koje se smatra svetim i koje se nalazi na jugu Japana. Trenutno, jedini stanovnik ovog ostrva je into svetenik i na ovom ostrvu su izvoeni obredi od etvrtog do desetog veka. Preko osamdeset hiljada obrednih predmeta je iskopano i proglaeno nacionalnom blagom 2006. godine. Uprkos protestovanju zabrinutih graanskih grupa koje se bore za prava ena, neki lokalni stanovnici i istoriari su pokrenuli kampanju da se ovo mesto uvrsti u zatiena mesta svetske batine koja priznaje Unesko (UNESCO) u skladu sa sporazumom iz 1972. Od 2007. godine ukupno 851 mesto irom sveta je zatieno ovim sporazumom, ukljuujui i Piramide u Egiptu, Veliki kineski zid i ostrva Galapagos. [13: Okano, 1995.]

Poslednjih godina, sve vei broj ena kao i organizacija koja se bore za ljudska prava se bore za raskidanje sa tradicijom zabranjivanja pristupa enama na pojedinim mestima (nyonin kinsei). Godine 1990, prva ena na poziciji sekretara efa kabineta, Moriyama Mayumi, traila je od Japanske sumo asocijacije pristup ringu, kako bi uruila trofej jednom rvau. Zatim, 2000. godine, Ota Fusae, prva ena guverner Osake, najveeg grada u Japanu posle Tokija, izrazila je elju da stupi u sumo ring iz istog razloga kao Moriyama. S obzirom na to da je uruivanje sumo trofeja obiaj koji su izvodili samo mukarci tokom istorije, obema su im odbijeni zahtevi. Japanska sumo asocijacija je insistirala na zabrani pristupa, kako bi se ouvala istota ringa i svetost sumo rvanja, koje je postalo jedan od into rituala.Ovi incidenti su propraeni velikom medijskom panjom, naroito sluaj guvernerke Ota. Japanski mediji su 1990. godine proglasili poetak jedne nove ere, nazvane onna no jidai, to znai era ena, a pritom su imali u vidu jedan dogaaj koji se odigrao prethodne godine i bacio novu svetlost na politiku i socijalnu situaciju u Japanu. Bila je to pobeda Socijalistike partije na izborima leta 1989. godine, sa Doi Takako, prvom enom elnikom stranke. Ne samo da je Doi bila prva ena na elu Socijalistike partije tokom etrdeset godina njenog postojanja, ve je bila prva ena-lider u celokupnoj istoriji japanske politike. Pobeda na izborima 1989. je oznaila novu epohu, jer je donela kraj monopolu Liberalno-demokratske partije, koja je na vlasti bila preko trideset godina.Suprotno popularnosti Doi Takako, guverner Ota je dobila nedovoljnu javnu podrku. Izvestan broj upitnika na temu Otinog izazivanja tradicionalnih normi dao je indikacije da je javnost najveim delom na strani Japanske sumo asocijcije i da veina ispitanika ima kritiki stav prema guverneru. Nedugo nakon poslednje uloene albe guvernera Ote na odluku o zabrani pristupa, Japanska sumo asocijacija je po prvi put naruila tradiciju svog prestinog Saveta sumo ampionata (Sumo Championship Council) da u svoje redove prihvata samo mukarce i u svoj odbor uvrstila prvu enu lana, Uchidate Makiko, oboavaoca ovog sporta, esejistu i scenaristu. Uchidate ne samo da je podrala stav Japanske sumo asocjijacije da treba odrati tradiciju nyonin kinsei, ve je i uputila kritike guverneru i komentarisala istiui da ukoliko se tradicija ne ouva, ene e u sveti prostor sumo ringa stupati na visokom podpeticama.[footnoteRef:14] [14: Uchidate, 2006.]

Godine 2005, grupa ljudi, protivnika nyonin kinsei tradicije i njene primene u vidu zabrane pristupa enama planini Omine, jedne od poznatih reizan (svetih planina), posetila je hram na planini Omine kako bi pregovarala o ukidanju ovog obiaja. Kada su se pregovori zavrili neuspehom, obe strane su se sloile da raspravu treba nastaviti; ipak, tri ene, lanovi aktivistike grupe, su se popela na vrh planine neposredno nakon pregovora, kao vid protesta protiv daljeg potovanja ove tradicije. Premda su postupci ena koje su protestovale naili na izvesnu podrku nekih krugova, Omine hram, lokalni ivalj, koji se protivi ukidanju tradicije nyonin kinsei, kao i nekoliko medijskih kua kritikovale su ovaj postupak sa stanovita da je tradicija o kojoj je re duboko ukorenjena u japansku kulturu i da ju je nemogue napustiti. Prethodne godine, planina Omine sa okolnim oblastima postala je dvanaesto mesto u Japanu zatieno Sporazumom o svetskoj batini, uprkos stalnih protesta boraca za enska prava i graanskih organizacija koje se protive tradiciji nyonin kinsei.[footnoteRef:15] [15: Minamoto, 2005.]

Nekoliko godina kasnije, tanije 2007. godine, grupa ena je napravila donaciju u vrednosti od 4,3 miliona jena (to priblino iznosi 43000 amerikih dolara) kako bi bila izgraena pokretna karnevalska bina, koja bi uestvovala na Gion festivalskim sveanostima.[footnoteRef:16] Iako je nyonin kinsei politika i njena primena na festivalu zvanino naputena 2001. godine, enama je i dalje zabranjeno da nastupaju u muzikim grupama zajedno sa mukarcima, kao i da uestvuju u procesiji.[footnoteRef:17] tavie, enama nije dozvoljeno ni da vide deo parade (neke od bina). Grupa ena o kojoj je re je u martu 2007. godine napravila binu koja je zasebno prikazana i na kojoj je nastupao bend sainjen samo od ena muziara. Ipak organizatori festivala su zabranili uestvovanje te enske bine u julskim sveanostima te godine. To je bio drugi takav pokuaj od jeseni 2002. godine, i grupa o kojoj je re je izrazila svoju reenost da nastavi da pregovara sa organizatorima, sve dok ne dobije pravo punog uea u festivalu. [16: Gion sveanosti se odravaju kod Yasaka hrama u Kjotu tokom itavog meseca jula i postoji jo od sredine devetog veka. Ovaj kulturni dogaaj finansira japanska vlada, jer se smatra nacionalnom blagom u itavom Japanu. Glavno obeleje ovog dogaaja su velianstveno ukraene pokretne dvospratne bine, sa muziarima koji uivo nastpaju na drugom spratu. Bine kao da plutaju po ulicama dok uestvuju u procesiji u centru Kjota. ] [17: R. Inoue, 2005.]

Status majki i domaica

Opti naziv za domaice u japanskom jeziku je shufu, to na japanskom znai glavna ena, i one se mogu podeliti u dve kategorije. One koje sve svoje vreme posveuju kunim poslovima se zovu sengyoo shufu (profesionalna domaica), a one koje usklauju kune poslove sa honorarnim ili stalnim zaposlenjem u nekoj firmi na primer, zovu se kengyoo shufu (domaica koja ima i druge obaveze).[footnoteRef:18] Kao to ove rei mogu nagovestiti, u Japanu se na voenje domainstva gleda kao na profesiju koja se sasoji od svih aspekata obavljanja kunih poslova, brige o deci, organizovanja porodinih finansija, brige o starim roditeljima, kako svojim tako i muevljevim, i drugih obaveza. [18: Part-time adjunct homemakers.]

Podeljenost uloga meu polovima oznaena frazom mukarci na poslu, ene kod kue (otoko wa shigoto, onna wa katei), promovisana je poetkom dadesetog veka, kada se jJapan naao u procesu industrijalizacije i kada je isplivala nova klasa pod nazivom sarariiman.[footnoteRef:19] Posleratno urbanizovano japansko drutvo je nastavilo da primenjuje ovu tradiciju, to je postalo jedan od faktora privrednog rasta koji je Japan doiveo od ezdesetih do sedamdesetih godina dvadesetog veka, i koji je bio bez presedana u istoriji svetske ekonomije. Tokom ovog perioda esta je bila upotreba fraze koja je oslikavala zavist zaposlenih mukaraca, koji su provodili mnogo sati na poslu, prema enama domaicama i koja je glasila: sanshoku hirune tsuki (tri obroka dnevno i siesta). [19: Izraz sarariiman je ve objanjen na strani 4.]

Domaice u Japanu ne samo da omoguavaju svojim muevima da se u potpunosti posvete svom poslu, ve i da uestvuju u estim drutvenim dogaanjima u vezi sa svojom profesijom, to kompanije od njih oekuju. Takav vid socijalizacije sa kolegama (tsukiai) i provoenje vremena sa poslovnim klijentima (settai) ini fundamentalni deo poslovanja u Japanu. Okupljanja u karaoke barovima, klubovima i restoranima posle radnog vremena i brojne partije golfa koje se igraju vikendom, su tipini primeri socijalizacije sa poslovnim partnerima. Japanske supruge se esto ale na nedostatak komuikacije sa svojim muevima, koji kui dolaze kasno uvee, prumorni da bi izgovorili bilo ta osim: meshi, furo, neru (veera, kupanje, spavanje).Veina japanskih ena je osuena na odgajanje dece bez pomoi mukarca, usled ogromnog broja sati koje Japanac provede u kancelariji. Iako od sedamdesetih godina postoji postepeno poveanje broja kengyoo shufu (domaica koje imaju i zaposlenje), jo uvek esta praksa meu enskim delom populacije je privremeno ili trajno naputanje radnog mesta zbog obaveza koje namee briga o deci. Kada deca dostignu kolski uzrast, mnoge od ovih ena ponovo postaju deo radne snage kako bi poveale kuni prihod.Status i drutvena uloga domaica, naroito onih koje pripadaju kategoriji sengyoo shufu (profesionalna domaica), bili su est predmet diskusije meu feministkinjama i uenim ljudima i u Japanu i u drugim delovima sveta. Neki smatraju da takav poloaj eni daje dosta kontrole nad porodinim finansijama, usmeravanju dece i upravljanjem kuom. Takoe navode da je status japanke odreen stepenom njene autonomije u upravljanju kuom, te da bi uloge i status sengyoo shufu trebalo posmatrati kao pozitivne pojave.[footnoteRef:20] S druge strane, postoje i oni koji se sa takvim miljenjem ne slau i smatraju da mo koju poseduju japanske sengyoo shufu nije nasleeno pravo, ve obaveza koju su im nametnuli mukarci i koju nemaju drugog izbora nego da prihvate.[footnoteRef:21] [20: Ide, 1997; Iwao, 1993; Martinez, 1987; Reischauer & Jansen, 1995.] [21: Aoki, 1997; Morley, 1999; Y. Tanaka, 1995.]

Japankama se pripisuje tradicionalna tenja da prave tajne zalihe novca za sopstvenu potrebu, koja se zove hesokuri i potie jo iz Edo perioda, koji je trajao od 1603. do 1867. godine. Obiaj je bio rairen meu udatim enama koje nisu imale sopstveni prihod. Ovaj starinski obiaj je i danas rairen u Japanu i po savremenim istraivanjima koje je obavila kua ivornog osiguranja DIY, od 500 ispitanika 45% je potvrdilo da poseduje uteevinu u prosenom iznosu od 2,7 miliona jena (to je priblino jednako 27000 dolara). Takve uteevine im daju oseaj sigurnosti i predstavljaju zalihu namenjenu troenju tokom penzionerskog doba ili u vanrednim situacijama. Domaice koje pripadaju kategoriji sengyoo shufu imaju prosenu uteevinu u iznosu od 2,3 miliona jena (23000 dolara), domaice koje imaju honorarno zaposlenje raspolau cifrom od 2,5 miliona jena (25000 dolara), a one koje rade puno radno vreme u proseku utede 4,8 miliona jena (48000 dolara).Poreklo podele uloga zasnovana na razlikama meu polovima u japanskom drutvu delimino se vezuje za pokret dobrih supruga i mudrih majki (ryoosai kenbo), koji je nastao u poslednjim decenijama devetnaestog veka. Zasnovan na stavu da glavnu ulogu ene treba da predstavlja uloga majke i voenje rauna o kunim poslovima, ryoosai kenbo je predstavjao ideal ene u patrijarhalnom drutvu u Japanu pre Drugog svetskog rata.[footnoteRef:22] Od kraja devetnaestog veka pa do zavretka Drugog svetskog rata, ensko obrazovanje u Japanu je bilo usklaeno sa idejom ryoosai kenbo kyooiku (obrazovanje za dobre supruge i mudre majke), i sistematski je obuavalo ene nastojavi da razvije njihove vetine, manire i oseaj za to kako da budu dobre supruge i majke. Danas frazu ryoosai kenbo koriste oni koji kritikuju ivotni stil neudatih ena i domaica koje su istovremeno zaposlene. [22: Ishimoto, 1999.]

Jedna od uoljivijih razlika izmeu predratnog i posleratnog izgleda tipinog japanskog doma je broj lanova porodice, naroito dece. Pre i tokom Drugog svetskog rata, ene su obino raale etvoro, petoro dece i tada je poveanje populacije bilo jedan od glavnih zadataka enskog stanovnitva, jer je Japanu davalo perspektivu kao sile na svetskoj pozornici. Ovo nastojanje je podravao i nacionalni slogan koji je glasio Umeyo, Fuyaseyo (Raajte! Mnoite se!). Posle rata, natalitet je postepeno poeo da opada, sa izuzetkom naglog porasta tokom sedamdesetih godina. Sudei po statistikim podacima koje je objavilo ministarstvo zdravlja, rada i socijalnog staranja (Ministry of Health, Labor, and Welfare), prosean broj dece koje je na svet donela jedna majka je 1950. godine iznosio 3,65, dok je taj broj 2005. bio 1,26. Opadajui natalitet je postao esta tema u medijima, koji su konstruisali termin shooshika (trend malog broja dece). Navoeno je nekoliko faktora zaslunih za nastajanje ovog trenda, izmeu ostalih i: povean broj kasnih brakova, udate ene koje imaju zaposlenje, poveane cene kolovanja, nedostatak uestvovanja mukaraca u voenju kue i drugo.Godine 1994, japanska vlada je usvojila predloge za sprovoenje kontramera usmerenih ka reavanju problema niskog nataliteta. Meutim, mnoge ene su ove mere ocenile kao nerealistine i neprimenjive zato to ne zadovoljavaju potrebe ena na adekvatan nain. U poslednje vreme, neki uticajni politiari koji se smatraju odgovornim za uvoenje ovih mera su davali kontroverzne izjave o enama i o opadajuem natalitetu. Godine 2007, ministar zdravlja, rada i socijalnog staranja, Yanagisawa Hakuo, je ene starosti od 15 do 50 godina nazvao mainama za proizvoenje dece (kodomo o umu kikai) u svom govoru u jednoj lokalnoj skuptini. Dalje je naveo da usled ogranienog broja ovih maina za proizvodnju dece, svaka od njih je u obavezi da uloi vei napor kako bi rodila vie dece i time dala svoj doprinos poveanju populacije u budunosti. Uprkos brojnim protestima zakonodavaca, ena poslanika i enskih organizacija, koje su zahtevale ostavku ministra, Yanagisawa je ostao na svom poloaju. Nakon to mu je japanski premijer uputio opomenu zbog takve izjave, Yanagisawa je dao izjavu u kojoj se izvinio i naglasio da nije eleo da uputi uvredu enama, nego je izraz maine za proizvodnju dece upotrebio figurativno, kako bi zainteresovao publiku upotrebom takve jedne retorike figure.[footnoteRef:23] [23: Josei Wa, 2007.]

ZakljuakMajinstvo je u Japanu obeleeno razliitim atributima meu koje se ubrajaju bezuslovna ljubav, saoseajnost, nesebinost, portvovanost, predanost i tome slino. Mnogi sociolozi navode da se na japanske majke gleda ne samo kao na ene zaduene za brigu o deci, ve i kao na simbol drutveno-kulturnih vrednosti.[footnoteRef:24] Yamamura govori o japanskoj privrenosti idealu majke kao nekakvoj religijskoj tenji. Istovremeno, sve vie ena, naroito onih koje pripadaju mlaoj generaciji, odluuje se za drugaiji ivotni put, iz sumnje u dotadanje ubeenje da je majinstvo jedino ivotno ispunjenje za jednu enu. Uz opadajui natalitet i porast broja ena koje se ubrajaju u radnu snagu, ini se da je status i uloga ene u Japanu uao u period tranzicije. [24: Ohinata, 1995.]

Literatura 1. Women in the Language and Society of Japan The Linguistic Roots of Bias, NAOKO TAKEMARU, McFarland & Company, Inc., Publishers Jefferson, North Carolina, and London;2. Women in Japanese Society: Their Changing Roles, Seth Friedman, December 1992, http://www2.gol.com/users/friedman/writings/p1.html3. http://www.japantimes.co.jp/life/2013/03/03/people/japanese-women-strive-to-empower-themselves/#.VAr5qfmSzUU4. http://www.studentpulse.com/articles/286/women-in-ancient-japan-from-matriarchal-antiquity-to-acquiescent-confinement