Univerzitet u Beogradu

Filološki fakultet

SEMINARSKI RAD

Arhitektura u Japanu

PREDMET:

Društvena i kulturna istorija Japana 2

Profesor: Milica Jotov Student: Dijana Antić 1287/2011

Beograd 2016. Godina

Sadržaj

1. Uvod……………………………………………..……2

2. Tradicionalna japanska kuća.........................................3

3. Moderna japanska arhitektura………………….……..7

4. Literatura…………………………………………….12

1

- Uvod -

Meiđi restauracija je, kao akt političkog i filozofskog preokreta, pogodila sve društvene sfere, pa i arhitekturu. U ranom Meiđi periodu, kada je Japan snažno inspirisan zapadnjačkom kulturom i principi u arhitekturi ubrzo bivaju vesternizovani.

Arhitektura u ranom Meiđi periodu bila je podeljena na tradicionalnu japansku, koja se u višim slojevima društva smatrala zaostalom i neprikladnom, i na evropsku, koja je u to vreme bila izuzetno popularna. Gradile su se palate i dvorci u evropskom stilu, uređenje interijera je poprimilo zapadnjačke forme (upotreba stolica, raspored prostorija), gradili su se evropski vrtovi. Naravno, ovaj preokret u arhitekturi zahvatio je samo više slojeve društva, dok se kod većine porodica zadržao tradicionalni japanski stil u arhitekturi i uređenju prostora.

Vremenom su se ove dve struje izmešale, a japanski arhitekti primenili tradicionalnu japansku filozofiju – uzeti od zapada ono što je dobro i prilagoditi japanskoj kulturi. Ovaj princip postaje primetan u periodu posle Prvog svetskog rata, a svoj procvat doživljava posle Drugog svetskog rata. U Tokiju je izgrađena tada najviša građevina na svetu – Tokijski toranj, zatim Japan uzvraća na futurističke građevine u Evropi i Americi zgradom Edo Tokio muzeja, a devedesetih godina zgrada Umeda u Osaki postaje jedno od najvećih dostignuća u svetskoj arhitekturi. Japan u punom smislu oživljava parolu „stići i nadmašiti Zapad“, te preuzima zapadnjačke tehnike gradnje i materijale koji su se koristili za gradnju, a razvija sopstvenu filozofiju arhitekture koja je danas dovela Japan u poziciju svetskog centra arhitekture i dizajna.

2

- Tradicionalna japanska ku ć a -

Tradicionalna japanska arhitektura je, u skladu sa svojim religijskim, filozofskim i socijalno-

kulturnim nasleđem, gradnji kuće prišla otvorenog uma i zaista krenuvši od onog zbog koga se

kuća pravi - vlasnika i stanara. Jednostavnost, vedrina, skromnost, sloboda, prilagodljivost,

koegzistencija i holistički, organički pristup odlučujući su faktori u kreiranju japanskog

tradicionalnog doma. Koliko je to daleko od mahnitog prebrojavanja kvadratnih metara i

„uklapanja” u prostore lišene veze sa čovekovom suštinom. Može se reći da zapadna civilizacija

kreće od placa i zgrade kojima se čovek mora prilagođavati, dok Japan, svojom drevnom

mudrošću, kreće od čoveka kome gradi dom po njegovoj meri.

3

Slika 1.

Sve počinje od ograde. Izrađena od pletenog bambusa, ona predstavlja granicu koja ne izgleda

preteće poput kamenog zida ili metalne ograde. Različito kombinovani obrasci pletenog

bambusa – ograde su napravljene bez ijednog eksera, kao i kuća. Predstavljaju arhitektonski

element koji se zapravo prilagođava okružujućem pejzažu. Tradicionalno, za izradu ograde se

koristi bambus koji raste na porodičnom zemljištu i u tome se opredmećuje karakteristična

japanska ideja ravnoteže, samodovoljnosti i skromnosti.

Prilaz kući je sledeći stav ove arhitektonske simfonije. Kada posetilac prođe kroz kapiju u ogradi

od bambusa, smatra se da je u unutrašnjosti kuće. Svo zemljište i staza koja vodi do same zgrade

su deo privatnog sveta porodice. Staze se projektuju tako da mogu da vode posetioca kroz uvek i

iznova definisan ambijent. Na početku projektovanja staze uspostavljaju se ključne tačke bašte, a

baštovan rezerviše najbolje komade kamena i postavlja ih na te tačke. Ti komadi kamena su

funkcionalno i vizuelno značajni i zovu se „dobrim kamenovima”.

4

Prvi „dobri kamen” obeležava početak, drugi se može postaviti na mestu gde se staza račva, a

svaki sledeći na mesto nekog od lepih pogleda na baštu. Lokacija „dobrog kamenja” predstavlja

vizuelne ključeve za razumevanje bitnih svojstava japanskog dvorišta. Obično kamenje se smešta

između „dobrih kamenova”, a staze su podeljene malim rustičnim zaklonima – klupama

zaštićenim jednostavnim krovićem. To su mesta za odmor i uživanje u prirodi.

Slika 2.

Materijali i konstrukcije.

Iako je posle Drugog svetskog rata, pod uticajem Zapada, upotreba tradicionalnih građevinskih materijala (drvo, papir, bambus) skoro iščezla, u poslednjih nekoliko decenija XX veka se prvenstveno drvo polako vraća u upotrebu u građevini. Kad se dođe do ulaza u

kuću, posetilac oseća dah slobode izbora. Naime, između stubova koji podupiru krov postoji

nekoliko particija odvojenih pokretnim zidovima. Te particije se ponašaju kao vrata, prozori,

otvori i zidovi.

5

Slika 3.

Mogućnost promene pozicija pregrada stvara fleksibilni prostor, sličan kancelarijama u

poslovnim zgradama. Napravljeni od bambusa, kedra ili papira, u različitim pozicijama paneli

definišu ulaz na različite načine. Zatvoreni, oni su zidovi, otvoreni, oni povezuju dva prostora.

Ređanje prostora po brižljivo odabranim sekvencama vodi posetioca u kuću po meri čoveka.

Slagalica od tatamija

Pre započinjanja bilo kog posla u projektovanju kuće, tradicionalni japanski arhitekta u razgovoru

sa budućim vlasnikom saznaje koliko tatami asura je potrebno kući. Tatami, glavna podna

prostirka japanske kuće sastoji se od laganog sloja gusto pletene trske čvrsto povezane užetom na

površini asure. Gornja površina je za donju ušivena dvostrukim vlaknom. Asure su idealne za

podove jer nisu suviše mekane za hodanje, ali nisu ni previše čvrste za ležanje na njima.

Ali, za površinu kuće glavne su proporcije ove prostirke. Pošto se koriste za sedenje i odmaranje,

one su uglavnom bazirane na dimenzijama čoveka – iznose metar puta dva metra. Na ovaj način,

6

plan kuće postaje svojevrsna slagalica u kojoj različiti načini prostiranja tatamija određuju oblik i

veličinu prostorija, pa i same kuće! Na ovaj način, arhitektura koristi meru koja je

standardizovana, pa čak i stvorena po meri čoveka.

Slika 4.

Kuća bez zidova

U japanskom ne postoji reč koji tačno odgovara našoj reči soba. Evropski koncept prostora i

prostorije ne postoji u tradicionalnoj japanskoj arhitekturi, pa ne postoji ni potreba za

definisanjem tog prostora jednom preciznom rečju. Najsličniju službu ima japanska reč ma, ali

ona pre označava „mesto” ili „prostor”.

Jer, jednostavno, zid koji u našoj percepciji stambenog prostora definiše sobu, u tradicionalnoj

japanskoj kući je pokretna pregrada.

Pošto ne postoji fiksirana lokacija zidova, na prvi pogled se ne vidi čemu različiti prostori služe.

Nema spavaćih ili dnevnih soba, trpezarija ili dečijih soba. Osobine prostora, osvetljenje i

materijali dramatično se menjaju uspostavljanjem novog rasporeda zidova. Svakog trenutka

japansku kuću je moguće iznova sagraditi i prilagoditi aktuelnim potrebama stanara.

Shodno ovome, imena prostora u tradicionalnoj japanskoj kući određena su ne po upotrebi – ona

nije stalna - nego po udaljenosti od ulice. Okuzashiki je unutrašnja soba za sedenje, nakanoma je

srednja soba, a zashiki je prostor najudaljeniji od ulice, takođe i najukrašeniji. Zbog lokacije i

7

stepena privatnosti, ovaj se prostor koristi za noćne goste, učenje, čitanje i tiho obedovanje.

Znači, prostor kreiran pokretnim zidovima nema specifičnu funkciju po sebi, već samo „karakter”

koji sugeriše tip korišćenja.

Viđen iz bašte, pod izgleda kao da lebdi oko pola metra iznad tla. Izrađen od bambusa, sa

oplatom od kiparisa ili kedra i udešen delikatnim aranžmanima tatami asura, pod je zaista

izdignut i doživljava se kao deo nameštaja. Život u japanskoj kući i jeste zaista život „na velikom

komadu nameštaja”. Osim poda, postoji samo niski sto, nekoliko sanduka, i jednostavna polica na

kojoj se čita ili piše.

Slika 5.

Dizajn tradicionalne japanske kuće, ako ne svojom zen suštinom, a ono bar nekim svojim

elementima može uspešno odgovoriti na postojeće estetske, funkcionalne ili konstrukcijske

izazove savremenog stanovanja.

- Moderna japanska arhitektura -Moderna japanska arhitektura je izuzetno povezana sa elementima prirode.

8

Štaviše, zgrade modernih japanskih arhitekata tek uz elemente prirode dobijaju svoj puni smisao. Tako arhitekti poput grupe Technic, Tadao Ando i Varo Kiši koriste drveće, vodu i sunčevu svetlost u svojim kreacijama. Takav pristup im daje neograničenu originalnost, a ujedno njihovim zgradama daje smirujuću jednostavnost. Ando, na primer, u mnogo slučajeva dopušta da drveće i bršljan zaklone pogled na njegove kreacije i lično je izrazito protiv nepotrebne seče drveća.

Kengo Kuma je arhitekta koji izuzetno vešto kombinuje zapadnjačke tehnike gradnje sa tradicionalnim konstrukcijama uz jako čestu upotrebu drveta, ne samo kao ukrasnog, već i kao nosećeg materijala. Tako imamo nekoliko njegovih zgrada čije su krovne konstrukcije jako slične onima davno izgrađenih šintoističkih i budističkih hramova. Upotreba drveta u spoljašnjim konstrukcijama, ali i u interijeru, njegovim zgradama daje izvesnu toplinu i utisak tradicionalnog.

Pored čulnih i praktičnih vrednosti, ono što japansku arhitekturu danas izdvaja od ostatka sveta

jeste umetnički doživljaj. Veština kojom japanski arhitekti postižu harmoniju između zgrade,

okoline i posmatrača je na zavidnom nivou. Kao i ostale grane umetnosti, Japanci su i arhitekturu

uzdigli na jedan zavidan duhovni nivo i pomoću betona, stakla i drveta pružaju svetu jedinstven

umetnički doživljaj i harmoniju.

9

Slika 6. Tadao Ando

Slika 7. Varo Kiši

10

Vabi sabi

Princip potekao iz filozofije uređenja čajne sobe je danas glavna odrednica za mnoge japanske arhitekte. Na Zapadu to često nazivaju prostim minimalizmom što zna da dovede do pogrešnog tumačenja japanske arhitekture kao depresivne i turobne. Ranije je pomenuto da je moderna japanska arhitektura prvenstveno duhovno, a ne čulno orijentisana. Ta težnja se donekle može objasniti modernim tumačenjem vabi sabi principa. Naime, vabi sabi princip je zasnovan na jednostavnosti i, uslovno rečeno, usamljenosti. Ono što se postiže vabi sabi principom i pojednostavljivanjem dekorativnih formi jeste prostor koji omogućava posmatraču da i sam postane deo okruženja i deo samog doživljaja prostora. Dovesti posmatrača do ovakvog stanja znači pružiti mu više od estetskog užitka, obezbediti mu na neko vreme jednu vrstu duhovne harmonije.

Ekologija

Japanski arhitekti su međunarodno poznati kao veliki ekolozi i pioniri u mnogim oblastima takozvane zelene gradnje. Mnogobrojne samoodržive zgrade i mnogi ekološki koncepti su potekli upravo iz Japana. Pored korištenja lako raspadajućih materijala, velika se pažnja pridaje i povećanju zelenih površina kroz arhitekturu. Mnogi arhitekti koriste travnate površine, male vrtove, pa čak i veliko drveće u konstrukciji svojih zgrada. Time ne samo da ne uništavaju zelene površine, već povećavaju kvalitet vazduha i čuvaju okolinu, svesni stepena zagađenosti vazduha u japanskim gradovima.

11

Slika 8.

Moderne japanske građevine će nas često iznenaditi smelim dizajnom i inovativnim idejama. Velikim delom je to zbog insistiranja na individualnom pečatu svakog arhitekte i generalno anti-konformističkih težnji u dizajnu.

Iako ponekad ekstremne u svom dizajnu, kreacije japanskih arhitekata zadržavaju visok nivo funkcionalnosti. I to možemo donekle pripisati japanskom mentalitetu učenja i iskustva. Naime, funkcionalnost je nešto što se usavršava već jako dugo, od prvobitnih zajednica. Do današnjih dana je ona dostigla zavidan nivo i kao nešto što se toliko dugo usavršava, zauzima neizostavan deo u umu arhitekata. Kako se dizajn, u odnosu na funkcionalnost, pogotovo u modernom smisli, razvija znatno kraće, on se može samo nadovezati na već čvrstu bazu funkcionalnosti, nikako se razvijati na njenu štetu. U ovom primeru možemo uočiti prepoznatljiv japanski mentalitet. Pored ovih čulnih i praktičnih vrednosti, ono što japansku arhitekturu danas izdvaja od ostatka sveta jeste umetnički doživljaj. Veština kojom japanski arhitekti postižu harmoniju između zgrade, okoline i posmatrača je na zavidnom nivou. Kao i ostale grane umetnosti, Japanci su i arhitekturu uzdigli

12

na jedan zavidan duhovni nivo i pomoću betona, stakla i drveta pružaju svetu jedinstven umetnički doživljaj i harmoniju.

Literatura

1. http://www.portal.build-razvoj.com/index.php?option=com_deeppockets&task=catContShow&cat=127&id=6052&Itemid=40

13