Poloaj individue u meunarodnom pravu je predmet brojnih kontroverzi. U konkretnom kontekstu, radi se o dve osnovne kontroverze: a) ta se podrazumeva pod individuom", i b) kakav je pravni poloaj individue u pozitivnom meunarodnom pravu tj. da li se individua moe smatrati subjektom meunarodnog prava ili ne? U svom gramatikom.znaenju re individua" oznaava pojedinca kao ljudsko bie, fiziko lice. Deo meunarodnog prava koji obino nazivamo ljudskim pravima obuhvata, meutim, kako pojedince tako i ljudske grupe sastavljene od pojedinaca koji, u izvesnim pravno relevantnim okolnostima, nastupaju zajedniki poput, recimo, manjina ili naroda. S obzirom na to da su ljudska prava osnov bilo koje rasprave o subjektivitetu pojedinca, ispravno je u konkretnom kontekstu individuu ili pojedinca shvatiti u irem, generikom smislu koji podrazumeva i grupe pojedinaca. Nije prihvatljivo odreenje koje pod individuom" (pojedincem) podrazumeva sve entitete u meunarodnim odnosima koji nisu drave, javne meunarodne organizacije ili ustaniki pokreti koji kontroliu deo teritorije drave. Teorija je duboko podeljena u kvalifikaciji pravnog poloaja pojedinca u meunarodnom pravu. Dok jedna grupa teoretiara smatra daje pojedinac subjekt, ili, tavie, iskljuivi subjekt meunarodnog prava, drugi nalaze da se njegov poloaj izjednauje sa objektima meunarodnog prava. Na sredini izmeu dva suprotstavljena shvatanja su oni koji pojedinca kvalifikuju kao pasivnog subjekta, refleksnog subjekta ili subjekta u fazi nastajanja. Kontroverza o subjektivitetu pojedinca je dobrim delom terminoloka. Pristalice shvatanja o subjektivitetu pojedinca, kau da je pojedinac subjekt zbog toga to je titular izvesnih meunarodnih prava iako nema sposobnost pravnog delanja tj. proceduralna prava na meunarodnom planu. Oponenti shvatanja o subjektivitetu pojedinca, pak, ne sporei da pojedinac moe biti, i u stvarnosti jeste, adresat normi meunarodnog prava, nalaze da se ne moe smatrati subjektom meunarodnog prava budui da nema pravne mogunosti da ostvari prava na meunarodnom planu. Do konzistentnog odgovora na pitanje o subjektivitetu pojedinca mogue je doi jedino analizom zastupljenosti konstitutivnih elemenata pojma subjektiviteta u corpuspravila meunarodnog prava koja se tiu pojedinca. Izgleda nesporno da je pojedinac neposredni adresat obaveza, i odgovarajuih prava, sadranih u konkretnim normama kojima se utvruju meunarodni zloini (genocid, ratni zloini, zloini protiv mira, zloini protiv ovenosti i piraterija). Ovim normama valja dodati i norme koje utvruju pravo naroda na samoopredeljenje, te prava i obaveze ustanikog pokreta u oruanom sukobu ili obinih pobunjenika.to se ostalih ljudskih prava tie izgleda preterano shvatanje da ljudska prava nisu prava stricto sensu, ve pre jedna osobena kombinacija elemenata prava, politike i vrednosti meunarodne zajednice, s obzirom na to da su pojedinci samo korisnici prava te da odgovarajua pravila meunarodnog prava u krajnjoj liniji uspostavljaju obaveze izmeu drava a ne obavezu drava prema pojedincima i ljudskim grupama. Pojedinac je odgovoran za krenje obaveza koje mu meunarodno pravo namee bilo direktno ili indirektno. Od posebnog znaaja je direktna krivina odgovornost pojedinca koja je, osnivanjem Stalnog meunarodnog krivinog suda, dobila i svoj stalni, institucionalni izraz. Moe se rei da u odnosu na elemente koji podrazumevaju svojstvo adresata meunarodnih prava i obaveza te odgovornosti za krenje obaveza, pojedinac ispunjava odgovarajue elemente subjektiviteta. Stvari su, meutim, bitno razliite u odnosu na preostala dva elementa subjektiviteta - sposobnost da neposredno deluje na terenu meunarodnog prava i pravnostvarajuu sposobnost. Pojedincu, uopte uzev, nedostaje sposobnost da neposredno, sopstvenim radnjama pokrene meunarodnopravni mehanizam zatite svojih prava i interesa.Pojedinac ne poseduje sposobnost da svoja prava zatiti sopstvenom politikom ili diplomatskom akcijom na meunarodnom terenu. Pojedinac je u meunarodnom pravu potpuno lien pravnostvarajue sposobnosti kako u odnosu na objektivno meunarodno pravo tako i u odnosu na subjektivna prava. Kvalifikacije pojedinca kao subjekta meunarodnog prava nemaju pravno pokrie i blie su etikom i filozofskom nego pravnom rezonovanju. injenica da je razvoj meunarodnog prava pravni poloaj pojedinca i ljudskih, grupa izvukao iz domena strogo unutranje nadlenosti drave ne znai da je ipso facto pojedinac subjekt meunarodnog prava. U teoriji su se javila shvatanja da pojam subjekta meunarodnog prava treba zameniti pojmom uesnik u meunarodnom procesu pravnog odluivanja". Iako se ne bi moglo rei da je pojam subjektiviteta lien nejasnoa, jo manje bi se mogla prihvatiti njegova supstitucija pojmom uesnika u meunarodnom procesu pravnog odluivanja". I to iz barem dva razloga. Prvo, pojam subjektiviteta je, kao pravni pojam, jedan od temeljnih pojmova svakog prava. Kao genusni pravni pojam pripada optoj riznici prava koga se nijedno pravo ne bi moglo odrei. Drugo, pojam uesnik u meunarodnom procesu pravnog odluivanja" je nejasan i viesmislen. Objektivno gledano, afirmie fakticitet nautrb normativiteta u meunarodnom pravu i kao takav blii je teoriji meunarodnih odnosa.