Prostori u meunarodnom pravu

U Beogradu, decembra 2013.

Svaka norma (pravo) vai u nekom fizikom prostoruOdnos unureanjeg i me. pravateritorija u MP-u, nije najadekvatnije reenje; ne podrazumeva kosmos, vazduni prostor, otvoreno more...Preciznije je govoriti o prostorima u MP-u

Osnovne fizike sredine (prostori)kopno,Vazduni prostor i kosmos,Vodene povrine.

Uticaj ljudskih saznanja i nauno-tehnolokog razvojaMogue je da odreeni prostori koji su deo istih fizikih celina budu razliito pravno regulisani (npr. razliiti delovi mora)

Podela prostora sa meunarodnopravnog stanovita:Res nullius (prostori ni pod ijom vlau), pod odreenim uslovima mogu postati deo nacionalne teritorije, danas su retka pojava,Prostori pod suverenom vlau drave, najvaniji, skoro celokupna kopnena povrina Zemlje,Res communis omnium (zajedniko, opte dobro); pripadaju svima, svako ih moe koristiti, ali ih niko ne moe prisvojiti,Internacionalizovani prostori; podruja pod me. upravom koja je poverena odreenom krugu drava, npr. Meunarodna zona.

Dravna teritorijaTri konstitutivna elementa za postojanje drave Dravna teritorija je dravnim granicama omean trodimenzionalni prostor koji se u skladu sa MP-om nalazi pod suverenou neke drave.Trodimenzionalni prostorOmean meunarodno priznatim dravnim granicamaPripada nekoj dravi

Trodimenzionalni prostor:kopneni, vodeni i vazduni deoGeografski poloaj i strateki znaajPolitiki, ekonomski, bezbednosni... AspektNacionalni sektori oko Severnog pola; arhipelako more...

Omeanost dravnim granicama:Brojni sluajevi kada su dravne teritorije fiziki veoma udaljeni (npr. kolonije od metropola, Istoni i Zapadni Pakistan, SAD...)Eksklava (deo teritorije neke drave koji je sa svih strana opkoljen teritorijom druge); za njih je ta drava enklava (npr. San Marino)tzv. meunarodne enklave (npr. glavno sedite UN u Njujorku)Fikcija o ekstrateritorijalnosti (npr. brod nije deo plovece teritorije drave; u pitanju su samo posebna pravna reenja)Drava moe da vri vlast nad podrujima koja nisu deo njene teritorije (npr. uz ovlaenje me. zajednice)Razvoj naddravnih organizacija

Suverena vlast drave:Dravnu teritoriju mogu imati samo draveU pravnom pogledu jednak je status najveih drava sveta (Ruska Federacija, Kanada, Kina, SAD; Brazil...) i onih najmanjih (Monako, San Marino, Lihtentajn...)Drava jedina vri suverenu vlast na datoj teritoriji iskljuujui svaku drugu

Ogranienja:Suverena vlast drave nije apsolutnaOgraniena ugovornim obavezamaSvaka drava je duna da svim sredstvima brani teritorijalni integritetProtektorati neke druge drave ili MZMogue je da jedna drava ustupa drugoj odreena suverena prava

Kondominijum (zajedniko vrenje vlasti 2 ili vie drava nad istim podrujem na osnovu me. ugovora), posebno u doba feudalizma, kao i kolonijalizma; privremeno, prelazno reenje; danas prevazienMeunarodne slubenosti (me. ugovorom dobrovoljno ogranienje suvereniteta jedne drave u korist druge...); obino se dele na ekonomske i vojne; me. ugovor ih razlikuje od koncesija; ne znae negaciju, ve smo ogranienje suverenosti

Naini sticanja dravne teritorijeSvaka drava stie teritoriju momentom nastankaDravna teritorija nije nepromenljiva kategorijaDobijanje ili gubljenje odreenih teritorija

Klasifikacija naina sticanja dravne teritorije:Zakonito i nezakonito,Sticanje dvostranim ili jednostranim aktom nezavisno od ljudske volje (ugovorom, na konferencijama, proglaenjem teritorijalnog mora...),Izvorno i izvedeno,Konkretni naini (rimsko pravo poznaje cesiju, mirnu okupaciju, prirataj i odraj), u savremenom MP-u ih ima vie.

Najei i najznaajniji naini sticanja dravne teritorije:Pokoravanje,Prirataj,Mirna okupacija,Odraj,Ustupanje,Plebiscit,Presuenje,Raspolaganje u ime MZ,Sticanje podruja na moru.

Pokoravanje:potinjavanje, porobljavanjeDugo karakteristian nain za MORatovi voeni sa tim ciljem, radi osvajanja teritorijaTrajna okupacija teritorije koja je pripadala nekoj drugoj dravi

Elementi:Pripajanje itave teritorije,Unitenje dotadanjeg draoca teritorije.

Ovaj nain sticanja teritorije danas zabranjen MP-om (Pakt Drutva naroda, Stimsonova doktrina, Brijan-Kelogov pakt, Atlantska povelja, Povelja UN)Zabranjena upotreba sile, tj. prvootpoinjanje oruanog sukobaPravo na samoodbranu

Prirataj:Usled prirodnih pojava ili ljudskog radaPrirodni i vetakiPrirodni:Aluvijum (odronjavanje zemljita na jednoj obali reke i stvaranje nanosa na obali druge drave): Dunav, Hoangho, Jancekjang...Usled prirodnog povlaenja moraAvulzija (kada reka otrgne deo zemljita i odnese ga na obalu druge drave)Poveava se dravna teritorija, ali se ne menja granica

Vetaki:Primer HolandijePosledica izgradnje lukobrana

Originarni naini sticanja teritorije

Mirna okupacija:Trajno zaposedanje odreene oblasti koja ne pripada drugoj dravi, mirnim putem, a sa namerom da se nad tom teritorijom uspostavi suverenitetUslovi:Da je re o niijoj zemlji,Sa namerom podvlaenja,Efektivnost,Uz obavetenje drugih lanova MZ.

Niija zemlja:Status podruja ceni se u momentu sticanjaDrugaije shvatanje evropskih kolonijalnih sila, lokalno stanovnitvo (domoroci); naputena praksaDanas praktino nema ovakvih podruja

Namera podvlaenja:Animus dominiDa je izvreno od strane drave sa namerom da se stekne suverenitetSticanja dravnih teritorija evropskih kolonija preko odreenih kompanijaNema namere podvlaenja u sluaju iskrcavanja ratnog broda na neku niiju obalu

Stvarno zauzimanje (efektivnost):stvarno, a ne fiktivno, da odnosna drava fiziki kontrolie datu teritoriju i na njoj vri vlastTeorija hinterlanda (zalea)Vezan za pojavu interesnih sfera

Obavetavanje (notifikacija):Da drava koja vri okupaciju o tome obavesti lanove MZ, koji imaju pravo na prigovor

U prolosti okupacija je bila jedan od osnovnih naina sticanja dravne teritorijePretvaranje nepoznatih predela u kolonije, ali i onih koji su naseljeniDanas je retka pojava

Odraj:Redovan institut u unutranjem pravu; u MP-u sporan nain sticanja teritorijeUspostavljanje suverenih prava i dugotrajno vrenje vlasti na odreenoj teritoriji koje drugi subjekti ne osporavaju i ne ometaju

Uslovi:Da je dralac date teritorije tokom odreenog roka vrio vlast nad njom sa namerom da je trajno zadri,Da je to uinio na miroljubiv nain,Prethodni suveren nije prekidao rok odraja svojim protestima.

Nesaglasnost oko duine roka potrebnog za odraj (po nekima i do 100 god.)Svaka situacija zavisi od konkretnih okolnostiRazlikuje se od mirne okupacije (kod m.o. stie se teritorija koja nikome ne pripada; odrajem tua)

Ustupanje (cesija):Prelaz dela teritorije neke drave pod suverenitet druge, na osnovu njihovog sporazumaTokom istorije razliiti oblici cesijePokloni (karakteristino za Srednji vek)Ugovori o miru (npr. posle I i II svetskog rata); postoji formalna saglasnost volja, mada ustupci nisu dobrovoljni, ve iznueniKupoprodajaRazmena teritorija (kolonije, Kraljevina SHS i Rumunija 1923., posle II sv. rata...)2008. Rusija ustupila Kini delove svoje teritorije

Plebiscit:Opredeljenje stanovnitva pod suverenitetom koje drave eli da iviNa osnovu unutranjeg prava ili me. sporazuma Kontrola (druga drava ili neka MO)Konana sudbina teritorija poznata tek nakon glasanjaPrvi plebiscit u XVIII vekuNakon I sv. rata, izmeu dva rata...Opcija (pravo slobodnog izbora izmeu dva ili vie dravljanstava); predmet odluivanja nije sudbina neke teritorije; esto predvieno ugovorima o miru (Utreht 1713., Senermenski, Trijanonski, Nejski..., Ugovor o miru sa Italijom 1947.); pravo opcije ne utie na promenu suvereniteta

Presuenje:Adjukacija (nain sticanja teritorije na osnovu odluke me. suda ili arbitrae)Zapravo, nije re o nainu sticanja teritorijeve samo o sudskoj potvrdi suverenih prava date drava u odnosu na teritorijuPrimeri tokom itave istorije (npr. granica izmeu Lagaa i Ume, belgijski kralj u sporu Francuske i Meksika; spor Danske i Grenlanda...)Uloga Stalnog suda me. pravde i Me. suda pravde (daju savetodavna miljenja i presude)Kvazisudska adjukacija (npr. Drutvo naroda; raspolaganje u ime MZ)

Raspolaganje u ime MZ:Uesnici me. skupova preuzimaju na sebe da odluuju u ime MZ (radi mira, opteg dobra...)Posebno u kriznim vremenima, nakon ratovaPuno primera kada su velike sile menjale granice u svoju korist (Poljsku su delili tri puta, Sudetska oblast...)Ove odluke najee nisu zasnovane na vrstim principimaKompromis velikih silaUticaj etnikih, verskih, ekonomskih, stratekih... ciljeva i motiva

Razlika od cesije i presuenja:Od cesije po tome to se ne vri prenos suvereniteta; od presuenja to to ne odluuje sud ili arbitraa, ve draveOdluivanje u okviru DN i UN

Sticanje podruja na moru:Proirenje teritorijalnog mora i istorijski zaliviTeritorijalno more:Pravo svake obalne drave da odredi irinu svog teritorijalnog mora (do 12 n.m.)Ovo pravo pripada samo obalnim dravama

Istorijski zalivi:Prostrane morske uvale opkoljene kopnom iste drave ija su ulazna vrata ira od 24 n.m.Po MP-u ne moe ceo biti deo unutranjih morskih voda, ali ga drave takvim smatraju (obuhvata i deo koji bi se svrstao u otvoreno more)Istorijski i geografski razlozi; do tada duga praksa preutnog priznanjaPojam koji nije definisan konvencijama

Naini gubljenja dravne teritorijeKako je stiu, tako je i gubeDve strane medaljeDejstvom prirodnih sila, ali i ljudskim radomMirna okupacija-odricanjeTeritorija se moe izgubiti i zastarelou (odraj kao druga strana); sporni principi u MP-uCesijom se stie, ali i gubi odreena teritorijaNestanak dravePosebni sluajevi:Odricanje,Secesija.

Odricanje:Jednostrana izjava volje kojom se odreeni subjekat dobrovoljno odrie (liava) nekog svog prava ili zahtevaBilo ega, pa i teritorijeDrava pravo kojeg se odrie ne prenosi ni na koga konkretno

Zato bi se drava odrekla dela svoje teritorije?Uvek e se lake odrei manjeg i udaljenijeg dela,Skupa za odravanjeNenaseljeno, kontaminirano podrujeDaleko ostrvo na kome vlada bezakonje, graanski rat...

Odricanjem se gubi pravo koje se ne prenosi na drugog (tada bi se radilo o cesiji)

Secesija:est nain gubitka teritorijeOtcepljenje dela drave radi stvaranja nove drave ili pripajanja drugojSAD (u vreme graanskih ratova), SFRJ...Rezultat politikih, verskih, nacionalnih... trvenja u zemljiZabranjena unutranjim, dozvoljena u MP-u (kao vid prava na samoopredeljenje)Versajski ugovor, Atlantska povelja, Deklaracija UN, Povelja UN...; karakteristino za period dekolonizacijePravo na samoopredeljenje, ali i teritorijalni integritetZavisi od pravnih, ali pre svega politikih momenata

Dravne graniceLinija koja razdvaja teritorije dveju drava?Izviru u Zemljinom jezgru, nastavljaju se na kopnu (ili moru) i idu dalje kroz vazduni omota i ka svemiruVertikalno postavljene ravni; odreuju krajnje take do kojih se prostire teritorijalni suverenitetGranine linije (horizontalno postavljene, mali iseak ravni)Granine zone (prostrani pojasevi teritorije)Granicne linije svoje savremeno znaenje dobijaju sa razvojem kapitalizmaEkonomske, carinske, lingvistike, etnike...granice (mogu se poklapati sa dravnim)Kina i Rusija imaju najvie kopnenih granica, zatim Brazil; Austrija, Francuska...

Vrste dravnih granica:kopnene, vazdune i granice na vodi,Nacionalne i meunarodne (npr. VB, Australija),Otvorene i zatvorene,Prirodne (reke, jezera, planine..., strateki znaajne, ali i podlone promenama) i vetake (geometrijske-povlae se spajanjem odreenih taaka pravom linijom; u Africi i astronomske-povlae se dugakim, pravim linijama na osnovu meridijana i paralela; npr. u pustinjskim predelima, SAD i Kanada).

Povlaenje dravnih granica:Utvruje se sporazumom zainteresovanih strana (ugovor o miru, osamostaljenju...); moe i viestranim me. sporazumom, presudom suda ili arbitrae...Ako granica nije precizirana, uzima se u obzir naelo efektivnosti i injenino stanje

Obiajna pravila: Osnovno pravilo,Opta,Pojedinana.

Osnovno:Pravilo za koje su se strane opredelile da e uzeti kao osnovnoNajvaniji kriterijum razgranienjaMoe da se odredi u odnosu na rasnu, versku, jeziku pripadnost veinskog dela stanovnitvaUti possidetis (kao to poseduje), da nema promene postojeih granica; sluaj SFRJ, kod raspada SSSR-a, eho-SlovakePapske bule

Opta pravila:Korekcija osnovnog principaVodi se rauna da granica ne razdvaja naseljena mesta, o etnikoj i drugoj pripadnosti stanovnitva; izbegava se prekidanje pruge, drumaDerbi Lejn (granica SAD i Kanade)

Posebna pravila:Tiu se konkretnih situacija kod razgranienja prirodnim granicamaNajvanije prirodne granice: reka, planina, jezero

Planinski venci:Relativno postojani, nepromenjiviObino preko najviih vrhova, najee deli i slivove reka

Reke:Dunav, Drina, Sava, Drava, Rio Grande...Veliki broj pitanja (kuda da ide granina linija, kome pripadaju ostrva u reci, ta se deava ako reka promeni svoj tok...)

Granina linija:Razliita reenja u praksi Najee se dele na pola linijom geometrijske sredine renog toka (linija ekvidistance); pogodno za neplovne, ali ne i za plovne rekeKod plovnih kao granica se uzima talveg (crta matice)Najpreciznije je odrediti je ugovorom

2. Rukavci:Ako ih ima nekoliko, granina linija ide onim rukavcem u kojem se nalazi matica

3. Rena ostrva:4. Mostovi:Obino se dele linijom sredineSporazumom se mogu utvrditi i drugaija reenja

5. Promena toka reke:Razliita reenjaPostepeno (granina linija prati promene) ili naglo (granica ostaje gde je bila)

Jezera:Primeri da celo jezero pripadne jednoj od dravaAko je veliko, obalnim dravama pripadaju teritorijalne vode, ostatak su slobodne vodeKaspijsko jezero (podeljeno izmeu SSSR, Irana, Turkmenistana, Kazahstana i Azerbejdana); jezero ili more

Dravne granice na moru:More kao jedinstvena fizika celinaMorski pojasevi i razliito pravno ureenjePoklapaju se sa spoljnom ivicom teritorijalnog moraDrava ima odreena prava i u onim delovima koja nisu deo njene dravne teritorije

Granice u vazduhu:Prostiru se u vidu zamiljene kupeDo koje visine se protee?Razliiti argumenti i tumaenja; raspon od 30 do 120 km od povrinePredstavlja granicu izmeu vazdunog i nadvazdunog prostoraKarmanova crta (na oko 100 km)

Polarne oblasti:1. Arktik:Hladna oblast oko Severnog pola; Severni ledeni okean sa rubnim morima i nizom ostrva: Nova Zemlja, picberka ostrva, Medvee ostrvo...Nekoliko zemalja istaklo zahtev za suverenitetom nad odreenim delovima (prvo Kanada 1907., zatim Rusija, kasnije SSSR, SAD...)Grenland pripada Danskoj, picberg Norvekoj, Aljaska SAD, veliki deo severa Evroazije Rusiji...

2. Antarktik:Peti kontinent po veliini, vei od EvropePotencijalna leita ruda, sante ledaPoseban strateki znaajSedam drava istie pretenzije u pogledu pojedinih delova

Niz viestranih sporazumaNajznaajniji: Ugovor o Antarktiku 1959. (zakljuen na 30 god.) i Protokol o zatiti ivotne sredine 1991. (produava trajanje Ugovora na jo 50 god.)Drave lanice Ugovora podeljene na konsultativne (28 lanica) i obine (19)Upravlja se putem sastanaka konsultativnih lanicaStalni sekretarijat osnovan 2004. sa seditem u Buenos AjresuPitanje pravnog poloaja nije definitivno reenoSAD i Rusija za sada nisu istakle teritorijalne zahteve

Postupak povlaenja dravnih granica:Moe imati vie fazaDve najznaajnije: delimitacija i demarkacija

Delimitacija:razgranienje, prva fazaNa meunarodnim konferencijama, utvruje se poloaj granine linije, to je mogue preciznijeUgovorom, povlai se granina linija na kartiOverava se potpisima (parafima) i peatimaGranini opisKombinovanje granine linije i graninog opisa; u sluaju sukoba prednost ima g.opisDvostranim sporazumom zainteresovanih strana, ali moe i viestranimRazgranienja na kopnu, moru, vazduhu

Demarkacija:Utvrivanje i obeleavanje granice na terenuPresudna uloga strunjaka, u fazi delimitacije diplomata i politiaraMeovite komisije i meunarodni organi Vri se u skladu sa ugovorom o razgranienju; moe da se koriguje ukoliko postoje opravdani razloziUloga kontrolnih komisija; obilaze granicu i proveravaju stanje na terenu

Osetljiva pitanja, ove dve faze mogu trajati godinamaNajee na kopnu

Pogranini reimZatvorena ili otvorena granicaMoe se prei samo uz putne isprave

Granini prelaz:Ugovorom odreeno mesto za prelazak dravne graniceGranini prelazi otvoreni za me. saobraaj i oni za pogranini prometSporazum iz engena

Putne isprave:Javna isprava koja slui za prelazak dravne granice, dokaz o identitetuPasoi, putne isprave, putni listPomorske knjiice, pogranine propusnice...

Paso:Redovna putna ispravaPotvruje identitet i dravljanstvoobian, diplomatski ili slubeniIzdaju ih nadleni dravni organiRelativno nova ustanova

Diplomatski paso:Diplomatskim predstavnicima, visokim dravnim funkcionerima, lanovima ue porodice dipl. OsobljaPo obliku i sadrini se razlikuje od obinih i slubenih

Putni list:Izdaje se u posebnim sluajevima licu koje nema vaei paso, slui za jednokratnu upotrebuOd strane D-K predstavnitva u inostranstvu domaem dravljaninu, ali i strancima u odreenim sluajevima

Putne isprave na osnovu me. ugovora:npr. izbeglicama i licima bez dravljanstvaPosebna vrsta laissez-passer (umesto redovne putne isprave, njome se dozvoljava boravak na odreenom podruju); OUN ih izdaje svojim funkcionerima

Pogranine zone:Horizontalno postavljen pojas odreene irineNajee se odreuje u kilometrimaMoe se urediti unutranjim propisimaRazlikuju se od dravnih granica i graninih linija

Nepovredivost dravne graniceNaelo teritorijalnog integriteta:Nepovredivost dravne teritorijeJedno od osnovnih naela savremenog opteg MPNepovredivost i neotuivost dravne teritorijel. 2/4 Povelje UN

b) Nepovredivost dravnih granicaPrvi put kao samostalno naelo u Zavrnom aktu KEBS-a 1975.Povezano sa drugim naelima MP-aNiz me. ugovora i rezolucija UN; akti OEBS-a i OADesto se ne potuje

Granini sporovi i incidenti:Granini sporSpor drava oko granine linije ili graninog reimaUsled osporavanja suvereniteta jedne strane drugojIzuzetno osetljiv i mora se hitno reavati; mnogi su reavani pred me. sudovima i arbitraamaMogu da dovedu do ratovaKarakteristini za nae vreme (npr. sukob Indije i Pakistana oko Kamira, sukobi u SFRJ...)esto se naziru novi sukobi, a da prethodni nisu reeni

b) Granini incidentPovreda dravne granice od strane vlasti jedne drave, izvrena je u miru, a po svojoj prirodi nije otvoreni oruani napadSvesno izazvan (provokacija) ili rezultat spleta okolnosti

Susedne drave esto unapred sklapaju sporazumePogranini oficiri, meovite komisije, nadleni dravni organiPitanja o pograninim incidentima reavaju se i unutranjim propisima

Granini sporovi i granini incidenti moraju se reavati mirnim putem i bez odlaganja

Meunarodno reno pravoVaan deo MP-aSkup meunarodnopravnih normi kojima se reguliu pravno-ekonomski odnosiMe. ugovori kao najznaajniji izvori

Reka:Tee nizvodno, meri se od uaesto se razlikuju podaci o duini nekih rekaOduvek su bile od izuzetnog znaajaIzvor pijae vode, hrane, koristi se za osnovne line potrebe, proizvodnju elektrine energije...Pogodne za putovanja, istraivanja, prevoz ljudi i robe

Podela reka:Prema plovnosti,Duini, Stepenu zagaenosti,Nacionalne i meunarodne.

Nacionalne:Nemaju meunarodni statusTeritorijalna drava nad takvom rekom ima pun suverenitet

Meunarodne:Razdvajaju teritorije dve ili vie zemalja (granine) ili protiu kroz dve ili vie drava (sukcesivne)Naelo slobodne plovidbe (proklamovano tokom franc. Buroaske revolucije, potvreno Zavrnim aktom Bekog kongresa 1815.

Najpre se primenjuje na evropske reke (Rajna, Visla, Elba, Dunav...)Barselonska konvencija 1921., vezuje samo drave koje su je prihvatile

Korienje reka u neplovidbene svrhe:Ne postoje opteprihvaena pravila, reava se konkretno o svakom pitanjuReni sliv i drenani basenZnaaj voda za pie

Pravni poloaj Dunava:Posle Volge najdua evropska rekaProtie kroz 9 drava plus pritoke iz jo sedam dravaNa njemu lee mnogi gradovi, kao i glavni gradovi 4 drave (4 B)

Kanal Dunav-Majna-Rajna; povezuje Severno i Crno more, kroz 15 drava; spona centralne Evrope i Bliskog IstokaPlovan veim delom svog tokaIzvor pitke vode; ribolov i turizam

Pravni poloaj:Status me. reke dobio Pariskim ugovorom (formirana su dva tela: Evropska komisija i Pribrena komisija)Definitivni statut Dunava 1921. (potvrena reenja Pariskog ugovora, jo vea prava velikim silama); osnovane Evropska dunavska komisija i Me. dunavska komisija Revizije Statuta: Sinajski sporazum 1938. i Bukureki ugovor 1939.

Konvencija o reimu plovidbe na Dunavu 1948. (sadanji reim, na Beogradskoj konferenciji)

Plovidba na Dunavu otvorena i slobodna za dravljane, trgovake brodove i robu svih zemalja na bazi ravnopravnostiZabranjena je plovidba ratnih brodova nepribrenih dravaUstanovljena je Dunavska komisija, nadlena za ceo plovni tok Dunava, po 1 predstavnik svake podunavske zemljeZajednike vodoprivredne komisije

Konvencija za zatitu Dunava 1994., llanice su podunavske zemlje i EU; osnovale Me. komisiju za zatitu reke DunavDirektive EU (EP i Savet)

Dunavska komisija:Ustanovljena Konvencijom iz 1948.Sastavljena od predstavnika podunavskih zemaljaNadlenost na celom plovnom delu, od Ulma do Crnog mora

Sedite prvobitno u Galcu, od 1954. u BudimpetiSvojstvo pravnog licaMoe da zakljuuje ugovore, stie imovinu, ima svoju zastavu i peatKomisija i slubenici uivaju privilegije i imunitete (slubene), arhiva i imovina su nepovrediviKonvencija o privilegijama i imunitetima Dunavske komisije 1964.