Politike za povećanje zaposlenosti i konkurentnost radne snage

  • Published on
    31-Jan-2017

  • View
    223

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

  • POLITIKE ZA POVEANJE ZAPOSLENOSTI I

    KONKURENTNOST RADNE SNAGE

    Rezime

    CLDS

  • Izrada ove studije omoguena je uz pomo amerikog naroda preko Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID). Autor je u potpunosti odgovoran za sadraj ove publikacije, koji ne mora nuno odraavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Amerikih Drava.

  • Politike za poveanje zaposlenosti i konkurentnost radne snage

    3

    PROBLEM NEZAPOSLENOSTI U SRBIJI

    Visoka nezaposlenost je jedan od najveih, ako ne i najvei ekonomski i socijalni problem u Srbiji. etvrtina radno aktivnog stanovnitva nema posao, pa nije u stanju da se brine o sebi i svojoj poro-dici. Srbija je lider u Evropi po nezaposlenosti.

    Posebno nepovoljna odlika nezaposlenosti u Srbiji jeste njena dugotrajnost: ak dve petine nezapo-slenih ne radi due od pet godina, a samo etvrtina krae od godinu dana. To znai da u Srbiji nije u pitanju ciklina, ve strukturna nezaposlenost, kod koje su anse za ponovno zapoljavanje sve manje. Posebno su pogoeni mladi ljudi, koji u veini sluajeva godinama ne uspevaju da ase ukljue na trite rada i tako postaju izgubljene generacije. Nalije tragino visoke nezaposlenosti je inje-nica da mali i sve manji deo radno sposobnog stanovnitva radi, bilo kao formalno zaposlen, bilo u sopstvenom aranmanu. Njih je u Srbiji u 2011. bilo samo 2,17 miliona (ukljuujui i sivu ekonomi-ju), tako da je stopa zaposlenosti stanovnitva u radno aktivnom dobu (1564 godine) samo 45,4. To znai da u Srbiji radi manje od polovine stanovnitva u radnom dobu! Ostali su ili nezaposleni, ili ak i ne trae posao (40,6% radno sposobnog stanovnitva vie ne pripada kategoriji radne snage).

    Dugorono posmatrano i trend nivoa zaposlenosti je nepovoljan: iz godine u godinu nivo zaposle-nosti opada ili stagnira - to znai da zaposlenost ima tendenciju da u buduim godinama belei smanjenje.

    Brojne su i ozbiljne negativne posledice visoke nezaposlenosti i niske zaposlenosti u Srbiji:

    smanjenjedrutvenogproizvodazemljeuodnosunapotencijalni,

    gubitakljudskogkapitala,jerradnesposobnostinezaposlenihopadajusvremenom;

    poveanjesiromatva,jernezaposlenineostvarujunikakavprihod,

    proirenjesocijalno-psiholokihproblema,

    ugroavanjepolitikestabilnosti.

    Vie inilaca dovodi do ovako nepovoljnih rezultata. Nema sumnje da je uticaj svetske ekonomske krize na slabljenje tranje za radom snaan. Iako je svet delom izaao iz krize, Srbija nastavlja da se suoava sa problemima na izvoznim tritima u Evropi. Veoma su vane i domae okolnosti, meu njima makroekonomska politika, slabosti dravne uprave i regulatorni problemi, tj. nepovo-ljan poslovni ambijent. Na kraju, bitnu ulogu imaju i politike i institucije povezane s tritem rada od radnog zakonodavstva, preko oporezivanja zarada, do nezadovoljavajueg funkcionisanja nekih nadlenih dravnih institucija.

    Radno zakonodavstvo svakako utie na funkcionisanje preduzea: na odnose poslodavaca i zaposle-nih (zapoljavanje, otputanje, trajkove, kolektivno pregovaranje itd.), na zarade i druga primanja zaposlenih, na broj efektivnih asova rada, na unutranju organizaciju rada, na obim administrativ-nih poslova u preduzeu i, uopte, na trokove poslovanja preduzea. to je jo vanije, regulacija radnih odnosa utie i na motivacioni sistem pojedinaca, kako poslodavaca, tako i zaposlenih.

  • USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

    4

    PREDLOG REFORMI RADI POVEANJA ZAPOSLENOSTI I KONKURENTNOSTI

    Poveano zapoljavanje moe se postii samo kombinacijom raznih ekonomskih i socijalnih politika, a nikako iskljuivo jednom politikom. Stoga su, kako bi se nezaposlenost svela na nii nivo, nune razliite reforme:

    1. tranje za radnom snagom: stvaranjem poslovnog okruenja koje je stimulativno za investicije i rast ekonomske aktivnosti;

    2. ponude radne snage: reformom sistema obrazovanja i obuke, unapreenjem zdravstvene zati-te i bezbednosti na radnom mestu i reenjem poloaja invalida na bolji nain;

    3. trita radne snage uiniti fleksibilnijim, kroz uklanjanje slabosti radnog zakonodavstva i pro-irenje sporazumevanja izmeu zaposlenog i poslodavca.

    Srbija ne treba da eka da ekonomska kriza proe i zaposlenost eventualno pone da raste iskljuivo na osnovu poveane ekonomske aktivnosti; umesto toga, ona treba da deluje brzo i unapredi zako-nodavni okvir i politiku, posebno radno zakonodavstvo. To unapreenje e doprineti atraktivnosti poslovanja i investiranja u Srbiji i pomoi u prevazilaenju ekonomske krize i ostvarivanju privred-nog rasau i poveanog zapoljavanja.

    Reforma politika od znaaja za rad i zapoljavanje ne bi trebalo da bude tekui posao kojim e se samo ad hoc baviti nadleno ministarstvo, ve strateki projekt koji podrazumeva dugotrajnu aktiv-nost i dobro planiranje potrebnih koraka. U tom smislu bi osnovni akteri akcionog plana mogli biti sledei: (1) Komitet za zapoljavanje na nivou Republike Srbije koji bi usvajao strateke odluke o re-formskim politikama i akcijama i koji bi nadzirao njihovu realizaciju; (2) Tripartitni odbor Vlade Sr-bije, koga bi inili predstavnici vlade i sindikata i udruenja poslodavaca i (3) meuresorno telo Vla-de Srbije, koje bi koordinisalo operativno-tehniki rad koji se sprovodi u nadlenim ministarstvima.

    Potencijalna komparativna prednost Srbije je relativno niska cena radne snage i ona predstavlja va-nu ansu za budunost. Na tom osnovu Srbija moe privui i domae i strane investitore i omoguiti im produktivna ulaganja, na obostranu korist. Cenu radne snage u Srbiji poveavaju:

    politika visokog kursa dinara, to uveava zarade radnika izraene u evrima i destimulie priliv stranih investicija u Srbiju; politika potcenjenog kursa dinara bi bila vana komponenta za pod-sticaj izvoza, kao to je sluaj sa mnogim drugim ekonomijama u razvoju,

    visoke ukupne dabine na zarade ine radnu snagu manje konkurentnom u poreenju sa dru-gim zemljama u razvoju nego to bi inae bila; reenje treba traiti u smanjenju oporezivanja zarada, kada to budetske i socijalne okolnosti dozvole.

    Nema sumnje da bi unapreenje esto slabog funkcionisanja dravne uprave trebalo da bude priori-tetan zadatak nove vlade Srbije, ukljuujui i one povezane sa tritem rada. Tako bi sudovi trebalo da ubrzaju suenja i uklone pristrasnost koja sada postoji, ukljuujui i onu prema zaposlenima. Inspekcijski organi bi trebalo da poveaju aktivnost, takoe bez pristrasnosti. Novije institucije (me-dijacija, Fond solidarnosti itd) moraju da opravdaju svoje postojanje. I Ministarstvo rada, zapoljava-nja i socijalne politike mora da se dri zakona i ne zloupotrebljava politiki radne odnose, a posebno kolektivno pregovaranje.

  • Politike za poveanje zaposlenosti i konkurentnost radne snage

    5

    PROMENE ZAKONA O RADU

    Postojee radno zakonodavstvo nije podsticajno za zapoljavanje. Ono je preuzeto i ak proireno u odnosu na strogu regulativu u Evropskoj uniji. Centralna ideja ovakvog radnog zakonodavstva jeste zatita zaposlenih od rizika koje ekonomska aktivnost neminovno donosi, odnosno prenoenje tih rizika na poslodavca.

    Najvanije crte srpskog Zakona o radu i srodnih propisa mogu se sumirati na sledei nain:

    nametnuta ogranienja u svim vanim oblastima, koja onemoguavaju dogovore poslodavca i zaposlenog i onda kada bi to bilo u obostranom interesu;

    haotian sistem kolektivnog pregovaranja na nacionalnom i granskom nivou, koji ukljuuje ue-snike sporne reprezentativnosti i u kome se ekstenzivno koristi tzv. proireno dejstvo,

    veliki broj pravno-tehnikih greaka i besmislenih reenja, nastalih zbog donoenja Zakona o radu na brzinu.

    Takav sistem radnih odnosa:

    vodi veoj nezaposlenosti i slabijim ekonomskim rezultatima privrede,

    uveava trokove radne snage, to takoe vodi manjem zapoljavanju,

    naruava naelo jednakosti, jer favorizuje zaposlene na raun nezaposlenih, tj. preteno starije na raun preteno mlaih generacija;

    podstie nepotovanje zakona, budui da realan ivot nije u skladu sa strogou zakona;

    podstie prelazak u sivu ekonomiju, bez ikakvog ugovora o radu,

    esto dovodi do nepotrebnih konflikata u preduzeu i slino.

    Srbiji je potrebna akcija nove vlade kako bi bio stvoren pogodan pravni okvir za rad, kako bi se u Sr-biji zapoljavanje podsticalo, a ne potkopavalo. Predlozi za promene radnog zakonodavstva sadrani u studiji polaze od potrebe ustanovljavanja prave ravnotee izmeu interesa zaposlenih i interesa poslodavca:

    interes zaposlenih mora biti potovan kroz njihova fundamentalna prava: na odgovarajuu na-gradu za rad, na zakonsko radno vreme, na plaeni godinji odmor i druga nuna odsustva, na slobodno pregovaranje sa poslodavcem oko uslova rada, na zatitu od diskriminacije i eksploa-tacije, na podrku kod gubitka zaposlenja;

    interes poslodavca takoe mora biti potovan da bi mogao da upravlja poslovanjem u cilju ostva-rivanja maksimalne produktivnosti i dobiti bez nepotrebnih restrikcija; smisao postojanja pre-duzea je stvaranje novododate vrednosti, a ne socijalna politika (koju bi drava trebalo da u najveoj meri preuzme na sebe).

    Pored interesa zaposlenog i poslodavca, postoji jo jedan iji bi interes trebalo imati na umu u ova-kvim razmiljanjima: to je nezaposleni. U njihovom najboljem interesu je konkurentsko trite rada, bez nezasluenih privilegija ve zaposlenih.

    Proklamovani cilj Srbije je pridruivanje Evropskoj uniji, pa bi Srbija trebalo da se i sada ugleda na re-forme koje se tamo sprovode poslednjih 15-tak godina u pravcu liberalizacije radnih zakonodavstava.

    Reforma radnog zakonodavstva je nuna kako bi se postiglo vee zapoljavanje i smanjila nezapo-slenost, kako neposredno kroz stvaranje zakonskih mogunosti za olakano zapoljavanje tako i posredno kroz stvaranje bolje poslovne klime koja bi privukla investitore i donela privredni napre-dak i poveano zapoljavanje.

  • USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

    6

    Predlog promena Zakona o radu zasnovan je na sledeim principima:

    zadrana je sutina tzv. evropskog modela radnih odnosa,

    ouvano je potovanje prava zaposlenih i svih odredaba iz konvencija Meunarodne organizacije rada i Revidirane evropske povelje o ljudskim pravima,

    uklanjaju su slabosti postojeeg zakona koje su od znaaja za zapoljavanje i poslovanje privrede,

    predloena su neto fleksibilnija, liberalnija reenja, to je u skladu sa sadanjim evropskim ten-dencijama liberalizacije radnog zakonodavstva.

    Osnovne predloene promene Zakona o radu su sledee.

    Radno angaovanje: sugerisano je unapreenje razliitih mogunosti radnog angaovanja i uvoe-nje novih, uz uklanjanje ili ublaavanje nekih ogranienja:

    Rad na odreeno vreme: omoguiti due trajanje jednog ugovora na 24 meseca, uz ogranienje na najvie tri ugovora po zaposlenom; ukinuti obavezu navoenja razloga za rad na odreeno vreme;

    Rad na daljinu: zameniti pojam rada kod kue pojmom rada na daljinu i ostaviti zaposlenom i poslodavcu veu slobodu dogovaranja;

    Zapoljavanje stranaca: doneti novi zakon koji bi bio moderniji nego postojei (iz 1978) i koji bi se zasnovao na naelu jednakog poloaja domaih i stranih radnika, uz minimalna odstupanja;

    Rad u paru: u Zakon o radu (ZR) dodati novi odeljak kojim se omoguava rad u paru, odnosno rad dva radnika na istom radnom mestu uz podelu radnog vremena;

    Privremeni rad preko agencija: u ZR dodati novi odeljak kojim se omoguava legalno i reguli-sano poslovanje agencija koje zapoljavaju radnu snagu koju upuuju na rad u druga preduzea, ona koja imaju privremenu potrebu za radnicima;

    Radno vreme: predloene su promene u pravcu fleksibilnijih reenja koja omoguavaju vie dogova-ranja zaposlenog i poslodavca i bolje korienje vremena provedenog na radu:

    Prekovremeni rad: zadralo bi se maksimiranje na 4 sata dnevno, ali bi se maksimiranje na 10 sati nedeljno zamenilo sa 60 sati meseno, kako bi se omoguila fleksibilnost;

    Preraspodela radnog vremena: ciklus preraspodele bio bi produen sa 6 na 12 meseci, kao po-godniji za sezonske poslove (graevinarstvo, poljoprivreda);

    Privremeni premetaj: omoguiti privremeni premetaj na drugo odgovarajue radno mesto (do 30 dana) bez promene ugovora o radu;

    Godinji odmor: propisati (1) da prvi deo godinjeg odmora mora trajati najmanje 2 umesto 3 nedelje, kao fleksibilnije i (2) da se drugi deo odmora moe koristiti u manjim delovima.

    Lina primanja: sugerisane promene trebalo bi da omogue moderne oblike nagraivanja zaposlenih:

    Ukinuti vezivanje naela jednake zarade za jednak rad za radna mesta iz sistematizacije;

    Ukinuti obavezu mesenog obrauna zarada po uinku i doprinosu uspehu poslodavca, kao ne-potrebno administriranje,

    Ukinuti ukljuenje linih primanja u zarade (l. 105, st. 3) i time prepustiti njihovo eventualno oporezivanje poreskim zakonima;

    Za osnovicu naknade za odsustvo sa rada utvrditi osnovnu, a ne prosenu (sa bonusima) zaradu;

  • Politike za poveanje zaposlenosti i konkurentnost radne snage

    7

    Utvrivanje minimalne zarade izmestiti iz Socijalno-ekonomskog saveta i propisati zakonom, slino indeksiranju penzija.

    Disciplinska odgovornost: vratiti u ZR pojam disciplinske odgovornosti (osnovne odredbe), poto je sada to pitanje potpuno neureeno, odnosno postoji praktino jedino otkaz kao disciplinska kazna.

    Otkaz: uz zadravanje osnovnog reenja da je za otkaz zaposlenom potrebno da poslodavac navede valjan razlog, predloene su sledee promene:

    Promena nekih procedura: otkaz prestaje da bude automatski nezakonit ukoliko prethodno nije pravosnano dokazano (1) da je zaposleni zloupotrebio bolovanje ili (2) da je uinio krivino delo; dozvoljava se poslodavcu da da otkaz, a da na sudu dokazuje njegovu osnovanost;

    Nezakonit otkaz: predlae se da zaposleni kome je nezakonito prestao radni odnos moe da bira da li e se vratiti na radno mesto (uz umerenu odtetu) ili e primiti punu naknadu za propute-nu zaradu (uz eventualno uveanje);

    Otpremnina: (1) ukinuti otpremninu prilikom penzionisanja, (2) propisati da pravo na otpremni-nu prilikom otkaza postoji samo za godine radnog staa provedene kod poslodavca koji isplauje otpremnine (umesto za ceo radni vek) i (3) da otpremnina moe biti isplaena na rate, a najvie est rata.

    Kolektivno pregovaranje pati od ozbiljnih nedostataka. Osnovni problemi ne potiu toliko iz odre-daba Zakona o radu, koliko iz naopake primene. Najvanije primedbe odnose se na: olaku primenu proirenog dejstva sklopljenih ugovora, problem reprezentativnosti, slabosti tzv. socijalnog dijaloga i nepotovanje odredaba (proirenih) kolektivnih ugovora.

    Proireno dejstvo:tokom poslednjih godina rairena je praksa da tri reprezentativne asocijacije pot-piu kolektivne ugovore na nacionalnom ili granskom nivou bez irih konsultacija i transparentnosti, koji odmah odlukom ministra dobiju proireno dejstvo, to znai da se vaenje jednog kolektivnog ugovora proiruje na sve poslodavce u grani ili na teritoriji, tj. i na sve one koji nisu lanovi asocija-cije koja je potpisala kolektivni ugovor. Takva praksa kolektivnog pregovaranja ini da postoji stalno nametanje volje manjine veini.

    Predlog: da se moe proiriti dejstvo samo onog kolektivnog ugovora koji je ve obuhvatio najmanje jednu polovinu zaposlenih. Time bi se obezbedilo da se volja manjine ne namee veini.

    Reprezentativnost: Zakonom o radu ustanovljen je lo mehanizam ustanovljavanja reprezentativno-sti: to ini...