Click here to load reader

Političko predstavljanje nacionalnih manjina – Srbija u

  • View
    214

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of Političko predstavljanje nacionalnih manjina – Srbija u

  • Migracijske i etnike teme 27 (2011), 3: 393417

    393

    UDK:323.15:324](497.11)Pregledni rad

    Primljeno: 11. 11. 2011.Prihvaeno: 12. 12. 2011.

    Slavia ORLOVIFakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu, [email protected]

    Politiko predstavljanje nacionalnih manjina Srbija u komparativnoj perspektivi

    REZIME

    Predmet je ovoga rada politiko predstavljanje nacionalnih manjina s osvrtom na reenja i praksu u Srbiji. Najpre se razmatraju teorijski koncepti politikog predstavljanja u podelje-nim drutvima, zatim se navode uporedna iskustva i meunarodni standardi. Ukazuje se na razliite mehanizme kojima se obezbeuje adekvatnija predstavljenost manjina. Radi obez-beivanja lakeg predstavljanja nacionalnih manjina pribegava se odreenim reenjima u iz-bornom sistemu. Uobiajeno je da proporcionalni izborni sistem pogoduje predstavljanju u podeljenim drutvima. Veinski sistem takoe moe biti pogodan kada su manjine teritorijal-no koncentrisanije. Ako su manjine disperzirane po itavoj teritoriji, onda im veinski sistem umanjuje anse za predstavljanje. Nacionalne manjine u Srbiji pribegavale su razliitim na-inima i taktikama da se nametnu kao predstavnice svojih zajednica i domognu predstavni-kih tela. Nakon politikih promena 2000. u znaajnoj je meri unapreen poloaj nacionalnih manjina. Uprkos odreenim manjkavostima mehanizmi koji obezbeuju adekvatniju pred-stavljenost nacionalnih manjina imaju znaajnu ulogu u ostvarivanju manjinskih prava, omo-guavaju adekvatniju politiku reprezentaciju, bolje artikulisanje interesa, kao i vei stepen legitimnosti institucija i sistema. Kada su manjine bolje integrisane i akomodirane u sistem, vei je stepen demokratinosti drutva.

    KLJUNE REI: nacionalne manjine, stranke nacionalnih manjina u Srbiji, stranaki sistem Srbije, politiko predstavljanje nacionalnih manjina

    TEORIJSKE PRETPOSTAVKE DELOVANJA MANJINA1

    Etniki i religijski rascepi danas obeleavaju politiku u svetu. Kada se govori o politikoj participaciji i reprezentaciji nacionalnih manjina, re je o inkluzivnosti i ekskluzivnosti u politikom ivotu jedne drave. U demokratiji je vano pitanje

    1 Ovaj je tekst rezultat rada na projektu Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kon-tekstu, (179076), rukovodilac projekta prof. dr. Vesna Kneevi-Predi, koji se realizuje u okviru Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu, a finansira ga Ministarstvo nauke Republike Srbije. Prva verzija rada prezentirana je na znanstvenom skupu Nacionalne manjine u demokrat-skim drutvima, odranom 19. 22. maja 2011. u Begovu Razdolju.

    14_ORLOVIC.indd 393 27.2.2012 20:23:10

  • Slavia Orlovi: Politiko predstavljanje nacionalnih manjina Srbija u komparativnoj..., Migracijske i etnike teme 27 (2011), 3: 393417

    394

    manjine i veine i u politikom i u etnikom smislu. Pitanje je kako etnika ma-njina moe da bude deo politike veine, odnosno da izbegne majorizaciju samim svojim poloajem manjine. To je u osnovi pitanje ko e biti ukljuen u distribu-ciju materijalnih sredstava. Politika kompeticija nije savrena refleksija etnikih glasova.

    Osnovnim principima predstavnike demokratije u nacionalno meovitim sre-dinama bavio se jo John Stuart Mill u Razmatranjima o predstavnikoj vladavini. On je naglaavao da o pitanjima vlade trebaju odluivati oni kojima se vlada, kao i da bi nuan uslov za slobodne institucije bio da granice vladavine budu uglavnom u skladu s granicama nacija (Mill, 1989: 162). No kako e se praksa verovatno su-oiti s optim naelima i s obzirom na to da geografske prepreke spreavaju nacije da ive pod odvojenim vladavinama, nije im preostalo nita drugo do da nunost pretvore u vrlinu i da se pomire da ive zajedno s istim pravilima i zakonima (Mill, 1989: 163). To meanje nacija, stapanje njihovih posebnosti u jedinstvo, ne gae-njem pojedinih tipova, ve ublaavanjem njihovih razlika i ispunjavanjem razmaka meu njima, korisno je za ljudski rod, smatra Mill. Najvie panje pitanjima demo-kratskog ivota u podeljenim drutvima posvetio je Arendt Lijphart. Pluralna dru-tva podeljena su segmentiranim rascepima, koji mogu biti religijske, ideoloke, jezike, regionalne, kulturne, rasne ili etnike prirode (Lijphart, 1992: 11). Lijphart se najpre koristio izrazom konsocijacijska demokratija, a kasnije konsensualna de-mokratija: Konsocijacijska demokratija razumije segmentirani pluralizam ako se on protegne na sve rascepe koji nastaju iz segmentiranja u pluralnom drutvu te ako je u kombinaciji s demokratijom kroz pristanak (Lijphart, 1992: 13). Dakle ume-sto nadmetanja s veinskim odluivanjem, ideja konsensualne demokratije jeste pristanak kao strategija upravljanja konfliktima uz pomo saradnje, kompromisa, konsenzusa i dogovora, meu brojnim elitama. Lojalnost manjina uslovljena je po-tovanjem i garantovanjem njihovih prava i sloboda. Manjine mogu predstavljati etniku opoziciju koja je povremeno teritorijalna opozicija domicilnoj dravi, bilo da do toga dolazi pod uticajem matine drave ili samostalno. Lipset i Rokkan ukazuju na sledee: Teritorijalne opozicije ograniavaju proces izgradnje nacije; ako dovedu do ekstrema, mogu dovesti do rata, secesije, vrlo mogue i do migracije populacije (Lipset i Rokkan, 1967: 10). Kada su manjine integrisane i akomodira-ne u sistem, ne ele se odvojiti od drave u kojoj ive. Kako navodi Mill: Ni jedan Bretanac, ak ni Alzaanin, danas ni najmanje ne eli odvojiti se od Francuske (Mill, 1989: 165). Gotovo da preovladava stanovite da socijalna homogenost i politiki konsenzus doprinose stabilnosti demokratije (Lijphart, 1992: 9).

    14_ORLOVIC.indd 394 27.2.2012 20:23:10

  • 395

    Slavia Orlovi: Politiko predstavljanje nacionalnih manjina Srbija u komparativnoj..., Migracijske i etnike teme 27 (2011), 3: 393417

    MEUNARODNI STANDARDI

    Brojne meunarodne organizacije usvojile su niz dokumenata, uglavnom pre-poruka, kojima se regulie predstavljanje manjina. Tako Deklaracija Organizacije ujedinjenih nacija o pravima pojedinaca iz 1992. u lanu 2. preporuuje da osobe koje pripadaju manjinama imaju pravo da uestvuju na efikasan nain u kultur-nom, verskom, drutvenom, ekonomskom i javnom ivotu. Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina iz 1998. u lanu 4. obavezuje drave potpisnice da rade na prihvatanju adekvatnih mera kako bi se promovisao u svim oblastima ekonomski, drutveni, politiki ivot, puna i efikasna jednakost izmeu osoba koje pripadaju nekoj nacionalnoj manjini i onih koje pripadaju veinskom stanovni-tvu. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) uvela je obavezujue principe i standarde za drave lanice koji predstavljaju kriterijume za vrednovanje demokratinosti odreene zemlje. Nakon Hake preporuke za pravo nacionalnih manjina na obrazovanje iz 1996. i Preporuke iz Osla za pravo na jezik nacionalnih manjina iz 1998. najvanija je Preporuka za efikasno uee nacionalnih manjina u javnom ivotu, poznata kao Preporuke iz Lunda iz 1999. Na osnovu tih preporuka Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a pripremila je 2001. Smernice za uee manjina u izbornom procesu, koje sadre najvanije odredbe dokumenata OUN-a, OEBS-a i Saveta Evrope. U drugom delu Preporuka iz Lunda govori se o posebnoj zastupljenosti nacionalnih manjina u jednom ili oba doma nacionalnih skuptina, kao i dodeli odreenog broja mesta u vladi, na sudovima i u dravnoj upravi.

    KOMPARATIVNA ISKUSTVA

    S obzirom na to da je svrha politikih stranaka nacionalnih manjina da pred-stavljaju, artikuliu i tite interese manjina koje zastupaju, manjinama je lake kada imaju svoje stranke i kandidate na izborima. Samo je nekoliko drava u svojim ustavima garantovalo predstavnicima nacionalnih manjina i etnikih grupa pravo da uestvuju u javnom upravljanju. Kazahstan i Kirgistan ne dozvoljavaju formira-nje stranaka na nacionalnim i verskim kriterijumima. Neke drave (Albanija, Bu-garska, Gruzija i Turska) zabranjuju stranke koje predstavljaju manjine, ali takve zabrane nisu delotvorne jer se u tim dravama partije manjina organizuju pod dru-gim nazivom. U Albaniji se grka manjina organizuje u okviru partije Unija za ljud-ska prava. Udruenje Omanija, koje je zastupalo interese grke nacionalne manjine u Albaniji, osvojilo je 1990. pet poslanikih mesta u parlamentu na osnovu 0,7% glasova. Dve godine posle udruenja su izgubila status ovlaenih predlagaa, ali je pod meunarodnim pritiskom registrovana Partija za odbranu ljudskih prava,

    14_ORLOVIC.indd 395 27.2.2012 20:23:10

  • Slavia Orlovi: Politiko predstavljanje nacionalnih manjina Srbija u komparativnoj..., Migracijske i etnike teme 27 (2011), 3: 393417

    396

    koju ine predstavnici grke manjine. U Bugarskoj se turska manjina organizuje kroz Pokret za prava i slobode te ima poslanike u parlamentu. Ustav Bugarske iz 1991. zabranio je osnivanje stranaka po etnikim, rasnim ili verskim osnovama. To je najvie pogodilo najbrojniju, tursku manjinu, ali su vlasti tolerisale registrovanje Pokreta za prava i slobodu, koji ine predstavnici te manjine. Predstavnici turske manjine u Bugarskoj permanentno su bili zastupljeni u parlamentu i povremeno igrali znaajnu ulogu u formiranju vlada.

    Kada su manjine teritorijalno koncentrisane, uglavnom imaju stranke i predstav-nike samo na regionalnom nivou (Austrija, Norveka, vedska) ili u regionima gde su te stranke u veini (Italija, Slovaka i panija). Vei je problem za organizovanje manjina kada neka manjina nije u veini ni u jednom regionu ili jedinici lokalne samouprave, odnosno kada je rasejana ili jednostavno ima mali broj pripadnika. U tom sluaju slabe su im anse da budu adekvatno predstavljene i tee je nai adekvatan izborni model za njih. U Rumuniji je zagarantovano osamnaest mesta za devetnaest nacionalnih manjina. Najvie ih je za maarsku manjinu, ali i za Nemce, Bugare, Rome i druge. U pojedinim dravama malobrojnije manjine imaju garanto-vana mesta, a one brojnije nemaju. U Ust