septembar |oktobar |novembar 2014

Ljudi i daLjE NE zNaju čiME SE baVE NacioNaLNi SaVEti

Eva Vukašinović, pokrajinski ombudsman

13Minority Newsmesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Usvojen izveštaj Republičke izborne komisije

o izborima za nacionalnesavete nacionalnih manjina

Maja Gojković : Zadatak - unaprediti prava

manjina

Nezapamćen govor mržnje ipoziv na nasilje nad Romima

“Stara” prava i nove okolnostiPribližavamo se kraju godine, koja je za pripadnike nacionalnihmanjina bila svakako jedna koju će mnogi dugo pamtiti. U ovojgodini su usvojene promene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, održali su se izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina i formirani su novoizabrani saveti nacionalnihmanjina. Sve su to događaji koji se ne događaju svake godine.Najčešće tek jednom u nekoliko godina. Ipak, to ne znači da pripadnicima nacionalnih manjina predstoji period pasivnog uživanja u svojim pravima već još intenzivniji period u kome pre svega treba da iskoriste svoja prava, ovlašćenjai nadležnosti koja im po zakonu već pripadaju i započnu borbu zadruga prava za koja smatraju da su ugrožena. Ugroženih pravasvakako da ima, ali isto tako postoje prava koja nisu iskorišćena,kao npr. pravo na obrazovanje na maternjem jeziku, koje mnogenacionalne manjine još uvek ne koriste.Veoma efikasno i u roku su, nakon izbora, formirani nacionalnisaveti koji sa sobom nose i najveću odgovornost za korišćenjeprava koja pripadnicima manjina po zakonu već sada pripadaju.Određeni Nacionalni saveti su ostali nepromenjeni, bar što se tičenosilaca najviših funkcija, dok je kod drugih došlo do promena.Takođe, u nekim savetima se javila izrazito jaka opozicija (uslučajevima gde izborni rezultat među listama nije podrazumevaoznačajniju razliku u broju glasova). Određeni saveti su pokušali, aneki su i uspeli u tome da i opoziciju aktivno uključe u rad saveta,dok postoje i saveti u kojima predstavnici opozicije nemaju aktivnije funkcije ili značajnija zaduženja. U svakom slučaju, situacija je sada jasna, kao i ciljevi koji su prednovoizabranim nacionalnim savetima. Jasno je da će i okolnostiu kojima će saveti delovati biti prilično teške, zbog opšteekonomske krize i bolnih reformi koje nam predstoje u narednojgodini. Nacionalne manjine, pored specifičnih problema sa ko-jima se susreću, u najvećoj meri su pogođene opštim problemimadržave i društva.

Nеоphоdаn nаstаvаk prаćеnjа primеnе zаkоnа о nаciоnаlnim sаvеtimа nаciоnаlnih mаnjinа nа

lоkаluNа prvој rеgiоnаlnој kоnfеrеnciјi оzаštiti mаnjinа u Јugоistоčnој Еvrоpiu Skоplјu, 26. i 27. nоvеmbrа, pоdnаzivоm “Zаštitа mаnjinа uЈugоistоčnој Еvrоpi – kаkо nајbоlјеiskоristiti prојеkаt“ učеšćе su uzеli imr Ivаn Bоšnjаk, držаvni sеkrеtаrМinistаrstvа držаvnе uprаvе ilоkаlnе sаmоuprаvе, i GоrdаnаGоvеdаricа iz Kаncеlаriје zа lјudskаi mаnjinskа prаvа.

Pokrajinski zaštitnik građana pred-stavio je izveštaj o istraživanju oveinstitucije pod nazivom "Četiri go-dine nacionalnih saveta nacionalnihmanjina".

Finansiranje savetanajveće pitanje

izdVajaMo UVODNIK 13

aktivni mladi za aktivne nacionalne savete

Mnogo je razloga da novopazarskaorganizacija Urban In, u partnerstvusa Beogradskim centrom za ljudskaprava, započne realizaciju projektaAktivni mladi za aktivne nacionalnesavete.

izveštaj o analizi projektadekade za inkluziju roma

Delegacija Nacionalnog savetaromske nacionalne manjine, u sas-tavu: Živojin Mitrović, Ljuan Koka,Slavko Jovanović i Miloš Paunkovićučestvovali su u radu skupa, nakome su prezentovani rezultati pro-jekta Dekade za inkluziju Roma.Skup je održan 27. novembra, uhotelu In u Beogradu, u organizacijiLige Roma i Centra za prava manjina.

izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina 2014:

iSkuStVa i daLjikoraci

U četvrtak, 04. decembra, u Beogra-du, u organizaciji Centra za istraži-vanja migracija, održan je osmiokrugli sto u okviru Projekta Minor-ity News, na temu održanih izbora zaNacionalne savete nacionalnihmanjina i daljih koraka u regulisanjuove oblasti.

Pokrajinski Ombudsman

“Tu se ombudsman našao u ulozinekoga od koga su, pre svega, traženisaveti, mišljenja, pojašnjenja u vezi sapojedinim odredbama ovog Zakona, teje zbog toga Pokrajinski zaštitnikgrađana odmah na početku odlučio daproveri koliko jedinice lokalnesamouprave shvataju i razumeju ovajZakon, a od nacionalnih saveta nacional-nih manjina su prikupljeni podaci o nji-hovim nadležnostima”, rekla jeMuškinja Hajnrih i dodala da je periodnakon toga proveden u stalnoj saradnjisa jedinicama lokalne samouprave i na-cionalnim savetima, kako bi se pokušaopronaći odgovor na sva postavljena pi-tanja. - “Zbog toga smo, protekle četirigodine, odlučili da sumiramo celokupnirad nacionalnih saveta i da našoj zajed-nici pružimo sveobuhvatne podatkekoje mogu da koriste svi” - zaključila jeombudsmanka.

Zamenica pokrajinskog ombudsmana zazaštitu prava nacionalnih manjina, EvaVukašinović je, predstavljajući rezultateistraživanja, zaključke i preporuke,izrazila nadu da će nakon obavljenih izb-ora nacionalni saveti pokazati više inici-

jative i u većoj meri, nego što je to dosada bio slučaj, koristiti ovlašćenjapropisana Zakonom o nacionalnimsavetima nacionalnih manjina.

Ona je podsetila da pojedini nacionalnisaveti nisu u mogućnosti da koriste svaovlašćenja propisana zakonom ipostavila pitanje da li manjine koje ne-maju kapaciteta za ostvarivanje poje-dinih kolektivnih prava morajuposedovati tako široka ovlašćenja.Vukašinović je istakla da je Pokrajinskiombudsman sproveo istraživanje kakobi na osnovu mišljenja nacionalnihsaveta došao do saznanja u kom pravcutreba menjati Zakon o nacionalnimsavetima nacionalnih manjina i da su sedobijeni odgovori odnosili na finan-siranje, a ne na ovlašćenja nacionalnihsaveta.

Ona je upozorila da se prilikom izmenai dopuna zakona mora voditi računa oustavnoj odredbi da se dosegnuti nivoljudskih i manjinskih prava ne možesmanjivati. Istraživanje je sprovedeno2014. godine sa ciljem analize primeneZakona o nacionalnim savetima na-

cionalnih manjina od strane nacionalnihsaveta u mandatnom periodu 2010-2014, a sadrži i rezultate prethodna dvaistraživanja o primeni pomenutog Za-kona od strane jedinica lokalnesamouprave i nacionalnih saveta u prvedve godine nakon početka njegoveprimene.

3

Finansiranje saveta najveće pitanjePokrajinski zaštitnik građana predstavio je izveštaj o istraživanju ove institucije pod nazivom

"četiri godine nacionalnih saveta nacionalnih manjina".

Minority News

ovoreći o razlozima za sprovođenje istraživanja i značaju praćenja radanacionalnih saveta nacionalnih manjina, pokrajinska ombudsmanka,aniko Muškinja Hajnrih, je istakla da se odmah nakon konstituisanja nacionalnih saveta 2010. godine pokazalo da primena zakona o

nacionalnim savetima nacionalnih manjina neće biti jednostavna.G Depolitizaciju Nacionalnih

saveta nacionalnih manjinanemoguće je izvršiti, jer bi tobila vrsta diskriminacije na

osnovu političkog uverenja, štoje zabranjeno Ustavom Srbije,

izjavila je zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana

Eva Vukašinović

u instituciji Pokrajinskog zaštitnika građana takođe smatraju da bi u radu Nacionalnih saveta trebalo da preovladavaju stručnost i kompetentnost, kakoje objasnila Eva Vukašinović.

“Smatramo da bi bila ozbiljna diskriminacija propisati to da član neke političkestranke ne može biti član Nacionalnog saveta”, izjavila je Vukašinović.

ona je dodala da se, s druge strane, ne bi mogla garantovati nepristrasnost uradu Nacionalnog saveta nekoga ko nije član političke stranke, ali je simpatizer,rekla je Vukašinovićeva ocenivši da želja za smanjivanjem uticaja političkihstranaka u toj oblasti može naneti veće štete nego koristi.

Stručnost i kompetentnost bi trebalo dabudu ispred politike

bilo je više iznetih stavova u javnostida finansiranje političkih predstav-ljanja kandidata za Nacionalnesavete nacionalnih manjina nije uskladu sa zakonima i da političke par-tije zloupotrebljavaju svoj položajfinansirajući aktivnosti pojedinihizbornih lista.

takve navode je oštro demantovalaana Makarova tomanova, predsed-nica Nacionalnog saveta slovačke na-cionalne manjine u prošlom sazivu.

“država organizuje izbore i država bitrebalo, na osnovu novog zakona onacionalnim savetima nacionalnihmanjina, da vodi računa i o finansi-jama. Pošto je sada sprovođenje iz-bora u nadležnosti republičkeizborne komisije, znači da bi liste kojeučestvuju trebalo da dobiju bar nekasredstva kako bi se izborne aktivnostimogle legalno sprovoditi. kao i naparlamentarnim, republičkim ili svimostalim izborima...”, izjavila je anaMakarova tomanova.

država bi trebalo da finansira političke

promocije

Republička izborna komisija

Na izborima su neposrednim putem izabrani članovi 17 nacionalnih saveta,dok su članovi tri saveta nacionalnihmanjina birani putem elektorske skupštine.

U toku samog izbornog procesa, RIK-u jepodneto 40 prigovora, od kojih je šestpodneto zbog navodnih nepravilnosti upostupku priprema izbora, 33 uslednepravilnosti tokom glasanja, dok jejedan prigovor podnet na ponovljenoglasanje na tri biračka mesta.

Na sednici RIK-a, od tih 40 prigovora,četiri su usvojena u celosti, jedandelimično, dok su ostali odbačeni kao

neosnovani i neblagovremeni.

Prema usvojenom izveštaju RIK-a, zaizbor 23 člana saveta makedonske na-cionalne manjine putem elektorskeskupštine, predložene su dve liste sa po23 kandidata, za izbor 29 članova savetahrvatske manjine predložene su dve listesa po 29 kandidata, a za izbor 23 članacrnogorske manjine dve liste sa po 23,odnosno 22 kandidata.

RIK-u nije podneta nijedna žalba na pos-tupak izbora za članove nacionalnihsaveta makedonske, hrvatske icrnogorske manjine putem elektorskeskupštine.

4

usvojen izveštaj o izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina

republička izborna komisija usvojila je izveštaj o sprovedenim izborima za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, prema kojem je na neposrednim izborima glasalo je 171.799, od ukupno 456.444 upisanih

birača ili 37,63 odsto upisanih glasača.

Minority News

Potpredsednica Vlade Srbije kori udovički smatra da su iz-bori za nacionalne savete nacionalnih manjina bili uspešni,uz manje incidente.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave je razgovarala sa ko-izvestiocem Parlamentarne skupštineSaveta Evrope Samadom Sejdovim i šefom kancelarije SEu Srbiji timom kartrajtom.

udovički je ocenila da su, uz izmene zakona o nacionalnimsavetima nacionalnih manjina, izbori u nedelju "proteklidaleko transparentnije", posebno imajući u vidu da jeodgovornost za sprovođenje izbora predata republičkojizbornoj komisiji.

Prema njenim rečima, samim tim je bilo lakše odgovoritina neke poteškoće koje se mogu očekivati tokom izbora.

kori udovički je istakla da su nacionalni saveti previšeotvoreni za politizaciju, i naglasila da će se raditi na tomeda se oni bave ispunjavanjem svog mandata - zaštite iunapređenja prava nacionalnih manjina.

Na sastanku je bilo reči i o boljoj raspodeli poslova izmeđucentralne i lokalne vlasti, čemu će posebnu pažnju Ministarstvo posvetiti tokom 2015. godine.

udovički: uprkos manjim incidentima izbori uspešni

republička izborna komisijasaopštila je da većih incidenata nijebilo, osim na dva biračka mesta ututinu. Na biračkom mestu 36 uribarićima, član biračkog odborapocepao je birački spisak, pa jeglasanje prekinuto. zbog ovog inci-denta republička izborna komisijapodneće krivičnu prijavu protivpočinioca. drugi incident u tutinudogodio se na biračkom mestu brojsedam kada je jedna osoba pokidalaplombu sa glasačke kutije. inter-venisala je policija, a glasanje je nas-tavljeno jedan sat kasnije.

incidenti samo ututinu

epublička izborna komisija je na sednici utvrdila izveštaj o izboru za nacionalne savete nacionalnih manjina održanim 26. oktobra i ponov-ljenim izborima od 2. novembra na četiri biračka mesta, koji će biti

dostavljen Skupštini Srbije i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.R

ojkovićeva je ocenila da su za Srbiju, kaomultietničku državu, od velikog značaja pi-tanje prava i položaja nacionalnih manjina,kao i obezbeđivanja uslova da one zadrže svoj

nacionalni identitet, a da budu integrisane u društvo.

"Pitanje prava i položaja nacionalnih manjina iobezbeđivanje da nacionalne manjine zadrže svoj na-cionalni identitet i da istovremeno budu integrisane udruštvo, veoma je važno za Srbiju kao multietničkudržavu. Značaj je tim veći pošto ova oblast spada unajznačajnije oblasti evropskog zakonodavstva", rekla jeGojković na interparlamentarnoj konferenciji "Građanskopredstavljanje i političko zastupanje nacionalnih i etičkihmanjina".

Za Srbiju je, kako je rekla, od posebnog značaja to što jeNarodna skupština, zajedno sa Evropskim parlamentom,organizator i domaćin Konferencije posvećene pošto-vanju nacionalnih i manjinskih prava, kao jednom odtemelja na kome počivaju savremene demokratije.

Gojković je učesnicima konferencije - poslanicima Evrop-skog parlamenta, parlamenata zemalja kandidata i po-tencijalnih kandidata za članstvo u EU, rekla da su međunajvažnijim poglavljima tokom pregovora o članstvupoglavlja 23 i 24, koja se tiču osnovnih prava i sloboda,prava nacionalnih manjina, verskih sloboda i svega onogašto spada u osnovna ljudska prava.

"Zbog toga je poštovanje manjinskih prava, unapređenje

normativnog položaja nacionalnih manjina i donošenjekvalitetnih i primenjivih zakona koji su po meri građana,jedan od glavnih zadataka Narodne skupštine kao no-sioca zakonodavne vlasti", rekla je Gojković i podsetila daje u Srbiji poštovanje nacionalnih i manjinskih pravagarantovano Ustavom, zakonima i ratifikovanimmeđunarodnim aktima.

Prema njenim rečima, najznačajniji zakoni su Zakon o za-štiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakon o na-cionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i drugimposebnim zakonima kojima se ova prava preciznijeuređuju u oblastima obarazovanja, kulture, informisanjai službene upotrebe jezika i pisma.

Gojković je navela da je Srbija ratifikovala gotovo svemeđunarodne akte u toj oblasti i da je odbor za ljudskai manjinska prava i ravnopravnost polova konstituisanu prošlom sazivu Narodne skupštine.

"Prethodno su pitanja prava i položaja nacionalnih manjina bila u delokrugu odbora za međunacionalneodnose. to pokazuje našu rešenost da preciznije uredimo tu oblast kako bi osigurali poštovanje manjin-skih i drugih osnovnih prava i sloboda svih našihgrađana", kazala je ona.

Gojković je dodala i da je u Srbiji, nakon nedavnih izboraza nacionalne savete, u toku faza njihovog konstitu-isanja.

Maja Gojković : Zadatak - unapreditiprava manjina

G

5 Minority News

za Srbiju je od velikog značaja da manjine zadrže svoj nacionalni identitet, a da budu integrisane u društvo, iz-javila je predsednica Skupštine, Maja Gojković.

оšnjаk i Gоvеdаricа sučlаnоvi Nаdzоrnоg оdbоrаprојеktа “Prоmоciја lјudskihprаvа i zаštitе mаnjinа u

Јugоistоčnој Еvrоpi“ kојi finаnsirа Еv-rоpskа uniја, а sprоvоdi Sаvеt Еvrоpе,а u оkviru kоg sе i оrgаnizоvаlа оvаkоnfеrеnciја.

U оkviru јеdnе оd sеsiја nаmеnjеnеdоnоsiоcimа оdlukа nа lоkаlu, držаvnisеkrеtаr prеdstаviо је ustаvni i zаkоnskiоkvir i mаnjinsku pоlitiku Vlаdе Srbiје,kао i mеhаnizаm sprоvоđеnjа izbоrа zаnаciоnаlnе sаvеtе nаciоnаlnih mаnjinа.

“Pоrеd zаkоnskih prаvа i dоbrоpоstаvlјеnоg оkvirа u оblаsti zаštitаprаvа nаciоnаlnih mаnjinа, dužni smоdа nаstаvimо dа prаtimо njihоvuprimеnu u prаksi u držаvniminstituciјаmа, а nаrоčitо nа lоkаlu“,rеkао је Bоšnjаk i dоdао dа је оvо bilаdоbrа prilikа dа sе krоz prеdstаvlјаnjеsrpskih dоstignućа u оvој оblаsti usmеrеu dоbrоm prаvcu i zеmlје rеgiоnа ukојimа је srpski nаrоd mаnjinski.

36 оpštinа iz rеgiоnа pоtpisаlе su

spоrаzumе о dоnаciјi, kоја sе usmеrаvаnа аktivnоsti kоје imајu zа cilј dа uklоnеbаriјеrе zа implеmеntаciјu prаvаmаnjinа nа lоkаlnоm nivоu, kао i dа sеizgrаdi vеćе pоvеrеnjе izmеđunаciоnаlnih mаnjinа i vеćinskih nаrоdа.

Меđu njimа su i šеst srpskih grаdоvа iоpštinа:n Nоvi Pаzаrn Subоticаn Pаnčеvоn Pеtrоvаc nа Мlаvin Buјаnоvаc n Bоsilеgrаd

U pitаnju su nеpоvrаtnа srеdstvа uiznоsu оd 18.000 еvrа.

Uprаvо grаdоvi i оpštinе iz Srbiје supоdnеlе nајvišе priјаvа zа učеšćе uоvоm prојеktu (njih 41), а оdаbrаnо ihје šеst, kоје su pо svојој prirоdi biliusmеrеni nа bоlјu kоmunikаciјu u оkvirulоkаlnе аdministrаciје i intеrkulturаlnоupоznаvаnjе sа оbičајimа i trаdiciјаmаrаzličitih mаnjinа.

6 Minority News

B

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Nеоphоdаn nаstаvаk prаćеnjа primеnе zаkоnа о nаciоnаlnim sаvеtimа

nаciоnаlnih mаnjinа nа lоkаlu

Nа prvој rеgiоnаlnој kоnfеrеnciјi о zаštiti mаnjinа u Јugоistоčnој Еvrоpi u Skоplјu, 26. i 27. nоvеmbrа, pоdnаzivоm “zаštitа mаnjinа u Јugоistоčnој Еvrоpi – kаkо nајbоlје iskоristiti prојеkаt“ učеšćе su uzеli i mr ivаn

bоšnjаk, držаvni sеkrеtаr Мinistаrstvа držаvnе uprаvе i lоkаlnе sаmоuprаvе, i Gоrdаnа Gоvеdаricа izkаncеlаriје zа lјudskа i mаnjinskа prаvа.

o projektuCilj projekta Evropske unije i SavetaEvrope je poboljšanje pristupa pravima za manjine na raznimnivoima vlasti u jugoistočnoj Evropi naosnovu standarda Saveta Evrope uovoj oblasti, posebno Okvirne kon-vencije za zaštitu nacionalnih manjinai Evropske povelje za regionalne ilimanjinske jezike.Tri posebna cilja će zajednički doprineti ostvarivanju ovogsveukupnog cilja:1) Davanje podrške lokalnimsamoupravama da podstiču mere ikapacitete za sprovođenje preporukao manjinskim pravima u praksi uodabranim opštinama u regionu;2) Prepoznavanje i razmena dobrihpraksi među opštinama i razvijanjeprilagodljivih modela koji mogu da ko-riste druge opštine u regionu;3) Na osnovu dokaza sa lokalnognivoa, zajedno s preporukama izveš-taja monitoringa Saveta Evrope,pružanje podrške zakonodavnim ipolitičkim promenama na nivou cen-tralnih vlasti.

S druge strane, upravo ti mladi suspremni, zainteresovani i imaju ka-pacitete da doprinesu kvalitetnijem radunacionalnih saveta, iako veoma maloznaju o samoj instituciji, organizaciji, in-gerencijama i delovanju nacionalnihsaveta.

Ovde, svakako, treba napomenuti da uSrbiji ni legislativa koja se bavi pitanjimamanjina, a naročito Zakon o nacionalnimsavetima nacionalnih manjina, ni u komslučaju ne obezbeđuje dovoljno dobarpravni okvir za ostvarivanje manjinskihprava.

Projekat, pre svega, realizujemo polazećiod svog strateškog opredeljenja da radina promovisanju mladih i njihovomuključivanju u rešavanje sopstvenih iproblema celokupne zajednice, odnosnovodeći se idejom da mladi nisu problem,već da imaju sve potrebne kapacitete dadoprinesu razvoju društva u komeživimo.

Takođe, čvrsto smo ubeđeni da su imladi manjinci punopravni članovi srbi-janskog društva i da hoće, žele i mogu daravnopravno učestvuju u tom razvoju.Stanovište Urban Ina je da mladi usvemu tome najbolje mogu da učestvujuako budu uključeni na institucionalizo-vane načine - kroz učešće u osmišlja-vanju i implementaciji raznih nacionalnihstrategija, kroz aktivno učešće urazličitim programima državnih institu-cija, kroz konsultativne procesedonošenja najvažnijih odluka u Srbiji...

U skladu sa tim, Urban In realizuje pro-jekat Aktivni mladi za aktivne nacionalnesavete, čiji je glavni cilj povećanje učešćamladih u radu nacionalnih saveta na-cionalnih manjina, kao i njihovog uticajana proces donošenja odluka u ciljupovećanja nivoa i kvaliteta ostvarenjamanjinskih prava i integracije manjina u

srbijansko društvo.

Projekat se realizuje na teritorijiSandžaka, jugoistočne Srbije (Preševo,Bujanovac, Medveđa), Vojvodine iBeograda i obuhvata rad nacionalnihsaveta Mađara, Bošnjaka, Albanaca,Roma i Hrvata. Direktna ciljna grupa pro-jekta su mladi aktivni u KzM i omladin-skim organizacijama i grupama,predstavnici/e nacionalnih saveta, pred-stavnici/e lokalnih samouprava i drugihrelevantnih državnih institucija u mes-tima gde projekat realizujemo.

Projektne aktivnosti su podeljene učetiri radna paketa:

Praćenje procesa usvajanja izmena i

dopuna Zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina;

Promovisanje rada i odgovornosti na-cionalnih saveta građanima odgova-rajućih manjina (Mađarima, Bošnjacima,Albancima, Romima i Hrvatima);

Povećanje nivoa komunikacije i saradnjepet nacionalnih saveta i

Praćenje procesa predizborne kampanjei izbora za Nacionalne savete nacionalnihmanjina u 2014. godini.

Realizacija projektnih aktivnosti treba dadoprinese efikasnijem procesu promeneZakona o nacionalnim savetima na-cionalnih manjina; većoj informisanostinacionalnih manjina o ulozi i odgovor-nostima nacionalnih saveta; poboljšanojkomunikaciji i saradnji između nacional-nih saveta nacionalnih manjina u Srbiji ipovećanoj transparentnosti izbornogprocesa za nacionalne savete.

Aktivni mladi za aktivne nacionalne savete

7 Minority News

Mnogo je razloga da novopazarska organizacija urban in, u partnerstvu sa beogradskim centrom za ljudskaprava, započne realizaciju projekta aktivni mladi za aktivne nacionalne savete.

jedne strane, tu je dosadašnje delovanje nacionalnih saveta nacionalnihmanjina koje je, uglavnom, bilo ograničeno na angažovanje uskog krugaljudi, nedovoljno vidljivo, partijski obojeno i, često, nepoznato samimpripadnicima/ama nacionalnih manjina. takođe, bilo je primetno da

nacionalni saveti nisu, u dovoljnoj meri, bili spremni da u odlučivanje, rad i ak-tivnosti saveta, uključe manjinske zajednice koje predstavljaju, a naročito mlade,čak ni one koji su organizovani kroz omladinske organizacije i kancelarije za mlade.

S

Događaji

8 Minority News

ukašinovićeva je rekla da jevećina pripadnika nacional-nih manjina od Nacionalnihsaveta očekivala nešto

sasvim drugo od onog što su njihove re-alne nadležnosti.

"Pošto žive u takvom siromaštvu, uzmnoštvo egzistencijalnih problema, oniočekuju da im bilo ko, a tu su i Nacionalnisaveti, reše te probleme, a to nije unadležnosti Saveta", objasnila je ona.

Program za učenje srpskog jezika umanjinskim odeljenjima

neadekvatan

Vukašinovićeva je istakla da su istraži-vanja o diskriminaciji manjina međusrednjoškolacima pokazala da se oni nedruže međusobno i da ih u najvećembroju slučajeva odvaja nepoznavanje

jezika.

"Ja ne mogu da verujem da danas u Sr-biji ne postoji način da naučite srpskijezik. Program za učenje srpskog jezika umanjinskim odeljenjima je neadekvatan,ne menja se godinama i nije prilagođenapsolutnom nepoznavanju srpskogjezika", istakla je ona.

Vukašinovićeva je dodala da to nijeisključivi uzrok, ali da najveći deo prob-lema proističe iznjega, kao i da nijetačna ocena davećinski deo nekemanjinske zajednicene želi da nauče srp-ski jezik.

"Na primer, Mađari na severu Vojvodinekod kuće pričaju mađarski, gledajumađarsku televiziju, na ulici pričaju

jezikom sredine, oni jednostavno nemajupriliku da nauče srpski van škole. A tu sesusreću sa programom koji je potpunoneprimeren, koji pretpostavlja određenopredznanje, koje oni nemaju", istakla jeona.

Vukašinovićeva je istakla da odgovornostza to što građani i posle četiri godine nisuinformisani o radu Nacionalnih saveta,snose sami Saveti.

"To je manjinskasamouprava, onisami odlučuju o pi-tanjima koja suvažna za njih ili po-mažu državi dadonese odluke kojeih se tiču", istakla je

ona.

Vukašinovićeva je rekla da javnost u Sr-biji generalno nije zainteresovana zamanjinska pitanja.

"Sa druge strane, u mađarskoj nacional-noj zajednici vidimo da je od 250.000 hiljada, koliko ih ima po poslednjempopisu stanovnika, u poseban biračkispisak upisano samo 137.000. Oprav-dano se postavlja pitanje o njihovoj zainteresovanosti, ali ne samo njihovoj",istakla je ona.

Vukašinovićeva je ponovila da ljudedanas prvenstveno brinu egzistencijalnestvari, te da su mnogi shvatili da Na-cionalni saveti ne mogu direktno dautiču na poboljšanje njihove materijalnesituacije.

"Kada nemate posao, kada nemate štada jedete, u tom momentu vi ne možeteda se skoncentrišete na stvari koje su pi-

V

Eva Vukašinović: Ljudi i dalje neznaju čime se bave Nacionalni saveti

zamenica pokrajinskog ombudsmana zadužena za nacionalne manjine, Eva Vukašinović, izjavila je da dvetrećine birača nije izašlo na izbore za Nacionalne savete nacionalnih manjina delimično zbog odsustva ove teme

u najvažnijim medijima, ali i zbog činjenice da su pripadnici nacionalnih manjina puno više očekivali od Na-cionalnih saveta 2010. godine, kada su prvi put izašli na birališta, nego četiri godine kasnije, kada im i dalje nije

jasno čime se ti Nacionalni saveti uopšte bave.

"Kada nemate posao, kada nemate šta da jedete, u tommomentu vi ne možete da se

skoncentrišete na stvari koje supitanja manjinske samouprave"

navela je Eva Vukašinović

Odgovornost za to što građani i posle četiri godine nisu informisani o radu Nacionalnih saveta snose sami Saveti

9 Minority News

tanja manjinske samouprave", navela jeona.

Komentarišući činjenicu da su pojedinenacionalne zajednice imale veći brojizbornih lista, dok su druge, koje su bro-jnije, imale samo nekoliko lista,Vukašinovićeva je rekla da to, možda,govori o uticaju i strukturi tih Nacional-nih saveta, dok, sa druge strane, imamovelike podele unutar manjina.

"Nije loše imati više mišljenja, ali trebaanalizirati činjenicu zbog čega su, naprimer, Bunjevci imali devet lista, a Romideset", navela je ona.

Vukašinovićeva je reklada se u našem društvudešavaju takvi procesida se veliki broj pripad-nika drugih manjina, alii većine, izražava ani-mozitet prema rom-skoj manjini, zato štone razume zašto suuvedene afirmativnemere prema Romima.

"Na primer, đak romske nacionalnostiima besplatnu kartu za prevoz, štodovodi do rasta animoziteta prema

njemu i to ocenjujem vema opasnim", is-takla je ona i dodala da stalna edukacijakoja je usmerena na pripadnike manjinatreba da se preusmeri ka većini.

Vukašinovićeva je objasnila da pripadnicivećine, ali i drugih manjina, moraju darazumeju da se Romi nalaze u izuzetnoteškom ekonomskim, socijalnom i obra-zovnom položaju, iz kojeg ne mogu daizađu bez spomenutih afirmativnihmera.

Komentarišući ocenu OEBS, da su izboriza savete nacionalnih manjina "dodatnipokazatelj podrške i poštovanja koje Sr-bija pokazuje za prava svih svojih

građana, ali ip o k a z a t e l jp r i v r ž e n o s tiv r e d n o s ti m aO E B S ,Vukašinovićevaje ocenila da jeformalno-pravnoOEBS u pravu, jersu manjinamadata ovlašćenja,koja ona koriste

ili ne koriste.

"Sa druge strane, propisi su svakakvi i

nisu usaglašeni, oni obezbeđuju visoknivo ostvarivanja prava nacionalnihmanjina, ali praksa je nula. Prisutna jeproizvoljnost u tumačenju - nešto štonam se dopada ćemo primeniti, a neštonećemo zato što nam se ne dopada i toje jako opasno", istakla je ona.

Vukašinovićeva je govorila i o uticajupolitičkih stranaka na Nacionalne savetei ocenila da do depolitizacije Saveta nemože da dođe jer se oni bave politikom.

"Uticaj partija je nešto drugo, ali ondatreba postaviti pitanje i o uticaju partijana upravne odbore javnih preduzeća.Bila bi ozbiljna diskriminacija kada bi sepropisalo da neko ko je član političkestranke ne može da bude član Na-cionalnog saveta. Mi očekujemo daSaveti svoja ovlašćenja vrše u najboljeminteresu manjine koju predstavljaju, aline možemo da utičemo na lična uverenja pojedinaca. Morate posmatratiNacionalne savete kao deo sistema,kada vidimo da se oni ni u čemu ne raz-likuju od većinskog načina razmišljanja iupravljanja. Na žalost, još uvek nismozrelo društvo, da vršimo naša ovlašćenjau najboljem interesu", zaključila je ona idodala da postoji veliki uticaj ličnihodnosa i politike.

U našem društvu dešavaju takvi procesi da se veliki broj pripadnika drugih manjina, ali i većine,izražava animozitet prema romskoj manjini

"Uticaj partija je nešto drugo,ali onda treba postaviti pitanje io uticaju partija na upravne od-bore javnih preduzeća. Bila biozbiljna diskriminacija kada bise propisalo da neko ko je članpolitičke stranke ne može da

bude član Nacionalnog saveta,"izjavila je Eva Vukašinović

ao grom iz vedra neba nas jedočekala vest da se u neko-liko gradova Srbije dis-tribuiraju leci koji pozivaju

na nasilje nad romima.

Mnogi su sa pravom posumnjali u istini-tost te vesti u prvi mah, ali su ubrzousledili dokazi i sam tekst letka je postaodostupan preko društvenih mreža ineverici više nije bilo mesta, ali je zatotuga i razočarenje raslo.

Svaki građanin Srbije, svestan da je našazemlja imala dug i težak put da se izboriza prava i slobode za svakog pojedinca,zapitao se da li je moguće da su tolikežrtve i toliko dugačka slobodarska tradi-cija prošli mimo određenih ljudi,generacija, porodica i da se u drugojdeceniji 21. veka pojavljuju poruke kojeasociraju na poruke iz treće decenije 20.veka koje su dovele do najvećegrazaranja za koje čovečanstvo zna.

Ocenjeno je da je letak najprimitivnijioblik fašističke propagande u kom sepoziva na nasilje nad Romima koji seapostrofiraju kao uzrok materijalne bedeu kojoj većina građana Srbije živi.

Letkopisac u stilu nacističke propagande

nalazi krivca u onima koji najteže žive unašem društvu i koji su najslabiji, kako bidruštvenu frustraciju zbog sveprisutnebede kanalisao kroz agresiju premaRomima.

Kao što smo i navikli, među prvima jereagovala i Poverenica za zaštitu ravno-pravnosti koja je odmah podnelakrivičnu prijavu zbog letaka sa otvorenimgovorom mržnje prema Romima, kojepotpisuje "Srbska akcija".

Država je brže nego ranije reagovala i većnakon par dana Viši sud je odredio pri-padniku "Srbske akcije" Filipu Gajićupritvor do 30 dana zbog letaka koji sudistribuirani.

Gajić se tereti da je izvršio krivično deloizazivanje nacionalne, rasne i verskemržnje i netrpeljivosti.

Policija je pored njega privela pet osobazbog osnovane sumnje da su štampali irasturali letke kojima se pozivalo nanasilje nad Romima i na njihovo istre-bljenje. U stanu privedenog Filipa Gajićapronađeni su i oduzeti materijali, laptopi telefoni.

Pritvor je okrivljenom određen zbog

postojanja opasnosti uticaja na svedoke,kao i zbog postojanja opasnosti daponovi krivično delo.

Predstavnica MUP-a Biljana PopovićIvković je rekla da su u stanuosumnjičenog pronađeni i leci i plakati u

10 Minority News

K

Nezapamćen govor mržnje i poziv nanasilje nad romima

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave oštro osuđuje tekst organizacije „Srbska akcija“, koji jepodelјen u formi letaka u beogradu i još nekoliko gradova u Srbiji.

Diskriminacija

Predsednik Nacionalnogsaveta Roma prof. VitomirMihajlović naglašava da jedeljenje ovakvih letakasramno i da je velika uvredaza sve Rome.

"Osuđujem ovaj postupakgde se bez ikakvog zazorapoziva na linč svih Roma. Ovileci predstavljaju jasnuporuku da Romi nekomesmetaju i da su ugroženi.Takođe, uvredljivo je i što suprema rečima autora ovogstrašnog teksta svi Romisvrstani u isti koš i oni iz ne-

higijenskih naselja i oni kojisu profesori, doktori...odnosno uspešni i ravno-pravni članovi društva. Nažalost, najlakše je okrivitiRome jer su jadni i nezaštićeni, i kao takvi uveklaka meta", naglašava Vito-mir Mihajlović, PredsednikNacionalnog saveta Roma.

Nacionalni savet Roma jezamolio nadležne državneorgane da preduzmuodgovarajuće mere protivpočinilaca i kazne ih, ali i svepoštene građane Srbije da

osude ovaj čin ekstremnognacionalnizma, nacizma ifašizma.

Nacionalni savet romske na-cionalne manjine pozvao jenadležne da preduzmuodgovarajuće mere i kaznekrivce, a u saopštenju pozi-vaju "sve poštene građaneSrbije da osude taj čin ek-tremnog nacionalnizma, na-cizma i fašizma".

Predsednik Nacionalnogsaveta Roma VitomirMihajlović smatra da je

deljenje takvih letakasramno, da predstavlja velikuuvredu za sve Rome, da setime poziva na linč i šalje"jasna poruka da Rominekome smetaju i da suugroženi".

Savet Vlade Srbije zaunapređenje položaja Romai sprovođenje Dekade zauključivanje Roma, poruču-je da država mora da garan-tuje slobodu i bezbednostsvim građanima.

Mihajlović: Leci su velika uvreda za rome

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je odmah

podnela krivičnu prijavu zbog letaka sa otvorenim govorom mržnje prema Romima, koje

potpisuje "Srbska akcija"

kojima se poziva na nasilje, govor mržnjei linč Roma, kao i leci protiv LGBT popu-lacije, predizborni plakati protiv premi-jera Aleksandra Vučića i plakati podrškehaškom optužniku Ratku Mladiću.

"Policija preduzmima sve mere narasvetljavanju svih okolnosti ovogslučaja, a u sklopu istrage već suobavljeni razgovori sa još četiri osobe odkojih su uzeta obaveštenja i dostavljenaTužilaštvu na dalji rad", rekla je BiljanaPopović Ivković.

Poverenica Petrušić izjavila je dazabrinjava sadržina letka koji poziva nanasilje i mržnju prema Romima, kao i dasu Romkinje i Romi diskriminisani u svimakspektima života u Srbiji.

Evropska romska unija pozdravila jehapšenje pripadnika grupe "Srbska ak-cija" osumnjičenog za deljenje letaka ukojima se poziva na nasilje, govor mržnjei linč Roma.

"Pozdravljamo aktivnost MUP-a, sauverenjem da se takve stvari vise nećedogađati", piše u saopštenju.

Zaštitnik građana, Saša Janković, poz-dravio je aktivnosti Ministarstvaunutrašnjih poslova na otkrivanjuodgovornih za slučaj govora mržnje ipozivanja na netrpeljivost premaRomima.

"Dok država deluje, čovek može daoseća samo stid kada vidi kako neki ljudirazmišljaju i šta pišu o našimsugrađanima Romima. To se u ovoj fazimora sankcionisati, ali ponovo ističemznačaj prevencije, posebno kroz jačanjeobrazovnog sistema u kome teme ljud-skih prava i drugi humanistički sadržajiočigledno nemaju dovoljno mesta", stojiu saopštenju zaštitnika građana.

Svima, a posebno mladim ljudima,potrebna je stvarna i dostupna alterna-tiva mržnji, destrukciji i osećaju pripad-nosti, koje im ekstremističke grupedanas nude na svakom koraku, dodajese u saopštenju.

Pozivamo nadležne organe da hitnopronađu učesnike ovog sramnog pos-tupka - teksta koji omalovažavanjem pri-padnika romske zajednice i širenjempanike indirektno pozivaju na nasilјe. Nesmemo dopustiti da se u Srbiji širi nasilјei ugrožavaju životi pripadnika bilo kojenacionalne manjine, da se kroz govormržnje predrasude sramno degradirajugrađani i građanke ove zemlјe.

Predsednik skupštinskogOdbora za ljudska imanjinska prava, MehoOmerović rekao je da suleci koji pozivaju na istre-bljenje Roma, "ekstrem-izam i fašizam na delu",te da policija mora hitnoda pronađe inicijatore iorganizatore tog "činazla".

Omerović je, u izjavidostavljenoj medijima,najavio i da će u SkupštiniSrbije, po hitnom pos-tupku, tražiti da budedoneta Deklaracija protivnasilja i govora mržnje.

"Ako ne vidimo da je tofašizam na delu, ondasmo prihvatili da je todozvoljeno, onda smo svisaučesnici u tomotvorenom pozivu nalinč", rekao je Omerović.

On je zatražio od policijeda hitno pronađe inicija-tore i organizatore togčina zla i da društvo takopokaže da se ne smepozivati na nasilje i linčdrugih.

"Danas su Romi krivi zasve, sutra će to biti pred-stavnici LGBT populacije iostali samo zato što u

drugačiji. Tako počinje zlo- sa pozivima, lecima,jezikom mržnje, pa ondaide nasilje, ubistvo. Da lismo nešto naučili iz is-torije?", upitao jeOmerović.

Omerović je rekao da jedeljenje letaka opasno,zbog čega se ne smeolako preći preko takvihpojava, jer zatvaranjeočiju pred tim ekstremiz-mom samo možeohrabriti aveti prošlosti.

"Ne smemo više čekati.Država mora odmah dareaguje", zaključio je on.

Meho omerović: država mora odmah da reaguje

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarkadržavne uprave i lokalne samouprave,Kori Udovički, pozvala je nadležne dahitno nađu odgovorne za letke saporukama mržnje prema Romima.

"Moramo pokazati jasnu spremnost iodlučnost države da se stane na putraspirivanju nacionalne mržnje", izjavilaje Udovički, koja je oštro osudila pojavutih letaka koji omalovažavanjem pripad-nika romske zajednice i širenjem paniku,indirektno pozivaju na nasilje.

Kako se navodi u saopštenju potpredsed-

nice Vlade, Udovički je istakla da se nesme dopustiti da se u Srbiji širi nasilje iugrožavaju životi pripadnika bilo koje na-cionalne manjine, da se kroz govormržnje i predrasude sramno degradirajugrađani i građanke ove zemlje.

"Bilo kakvo direktno i indirektno pozi-vanje na nasilje na pripadnike nacional-nih manjina se mora procesuirati iosuditi", rekla je Udovički i naglasila daje Srbija država svih njenih građana, a nji-hova bezbednost je osnov za razvojdruštva, države i za veću toleranciju, kojauključuje i punu integraciju manjina.

udovički: Naći odgovorne

11 Minority News

Dok država deluje, čovek možeda oseća samo stid kada vidi

kako neki ljudi razmišljaju i šta pišu o našim sugrađanima

Romima. To se u ovoj fazi mora sankcionisati, ali ponovo ističem značaj prevencije,

posebno kroz jačanje obrazovnog sistema u kome teme ljudskih prava i drugi

humanistički sadržaji očigledno nemaju dovoljno mesta -

Saša Janković, zaštitnik građana

Evropska romska unija pozdravila je hapšenje pripadnika grupe "Srbska akcija" osumnjičenog zadeljenje letaka u kojima se poziva na nasilje, govor mržnje i linč Roma

Svima, a posebno mladim ljudima, potrebna je stvarna i dostupna alternativa mržnji, destrukciji iosećaju pripadnosti, koje im ekstremističke grupe danas nude na svakom koraku

iz nacionalnog saveta mađarskenacionalne manjine

Hajnal novi predsednik nacionalnogsaveta

Prvi sa liste Mađarska sloga (Magyar Os-szefogas) sa proteklih izbora za na-cionalne savete manjina Jene Hajnalizabran je za novog predsednikaMađarskog nacionalnog saveta.

Hajnala je za predsednika predložilo 30poslanika Mađarske sloge na jučerašnjojosnivačkoj sednici u Subotici, a za njegaje glasalo 34 od 35 članova Nacionalnogsaveta, preneo je portal Vojvodinadanas.

Kako se navodi, listu Mađarske slogepred izbore je podržala stranka Savezvojvođanskih Mađara Ištvana Pastora,koji je i predsednik Skupštine Vojvodine.

Hajnal je nakon izbora naglasio da ćenovi saziv nacionalnog saveta "nastavitiono što je započeo prethodni saziv, ukojem je Savez vojvođanskih Mađaratakođe imao ubedljivu većinu".

iz nacionalnog saveta bošnjačkenacionalne manjine

Srbija dobila moćan i efikasan mehanizam za rešavanja bošnjačkog

pitanja

Za predsednika Bošnjačkog nacionalnogveća (BNV) je u Novom Pazaru, na kon-stitutivnoj sednici Veća, izabran Sulej-man Ugljanin, predsednik Strankedemokratske akcije Sandžaka (SDA).

Na Izborima za nacionalne savete man-jina, koji su održani 26. oktobra, lista "Zabošnjačko jedinstvo - dr Sulejman Ugljanin" osvojila je 19, dok je listi "ZaBošnjake, Sandžak i muftiju" pripalo 16mandata.

Novoizabrani predsednik Bošnjačkog na-cionalnog veća (BNV) Sulejman Ugljaninizjavio je danas da su Bošnjaci konačnodobili organ koji će sve nagomilane prob-leme i nerešena pitanja rešavati nalegalan i institucionalan način. On je pri-likom obraćanja na konstitutivnoj sed-nici tog nacionalnog saveta rekao i da sustvoreni uslovi da se svi unutarbošnjačkinesporazumi, podele i sukobi trajno rešeunutar ovog organa.

"Na ovim izborima nema pobednika igubitnika, pobedila je ideja bošnjačkogjedinstva. Najveći dobitnici su Bošnjaci uSrbiji koji su dobili legalan i legitimanorgan za ostvarivanje svojih prava.Takođe, i država Srbija je dobila moćan iefikasan mehanizam za rešavanjabošnjačkog i drugih manjinskih pitanja uprocesu pridruživanja Evropskoj uniji",rekao je Ugljanin i dodao da će glavni ciljnovog saziva BNV biti trajno bošnjačkojedinstvo.

"Ovo Veće će biti u službi istine i pravde,radiće na osnovu znanja, nauke imudrosti. Ovo Veće pripada svim Bošn-jacima, bez obzira na građanski i socijalnistatus, stranačku ili bilo koju drugu pri-padnost", izjavio je Ugljanin.

iz nacionalnog saveta romskenacionalne manjine

Profesor Vitomir Mihajlovićponovo je izabran za predsednika

Nacionalnog saveta roma

Kako se navodi u saopštenju tog na-cionalnog saveta, Mihajlović je izabranza predsednika na konstitutivnoj sednicikoja je održana pre dva dana.

Istog dana održana je i prva redovnaskupština na kojoj su izabrana sva tela iorgani Nacionalnog saveta Roma.

Mihajloviću je ovo treći put da predse-dava Nacionalnim savetom Roma.

Izbori za nacionalne savete nacionalnihmanjina održani su 26. oktobra ove go-dine, a prema podacima Republičkeizborne komisije na izborima za Na-cionalni savet Roma glasalo je 17.523Roma.

12 Minority News

Novosti iz nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Jene Hajnal

Sulejman ugljanin

Vitomir Mihajlović

Hajnal: Novi saziv nacionalnog saveta će nastaviti ono što je započeo prethodni sazivUgljanin: Na ovim izborima nema pobednika i gubitnika, pobedila je ideja bošnjačkog jedinstva

Mihajlović ponovo predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine

iz nacionalnog saveta albanskenacionalne manjine

jonuz Musliju novi predsednik Savetaalbanaca

Novi predsednik Nacionalnog saveta al-banske nacionalne manjine Jonuz Mus-liu izjavio je da očekuje da Savet ubudućem radu ima više uspeha nego dosada jer se u njemu, kao članovi, nalazepredstavnici svih političkih partija Al-banaca iz Bujanovca i Preševa.

Musliu, koji je i lider Pokreta zademokratski progres i predsednik Skupš-tine opštine Bujanovac, izjavio je da ćenovi saziv NSA imati punu podršku ilokalnih samouprava u Bujanovcu iPreševu.

"Novi saziv će imati poziciju i opoziciju,zato su i izbori da bi neko pobedio a nekoostao u opoziciji", kazao je Musliu idodao da će uskoro odlučiti da li će zbogkonflikta interesa podneti ostavku namesto predsednika SO Bujanovac ili ćefunkciju predsednika NSA obavljativolonterski.

Musliu je rekao da je sedam članova Na-cionalnog saveta albanske nacionalnemanjine iz "Koalicije za prava Albanaca"oko Partije za demokratsko delovanjeRize Haljimija, napustilo sednicu nakonpotvrde mandata novih članova saveta ida nisu prisustvovali glasanju zapredsednika NSA, ali da to ne dovodi upitanje rezultat izbora.

"Izbor za predsednika Nacionalnogsaveta albanske nacionalne manjineodržan je po zakonu, a sednici su osimosam članova prisustvovali i predsednici

opština Bujanovac i Preševo, Nagip Arifii Ragmi Mustafa, kao i šef kancelarijeOEBS u Bujanovcu Džef Bili", kazao jeMusliu.

Nacionalni savet albanske nacionalnemanjine u novom sazivu ima 15 članovaod čega većinu od ukupno osam članovaimaju Demokratska partija "Dr. Sc. NagipArifi" i "Koalicija ujedinjenih Albanaca",koje su se i pre izbora za nacionalni savetdogovorile o zajedničkom nastupunakon izbora, i čiji je zajednički kandidatza predsednika bio Jonuz Musliu.

Ukupno pet političkih partija koje čineove dve koalicije su i nosioci lokalnevlasti u opštinama Bujanovac i Preševo.

Do sada su Nacionalni savet albanskenacionalne manjine vodile isključivo PDDRize Haljimija i Demokratska unija doline(DUA) Rahmi Zuljfiua, koje su na iz-borima za nacionalne savete 26.oktobrau "Koaliciji za prava Albanaca" osvojilesedam mandata za članove saveta, akoje su najavile da neće učestvovati udaljem radu Saveta, odnosno da ćeubuduće biti u opoziciji.

iz nacionalnog saveta bugarskenacionalne manjine

ubedljivija pobeda Vladimira zaharijeva

Na izborima za savete nacionalnih man-jina, predsednik opštine BosilegradVladimir Zaharijev je sa 98,25 odstoglasova ostvario najubedljiviju pobedu uSrbiji.

Lista “Vladimir Zaharijev - To smo mi - Od

srca za boljitak svih nas, gde god da smo”za sastav Nacionalnog saveta Bugara od19 je osvojila čak deset mandata.U Vranju je svih 176 pripadnika bugarskenacionalnosti glasalo za Zaharijeva. Od247 upisanih birača u Surdulici, samo trinisu glasala za predsednika opštine Bosi-legrad. U Nišu je ishod glasnja bio 108:59u korist Vladimira Zaharijeva.

“Ne smatram da je ovo pobedaVladimira Zaharijeva. Ovo je trijumfizborne liste tima velikih stvaralaca, en-tuzijasta i vatrenih zagovornika građenjamostova između Srbije i Bugarske”,rekao je Zaharijev.

Apsolutni pobednik u nedavnim iz-borima je u četiri mandata predsednikopštine Bosilegrad od 2001.godine. Bioje narodni poslanik DSS. U opštini Bosi-legrad više od 90 odsto stanovništva supripadnici bugarske nacionalnosti.

iz nacionalnog saveta bunjevačkenacionalne manjine

bunjevci glasali za devet lista –bajić najuspešniji

Za bunjevački Nacionalni savet kandi-dovano je devet lista, a preko 7000glasača je imalo pravo glasa, a takođe jeistaknuta konfuzija oko nekih izbornihlista, jer građani nisu mogli da glasaju,pošto ih nije bilo na spisku, iako kažu dasu bili prijavljeni. Prema preliminarnimrezultatima, najviše glasova je osvojio„Savez bačkih Bunjevaca - Mirko Bajić”,sa osvojenih oko 27 odsto glasova, uSubotici i ukupno u Srbiji, i osvojenih šestmanadata, dok je na drugom mestu lista

13 Minority News

Musliu: Novi saziv će imati poziciju i opozicijuZaharijev: Ovo je trijumf izborne liste tima velikih stvaralaca, entuzijasta i vatrenih zagovornika

građenja mostova između Srbije i Bugarske

Jonuz Musliu Vladimir zaharijev Mirko bajić

„Bunjevci - Suzana Kujundžić Ostojić”.

Lista "Bunjevci" osvojila je 18,79 odstoglasova, odnosno četiri mandata,"Bunjevačka stranka" osvojila je tri man-data, Udruženje građana "Bunjevačkokolo" osvojilo je dva mandata, dok su"Bunjevačka narodna lista", "Bunjevačkamatica", "I Bunjevci su građani Srbije","Bunjevački kulturni centar" osvojile pojedan mandat, a glasalo je preko 37posto upisanih Bunjevaca.

“Procenjujemo da će SBB imati šest ilieventualno sedam mandata. ListaSuzane Kujundžić Ostojić četiri, aBunjevačka liga će ostati bez mandatajer je, po podacima SBB, osvojila ukupno75 glasova. To nam šalje poruku da seudružimo u stvaranju kompetentnog,odgovornog i stručnog nacionalnogsaveta, kako ne bismo ponovo došli usituaciju da nemamo potrebno jedinstvoi da ne možemo odgovorno formiratiSavet. Izlaznost je na nivou prethodnihizbora. Savez bačkih Bunjevaca je biosvestan da je kampanja od velikogznačaja, te smo ovoga puta razgovaralisa svojim biračima u okolnim mestima,što je dalo rezultat najvećim brojemglasova koje smo dobili. Razlog manjegizlaska je verovatno i neobaveštenostgrađana. Problem je loša kampanja,odnosno, jer država nije obezbedilanovac za sve u istom iznosu. Ostaje gorakutisak da dve trećine pripadnika manjinajoš uvek ne osećaju potrebu niti obavezuda glasaju za nacionalni savet, iako je toključno telo koje može da obezbedi nji-hov ravnopravan i bolji položaj sa ostalimnacionalnim zajednicama”, rekao je Bajićnakon izbora.

Bajić je ocenio, da pred Bunjevcima stoje

dva puta, dogovor svih lista ozajedničkom kandidatu za predsednika ikonceptu budućeg rada, a drugi jeizostanak dogovora, gde bi svaka od listapokušala da obezbedi podršku za svogkandidata.

“ Matematički ih mogu biti samo dva,što vodi u prošlost, što je karakterisalorad našeg Nacionalnog saveta uprethodnim sazivima, koji su bili raspuš-tani. Stoga, ne bi trebalo dozvolitiprethodne greške”, poručio je Bajić.

iz nacionalnog saveta hrvatskenacionalne manjine

Slaven bačić, ponovo izabran zapredsednika

Glasovima većine članova izabran jepredsednik Nacionalnog saveta hrvatskenacionalne manjine.

Za predsednika Hrvatskog nacionalnogsaveta izabran je dosadašnji prvi čovekNacionalnog saveta hrvratske na-cionalne manjine, dr Slaven Bačić.

iz nacionalnog saveta crnogorskenacionalne manjine

ratko Šoć, prvi predsednik Nacionalnog saveta crnogorske

nacionalne manjine

Na sednici Nacionalnog saveta Crnogo-raca, koja je održana 24.11.2014. godineu Vrbasu izabrano je rukovodstvo i usvo-jen statut ovog tela. Za predsednika NSCrnogoraca izabran je Ratko Šoć, a za za-

menika predsednika Branislav Sekulić. Izabrana su i tri potpredsednika: LjiljanaBulatović iz Novog Sada, Nikola Čičarevićiz Lovćenca i Slobodan Balandžić iz Kule.

Kako je saopšteno nakon sednice, Statu-tom je predviđeno da pored četiri za-konom predviđena odbora: odbora zakulturu, obrazovanje, službenu upotrebujezika i pisma, i informisanje na nacional-nom jeziku, budu formirani i odbori zaprivredu i omladinu i sport. Statut jeodredio da izabrana lica sve funkcijeobavljaju bez nadoknade. Ovim je ispun-jena zakonska obaveza da se u roku oddeset dana od konstitutivne sednice,Ministarstvu za ljudska i manjinska pravaVlade Srbije dostavi najviši akt Na-cionalnog saveta Crnogoraca.

- Kulturni identitet Crnogoraca najefikas-nije će se negovati kroz obezbeđivanjesnažne veze sa Crnom Gorom i sa onimšto je najvrednije u crnogorskoj aktuel-noj kulturi. Nacionalno opredeljenimCrnogorcima u Srbiji mora biti jasno,pogotovo Nacionalnom savetu, da se zamanjinska prava moraju izboriti sami, or-ganizovano, motivisani i solidarni saiskrenom željom da gaje svoju na-cionalnu posebnost kao deo svog ličnogi kolektivnog identiteta – rekao je Šoć.

- On je istakao da se viševekovnicrnogorski entitet afirmisao i očuvao na-cionalni identitet Crnogoraca, i uspeo dakroz burne istorijske tokove situira i kon-soliduje crnogorsko slobodarsko,duhovno i kulturno nasleđe, kao i daCrnu Goru uvrsti u savremeni svet nacijai dodao da je daleko lakši posao da tenasleđene identitetske vrednostisačuvaju i afirmišu u Srbiji u kojoj suCrnogorci lojalni građani.

14 Minority News

Mirko Bajić: Ostaje gorak utisak da dve trećine pripadnika manjina još uvek ne osećaju potrebuniti obavezu da glasaju za nacionalni savet

Suzana kujundžić ostojić

Slaven bačić

Ratko Šoć

zveštajem su obuhvaćenipodaci dobijeni obradomrezultata 350 projekata izsvih zemalja obuhvaćenih

dekadom inkluzije roma, metodomslučajnog uzorka. Prosečno, od 30bodova, ni jedna država nema više od16. Najlošiji rezultati su u oblasti par-ticipacije roma, a najbolji rezultati supostignuti u oblasti uključivanja romau društvo i ostvarivanju suživota romai neroma. izveštaj pokazuje da još uvekne postoji čvrsta volja od strane zemaljapotpisnica deklaracije da nastave pilot- projekte, čime se dovode u pitanje el-ementi održivosti projekata.

U otvorenoj diskusiji, u kojoj su najak-tivniji bili Živojin Mitrović i Ljuan Koka,izneta su zapažanja o sprovođenjuDekade u Srbiji i tom prilikom je rečenoda ne postoji participacija Roma usamom menadžmentu, da su Romiizopšteni iz procesa odlučivanja, već dase svode na puke izvršioce. Takođe jenaglašeno da postoji velika razlika u visinifinansiranja domaćih organizacijacivilnog društva i međunarodnih organi-zacija, tako da za slične ili istovetne pro-jekte, međunarodne organizacijedobijaju 8 do 13 puta veće iznose.

''Evidentna je letargičnost, nezaintereso-vanost, a možda čak i nepošten odnosnekih lokalnih samouprava koje su do-bile sredstva za sprovođenje projekata,koji nisu uspešno sprovedeni. Flagrantni

primer za to je opština Zvezdara i gradBeograd sa projektom SWIFT 1, koji jetrebalo da zaposli 120 ljudi, a u koji jeuključeno samo 12 Roma, a projekat jezavršen sa velikim dugom ostavljenim odstrane menadžmenta ovog projekta.

Smatram da je u Srbiji desetak organi-zacija civilnog društva bilo favorizovanood strane Sekretarijata Dekade ili nekogdrugog u Srbiji, i privilegovano pri dobi-janju sredstava za Dekadu.'' - naglasio jeu svom izlaganju gospodin ŽivojinMitrović.

Gospodin Ljuan Koka, stava je da sudržava, kao i same organizacije civilnogdruštva, koje su sprovodile projekte,smišljali ''privremeno ili pomoćnorešenje'', a da se nikako nisu bazirali naiznalaženju i sprovođenju sistemskogrešenja, što je i bio cilj Dekade. Najboljiprimeri za to su lokalni koordinatori,pedagoški asistenti, a najviše

zdravstvene medijatorke, koje su štaviše, zloupotrebljivane i višestruko diskri-minisane, kako od strane same državetako i od romskih predstavnika.

Slavko Jovanović je zaključio da je "uodnosu prema Romima sve politika i daće onog trenutka kada bude bilopolitičke volje, problemi Roma bitirešeni".

Ostali učesnici u diskusiji su upozorili načinjenicu da rodna ravnopravnost nijezastupljena pri sprovođenju projekata ida posebnu pažnju treba obratiti naRomkinje i romsku decu.

Generalni stav prisutnih je da krajnji ko-risnici nisu osetili nikakvo poboljšanjekvaliteta života, te da fokus sprovođenjaDekade nije bio na krajnjim korisnicima,već na jačanju kapaciteta i bogaćenjupojedinaca i pojedinih organizaci-jacivilnog društva.

15 Minority News

izveštaj o analizi projekta dekade zainkluziju roma

Iz romske zajednice

delegacija Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, u sastavu: Živojin Mitrović, Ljuan koka, Slavko jovanović i Miloš Paunković učestvovali su u radu skupa, na kome su prezentovani rezultati projektadekade za inkluziju roma. Skup je održan 27. novembra, u hotelu in u beogradu, u organizaciji Lige roma

i centra za prava manjina.

I

Ne postoji participacija Roma u samom menadžmentu. Romi izopšteni iz procesa odlučivanja isvode se na puke izvršioce

“Država, kao i organizacijecivilnog društva, koje su

sprovodile projekte, smišljali su''privremeno ili pomoćno

rešenje'', a da se nikako nisubazirali na iznalaženju i

sprovođenju sistemskogrešenja, što je i bio cilj Dekade”

Ljuan Koka

Nakon pozdravne poruke, upućeneprisutnim uvodničarima i učesnicimaskupa, Biljana Jović je izrazila zahvalnostdonatorima na podršci realizaciji Pro-jekta Minority News. Zahvaljujući po-dršci od strane Misije OEBS u Srbiji iFondacije za otvoreno društvo, realizo-van je veliki broj aktivnosti usmerenih naoblast prava predstavnika nacionalnihmanjina u Republici Srbiji. Upućene sučestitke Republičkoj izbornoj komisiji nadobro sprovedenom izbornom procesu,uzimajući u obzir da je RIK prvi put bionadležan za sprovođenje izbora za Na-cionalne savete nacionalnih manjina.

Ivan Bošnjak je čestitao prisutnim pred-stavnicima nacionalnih saveta napostignutim rezultatima i naglasio je dase nada da će se dobra saradnja sa na-cionalnim savetima nastaviti i ubuduće.

U budućem periodu je veoma važno na-glasiti značaj adekvatnog i transpar-entnog trošenja raspoloživih sredstava.Programi treba da budu sprovedeni uskladu sa raspoloživim kapacitetima inadležnostima nacionalnih saveta.

Naglašen je veliki profesionalizamSlužbenog Glasnika kao i Pošta Srbije. Is-taknuto je pitanje dostupnosti biračkogspiska, upis se vrši na lični zahtevgrađanina, a ispis ili smrću osobe ili nalični zahtev.

Veljko Odalović je ukazao da su izbori us-pešno sprovedeni od strane RIK-a i pred-stavnika nacionalnih saveta. On jenaglasio da je RIK preuzeo veomaodgovoran posao, te da je celom pro-cesu pristupljeno na profesionalannačin. Odalović je posebno naglasio da

tokom izbornog procesa nije bilo privile-govanih i izrazio je veliku zahvalnostOEBS-u na podršci. Sva relevantna doku-menta su prevedena na jezike nacional-nih manjina koji su u službenoj upotrebiu Srbiji.

Odalović je podsetio da su neposredniizbori bili sprovedeni za 17 nacionalnihsaveta i da je na njima učestvovalo 82liste i 1616 kandidata. Biralo se 357članova nacionalnih saveta. Faktički jesprovedeno 17 odvojenih izbora, na oko100 biračkih mesta za svaki nacionalnisavet. U poseban birački spisak je biloupisano 456444 birača, od kojih jeglasalo 177799 što čini izlaznost od37,63% . Doneta su Rešenja o dodelimandata za sve. Bilo je 40 prigovora, ato govori da nije bilo ozbiljnih problematokom izbornog procesa. Istaknuto je ida su svim lokalnim samoupravama

16 Minority News

Osmi okrugli sto u okviru projekta Centra za istraživanje migracija

Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina 2014:

iSkuStVa i daLji koraciu četvrtak, 04. decembra, u beogradu, u organizaciji centra za istraživanja migracija, održan je osmi okrugli stou okviru Projekta Minority News, na temu održanih izbora za Nacionalne savete nacionalnih manjina i daljih

koraka u regulisanju ove oblasti.

vodnu reč u okviru skupa dali su: biljana jović – direktorka Pro-jekta, ivan bošnjak - državni sekretar u Ministarstvu državne up-rave i lokalne samouprave, Veljko odalović- zamenik sekretara urepubličkoj izbornoj komisiji, Michael uyehara - zamenik Šefa

Misije oEbS u Srbiji, Vlado radulović - Savetnik kancelarije za ljudska i man-jinska prava i Nina Fira, ispred Ministarstva državne uprave i lokalnesamouprave. Skupu su prisustvovali predsednici i drugi članovi novoformi-ranih nacionalnih saveta, predstavnici ambasada i medija.

U Neposredni izbori su sprovedeni za 17 nacionalnih saveta. Biralo se 357 članova

nacionalnih saveta. Učestvovale su 82 liste i 1616

kandidata

17 Minority News

preneta finansijska sredstva za biračkeodbore.

Zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji,Michael Uyehara, izrazio je zadovoljstvošto prisustvuje skupu i naglasio da upravoj demokratiji manjine treba dabudu integrisane u društvo, da su imprava zagarantovana. Uyehara je dodao,da je Srbija, kao zemlja članica OEBS-a,preuzela određene obaveze koje morada sprovede (zaštita od diskriminacije,napredan pravni okvir i sl.).Potrebno jeuložiti dodatne napore u raznim oblas-tima (npr. Zakon o nacionalnim savetimanacionalnih manjina).

Zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji jepodsetio da Misija OEBS sprovodi velikibroj projekata u ovoj oblasti, čiji je cilj in-tegracija nacionalnih manjina u društvou Srbiji. On je istakao da je jedan od pro-jekata bio i obezbeđivanje prevoda Za-kona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina na 11 jezika koji suu službenoj upotrebi i naglasio da je Mis-ija OEBS spremna da pruži podršku na-cionalnim savetima i državi Srbiji iubuduće.

Nakon uvodnih reči održana je diskusijakojoj su se priključili prisutni predstavnicinacionalnih saveta.

Suzana Kujundžić Ostojić. predsednicaNacionalnog saveta bunjevačke na-cionalne manjine, istakla je da je izborniproces bio dosta zahtevan, pogotovo zaliste koje nemaju političku podršku. Onasmatra da birački spiskovi nisu bili val-jano ažurirani, što je uticalo na samizborni proces, u koji su značajno bileuključene velike političke partije. Po njoj,problem je izazvao i dodatni upis ubiračke spiskove. Ona je dala preporukuda ubuduće sprovođenje izbora za na-cionalne savete treba prepustiti samimnacionalnim zajednicama.

Jonuz Musliu, predsednik Nacionalnogsaveta albanske nacionalne manjine, presvega je čestitao svim novoizabranimpredsednicima, a zatim je istakao da jeproblem izazvan time što više od 60%birača nije bilo u mogućnosti da glasa, teda Vlada i nadležno Ministarstvo trebada imaju jednak tretman prema svima.

Mirko Bajić, predstavnik Nacionalnogsaveta bunjevačke nacionalne manjine,naglasio je da bi trebalo razmisliti do kogroka se ubuduće može razmatrati pravoupisa u birački spisak. On je pohvaliodržavu koja je tokom ovog izbornogprocesa napravila veliki napor i doprinelada se ostvare prava nacionalnih manjina.Poslednjim izmenama i dopunama

dosta je unapređen Zakon o nacionalnimsavetima nacionalnih manjina. Istaknutoje da je tokom izbornog procesa posto-jao problem ravnomernog pokrivanjasvih kampanja, pošto su velike političkepartije značajno pomagale pojedinekampanje.

Po njemu, izborni proces treba da budesproveden kao na parlamenartnim izbir-ima. Istakao je dva pitanja ravnopravnogučešća u kampanji: finansije i mediji.Takođe, postoji problem kontrole izborai ovim pitanjem je potrebno pozabaviti

Daniel Petrović, predsednik Nacionalnogsaveta rumunske nacionalne manjine, is-takao je da je značajno formiratirepublički Savet za nacionalne manjine,kroz koji bi se rešavala sva pitanja vezanaza nacionalne manjine.

Ana Tomanova Makanova, predsednicaNacionalnog saveta slovačke nacionalnemanjine, ukazala je da izbori bez adek-vatne finansijske podrške nisu dobrorešenje. Problem je bio kako finansiratikampanju a biti transparentan. Onatakođe smatra da na nivou države nijebila dovoljna medijska pokrivenostsprovedenih izbora. Po njoj, bilo bi dobroda i nadležno Ministarstvo svojim ak-tivnijim pristupom prida veći značajnovoizabranim savetima ( npr. datiodređeno priznanje za doprinos radusavetima).

Suzana Kujundžić Ostojić je istakla da je izborni proces bio dosta zahtevan, pogotovo za liste koje nemaju političku podršku

Svim lokalnim samoupravama su preneta finansijska sredstva za biračke odbore

Misija OEBS sprovodi razne projekte u ovoj oblasti,

a cilj je integracija nacionalnih manjina u društvo Srbije

18 Minority News

Vitomir Mihajlović, predsednik Na-cionalnog saveta romske nacionalnemanjine, pre svega je ukazao na problemudaljenosti mnogih biračkih mesta odglasača, kao i na pitanje proširenog sas-tava biračkog odbora. On smatra daubuduće treba omogućiti da posmatračizbornog procesa ima pravo da potpišezapisnik na dan sprovedenih izbora.Naglašeno je da je, uprkos određenimproblemima, država Srbija napravila ve-liki iskorak prema predstavnicima man-jinskih zajednica.

Prema Branislavu Sekuliću, zamenikupredsednika Nacionalnog savetacrnogorske nacionalne manjine, pred-stavnicima izbornih lista značajno je bioolakšan proces piripreme za izborezahvaljujući dobroj saradnji sa državniminstitucijama. On je naglasio da postojedva problema, prvi vezano za budućeizmene Zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina, a drugi za usaglaša-vanje dokumenata Nacionalnog savetasa izmenama Zakona.

Drugi deo skupa je bio usmeren na daljekorake vezano za finalizaciju izmene za-kona i njegovu implementaciju.Učesnicima se prvo obratio gospodinVlado Radulović, ispred Kancelarije zaljudska i manjinska prava, koji je apelo-vao na sve prisutne da se naglasak da naukazivanje šta su nadležnosti nacional-nih saveta. Radulović je dodao da setokom kampanje nije mnogo ukazivalona ove nadležnosti i da Kancelarija vidinacionalne savete kao pouzdane part-nere.

Nina Fira je podsetila da su predstavnicinacionalnih saveta imali svoje pred-stavnike u radnoj grupi vezano za izmenei dopune Zakona o nacionalnim save-tima nacionalnih manjina. U tomkratkom periodu išlo se na to da se iz-meni izborna procedura, kako bi izborimogli nesmetano da budu održani 26.oktobra. Ona je apelovala na nacionalnesavete da i ubuduće zajednički svi sarad-juju kako bi sledeće izmene zakona bilejoš bolje sprovedene.

Narodni poslanik u Skupštini Srbije, EnisImamović, naglasio je da je još u maju2014. godine, kada su donete Izmene idopune Zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina, propušteno da senaglasi šta su tačno nacionalni saveti. Odstrane bošnjačke zajednice podneto je 9

amandmana, ali nijedan nije bio usvo-jen.Takođe, tokom izbornog procesa nisubili zaštićeni posmatrači. Istakao je da jepropušteno da se obezbedi da na sajtuMinistarstva za državnu upravu i lokalnusamoupravu može da se proveri gde sugrađani upisani u birački spisak i gdemogu da glasaju. Ukazao je da suglasačka mesta u nekim delovima Srbijebila jako udaljena od glasača, pa suglasači gubili motivaciju da izađu na iz-bore.

Imamović je istakao da je veoma lošaodredba Zakona o nacionalnim savetimavezano za brisanje nacionalnog saveta izRegistra, sa stanovišta da na brisanjeneposredno utiče zainteresovanost pri-padnika određene manjinske zajedniceza postojanje njegovog nacionalnogsaveta. On je izneo svoj stav da jebrisanje nacionalnog saveta protivno Us-tavu Republike Srbije.

Darko Sarić Lukendić, predstavnik Na-cionalnog saveta hrvatske nacionalnemanjine, ukazao je da je neophodno dau radnoj grupi za izmene Zakona o na-cionalnim savetima nacionalnih manjinabude uključeno 5 predstavnika nacional-nih saveta, umesto 2 predstavnika, kolikoje bilo prilikom definisanja poslednjih iz-mena zakona. Naglasio je da je ključnopitanje regulisanja statusa nacionalnogsaveta, kao i da je poseban problem pi-tanje stepenovanja manjinskih prava, štobi jedino odgovaralo Albancima,Mađarima i Bošnjacima.

Predsednik Nacionalnog saveta ru-munske nacionalne manjine, DanielPetrović, istakao je da je veoma važnobolje definisati oblast imovine nacional-nih saveta, kroz jasno definisanje za-

konske regulative ili podzakonskih akatakoji bi regulisali pitanje uknjiženjaimovine. On je rekao da je od velikogznačaja formiranje posebnog budžet-skog fonda, čiji Upravni odbor bi činilipredstavnici nadležnog Ministarstva i na-cionalnih saveta, a koji bi se bavilinadležnostima nacionalnih saveta. Ponjemu, veoma je značajan nastavak radaKoordinacije nacionalnih saveta.

Nina Fira, ispred Ministarstva državneuprave i lokalne samouprave, je istaklada su svi nacionalni saveti dobroprotumačili odredbe Zakona o nacional-nim savetima nacionalnih manjinavezano za konstituisanje nac. saveta.Ideja izmene Zakona je bila da sepokrenu i druge teme ali Ministarstvonije moglo da ulazi u teme koje su bilepredmet razmatranja Ustavnog suda.

Bodin Radojević, predstavnik Na-cionalnog saveta crnogorske nacionalnemanjine, je ukazao na problem kojinovoformirani saveti imaju vezano zadefinisanje statuta.

Nenad Čelarević, predstavnik MisijeOEBS u Srbiji, čestitao je svima na iz-borima i na dobro sprovedenom izbor-nom procesu. On je obavestio učesnikeskupa da su planovi Odeljenja zademokratizaciju Misije OEBS za 2015.godinu vezani za: oblast srpskog jezikakao nematernjeg, Centar za osnovnu ipolicijsku obuku i jačanje kapaciteta na-cionalnih saveta u 4 oblasti nadležnosti.

Svi učesnici u debati su naglasili da jesuština rad na podizanju svesti pripad-nika nacionalnih manjina o ulozi iznačaju nacionalnih saveta nacionalnihmanjina.

Planovi Misije OEBS za 2015. godinu su vezani za: oblast srpskog jezika kao nematernjeg, Centarza osnovnu i policijsku obuku i jačanje kapaciteta nacionalnih saveta u 4 oblasti nadležnosti

Upkos određenim problemima, država Srbija je napravila veliki iskorak u odnosu premapredstavnicima manjinskih zajednica

irektorka kancelarije zaljudska i manjinska pravaSuzana Paunović rekla jeza rtS da je ovu godinu

označila velika zakonodavna ak-tivnost koja je usmerena naunapređenje ljudskih prava. Set ak-tivnosti je doprineo da rešavanjeljudskih prava u Srbiji kreneuzlaznom putanjom, istakla jePaunovićeva.

Bez obzira na pol, nacionalno ilietničko poreklo, rasu ili veru, ljudskaprava su garantovana svima. U praksito nije uvek tako.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, SuzanaPaunović, direktorka Kancelarije zaljudska i manjinska prava, kaže da is-traživanja Kancelarije poverenice zazaštitu ravnopravnosti pokazuju dadiskrimnacija preti pre svega Romk-injama, pripadnicima LGBT zajednice,osobama sa invaliditetom, starijima,ženama...

"To je razlog zbog čega je Vladadonela strategiju prevencije i zaštiteod diskriminacije prema preporucipoverenika i akcioni plan za njenosprovođenje", rekla je Paunovićeva.

Prema njenim rečima, ovu godinu jeoznačila velika zakonodavna ak-tivnost koja je i dalje usmerena naunapređenje ljudskih prava, ali i velikibroj aktivnosti ministarstava, nevla-dinih organizacija i nezavisnih tela –jer je set aktivnosti doprineo da reša-vanje problema ljudskih prava u Srbijikrene uzlaznom putanjom.

"U praksi i na terenu bliži smo po-hvalama: ne samo misija OEBS-a uSrbiji nego i brojna druga monitoringtela koja su nas posećivala u prethod-nom periodu – ističu da je u Srbiji ost-varen napredak kada je u pitanjuzaštita prava nacionalnih manjina",rekla je Paunovićeva.

Ono što svakako jeste nesporno –takva istraživanja su dragocena i daju

mogućnost da se kreira još bolja poli-tika i set aktivnosti, kaže SuzanaPaunović.

Krajem oktobra imali smo izbore zanacionalne savete, a ti saveti se fi-nansiraju iz budžeta Srbije – što, kakokaže, govori o spremnosti Vlade Sr-bije da se izađe u susret nacionalnimmanjinama kako bi imale što boljipoložaj i ostvarile svoja prava.

"S druge strane, javnost je bila upoz-nata sa izjavama pojedinih predsed-nika nacionalih saveta koje smoslušali u prethodnom periodu, a kojene doprinose smanjenju etničke dis-tance", rekla je Paunovićeva.

Kako ističe, najveći broj nosilacajavnih funkcija osudio je govormržnje, i to "vrlo javno", što se ranijenije dešavalo.

Paunovićeva je za narednu godinunajavila brojne aktivnosti u borbi zaunapređenje ljudskih prava.

19 Minority News

Suzana Paunović: ostvaren napredaku poštovanju manjinskih prava

Ovu godinu je označila velika zakonodavna aktivnost koja je i dalje usmerena na unapređenje ljudskih prava, ali i veliki broj aktivnosti ministarstava

Kancelarija za ljudska i manjinska prava

D

Publikaciju podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda i Misija OEBS u Srbiji.Mišljenja objavljenja u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada i organizacija

koje finansiraju projekat.