Pocni Svoj Biznis

7/22/2019 Pocni Svoj Biznis

1/236

Knjiga prirunik

BUDI SVOJ OVEKU pet koraka do sopstvenog biznisa


2/236

BUDI SVOJ OVEK

Autori:

Radmila Zlatanovi, HEC, dipl. ecc. rukovodilac projektaore Pavkovi Bugarski, MBA, dipl. ing.

eljko Gakovi, dipl. ecc.Milivoje Mandi, dipl. ecc.Sneana Mii, dipl. ecc.

Jelena Kaurin, MSc. organizacione naukeBojan Stevanovi, dipl. ing.

Milja Hini, dipl. pravnikDr prof. Svetlana Logar, dr prof. (Strategic Marketing)

Mr Ljiljana Levkov (Filozofski fakultet u Beogradu)Emilija Dukanac, dipl. ecc. (Prot Plus)Zoran Jankovic, dipl. ecc. (Prot Plus)

Izdaje:

KOMON SENSdoo

Za izdavaa:Sran Janiijevi

Recenzija:

Miodrag Kosti, dipl. ecc.

Lektura:

Gradimir Anii

Art direkcija i dizajn:

Design by Insomnia

Priprema i prelom:

Novak Savi


3/236

Dolo je vreme da i Vi postanete svoj ovek!Beograd 2011.


4/236

Copyright KOMON SENS, 2011.

Sva prava zadranaISBN 978-86-914517-0-7

Ova knjiga se ne sme bez dozvole autora i izdavaa, ni u celini ni u delovima, umnoavati,pretampavati niti prenositi ni u jednom obliku niti ikakvim sredstvom. Ona se bez

odobrenja izdavaa ne sme ni na koji drugi nain niti ikakvim drugim sredstvomdistribuirati niti pak umnoavati. Sva prava na objavljivanje ove knjige zadravaju

autori i izdava prema odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima.


5/236

KOMON SENSd. o. o. je preuzeo sve mere profesionalne

predustronosti pri pripremi ovog izdanja.KOMON SENS

d. o. o. neodgovara za eventualne izmene zakona ili propisa nastalih nakondatuma objavljivanja ovog materijala kao i za eventualne neuspehe

nastale nepravilnom ili nezakonitom upotrebom ovih materijala.

Svi igovi, ilustracije, tekstovi, pakovanja i slogani su zakonomzatiena intelektualna svojina preduzea KOMON SENSd. o. o.

Svako neovlaeno korienje, kopiranje, objavljivanje celine ili delovabilo kog proizvoda KOMON SENSd. o. o. je kanjivo po zakonu.


6/236

Sadraj

Uvod 16ta predstavlja BUDI SVOJ OVEK? 17ta sve nudi paket PONI SVOJ BIZNIS BUDI SVOJ OVEK? 17ta vam jo prua BUDI SVOJ OVEK? 19

KORAK 1

Da li ja to mogu? 241. Dobar poetak pravog puta 242. ta je to to me pokree? 263. Koje su moje jae strane, a ta mogu raditi jo bolje pogled u sopstvene snage i jo poneto 344. Da li postoji i kakva je veza izmeu motivatora i izbora posla? 45

KORAK 2

Da li imam ideju? 481. ta je ideja i kako da doem do nje? 482. Kako se raa ideja? 553. Koliko vredi ideja? 624. Kako da znam da li moja ideja ima potencijal? 63

KORAK 3

Kako da napiem biznis plan? 761. ta je to biznis plan? 76

1.1. Zato mi je neophodan biznis plan? 771.2. Kome je namenjen biznis plan? 771.3. Koliko dug treba da bude biznis plan? 78


7/236

2. Kako sam da napravim biznis plan? 802.1. Priprema biznis plana 802.2. Sadraj biznis plana 81

2.2.1 Naslovna strana 822.2.2 Sadraj 822.2.3 Izvrni rezime 832.2.4 ta je moja misija i koji su moji ciljevi? 842.2.5 Proizvodi i usluge 882.2.6 Trina strategija 892.2.7 Operativni plan 982.2.8 Menadment 100

2.2.9 Finansije 1012.2.10 Prilog 1043. Da li je va biznis plan spreman za javnost? 105

KORAK 4

Kreem! ta sve treba da znam iuradim na poetku? 108

1. Kako da doem do potrebnih nansijskih sredstava? 1101.1. Koje vrste nansiranja mogu da iskoristim? 111

1.1.1. Krediti 1131.1.2. Lizing 1141.1.3. Garancijski fond 118

1.2. Da li da uzmem kredit ili da dam udeo u vlasnitvu? 1191.3. Kako da izaberem investitora? 120

2. Kako da otvorim svoju radnju/rmu? 1222.1. Preduzetnik 124

2.2. Privredno drutvo 125Osnivanje drutva s ogranienom odgovornou (DOO ili d. o. o.) 1262.3. Kako da se registrujem kod Poreske uprave? 128

2.3.1. Podnoenje zahteva za poreski identikacioni broj (PIB) 1292.3.2. Otvaranje rauna u banci 1292.3.3. Registracija kod Poreske uprave 1302.3.4. Odluka o ulasku u sistem porezana dodatu vrednost (PDV) 132


8/236

3. Koje vrste poreza postoje? 1324. ta treba da znam kada zapoljavam radnike? 136

4.1. Koje vrste radnog angaovanja postoje? 136

4.2. Koje procedure postoje prilikom prijavljivanja radnika? 1374.3. Koliki su trokovi po svakom ugovoru? 1374.4. Kako obraunati poreze i doprinose po osnovu zarada? 138

5. ta treba da znam o raunovodstvu i knjigovodstvu? 1395.1. Raunovodstvo 139

5.1.1. Osnovni raunovodstveni pojmovi 1405.2. Knjigovodstvo 1415.3. Kakva je veza raunovodstva i knjigovodstva

sa kljunim poslovnim funkcijama? 1426. ta je to intelektualna svojina? 1447. Kako da organizujem svoj posao? 150

7.1. Kako da izaberem pravu lokaciju za svoju rmu? 1507.2. Kako da naem i zaposlim prave ljude? 1507.3. Kako da ekasno organizujem vreme? 1537.4. Kako da iskoristim savremene tehnologije? 1547.5. Da li postoji kultura poslovanja? 1587.6. Koliko je vana kontrola kvaliteta? 158

7.7. Da li treba da imam svoju internet prezentaciju? 1627.8. Zato je neophodno imati dokumenta u pisanoj formi? 162

8. Koje usluge je bolje prepustiti drugima? 1648.1. Kako da izaberem pravog advokata? 1648.2. Kako da izaberem pravog raunovou? 1658.3. Kako da postavim dobar informatiki sistem? 1678.4. Da li mi je potreban dizajner? 1678.5. Kako da izaberem dobavljaa? 169

9. Kako da naem potencijalne kupce i kako da im se predstavim? 17010. Kako da prodajem svoj proizvod/uslugu? 17311. Kako da kontroliem poslovanje? 18412. Kako da vodim posao koji raste? 18913. Koje su najee greke u prve tri godine poslovanja? 195


9/236

KORAK 5

Koje su najee zamke biznisa i

kako da ih izbegnem? 1981. Opasnost od gubljenja samopouzdanja 1992. Da li novac reava sve probleme? 2033. Da li s prvim uspehom mogu predahnuti irei da sam zasluio odmor? 2054. Da li moram da radim sve sam i da li svim poslovimamoram dati jednak znaaj? 2085. Da li je u poslu brzina vanija od sigurnosti? 2106. Nepriznavanje sopstvenih greaka 2127. Da li mogu odstupiti od plana ako mi se ukae nova prilika? 213

Kako su to drugi uradili i uspeli 216Odgovorite na potrebe trita 216Budute prvi na tritu 218Napravite trite za svoju ideju 220Prilagodite se novim trendovima 222

Srea, vera i upornost 224

Praktini saveti 228

Literatura: 236

Korisni linkovi: 237


10/236

Predgovor

Ako ste suoeni sami sa sobom i reeni da napokon ponete svoj biznis, sigurno eVam na tom putu od ideje do realizacije, biti potreban prijatelj, konsultant, vodi,neko ili neto to e Vam dati odgovor na svako pitanje ili nedoumicu. Takav pri-jatelj bie Vam etvrto izdanje vodia PONI SVOJ BIZNIS BUDI SVOJ OVEK.Veliki je broj pitanja i nedoumica, koja svaki pojedinac, reen da vrsto uzmekarijeru u svoje ruke, postavi sam sebi, pa i lanovima svoje porodice. Prvopitanje koja se javlja jeste DA LI JA IMAM OSOBINE PREDUZETNIKA?. Pre-duzetnik je, pre svega, vizionar, inovator, neko ko je spreman da hrabro pre-uzme rizik upravljanja preduzeem, vrsto reen da napokon postane svojovek. Ako duboko u sebi verujete da ste reeni da postanete svoj ovek,onda je knjiga dola u prave ruke, moete nastaviti sa itanjem, jer e Vamova knjiga biti vodi svaki put kada doete do raskrsnice i ne znate kuda i

kako dalje. Upravo, funkcija preduzetnitva objedinjuje sposobnosti predvi-anja, prihvatanja rizika, inoviranja i uenja, to ete kroz ovaj vodi i nauiti.Mala, srednja preduzea i preduzetnici su motor ekonomskog razvoja sva-ke zemlje, promoviu privatnu svojinu i preduzetnike vetine. Od ukupnodvadeset miliona preduzea, koliko ih ima u Evropskoj uniji, 99% su mala,srednja preduzea, koja doprinose ukupnom bruto drutvenom proizvoduEvropske unije sa 60% i obezbeuju preko 80 miliona radnih mesta. Savre-meni uslovi poslovanja u dinaminom i teko predvidivom poslovnom okru-enju predstavljaju sve vee izazove, kako za velike kompanije, tako i zamala, srednja preduzea i preduzetnike. Poseban izazov u proteklom peri-odu, predstavljali su negativni uticaji svetske ekonomske krize, koji su seusled globalizacije velikom brzinom proirili na sve nacionalne ekonomije. Utakvim uslovima preduzetnitvo je bilo i bie od sutinskog znaaja za pro-cese trinog prilagoavanja i ouvanja konkurentske pozicije.Pred Srbijom se jo uvek namee izazov kreiranja stimulativnijeg privrednog am-bijenta i motivisanja pojedinaca da zaplove preduzetnikim vodama. To podrazu-


11/236

meva i odlunije i hrabrije stimulisanje pojedinaca nansijskom i nenansijskompodrkom nadlenih institucija. Ipak, statistiki podaci govore da je veliki broj po-jedinaca koji se odluuju da zaplove preduzetnikim vodama. Preko 300.000 ma-

lih, srednjih preduzea i preduzetnika na teritoriji Srbije, pokazuju da ima onih kojisebe mogu nazvati vizionarima i inovatorima. Voeni linom ambicijom i vizijom,u elji da BUDU SVOJ OVEK ili SVOJ NA SVOME, pokuavaju da u vremenu te-ke ekonomske krize i politike nestabilnosti, svoj brod odre na dobrom kursu.Kao najei uzroci propadanja MSPP sektora, esto se, pored nedovoljno ka-pitala i slabih sistema kontrole, navodi menaderska nekompetentnost ili ne-iskustvo, nezainteresovanost, jer posle glamuroznog otvaranja novog po-slovnog poduhvata neki preduzetnici se obeshrabre i ne koncentriu se na

poslovanje onoliko koliko bi trebalo. Osnivanje malog preduzea zahteva ve-liko angaovanje vlasnika. Na alost, postoji mnogo manji broj razloga za us-peh preduzetnikih poduhvata, nego za njihov neuspeh. Pored napornog rada,posveenosti, paljive analize trinih uslova i menaderske kompetentnosti,veliki broj preduzetnika e Vam u poverenju rei da srea igra kljunu ulogu.Odgovor na pitanje da li je srea kljuni faktor ili ne moete dati samo Vi li-no, ukoliko zaplovite hladnim, tekim i uskovitlanim preduzetnikim vodama.Ako ste u proteklom periodu esto sebi postavljali pitanja: Da li ja to mogu, dali imam ideju, kako da napiem biznis plan, ta sve treba da znam i uradim na

poetku, koje su najee zamke biznisa i kako da ih izbegnem, slobodno pri-znajte sebi da ste na putu da postanete preduzetnik i da Vam je vodi PONISVOJ BIZNIS BUDI SVOJ OVEK neophodan. Vodi Vam je potreban kako bi-ste istrajali u svojim namerama, jer u pet koraka daje savete i razreava Vaedileme kako poeti sopstveni biznis i kako koraati putem koji je pred Vama.Nemojte zaboraviti da brojne generacije preduzetnika, a dananjih lidera,nisu imale vodi koji bi ih uspeno vodio kroz preduzetnike vode, i neozle-ene spustio u arenu velikih. Odgovore na brojna pitanja morali su sami da

pronau, a velike dileme sami da ree. Iskoristite mogunost i nauite iz nji-hovih greaka i iskustava. Budite odvani u svojim namerama i svoje sno-ve pretvorite u preduzetniki poduhvat. Moda je ideja koju Vi imate mnogi-ma pala na pamet, ali ete Vi biti prvi koji je imao smelosti da je i realizuje.

S potovanjem,

Miodrag Kosti, predsednik kompanije MK Groupi predsednik Udruenja poslodavaca Srbije Poslodavac


12/236

Ekonomski institut je vie od est decenija jedna od vodeih naunoistrai-vakih i konsultantskih institucija u Srbiji i regionu. Dosledno armie eko-nomsku nauku kroz naunoistraivaki rad, savetodavne usluge, obrazova-nje, razvoj preduzetnitva i izdavatvo.O dometima Ekonomskog instituta kao akreditovane naunoistraivake

institucije svedoe stotine naunoistraivakih projekata i saradnika. Insti-tut je stvorio 250 istraivaa, 44 magistra i 150 doktora nauka, koji daju do-prinos unapreenju privrede, javne uprave i meunarodne ekonomije.Ekonomski institut prua profesionalne savetodavne usluge domaim istranim kompanijama, nansijskim institucijama, dravnoj upravi i lokal-noj samoupravi. Klijentima nudi pouzdana reenja, sa iskustvom u istrai-vakim projektima, makroekonomskim i sektorskim studijama, projektimastratekog i poslovnog planiranja, nansijskom savetovanju, proceni vred-nosti, vrednovanju investicija i privrednih drutava, imovinsko pravnom iporeskom savetovanju, prodaji, spajanju i preuzimanju privrednih drutava,menadment konsaltingu i poslovnim komunikacijama.Izdava je Industrije, vodeeg asopisa meunarodnog znaaja prema li-sti Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije i Makroeko-nomskih analiza i trendova (MAT), najcenjenijeg i najuticajnijeg domaegstrunog mesenog asopisa iz oblasti makroekonomskih istraivanja, kojiizlazi na srpskom i engleskom.Od 2011. godine, u sastavu Ekonomskog instituta su i specijalizovani pro-

grami kompanije Komon Sens Mokrogorska kola menadmenta i Budisvoj ovek.Mokrogorska kola menadmenta je program za profesionalno usavrava-nje menadera po svetskim standardima, prilagoen lokalnim prilikama isavremenim potrebama kompanija.Budi svoj ovek je program za razvoj sektora malih i srednjih preduze-a edukativni i savetodavni centar za budue preduzetnike i preduzetni-ke poetnike.


13/236


14/236

16

Uvod

Brojna istraivanja javnog mnjenja pokazuju da je nezaposlenost problemnaeg drutva koji ve due najvie zabrinjava graane. Mladi ljudi su zabri-nuti jer znaju da se, bez obzira na kvalikacije, teko dolazi do radnog me-sta; oni koji su zaposleni esto strepe od gubitka posla, bilo zato to velikapreduzea smanjuju trokove, bilo zato to propadaju. Zaposleni se ale namale plate od kojih teko ive. Veina graana svesna je problema s kojimase suoava privreda Srbije i prilino je pesimistina kada je re o oekivanji-ma da e ti problemi biti skorije reeni.Poverenje da e drava uspeti da pokrene privredu i omoguiti graanimazaposlenje, od koga e moi da zarade za pristojan, normalan ivot, veomaje nisko. Ipak, veina graana se oslanja na to da je drava duna da naenain da obnovi privredu i obezbedi im radna mesta. Suprotnost je oigled-

na: iako ne verujemo da e se privreda u brzo toliko obnoviti da bi se obezbe-dili novi poslovi i vii standard ivota, ipak ekamo, ne preduzimajui nita,da se to dogodi. Iako ne verujemo da je drava u stanju da otvori dovolj-no novih radnih mesta, ipak ekamo da nam ona rei problem zaposlenja.Stara vremena se sigurno nee vratiti. U oekivanju boljih, graani sve eeproblem vide i u mentalitetu naeg naroda. O tome da li je u pitanju men-talitet ili neto drugo bila bi duga rasprava. Ali sasvim je sigurno da se,bez obzira na mentalitet, mnoga ponaanja ue, pa tako i menjaju sa prome-nom okolnosti. Sadanje okolnosti trae vie inicijative, vie angamana zasopstvenu sudbinu, bar kada je posao u pitanju. Glavnu prednost pokreta-nja sopstvenog biznisa u pomenutom istraivanju veina graana denisalaje upravo reima: Sam donosi odluke sam svoj gazda.Knjiga PONI SVOJ BIZNIS BUDI SVOJ OVEK namenjena je vama koji steodluili da taj deo sopstvenog ivota uzmete u svoje ruke i budete sopstvenigazda, ali i svima onima koji su oduvek bili od inicijative i kojima je jedino ne-dostajao odgovor na pitanje: Kako poeti biznis? ili Kako voditi biznis?.


15/236

UVOD

17

ta predstavljaBUDI SVOJ OVEK?Vodi BUDI SVOJ OVEK predstavlja deo paketa usluga BUDI SVOJ OVEKkoji je osmislila kompanija za razvoj poslovnih projekata KOMON SENS.BUDI SVOJ OVEK predstavlja praktian savetodavni servis namenjen oso-bama koje ele da ponu sopstveni biznis, kao i malim preduzeima kojaele da unaprede poslovanje. Budi svoj ovek nudi najjednostavniji i najsi-gurniji put ka preduzetnitvu. Na glavni cilj jeste promovisanje preduzet-nike inicijative u Srbiji.

ta sve nudi paketPONI SVOJ BIZNIS BUDI SVOJ OVEK?Poni svoj biznis BUDI SVOJ OVEK predstavlja kompletan paket za budu-e preduzetnike. U paketu moete nai prirunik, savetodavne kartice i CDsa korisnom dokumentacijom neophodnom svakom buduem preduzetniku.

PRIRUNIK

Sadri sve neophodne korake koje morate proi, informacije, procedure,tehnike i alate potrebne za pokretanje budueg biznisa.U uvodnom poglavlju saznaete ta predstavlja BUDI SVOJ OVEK.Prvo poglavlje je zapravo prvi korak i pomoi e vam da razbijete sve pre-drasude o preduzetnicima. itajui, doi ete do zakljuka ta je to to vasmotivie i ta su vae glavne pokretake snage. Nai ete svoje skrivenekvalitete i oslobodiete se strahova koji su vas ranije spreavali da uzmetesudbinu u svoje ruke i krenete putem preduzetnitva. Ako i niste bili sigurnida ste krenuli pravim putem, ovo poglavlje e vam u tome pomoi.

Drugo poglavlje predstavlja drugi korak na vaem putu ka preduzetnitvu.Ovde ete nai sve to vam je potrebno da doete do svoje poslovne idejei da je, ako je ve imate, razradite i procenite da li ona ima potencijal i ko-liko vredi.Tree poglavlje je trei korak. Ovde ete nauiti kako da od svoje ideje na-pravite poslovni plan koji e vam pomoi da bolje razumete svoju ideju isvoj budui biznis. Va biznis plan predstavlja osnovu od koje ete krenuti u


16/236

18

otvaranje svoje radnje ili rme, odnosno osnovu iz koje ete krenuti u reali-zaciju svoje poslovne ideje.etvrto poglavlje predstavlja va najvaniji korak. To je trenutak kada kre-

ete u realizaciju svoje ideje. Ideju ste proverili i napisali ste biznis plan kojije potvrdio potencijal vae ideje. U ovom poglavlju se nalaze saveti i uput-stva koja e vam pomoi u izboru da li da budete preduzetnik sa radnjom ilida otvorite rmu, kao i ta sve treba da znate o poreskoj politici. Videetekako da doete do nansijskih sredstava, kako da pronaete i zaposlite pra-ve ljude, kako da organizujete svoj posao. Takoe, bie vam objanjeno tasve morate znati i na ta sve morate obratiti panju tokom prvih meseci, azatim i tokom narednog perioda, rasta vaeg biznisa.

U petom poglavlju, kao petom koraku, upoznajemo vas s osnovnim greka-ma i zamkama u koje moete da upadnete na poetku svog poslovanja i ra-zvoja. Videete ta moe da se dogodi ako izgubite samopouzdanje, ta ese dogoditi ako ste nestrpljivi, a ta ako previe oklevate. Proitaete u ka-kve zamke moe da vas dovede novac ili zaboravnost i samozavaravanje.esto poglavlje sadri istinite primere vaih kolega preduzetnika koji su seve odvaili da krenu tim putem i koji su svoju poslovnu ideju ve realizova-li. Kroz njihove prie videete kako su oni poeli, gde se sada nalaze i kakosu do toga doli. Videete njihove pobede, ali ete takoe proitati i gde su

pogreili i koliko su te greke morali da plate. Ovo poglavlje je veoma vanoza vas, jer se na tuim uspenim primerima, kao i na tuim grekama, naj-bolje ui. To najmanje kota!

CDInteraktivni CD, predstavlja sastavni deo knjige. Dok budete prolazili krozkorake razvoja svoje poslovne ideje, stalno emo vas upuivati na materi-jal koji se nalazi na CD-u:

ta je BUDI SVOJ OVEK i ta vam sve nudi Motivacija i izbor vaeg budueg posla Razrada ideje i pravljenje biznis plana (sa standardnim upitnicima i for-

mularima za lake razumevanje i pisanje) Registracija radnje i privrednog drutva (kompletna procedura sa svim

fazama, institucijama, formularima) Poreske obaveze


17/236

UVOD

19

Korisne informacije (kontakti institucija vanih za svakodnevnoposlovanju)

Dnevno poslovanje (zakoni, ugovori, zahtevi, reenja, prijave, odluke,

nalozi, molbe) ek-lista sa svim neophodnim koracima koje morate proi da biste po-

krenuli svoj biznisDa bi smo vas redovno obavetavali o izmenama u procedurama koje su ne-ophodne za pokretanje sopstvenog biznisa, molimo vas da nam putem mejla([email protected]), na telefon 011/3623628 dostavite svoje podat-ke za kontakt ili se registrujete na naem sajtu www.budisvojcovek.com.

SAVETODAVNE KARTICESavetodavne kartice predstavljaju va podsetnik. Na njima se nalaze najva-niji delovi svakog koraka na vaem putu ka uspenom preduzetniku. Karti-ce e vam dati neophodnu sigurnost, da neto ne zaboravite ili ne pogreite,dok razvijate svoju ideju i razraujete svoj biznis. U zavisnosti od toga kojikorak knjige obrauju, razlikuju se i njihove boje. Tako ete uvek lako prona-i najvanije detalje za svaki korak, ak i ako vam sam prirunik nije pri ruci.

ta vam jo prua BUDI SVOJ OVEK?Centar za edukaciju kolovanje kroz obuke za razvoj poslovnihi preduzetnikih vetinaCentar za edukaciju namenjen je sadanjim i buduim preduzetnicima i vla-snicima malih biznisa koji poslovnu edukaciju vide kao nain razvijanja pre-duzetnikih i so skills vetina u cilju unapreenja i razvoja poslovanja.Seminari su podeljeni u pet tematskih celina koje prate pet faza u poinjanju

biznisa. Grupe su od est do deset polaznika, da bi se uspostavila konstruk-tivna interakcija meu uesnicima i da bi svaki pojedinac dobio priliku da to-kom obuke praktino radi na razvoju svoje poslovne ideje i budueg biznisa.


18/236

20

Ciljevi obuke: Motivisati polaznike za pokretanje biznisa i razviti veru u sopstvene

sposobnosti kroz

spoznaju sopstvenih kvaliteta smanjenje averzije prema riziku ilustraciju uspenih primera preduzetnitva u Srbiji

Pruiti kompletnu preduzetniku edukaciju, sa naglaskom na razvijanjuposlovnih ideja

kreiranje/prepoznavanje poslovne ideje razvoj ideje u/kroz inicijalni biznis plan

Upoznati polaznike sa praktinim iskustvima i pravilima prilikom zapoi-

njanja i voenja biznisa u inicijalnoj fazi (prve tri godine). Ukazati na najee zamke i greke u voenju malog biznisa, naine nji-hovog izbegavanja

Pruiti praktine savete u vezi s administrativnim poslovima (rauno-vodstvo, porezi, pravni aspekti)

Poslovno planiranjeBUDI SVOJ OVEK svojim klijentima nudi uslugu izrade poslovnih planova. Ovausluga e vam pomoi u realizaciji svoje poslovne ideje. Vaa ideja e biti razra-

ena u biznis planu i ocenjena. Gotov biznis plan dobiete u roku od pet danaposle popunjavanja upitnika, gde ete detaljno opisati svoj poslovni projekat.

Biznis kol-centar za klijente preduzetnikeUsluga Korisnikog servisa za podrku klijentima razvijena je u cilju praenjarazvoja preduzetnika i njihovih biznisa. Na raspolaganju e vam biti telefon-ska linija za informacije, konsultacije i saveti u vezi s vaim poslovnim podu-hvatom. Imaete na raspolaganju svog linog konsultanta koji e vas pratitina putu ka uspenom preduzetniku. Ovu uslugu vam nudimo za ksnu mese-nu nadoknadu koja vam omoguava postavljanje neogranienog broja pitanja.


19/236

UVOD

21

Veb-portal BUDI SVOJ OVEKPortal BUDI SVOJ OVEK vam daje mogunost pristupa naoj bazi poda-

taka. Portal je postavljen na Internetu. Moete ga koristiti u bilo koje dobadana, nezavisno od naih konsultanata. Na portalu ete nai sve informaci-je neophodne za poetak svog poslovanja, kao i informacije koje su vam po-trebne u svakodnevnom poslovanju. Bie vam na raspolaganju:

Kako da otvorite i registrujete radnju ili preduzee (kako, gde, procedu-re, formulari)

Poreska problematika i raunovodstveni saveti Izvori nansiranja (ta nude banke i ostale nansijske institucije) Primeri standardnih ugovora neophodnih za dnevno poslovanje

Primeri zahteva, reenja, prijava, odluka, naloga, molbi... Zbirka zakona Pitanja iz svih oblasti poslovanja s odgovorima Mogunost postavljanja pitanja koja jo nisu obraena na portalu

Ovu uslugu vam nudimo takoe za ksnu mesenu nadoknadu koja vam omo-guava neogranienu posetu i korienje, kao i neogranieno preuzimanje ma-terijala sa portala, ime istovremeno aurirate materijale sadrane na CD-u.Opis svih proizvoda i usluga koje vam nudi BUDI SVOJ OVEK moete naina CD-u, folder BUDI SVOJ OVEK.


20/236


21/236


22/236

24

KORAK 1

Da li ja to mogu?

1. Dobar poetak pravog putaAko vam je ova knjiga pred oima ve toliko dugo da ste pogledom stigli doovog mesta, vreme je da se upoznamo: mi smo vai pratioci na jednom deluputa koji vas odavde vodi dalje u razmiljanje o mogunostima da ponetesvoj posao. Ako su vae ideje tek u zaetku, pridruiemo se vaim nastoja-njima da ih unapredite. Ako ste na pragu odluke ili ste je ve doneli, prilikaje da je potvrdite i uvrstite.Mnogo je pitanja koja prate ovakvo razmiljanje. Da li je pravi trenutak?Da li sam ja prava osoba? Kakvi su stvarni izgledi da uspem? Da li vredirizikovati?Mnogo je pitanja, ali je i mnogo iskustava i znanja steeno otkad ljudi pre-duzimaju isto ono o emu i vi sada razmiljate. Iako izgleda da sa svih stra-na, pa i iz privrede, svakog dana stiu samo loe vesti, stiu i podrka i ohra-brenje za poetak privatnog posla, a sa njima i informacije i podaci, dostupniizvori nansiranja, raznorodne vrste pomoi i podrke (ne govori li tome uprilog i materijal koji upravo itate?).

Mnoge su prie ispriane o velikim obrtima, udesno uspelim i udesno pro-palim poslovima. To je i razumljivo, jer je epicentar svake misli o poinjanjuvlastitog posla elja da se u njemu uspe, ali isto tako i strah od neuspeha.Tenja za uspehom je prirodni sastojak svakog ljudskog preduzea. Strahod neuspeha je, sa svoje strane, isto toliko prirodan. Meutim, kod mno-gih od nas on je toliko jak da je u stanju da potamni i prigui i najbolju po-slovnu ideju i oduzme energiju i samoj pomisli da se neto preduzme, poku-a i zaista promeni.


23/236

KORAK1

25

Neemo, naravno, tvrditi da je svaki strah od neuspeha samo iracionalnasmetnja na putu ka uspehu. Ali hoemo da u svakom takvom strahu ima imnogo toga to je iracionalno.

Moda e vas zauditi, a moda i nee, to je spoj ovako jakih i razliitihoseanja, elje za uspehom i straha od neuspeha, neke od pomenutih pri-a u toku prenoenja, prepriavanja i dopriavanja pretvorio u prave mito-ve o uspehu i neuspehu.

Mit:Uspean preduzetnik se raa, samo roeni preduzetnik moe dase nada uspehu.injenicesu, meutim, sasvim drugaije: uspeno preduzetnitvose ui. tavie, poinjanje i razvijanje vlastitog posla upravo je pro-

ces stalnog uenja, a najbolje je ono uenje u kojem se i vlastita itua iskustva, ukljuujui i greke, s panjom uzimaju u obzir i raz-matraju. Kakve god da su neije poetne pozicije tokom bavljenjaposlom i u procesu njegovog razvoja i napredovanja i te pozicije pro-laze kroz promene. Napredovanje posla je nezaobilazan, otvoren i i-rok put i za nae lino napredovanje.

Najbolji poetak za uspeno preduzetnitvo stoga je otvoren, iskren i oz-biljan pogled u sebe. Upravo se tu nalaze mnogi kljuevi uspeha i putokazi

ka uspenom preduzetnitvu.

Prvi korak je ve nainjen, idemo dalje!


24/236

26

2. ta je to to me pokree?Pogled u sopstvene motiveRazmiljanje o poinjanju vlastitog posla, a posebno odluka da se ovek utome i okua, svakako predstavlja znaajan momenat u ivotu.Ovakvo razmiljanje neizbeno menja ono to je uobiajeno u svakodnevi-ci, unosei u nju neke nove dimenzije, nove sadraje, nove orijentacije. aki ako ovakva razmiljanja ne izrastu u odluku da neto znaajno zaista iz-menite, na primer da ponete sa vlastitim poslom, va svakodnevni ivot irad nee vie nikad biti isti. Sve to se oko vas dogaa, posebno kad je reo onome ime se profesionalno bavite, hteli ne hteli, procenjivaete u odno-

su na to da li bi vama lino, vaoj porodici, vaim saradnicima, bilo bolje iline bi, da li bi vae perspektive vie ili manje obeavale da je odluka koju stedoneli bila drugaija.Ako, pak, usledi odluka o ovakvoj promeni, posledice za va dotadanji na-in ivota bie vie nego oigledne. Mnogo ta e neminovno biti promenje-no i prilagoeno novim radnim ritmovima, novim i drugaijim obavezama,novim izazovima.Zato se ljudi opredeljuju za takvu promenu? Zato vi o tome razmiljate?ta vas je na to navelo?

Pogledajte listu koja sledi. Nemojte se uputati u duboko razmiljanje, veprema prvom instinktu zaokruite one stavke za koje vam se uini da se od-nose ba na vas, da pogaaju upravo ono to biste i sami rekli o sebi:

elim da budem svoj gazda imam ideju za koju mislim da je vredna truda potrebno mi je da neto znaajno promenim u svom ivotu elim da zaradim novac hou da spojim lepo i korisno i da svoj hobi pretvorim u svoje

zanimanje potrebno mi je da u veoj meri iskoristim svoja znanja, sposobno-

sti i talente elim da radim kreativniji posao

Moda vam je sinula ideja koju na ovoj listi niste nali. Ako je tako, ubelei-te je ukratko na praznoj liniji:

________________________________________________________


25/236

KORAK1

27

Ako ste zaokruili vie stavki, posebno obeleite onu za koju ste se najpreopredelili. Zabeleite tu stavku na donjoj liniji:

________________________________________________________

Smatraemo da se upravo u njoj nalazi va glavni motivator, glavni pokre-tane samo vaeg razmiljanja o poinjanju svog posla, nego i veine vaihaktivnosti u tom poslu.Sada emo nakratko zajedno razmotriti izbore koje ste napravili. Imaemopri tome na umu i neka druga pitanja koja se takoe prirodno nameu: Da lisu neki motivi bolji od drugih? Da li neki garantuju uspeh u voenju posla?Da li neki drugi mogu da nas odvedu na pogrenu stranu? Da li isti motiva-

tor u nekim situacijama i u nekim poslovima moe da nam koristi, a u dru-gima da teti?Najpre treba rei da nijedan od motivatora koje ste izabrali, kao sebi svoj-stvene, nije ni bolji ni gori od drugih. Ujedno, nijedan od njih sam po sebi nemoe da vam obezbedi uspeh u poslu u koji ete moda ui. Uspeh je re-zultat dejstva mnogih faktora od kojih je neke, bar u izvesnoj meri, mogu-e predvideti, dok se drugi tome opiru. Kako god bilo, va motivator e igra-ti znaajnu ulogu u svemu to ete preduzimati u svom novom poslu. Hajdeda vidimo kako.


26/236

28

elim da budem svoj gazdaAko je va izbor motivatorpod brojemjedan, pridruili ste se velikom bro-

ju onih koji se upravo iz tog razloga opredeljuju da ponu svoj posao. Mnogistrunjaci smatraju da bez ovog motivatora nema ni preduzetnitva, ili, dru-gim reima, da je ba on jedan od znakova da u vama ui preduzetnik. Situ-acija u kojoj ste sam svoj gazda viestruko je inspirativna i podsticajna. Zamnoge od nas ona predstavlja trajni san i ideju sree. Ne polagati rauna ni-kome, pogotovo onima za koje ponekad oseamo da znaju i mogu manje odnas, imati priliku da ostvarimo neke svoje zamisli i ideje upravo onakve ka-kve su, sve to deluje poput prave motivacione injekcije.S druge strane, ne biste smeli da dozvolite da se stvarno dogodi ono to se

s ovim motivatorom relativno lako i esto dogaa, a to je da se suvie osa-mite ili da na sebe gledate kao na usamljenog jahaa. Jedno od pravila uuspenom preduzetnitvu jeste da, ma koliko oslonjen na sopstvene snage,niko nije uspeo sam. Ba naprotiv, najuspeniji su oni preduzetnici koji su ra-zvili pouzdanu mreu oslonaca i koji su spremni da iskoriste podrku koju imona prua. I to to vie, to bolje. I najuspeniji meu njima, od prvog do po-slednjeg, inili su greke, prihvatali pomo i uili onako kako su napredova-li, ili da kaemo to jo tanije: napredovali onako kako su uili.

Imam ideju za koju mislim da je vredna trudaMnoge od nas pokree elja da utvrdimo koliko su ostvarive ili isplative ide-je o kojima esto razmiljamo, da vidimo mogu li se ideje koje nama ne dajumira zaista i ostvariti. Ako ste se opredelili za stavku dva, nalazite se imeu mnogima koji shvataju da zbog posla koji obavljaju proputaju da rea-lizuju neke od potencijalno sjajnih ideja i da one polako blede i padaju u za-borav. Ponekad za to krivimo okolnosti, ponekad ak i druge osobe biloone koje su nam bliske, bilo one koje to nisu. Posebnost ovog motivatora jeto doprinosi da izaemo iz poloaja u kome nam se ivot deava, prestaje-mo da se prema njemu odnosimo kao prema neemu neminovnom, preduzi-mamo inicijativu i preuzimamo odgovornost. Veoma moan pokreta!Ne zaboravite i ne propustite, meutim, da se osvrnete oko sebe i obrati-te panju i na ideje drugih, jer ete u njima moda prepoznati i poneku svo-ju. Takoe, motrite na one pokazatelje koji mogu da vam pomognu da uoitekolike su stvarne mogunosti da ih plasirate i ostvarite na realnom tritu.


27/236

KORAK1

29

Upamtite, tragajte za novim idejama, pre svega u sebi ali i oko sebe, graditeih u poetku to jednostavnije, krenite manjim koracima i ne odustajte ak iako treba da pokuavate iznova i iznova.

Potrebno mi je da neto znaajno promenim u svom ivotuJedan od glavnih pokretaa naih poteza i potrebe za promenama jeste e-lja da unapredimo svoj ivot u celini ili neki njegov vaan aspekt. Oni koji suse opredelili za stavku trispadaju meu ljude kojima je ovo glavni motiva-tor. To je posebno znaajan pokreta i motivator u ovim naim uslovima, ukojima tokom niza godina, naalost, nismo iskusili kako se izgledi za boljii valjan ivot uveavaju, nego kako propadaju, smanjuju se i nestaju. Mno-

gima od nas je dojadilo da ekamo da se neto desi i da neko drugi povu-e pravi potez. Nuni pratilac ovog motivatora, a esto i njegov integralnideo, jeste ili oseanje nezadovoljstva ili doivljaj nedostatka. ak i kod onihza koje bismo, spolja gledano, rekli da su postigli sve to se moglo i najvi-e to se moglo!Iako su ljudi kojima je ovo glavni motivator veoma dobri kandidati za uspe-no voenje odabranog posla, treba da obrate panju na ravnoteu izmeuceline i delova. Ponekad je teko ili nemogue tako pozitivnu promenu na-praviti brzo, napreac, preko noi, iako bismo esto ba to najvie eleli. Po-nekad je, opet, teko ili nemogue unaprediti ba sve aspekte ivota i sredi-ti u njemu ba sve ime nismo zadovoljni. U nekim drugim prilikama moe sedogoditi da se toliko bavimo jednim aspektom pa da izgubimo iz vida drugeaspekte ili celinu. Jedno, drugo i tree moe da rezultira time da doivimorazoaranje ili, naprotiv, da postanemo zadovoljni pre nego to smo posti-gli sve to smo mogli, ili da troimo trud, vreme, energiju ili novac na netoto je moda u redu samo po sebi, ali ukupnom kvalitetu ivota ne doprino-si onako kako smo prvobitno eleli.

elim da zaradim novacMotivator sadran u stavci etirije toliko rairen da raireniji ne moe biti,a reklo bi se i nama ljudima toliko prirodan da prirodniji ne moe biti. Osimtoga, on je i veoma jasan i nisu mu potrebna posebna tumaenja. Vama ko-jima je novac glavni motivator relativno je lako da deniete svoje ciljeve irelativno lako da prosudite i procenite koliko ste ih ostvarili.


28/236

30

Ako je ovaj motivator va izbor, trebalo bi da obratite panju na to da vasjednostavnost i lakoa u njegovoj primeni ne udalje od ljudi s kojima bi tre-balo da saraujete, bilo tako to ih neete u dovoljnoj meri inspirisati da

vam se pridrue, bilo tako to i vama samima moe ponestati motivacije iinspiracije. Oni koji uspeju da savladaju zamke ovog motivatora esto vodeveoma uspene poslove.

Hou da spojim lepo i korisno i da svoj hobi pretvorim u svojezanimanjeMotivator u stavci pet je takoe jedan od estih pokretaa razmiljanja opoinjanju vlastitog posla i u velikoj meri moe doprineti njegovom uspe-

nom voenju. Mnogi od nas su, zahvaljujui svojim interesovanjima, stekliznanja i vetine koji daleko premauju neke prosene vrednosti. U stica-nje tih znanja i vetina uloeno je mnogo truda, vremena i ljubavi, katkadi novca, a da sve to nikad nije dobilo drugu valorizaciju osim zadovoljstvakoje sami imamo onda kada ih stiemo ili praktikujemo. U nekim periodi-ma u ivotu pomislimo kako ta vrsta valorizacije moda vie nije dovolj-na. S druge strane, iako moda nema mnogo smisla da sa toliko posvee-nosti radimo ono od ega ne ivimo, rad u onome od ega ivimo ispunjava

nas tako malim ili nikakvim oseanjem zadovoljstva i donosi tako beznaaj-nu satisfakciju.Kod ovog motivatora, kao uostalom i kod drugih, takoe treba voditi ra-una o stvarnim potrebama trita, jer se moe desiti da lako izgubimo izvida da ono to nama donosi veliko uivanje i predstavlja smislen i potrebanproizvod ne mora obavezno imati isti takav status u potrebama i aniteti-ma drugih. Takoe, pravila koja reguliu ponaanje i odluivanje ukljuena uaktivno bavljenje hobijem, ak i kad je on veoma sloen i zahtevan, ne mo-raju obavezno biti dovoljna i kada je glavni regulator ono to se deava na

tritu. Najzad, hobi i zanimanje upravo se i razlikuju po tome to je glavnamera za prvo na lini doivljaj zadovoljstva, dok ovo drugo, zanimanje, naj-ee podrazumeva i mnoge druge poslove i aktivnosti, od kojih su mnogepre neophodne i neizbene nego prijatne.


29/236

KORAK1

31

Potrebno mi je da u veoj meri iskoristim svoja znanja,sposobnosti i talente

Motivator sadran u stavci estje najei izbor onih koji su u poslu kojimse bave ve ostvarili sve to misle da je bilo mogue i oseaju da bi osta-janje u njemu bilo neka vrsta stagnacije. I verovatno su u pravu. Nije tolikovano da li je ovakva ocena i tana, mada najee jeste, ve je vaan upra-vo taj doivljaj. Nepristajanje na stagnaciju svakako je jedan od najmoni-jih motivatora. Ljudi koji u sebi osete to nepristajanje nisu od onih koji str-pljivo izdravaju u neinspirativnoj svakodnevici, takvoj kakva je, i rutini kojaje obeleava samo zato jer su naueni da bi se ve sutra stvari mogle takopogorati da ta rutina i svakodnevica deluju kao blagodat. Naprotiv, njiho-

vo najee oseanje jeste takvo da i oni svetu imaju i mogu da daju mnogovie i da stoga imaju pravo da vie oekuju i zauzvrat.Kod ljudi kod kojih dominira ovaj motivator problem moe da predstavlja to tonam u takvim okolnostima sama promena donosi oseanje da smo uinili praviizbor. Pri tome, moda nismo obratili dovoljno panje na sam sadraj izbora kojismo nainili, pa moda propustimo da na vreme neto u tom sadraju korigujemo.Vano je istai da nisu svi nai talenti, ma koliko da stvarno postoje, jednako do-bra osnova da na njima zasnujemo ideju o novom poslu. Neki talenti jednostav-

no postoje, uostalom, sasvim sigurno svako od nas ima bar poneki, ali nemaju svioni istu motiviuu snagu. Ovakve talente prepoznajemo kao svoje sposobnostida neke poslove obavljamo ekasno i s lakoom, ali ne i sa naroitim uivanjem.Ne nastojimo da sami sebi stvorimo situacije u kojima emo ih praktikovati. Oni sujednostavno tu, ali nae ambicije su na drugoj strani. Takve nepouzdane osloncetreba izbegavati kad se donosi odluka o vrsti i sadraju posla.

elim da radim kreativniji posaoModa motivator sadran u stavci sedamne izgleda dovoljno odreen, alion je snaan pokreta onih koji se za njega opredeljuju. Monotonija i ogra-nienja u poslu i na radnom mestu ovim ljudima zaista teko padaju, i samamogunost da iz nje izau za njih predstavlja neto veoma podsticajno. Ustvari, veoma ubedljivi nosioci ovog motivatora ne bi se mnogo ni iznena-dili ni zbunili ak i da za njima ide glas: Evo osobe koja je promenila svet!Ba tu lei i razlog za oprez: ponesenost optim oduevljenjem koje ova-kvi preduzetnici esto izazivaju moe zamagliti potrebu da se u poslu neto


30/236

32

promeni i uskladi sa promenama koje su nastupile u sredini i doprineti da sepropusti pravi i povoljan trenutak. Za one meu vama koji uspeju uemo umedijima i komorama koje znaju ko je uspean!

Ako ste se opredelili za stavku osam, pozivamo vas da jo jednom proveri-te da li je njen sadraj mogue svesti na ono to je reeno u nekoj od stavkiod jedan do sedam. Ukoliko ste sasvim sigurni da nije, estitamo vam, jer jevrlo verovatno da ste upravo denisali novu pogonsku snagu i izvor motiva-cije za poinjanje posla. Ima izgleda da se on nae u nekim buduim izdanji-ma ovog ili nekih drugih slinih paketa.

Ostalo je jo da razmotrimo preostalu vrlo verovatnu mogunost. Neki od

vas su moda imali potrebu da zaokrue vie od jedne ponuene stavke.Prethodno smo vas zamolili da ipak odaberete onu za koju ste se prvo opre-delili. Sada je prilika da joj pridruite i ostale, tako to ete ih dopisati nadonjoj liniji:

________________________________________________________

Pogledajte sada i ovu novu listu. Na njoj ete nai ono iz ega ete crpstimotivaciju ak i u sluaju da, iz raznih razloga, va glavni motivator privre-

meno oslabi ili presahne. Takoe, sada ste i sami u stanju da procenite dobi-ti koje vam vai motivatori obezbeuju, kao i mere opreza koje bi trebalo daimate na umu za svakog od njih.

ta smo zapravo videli?Iako vam se moglo uiniti da je gornja lista previe pojednostavljena, na-damo se da ste osetili koliko ve i sam napor da je sastavite ili da se u njojopredelite pomae da se kristalizuje ono to vi zaista elite da dobijete odposla o ijem poinjanju razmiljate.

Jasno vam je da proces kroz koji ste proli ne predstavlja psiholoki test upravom smislu rei. On je pre jedan relativno jednostavan nain da prietesebi i ba tu naete neke od najvanijih odgovora na pitanja koja sebi po-stavljate u ovom ili u nekom narednom trenutku. Takoe, to je proces komese uvek moete vraati, bez obzira na to kako se zavrilo vae razmilja-nje o poinjanju vlastitog posla, a ako je pozitivna odluka doneta i aktivi-rana, naroito.


31/236

KORAK1

33

Preporuujemo vam da jo jednom preete preko opisa koji smo vam za sva-ku stavku ponudili. Ako mislite da bi neto trebalo dodati onoj koja se odno-si na va glavni pokreta, slobodno je dopunite.

Uinite isto i sa svojim dopunskim motivatorima, ako nain na koji doivlja-vate njegov sadraj prevazilazi okvire ponuenog opisa.Sauvajte ovaj materijal. U nekom trenutku u budunosti moe vam biti ko-risno da se na njega vratite i procenite koliko i u kom pravcu su se za vasstvari promenile. To bi mogla biti veoma korisna evaluacija veine onogato ste u meuvremenu preduzeli i postigli. Ili niste. Takoe, moda eteu budunosti biti u prilici ili imati potrebu da iznova pristupate razmilja-nju o svom glavnom pokretau ili da dopunjavate sadraj koji ga denie. I

to e biti svojevrstan pokazatelj da ste korisno orue, koje vam je ovde po-nueno, uspeno integrisali u svoja razmiljanja o poinjanju i voenju vla-stitog posla.I motivatori su bili povod da se ispredaju mitovi. Da sadraj bar nekih od njihne bi uticao na vae rasuivanje u vanoj odluci o kojoj razmiljate, evo daih pomenemo.

Mit:Vano je da nas pokree dobar motivator. Sve ostalo dola-zi samo po sebi.

injenica:Daleko od toga! Meu navedenim, nema loih motiva-tora. Ali, svaki od njih ima i neku svoju manje povoljnu stranu. Uze-ti svi zajedno ili svaki od motivatora ponaosob, svejedno, najbolji sukad ih prati sposobnost da se budeeksibilan(to nijedan od mo-tivatora ne sadri sam po sebi), spremnost naprilagoavanjepro-menama na tritu i tehnolokom razvoju (kako smo videli, neke mo-tivatore ba nije lako vaspitati u ovom duhu) i, najzad,poverenjeu sebe(bez obzira na to koji ga motivator pokree). Oni meu vamakoji imaju jedno, drugo i tree, udrueno sa vaim linim motivato-

rom, ve su na pola puta do uspeha!

Za kraj ovog dela rezervisali smo jo re-dve, i to posebne. Preuzeli smo ihod strunjaka koji odavno i paljivo prate kako ljudi razmiljaju o poinjanjuvlastitog posla i kako donose takvu odluku. Na kraju svega, kau oni, osta-je da je to moda prilika da se ostvari neto to je ovek zapravo oduvek e-lelo, i stoga prilika koja nas moe uiniti zaista srenim. Kakav motivator!


32/236

34

3. Koje su moje jae strane, a ta mogu raditi jobolje pogled u sopstvene snage i jo ponetoGledanje u sebe je suvie vano i potrebno kada razmiljamo o poinjanjuvlastitog posla da bi se ovde okonalo. Naprotiv, tek smo se zagrejali, oba-vili neke vane i potrebne poslove, doli do nekih korisnih uvida, i sada jetrenutak da krenemo dalje.Uzeti svi zajedno, motivatori su nam pokazali da je vreme da se neto pro-meni, da se krene u akciju. U svakom od njih, za svakoga od nas, nalazi seonaj kljuni razlog da se to uini. Identikovali smo i spojili jedno i drugoonako kako u ovom trenutku vidimo prilike u kojima ivimo, svoje potrebe i

same sebe. Dobili smo, dakle, neke odgovore na pitanja ta i zato. Pita-nja ima jo. Odgovori na njih nipoto nisu manje vani, pa stoga i posla imajo. Krenimo, dakle, na posao!Proitajte sledee tvrdnje i, bez predugog razmiljanja, pored onih zakoje mislite da se odnose na vas zaokruite DA, a pored onih koje vas neopisuju na odgovarajui nain zaokruite NE:

1)

1. Mislim da sam u stanju da privedem kraju posao kojiprihvatam DA NE

2. Ne alim truda da ostvarim svoje ciljeve DA NE

3. elim da poboljavam stvari i da napredujem u ivotu DA NE

4. U stanju sam da se ponaam disciplinovano kada je topotrebno

DA NE

5. Za mene ne predstavlja problem da radim i tee poslove DA NE

6. Smatram da ljudi treba ozbiljno da se posvete svomposlu

DA NE

7. Imam elju da poboljavam stvari u svom ivotu DA NE


33/236

KORAK1

35

8. Vano mi je da ono to radim radim najbolje to mogu DA NE

9. Nemam mnogo razumevanja za ljude koji postiu ma-nje nego to mogu, koji su zadovoljni malim

DA NE

2)

1. U nekim prilikama je dobro stupiti u akciju ak i akonema vrstih garancija za uspeh

DA NE

2. Mislim da ljudi koji nisu spremni da neto rizikuju ne

mogu da oekuju ni naroitu dobitDA NE

3. Ako procenim da ispravno postupam, preuzimamodgovornost

DA NE

4. Uputam se ponekad i u one poslove u kojima nemampuno iskustva

DA NE

5. Mislim da se moe uiti i na tuim i na vlastitim grekama DA NE

6. Ne smeta mi to je neka ideja potpuno nova i neprove-rena ako procenjujem da je valjana

DA NE

3)

1. Kada mi izgleda da se situacija pogorava, nastojim danaem reenje umesto da odustanem

DA NE

2. Kada neto odluim, nastojim da to i sprovedem DA NE

3. Kada ve odluim da neto uradim, u stanju sam dauloim veliki trud da to i ostvarim

DA NE

4. Nastavljam da se trudim ak i kada mi je jasno da na-grada nee stii brzo

DA NE


34/236

36

5. Ne izbegavam poslove u koje moram da uloim sate isate rada

DA NE

6. Nastojim da zavrim zapoeti posao ak i kad osetimumor

DA NE

7. Ne odustajem od neke ideje pre nego to uinim sve daje realizujem

DA NE

4)

1. Nije mi neophodno da se drugi slau sa mojim ciljevimai da ih odobravaju DA NE

2. Ne plai me da se u neki poduhvat upustim i kad ne-mam saglasnost i podrku drugih

DA NE

3. Volim kad sam svoj gazda DA NE

4. Iako vani, saglasnost i odobravanje drugih mi nisu

presudni

DA NE

5. U nekim prilikama drim se svojih ideja i planova, ak iako se drugi ne slau sa njima

DA NE

6. Dogaa se da se suprotstavim stavovima i idejamaveine

DA NE

7. Kad nastupe problemi, uglavnom se oslanjam na sebe

i svoje snage

DA NE

8. Ne volim da mi nameu svoja pravila i stalno govoreta i kako da radim

DA NE

9. Najvie bi mi odgovaralo da ne moram nikome da pola-em raun za ono to radim

DA NE


35/236

KORAK1

37

5)

1. Uim nove stvari kad god mi se za to prui prilika DA NE

2. Ne volim one koji na poslu rade samo ono to moraju DA NE

3. Mislim da je bolje potraiti reenje za neki problemnego ekati da ga nau drugi

DA NE

4. Ne ustruavam se da ponudim reenje kada ga dru-gi ne nalaze

DA NE

5. Ne odbijam mogunost da zauzmem vodeu pozicijutamo gde radim

DA NE

6. elim da raistim stvari gde god je to mogue DA NE

6)

1. Godi mi kad utvrdim da neto radim bolje od drugih DA NE

2. Vano mi je da znam da u svom poslu ne zaostajem zadrugima

DA NE

3. Trudim se da uim od onih koji su uspeniji od mene DA NE

4. Nastojim da se pojavljujem na mestima na kojima semoe videti ko je koliko uradio

DA NE

5. Oseam zadovoljstvo kad ono to uradim slui kao uzordrugima DA NE

6. Postojanje konkurencije me inspirie da radim vie ibolje

DA NE


36/236

38

7)

1. Moglo bi se rei da sam radoznala osoba, otvorena za

novineDA NE

2. Volim da upoznajem drugaije obiaje DA NE

3. Paljivo sluam one koji iznose nove i zanimljive ideje DA NE

4. Nepredvidive promene mogu da predstavljaju problem,ali ih ja vidim i kao izazov

DA NE

5. Smeta mi da stalno radim jedno te isto DA NE

ta smo ovim saznali?Pre bilo ega drugog, treba rei da smo opet bili u prilici da saznamo ne-to o sebi.Namera ovog kratkog ispitivanja bila je pre svega da vas podstakne da raz-mislite o nekim svojim osobinamakoje bi mogle biti vane za razmiljanje o

poinjanju sopstvenog posla. Razmiljanje o ovim osobinama, kada donese-te odluku i krenete sa vlastitim poslom, moe vam pokazati ta e biti glav-ni saveznici vaih motivatora, na ta ete moi da raunate, na koje svojesnage ete moi da se oslonite, koje, kakve i kolike su one. Takoe, treba-lo bi i da steknete koristan uvid u ona svoja svojstva koja u ovom trenutkumoda ne predstavljaju vau komparativnu prednost, ali koja takoe trebaimati u vidu kad se donosi jedna ovako vana i dalekosena odluka.U oba sluaja, meutim, treba da imate na umu da ni nae prednosti ni naaogranienja nisu kao takva data jednom zauvek, u svakom sluaju, u sva-koj situaciji i povodom svakog pitanja. Isto ono to u nekim prilikama pred-stavlja prednost, u drugima moe da znai ogranienje. I ne samo to. Mno-go toga moe da se promeni i nabolje i nagore, u zavisnosti, izmeu ostalog,i od toga koliko obraamo panju, koliko smo stvarno spremni da sebe me-njamo, uimo i da napredujemo.


37/236

KORAK1

39

Prva grupa tvrdnji odnosi se na tenju za postignuem, tenju da se u ivo-tu iskoriste svi potencijali i da se uvek ide ka jo boljem. Ova tenja karak-terie ljude koji se ne ustruavaju da se prihvate i tekih zadataka. Napro-

tiv, ovakvi zadaci i poslovi njih i njihovu ambiciju stavljaju pred pravi izazov.To su, takoe, ljudi koji su spremni da se upuste i u one poslove iji rezultatinee odmah i neposredno doneti pozitivne efekte, ve se to moe oekiva-ti tek u blioj i daljoj budunosti. Ovi ljudi imaju visoku sposobnost da odlo-e potkrepljenje, pa e izmeu malih nagrada, koje se mogu dobiti odmah, ivelikih, na koje mora da se eka, jer stiu tek kasnije u budunosti, izabratiovo drugo. Posveenost i rad na ostvarivanju udaljenih ciljeva ovim ljudimapredstavljaju pravi i valjan izazov, umesto da ih obeshrabri i demotivie. To

su ljudi koji se ne plae takmienja i nadmetanja i koji se u svemu to raderukovode visokim standardima kvaliteta.

Druga grupa tvrdnji odnosi se na smelost ili spremnost da se usudimo naneku akciju i za nju preuzmemo odgovornost. Smelost je veoma vaan ele-ment motivacionog procesa i tesno povezana sa poverenjem u sopstvenuekasnost. U ekstremnijoj varijanti, to su ljudi koji e na pitanje Ume lida svira klavir? odgovoriti: Ne znam, moda i umem, jo nisam probao.Istraivanja pokazuju da ljudi koji nemaju ovu vrstu smelosti ive daleko

ogranieniji ivot upravo zato to sebi unapred zatvaraju mnoga vrata mo-gunosti, ne usuujui se ak ni da kroz njih zavire, a kamoli da kroz njihuu. Sigurno svako od nas poznaje bar nekog za koga vai ona stara pria lep/a, pametan/na, obrazovan/na, a nita nije postigao/la u ivotu. To je,veoma esto, upravo pria o smelosti i poverenju u sebe samog.

Trea grupa tvrdnji tie se istrajnosti, odnosno upornosti da se stigne docilja bez obzira na prepreke. Oni koji imaju ovo svojstvo, i kod kojih je onoistaknuto, ne oklevaju ak ni kad su pred poslovima koji zahtevaju sate i

sate rada. Oni u svojim nastojanjima istrajavaju ak i kad naiu na prepre-ke koje bi nekog drugog obeshrabrile i osujetile. To su ljudi koji u isti mahimaju i energiju i strpljenje. Reenost da se poslovi dovedu do kraja utolikoje vea ukoliko je cilj kome tee od veeg znaaja (ima veu vrednost). Ovaosobina je kljuni produetak smelosti. Ljudi esto imaju smelost da netoponu, ali ne i istrajnost da to zavre i stignu do cilja. Za ove ljude prepre-ke nisu tu da bi se od njih odustajalo, oni ih opaaju upravo kao izazov kojitreba savladati.


38/236

40

etvrta grupa tvrdnji ukazuje na nezavisnost, nezavisnost u miljenju, sta-vovima, akcijama i davanje prednosti nainu ivota za koji sami preuzimamoodgovornost, odnosno nad kojim imamo potpunu kontrolu. To su ljudi koji

ne trpe ni spolja ni iznutra nametnuta ogranienja, koji imaju potrebu da seslobodno i nesputano kreu po svetu i sopstvenom ivotu, koji se nee po-koravati ak ni kada je re o modi, a kamoli neem ozbiljnijem to doivlja-vaju kao pritisak ili namet. To nikako ne znai nerazumnu svojeglavost, ne-prilagodljivost i nespremnost da se uju tua miljenja ili potrai tui savet.To samo znai da oni miljenje formiraju i odluke donose na osnovu sop-stvenih kriterijuma i procena, a za svoje akcije u potpunosti preuzimaju od-govornost. Moe se jednostavno rei da je centar kontrole nad sopstvenim

ivotom kod ovih ljudi unutra, u njima samima. Kada tumae uzroke svojihneuspeha kao i uspeha, oni e razloge podjednako traiti u sopstvenim od-lukama i akcijama, za razliku od ljudi iji je centar kontrole spolja i koji euvek biti skloniji da uzroke neuspeha potrae u spoljnim okolnostima ili dru-gim ljudima.

Peta grupa tvrdnji tie se inicijative, odnosno aktivnog odnosa prema ivo-tu i problemima, umesto pasivnog preputanja sudbini ili ekanju da ree-nja za nas pronau drugi. To je spremnost da se brzo reaguje i preduzme ak-

cija, kako za reenje problema tako i za ansu za promenu nabolje. Ljudi sinicijativom nee oklevati niti ekati instrukcije drugih da bi barem pokua-li da ree problem. Oni nisu skloni da probleme odlau, da ih guraju pod te-pih i na njih reaguju tek kada toliko narastu da blokiraju sve ostale aktivno-sti. Ljudi s inicijativom esto su u stanju da anticipiraju problem i pre negoto je drugima postao oigledan, iz prostog razloga to ive angaovano ili,kako se to nekad kae, irom otvorenih oiju. Ali inicijativa nije dobrodolasamo za reenje problema, odnosno u reaktivnom smislu. Ljudi s inicijati-vom ne samo to prepoznaju nove anse za bolje, ve te anse i sami stva-

raju. Jednostavno, ljudi s inicijativom kreiraju svoj ivot, umesto da samoreaguju na njega.

esta grupa tvrdnji govori o prisustvu takmiarskog duha, konstruktivnetenje da se bude bolji od drugih. U naoj kulturi pojam takmiarske osobeponekad dobija negativno znaenje. Ali, takmiarski duh najee je kon-struktivan i deo je sasvim pozitivne tenje da se bude to bolji, pa i bolji oddrugih. Drugi mogu da nas inspiriu, od njih moemo da uimo, pa i da teimo


39/236

KORAK1

41

da ih prevaziemo, da budemo jo bolji. Takmiarski duh u poslu svakako jedobrodoao: ako imam pekaru, dobro je ako elim da peem hleb bolje oddrugih. Od toga svima moe biti samo bolje i onome ko hleb pee i onima

koji ga kupuju. Ponekad imamo problem da priznamo samima sebi da elimoda budemo bolji od drugih. Ako osetite takvu elju u sebi, nemojte je gui-ti. Prepustite joj se, ali na konstruktivan nain. Radite na tome. Biti najboljinije nimalo lako i samim tim je vredno potovanja.

Najzad, sedma grupa tvrdnji tie se tenje ka promenama, ali i otvoreno-sti za novine, za drugaije i razliito od onoga to ve predstavlja standard,na ta ste navikli, to je va status kvo. Drugim reima, to podrazumeva ra-doznalost i sklonost ka novom i izazovnom, s jedne strane, a nezadovolj-

stvo rutinom, sa druge. Ovaj radoznalac i istraiva, katkad i avanturista,nema mnogo problema kad treba da se prilagodi promenama nastalim u bli-oj i daljoj okolini, od linog, privatnog, preko poslovnog do civilizacijskog.Da bi tenja ka promenama bila konstruktivna, da bi bila realizovana, ume-sto da ostane samo mata, potrebne su i druge osobine koje, sigurni smo,ve i sami prepoznajete.

Mali putokaz za razmiljanje o sebiPogledajte sada ponovo sve grupe tvrdnji kroz koje ste proli. Pronaite onuna kojoj imate najvie potvrdnih odgovora. Zabeleite koja je to osobina:

________________________________________________________

Sva je prilika da je osobina na kojoj imate najvie odgovora DA jedan od va-ih glavnih oslonaca, jedna od vaih kljunih snaga koja se aktivira, koju an-gaujete onda kada se suoavate sa problemima i preprekama i kada na-stojite da ih savladate. Ovo se odnosi na situacije koje se deavaju u ivotuuopte. Takoe, vrlo je verovatno da e upravo ta vaa osobina, kao zna-ajno svojstvo vaeg jedinstvenog psiholokog ustrojstva, biti vae glavnooruje u borbi za uspeh, ukoliko odluite da krenete putem poinjanja vla-stitog posla.Ova e osobina, takoe, vrlo verovatno biti glavni oslonac i podrka vaemkljunom pokretau, onome koji vas i motivie da razmiljate o poinjanjuvlastitog posla, o kome je prethodno ve bilo rei.


40/236

42

Sada je prilika da svog motivatora, glavnog pokretaa, vidite udruenog sasvojom glavnom snagom, onim to vam daje prednost i to vam pomae dazaista ostvarite ono to ste naumili: na primer, elja da budete svoj gazda ili

da zaradite novac moe biti ne samo motivisana ve i snano podrana va-om potrebom za nezavisnou, tenjom da u onome to radite budete us-peni, da postignete maksimum, da uvek budete jo bolji, vaim takmiar-skim duhom ili nekom drugom osobinom.Vei broj potvrdnih odgovora koje ste, unutar svake grupe tvrdnji, dali zaosobinu na koju se tvrdnje odnose, ukazuje na veu i snaniju zastupljenostte osobine. Mogli bismo rei, to vie to bolje!Pogledajte naas i ostale osobine na koje ste dali vie DA odgovora nego

NE. Zabeleite i njih na donjim linijama:

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

Sve ove osobine udruie se sa vaim nastojanjem da u poslu za koji ste seopredelili budete to ekasniji i uspeniji. Sada moete i sami da vidite ko-

liko resursa i oslonaca svako od nas ima u samom sebi, da i ne govorimo oonima koji su izvan nas, a koji nam mogu biti nadohvat ruke onda kada se oz-biljno potrudimo da ih pribliimo.Da kaemo koju re i o onome na ta ste odgovorili sa NE. Prvo bi trebalo dapogledate na koju grupu tvrdnji ste odgovorili najveim brojem ovakvih od-govora. Zabeleite osobinu na koju tvrdnje iz te grupe ukazuju:

________________________________________________________


41/236

KORAK1

43

Ovaj rezultat govori da na osobinu na koju tvrdnje ukazuju, barem na sa-mom poetku svog posla i pripremama za njega, ne moete raunati kao napouzdanu ili snanu potporu i podrku u svojim aktivnostima. Ostaviemo

je za sada po strani.Sada bi trebalo da utvrdite i druge osobine, obuhvaene grupama tvrdnji, nakojima ste imali vie od polovine odgovora NE. Zabeleite i njih:

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

Ovim ste dobili listu koju emo sasvim uslovno zvati listom moguih ili tre-nutnih slabosti. Ova lista ukazuje na one vae osobine koje trae malo usa-vravanja kako bi, umesto da vas unekoliko ograniavaju, postale vai sa-veznici u nastojanjima da uspeno pristupite svojim novim aktivnostima i daih obavite onako kako e i za vas i za va posao biti najbolje. Sasvim je sigur-no da e vam i ovaj aspekt uvida u sebe biti od koristi, jer e vam omoguitida drite na oku i one svoje osobine koje bi mogle da se udrue sa drugimpreprekama na koje biste mogli naii. No, ak i ako iz raznih razloga odlu-

ku da ponete sopstveni posao za sada odloite, verujemo da e vas anali-za koju ste napravili ohrabriti, bar kada je re o odnosu prema sebi kao vla-stitom najpouzdanijem resursu.Na cilj u ovom odeljku nije bio da vas na osnovu odgovora svrstamo u bilokakav tip linosti, posebno ne da vas na osnovu dobijenih indikatora nago-varamo na neke poslove, ili odgovaramo od drugih. Ve i to to ste sve tvrd-nje paljivo proitali i na njih odgovorili, sasvim sigurno govori da ste osobakoja je spremna da se zamisli nad samom sobom, a to je ve vie nego ja-san znak otvorenosti i spremnosti da se odgovori na izazove. Konana odlu-

ka e, naravno, zavisiti i od mnogih drugih okolnosti, ali je sigurno da je po-tencijal za nov poetak ve tu.Ukoliko ste zainteresovani za jo dublje psiholoko istraivanje i analizusvojih individualnih svojstava, na raspolaganju vam je struni tim kompanije.Bilo bi veoma vano da ovako zajedniki doemo i do jo nekih saznanja.Prvo, razmiljanje o tome da se pone nov posao, koliko god odudaralo odnaina ivota kojim trenutno ivimo, ne postoji u vakuumu u kome, osim te


42/236

44

misli, nita drugo nije nae. Naprotiv, ve na samom poetku ono jasno go-vori i o nekim naim osnovnijim pokretaima, povezuje se sa naim glavnimi pouzdanim snagama i osloncima i ukazuje na ono to u sebi jo moemo da

usavrimo i unapredimo.Drugo, koliko god ih mi opaali kao postojane, nae osobine ili karakteristi-ke naeg ponaanja u situacijama koje dobro poznajemo mogu da nas izne-nade u situacijama s kojima imamo manje iskustva. S druge strane, one nesamo da se neoekivano razliito ispoljavaju, ve se vremenom zaista i me-njaju u izvesnoj meri, naroito u onim periodima ivota koji donose promenekoje od nas zahtevaju to ekasnije i celishodnije prilagoavanje.

I da zakljuimo:Uvek postoji prilika da i sami damo doprinos trajnoj prii o ljudskim na-stojanjima da se vlastiti ivot i rad uine smislenijim, ekasnijim i celis-hodnijim. Psiholozi, i ne samo oni, znaju da je najbolji put u dalje usavr-avanje onoga u emu smo ve dobri i unapreenje onoga u emu bismoeleli i mogli da budemo bolji prihvatanje izazova i naputanje po-nekad varljive sigurnosti koju pruaju rutina i poznati, utabani putevi.Napravimo, uostalom, i jedan mali naknadni test, neku vrstu ugovorasa samima sobom: pogledajmo gornje tvrdnje ponovo, nakon izvesnog

vremena, bilo da smo odluili bilo da nismo odluili da krenemo u vla-stiti posao. Bacimo ponovo, na trenutak, jedan ozbiljan i odgovoran po-gled u sebe. Videemo koliko toga se promenilo, ak i da to nismo hteli,a moda e se pokazati i koliko smo toga propustili jer nismo odgovorilina izazov koji je bio pred nama.

Opis svih motivatora kao i upitnik za pronalaenje vaih jaih i sla-bijih strana u dokumentu Motivacija i moje osobine moete nai naCD-u, folder Motivacija.


43/236

KORAK1

45

4. Da li postoji i kakva je veza izmeu motivatora iizbora posla?Iako pokuaji da se izvede sparivanje izmeu onoga to ljude pokree da seupuste u vlastiti posao i samog posla nisu bez osnova, ovde takvo spariva-nje neemo ni poinjati niti predlagati. Kao prvo i najvanije, niti je motivatorsam po sebi garancija uspeha, niti su nae tzv. jake i slabe strane nedodirlji-ve, nepromenljive i nepopravljive. A i ne pojavljuju se kao solisti na sceni, vepre u ansamblu, kao razliiti aspekti jedinstvene celine, jer, kako na narodkae, drvo bez grane i ovek bez mane ne mogu biti.Osim toga, da bi se takvo sparivanje zaista zasnovalo i na mnogim dru-

gim pokazateljima koje treba uzeti u obzir, potrebno je da se izvedu i du-blja psiholoka, i ne samo psiholoka, ispitivanja i procene. Za ovakve pro-cene, zbog prirode procesa koje one podrazumevaju i iziskuju, za one meuvama koji su za to zainteresovani, na raspolaganju je struni tim BUDISVOJ OVEK.

Za sada e biti dovoljno da istaknemo da naa lina svojstva, ma kako vanabila i za odluku o poinjanju i za uspeno voenje posla, nisu ni izdaleka je-dini znaajni inioci. Ko bi pristao na sugestiju, utemeljenu u dobijenom psi-

holokom prolu, da pone posao za koji trini i drugi ekonomski pokaza-telji jasno govore da ne moe uspeti?

Zamislimo da pripadate grupi osoba koje nisu ba naroito umene u komu-nikaciji sa drugim ljudima ili koje nemaju neko strasno interesovanje da te-meljno upoznaju druge ljude i da sa njima razmenjuju svoje doivljaje i po-glede. U takvom sluaju nita ne bi bilo prirodnije nego sugerisati vam dane razmatrate poinjanje poslova koji bi vas u velikoj meri upuivali na kon-takte sa drugim ljudima. Takva preporuka, meutim, potpuno bi prenebre-

gla postojanje mogunosti da vi (1) radite na usavravanju svojih komunika-cijskih vetina, to je danas mogue uiniti na mnotvo valjanih, ekasnihi kvalitetnih naina, i (2) da se u obavljanju tog posla moete tako organi-zovati da ovaj njegov, potencijalno kritian, deo pod vaim rukovodstvomobavlja neki va blizak saradnik. Dakle, ne samo da i sami moemo da pre-vazilazimo svoja ogranienja, nego su nam na raspolaganju i druga mnogo-brojna sredstva i naini da njihov potencijalno lo udeo u ukupnom uinkujednostavno i sigurno predupreujemo.


44/236

46

Najzad, u izboru posla veoma je vana posveenost i reenost da se istra-je, spremnost da se i u nepovoljnim uslovima ulae ogroman trud, strplje-nje i sposobnost da se izae na kraj sa trenucima u kojima se javljaju dileme

i nesigurnost. Apsolutno nita od ovoga nije mimoilo bilo koga ko se odlu-io za voenje vlastitog posla, ukljuujui i one uvek i u svemu najuspenije!Umesto zakljuka, moda bi vredelo podvui da sugestije za izbor posla naosnovu poznavanja motivatora i osobina onoga ko o tome razmilja pre tre-ba uzeti kao sredstvo orijentacije u arolikom svetu poslova i preduzea,nego kako presudu koja poeljne zauvek razdvaja od manje poeljnih.Kada smo ve kod toga, da se pred sam kraj osvrnemo na jo jedan rairenmit: mit o sebi! Ovo je sloen i esto neuhvatljiv mit. Mitske oblike miljenja

u ovom domenu lake i bre prepoznajemo kod drugih nego u sebi. Ovaj mitje teko redukovati na jednostavan i jedinstven iskaz, ali ga je mogue opi-sati u nekoliko taaka: Mit je da su nae osobine vrste i nepromenljive; istina je da se mi prila-goavamo promenama koje moramo uzeti u obzir da bismo nastavili uspe-no da funkcioniemo; Mit je da je vaan spisak osobina koje nas karakteriu; istina je da je bitnokako su one komponovane i meusobno uklopljene u veu celinu; Mit je da nae osobine odreuju i ograniavaju prostor naeg uspeha; isti-

na je da uinak svake relativne slabosti moemo da umanjimo dobrim po-znavanjem sebe i predupredimo dobrom organizacijom i oslanjanjem na dru-ge resurse kojima raspolaemo i u sebi i van sebe.Setite se jedne svoje osobine/talenta/vetine/znanja ili sl. koja e vam bitivaan oslonac kada ponete sopstveni posao... Zapiite je, izgovorite na-glas i sauvajte tu cedulju... Nikad se ne zna kada moe da vam zatreba!

SRENO!

Za dodatne preporuke iz strane literature pogledajte dokumentPreporuke strane literature za veze izmeu motivatora i izbora po-sla na CD-u, folder Motivacija.


45/236


46/236

48

KORAK 2

Da li imam ideju?

1. ta je ideja i kako da doem do nje?ta je ideja?Poslovna ideja predstavlja vau zamisao ta ete nuditi, kako i kome. Po-slovna ideja je sutina vaeg budueg biznisa.Kako da doem do ideje?Mnogi ljudi smatraju poetak biznisa misterijom. esto u poslovanju i komu-nikaciji sa potencijalnim klijentima ujemo izraze kao to su ne mogu to da

uradim, to je neizvodljivo, ne znam kako to da uradim, to su probali, panije uspelo, to nikad niko nije uradio itd. Uveriemo vas da su to nita vienego nepromiljene, prazne izjave.Problem je u tome da se veina ljudi, kad razmilja o poinjanju sopstvenogbiznisa, obeshrabri usled ubeenja da moraju da izgrade svoj biznis od nule,od samog poetka. U takvim situacijama ljudi obino sebi postavljaju pita-nje ta mogu ja da uradim to niko do sada nije uradio? Drugim reima,ljudi misle da moraju da izmisle toak. I tu odustaju.

Osim ako niste tehnoloki genije, pokuaji da ponovo izmislite toak pred-stavljaju veliko gubljenje vremena.Pokazaemo vam da za poinjanje sopstvenog biznisa nije potrebno izmi-sliti toak, ve pratiti seriju loginih koraka koja poinje razvojem poslov-ne ideje.


47/236

KORAK2

49

KREEMO!Poetna taka za razvoj poslovnih ideja i biznisa lei u perspektivnom pre-

duzetniku, a ne u tritu, laboratoriji ili poslovnom planu. Vi ste kljunakomponenta vae sposobnosti, motivatori i snage, s jedne strane, kao islabosti, s druge strane, treba da diktiraju u kojim poslovnim oblastima tre-ba da radite na generisanju poslovnih ideja.Na kraju dana, podrka nansijera, dobavljaa i muterija za va biznis biezasnovana na poverenju koje oni imaju u vae sposobnosti da biznis uini-te uspenim.

VI STE INSPIRACIJA

Svoj biznis treba da razvijete na svojim sposobnostima (linim, nansijskimi obrazovnim) i interesovanjima, pokuavajui da zaobiete svoje slabo-sti. Na primer, nema svrhe traiti poslovne ideje u oblasti koja zahteva vi-sok nivo formalnog profesionalnog obrazovanja, a vi pri tom imate zavre-no srednjokolsko obrazovanje.Poetak sopstvenog biznisa lei u iskrenoj analizi sopstvenih sposobnosti,mogunosti i slabosti.U Koraku 1: Da li ja to mogurazmotrili smo vae snage i vae slabosti. Za-piite ponovo vae rezultate.

Snage

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

Slabosti

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________


48/236

50

Takoe, razmotrili smo i koji je va kljuni motivator. Zapiite ponovo i njega.

Kljuni motivator

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

Sledei korak je analiza vaih linih i profesionalnih sposobnosti i intereso-vanja, kao i oblasti u kojima je mogue primeniti ove sposobnosti.

LINI KVALITETIZapiite stvari iz vaeg ivota u kojima ste dobri ili koje volite da radite, naprimer, dobar sam u radu sa ljudima, volim kompjutere, volim rad sa decom,volim sport, dobar sam muziar itd.

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

Sada zapiite stvari iz vaeg ivota u kojima niste dobri ili koje ne volite daradite, na primer, ne volim da kuvam, ne volim velike zabave, nisam dobar uprenoenju znanja, nisam dobar u radu s alatima itd.

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________


49/236

KORAK2

51

Idemo dalje.Zapiite oblasti koje su u vezi sa vaom sadanjom ili bivom profesijom ukojima ste dobri, ili koje volite da radite, na primer, dobar sam raunovo-

a, volim rad za mainom, brzo donosim odluke, dobar sam pregovara itd.

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

Zapiite oblasti koje su u vezi sa vaom sadanjom ili bivom profesijom ukojima ste slabi, ili koje ne volite da radite, na primer, ne volim sastanke, ne

volim rad sa strankama, lo sam u dranju prezentacija, ne volim ziki po-sao, ne volim vonju itd.

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

Zapiite ta drugi ljudi i vai prijatelji misle o vama. Da li ste prijatni, namet-

ljivi, agresivni? Da li ste saoseajni, obazrivi? Ukljuite dobre i loe strane.

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

U kojoj ulozi/poslu vas vide vai prijatelji?

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________


50/236

52

Analizirajte vae odgovore na gore navedena pitanja i rangirajte vae glav-ne sposobnosti i interesovanja, kao i slabosti i nedostatke. Obratite panjuna to da ne uletite u zamku da neto upiete i kao sposobnost i kao slabost.

Sposobnosti i interesovanja

1. _____________________________________________________

2. _____________________________________________________

3. _____________________________________________________

4. _____________________________________________________

5. _____________________________________________________6. _____________________________________________________

Slabosti i nedostaci

1. _____________________________________________________

2. _____________________________________________________

3. _____________________________________________________

4. _____________________________________________________

5. _____________________________________________________

6. _____________________________________________________


51/236

KORAK2

53

PROFESIONALNO ISKUSTVO I STRUNOSTU nastavku analize vaih sposobnosti pogledaemo dublje u vae profesio-

nalno iskustvo i strunost. Mogue je da e vam ve samim popunjavanjempredstojeih pitanja doi inspiracija za va budui biznis, tj. mogue je da evam se u glavi upaliti lampica. Ako se to desi, nemojte odbaciti ideje ve ihzapiite u poglavlje Stvaranje ideja kako biste ih razvili u daljem delu tek-sta. Svaka ideja do koje doete zasluuje dalju razradu.

Na kojim ste pozicijama radili? Koju praktinu vrednost imaju pozicije na ko-jim ste radili?

________________________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________

Da li ste struni u nekoj poslovnoj ili uslunoj delatnosti?

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

Da li imate ekspertsko znanje o dogaanjima u nekom poslovnom sektoru,ili tritu, koje biste mogli da iskoristite?

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________Da li imate hobi/interes/talenat za koji biste eleli da postane osnova va-eg biznisa?

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________


52/236

54

Strunjaci se slau u konstataciji da pri stvaranju ideja treba krenuti s onimto osoba zna, u emu je struna. Pokuajte da, na osnovu odgovora nagore postavljena pitanja, predstavite OBLASTI u kojima bi vae profesio-

nalno iskustvo i znanje, kao i sposobnosti i interesovanja, bili od praktinevrednosti. Ne morate misliti o konkretnim poslovnim idejama, ve o OBLA-STIMA u kojima bi vai kvaliteti bili od koristi, na primer, obrazovanje dece,muzika produkcija, zanatska radnja, obezbeenje objekata, pisanje kom-pjuterskih programa itd.

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________


53/236

KORAK2

55

2. Kako se raa ideja?

O moguim poslovnim idejamaU prethodnom poglavlju identikovali ste oblasti i delatnosti u kojima bivai lini i profesionalni kvaliteti, kao i sposobnosti, mogli da se iskoristeza pokretanje biznisa. Sada je vreme da se posvetimo metodama stvara-nja poslovnih ideja.Mogue je da vam se i tokom samih davanja odgovora rodila ideja. Ako je totano, upiite je odmah u predvieni prostor na sledeoj stranici!Kao to smo prethodno naveli, veina ljudi pri pomisli o otvaranju sopstve-nog biznisa sebi postavlja pitanje ta bih ja mogao da uradim to niko premene nije uinio? Traiti odgovor na ovo pitanje, u najeem broju slu-ajeva, predstavlja uzaludan trud i veliki psiholoki napor. Uzevi u obzirbroj ljudi na planeti, velike su anse da je sve to vi osmislite ve negderealizovano.

Generalno gledajui, postoje etiri mogunosti razvoja poslovnih ideja i nji-hovog plasiranja.

Postojei proizvodi Novi proizvodi

Postojea trita 1 2

Nova trita 3 4

U datoj tabeli izmiljanje neeg to niko pre vas nije uinio predstavljalo bikvadrat broj etiri implementacija novog proizvoda za koji bi se otvorilonovo trite. Iako veoma protabilna, mogunost kreiranja takvog proizvo-da veoma je mala i ne bi trebalo da predstavlja smer u kojem ide vae razmi-

ljanje. Primeri ukljuuju pronalazak aviona, telefona, televizora itd.Opcija broj jedan plasiranje postojeih proizvoda na postojea tritapredstavlja najjednostavniji oblik poslovne ideje. Ako se fokusirate na ovuopciju, naii ete na rizik da ste izloeni otroj konkurenciji i nepovoljnoj po-etnoj poziciji. Primeri ukljuuju otvaranje pekare, trgovinske radnje, frizer-skog salona itd., tamo gde oni ve postoje.


54/236

56

Nae iskustvo je pokazalo da je za veinu ljudi koji ele da generiu uspe-ne, izvodljive poslovne ideje najvanije da svoje napore fokusiraju na opcijudva novi proizvodi na postojeim tritima i opcijutri postojei proizvodi

na novim tritima. Opcija dvapodrazumeva korienje ve razvijene ili ste-ene navike kupovine i korienja odreene grupe proizvoda. Modikacijamana samom proizvodu, u njegovom sastavu, izgledu/dizajnu ili nainu upotre-be kreirali ste novi proizvod koji plasirate unutar postojee ciljne grupe ku-paca (npr. beini telefon, etskrin TV, restorani kune dostave, integralnopecivo itd.). Opcija trije primer poetka sopstvenog biznisa na osnovu ide-je o plasiranju proizvoda/usluga koje ste videli na drugim tritima i za kojeverujete da e biti prihvaeni na vaem tritu. Proizvodi kao takvi ve po-

stoje, ali su novi za trite na kojem planirate njihov plasman (npr. hotel zaivotinje u Beogradu, arhiviranje poslovne dokumentacije rmi, prodavniceorganske hrane i garderobe, iznajmljivanje vozaa u sluaju pijanstva itd.).

Naini stvaranja idejaPri stvaranju ideja veoma je vano da svoje razmiljanje i energiju fokusira-te na pronalaenje ideja. Razmiljajte o moguim poslovnim idejama u sva-kom trenutku, na svakom mestu! Ako to uspete, ideje e dolaziti ve i od sa-mog promatranja okoline!

Ideje su svuda oko nas i mogu se izroditi iz razliitih situacija: iz razgovorasa prijateljima, rada na vaem hobiju, iz posmatranja i analize vaeg okru-enja itd. U praksi i literaturi metod analize sopstvenih sposobnosti poka-zao se kao odlina polazna taka za stvaranje ideja. Naime, u vaim spo-sobnostima lee vaa strunost, talenti i aniteti koji se najekasnije mogupreneti u poslovne ideje. VI STE INSPIRACIJA!

Odgovarajui na prethodna pitanja, imate odlinu polaznu taku da stvori-te ideje na osnovu svoje strunosti, linih karakteristika i hobija koje eli-

te da pretvorite u biznis.

Za svaku oblast, koju ste u prethodnoj sekciji denisali kao oblasti koje vasinteresuju, razmislite i ponaosob odgovorite:Kako mogu neto da uradim bolje?Kako mogu neto da uradim drugaije od konkurencije?Koji bi proizvodi/usluge olakali ili pospeili poslovanje?


55/236

KORAK2

57

Nemojte se uzdravati ili ograniavati pri davanju odgovora. U ovom deluvodia slobodno stavljajte ideje na papir, bez razmiljanja o njihovoj stvar-noj, tj. praktinoj vrednosti. PUSTITE MATI NA VOLJU!

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

Naravno, do kvalitetnih poslovnih ideja ne morate doi iskljuivo razmiljaju-i o tome kako da svoje sposobnosti i anitete iskoristite za kreiranje ideja.Pogledajmo ta jo moe biti va izvor poslovnih ideja.

Privatna i poslovna frustracijaSranu je nakon jo jedne aljkave popravke bojlera dozlogrdilo! Ta-kozvani majstor je naplatio debelo za svoj rad, ostavio je nered izasebe i, naravno, dao je garanciju: Ako bude problema... Zna kako,ne mogu ja da ti garantujem da se neto nee ponovo pokvariti! Nebi trebalo... Pokuavi da kroz razgovor sa enom izbaci frustraci-ju, Sranu je pala ideja na pamet: Zato ne bih ja napravio kompa-niju iji e majstori biti uredni, radie po cenovniku, davae garancije

i izdavati raun za svaku uslugu?! Kroz istraivanje, Sran je shva-tio da rma takvog prola ne postoji u Srbiji, dok je, s druge strane,trite ogromno. Pola godine kasnije kreiran je Hauzmajstor, kom-panija za kune popravke. Obim poslovanja i renome na tritu kojije Hauzmajstor stekao za samo godinu i po dana poslovanja re-zultirali su prodajom akcija Hauzmajstora renomiranoj austrijskojkompaniji za odravanje objekata Rustler za petostruku vrednostpoetnog ulaganja.


56/236

58

esti izvori frustracija, kako u vaem privatnom tako i u poslovnom ivo-tu, odlian su izvor ideja. Sluajte svoje frustracije, kao i frustracije svo-je porodice, prijatelja i poznanika i pokuajte da pronaete nain kako da

ih otklonite.Postavite sebi pitanje: Da li postoji neto to bi moj ivot, ivot moje poro-dice ili prijatelja, uinilo lakim ili jednostavnijim?

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

Analiza ekonomskog okruenja/tritaSrbija je jo uvek u tranziciji i trita se jo nisu razvila to prua mogunostnovim biznisima za zauzimanje dobrih pozicija. To se ogleda u nedostatkuprave konkurencije, nedovoljnom kvalitetu usluge, ali pre svega u tritimaotvorenim za dobre ideje i nove uesnike.

Budi svoj ovek d. o. o., privatna inicijativa primer je biznisa na-stalog iz sagledavanja i analize ekonomskih promena u Srbiji. Ideja

je nastala iz potrebe pomoi sve rastuem broju nezaposlenih u sa-mozapoljavanju. Stanje tranzicije zahtevalo je znaajne promene iprilagoavanje u javnoj administraciji. Ljudi koji su u novonastalimtrinim okolnostima eleli da pokrenu sopstveni biznis imali su pro-blem dobijanja kompletnih informacija u pogledu same registracije ipoetka poslovanja. Pored informacija o samoj zakonskoj regulativi,rizik investicija u vreme tranzicije je znatno vei, to zahteva utolikobolju pripremljenost novih preduzetnika. Tim ljudi koji su radili na ra-

zvoju ovog projekta prepoznao je trine mogunosti i razvio prak-tini savetodavni servis Budi svoj ovekza sve one koji ele da po-nu sopstveni biznis.


57/236

KORAK2

59

Analizirajte, iz perspektive oblasti vaeg interesovanja, u kom pravcu se ra-zvijaju odreeni segmenti trita koji vas zanimaju? Kroz ta su prole ze-mlje u regionu koje su ispred nas u procesu tranzicije?

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

PublikacijeNemojte prevideti publikacije u svojoj potrazi za idejama. Knjige, novine,

magazini i struna literatura sadre bogatstvo korisnih informacija i poten-cijalnih ideja. Obavezno u svoj izbor ukljuite poslovne publikacije, kao tosu Ekonomist, Preduzee, Pregled.

Porodica, prijatelji, saradnici

Kroz priu sa prijateljem iz panije Slobodan je saznao o novoj usluzipomoi osobama starijim od 60 godina koje najvei deo dana provo-de same u kui. Usluga teleasistencije koja postoji dugi niz godina u

paniji i ostalim zemljama Evrope podrazumeva sistem neprekidnogpraenja starih osoba koje su kod kue, putem dugmeta koje noseoko vrata ili na ruci. U trenutku potrebe za pomoi, pritiskom na du-gme u roku od 30 sekundi aktivira se 24 sata dostupan kol-centar,gde sede obueni teleoperateri spremni da brzo i ekasno prue po-mo korisniku. Saznavi za ovu uslugu, i znajui da je Srbija jedna od10 zemalja sveta sa najstarijim stanovnitvom, Slobodan je osnovaosopstveni biznis za teleasistenciju u Srbiji pod nazivom Asistel.


58/236

60

Razgovarajte sa prijateljima, porodicom i poznanicima, to su ljudi koji e urazgovor uneti razliite uglove posmatranja svakog problema, svake teme.Sruite mentalne zidove tokom razgovora generiite to vie ideja, bez

ograniavanja na njihovu praktinost nju ete proveriti kasnije. Cilj je dapokrenete proces kreiranja ideja i to vie ideja stavite na papir.

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________

Postojei biznisZa razliku od brojnih zemalja Evrope u ijim se prodavnicama mogu nai ra-zni industrijski proizvodi na kojima je jasno naznaeno da ne sadre glu-ten, na naem tritu oni su izuzetno retki i prilino skupi. Na skoro odra-nom Svetskom danu obolelih od celijaklije utvreno je da u Srbiji ima oko70.000 ljudi koji pate od ovog oboljenja i tako je i nastala ideja troje mla-dih ljudi da se realizuje neto novo u pekarskoj industriji. Pokretanjem lancapekara Hleb&Kie prema licenci jedne od najpoznatijih francuskih peka-

ra, osobama koje pate od sindroma celijaklije znatno su olakani problemi.Hleb&Kie je jedina pekara u Srbiji koja u svojoj ponudi ima hleb bez glu-tena. Posedovanje mesta za sedenje i kafe za noenje kui jo dve su novi-ne netipine za pekare u Srbiji, nastale kao elja za zadovoljenjem svih uku-sa zahtevnih potroaa.Razmislite o industriji koja vam je poznata, industriji u kojoj ste zaposleni.ta moe da se uradi na bolji ili ekasniji nain, kako bolje moe da se zado-volji kupac, na koji nain moe da se premosti problem, utedi na trokovi-ma poslovanja itd.?

________________________________________________________

________________________________________________________

________________________________________________________


59/236

KORAK2

61

FranizeAko imate poetni kapital, povoljan nain za poinjanje sopstvenog bizni-

sa jeste i putem franize. Franiza predstavlja pravo na korienje nei-jeg proizvodnog ili uslunog procesa, imena i poslovnog znaka. Najpoznatijasvetska franiza jesu restorani McDonalds. Korisnik franize plaa vlasni-ku franiznog drutva odreenu naknadu za korienje svega navedenog, uzavisnosti od dogovora moe biti ksni iznos, procenat prihoda, zarade, naosnovu koje se obnavlja pravo na korienje franize.

Uz slogan Ponovimo uspeh i kod Vas, u Srbiji je poslednjih godi-na veoma popularna postala Fornetti franchise. Ona u okviru pre-

hrambene kategorije zauzima ak drugo mesto. Stupanjem u For-netti franizu, korisnik kreira tzv. prodavnicu u prodavnici (shop inshop) tj. mini Fornetti pekaru unutar svoje prodavnice. Korisnik sesnabdeva kvalitetnim smrznutim pecivima, koja se uz niske reijsketrokove peku na licu mesta naoigled kupaca. Korisniku je takoeobezbeen korisniki servis sa besplatnim tehnikim, tehnolokim imarketinkim servisom.

Krofne napravljene po nemakom receptu, koje ve pet godina za-

redom pobeuju na svim meunarodnim sajmovima pekarskih pro-izvoda, prave se i kod nas. Krofna-bar zamiljen je kao slatko me-sto sa najboljim krofnama koje je pristupano svim populacijama.Krofna-bar sve je popularnija franiza u Srbiji. Korisnik krofna-barfranize na raspolaganju ima dva vida saradnje: otvaranje prodajnogmesta krofna-bara ili pokretanje samostalne proizvodnje pod fran-izom krofna-bara, pri emu dobija svu neophodnu opremu, recept

Documents

Pocni Svoj Biznis