Click here to load reader

Plavi čuperak

  • View
    2.531

  • Download
    8

Embed Size (px)

Text of Plavi čuperak

Miroslav Anti PLAVI UPERAKPRVI TANGO I TAJNE

PRVI TANGO Devojice, vi koje ste veeras poslednji put uspavale svoje lutke i dole na ovu igranku, sa oima punim neke treperave sree, plavim i velikim kao najvei, najplavlji cvet, vi, sa osmehom toplijim od meseine na proplanku, vi, zaljubljene u prvu loknu na svom elu i zaljubljene u ceo svet, i svi deaci, vi koji ste veeras prvi put uljem zalizali kosu, pa vam se odjednom ini da ste ozbiljni i sliniji odraslim ljudima, vi sa klikerima u depu i pegama na nosu, vi, to se pravite tako, mnogo vani, a srce vam kao mi drhti u grudima, hajde, ponimo ovaj prvi tango u ivotu! Igrajmo! Nije strano! Dva levo jedan desno! Evo brojimo svi u glas! Zbogom, olovni vojnici! Zbogom, detinjstvo sa kikama i plavom manom!1

Zbogom, sve ono to je bilo jue! Dobro nam dolo sve ovo to je ispred nas! Nije ovo as hemije ni matematike. Zato: umirite se za trenutak. Tiho za one pred kojima se veeras otvara mladost iroka. Umesto lutaka, pred svakom devojiom klanja se po jedan ivi, pegavi lutak. Umesto klikera, u srce svakog deaka kotrljaju se dva topla i nasmejana oka.

AKI KORZO U prvi sumrak svi se tu sjate ozbiljna lica, dranja kruta; odu do ugla, pa se vrate i opet tako jo dvesta puta. arena povorka gura se, eta... Hiljadu kapa i bereta... Hiljadu ubara i kaketa ... A usput pogled poneko baci, il neto bajagi2

nevano kae. Ruku na srce: ta svi ti aci danima ovde uporno trae dok troe donove i troe sate, dok odu onamo i dok se vrate, i opet tako sve i ispoetka, danas i sutra, idueg petka, idueg jula, idueg maja, tamo i natrag i nikad kraja? arape ute, zelene, plave, i duge noge kao tapovi. I neki zvrkovi na vrhu glave. I ike na elu kao slapovi. I pogurkivanja. I zavirkivanja. I zadirkivanja. I dobacivanja. A moda ipak, ko e znati, moda tu ipak neto postoji?

3

Moda to nisu prazni sati kad se u guvi eta i stoji, pa pone tako sve ispoetka: danas i sutra, idueg petka, idueg jula ili aprila Moda tu nekom rastu i krila? Moda tu ponu sva putovanja? Moda se ovde najlepe sanja? Moda se ovde najlepe eli? I moda su se ba ovde sreli putevi neki dugi i tajni, putevi beli, putevi trajni? I moda su se ba ovde sreli osmesi neki i zavoleli? Moda ba zato jedino vredi da se u guvi onako luta: malo onamo4

i malo natrag, i opet tako jo bezbroj puta.

O EMU PRIAMO DOK ETAMO O emu priamo dok lutamo u predveerje gradom? Ustvari: mi samo utimo... utimo i gledamo se kradom. Ustvari: mi se u sebi pitamo neto to nikom nije jasno. I sanjamo. I skitamo... skitamo i katkad mrknemo glasno. A kad se nebo skoro ve smrai i od svetiljki grad pouti, odjednom znamo sve to znai to to se ovako uti. Ustvari: mi to u sebi slutimo rei narasle u bezmerje, pa nam je dosta i da utimo i lutamo kroz predveerje.

TAJNA Svako ima neku tajnu: u-u-u Neko lepu i beskrajnu, neko tunu ili smenu, neko zlu.

5

Neko svoju tajnu slae. Neko odmah mami kae. Neko svoju tajnu ne bi ispriao ni u snu. Neko apne samo tebi kao drugu: u-u-u. Obino su tajne glavne izmiljene i ljubavne, al i druge kad se zbroje, nae, vae, moje, tvoje, leve, desne, udne, sjajne, sve jednako mnogo znae, jer inae zato bi se zvale tajne? I ja imam jednu tajnu udnu, sjajnu i beskrajnu Nikom drugom samo tebi priapnuu jutros nju: hodi blie... u-u-u... sutra rano... u-u-u ba onamo... u-u-u... ali nikom to ne kai, sam potrai u-u-u... Pronai e vrlo lako i videe da je tako.

NAJLJUBAVNIJA PESMA Ovo je zaista najljubavnija pesma, a ni rei o ljubavi... Svim pajacima i lutkama otkinute su glave i oni tako lee u oku6

bespomoni i baena. Neko u ovoj sobi nee da bude dete. Neko u ovoj sobi tri dana ne moe da rua Neko u ovoj sobi samo uti, uti, i gleda kroz prozor kako jesen sa liem i vetrom putuje preko pokislih gradskih krovova za pticama. Ovo je zaista najljubavnija pesma, a ni rei o ljubavi.

ZAGONETKA Pogodi kako se raste. Pogodi kako se lako stigne do krova, do laste, oblaka punog kie, do neke zvezde daleke i vie i jo vie u udne visine plave. Pogodi da li kroz kragnu, kroz nogavice, rukave, dok neka snaga u tebi i neka lepota u tebi pravo do sunca vodi? Zamuri pa pogodi. A moda i nije vano da se unapred seti. Moda se najlepe raste7

kad nita ne primeti. Moda se najlepe biva vei; jo vei, najvei utei, sasvim utei, kroz neki tihi nemir to se u tebi stvori, pa gori, beskrajno gori, i nikad da izgori. I niko ne zna ta je. A ona traje i traje.

KAD BI JASTUCI PROGOVORILI Kad bi jastuci progovorili o tome ta neko sanja i krije, kad bi zaista progovorili o tome ta neko radi kradom, o devojici, na primer, to oponaa starije i neto spletkari spletkari, sva izbrljana pomadom, ili o deaku to se tupim iletom brije kao: kuburi ovek s bradom, i sve ostalo kad bi progovorili o tebi i o meni, bilo bi i da se plae i smeje i da se pocrveni. Sreom jastuci nita ne govore.8

uvaju milion tajni u mekoj belini perja. Oni su kao lae, velike bele lae, to plove u nemogue, u snove, u bezmerja. Uvee te odvedu. U zoru te dovedu. I niko ne sluti nita. Obrie san sa oka. I sve je sasvim u redu.

NAJMANJA PESMA Evo najmanje pesme. Manja je od zrna maka. U njoj je jedan osmeh i pismo za jednog deaka. Ako zna ko ga alje ta da ti priam dalje. Ako ne zna ko alje ta te se tie dalje.

OPOMENA Vano je, moda, i to da znamo: ovek je eljen tek ako eli, i ako celog sebe damo tek tada i moemo biti eli. Saznaemio tek ako kaemo9

rei iskrene, istovetne. I samo onda kad i mi traimo moi e neko i nas da sretne.

PLAVI UPERAK

PLAVI UPERAK uperak kose obino nose neko na oku, neko do nosa, al ima jedan uperak plavi zamisli gde? U mojoj glavi. Kako u glavi da bude kosa? Lepo. U glavi. To nije moj uperak plavi, ve jedne Sanje iz estog "a". Pa ta? Videe ta kad jednog dana uperak neije kose tue malo u tvoju glavu ue, pa se umudri, udrveni, pa malo-malo pa... pocrveni, pa gricka nokte i krije lice,10

pa alje tajne ceduljice, pa neto kunja, pa se mui, pa ui a sve kojeta ui. Izmea rotkve i rombodde. Izmea note i piramide. Izmea leptire i gradove. I tropsko bilje. I stare Grke. I lepo ne zna ta e od muke. Sad vidi ta je uperak plavi kad ti se danima mota po glavi, pa od deaka pravog junaka napravi tunjavka i nespretnjaka.

ZAPISANO U SREDU U sredu smo se prvi put sreli, a do tada se nismo ni znali. U petak smo se zavoleli. U ponedeljak posvaali. Opet je sreda. Sad svima kaem dok lutam po korzu sam: ne, nije ona lepa ni draa od drugih devojica koje znam. Pa kad je sretnem oi krijem. Zviduem. Gledam u neto drugo i mislim: zbilja, svejedno mi je... Al osvrem se dugo... dugo...

11

DOSADNA PESMA Toliko mi je dosadno da ne znam ta u. Kad izlazimo iz kole nakrivim kapu na levo oko i pobijem se sa trojicom, bar da me vide devojice. Devojice su smena stvorenja: dugonoge, okrugle, pegave ili kratkovide, mnogo lau i ogovaraju i piu ljubavna pisma boja mi stave pod klupu. Meni je sve to dosadno. Ipak, proitam pisma, najlepe rei prepiem ako mi nekad zatreba, a od onoga to ostane napravim papirne lae, napravim ptice, slanike, abe, i bajagi se igram, a tako mi je dosadno. Dosadno mi je i da porastem, da nosim tesne cipele i da se oenim... Oni koji porastu prvo se danima mrze, onda se danima svaaju. Jedino mi je ao mog tate. Da je ostao deak kao ja, ba bismo lepo mogli da se druimo i da zajedno budemo zaljubljeni12

u nastavnicu istorije. Sve ostalo mi je dosadno. Toliko mi je dosadno da ne znam ta u, nego nakrivim kapu na levo oko i pobijem se sa jo trojicom, ak i kad nema devojica.

STRANICA IZ DNEVNIKA Nita neu da joj kaem, jer neu. Ona je jedna neozbiljna najobinija balavica. Mi stariji, mi iz osmog razreda, stavimo ruke u depove i zviduemo kroz zube. Ba nas briga za te devojice. Nita neu da joj kaem, jer neu. Ali ako pogleda nekog drugog, postau najgori ak u koli.

AAVA PESMA Mama mi kae: aavo moje, ta se to zbiva u tvojoj glavi? U njoj deaci,13

kaem, postoje, deaci smei, crni i plavi. Mama mi kae: aavo moje, zar mogu tamo svi da se sloe? Ja kaem mami: kad ve postoje nek tu i stoje ta se moe! Mama mi kae: pusti prie, zbijeni tako na ta lie? Ja rukom mahnem i uzdahnem. Svi oni lie, svi mnogo lie, na neto lepo kao iz prie, na sve to elim, na sve to ekam... Lie na nemir i na samou. Mama se smeka: aavo moje, pa oni, znai, ne postoje. Postoje, kaem, kao na javi deaci smei, crni i plavi. ta da se radi? mama veli. Ja kaem: nita, ve da se eli, da nikad ekanje ne izbledi. Mama mi kae: da li to vredi? A ja se smekam:14

videe vredi.

PROLEE Sunce se, eno, kao vreteno nad gradom vrti i glavom klima. Sve je u meni danas areno. I u tebi je moda areno. U nama svima arenog ima. Bila je zima. Prola je zima. Tu negde, blizu, al ne znam gde je, vetar se topli vrti i smeje, upka nam kosu i kronje njie. Bile su kie. Prole su kie. Sad sunce, eno, kao vreteno ispreda gradom neto areno i mirie. Reci mi zato s tobom u hodu15

odjednom danas govorim tie i zato misli nekud odu, pa samo trepem i nita vie? Kad ispod lipa senke se rue, zato sam tako odjednom smuen, pa kad te kui iz kole pratim, sve ne bih hteo da se vratim, ve dugo stojim i dugo utim pod vetrom toplim i suncem utim? A u glavi mi nebo stalo. I jo po malo. ega po malo? Svega po malo. Ako se setim, ja u ti rei i utei.

PTICA Ovo mi je priapnula jedna dugorepa ptica, brbljiva, sveznajua, prozrana kao svetlost: hoe li da uje aroliju, priapnula je uoravo16

i dotakla mi kljunom rame i krajiak uha. I rekla mi je aroliju: najvanije na svetu to je: umeti videti vetar i uti sneg kako pada, umeti dotai prstom sumrak na prvom uglu i osetiti na usni sanjivi ukus meseine. Ja se samo osmehnuh lepoj dugorepoj ptici, jer i ja imam aroliju, najvaniju na svetu. To je: videti neije lice i uti neiji govor i dodirnuti rukom neiju ruku i kosu onda kad vie nikog nema, kad si ostao sam, kad jedno veliko leto naputa ove ulice i ostavlja za sobom ute peate lia po plonicima, u kronjama i u seanju.

PLAVA ZVEZDA

PLAVA ZVEZDA Iza uma, iza gora, iza reka, iza mora, bunja, trava, opet noas tebe eka udna neka zvezda plava, zvezda prava. ak i ako ne veruje probaj toga da se seti, kad zamuri i kad zaspi ti pokuaj da je uje, da odleti, da je stigne i uhvati i sauva kad se vrati.

17

Ali pazi: ako nije sasvim plava, sasvim prava, mora lepe da se spava, da se sanja do svitanja, mora dalje da se luta, tristo puta, petsto puta, mora druga da se nae... trea... peta... Mora u snu da se zae na kraj sveta. I jo dalje iza kraja do beskraja. Mora biti takve zvezde. to se udi? Pazi samo da je negde ne ispusti dok se budi. Jednog dana, jedne noi, ne znam kada, al znam tano: izgledae nebo bez nje tako prazno, tako mrano, i sva sunca, sve lepote, i sve oi to se jave nikad bez nje nee biti sasvim tvoje, sasvim prave. Ja ti neu rei ta je ova zvezda udna, sjajna. Kad je nae sam e znati. Sad je tajna.

SVE BOJE SVETA udan je ovaj svet u meni kad se od lia zazeleni ili poplavi kao svila od deije kose i ptijih krila.

18

udan je ovaj svet u meni kad sve pouti i porumeni. Van mene dosta boja ivi. Van mene katkad svet i posivi, ili se smrai i naoblai. Dobro je zato to postoje i ove moje lepe boje. I neki osmeh sunan i plah. I vetar neujan kao dah. Pa sve kad trne i sve kad svene, kad tmurno izgleda svet oko mene, u meni ivi sto vatrometa nekakvog arenijeg i lepeg sveta. Ponekad elim da podelim moje rumeno sa gradom celim, i moje belo sa utom travom, i moje uto sa noi plavom, i moje plavo sa rekom snenom Jedino uvam ono zeleno za neke oi to nisu moje, al iz njih rastu, odavno rastu sve druge oi i druge boje.

A ONDA I PRVA LJUBAV Nije to nagovaranje, roeni moji. Ko nee dalje da ita nek slobodno zamuri. Ali pazite dobro: ako u vama postoji jedno veliko pitanje koje nestrpljivo uri, pitanje vee od brda19

i vee od dva brda, i jedna treperava dua to veruje u uda, i ako se u vama neke lepote talasaju i neke svetlosti raaju, onda je sasvim svejedno da li murite ili ne murite, jer uda se ve dogaaju. Junaci, nos u jastuk! Nek mata kao lokomotiva leti! Razumem sve vae brige i nespretnosti i strah, i evo: pomaem danas svakome da se seti to se bez razloga duri i smeka u isti mah. Junaci, nos u jastuk! Niklo ne mora znati ta je. Vano je da neto postoji i da to neto traje. I kaem: ba nije nagovaranje. Ko nee dalje da slua neka zapui ui. Vano je ta je skriveno negde u nama, u dui. A ova pesma je oko to vidi i kroz tamu. Nju nee prevariti kao tatu i mamu. 2 Evo o prvoj ljubavi jo samo neto malo: Nek ne zaboravi niko ona je ipak vena. Ona je kao nebo to se uskovitlalo kad je u zoru palo u ogledala rena. Ona e ostati srameljiva i vitka u nekim buduim staricama20

koje sad kriom sanjaju odrezane vitice i ure da zavre sve zadatke na vreme, i u nekim buduim penzionerima koji gaze po blatu i skakuu po banicama, skupljaju sliice fubdalera i dobijaju jedinicu zbog Pitagorine teoreme. Ona je najlepa ljuljaka izmeu radosti i samoe kad se najvie hoe, a niko ne zna ta hoe. I kad godine minu u beskraj u daljinu i prou mnoge lepote i svenu mnogi cvetovi, jedino prva ljubav ostae negde u oku, u nekim obinim stvarima, u poutelm spomenarima kao veito novi i nepoznati svetovi. Zato i vredi sanjati, zato i vredi eleti, ta nas se ostalo tie! Zato i vredi napisati i kao plakat podeliti ove arene rei koje na pesmu lie. 3 Najzad, u prvoj ljubavi raa se i prva bora ovde negde na elu i celog ivota te prati. Raa se prva tuga i prva ljubomora i prvi put se pati. I odjednom ti drukije izgleda itav svet. Neto u glavi gori, neto tutnji21

i vrti. To nije kao matemalika. Tu su dva i dva esto pet. A esto nisu ni tri. Ne pitaj zato otkud odjednom koava brie. To moda i nije vetar. To prva ljubav uzdie. Ne pitaj otkud kie pljusnu jae. To mada i nije pljusak, ve neko zbog ljubavi plae i trepavice mu slane i rukavi mu slani kao presoljen ruak i kao okeani. Uostalom, ta vredi o prvoj ljubavi i dalje da se soli. Izvoli, sam zavoli, pa ako je i tebi isto ovako ti kai, a ako nije isto onda sve ovo ne vai.

SNOVI Velike reke imaju ue koje ih pretvara u okeane. Veliki vetar ima prozrane puteve ka ravnici. Ja imam samo san, obini malecki san u kom sam za pedalj blie ponekoj zvezdi i ptici. U zoru od svega toga itavo nebo izraste na mojim rukama toplim i obrazima snenim, i dan je nalik na neke zenice graoraste oiviene zelenim. I uopte, zvezdo i ptico, uopte celi svete, divno je kad se u nama neko ekanje javi, pa se od toga na usni neto rumeno isplete22

i neto graorasto i zeleno u glavi.

LJUBAV Opratamo se, opratamo se i strano dugim nogama odlazimo u svet. Ti u svoju mladost onuda iza fabrika, iza pristanita i mosta, niz raskra koja se razilaze kao posvaani ljudi. Ja u svoju mladost onuda uz prugu gde trava ima ukus vode, peska i sunca. Nikad vie neemo sedeti u istoj klupi ni jedno od drugog prepisivati zadatke, ni deliti uinu na odmoru. Nikada se vie neu smejati tvojim olinjalim lutkama ni ti mom neukroenom zvrku na temenu za koji su me veito upkali oni to sede iza nas. Nije ovo vie zavrena jedna kolska godina. Kau: gotovo je detinjstvo. Jedno veliko detinjstvo danas je gotovo. Kau, i svi su zajedno radosni, i kotrljaju se niz stepenice kao aka prosutih klikera,23

i svi su smeni od zadovoljstva kao plastelinske figure, i svi su areni i udni kao grad za vreme velikih praznika. Samo ja znam: nikada vie, nikada vie, neemo se uhvatiti za ruke, ni hodati od ugla do ugla i pokuati uzalud da se setimo dok utimo neega vrlo vanog, neega toliko ogromno vanog, ega se razdvojeni nikada vie neemo moi setiti.

POSLE DETINJSTVA Moda je to zbog sunca, a moda i nije zato: ove hiljade ruku, ove hiljade lica, sve mi to jutros odjednom izgleda nepoznato kao da nema u gradu deaka d devojica. Odjednom: ko da su preli preko velikog mosta, izvijenog i lepog to podsea na dugu, u neki novi ivot, na neku obalu drugu. Pod nebom, izdaleka, ta ih to tamo eka? Za njima trake ptica i trake vetra se vuku.24

I oni tre. I mau. I dre se za ruku. Pod nebom izdaleka, ta ih to tamo zove? Za njima gradovi plove. Za njima prostranstva plove. I sve je nalik na snove kad ih prelije zlato. Moda je, kaem, zbog sunca. A moda i nije zato. Stojte! ekajte! viem. Ja znam ta znai ta duga. Znam: ona obala druga mnogo se lepe plavi. Al neka svako od vas bar mrvicu detinjstva ponese kriom u ruci i sauva u glavi. Moda vas bez te mrve neu ni sresti, ni stii, a iveemo skupa, u isti bioskop ii, u istom restoranu ruati istu hranu, u istoj ulici moda prolazie nam dani, pa ipak bez te mrve, siune mrve detinjstva, biemo toliko tui, biemo toliko strani.

25

A jednom, kad godine minu u beskraj, u daljinu, i prou areni dani kao da nisu ni bili, i umore se sve etnje i posive aprili, i lepi plavi uperak nad okom nam osedi videe da ta mrva, majuna mrva detinjstva, nov neki ivot vredi. Kao da raste u srcu velika zvezdana pria, bezbrina, zlatnouta, pa ivi jo mnogo puta, jo nebrojeno puta.

BILJEKA O PISCU Miroslav Anti je poznati lirski pjesnik, ponajprije, djeji pjesnik, ali i dramski pisac, novinar. Zanima ga film i slikarstvo. Osim desetak knjiga poezije za odrasle, poznate poeme "Vojvodina" objavio je i nekoliko pjesnikih zbirki za djecu. To su, na primjer, "Nasmejani svet" (1955), "Poslednja bajka" (1964), "Plavi uperak" (1965), "aava knjiga" (1972), "Garavi sokak" (1973), "Olovka ne pie srcem" (1973), "iveli prekosutra" (1974), "Prva Ljubav" (1977). Roen je u Mokrinu (Banat) 1932., a umro u Novom Sadu 1986. godine. Z. D.

26