of 90/90
Miroslav Antić Miroslav Antić Miroslav Antić Miroslav Antić Zbirka: Plavi čuperak Zbirka: Plavi čuperak Zbirka: Plavi čuperak Zbirka: Plavi čuperak Predgovor: O ljubavi i još ponečem Ovu knjigu napisao sam ja. Pomogla su mi sva deca koju sam poznavao. Istina, niko mi nije diktirao stihove, niko birao ili dopisivao nove reči, ali svi su bili prisutni. Bile su prisutne detinje oči, njihove tajne, njihove najlepse l jubavi i snovi. I uopste, uvek kad pišem pesme za decu, radije bih umesto svog imena potpisao mnogo i mnogo dečijih imena. Kažu da se u životu uči od starijI. Ja sam mnoge mudre i plemenite stvari naučio od mlađih. Vi rastete. Postoji nešto kao detinjstvo, kao dečaštvo i kao mladost. Meni su takve podele uvek smetale. Koliko staraca sam sreo među osnovcima i koliko predivnih dečaka i devojčica među pedesetogodišnjacima ili još mnogo starijim. Zato, kad upotrebim reč dete, pokušavam da joj dam dostojanstvo jedne ogromne bezazlenosti, koja je, tako bar mislim, najveća svetlost u ljudima. Vi rastete. Za detinjstvo i mladost napisano je mnogo lepih pesama. Za ono srednje doba, kada više niste šmrkavci, a niste još uvek sasvim odrasli, nema baš tako mnogo, nema možda ni dovoljno poetskih zbirki. To vreme kao da se pomalo zaboravlja. Taj most preko koga treba preći s jedne na drugu obalu. Ta čudna pukotina u dozrevanju naše pameti, koja u nekom traje deceniju, a neko je preskoči za trenutak. Ove pesme sam zapisivao da lakše dišete. Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja, koji o vama brine drukčije nego tata i mama, rodbina ili nastavnici u školi. Koji o vama brine vršnjački. Jer i ja sam večiti dečak, sa jednim sedim čuperkom na čelu, ali još uvek plavim u duši. Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom

Miroslav Antic - Plavi cuperak

  • View
    6.952

  • Download
    14

Embed Size (px)

Text of Miroslav Antic - Plavi cuperak

Miroslav Anti

Zbirka: Plavi uperakPredgovor: O ljubavi i jo poneem Ovu knjigu napisao sam ja. Pomogla su mi sva deca koju sam poznavao. Istina, niko mi nije diktirao stihove, niko birao ili dopisivao nove rei, ali svi su bili prisutni. Bile su prisutne detinje oi, njihove tajne, njihove najlepse l jubavi i snovi. I uopste, uvek kad piem pesme za decu, radije bih umesto svog imena potpisao mnogo i mnogo deijih imena. Kau da se u ivotu ui od starijI. Ja sam mnoge mudre i plemenite stvari nauio od mlaih. Vi rastete. Postoji neto kao detinjstvo, kao deatvo i kao mladost. Meni su takve podele uvek smetale. Koliko staraca sam sreo meu osnovcima i koliko predivnih deaka i devojica meu pedesetogodinjacima ili jo mnogo starijim. Zato, kad upotrebim re dete, pokuavam da joj dam dostojanstvo jedne ogromne bezazlenosti, koja je, tako bar mislim, najvea svetlost u ljudima. Vi rastete. Za detinjstvo i mladost napisano je mnogo lepih pesama. Za ono srednje doba, kada vie niste mrkavci, a niste jo uvek sasvim odrasli, nema ba tako mnogo, nema moda ni dovoljno poetskih zbirki. To vreme kao da se pomalo zaboravlja. Taj most preko koga treba prei s jedne na drugu obalu. Ta udna pukotina u dozrevanju nae pameti, koja u nekom traje deceniju, a neko je preskoi za trenutak. Ove pesme sam zapisivao da lake diete. Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja, koji o vama brine drukije nego tata i mama, rodbina ili nastavnici u koli. Koji o vama brine vrnjaki. Jer i ja sam veiti deak, sa jednim sedim uperkom na elu, ali jo uvek plavim u dui. Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom

od vas. One nisu o ovim reima koje ste proitali nego u vama, a rei se upotrebljavaju samo kao kljuevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, ve doivljenja, ve zavrena, ve mnogo puta oplakana ili otpevana, eka zatvorena da je neko oslobodi. Knjiga je osloboena pesme, one to kod zna od kada, postoji u svakome od nas. I jo jedno vano: nemojte me shvatiti preozbiljno. Nisam ja sakupio svu pamet ovog sveta. Samo sam poeo da govorim neto to treba i dalje govoriti, lepe od mene, arenije od mene i drukije od mene, a slinije vama. Jednom, kad zaete u malo dublje u kalendare, pa se okrenete i kroz trepavice pogledate u pravcu detinjstva, kao to slikar gleda u platno koje treba da savlada i oivi, sigurno ete pronai u sebi bolju pesmu o ljubavi. Miroslav Anti

2

Uvodna pesmaOvo su tvoje pesme. Ne pitaj kako sam saznao sta misli. Moda sam ponekad bio: ti. Moda si i ti pomalo bio: ja. Moda smo zajedno bili ceo svet.

3

Prva ljubav1 Naiu tako dani. Zatrpaju ti oi kao zvezdane kie. Oko nosa se neka arena nenost isplete. I ti stane, i ne zna da li si, il' nisi vie ono obino dete, ono bezalzleno dete. Nekakvo zrno zlata pone u srcu da ulji. Stidljivost neka u tebi tiho se zasmejulji. Naiu tako dani. Ne prepoznaje boje aprila. Ne prepoznaje svoje ruke. Izgledaju ti kao krila. Ne prepoznaje svoje ogledalo: iz njega te neko udan posmatra, neko kome u dahu miriu suncokreti i plamte obrazi, plamte 4

kao nestrpljiva vatra. Naiu tako dani. Vetar ti u potiljak die. Zdravo, poslednja bajko, kad stane i ne zna vie da li se visine rue il' s tobom u nebo lete! Zdravo ljubavi! Tajno! Zdravo sve neverovatno! Sve zabranjeno i zlatno! Zdravo, udnovati svete! 2 Vrlo je vano, pre svega, da prvu ljubav ume da izgovori utanjem. Da je sagleda murei. Da je oslune osmehom. I dotakne aputanjem. Vrlo je vano da o njoj ne brblja hvalisavo svima Ljubav-to nije uina koju drugari dele. Prva ljubav je providna kao lutkino oko, 5

drhtava kao tiina koja hoda po prstima i prva prava istota tvoje nenosti bele. Ona je knedla u grlu, srebrna knedla u grlu, sve nedokuivo tvoje i sve kristalno tvoje i sve gugutavo tvoje kao veernje zvono. Ona je duboko u tebi i duboko van tebe. Ona je malo onako. Pa jo malo onako. Pa onda ono. I ono, I onda: sasvim ono. 3 Nije to nagovaranje, roeni moji, ko nee dalje da veruje, nek slobodno zamuri. Ali pazite dobro: ako u vama postoji jedno veliko pitanje koje nestrpljivo uri,

6

pitanje vee od brda i vee od dva brda, i jedna treperava dua to veruje u uda, i ako se u vama neke lepote talasaju i neke svetlosti raaju, onda je sasvim svejedno dali murite ili ne murite, jer uda se ve dogaaju. U tebi skazaljka nekog nevidljivog magneta pokazuje odjednom hiljade strane sveta.

7

Kada smo bili velikiKad smo bili veliki kroz detinje nemire, svi onako brljivi, mrkavi i lajavi ludo smo izmiljali neke svoje svemire i bili smo krilati i bili smo zmajevi. Igrali se piljaka sa najlepim zvezdama. Crtali smo svetlou radoznala skitanja. I uvek u srcima ko u toplim gnezdima znali smean odgovor na sva tuna pitanja. Od jue smo ozbiljni. I odjednom, udno: kao da smo zgreni, Kao da smo stali. Sve oko nas izgleda glupavo i budno. Prvi put smo odrasli, a prvi put - mali. I prvi put sami smo u prepunom svetu. I odjednom, 8

izgleda nita nije za nas. Neveto smo. Zbunjeni u roenoj ulici, zalutali zauvek u ogromnom danas. Kad smo bili veliki do kua do drvea, do tornjeva, planina i do ptijeg leta, u dep nam je stao dan , u zenicu okean i stala nam jo u dlan polovina sveta. Od jue smo ozbiljni. I ma ta nas udilo - u svemu svom krilatom kao da smo pali. Kao da se oko nas sve strano probudilo: prvi put smo veliki, prvi put smo mali.

9

OpomenaVano je, moda, i to da znamo: ovek je eljan tek ako eli. I ako sebe celog damo, tek tada i moemo biti celi. Saznaemo tek ako kaemo rei iskrene, istovetne. I samo onda kad i mi traimo, moi e neko i nas da sretne.

10

arolijaNekom zabranjuju zvezde. Nekome krila. I laste Ja ne zabranjujem nita. Sme se sve to se ne sme. Samo jedno te molim: pokuaj da ne raste ni mrvu svima za inat, do kraja ove pesme. U toj se pesmi ivi slobodno, lepo i ludo. Moe da izmilja. Mata, Da radi sve naopako. U njoj i najvee udo prestaje da bude udo, jer sve to poeli kad zamuri - ostaje zauvek tako. Isturi hrabro i divno prkose detinjaste i lai i sebe samog. Sme se sve to se ne sme. I sme se vie od svega! Jedini: nemoj da raste za inat i tebi i meni 11

do kraja ove pesme. I svaki put kad te slome, pa mora nov san da stvara, ne sanjaj ga u mraku Dotri blie zori. Na pragu ove pesme tako se divno bori i kad namigne samo i osmehne se polako Izbroj u sebi do deset i to u venost pretvori. I sve to murei smisli ostae zauvek tako.

12

Dosadna pesmaToliko mi je dosadno da ne znam ta u. Kad izlazim iz kole nakrivim kapu na levo oko i pobijem se sa trojicom bar da me vide devojice. Devojice su smena stvorenja dugonoge, okrugle, pegave ili kratkovide, mnogo lau i ogovaraju i piu ljubavna pisma koja mi stave pod klupu. Meni je sve to dosadno. Ipak proitam pisma, najlepe rei prepiem - ako mi nekad zatreba, a od onog to ostane napravim papirne lae, napravim ptice, slanike, abe, i bajagi se igram a tako mi je dosadno. Dosadno mi je da porastem, da nosim tesne cipele i da se oenim. Oni koji porastu prvo se danima mrze onda se danima svaaju. 13

Jedino mi je ao mog tate. Da je ostao deak - kao ja, ba bismo divno mogli da se druimo i da zajedno budemo zaljubljeni u nastavnicu istorije. Sve ostalo mi je dosadno. Toliko mi je dosadno da ne znam ta u, nego nakrivim kapu na levo oko i pobijem se jo sa trojicom. ak i kad nema devojica.

14

Zadihana pesmaDevojica mnogo znam. Ako neka bude htela, ceo svet u da joj dam, i dalje do kraja sveta na pedeset pukometa: bar jo dva-tri sela. Kupiu joj al od svile da ga vetar zatalasa. Slomiu je kroz aprile rukom oko pasa. Ja sam vaar. Eto ta! Ja sam tristo uda. Muzika sam. Guva. Smeh. Vrteka. I luda. Sve u zbog nje da proerdam. to e meni svet na dar. Kupiu joj jeftin erdan i minua par. Bie jutra mokra, rosna, opeena od prolea. Na dlan njiva ut i pljosnat prosue se srea. Pa u tako lud da gorim, da se pesmom niz drum javljam, da se nikad ne umorim od neba i zdravlja.

15

Bosonoga PesmaOvo je pesma za tvoja usta od vianja i pogled crn. Zavoli me, kad jesen duva u pijane mehove. Ja umem u svakom novembru da napravim jun. I nemam obine sree. I nemam obine grehove. Moja je srea srnea, a greno mi je smeno Ako me neko ane u ove oi plane, nije to neuteno: ja umem od suza da pravim klikere lepe, prozrane. 2 Podeliu sa tobom sva moja aava zdravlja. Zavoli moju senku to se klati niz dan. Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja. Ludo moja, zar ne zna: divno je nemati plan. Izidji iz tog detinjstva 16

kao iz starih patika. Zavoli moj osmeh,dubok kao jezerske vode. Evo, i ja sam se izuo. Pod vrelim tabanima rastapa mi se asfalt. Budi uz mene kad odem.

17

Zapisano u sreduU sredu smo se prvi put sreli, a do tada se nismo znali. U petak smo se zavoleli. U ponedeljak posvaali. Opet je sreda. Sad svima kaem dok lutam po korzu sam: ne, nije ona lepa ni draa od drugih devojica koje znam. Pa kad je sretnem - oi krijem. Zviduem. Gledam u neto drugo. I mislim: zbilja, svejedno mi je. . . Al okreem se dugo. . . dugo. . .

18

Uspomena

Razili smo se al' nae detinjstvo ostaje u prvom osmehu kojim sam usne opekla. E, moj pegavko, za ceo ivot dosta je to malo niega im sam ti najvie rekla. Nae su oi tad pomeale boje pa isto vidimo svet ovaj ludi i trsavi I jo e dugo na usni da ti postoje apati oni daleki, meki, lepravi I ja, kad grickam bombone ili vaku, il' liem kornet, il' neto luckasto usnim, il' se bez veze isplazim nekom deaku, oseam ukus osmeha tvog na usni. 19

Razili smo se, al nae detinjstvo ostaje svejedno kakvim stazama sutra lutali. Malo je bilo. Al ipak, kad pogleda: dosta je sve ono to smo i rekli i preutali.

20

MostoviU meni veeras jedna reka razbija ogromna brda daleka, mui se, urlie, razmie klance i kida svoje zelene lance i tije kroz moje srce i pee i kroz oi mi kipi i tee. U tebi veeras ista reka udno je meka. Sva je od mleka. I as je srebrna. I as je plava. U njoj se tiina odslikava. Svako u sebi reke druge pod istim mostovima sretne. Zato su nae sree i tuge uvek drukije istovetne.

21

Plava zvezda Iza uma, iza gora, iza reka, iza mora bunja, trava, opet noas tebe eka udna neka zvezda plava, zvezda prava. ak i ako ne veruje. probaj toga da se seti. Kad amuri i kad zaspi, ti pokuaj da je uje, da oseti, da je stigne i uhvati i sauva kad se vrati. Ali pazi ako nije sasvim plava, sasvim prava, mora lepe da se spava: da se sanja do svitanja. Mora dalje da se luta. Tristo puta. Petsto puta. Mora druga da se nae. Trea. Peta. Mora u snu da se zae na kraj sveta. I jo dalje iza kraja: do beskraja.

22

2 Mora biti takve zvezde. to se udi? Pazi samo da je negde ne ispusti dok se budi. Jednog dana, jedne noi, ne znam kada, al znam tano, izgledae nebo bez nje tako prazno, tako mrano. I sva sunca sve lepote i sve oi to se jave, nikad bez nje nee biti sasvim tvoje, sasvim prave. Ja ti neu rei ta je ova zvezda udna, sjajna. Kad je nae - sam e znati. Sad je tajna.

23

TajnaSvako ima neku tajnu: u-u-u. . . neko lepu i beskrajnu, neko tunu ili smenu, neko zlu. Neko svoju tajnu slae. Neko odmah mami kae. Neko svoju tajnu ne bi ispriao ni u snu. Neko apne: samo tebi. . . kao drugu - u-u-u. . . Obino su tajne glavne izmiljene i ljubavne. Al i druge kad se zbroje, nae, vae, moje, tvoje, leve, desne, udne, sjajne, sve jednako mnogo znae, jer - inae zato bi se zvale tajne? I ja imam jednu tajnu vrlo vanu, vrlo vrednu. Nikom drugom - samo tebi priapnuu jutros nju. Hodi blie: u-u-u. . . Sutra rano. . . u-u-u. . . Ba onamo. . . u-u-u. . . Ali nikom to ne kai. 24

Sam potrai. u-u-u. . . Pronai e vrlo lako i videe da je tako.

25

Plavi uperakPlavi uperak obino nose neko na oku, neko do nosa, al ima jedan uperak plavi zamislite gde? - U mojoj glavi. Kako u glavi da bude kosa? Lepo. U glavi. To nije moj uperak plavi, vec jedne Sanje iz estog "a" Pa ta? Videe ta - kad jednog dana uperak neije kose tue malo u tvoju glavu ue, pa se umudri, udrveni, pa malo - malo. . . pa pocrveni, pa gricka nokte i krije lice pa aljes tajne ceduljice, pa neto kunja, pa se mui, pa ui - a sve kojeta ui. Izmea rotkve i romboide. Izmea nokte i piramide. Izmea leptire i gradove. I sportove i rune radove. 26

I tropsko bilje. I stare Grke. I lepo ne zna ta e od muke. Sad vidi ta je uperak plavi kad ti se danima mota po glavi, pa od deaka- pravog junaka napravi tunjavka i nespretnjaka.

27

Prvi tangoDevojice, vi, koje ste veeras poslednji put uspavale svoje lutke i kriom od njih, na prstima, dole na ovu igranku, sa zenicama pitomim, sa zenicama srneim, bistrim kao najvei kao najlepi cvet, i vi sa osmehom toplijim od meseine na proplanku, i vi, zaljubljene u prvi uvojak to vam pokriva uho, i zaljubljene u ceo svet... Deaci, vi, koji ste veeras prvi put nekako drukije, mangupski zaeljali kosu, pa vam se odjednom ini da vam niu brkovi, a osmeh vam na licu slian mukijim ljudima, i vi, sa klikerima u depu i pegama na nosu, to se pravite vani, pa ste promenili hod, a srce i dalje vam drhti kao preplaeni mi 28

u zadihanim grudima... Hajde, zaponimo ovaj na prvi tango u ivotu! Igrajmo! Nije strano Dva levo - jedan desno. Jedan levo - dva desno. Evo, brojimo svi uglas. Zbogom olovni vojnici! Zbogom detinjstvo sa kikama i plavom manom! Zbogom sve ono to je bilo jue! Dobro nam dolo sve ovo to je ispred nas! Nije ovo as hemije niti as matematike. Tiho! Tiho za one pred kojima se veeras otvara mladost iroka! Umesto lutaka pred svakom devojicom klanja se po jedan ivi, pegavi lutak. Umesto klikera, u srce svakog deaka kotrljaju se dva topla i nasmejana oka.

29

Lako je tebiLako je tebi kad ima brata, pa moe da te titi i brani. Kad se u dvoritu igrate rata, on uvek stoji na tvojoj strani. Od svih je bolji. Od svih je jai. Zato brat tako mnogo znai. Lako je tebi kad ima brata: sme da se pravi vaan pred svima. U bioskopu nema karata, on samo trepne i - ve ih ima. Na utakmici nigde mesta, on samo migne - tri klinca digne. Poznaje svakog konduktera. Poznaje svakog poslastiara. Ima u gradu tristo drugara. Meni je teko jer nemam brata, pa pazim s kim se igram rata, jer nije svako na mojoj strani, spreman da uvek ba mene brani, A kad se s drugom decom potuem, obino deblji kraj izvuem. Kod kue radim sam za dvoje i to je moje i to nije moje: i ugalj vuem, i rublje skupim, i sobu spremim, i mleko kupim. . . I tako: poto nemam brata, 30

moram da budem vredan sam, i budem dvostruko vredan sam, i da odrastem sasvim sam. Od svega to na svetu znam najstranije je kad si sam.

31

Nepovratna pesmaNikad nemoj da se vraa kad ve jednom u svet krene Nemoj da mi neto petlja Nemoj da mi hoe-nee. I ja bezim bez povratka. Nikad neu unatrag. ta ti znai staro sunce, stare staze, stari prag? Tu je ono za im moe da se pati Tu je ono emu moes srce dati. Al' ako se ikad vrati mora znati tu e stati I ostati. Oima se u svet tri Glavom rije mlako vee Od reke se dete ui ka morima da potee. Od zvezda se dete ui da zapara nebo sjajem. I od druma da se mui i vijuga za beskrajem. Opasno je kao zmija opasno je kao metak da u tebi veno klija i arlija tvoj poetak. 32

Ti za koren nisi stvoren Ceo svet ti je otvoren. Ako ti se nekud uri, stisni srce i zamuri. Al' kad poe - nemoj stati Mahni rukom. I odjuri. Ko zna kud e. Ko zna zato. Ko zna ta te tamo eka. Ove su elje uvek belje kad namignu iz daleka. Opasno je kao munja opasno je kao metak da u tebi veno kunja i mui se tvoj poetak. Ti si uvek krilat bio samo si zaboravio. Zato leti. Sanjaj. Tri. Stvaraj zoru kad je vee. Nek' od tebe ivot ui da se peni i da tee. Budi takvo neko udo to ne ume nita malo, pa kad krene - kreni ludo, ustreptalo, radoznalo.

33

Ko zna ta te tamo eka u maglama iz daleka. Al' ako se i pozlati, il' sve teko, gorko plati, uvek idi samo napred. Nemoj nikad da se vrati.

34

CrteiPonekad tako sebe damo za oi jedva upoznate. I na rastanku utimo samo i ne traimo da nas vrate. ivimo posle u tom drugom sve dok mu oi svetom plamte. I ne znamo to nas pamte dugo, kad ne traimo da nas pamte.

35

ImenaPronaes negde nekakvog Miu, nekakvog Gorana, Dragana, Svetu, pronae drugare nalik na sebe i stane tako i ne veruje da ima neko kao ti- isti, na ovom drukijem svetu. I nita ne mora da se kaze. Sve se unapred zna i razume. Moda te neke Mire sad trae. Mozda Gordana neka ne ume bez tebe, Jelene, Milice, Vide, do nekog ogromnog sunca da ide. I ne zna koliko kao ti - takvih veeras ponovo nekog nemaju. I ne zna koliko kao ti - istih za susret sa tobom ba sad se spremaju. I ne zna ko su to, kao ti - divni i to su jastuke suzama vlaili. A lepo ste se mogli sresti samo da ste se malo potraili. I KREE U IVOT S POGRENIM NEKIM. S DRUKIJIM NEKIM. 36

NEKIM DALEKIM. A Boris, Vera, Vladan i Sanja jos uvek samo tebe sanja.

37

Odlukaivot je sve neto iz poetka. Jue i prekjue sutra ne vrede. Nema na svetu dva ista petka, dve iste nedelje, dve iste srede. Pa emu onda razoaranja? Ako je jedna ljubav - orak, Odmah se drukije i lepe sanja. I kad si najvie tuan i gorak nekih se novih oiju seti i shvati da letis. . . divnije leti. Ko je to video da deak pati? Da kunja kmezav i da plae? Svaki put mora iznova znati da voli bolje, da voli jae. Ne da se vadi. Ne da se tei. Ve da se istinski do neba smei. Nema na svetu dve iste srede, dva ista utorka, dva ista petka. Sve nove ljubavi drukije vrede. ivi se svaki put iz poetka. ivi se da se nikad ne pada. Da bude snaniji posle oluje. I da se u tvom srcu ve sada 100 zlatnih zvezda unapred uje.

38

ta je u nama VelikoSvaka prava toplina ima u sebi bezbroj prisnih malih toplota. Svako veliko dete nosi u sebi bezbroj balavaca i vra. Ovaj ogromni ivot prepun je kao sae I sve te buvice sree i sumnji i slutnji i snova - armija nenosti cela, moli nas da im svakom po jeno zrno srca unemo kriom pod krilo. Jer bez tih malenih srca to drhte duboko u nama uurena i bela, ne bi ni velikog srca, ne bi ni velikog belog, - niega ne bi bilo. pa i nas, eto, ovakvih; udnih i lepo ludih, zar misli da bi nas bio? Nikad nas ne bi bilo.

39

Besmrtna pesmaAko ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, onda e u tebi odjednom neto posiveti. Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag. Da li si uopte ponekad mislio sta znai iveti? ............ Ako ti jave: umro sam evo ta e biti. Hiljadu arenih riba leprae mi kroz oko. I zemlja e me skriti. I korov e me skriti. A ja u za to vreme leteti visoko. . . Visoko. Zar misli da moja ruka, koleno, ili glava moe da bude sutra koren breze il' trava? ........ Ako ti jave: umro sam, - ne veruj 40

to ne umem. Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane neto kao leprav trag. I zato: ne budi tuan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i udno drag. Nou, kad gleda u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidi neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja jo uvek aav letim, i ivim.

41

Zbirka: HoroskopGovorSmatram velikom slabou i stvarno bih bio potiten kada bih sve ovo to oseam, morao da ti objanjavam hudim jezikom oveka: reima sumnjivim, rovitim, razjedenim i nekorisnim. Postoje svakodnevne, sasvim obine stvari, koje su mnogima tajna. "Najvra vrata su ona koja su irom otvorena, kae jedan prastari zapis sa Tibeta. Postoji govor koji e neko otkriti sutra, a moda niko nee ni pokuavati da ga otkrije. Ali ti ga ve sada mora obuhvatiti mislima. Jer to je jezik znaenja, a ne dijalekt naziva. Postoje kulture gestova, disanja ili vida. Postoji vreme vremena i prostiranje prostora. Postoji lepota lepote. Postoji istina istine, stvarnost stvarnog, volja volje i mo moi. Postoji kretanje kretanja, razmiljanje razmiljanja, ... postoji i ljubav ljubavi, sine moj. Sve se ree usuujem da izgovaram rei, jer uvek znae drugo nego to ja to elim. Sve dalje su od govora i teko ih razabirem u umovima beskraja. Tkivo tetovira na tkivo otiske naslea. Takvo 42

je moje utanje s tobom ove noi. Opnu po opnu, ljisku po ljusku, sluz po sluz, zamor meu nama civilizacije protozoa, epohe virusa, elije stena i vazduha, i ustavljena koa vode i venosti. To je kao da se sporazumevamo u svim vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem smo se zadesili. Pisem umesto tebe Sneani i Alisi. aljem telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam se bar jednom dnevno telefonom Galebu Donatanu Livingstonu i Pepeljugi. Ali ni rei odgovora. Znai da misle na nas. Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi glasom govora. Ljudi se potuju reima, a vole utanjem.

43

TorbaNikad te nisam nita iskrenije molio, od ovog to ti sada govorim, sine moj. U najeenom vetru veeri drvee otresa s lea suvi bakar. To se dogegao septembar. Ti sutra polazi u kolu. Okna miriu srebrno i zeleno na prve severne magle i prve kie. Vazduh se para kao pauina i sav je izbuen kricima divljih jata to se sele na jug. Popodne kupio sam ti torbu. Tvoj prvi teret u ivotu. Dri je praznu kraj uzglavlja. S njom e prespavati no. "Prazna je torba najtea" - pevaju Cigani dok se vuku niz bespua.. Ja u sebi pevuim: "Prazna je torba bogatstvo, jer u nju staje mata svega sto ivi i eli. U punu ne staje vie nijedna mrva sna. Nijedna gipkost ovog pomalo okostalog sveta . Tu pesmu, moda, retko koji malian uje od svoga oca, dok prima u ake sudbinu. Otac Don Kihotov, Servantes, rekao je svom sinu: Ko premnogo u torbu trpa, poderae je." A i ljudsko oko je torba. A i ljudska pamet je torba. A i ljudsko srce je torba. Sve su to torbe bez dna. 44

I mogu mnoge hiljade pokolenja stavljati u njih pregrt zanosa, neznosti, nade, jo uvek ostae mesta za nove, ire proste, jo uvek ostae mesta za nove radoznalosti. Jo uvek ostae mesta za mnogolike svetove koji na prstima prilaze i nose ispod koe toplije i belje ljubavi. Jer sutra nema jedno oblije, sine moj. Postoji veliki broj budunosti. I mora imati dalekovidu mo proricanja da se ne zgrudva u samo jednom vremenu. Ne znam greim li ako verujem: ipak je sve tako lako poderivo - sem oveka.

45

murkePostoji neto bre i od same mogunosti da se ovek sporazume sa svojom milju. Nekakva groznica uobrazilje. arolija. Trag koji se ve dogodio unapred. Seam se svoje prve kolske torbe. Nisam urio da je otvorim. Dugo sam je posmatrao, obilazio oko nje i zamiljao u njoj obilje neobinih stvari. I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram ga danima. Lepe mi je da zamiljam ta moe biti unutra. Uvek je tako sa zatvorenim stvarima. I tek kad oljuti omot, prestaje svaka arolija, jer vie nema smisla nijedna igra pogadjanja. Jer sve je u nama kad murimo, a strano kad otvorimo oi. I sve je nae dok elimo , a tue kad se ostvari. Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi, unutra, u skladitima tajni i korenju energije. Samo smo spolja dopadljivi, puni boja i mirisa. A unutra, u nama, kipe orijaka sunca. Sve se to dogaa zato to nismo skinuli omot sa svog jo uvek pitomog i detinjastog srca. Dobivi sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog ivota, mi u tom srcu 46

nosimo sve ono to postoji i to e tek postojati u naim drugim ivotima. I ne kvarimo ga kao igraku, da otkrijemo ime voli. I ne kvarimo ga da vidimo ime se boji i ime sanja. Kad zvezde padaju, ne tri da ih potrai u travi. Ne sakupljaj ih po umama i ne vijaj za bregovima. Samo zatvori oi. Bar ti zna da se igra murke. Uhvati ih u letu i sve e u tebe duboko otkotrljati. Zaeli li se mora ili severnih snegova, zaeli li se planina, jezera ili pustinja, samo zamuri u svet, ne odmotavaj omot vida, i sve e se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.

47

LjubavDa li je istina ono to pie Kalevali: "Ruka to daje, uvek je iznad ruke koja prima?" Da li je istina ono to govore u Basri: "Ljubav je kao senka. Ako tri za njom, nikad je nee stii. Ako joj okrene ledja pratie te". Neko je negde rekao i hvala mu: "Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta". Nasmej se zato ako ti kau da si mali ovek. Nema male sree i male bolesti. Nema male krae i male smrti. Nema malog rata niti malog potenja. Nema maloga prijatelja i male tajne. Nema maloga oveka i male ljubavi. Ne okrei nikad lea da bi te voleo. Seam se tvojih prvih zuba. Seam se tvojih prvih koraka. Seam se: Deja bolnica u Novom Sadu. Sedim kraj tvog kreveta i molim sve na svetu da mi ozdravi. I ozdravio si. No Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda. Ni ljudi. Verovala je samo naa ogromna ljubav. Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci, dok je kao kuica slikala azurnu svetlost po mojim dlanovima. Mi se prevremo naglavce kao peani sat. I menjamo se jedan s drugim. 48

Dobie jednog dana dublji glas. Poee da se brije. Oenies se i zaposliti. Imae svoju decu i priae im svoje bajke. A ja u biti sve detinjastiji i bezazleniji. Prepoznae me po tome kako naivno verujem da u veito iveti, opinjen unutranjim govorom poput drevnoga boga Ptaha, koji je prvo smislio ceo svet u sebi zatim izdahnuo okolo svoje neverovatne misli,i tako,ogromnom matom, sam u Niemu, jedini, oiveo sve ono to je jo bilo nestvoreno. Onda e doi sve naglo: moji poslednji zubi. I odmah posle toga: moji poslednji koraci. Na kraju: neka bolnica u ko zna kojem gradu. Sedi kraj moga kreveta u neko ovakvo vee makar samo sat ili pola sata. Bie to sasvim dosta za sve protekle godine. I neka moja ruka bude u tvojoj ruci. I neka kao kuica naslika onaj isti pitomi svetlosni znak na tvojim dlanovima znak da ti nikad nisam, nikad okrenuo led da bi me potovao i voleo. Ljubav je kao snaga: ako je vie troi, vie e je i imati. Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja, ve bi se pretvorile u vetar. Kad bi potoci ovako umeli da vole, kao ja, ve bi postali okeani. Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, ve bi postali beskonani.

49

Kad bi vreme ovako umelo da voli, kao ja, ve bi se pretvorili u venost. Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, ve odavno bi bila zvezda.

50

OiU svakom septembru ima neega nalik na tihe rastanke. Primeti to po igrama koje polako poinju da se sapliu. Primeti to po iskracalom odelu, koje ostavlja mladjem bratu. Primeti i po bajkama, koje smo dosad tako lepo izmiljali. Primeti kako nam i bajke sve manje veruju. Ustvari, velika je to varka. Ba kao to je i svet sa one strane svoga oka. Onome koga posmatra u ogledalu s nadom. Ti si nada koju on gleda iz svog sveta. Ne veruj niemu to se moe primetiti samo sa jedne strane vida. Tri i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap iste svetlosti. Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Jos rei oni koji shvataju slobodu granice. Ne zidaj vrata vea od kue , kazu Eskimi. To isto znai to i zidati prozore manje od oiju. Stvarno videti, znai: umeti videti kiu kako pada uvis. Videti kako padaju uvis krovovi kua i reke u kojima se taloe vrhovi planina. Ovako sam to uo: Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma ta su ribe na drveu" Pa ako se i oklizne, nekada, u ivotu, ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad uvis. 51

I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: Niko me na svetu nije pokori sem mene . Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu. Cveta. I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponornice blagosti, sine moj. I snove valja videti kako rastu dok tone polagano u njih i para se, ba kao to i ove rei utanja, tue i moje, tonu noas, a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra.

52

RazgledniceU doba mog detinjstva igrao sam se pote. Sakupljao sam lie dok idem od kole do kue. Svakom bih listu, uz osmeh, neto lepo priapnuo, najlepe to sam uo i video tog dana. Sa druge strane lista aptao sam adresu. Hiljade izmiljenih imena neznanih lijudi. Milione imena. Sve bih to onda, ovla, zapeatio poljupcem. I putao niz vetar. I evo ta se sad dogaa, sad posle toliko godina! Javljaju mi se mnogi znani i nepoznati. Ponovo sakupljam lie i itam odgovore pisane rukopisom ilica koje venu. Javljaju mi se divni daleki prijatelji, azbukom rane jeseni koju umem da itam. Nije teko nauiti. Samo malo zamurim. Ovla. Kroz trepavice. I diem polako vetar, A vetar se i ne uje drukije, sem nozdrvama i usnama. 2. Katkad su razglednice vrlo udne. Na jednoj strani pie nam Iaoce sa neke pote stare dve i po hiljade godina: "Ko zna da ne zna - najvii je." Na drugoj strani, dodato rukopisom Montenja. Miel de Montenj. Francuska, I 553; "Ko misli da nita ne zna, taj ne moe ni znati da nita ne zna". 53

Zar ti to ne 1ii po malo na igru pokvarenih telefona"? Kad rei putuju kroz vekove, svako poneto dopie ili izbrie. Ili sve izvrne naopako, po svome. Tako nastaje usijani vrh ovekovog uma: poslovica. Ona pripada narodu. Zato narod i kae : "Poslovica je svemir u zrnu ita." 3. No polagano zri. uje se lepet krila. To se vetar umorio. Sleteo je na krov i kjuje oko dimnjaka staklene perle retke kie. Od mnogo misli izaberi jednu, najvaniju. Bavi se samo njom, dok je sasvim ne savlada, kao veliki dudista jedan munjeviti zahvat, kao veliki bokser svoj tajni kontraudarac, kao veliki hirurg, zanet vajanjem prirode, samo njemu znan rez na srcu. Uopte nije vano ima li neuredne depove, neurednu frizuru i domae zadatke. Najvea nevolja na svetu je, sine moj, imati neuredan um.

54

Otkria Ogroman je trud moga razmiljanja ove noi. Nita ja ne znam o znanju, sine moj. Istorija otkria moda i nije red, nego nered radoznalosti nas koji sve vie znamo da ne znamo. Tebe e uiti znanju, ali se ne rugaj neznanju. Evo da ti proitam poruku Karela apeka: "Zamisli onu tiinu, koja bi nastala na svetu, kad bi ljudi govorili samo ono to znaju." Muka je sve to sa znanjem, veruj mi. Ono se zasiti sebe i prestaje da saznaje. Neznanje je poetak hiljadu novih poetaka. I nemoj ga se nikad stideti. Svetlost znanja je slina svetlosti vasione. Sve su se misli dogodile odavno, kao zvezde. Lepota traenja nije u nalaenju, nego u naoj odluci da traimo. 2. Ja, koji ne znam ta je ulo starosti i samoe, jer okruen sam stalno ogledalima dejih oiju, posmatram ovaj ivot kao neto areno, kao mnogostruki oblik, ogromni luna-park, kao vrteku igre i vrteku neznanja koja je kruna mudrosti. Izlazim iz svog tela. Peva sam i otac himni. 55

Lutam po udaljenim mestima. Opsenar sam i svetac koji je siao sa freske. Moze me upotrebiti kao nalepnicu. Umem da oblikujem vatru dlanovima i hodam po peni reka i okeana. Uenja kau da je to nemogue. A vidi, mogue je, jer sve inim neznanjem. 3. Badava Njutnova razglednica: Priroda nije slina tebi, ve sebi samoj". Ima ih koji su verovali i starom Sokratu: "Onaj ko ne zna, samo bi trebalo da se seti sebe". "Jer znanje se" - kae Platon - "u ljude ne unosi uenjem. Donosis ga roenjem na ovaj svet". Ne znam kome da verujem. Najbolje ti je da pita Ajntajna. Taj je sve izbrisao, i sve poeo iz poetka. Briljivo neguj neznanje i razlikuj se od onih koji, oamueni od sree, likuju to uspevaju na nov nain da izgovore neku potpuno istu stvar.

56

MogunostiStavi li teak teret na plea, hodae posrui celo jutro. Ako ga odbaci, odleprae stopalima. Isto je tako i sa teinom saznavanja. Gomila prolenih paukova se grohotom smejala dok je, noena vetrom, sluala kinesku poslovicu: Samo strpljenje i vreme pretvaraju dudovo lie u svilu. Pa evo, rekoe oni, mi svakog trena moemo isplesti toliko niti da prekrijemo nebo. Kako objasniti prolenim paucima da nije vano plesti i ukraavati vazduh lepotom svoga tkanja? Vana je upotreba nti. Jo nisam nosio koulju od paukove svile. Zato ja vie verujem jednoj svilenoj bubi i strpljivom Heraklitu koji misle da ljudi ogromna znanja nalaze u malim svetovima, a zaborave trae u veem i zajednikom. I verujem Francuzima. List je ak iz Normandije. Datum 1726: "I sitne kie jedu velike puteve". Zato se kae: beskorisno i korisno? Zato se kae: usplahireno i spokojno? Kao to postoji ponaanje oveka, sine moj, tako postoji i ponaanje njegovih misli. Rado bih neto dodao Aristotelu. Recimo da je rekao: Mudrost je jedina nauka koja se bavi mudrou, a ne naukom". I onda bih ga i pod ovo potpisao, jer mi je 57

potrebna i takva razglednica: Ljubav je jedina umetnost koja se bavi ljubavlju a ne umetnou". Kjerkegor kae: Nema nikakvog Ovde i Tamo. Postoji samo nekakvo Svuda i Nigde. A stari dobri momak Riard Bak dopisao je ispod toga neto potpuno suprotno. Obojica su u pravu. Ovako kae Bak: Kad bi nam prijateljstvo zavisilo od vremena i zavisilo od prostora, savladavi ih, mi bismo upropastili nae druenje. Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde. Savladamo li vreme, ostaje samo Sada. I zar ti se ne ini da emo se nas dvojica na tom udesnom putu izmeu Sada i Ovde ipak ponekad sretati?" Sad shvata, sine moj, da u morati da ti objasnim neke stvari.

58

Zbirka: AkvareliDrhtava PesmaOseam: neto u meni raste pomalo bolno - pomalo belo, kao da nekakve zbunjene laste lete kroz moju glavu i telo. Vrte se. Prestiu Nesto trae. Od njih se na usni dah uari. Ja ne znam ta u. A tata kae: jo si ti balava za takve stvari. Oseam neto u meni prska kao kad pupoljak zenice iri. Zaumi nekakva zlatna trska i nee pod elom da se smiri. Tu oblog uopte ne pomae. Dua se kikoe i krvari. Neto me mui. A tata kae: jo si balava za takve stvari. Onda me zakiti prezrelo leto: dva grozda kao dve tople znake. Sve mi u rebrima razapeto. Sve okrenuto naglavake. A sve je ipak lue i drae. Srce bi prostranstvo da ozari. Plaem od sree. A tata kae: 59

jo si ti balava za takve stvari. Prirodo uj me: laganja nema! Ti bujaj - ja u od tebe vie! I neka iroko u nama dvema ogroman ruiast vetar die. I luduj, prirodo! Zri naopako! - Samo mi nemir ne pokvari. Volim te to si zaista tako ko i ja balava za divne stvari.

60

Drugarska pesmaNita ti ne razume, moj najroeniji blesane, uobrazeni prine to te je ivot razmazio. Da zna kolike sam noi uznemirene i besane drhtao kraj tvog uzglavlja, pokrivao te i pazio. Ti si za mene jo uvek pare tek roenog mesa: ovaj musavko sto vriti i celu kuu potresa. Ja sam te, lepoto moja, nauio da hoda. Svima sam plaao pie kad su ti zubi nikli, ja sam ti dao ivot. Nije te donela roda. A onda smo se, odjednom, jedan od drugoga odvikli, kao da sve to kaem zaista ne razume i kao da sve to umem ti triput bolje ume. U redu, pametna glavo. Ja sam te ljuljao, kupao, ponosio se tobom, nemute rei sricao, i dosta svoje mladosti zbog tebe sam polupao 61

i kad je u svet trebalo nisam se zbog tebe micao, nego sam sav osedeo, moj naduvenko mili, da bi tvoj ivot vredeo i dani lagani bili. Danas, kad rodjendan slavi, sve u sveane torte pobacati kroz prozor na uas rodbine cele. Ti zna: ja sam tvoj otac. Mi smo od takve sorte to ne sme da zadrhti kad odapinje strele. Moda jos nije kasno. Jednom se mora rei: i drugarski i tuno i grubo i srnei. Propustio sam godine. Ispustio te iz ruku. Sve tvoje slabe ocene moljakanjem sam reio. Veito sam se svaao kad te drugi istuku. Bio si moje mzime i tu sam najtee pogreio. etrnaest ti je godina i zar te stvarno ne vrea da stalno za tebe podmeem i duu i glavu i lea?

62

Hou da jasno kae kad misli da bude mukarac. Zar treba i sutra da reavam sve to ti odraslom fali? "Tata, skripi u braku na poslu daj za deparac" A ja ti i dalje pomaem jer te i volim i alim. Ne estitam ti roendan. Mi smo se uzalud borili i stvarali smo uda, i nita nismo stvorili. I evo, danas ti dajem re roditeljsku i muku: ako ne postane ovek na ovoj, tek zapoetoj arobnoj stazi ivota moram ti razbiti njuku. Makar oenjen bio, makar u trideset petoj. Nikad te tukao nisam. To za deake nije. Al sutra, odrasli prine, videe kako se bije. aki korzo U prvi sumrak svi se tu sjate ozbiljna lica, dranja kruta; odu do ugla, 63

pa se vrate i opet tako jo dvesto puta. arena povorka gura se, eta... Hiljadu kapa i bereta... Hiljadu ubara i kaketa... A usput pogled poneko baci, ili neto bajagi nevano kae. Ruku na srce: sta svi ti aci danima ovde uporno trae dok troe onove i troe sate, dok odu onamo i dok se vrate, i opet tako sve ispoetka, danas i sutra, idueg petka, idueg jula, idueg maja, tamo i natrag - i nikad kraja? arape ute, zelene, plave, i duge noge, kao tapovi, 64

i neki zvrkovi na vrhu glave i ike na elu kao slapovi, i podgurkivanja, i zavirivanja, i zadirkivanja i dobacivanja... A moda ipak - ko e ga znati moda tu ipak neto postoji, moda i nisu prazni sati kad se u guvi eta i stoji, kad pone tako sve ispoetka: danas i sutra, idueg petka, idueg jula ili aprila, - moda tu nekom rastu i krila, moda tu ponu sva putovanja, moda se ovde najlepe sanja, moda se ovde najlepe eli i moda su se ba ovde sreli putevi neki dugi i tajni, putevi beli, 65

putevi trajni, i moda su se ba ovde sreli osmesi neki - i zavoleli. Moda ba zato jedino vredi da se u guvi ovako luta: malo onamo i malo natrag, i opet tako jo dvesto puta.

66

SaputniciZnam; sve se nee na jedan osmeh svesti znam: nee svima jednako biti sunca na istoj cesti uvek e se uplesti trag povratnika sa stopama begunca hodae oba u jednom istom smeru teglei svaki svoju drukiju veru pa i mi tako, jedan uz drugog, nemo po istoj cesti teglimo ivote i dane i uporedo, rame uz rame idemo i lagaemo kako se razumemo sve dok na kraju ne stignemo tim istim pravcem na dve suprotne strane.

67

Zagonetkapogodi kako se raste. pogodi kako se lako stigne do krova, do laste, oblaka punog kie, do neke zvezde daleke i vie i jos vie u udne neke plave. pogodi dali kroz kragnu, kroz nogavice, rukavice, dok neka snaga u tebi i neka lepota u tebi pravo do sunca vodi? zamuri pa pogodi. a mada nije ni vano da se unapred seti. moda se najlepe raste kad nita ne primeti. moda se najlepe biva vei, jo jai, najvei, - utei sasvim utei, kroz neki tihi nemir to se u tebe stvori, 68

pa gori, beskrajno gori, i nikako da izgori. i niko nezna ta je. A on traje. I traje.

69

LjubavOpratamo se, opratamo se i strano dugim nogama odlazimo u svet. Ti u svoju mladost onuda iza fabrika, iza pristanita i mosta, niz raskra koja se razilaze kao posvaani ljudi. Ja u svoju mladost onuda uz prugu gde trava ima okus vode, peska i sunca. Nikada vie neemo sedeti u istoj klupi ni jedno od drugog prepisivati zadatke, ni deliti uinu na odmoru. Nikada se vie neu smejati tvojim olinjalim lutkama ni ti mom neukroenom zvrku na temenu za koji su me veito upkali oni to sede iza nas. Nije ovo vie zavrena samo jedna kolska godina. Kau: gotovo je detinjstvo. Jedno veliko detinjstvo danas je gotovo. Kau, i svi su zajedno radosni i kotrljaju se niz stepenice kao aka prosutih klikera, i svi su smeni od zadovoljstva kao plastelinske figure, i svi su areni i udni 70

kao grad za vreme velikih praznika. Samo ja znam: nikada vie, nikada vie, neemo se uhvatiti za ruke ni hodati od ugla do ugla i pokuavati uzalud da se setimo dok utimo neeg vrlo vanog, neeg toliko ogromno vanog ega se razdvojeni nikada vie neemo moi setiti.

71

Roendanska pesmaJa mislim da smo svi redom iz lepe ljubavi roeni, ogromne, udne i drhtave kao jasike zelene. posle su dole kolevke, cucle i zubi, i ostali. i no kad smi kmeali. i pelene. pelene. pelene. svejedno je dali su oblaci jesenjim nebom tumarali, ili je koava bila, ili je meava bila, ja mislim; oni su videli sva sunca kad su nas stvorili. zato je kosa bebama meka i topla kao svila. ja mislim da su se voleli i mislim da su zamiljali najlepe usne za nas, najlepe oko i dlan. i zeleli su da budemo najbolji na ovom svetu. da li se ikad upita, lii li na njihov san? mama i tata su stari ve i kau; ljubav vene. a ljubav nihova ostaje i u nama se iri. i nastavlja se. nastavlja 72

u nekom malenom vri to e iz naeg srca uskoro da izviri.

73

Pesma za nas dvojeZnam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se traimo podjednako zbog sree njene i sree moje. Pijana kia iba i mlati, vrbama vetar upa kosu. Kuda u? U koji grad da svratim? Dan je niz mutna polja prosut. Vucaram svetom dva prazna oka zurim u lica prolaznika. Koga da pitam, gladan i mokar, zato se nismo sreli nikad? Il je ve bilo? Trebao korak? Moda je sasvim do mene dola. Al' ja, u krmu svratio gorak, a ona ne znajui-prola. Ne znam. Ceo svet smo obili u udnji ludoj podjednakoj, a za korak se mimoili. Da,mora da je tako 74

ProleeSunce se, eno, kao vreteno nad gradom vrti i glavom klima. Sve je u meni danas areno. I u tebi je moda areno. U nama svima arenog ima. Bila je zima. Prola je zima. Tu negde, blizu al ne znam gde je, vetar se topli vrti i smeje, upka nam kosu i kronje njie. Bile su kie. Prole su kie. Sad sunce, eno, kao vreteno ispreda gradom neto areno i - mirie. Reci mi zato s tobom u hodu odjednom danas govorim tie i zato misli 75

nekud odu, pa samo trepem i nita vie? Kad ispod lipa senke se rue, zato sam tako odjednom smuen, pa kad te kui iz kole pratim, sve ne bih hteo da se vratim, ve dugo stojim i dugo utim pod vetrom toplim i suncem utim, a u glavu mi nebo stalo i jo malo ega malo? Svega pomalo! Ako se setim, ja u ti rei i - utei.

76

Najljubavnija pesmaOvo je zaista najljubavnija pesma, a ni re o ljubavi. Svim pajacima i lutkama otkinute su glave i oni tako lee u osku bespomoni i baeni.

Neko u ovoj sobi nee vie da bude dete, Neko u ovoj sobi tri dana ne moze da rua. Neko u ovoj sobi samo uti, uti i gleda kroz prozor kako jesen sa liem i vetrom putuje preko pokislih gradskih krovova za pticama. Ovo je zaista najljubavnija pesma, a ni re o ljubavi.

77

KrilaAko hoes da odleti - sklopi oi i sve jae veruj, veruj kao nikad u sve to se ini udno. Nemoj da mi smeno mae ko glupave vetrenjae svakom vetru, svakoj ptici, brzopleto, uzaludno. Svako dete ima krila, samo mora da se seti gde mu rastu sakrivena i - odmah e da poleti. Neko nae svoja krila u tatinom novaniku. Neko proda svoja krila. Neko uvek tua krade. Lete ljudi i nogama. Lete ljudi i jezikom. Lete ljudi od nevolje. Lete ljudi od parade. Nekom mama krila veze. Nekom mama krila sree. 78

Neko ode za pticama. Neko padne im se vine. Al divno je, al najtee, kad u glavi nae krila. I obleti matom samo Za trnutak sve visine. I svi misle: tu si bila. A ti si na nebu bila.

79

Stranica iz dnevnikaNita neu da joj kaem, jer neu. Ona je jedna neozbiljna najobinija balavica. Mi stariji, mi iz osmog razreda, stavimo ruke u depove i zviduemo kroz zube. Ba nas briga za te devojice. Nita neu da joj kaem, jer neu. Ali ako pogleda nekog drugog, postau najgori ak u koli.

80

Kad bi jastuci progovoriliKad bi jastuci progovorili o tome ta neko sanja i krije, kada bi zaista progovorili o tome ta neko radi kradom, o devojici, na primer, to imitira starije i neto spletkari... spletkari, sva izbrljana pomadom, ili o deaku to se tupim iletom brije - kao: kuburi ovek s bradom, i sve ostalo kad bi progovorili o tebi i o meni, bilo bi da se plae i smeje i da se pocrveni. Sreom: jastuci nita ne govore. uvaju milion tajni u mekoj belini perja. Oni su kao lae, velike bele lae, to plove u nemogue, u snove, u bezmerja. Uvee te odvedu. U zoru te dovedu, I zna se: sve je uredu.

81

..A onda i prva ljubav1 Nije to nagovaranje, roeni moji. Ko nee dalje da ita - nek slobodno zamuri. Ali pazite dobro: ako u vama postoji jedno veliko pitanje koje nestrpljivo uri, pitanje vee od brda, i jedna treperava dua to veruje u uda, i ako se u vama neke lepote talasaju i neke svetlosti raaju, onda je sasvim svejedno dali murite ili ne murite jer uda se ve dogaaju. Junaci, nos u jastuk! Nek mata kao lokomotiva leti! razumem sve vae brige i nespretnosti i strah, i evo: pomaem danas svakom da se seti to se bez razlog duri i smeka u isti mah. Junaci , nos u jastuk! Niko ne mora znati ta je. Vano je da neto postoji i da to neto traje i kaem: bas nije nagovaranje Ko nee dalje da slua - neka zapui ui. Vano je ta je skriveno u nama, u dui. 82

A ova pesma je oko to vidi i kroz tamu. Nju nee prevariti kao tatu i mamu 2 Evo o prvoj ljubavi jo samo neto malo: nek ne zaboravi niko - ona je iapk vena. Ona je kao nebo to se uskovitlalo kad je u zoru palo u ogledala rena. Ona e ostati srameljiva i vitka u nekim buduim staricama koje sad kriom sanjaju odrezane vitice i ure da zavre sve zadatke na vreme, i u nekim buduim penzionerima koji gaze po blatu i skakuu po baricama, skupljaju sliice fudbalera i dobijaju jedinice zbog Pitagorine teoreme. Ona je najlepa ljuljaka izmeu radosti i samoe kad se najvie hoe, a niko ne zna ta hoe. I kad godine minu u beskraj...u daljinu... i prou mnoge lepote i svenu mnogi cvetovi, jedino prva ljubav ostae negde u oku, u nekim obinim stvarima, u poutelim spomenarima kao veno novi nepoznati svetovi. Zato i vredi sanjati, zato i vredi eleti, - ta nas se ostalo tie! Zato i vredi napisati i kao plakat podeliti ove arene rei koje na pesmu lie. 83

3 Najzad, u prvoj ljubavi raa se i prva bora ovde negde na elu i celog ivota te prati Raa se prva tuga i prva ljubomora i prvi put se pati. I odjednom ti drugije izgleda itav svet. Neto u glavi gori, neto tutnja i vri. To nije kao matematika. Tu su dva i dva esto - pet A esto - nisu ni tri. Ne pitaj zato odkud odjednom koava brie. To moda i nije vetar. To prva ljubav uzdie. Ne pitaj odkuda kie odjednom pljusnu jae. To moda i nije pljusak, ve neko zbog ljubavi plae i trepavice mu slane i rukavi mu slani kao presoljeni ruak i kao okeani. Uostalom ta vredi o prvoj ljubavi i dalje da se soli. Izvoli, samo izvoli, pa ako je tebi isto ovako - ti kai, a ako nije isto - onda sve se ovo ne vai. 84

SnoviVelike ruke imaju ue koje ih pretvara u okean Veliki vetar ima prozrane puteve ka ravnici Ja imam samo san, obian malecki san u kome za pedalj blie ponekoj zvezdi i ptici U zoru od svega toga itavo nebo izraste na mojim rukama toplim i obrazima snenim i dan je nalik na neke zenice graoraste oiviene zelenim. I uopte, zvedo i ptico, uopte - celi svete, divno je kad se u nama ekanje javi, pa se od toga na usni neto rumeno isplete i neto graorasto i zeleno u glavi.

85

Kako se sanjaTreba neto da se usni Ali kako? Treba da se usni tako da ne bude ba ovako i onako, ve da bude i ovako i onako. Ako treba da se usni, onda - tako. Kad kraiak levog oka sjaj zalije, kad kraiak desnog oka bol zalije, kad kraiak desnog uha dah zalije, kad kraiak desnog uha smeh zalije, ne pitaj si ni: ta li je, ni: emu je, ni: da li je? Uzmi malo sna u saku i protrljaj oi svoje. I odjednom znae: to je. Koje? Moje ili tvoje? Ne benavi, svete plavi, ko da moje nije tvoje, ko da tvoje nije moje.

86

UsneUsne jedino zato postoje da s nekim podeli neto svoje. Kad dlanovima pritisne elo. Tu gde je neka vatra u glavi, ne skrivaj ljubav neveselo, - svima je ispriaj, - svima javi. Kad jedno leto u pege elo oko nosa se zgusne, sav svet nek sazna ta se to htelo, to se to srelo to se to smelo i to su odjednom slae usne. Usne su da se neto apne. Usne su da se neto nasluti. Zatim da na njih zvezda kapne i da se prvi poljubac nikom. nikada nikom ne preuti. Usne jedino za to postoje da s nekim podeli neto svoje.

87

NosaI Oduvek sam se divio onima koji umeju da nacrtaju dugako, iroko i visoko. Oni su sigurno shvatili dokle se prostire beskraj, kad im je tako lako da ga vide i izmere. Oduvek sam se udio onima koji razumeju znake u kalendarima, datume, mesece, stolea, ili stanu pred sat i proitaju venost. To mora biti suluda i neobina hrabrost usuditi se komadati i usitnjavati vreme. Kameni mir daljine sav je presvuen mojom koom. Sklapam oi i oseam: sve ono to sam bio, i ono to sam sada, jo uvek nisam ja. To je tek priprema za mene. Koliko znam da pitam, toliko znanja mi pripada. II Mene je neko od malena zatvorio u prolazno i zakljuao za mnom kapiju beskonanog. Dresairan da misli zajedno. Zato i ne volim zakletve. I zajedno da peva. Zato i ne volim horove. I zajedniki da tuguje. Zato i ne volim sahrane. Jedino si sam kad ostari. 88

Ba zbog te samoe u starosti, koja se dogaa naprasno tamo gde prestaje detinjstvo, hvatao me je strah. I veito sam sumnjao u to su me uili. Uitelj obino kae: "Ako eli da sazna, pogasi sve svoje svetlosti i uputi se za mnom." Te, petnaeste godine, osamdeset i treeg dana,dogodilo se neto to mi je dalo znak da poem sam sa sobom. Prohodao sam na rukama. III Roen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka.Tu nita ne vraa dozive. Popiju ih daljine. Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati. Sve se priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke. Tu se prostori mere svitanjima i sumracima, a vreme duinama senki. Mleni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne mora da se penje: zvezde rastu u bunju. Samo se uputi ravno, po vreama od zlata i posle desetak koraka ve hoda po nebesima. Zar sve to ne lii na slobodu? XIV Objanjavanjem stvari, oduzimamo im neto od one arolije od onog zlatastog omota, ispod kojeg se kriju tolika udesna znaenja svega to izgleda isto. Rei su iskraale. Iznoene. I krpljene. Mereno od pre 89

vremena i mnogo posle vremena. Ostaje samo smisao kao udo svih vienja. Razmiljao sam o tome i to u sebi ponavljao, jer oseao sam nejasno da se tu krije mudrost i sloboda detinjstva. I hodao sam na rukama. I nosio sam zemlju u susret nebu zvezdama po drumovima svetlosti i bespuima vasione. Eto, to je moj ivot i moja biografija. To sam ja po zanimanju: nosa zemljine kugle.

90