PELARSTVO SRBIJE

Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pruaju odline uslove za gajenje pela u Srbiji. Na povrini od 88.361 kvadratnih kilometara, gde ivi 9,8 miliona stanovnika, ima oko 30.000 pelara sa priblino 430.000. konica. Medonosni potencijali omoguavaju znatno vei broj konica, prema proceni strunjaka i preko 1.200.000.

Prolenu razvojnu pau ine: vrba, umsko bilje, voe i uljana repica. Pojedinih godina, te biljke daju med i za vrcanje. Glavne pae od kojih pelari vrcaju med su: bagremova, lipova, suncokretova i livadska. Prema mogunosti korienja vanih paa, u Srbiji se razlikuju dva podruja: podruje Vojvodine, gde se koriste pae uljane repice, lipe i suncokreta, i podrucje Srbije juno od Dunava, gde su izraene bagremova i livadska paa. Bagremova paa zbog razlike u nadmorskoj visini i vremenu cvetanja, moe se koristiti kao dve pae.

BagremFoto: Karolj Mareek, Subotica

Za dobro iskorienje paa neophodno je seljenje konica. Pelari svake godine sve vie koriste kamione, autobuse i prikolice sa ugradjenim konicama radi seljenja ili sele sistemom utovara-istovara. U Srbiji ima preko 800 vozila sa ugradjenim konicama, a sve je vie prisutno i paletno seljenje pela. Kod tog naina selidbe, na paleti je postavljeno obino po pet konica, koje se dizalicom na kamionu lako i brzo utovaraju i istovaraju prilikom seobe. Radi poboljanja pae pelari sve vie gaje medonosno bilje poput facelije i drugih.

Od tipova konica u Srbiji preovlauju Langstrot Rutova (LR), Dadant Blatova (DB) i A konica. Veliki pelari sa preko sto konica i pelari koji paletno pelare imaju uglavnom LR konice. Pelari sa manjem brojem konica i stacionarni pelari imaju DB konice, dok pelari sa ugradjenim konicama na prevoznim sredstvima imaju A konice. Ostali tipovi konica su manje zastupljeni.

Godinja proizvodnja meda u Srbiji kree se od 3 do 5 hiljada tona i ona se plasira na domaem tritu. Godinja potronja meda po stanovniku je 0,7 kg. Otkup meda radi izvoza skoro i da ne postoji, ili se radi o zanemarujuim koliinama.

U Srbiji je zastupljena Kranjska rasa pela (Apis mellifera carnica). Njene najvanije osobine su izuzetna mirnoa, dugovenost i dobro prezimljavanje sa relativno malom potronjom hrane. Poboljavanjem rase pela putem selekcije na prinose, bolesti i druge osobine, bavi se centar za proizvodnju matica Agroekonomik u Beogradu. Kapacitet centra je 10.000 matica godinje. Cena matice je jednaka protivrednosti 2kg meda u maloprodaji ili

3kg meda u otkupu. Tranja za maticama u Srbiji je daleko vea, pa se planira otvaranje novih centara. Jedan takav centar Timomed - Knjaevac je u toku 2002 godine imao probnu proizvodnju, a za naredne godine planira se proizvodnja od 6000 matica godinje. Stanje nedovoljnog broja matica na tritu koriste neregistrovani proizvodjai matica i prodaju matice bez ikakve selekcije.

Poveana nezaposlenost u zemlji uticala je da se sve vie ljudi bavi pelarstvom, bilo kao osnovnim, ili kao dopunskim zanimanjem. Razvoj pelarstva imao je za posledicu sve veu tranju rojeva na tristu. Promet pelinjih rojeva se obavlja paketno (1,2 kg pela i matica) ili na ramovima (obino 5 ramova od kojih 3 sa leglom). Tranja za paketnim rojevima se javlja i u predelima kasnih paa radi pojaavanja osnovnih drutava. Ti rojevi se nabavljaju u krajevima gde je klima povoljnija i gde postoje rane pelinje pae. Prilagodjavajui se zahtevima trista, jedan deo pelara se orjentisao na proizvodnju rojeva ili u kombinaciji sa korienjem prve pae pa zatim prodajom rojeva. Za profesionalno bavljenje pelarstvom u Srbiji neophodno je preko 150 konica i broj takvih pelara raste svake godine.

Od 30.000 pelara u Srbiji, 9.000 je ulanjeno u 173 udruenja koja ine Savez pelarskih organizacija Srbije. lanarinu Savezu pcelari plaaju u protivrednosti 3kg meda, a kao lanovi dobijaju Pelar, asopis Saveza koji izlazi svakog meseca.

Savez ima sledee zadatke: informativni, edukativni, druenje i zastupanje pred dravnim i drugim organima. Preko svog asopisa, putem javnih glasila, drugih medija i preko udruenja, direktno informie lansto o deavanjima u zemlji i svetu u oblasti pelarstva. Kroz edukativne aktivnostimi, putem asopisa, knjiga, predavanja, savetovanja i druge vidove, Savez utie na obrazovanje lanstva u pogledu gajenja pela, a na stanovnitvo u pogledu znaaja pelinjih proizvoda za zdravlje ljudi. Radi informisanja potroaa, Savez pokree reklamne kampanje. Edukaciji pelara, kao znaajnom vidu aktivnosti Saveza, poklanja se velika panja. Na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu postoji katedra za pelarstvo, a u okviru srednjih poljoprivrednih kola pelarstvo se slua fakultativno. Neke poljoprivredne kole imaju svoje pelinjake. Radi sprovoenja edukativne delatnosti u okviru Saveza postoji aktiv predavaa koga ine eminentni strunjaci iz oblasti pelarstva kao i istaknuti pelari praktiari. U udruenjima se tokom zime organizuju ciklusi predavanja, a naroito dobre rezultate dali su debatni klubovi, koje organizuju udruenja tako to jedan lan na zadatu temu napravi uvod a ostali prisutni lanovi se ukljuuju u diskusiju.

U Srbiji ne postoji institut za pelarstvo, ve samo jedno odeljenje u sklopu Instituta za krmno bilje u Kruevcu. U okviru 96 lokalnih TV stanica i 120 radio stanica u Srbiji, mnoga udruenja pelara imaju svoje stalne ili povremene emisije. U domenu saradnje i druenja, Savez organizuje razne ekskurzije, putovanja, posete uglednim pelinjacima, sajmove, izlobe drugo. Pred dravnim organima Savez nastupa u ime pelara traeci povoljnije uslove, naroito kod donoenja zakonskih propisa, za pelare.

Korienje pela radi opraivanja je samo u manjoj meri. Pelari u potrazi za paom sele konice i na taj nain vre opraivanje bez nadoknade. Velika poljoprivredna gazdinstva imaju svoje pelinjake radi opraivanja poljoprivrednih kultura, dok jedan manji broj proizvodjaa jabuka i semenskog suncokreta plaaju opraivanje.

Pelarstvo kao deo poljoprivrede nema nikakve benificije od strane drave. Drava ne ini nita kako bi olakala poloaj pelarima. to se tie oporezivanja repromaterijala i opreme, od plaanja poreza na promet osloboeni su konice, centrifuge i prese za sae, dok je sve ostalo oporezovano. Sadanje rukovodstvo Saveza pokuava kod dravnih organa da izbori bolje mesto pelarstvu i veu pomo od strane drave.

Apiterapija kao vid leenja pelinjim proizvodima u Srbiji se smatra alternativnom medicinom. Ona nije zvanino zastupljena u leenju, ve pojedini lekari samoinicijativno savetuju korienje pelinjih proizvoda i to pre svega preventivno. este izlobe i edukacija stanovnistva u pravcu znaaja pelinjih proizvoda u ishrani i leenju, uticali su da se povea tranja za lekovima i kozmetikim sredstvima na bazi meda i pelinjih proizvoda. To je pak imalo za posledicu pojavu firmi koje se bave proizvodjnjom i prometom lekovitih i kozmetikih sredstava na bazi meda i pelinjih proizvoda.

Zdravstvena zatita pela je preputena samim pelarima, iako u dijagnostici uestvuje 12 veterinarskih instituta rasporedjenih na celoj teritoriji Srbije. Sadanje ministarstvo poljoprivrede je donelo propise gde pelinje bolesti izjednaava sa drugim bolestima ivotinja, te oekujemo veu pomo veterinarskih slubi. to se tie lekova, Srbija ima nekoliko proizvodjaa lekova za pelinje bolesti, iji kapaciteti viestruko prevazilaze potrebe u zemlji, pa se veliki deo proizvodnje izvozi.

Buran razvoj pelarstva prati i razvoj opreme. Sve je vie proizvodjaa opreme koja po kvalitetu zadovoljava svetske standarde. Prizvodjai opreme znaajan deo proizvodnje izvoze.

Posebno, znaajno mesto u pelarstvu Srbije zauzimaju pelarske izlobe, koje se odravaju jednom godinje u svakom veem gradu i traju 2 do 3 dana. Na pelarskim izlobama prodaju se pelinji proizvodi, kao i oprema za pelare. Propratne aktivnosti izlobi su predavanja za pelare, za posetioce, okrugli stolovi sa diskusijama na odredjenu temu, posete pelinjacima, konferencije za tampu, dodele priznanja zaslunim pelarima i druge aktivnosti vezane za propagandu pelarstva

www.pcela.rs

CENE ZA 1kg MEDA (tegliran) U SEPTEMBRU I POETKOM OKTOBRA 2002 U SRBIJI

Podaci dobijeni na diskusionoj internet grupi pcela@yahoogroups.com na osnovu informacija od strane lanova

R.b Mesto Prodajno mesto

Proizvoa Vrsta meda Cena (din.)

Informaciju dostavio

1. Kragujevac Gradska pijaca

pcelar Vidi bagremov 250 S. Antonijevi 2. livadski 250

3. pcelar

vorovi

bagremov 250

4. livadski 250

5. borov 300

6. C market Maja promet cvetni 241,49

7. bagremov 263,95

8. Drutvo pelara

pelari bagremov 260 9. livadski 250

10. umski 260 11. Ni Pelarska

zadruga - bagremov 230 O. Mihajlovi

12. livadski 230 13. samousluga

Impex Pela komerc Svrljig

bagrem 256,60 14. lipa 256,60

15. Mladenovi Ni

lipov 266,10 16. umski 266,10 17. livadski 261,36 18. izloba pelari svi 250 M.ljivi 19. Zrenjanin pijaca pelar bagremov 250 Z. Bela 20. lipov 200 21. cvetni 200

22. supermarket Saturn

Domai med Torda

livadski 182 23. lipov 191 24. bagremov 204 25. Baka Topola pijaca pelar cvetni 180 26. Kraljevo pijaca pelar 1 bagremov 220 P. Cvetkovi 27. pelar 2 umski 200 28. preprodavac umski 250 29. lipov 225

30. prodavnica 1 p.zadruga cvetni med 269 31. lipov 215 32. prodavnica 2 Timomed cvetni 225 33. prodavnica 3 p. zadruga livadski 255 34. lipov 250 35. Trstenik pijaca pelar bagremov 230 36. livadski 250

37. p. zdrave hrane

pelar bagremov 200 38. umski 200 39. livadski 200 40. prodavnica 1 p. zadruga lipov 250 41. umski 252 42. Subotica pijaca pelar cvetni 180 A. Ifkovi 43. bagremov 250 44. lipov 250 45. svilenica 200-220 46. kod kue pelar - 180-200 47. Beograd Kaleni pijaca pelar bagremov 250-270 S.

Todorovski 48. livadski 190-220

49. Pekabeta Timomed livadski 234

50. bagremov 252

51. lipov 239

52. umski 240

53. C market Maja promet livadski 253 54. bagremov 264

55. umski 253

CENE 1kg MEDA (u teglama) U SEPTEMBRU I POETKOM OKTOBRA 2002 U CRNOJ GORI, MAKEDONIJI I MAARSKOJ

Podaci dobijeni na diskusionoj internet grupi pcela@yahoogroups.com na osnovu informacija od strane lanova, uz dodatnu informaciju Momira Vukmirvia

R.b. Mesto Prodajno mesto

Proizvoa Vrsta meda Cena Informaciju dostavio

1. Bar Pijaca pelar - 6 eura M. Isidorovi samousluga AMB

uvozni Hrvatska

umski 3,63 eura

bagrem 4,83 eura

lipa 4,83 eura

kadulja (alfija)

7,58 eura

2. Sutomore kuna prodaja

pcelari razno 8 eura

samousluga uvozni kesten 6,5 eura

kadulja 7,5 eura 3. Berane izloba pelari - 8 eura M. ljivi 4. Demir Kapija

(Makedonija) razno - 180-200

din. D. Pavlov

5. Knin (Hrvatska)

kuna prodaja

pelar sve vrste 4 eura M. Vukmirovi

Pijaca pelar - 3,3 - 4,7 eura

prodavnica - kadulja 5,8 eura

prodavnica - bagrem, lipa, vrijesak

4,1eura

prodavnica - livadski 3,5 eura

6. Maarska diskonti - bagrem 4 eura A. Ifkovi

1 euro=60 dinara

CENE OSTALIH PAKOVANJA MEDA U SEPTEMBRU I POETKOM OKTOBRA 2002

R.b. Mesto Prodajno mesto

Proizvoa Vrsta meda Cena Informaciju dostavio

1. Kragujevac Gradska pijaca

Vidi bagremov sa saem 1 kg

350 S. Antonijevi 2. vorovi 400 3. livadski sa

saem 400

4. C market Maja promet cvetni 1/2 kg 167,08

5. lipov 1/2 kg 137,60

6. Nutrexpa, panija

cvetni 1/2 kg 102,88

7. Ni samousluga Impex

Pela komerc Svrljig

livadski 1/2 kg 145,70 O. Mihajlovi

8. Maja promet Beograd

bagrem 950 g 270,70 9. umski 1/2 kg 142,55 10. medoprodukt

Subotica lipov 710 g 251,85

11. Mladenovi Ni

bagremov u sau 1/2 kg

237,59

12. Zrenjanin Prodavnica Apis

- livadski na toenje 1kg

160 Z. Bela

13. med od alfije na toenje 1kg

340

14. Trstenik Prodavnica p. zadruga cvetni med 710g

220 P. Cvetkovi

15. Beograd C market Maja promet cvetni 1/2 kg 133 S. Todorovski 16. Pekabeta Maja promet med sa

orasima 250g 68

17. Timomed sae u medu 390 18. Bar samousluga

AMB uvozni Hrvatska

livadski 1/2 kg 2,43 eura

M. Isidorovi

Marketing istraivanje meda na teritoriji Novog Sada

(semestralni rad na postdiplomskim studijama marketinga)

Ana obrda, dipl. ekonomista

Jasmina Grulovi, dipl. ekonomista

[1]

1. UVOD

Med je jedan od prvih pelinjih proizvoda koje je koristio ovek. Najstariji pisani dokumenti starih Vavilonaca, Egipana i Rimljana svedoe o vrednosti meda u ishrani i o lekovitosti, smatrajui ga hranom bogova. I sam Hipokrit , otac medicine je ukazivao na lekovitost meda, pa jo niko do danas nije osporio ovu tvrdnju, te medu i savremena zvanina medicina priznaje lekovita svojstva.

Pod medom se podrazumeva gusta, slatka, sirupasta ili kristalasta materija, bledoute do tamnomrke boje, specifinog mirisa i ukusa, proizvod pela medarica. Potie od nektara koji pele sakupljaju, prerauju i unose u sae.

Posmatrajui kretanje proizvodnje meda u svetu, brzi tehnoloki napredak i urbanizacija doveli su do smanjenja broja pela u svetu. Pored ovih uzroka, znaajno je pomenuti da su veliki neprijatelji pela sredstva za unitavanje insekata. Stoga se predlae ogranienje upotrebe insekticida, kao i odgajivanje pelinjih vrsta otpornih na ova sredstva. U Jugoslaviji je, u vreme SFRJ postojao uvoz i izvoz meda, pelarski kombinati u Zagrebu i Beogradu su saraivali, postojali su znaajniji statistiki izvetaji o proizvodnji meda. Prouavajui literaturu potrebnu za ovo istraivanje dolo se do podataka vezanih za period postojanja stare Jugoslavije. Podaci iskorieni u odeljku o proizvodnji meda u Novom Sadu baziraju se na usmenim izjavama privatnih proizvoaa. Kontaktirajui pelare preko interneta irom

Srbije dolo se do saznanja da danas gotovo ne postoje pisani statistiki podaci objedinjeni za itavo podruje Srbije i Crne Gore. Pelarska drutva vode evidenciju o broju pelara njihovog regiona i njihovom broju konica.

2. ZNAAJ PROBLEMA I DEFINISANJE CILJEVA

Marketing istraivanje kao nauna disciplina bavi se prikupljanjem, obradom, analizom trinih problema tj. varijabli (istraivanje potroaa, potronje, proizvoda, ponude, konkurencije, cena, uvoza-izvoza, distribucije, promocije) i na osnovu toga prognozira mere koje treba preduzeti na pojedinim instrumentima marketinga kako bi planirana strategija mogla da se realizuje adekvatnom taktikom marketinga tj. kombinacijom i doziranjem instrumenata marketinga u odgovarajui marketing mix.

Cilj ovog istraivanja u okviru kojeg je definisan i marketing istraivaki problem je da se utvrdi ponuda, potranja, potronja i cena meda u Novom Sadu u 2002. godini, a nakon analize dobijenih informacija donesu marketinke odluke.

Rad i rezultati ovog istraivanja namenjeni su privatnim proizvoaima u cilju planiranja i razvoja proizvodnje.

3. RADNA HIPOTEZA

Med bi trebao da bude pristupaan za svakidanju upotrebu. On nije samo sredstvo za zaslaivanje, niti hrana, on je izvanredan i nezamenjiv lek. Pod uslovom da se koristi redovno, tj. svakodnevno, ima veliki znaaj za razvoj mladog organizma, poboljava otpornost organizma, radnu sposobnost oveka slui kao najbolja zamena saharoze, fabrikog eera tetnog za zdravlje pri svakom preteranom konzumiranju i predstavlja najpotpuniji izvor zatitnih materija.

Opte je poznato da med odlino deluje kod bolesti groznica, bubrenih oboljenja, leenja dijabetesa, poboljanja krvne slike...

Hipoteza ovog rada je da je osnovni razlog konzumiranja meda upravo zdravstveni razlog, te se na taj nain stvara navika u konzumiranju meda.

4. IZVORI PODATAKA I METODOLOGIJA RADA

U ovom radu je korien istorijski metod koji je uzet iz komparativnog metoda, metod ispitivanja i metod posmatranja.

Primenom istorijskog metoda podaci i informacije su pribavljeni iz sekundarnih izvora odakle se dobijaju informacije o prolim i sadanjim stanjima i kretanjima istraivane pojave. Kao sekundarni izvori su koriene razliite publikacije: knjige, asopisi i statistiki godinjak za 2001. godinu.

Do primarnih podataka se dolo metodom ispitivanja. Izvor ovih informacija su bili

potroai i proizvoai. Ispitivanje je vreno na 62 domainstva iz Novog Sada koji ine kvotni uzorak ispitivanja. Pored ankete primarni podaci o proizvodnji su prikupljeni od samih proizvoaa usmenim ispitivanjem.

Pored metode ispitivanja korien je i metod posmatranja kao jo jedan nain pribavljanja primarnih podataka, pre svega injenica. Posmatranje je vreno na pijaci, u supermarketu, prodavnicama zdrave hrane i diskontima i na taj nain dolo se do podataka o ponudi i cenama meda.

Prilikom obrade prikupljenih podataka, koriene su standardne matematiko statistike metode. Rezultati su prikazani u vidu tabela i histograma radi bolje preglednosti.

[2] 5. Osnovni podaci o proizvodnji i potronji meda [59K]

[3] 6. REZULTATI ISTRAIVANJA (6.1. struktura porodice anketiranih domainstava; 6.2. broj lanova u porodici; 6.3. broj zaposlenih u domainstvu) [72K]

[4] 6.4. Uestalost konzumiranja meda; 6.5. Angaovanost lanova porodice u kupovini meda; 6.6. Vremenski period najee kupovine meda. [46K]

[5] 6.7. Najvie koriena vrsta meda; 6.8. Mesto nabavke meda; 6.9. Nain konzumiranja meda [65K]

[6] 6.10. Uticaj promocije na kupovinu meda; 6.11. Kupovina meda od odreenog proizvoaa; 6.12. Uticaj ivotnog standarda na kupovinu meda [22K]

[7] 7. ZAKLJUAK, Prilog 1 (Anketa), Literatura [39K]

[8] Prilog 2 (Uporeenje cene meda prema mestu nabavke) [158K]

5. OSNOVNI PODACI O PROIZVODNJI I POTRONJI MEDA

Prema Koonos-u i Root-u, 1 kg nektara moe odjednom da prenese 22.338 pela. Ako se uzme u obzir da je veliki broj pela zaposlenih na unutranjim radovima kao i u preradi u konici, smatra se da 1 kg meda moe da proizvede najmanje oko 44.000 pela, te iz ovoga moe se zakljuiti da su upravo pele najvei proizvoai meda, a da je ovek uinio da med postane predmet trine razmene.

Najvei svetski proizoa meda su SAD sa 1/3 svetske proizvodnje namenjene tritu. Zatim slede: Argentina, Australija, Nemaka, Francuska, Novi Zeland i Kanada.

U najvee izvoznike spadaju: Argentina, Meksiko, Kuba, Australija, Maarska, Rumunija i Grka.

Prouavajui literaturu vezanu za proizvodnju meda na podruju Srbije, dolo se do velikog broja podataka o proizvodnji meda u bivoj SFRJ, a vrlo oskudnih, gotovo nikakvih podataka novijeg datuma, kao to je napomenuto u uvodu rada.

Najpouzdaniji podaci se zasnivaju na statistikom godinjaku iz 2001. god. o proizvodnji meda od 1965. god. do 2000.god.(videti tabelu br. 1)

Tabela 1. Proizvodnja meda na teritoriji Jugoslavije

godine 1965. 1975. 1985. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. ukupno tona 1372 1663 2961 2111 2032 2390 2508 2276 2482 3023 po konici kg. 4 4 10 10 11 12 13 12 13 14

Izvor: Statistiki godinjak 2001. god.

Napomena: Podaci iz 1999. i 2000. god izuzimaju podruije Kosova i Metohije

Posmatrajui raspoloive podatke vidi se da se proizvodnja meda u tonama poveala od 1965. god. do 1986. god. za 115%, od 1986. god. do 1996. god. je opala za 45,71%, da bi kasnije rasla do danas, iako se nije uraunala proizvodnja na teritoriji Kosova i Metohije u 1999. god. i 2000 god.

Na osnovu podataka dobijenih usmenim putem ispitivanja od proizvoaa, elektronskim putem od strunjaka-pelara iz Srbije, dolo se do sledeih informacija: da studioznije statistike o proizvodnji meda nema. Orjentaciono, broj konica u Srbiji je oko 500.000. Ako je prosean prinos po konici 10 kg, onda se kod nas proizvede 5000 tona. Ako podelimo ovaj broj sa 10 000 000 stanovnika, to je 1\2 kg. po glavi stanovnika. Izvoza, a ni uvoza nema. Prinos se menja i na vie i na nie, to zavisi od razliitih faktora, ali na prvom mestu klimatskih. Sprovedeno je ispitivanje najpoznatijih proizvoaa meda: Hunjadija, Ruanovia, Vorgia, imona i Gomboa. Svakom od njih postavljena su pitanja o broju konica, prosenoj koliinimeda po konici, maksimalnom i minimalnom prinosu po konici, postojanju izvoza i koliini meda koji prodaju za godinu dana. Radi bolje preglednosti, podaci su stavljeni u tabelu. Na neka pitanja nije dobijen odgovor.

Tabela 2. Proizvodnja meda privatnih proizvoaa

R.b. PodaciHunjadi Vorgi imon Med&Med Gombo

1. Ukupan br. konica 100 73 60 25 20 2. Prosean prinos po konici/kg 50 30 40 30 30

3. Maksimalni prinos pokonici/kg 60 50 90 50 ne zna

4. Minimalni prinos po konici/kg 30 25 30 0 ne zna 5. Izvoz/Uvoz nema nema nema nema nema

6. Koliina prodatog meda u 1 god./kg 2500 2500 2000 550 400

Izvor: Usmene izjave navedenih proizvoaa

Da bi se utvrdilo kakva je potronja meda na teritoriji Novog Sada anketirana su 62 domainstva, da bi se na taj nain utvrdile mogunosti poveanja potronje u narednom periodu.

6. REZULTATI ISTRAIVANJA

6.1. Struktura porodice anketiranih domainstava

Prvim pitanjem su se dobili podaci o strukturi anketiranih domainstava koji su prikazani u tabeli br. 3.

Tabela 3. Struktura anketiranih domainstava na teritoriji Novog Sada

Redni broj

Struktura porodice Ukupno lanova

Broj domainstava %

1. Brani par 2 5 8,06 2. Roditelj + 2 dece 3 1 1,61 3. Roditelji + 1 dete 3 16 25,81 4. Roditelji + 2 dece 4 28 45,16 5. Roditelji + 3 dece 5 4 6,45 6. Roditelj +1 dete + 1 osoba 3 1 1,61 7. Roditelji + 1 dete + 1 osoba 4 1 1,61 8. Roditelji + 2 dece + 1 osoba 5 6 9,68

ukupno 62 100,00

Izvor: Rezultati sprovedenog istraivanja iz primenjenog upitnika (videti prilog br. 1.)

U ispitivanju strukture domainstava utvreno je da je najvei procenat porodica koje sainjavaju roditelji sa dvoje dece. Na drugom mestu nalaze se rodetelji sa jednim detetom. S obzirom da prva dva mesta predstavljaju vie od 50% anketiranih porodica, ostale kategorije nee se posebno obrazlagati, ali se mogu konstatovati iz tabele br.3.

6.2 Broj lanova u porodici

Broj lanova u porodici, u ovoj anketi obuhvata 4 kategorije, i to broj domainstava sa dva, tri, etiri i pet lanova.

Tabela 4. Broj porodica prema strukturi broju lanova

Redni broj

Broj lanova

Broj domainstava %

1. 2 5 8,06 2. 3 18 29,03 3. 4 29 46,77 4. 5 10 16,13

ukupno: 62 100,00

Izvor: Rezultati sprovedenog istraivanja iz primenjenog upitnika (videti prilog br. 1.)

Na osnovu izraunatih procenata, zakljuuje se da je najvie porodica sa etiri lana. Na drugom mestu nalaze se porodice sa tri lana.

6.3 Broj zaposlenih u domainstvu

Rezultati ankete pokazuju da veinski deo ispitanika pripada grupi od po dva zaposlena lana i to 61,29%. Na drugom mestu su porodice sa jednim zaposlenim, sa 27,41%.

Tabela 5. Pregled zaposlenosti lanova anketiranih domainstava

Rednibroj

Broj zaposlenihlanova domainstava

Brojdomainstava %

1. jedno 17 27,41 2. dvoje 38 61,29 3. troje 6 9,67 4. etvoro 1 1,61

ukupno: 62 100,00

Izvor: Rezultati sprovedenog istraivanja iz primenjenog upitnika (videti prilog br. 1.)

Iz dobijenih podataka moe se zakljuiti da je u svakoj ispitivanoj porodici zaposlen bar jedan lan.

7. ZAKLJUAK

Iz dobijenih rezultata i informacija moe se zakljuiti da je trenutna situacija na tritu vrlo nepovoljna. Proizvoai proizvode male koliine meda, maksimalno do 2,5 tone godinje. Nai proizvoai proizvode do 10 vrsta meda to govori o skromnoj ponudi sa obzirom da postoji 35 vrsta meda. Jedan od ciljeva promocije je i edukacija, te bi se u tom smislu promocija mogla zasnivati na upoznavanju potencijalnih potroaa meda sa novim ukusima i vrstama meda, npr. medom od akacije, pitomog kestena, jele, omorike itd.

to se tie izvoza, Jugoslavija ima veliki potencijal koji bi mogao da se iskoristi, jer raspolae velikim prirodnim mogunostima za proizvodnju meda s obzirom da stepen zagaenosti ovekove okoline nije dostigao razmere ekoloke zabrinutosti. Najperspektivnije trite za dugoroni plasman zdravstveno-bezbednosne hrane je trite EU. Zdrava hrana, koju izmeu ostalog ini med u uslovima ekoloke zagaenosti praktino itavog prostora EU, je najperspektivniji izvozni artikal zemalja nelanica, koje ele da razviju svoju ekonomsku saradnju sa ovim velikim regionom. Med bi mogao da se izvozi sa deklaracijom zdravstveno-bezbednosne hrane. Svojom relativno niskom cenom bi mogao da privue inostrane kupce. Bitno je napomenuti da su Srbija i Crna Gora donele prostorni plan privrednog razvoja ime je obezbeen osnovni institucionalni preduslov za organizovanje proizvodnje bioloki kvalitetne hrane. Prema naem miljenju najbitnije je drutveno usmeravanje i kontrola proizvodnje a ne preputanje stihiji. Zakonskim propisima treba regulisati proizvodnju i kontrolu po uzoru na zakonsku regulativu EU.

Sprovedenom anketom dobijene su informacije koje mogu posluiti

proizvoau da prilagodi svoju proizvodnju potroau. Proizvoai treba da porade na jasnom i pozitivnom imidu putem intenzivnije promocije. Intenzivnom promocijom o lekovitim svojstvima meda uticalo bi se na osvajanje novih trita tj. novih potroaa. Promocija treba da bude usmerena na eu upotrebu meda kako bi se ostvario zdravstveni efekat. Po naem miljenju promocija bi mogla da bude usmerena ka sportistima i i ljudima koji obavljaju teke fizike poslove. oveku koji se ne izlae velikim fizikim naporima je potrebno 2400 cal. dnevno, a pomenutim grupama bi bilo potrebno oko 5000 cal. S' obzirom da u 1 kg. meda ima 3320 cal. moe se zakljuiti da je med visoko kalorina hrana.

Cena je relativno niska i ona ne mora da se menja. Ona pokazuje stabilnost tokom godina i iznosi oko 5 dolara po litri (pogledati prilog br. 2 o cenama u martu 2002 god. prema mestima nabavke).

Ispitivanjem potroaa dolo se do podataka vezanih za: razlog kupovine meda, angaovanost lanova domainstava u kupovini, vremenski period najee kupovine, najvie korienu vrstu meda, mesto nabavke, nain konzumiranja, uticaj promocije i standarda na kupovinu. Glavni razlog konzumiranja meda je zdravstveni, ime je potvrena hipoteza ovog rada. U kupovini meda najee uestvuju ene, a pakovanje prilagoeno mlaem uzrastu u obliku tuba i malih kutija interesantnog dizajna (u obliku pelica, cvetova, konica itd.) i vedrih boja moglo bi uticati na pojavu novih kupaca-dece.

to se tie kanala distribucije, od indirektnih kanala predlae se novi distributer, a to je apoteka. Prodaja putem prodavnica zdrave hrane, supermarketa i privatnih proizvoaa treba da bude potpomognuta informacijama dobijenim marketing istraivanjem, kako bi se uskladili instrumenti marketinga u odgovarajui marketing mix i kako bi se adekvatno uticalo na potroae.

UPITNIK ZA ISPITIVANJE DOMAINSTAVA O POTRONJI MEDA NA TERITORIJI NOVOG SADA

1. Broj lanova porodice?_______

2. Struktura porodice (mogunost vie odgovora): a) ivim sam(a) b) sa branim drugomc) sa decom, broj _______ d) sa drugim osobama, broj _______

3. Broj zaposlenih? _______

4. Koji je glavni razlog Vaeg konzumiranja meda?

_________________________________________________

5. Koliko esto konzumirate med? (zaokruiti) a) svakodnevno b) nekoliko puta nedeljno c) nekoliko puta meseno d) jednom meseno i ree

6. Ko je najvie angaovan u kupovini meda? (zaokruiti)

MU ENA DECA NEKO DRUGI PODJEDNAKO

7. U kom periodu godine najvie konzumirate med? _________________________________________________

8. Koju vrstu meda najvie koristite? (zaokruiti)

a) med od lipe e) neku drugu vrstu meda, koju?_________

b) livadski med f) podjednako koristim sve vrste

c) bagremov med g) nije mi bitna vrsta med

d) umski med

9. Gde najee nabavljate med? (zaokruiti) a) na pijaci b) od privatnog proizvoaa c) u prodavnici zdrave hrane d) u supermarketu e) na drugom mestu, gde? __________________________

10. Na koji nain najee konzumirate med? (zaokruiti)

a) u aju d) po kaiicu meda (svakog dana) b) kao poslasticu e) kao obrok c) kao sastojak u pripremanju

jela i kolaa

f) na drugi nain,

koji?________________

11. Da li biste kupovali veu koliinu meda ako bi promocija bila bolja? (zaokruiti)

DA NE MODA

12. Da li kupujete med od odreenog proizvoaa? (zaokruiti) a) da, kojeg? ___________ b) ne

13. Da li biste kupovali veu koliinu meda ako bi va standard bio vei?

(zaokruiti)

DA NE

Hvala na saradnji.

9. LITERATURA

1. Boidarevi Desanka, Salai Suzana, Marketing istraivanje, Beograd, 2001.

2. Kotler P., Upravljanje marketingom, Zagreb, 1989.

3. Dr. Aleksandar Jankovi, Pelinji proizvodi, hrana i lek, Beograd, 1979.

4. Filip imi, Nae medonosno bilje, Ljubljana, 1980.

5. Statistiki godinjak 2001.

6. Elektronski asopis Pelarski vesnik, 2002. (objavljuje ga sajt www.pcela.co.yu).

TRITE MEDA U MAKEDONIJI I SRBIJI U AVGUSTU 2003.

Makedonija. Po izvetaju Pee Stojkovskog, cena bagremovog meda je oko 200 makedonskih denara, u prodavnicama 215, i 250-300 denara za livadski i umski med. Pri kupovini vie od 10kg, med se dobija za 150 denera a ako se kupuje na veliko, cena je 100 denera. Za 1 evro dobija se 60-61,5 denera.

Srbija. U Srbiji je cena meda ostala uglavnom ista, po izlobama se prodaje tegliran za 250 dinara, a u kunoj prodaji ide i za 250 dinara bez ambalae, u pojedinim krajevima (N. Pazar, Sjenica, ali i druga mesta) prodaje se za 300 dinara. na nekim pijacama po Srbiji med se moe kupiti i za manje od 250 dinara, za 200, ili 220 dinara. Prodavci nabavljaju i med iz Bugarske, ili neke druge medove, esto i sumnjivog kvaliteta i prodaju ih jevtinije. Otkupna cena je oko 150 dinara, a cena koju plaaju neki preprodavci je vilja, ide do 180 dinara pa i vie. Radi orijentacije, za 1 evro se dobija 65 dinara.

http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/neiskorisceni-potencijali-

%E2%80%93-proizvodnja-meda/

http://www.makroekonomija.org

NEISKORIENI POTENCIJALI PROIZVODNJA MEDAJune 12, 2013 Posted by Administrator under 0 Dragovan Milievi, 3 Poljoprivreda 3 Comments

Objavljeno 12.5.2012.

U nastavku analiza neiskorienih poljoprivrednih potencijala i poveanja konkurentosti dolazi se do potencijala za izvoz i proizvodnju meda. Med je specifian proizvod velikih nutritivnih i lekovitih svojstava za iju proizvodnju je neophodni odredjeni ekoloki standardi i preduslovi koji se tiu zdrave ili priblino zdrave i nezagadjenje prirodne okoline. Srbija trenutno ima rastui trend u broju konica uzrokovan izmedju ostalog i tranzcionom krizom i nezaposlenou gde veliki broj ljudi pokuava da nadje nain da zaradi i preivi.

Izvor: RZS, baza poljoprivede

Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pruaju odline uslove za gajenje pela u Srbiji. Medonosni potencijali omoguavaju znatno vei broj konica, prema proceni strunjaka i preko 1.200.000.[1]

Godinja proizvodnja meda u Srbiji kree se od 3 do 5 hiljada tona (u 2011 je proizvdedno priblino 6 hiljada tona) i ona se plasira velikim delom na domaem tritu. Godinja potronja meda po stanovniku je oko 0,7 kg. Otkup meda radi izvoza je u poslednje vreme u porastu ali jo uvek u malim koliinama prema potencijalima.

Svetski izvoz meda je dat u sledeoj tabeli. U prethodnih osam godina svetksi izvoz meda jegotovo dupliran. Najvei svetksi izvoznici su Kina sa oko 140 miliona eura godinje u proseku, Argentina sa 125 miliona u proseku i Nemaka sa oko 80 miliona u proseku. Proizvodnja ostalih pelinjih proizvoda ovde nije razmatrana (vosak matini mle, pelinji otrov, polen i sl).

Srbija se nalazi u donjoj grupi zemalja prema izvozu meda. Ukupno je izvezeno meda u vrednosti od oko 3.6 mililna dolara u 2011, dok je izvoz u 2010 bio oko 5.3 mililona eura.

Srpski izvoz meda:

Izvor: trademap.org

Nemaka je glavno izvozno trite za srpski med. Zatim dolaze Crna Gora, Austrija, Makedonija i Italija. Ostale zemlje zauzimaju zanemarljivo mali izvoz u odnosu na nabrojane.

Osnovni trgovinski indikatori kod izvoza meda su prezentirani u tabeli a njihovo objanjenje je sledee:

Prosena cena izvezenog meda u svet je u 2010 godini bila 3.934 dolara po toni ili oko 3 eura po kg. Najbolja izvozna cena se postie sa Nemakom i Crnom Gorom oko 4.1 i 4.3 dolara po kilogramu ili 3.2 evra po kg. Koeficijent koncentracije uvozne tranje kod ovih zemalja upuuje na zakljuak da je Nemako trite vrlo konkurentno, da je Crna Gora i Makedonija zemlje sa preovladjujuim uvozom meda iz Srbije, Italija takodje ima prilino visok stepen

koncetracije to daje Srbiji nadu da se na istom tritu mogu postii daleko znaajnije izvozne prednosti.

Potencijali izvoza u Nemaku kao glavno izvozno trite je nekoliko puta vei nego postojei izvoz. Izraunati su potencijali i za ostale zemlje.

Potencijali proizvodnje meda u Srbiji gledajui prirodne preduslove: klimu, biljni sortiment, ekoloki status i sl bi bili oko 600proseku po konici ili oko 14.000 tona. Izvozni potencijali su oko 12celokupna proizvedena koliina.jo uvek manje nego Madjarske koja ima loiji biljni sortiment (livade, bagremove ume i sl.od Srbije.

[1] www.pcela.rs/pcelarstvo

Tags: Potencijali za razvoj i izvoz

3 Komentara na NEISKORIENI POTENCIJALI

1.

BokiMay 19, 2012 at 8:20 pm

Neznam da li je ko od vas cuo za Krnjevo. Nedaleko od Smederevske Palanke na starom carskom putu. Elem preduzece mislim da se zove Cmana Promet ili tako nesto (zapamtio sam da se preduzetnik zove Cmana) je krenulo u izvoz meda u Francusku. Koliko se secato negde oko 2,5 EUR po kg. Takodje secam se intervjua u kome je vlasnik istakao da Kina prodaje med po 1EUR za kg a mi 3Eur za kg i da se nas med koristi da se popravi kvalitet kineskog meda tako

koncetracije to daje Srbiji nadu da se na istom tritu mogu postii daleko znaajnije izvozne

Potencijali izvoza u Nemaku kao glavno izvozno trite je nekoliko puta vei nego postojei unati su potencijali i za ostale zemlje.

Potencijali proizvodnje meda u Srbiji gledajui prirodne preduslove: klimu, biljni sortiment, ekoloki status i sl bi bili oko 600-700 hiljada konica sa proizvodnjom od oko 20 kg meda u

14.000 tona. Izvozni potencijali su oko 12-14.000 tona ili praktino Potencijal deviznog priliva je oko 30-40 miliona eura. To je

jo uvek manje nego Madjarske koja ima loiji biljni sortiment (livade, bagremove ume i sl.

ISKORIENI POTENCIJALI PROIZVODNJA MEDA

May 19, 2012 at 8:20 pm

Neznam da li je ko od vas cuo za Krnjevo. Nedaleko od Smederevske Palanke na starom carskom putu. Elem preduzece mislim da se zove Cmana Promet ili tako nesto (zapamtio sam da se preduzetnik zove Cmana) je krenulo u izvoz meda u Francusku. Koliko se secam placali su sav otkupljeni med odmah (najdalje 15 dana) i to negde oko 2,5 EUR po kg. Takodje secam se intervjua u kome je vlasnik istakao da Kina prodaje med po 1EUR za kg a mi 3Eur za kg i da se nas med koristi da se popravi kvalitet kineskog meda tako sto ga francuzi mesaju u kineski u razmeri od

koncetracije to daje Srbiji nadu da se na istom tritu mogu postii daleko znaajnije izvozne

Potencijali izvoza u Nemaku kao glavno izvozno trite je nekoliko puta vei nego postojei

Potencijali proizvodnje meda u Srbiji gledajui prirodne preduslove: klimu, biljni sortiment, 700 hiljada konica sa proizvodnjom od oko 20 kg meda u

14.000 tona ili praktino 40 miliona eura. To je

jo uvek manje nego Madjarske koja ima loiji biljni sortiment (livade, bagremove ume i sl.)

PROIZVODNJA MEDA

Neznam da li je ko od vas cuo za Krnjevo. Nedaleko od Smederevske Palanke na starom carskom putu. Elem preduzece mislim da se zove Cmana Promet ili tako nesto (zapamtio sam da se preduzetnik zove Cmana) je krenulo u izvoz meda u

m placali su sav otkupljeni med odmah (najdalje 15 dana) i to negde oko 2,5 EUR po kg. Takodje secam se intervjua u kome je vlasnik istakao da Kina prodaje med po 1EUR za kg a mi 3Eur za kg i da se nas med koristi da se

sto ga francuzi mesaju u kineski u razmeri od

20%. Elem napravili su i laboratoriju (na zahtev i uz sufinansiranje francuskog uvoznika) a glavna ogranicenja su im postala rezidua od nekih pesticida te neki kineski med koji se dobija kad se pcelama daje spokusavali da im prodaju cuvajuci pravu stvar za maloprodaju u kojoj postizu znacajno vece cene. Neznam sta se trenutno desava sa njima ali znam da su pricali da pravi med mogu po garantovanoj ceni da izvezu u neogra

Reply

2.

mileMay 20, 2012 at 11:07 pm

Dragovane, ne znam da li drzis pcele, ali nije to bas tako jednostavno. Ja ne drzim pcele, ali u mojoj familiji ima nekoliko takvih, Olako porediti cene meda nije u redu, jer nije svaki med isti i razlike u kvalitetu su ogromne. Osim toga, ta cena od 3 eura je niska i verovatno to i jeste razlog sto niko ne izvozi. Po toj ceni moze da izvozi neko konekvalitetan med od suncokreta. Znam da je ranije bilo pravilo da se kilogram dobrog meda prodaje kao kilogram kajmaka.Osim toga, bude godina kada ima meda, a bude i ozbiljnih podbacaja, dosta zavisi od prirode, zato i kazem da stvari nisu bas tako jednostavno.

http://www.politika.rs

Dvesta konica za sladak ivotIz sela Krnjeva kod Velike Plane svake nedelje put Evrope kree po jedan leper sa 24 tone pelinjeg proizvoda

Medonosno skladite u selu Krnjevo (Foto M. Ignjatovi)

20%. Elem napravili su i laboratoriju (na zahtev i uz sufinansiranje francuskog uvoznika) a glavna ogranicenja su im postala rezidua od nekih pesticida te neki kineski med koji se dobija kad se pcelama daje secerni sirup a koji su proizvodjaci pokusavali da im prodaju cuvajuci pravu stvar za maloprodaju u kojoj postizu znacajno vece cene. Neznam sta se trenutno desava sa njima ali znam da su pricali da pravi med mogu po garantovanoj ceni da izvezu u neogranicenim kolicinama.

May 20, 2012 at 11:07 pm

Dragovane, ne znam da li drzis pcele, ali nije to bas tako jednostavno. Ja ne drzim pcele, ali u mojoj familiji ima nekoliko takvih, pa preko njih poznajem mnoge pcelare.Olako porediti cene meda nije u redu, jer nije svaki med isti i razlike u kvalitetu su ogromne. Osim toga, ta cena od 3 eura je niska i verovatno to i jeste razlog sto niko ne izvozi. Po toj ceni moze da izvozi neko ko ima ogroman broj kosnica i koji preferiria nekvalitetan med od suncokreta. Znam da je ranije bilo pravilo da se kilogram dobrog meda prodaje kao kilogram kajmaka.Osim toga, bude godina kada ima meda, a bude i ozbiljnih podbacaja, dosta zavisi od

zato i kazem da stvari nisu bas tako jednostavno.

Dvesta konica za sladak ivotIz sela Krnjeva kod Velike Plane svake nedelje put Evrope kree po jedan leper sa 24 tone

Medonosno skladite u selu Krnjevo (Foto M. Ignjatovi)

20%. Elem napravili su i laboratoriju (na zahtev i uz sufinansiranje francuskog uvoznika) a glavna ogranicenja su im postala rezidua od nekih pesticida te neki

ecerni sirup a koji su proizvodjaci pokusavali da im prodaju cuvajuci pravu stvar za maloprodaju u kojoj postizu znacajno vece cene. Neznam sta se trenutno desava sa njima ali znam da su pricali da

nicenim kolicinama.

Dragovane, ne znam da li drzis pcele, ali nije to bas tako jednostavno. Ja ne drzim pa preko njih poznajem mnoge pcelare.

Olako porediti cene meda nije u redu, jer nije svaki med isti i razlike u kvalitetu su ogromne. Osim toga, ta cena od 3 eura je niska i verovatno to i jeste razlog sto niko ne

ima ogroman broj kosnica i koji preferiria nekvalitetan med od suncokreta. Znam da je ranije bilo pravilo da se kilogram dobrog

Osim toga, bude godina kada ima meda, a bude i ozbiljnih podbacaja, dosta zavisi od

Iz sela Krnjeva kod Velike Plane svake nedelje put Evrope kree po jedan leper sa 24 tone

Krnjevo kod Velike Plane U Krnjevu, pitomom moravskom selu kod Velike Plane, smetenom tik uz autoput BeogradNi, med se ne pakuje u tegle, nego u burad teka 300 kilograma. I svake nedelje put Evrope kree po jedan leper sa 24 tone pelinjeg proizvoda zlata vrednog.

Podneblje Srbije prua izuzetne mogunosti za bavljenje pelarstvom i naa zemlja bi mogla da bude lider u proizvodnji visokokvalitetnog meda, ali mi ne koristimo ni deli onoga to nam je priroda dala, kau u firmi Cmana promet, koja je jedan od najveih izvoznika meda u Evropu.

Iako je re o zahtevnom tritu, porodica Tirnani, u ijem se vlasnitvu nalazi ova kompanija, ne brine za plasman najslaeg zaina.

Na med je vrhunskog kvaliteta i izuzetno je cenjen u Evropi. Veliki preraivai ga koriste kao zain i meaju ga sa jevtinim i manje kvalitetnim medom koji stie iz Meksika, Argentine i Kine. Nisam siguran u proporcije, ali znam da se sa malim koliinama naeg meda dobija kvalitet koji odgovara svim evropskim standardima kae Goran Tirnani, vlasnik firme iz Krnjeva.

Med u Krnjevo stie iz cele Srbije, a u kupaerima firme Cmana promet ove godine e biti preraeno rekordnih hiljadu tona. Samo manje koliine preraenog i upakovanog meda, pod oznakom medino, zavre na rafovima domaih megamarketa, budui da je vie od 90 odsto proizvodnje ove firme namenjeno izvozu.

Nai najvei kupci su u Austriji, Holandiji, Belgiji, Francuskoj, Italiji i, naravno, Nemakoj koja je evropski lider u proizvodnji meda. Skoro smo razgovarali sa jednom tamonjom firmom, ali nismo uspeli da sklopimo posao. Ta firma godinje preradi ak 15.000 tona meda, a mi nismo bili uvereni da moemo da ispunimo njihove zahteve. Proizvodnja meda kod nas jo uvek ne ide glatko, malo je velikih pelara koji se bave industrijskom proizvodnjom i koji mogu da isporue velike koliine kvalitetnog meda. Siguran sam da evropsko trite moe da proguta daleko vee koliine od onih koje se danas proizvedu u Srbiji, ali domai pelari, naalost, ne koriste ni 15 odsto prirodnih potencijala objanjava na sagovornik.

Pelari u Srbiji polako shvataju da se od proizvodnje meda moe lepo iveti, ali je neophodno da se uklope u stroge evropske standarde, kae Goranov otac Radojica Tirnani, koji je pre deset godina krenuo sa otkupom i preradom meda, irei delatnost firme koja se do tada bavila trgovinom semenom i poljoprivrednim ubrivom.

Znam gotovo sve srpske pelare i mnogi mi se ale kako se proizvodnja meda ne isplati. Kako da im se isplati kad imaju po 30 ili 40 konica, i tako godinama. Minimum je 200 konica. Sa tolikim brojem jedna etvorolana porodica moe slatko da ivi, pod uslovom da svi rade i napreduju. Vano je da znaju ime treba hraniti pele, ime ih i kako leiti. U ovom poslu ne sme da bude improvizacije. Mnoge smo pelare morali da odbijemo, jer su nam donosili zaraen med. Od takvog meda ne moe da se napravi proizvod kakav trae stranci kae Radojica, napominjui da je kontrola kvaliteta meda u Evropi izuzetno rigorozna i komplikovanija od analize krvne slike.

Srpskim pelarima danas naruku ide i otkupna cena meda. Do pre tri godine cena bagremovog meda, koji je najtraeniji na evropskom tritu, bila je svega 1,20 evra. Danas je 2,50 evra, kae Darko Marinkovi, generalni direktor firme Cmana promet.

Pre deset godina otkupljivali smo svega od 20 do 30 tona meda, prole smo otkupili 200, a ove planiramo celih hiljadu tona. Poveanjem otkupa pokrenuli smo trite i cena je, naravno, skoila. Ipak, u ovom poslu najvanije je poverenje. Mi moramo da znamo da nam pelari isporuuju kvalitetan med koji je napravljen po standardima HASAPsigurni da e im sve koliine biti plaene. Niko od naih kooperanata, a imamo ih prekohiljadu od Subotice do Leskovca, ne eka na novac vie od dva do tri dana Marinkovi.

Pelarstvo u Srbiji je daleko od mogunosti, kau u firmi Cmana promet, navodei da je mala proizvodnja velikim delom posledica nae navike da med koristimo sstanovnik Nemake svake godine u proseku pojede oko est kilograma meda, a u Srbiji ne vie od 300 grama.

Brane Kartalovi

objavljeno: 13.11.2010.

inShare

poaljite komentar komentari (3)

Poslednji komentari

sasa as | 18/11/2010 13:19

Kartalovicu cuo si samo jednu stranu, preprodavca, pcelare nisi. Pcelarenje je tezak posao. Okruzenje je zarazeno i uprljano. Med je sladak samo trgovcima i drzavi jer nista ne ulazu. I jos nesto u Srbiji je pcela postovana zivotonja a ne samo proizvidna fabrika.

Stefan Pejcic | 14/01/2011 21:47

Postovani, zanima me otkup meda, jer prodajem osim meda i kosnice sa pcelama.Nadam se da ce te mi u najskorijem roku odgovoriti radi dalje saradnje.

naum | 02/05/2012 12:35

U Evropi je cena tegle meda u prodavnicama oko 8 Evra pa navise. Izgleda domaci "izvoznici" prilicno dobro zaradjuju na pcelarima a u poredjenju sa njima ne rade skoro nista. Tuzno!

Izvoz meda u NemakuOctober 27, 2014 Posted by Administrator

Pre deset godina otkupljivali smo svega od 20 do 30 tona meda, prole smo otkupili 200, a ove planiramo celih hiljadu tona. Poveanjem otkupa pokrenuli smo trite i cena je, naravno,

Ipak, u ovom poslu najvanije je poverenje. Mi moramo da znamo da nam pelari isporuuju kvalitetan med koji je napravljen po standardima HASAP-a, a oni moraju da budu sigurni da e im sve koliine biti plaene. Niko od naih kooperanata, a imamo ih prekohiljadu od Subotice do Leskovca, ne eka na novac vie od dva do tri dana navodi

Pelarstvo u Srbiji je daleko od mogunosti, kau u firmi Cmana promet, navodei da je mala proizvodnja velikim delom posledica nae navike da med koristimo samo kao lek. Jedan stanovnik Nemake svake godine u proseku pojede oko est kilograma meda, a u Srbiji ne

Kartalovicu cuo si samo jednu stranu, preprodavca, pcelare nisi. Pcelarenje je tezak posao. Okruzenje je zarazeno i uprljano. Med je sladak samo trgovcima i drzavi jer nista ne ulazu. I

cela postovana zivotonja a ne samo proizvidna fabrika.

Postovani, zanima me otkup meda, jer prodajem osim meda i kosnice sa pcelama.Nadam se da ce te mi u najskorijem roku odgovoriti radi dalje saradnje.

U Evropi je cena tegle meda u prodavnicama oko 8 Evra pa navise. Izgleda domaci "izvoznici" prilicno dobro zaradjuju na pcelarima a u poredjenju sa njima ne rade skoro nista.

Izvoz meda u NemakuAdministrator under 3 Poljoprivreda, Robna razmena 1 Comment

Pre deset godina otkupljivali smo svega od 20 do 30 tona meda, prole smo otkupili 200, a ove planiramo celih hiljadu tona. Poveanjem otkupa pokrenuli smo trite i cena je, naravno,

Ipak, u ovom poslu najvanije je poverenje. Mi moramo da znamo da nam pelari a, a oni moraju da budu

sigurni da e im sve koliine biti plaene. Niko od naih kooperanata, a imamo ih prekonavodi

Pelarstvo u Srbiji je daleko od mogunosti, kau u firmi Cmana promet, navodei da je amo kao lek. Jedan

stanovnik Nemake svake godine u proseku pojede oko est kilograma meda, a u Srbiji ne

Kartalovicu cuo si samo jednu stranu, preprodavca, pcelare nisi. Pcelarenje je tezak posao. Okruzenje je zarazeno i uprljano. Med je sladak samo trgovcima i drzavi jer nista ne ulazu. I

Postovani, zanima me otkup meda, jer prodajem osim meda i kosnice sa pcelama.

U Evropi je cena tegle meda u prodavnicama oko 8 Evra pa navise. Izgleda domaci "izvoznici" prilicno dobro zaradjuju na pcelarima a u poredjenju sa njima ne rade skoro nista.

1 Comment

, , . 1.307 2013 , 2014 8,9%, 2014 1,4 . 2008 , 2013 68,6%.

2013. 104 , 104 16 - , 16 , 4.562 2013 , 82 2008 .

21 , , 2006 , 2007 , , . 2013 , , (2,4 ) (1,2 ).

101 2013 , , ,, .

, , , 242 , , (42 ), (19 ), (18,3), (18) (17,7). 2013 15 , . , , , , , , , , , .

, , 1.505 2013 , (375 ), (242), (95), (87) (85 ).

(185 ), (160), (104), (101), (85), 27 , , , , .

(72,4 ), (41) (35 ) , : , , .

2013 3.368 ( 2008 ), 3,3 . 1.455 3,1 . , 4 .

Tags: Poljoprivredno prehrambeni sektor, Robna razmena

Jedan komentar na Izvoz meda u Nemaku

1. Srbija 27. izvoznik meda na svetu | Biznis i FinansijeOctober 27, 2014 at 2:47 pm

[...] Nemk je, uz Itliju, njvnije trite z izvoz iz Srbije. Ukupn vrednost izvoz iz Srbije u Nemku iznosil je 1.307 milion evr u 2013 godini, u 2014 godini rste po stopi od 8,9%, te do krj 2014 moe dostii novu rekordnu vrednost od preko 1,4 milijrde evr. U odnosu n 2008 godinu, izvoz iz Srbije u Nemku u 2013 godini bio je vei k z 68,6% prenosi portal Makroekonomija.org. [...]

Srbiju proglasiti za region bez GMO!July 31, 2013

Posted by Administrator under 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda

2 Comments

Genetski modifikovana hrane u svetu se gaji u 25 zemalja na 134 miliona hektara. Ovom proizvodnjom bavi se oko 15 miliona farmera. Proglaenjem i sprovodjenjem rezolucijeo zabrani gajenja GMO Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju

U vreme kada se u Srbiji vodi rasprava za i protiv genetski modifikovanih organizama, stav Privredne komore Srbije (PKS) je da naa Zemlja treba da ostane region gde se ne gaje GMO biljke, jer je to preduslov za boljee pozicije naih poljoprivrednih proizvoda na tritima irom sveta, kae potpredsednik PKS dr Stojan Jevti.

Dakle, jedan od naina da najbree izaemo iz krize je ako Parlament donese odluku da se agrasr proglasi za strateku delatnost, a cela Srbija za region bez GMO. To je PKS predlagala Vladi i u vreme kada je ministarka poqoprivrede bila dr Ivana Duli Markovi. Ona je taj predlog odbila uz obrazloenje da neemo donositi zakone za tu oblast, ali emo tako raditi. Tada je podrku PKS dao i Zadruni savez Srbije koji je predloio da se donese Rezolucija po kojoj se teritorija Republike Srbije proglaava podrujem bez proizvodwe genetiki modifikovane hrane za stonu i ljudsku ishranu. Za to postoji i Ustavni osnov za donoenje takve Rezolucije, a to je lan 97. Stav 1. taka devet Ustava Republike Srbije, kojim je utvrdjeno izmedju ostalog, da Republika Srbija obezbedjuje sistem zatite i unapredjivanje ivotne sredine, zatitu i unapredjenje biljnog i ivotinjskog sveta.

,,Republika Srbija raspolae sa 5,1 miliona hektara relativno malih poljoprivrednih povrina u kojima su oko 3,3 miliona hektara oranine povrine na kojima se uspeno moe organizovati proizvodaaj hrane bez GMO organizama. Istovremeno po stanovniku Republika Srbija ima dvostruko vee oranine povrine u odnosu na prosek u EU pa to treba valjano iskoristiti. Globalne klimatske promene su izazov za selekcionare i oplemenjivae, koji selekcijama kodkonvencionalnih proizvoda, treba da omogue njihovo uspeno zadravanje u postojeem prostornom obimu proizvodnje, kao i irenje na nove teritorije, rekao je (2007. godine) eks ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Stojan Jevti.

Gajenje genetiki modifikovanih organizama nedvosmisleno dovodi do promena u ekolokom sistemu, pri emu se stvaraju nove jedinke, koje kao takve ne postoje u prirodi i za koje se jo ne poznaje uticaj na ravnoteu uspostavljenog eko sistema. Jo se precizno ne ne moe znati

koji i kakvi problemi proizilaze iz proizvodnje i potronje GMO, odnosno proizvoda, to treba da bude strateki cilj za dalje poveanje proizvodnje i naa velika ansa za izvoz.

Proglaenjem i sprovodjenjem ove rezolucije Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju, a sa izrazitim mogunostima poveanja izvoza u EU tradicionalnih proizvoda i proizvoda organske proizvodnje. Po njegovim reima Zabranom proizvodnje genetiki modifikovanih organizama omoguavamo nesmetano irenje i poveanje organske proizvodnje.

Istovremeno se ne zabranjuje uvoz i potronja GMO hrane samo za ljudsku ishranu i time se ne kre pravila i odrednice STO u pogledu prometa proizvoda. Na ovaj nain genetiki modifikovani organizmi ne bi ulazili u lanac ishrane ivotinja. Genetiki modifikovana hrana u prometu mora biti vidno obeleena u skladu sa strogim propisima o prometu ove vrste hrane.

Treba rei da jo od 1986. godine od kada datira genetika modifikacija biljaka, zapoete su ustre polemike o posledicama gajenja i korienja u prehrani genetiki modifikovanih biljnih i ivotinjskih organizama. Prognoze su bile da e u svetu ve 2010. godine GM biljkama biti zasejano 150 miliona hektara, to je i premaeno. Protivnici GMO hrane istiu da se njen uzgoj ne moe pravdati ni injenicom da e oveanstvo ostati gladno, Zemlje EU i deo sveta doneli su odluke o obaveznom obeleavanju hrane od GMO organizmima.

GMO hranu danas u svetu proizvodi 25 zemalja. Ukupan vrednost u 2009. godini bila je 130 milijardi dolara. U svetu je danas GMO kulturama zasejano 154 miliona hektara, a od ega na zemlje u razvoju otpada treina, a najvie takvih useva je u Brazilu, Argentini, Indiji i Kini. Oko 90 odsto farmera koji proizvode GMO hranu je siromano i nalazi se u zemljama u razvoju. Gajenjem GMO hrane u svetu bavi se oko 15 miliona farmera.

Tags: Poljoprivredno prehrambeni sektor

2 Komentara na Srbiju proglasiti za region bez GMO!

Ekoloka svest u Srba, Case Study, zaselak Oraje u optini DespotovacDecember 18, 2014

Posted by Administrator under 0 Miroslav Zdravkovi, Sela

No Comments

. -, . , , , . : , . , , .

. .

( ).

30 3 .

, , . , . , , , .

:

(10, ), .

(15, . ), .

(5, . ), 65 .

, .

Resava Stanoje Mijatovi, Naselja i poreklo stanovnitva knjiga 26, 1930. Slubeni glasnik i SANU.

-

3.000 5.000 , , , 14.000 .

, -, , 600.000 700.000 20 , . .

, 0,7 . 12.000 14.000 , 30 40 ,.

, . 6.000 .

med kosnice pcelarstvo

.

, , , 1,2 .

. 140 , 125 80 .

. 2011. 3,6 , 2010. 5,3 .

, , , , .

2010 3.934 .

4,1 4,3 3,2 .

, .

.

, .

- 30.000 , 3.500 5.000 , .

16 , 12 , 11 , , , , .

, , , .

, , , .

:

50.000 60.000 , 100.000 , 10.000 .

50 .

400 600 , . , .

, , .

100.000 , . , , , .

- , - , , . , , , 50 350 .

, , , .

" ", , , " ", .

, . , .

300 300 210 . 36 24 . , .

, . , 120 .

- . 100 , , .

, .

() . .

, .

, 12 ( ).

.

, , .

- -

" ", , , ().

, , .

, - .

, , .

() , .

" , , ", .

med pcela

, , , .

, , , , , .

, 150, , , .

, , , .

, 440.000 5.000 . 80 , .

: -

, , , , .

, ,

, 70 , .

" ", .

, 2010. 320.000 , 400.000 , .

" 4.479 , ", , .

" , ", .

2010.

2.000 7,68 , 1999. 11.738 , .

, , .

, , , , " , ".

, .

2009, , , , .

, , " ", 2005. 40.000 .

, " ".

2011. , 17 .

3,7 , , .

http://www.rtv.rs