2

Vodenice u Srbiji Seminarski rad Tijana Todorovi

Sadraj:

Geografska rasprostranjenost.........................................................3Morfologija objekata.......................................................................5Opis vodenice.................................................................................11Narodna tradicija: predanja i verovanja.................................13Popis literature i internet sajtova...................................................14

Kljune rei: topologija, morfologija, obiaji, tradicija, arhitektura, vodenice, srbija

Geografska rasprostranjenost

Legenda: Lokacije na kojima cu bile ili jo uvek postoje vodenice i/ili mlinoviRazliita topografija i reljef uslovili su razvoj razliitih struktura odnosno objekata na teritoriji Srbije. Istorijske okolnosti, tradicija, obiaji kao i ekonomski pokazatelji, nain proizvodnje i dominantno zanimanje, jesu kljuni faktori koji su presudno uticali na pojavu i stvaranje objekata vezanih za reku i rene tokove odnosno, u Vojvodini, vetar i pravce duvanja dominantnih vetrova. Ono to je karakteristino za regione Centralne, Zapadne, June i Istone Srbije, kao i teritoriju AP Kosovo i Metohija jeste razvitak strojeva pored, na ili iznad vodenog toka odn. vodenica ili renih vodenica; dok je s druge strane, za regiju AP Vojvodine karakteristina pojva mlinova, kod kojih je primenjen isti ili slian sistem funkcionisanja, dok je stambena struktura i jedinica, kao i sam oblik objekta potpuno drugaiji. Razlog ovakovoj diferencijaciji objekata i struktura na teritoriji Srbije lei u samim razlikama klimatskih uslova, reljefa, geolokog sastava tla, hidrografiji i drugim geografskim uslovima; ali s druge strane, bitno je naglasiti da su i razliite istorijske okolnosti dovele do nastanka razliitih struktura irom zemlje, a koje su paralelno povezane sa tadanjom etnikom i religijskom strukturom stanovnitva, ekonomskom moi, stepenu obrazovanosti, nainima i oblicima proizvodnje, dominantnim zanimanjima i drugim drutveno- politikim faktorima. Za poetak analize objekata, okvirno je uzet poetak XIX veka (oko 1800. G.), iz razloga to postoje iz tog doba postoje pisani tragovi o postojanju ovakvih tipologija, kao i razliita usmena i pisana kulturna batina koja takoe nedvosmisleno pominje vodenice i ivot u okviru njih.

Legenda:A1-Centralno-panonsko nizijsko podrujeA2-Subpanonsko granino podrujeD1-Subrodopsko podruje 1. vodenica na 1 km vodenog toka 1. vodenica na 2- 3 km vodenog toka

Podaci se odnose na plivajue mlinove odnosno plivajue vodenice; Raspravu i objaenjanja o njima pisao je Darko Radinja u tekstu pod nazivom ,, Plavajoi mlini v Jugoslaviji- Prispevek k regionalni geografiji Panonske niine,, gde se navodi da su plivajui mlinovi karakteristini za iroke panonske reke, koje imaju veliki povrinu plavljenja i koje esto menjaju tok. Tu se jo kae: ,, Zbog promenljivog toka obini stojei mlinovi ni na koji nain ne bi opstali uz ili na obali te reke. Oni se povezuju za bankine na kopnu, i tako postavljeni na amcima, u mogunosti su da dobro prate morfogenezu i hidrualiku kretanja vode ravniarske reke... Plutajui mlinovi ne prate samo oscilacije vode, kada ona dostigne svoj maksimalni i minimalni nivo, nego se i prilagoavaju i drugim promenama vode; mogu se postavljati i uzvodno i nizvodno, u predelu vee brzine i dubine vode, i tako se manevarski prostor manipulacije u cilju postizanja maksimalnog iskoritavanja mogunosti rada poveava, a ujedno se prate kretanja i promene vodenog toka... Zapisi o ovakivim vrstama vodenica, pronalaze se jo u srednjem veku, posebno u XIV i XV, kada su manastirske celine i feudalci bili izdvojene skupine, jer su se ovakvi strojevi iskljuivo nalazili u njihovom vlasnitvu, gde su njihove prednosti bile u tome to se nije plaalo zemljite feudalcu ili manastiru, zavisno od toga ko je bio vlasnik odnosno zemljposednik. Radinja pie jo: ,,Na Velikoj Moravi je prosena udaljenost izmeu plutajuih vodenica bila izmeu 2,6 i 3,3 km; postavljali su na kotama od 250 m nadmorske visine do 290m, a ukupno po poslednjem popisu izvrenom u periodu izmeu 1920. I 1940. g. A ukupno u Jugoslaviji bilo ih je 736....Morfologija objekata Kao to je ve pisano, zavisno od geografksih karakteristika podneblja, vodenice koje su nastajale, okvirno se radi lakeg sprovoenja analiza, mogu razvrastati po sledeim kriterijumima:1. Podruju i mestu nastanka,2. Godini nastanka,3. Tipu objekta, odnsno arhitektonsko- stilskoj grupi,4. Zavisno od poloaja u odnosu na vodeni tok,5. Materijalima od kojih su izgraeni,6. Vlasnitvu tj. nainu upravljanja,7. Funkciji za koju su namenjeni,8. Prostornoj organizaciji sa prateim objektima,9. Dananjeg statusa, odnosno kategorizacija: postoji- u stanju propadanja- poruen.Objanjenja definisanih kriterijuma:1.Kategorizacija vodenica ili mlinova po podruju i mestu nastanka, definie se zbog sledeih razloga: a) Zavisno od teritorije na kojoj su nastajle, uoavaju se razlike u samom nazivu objekta; pa je tako vodenica koja je sagraena u Moravskom okrugu- vodenica, dok je isti objekat nastao u predelu zapadne Srbije, uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom tj. Podrinju i Azbukovici dobio sinonim- mlin, potoara, rvanj itd.b) Razlikujemo i upotrebljene materijale, arhitektonsku grupu, prostornu organizaciju celine i funkciju tj, namenu. Tako su se u Vojvodini usled prisutnosti jakih vetrova tokom stolea pojavile vetrenjae, koje su imale istu funkciju kao i vodenice na primer- u Polimlju, Ibarskoj regiji, Podrinju itd. Treba naglasiti da, iako pored iste funkcije, ovi objekti su se znatno razlikovali to zbog oblika, stilske grupe i koliine arhitektonskih elemenata tako i materijala od kojeg su se pravili.2. Godina nastanka: je kriterijum koji se prevashodno uzima kako bi se prikazao razvoj objekata kroz decenije, arhitektonskih elemenata, promena u arhitekturi, sklopu, funkciji, vlasnitvu i dr. Takoe kako bi se i definisala starost i utvrdio dalji postupak odnoenja pojedinca, zajednice, lokalnih vlasti pa i vlasti na republikom nivou, a sve u cilju spreavanja propadanja, razvijanju turistikih potencijala, zatiti i uvrtavanju na dravnu listu kulturnog naslea itd.3.Moda i najbitnija stavka jeste ona koja se tie arhitektonske grupe, odnosno tipa objekta, pa e se stoga u okviru ove celine objekti podeliti na sledee podgrupe:a)Vodeniceb)Plutajue vodenicec)VetrenjaeU objaenjenju ovog segmenta, osnovu za razvoj ovih tipologija, najbolje bi bilo potraiti u istorijskoj podlozi, jer je to celina koja je najvie uticala na razvoj i kako oblikovanja unutranjeg i spoljaenjeg prostora, tako i opne objekta i kompletne celine. Dakle ako se krene redom, i pone od vodenica, odnosno objekata uz vodenu povrinu, i sagleda prostor na kojim su se one nalazile ili se i danas nalaze; mogu se uoiti uticaji Islamske arhitekture, koja se u Srbiji pojavljuje posle pada Smedereva 1459. godine. Objekti koji su izgraeni u ovoj eri, utekako su zavisili od poloaja u tadanjem drutvu, nacionalne pripadnosti i saradnje odnosno prihvatanja nove vlasti. Vodenice koje je srpski seljak pravio u periodu vladanja Osmanlija kasnije Turaka, imale su male otvore, visoko pod krovom, ili su ponegde imale samo jedan ili ni jedan; ulazna vrata odignuta od zemlje, bez fasadnih ukrasa i ornamenata, retko gde jednostavan fasadni venac ispod krova, a pokrivale su se obino erpiom ili indrom, zavisno od teritorije i postojanja izbora prirodnih materijala u okruenju.Plutajue vodenice su takoe objekti koji se pominju jo u zapisima srednjeg veka, ali u predelima velikih ravniarskih reka, poput Save, Dunava, Tise itd. Ako se uzme u obzir da su se vodenice na Savi, nalazile u Mavi i Podrinju, a gde je esto dolazilo do smena osvajaa- Turci, Maari, Aistrougari itd. onda e se primetiti i razlike: smena Islamske i Austrougarske arhitekture; moda ba u ovoj injenici lei razlog zato se veoma mali broj ovakvih objekata i sauvao. Za teritorije kroz koje protiu Dunav i Tisa, se zna da su bile pod upravom Austrougarske monarhije ili Maarske kraljevine, ali uticaji ovih arhitektura se najvie pronalaze u samim njihovim zaostavtinama tj. vetrenjaama, koje su bile tipine za prostrana, ravniarska polja a koja su se nalazila pod uticajima dominantnih vetrova, kao to je u regionu Vojvodine koava.

4.Zavisno od poloaja u odnosu na vodeni tok: ovaj kriterijum je najbolje objasniti kroz fotografije, jer se tako najbolje opaa poloaj strukture u odnosu na vodenu celinu.

1.Objekat uz vodenu celinu 2.Objekat iznad vodenog toka

3.Objekat na vodenoj povrini 4.Objekat na kopnu, kanalsko dovoenje vode

5.Upotreba materijala prilikom izgradnje je raznovrsna, i to su oni koje mi danas smatramo za tradicionalne, prirodne materijale poput: razliite vrste kamena, drveta; slama, peena glina, osueno blato s trskom, erpi itd. a koristili su se kako za izgradnju zidova i njegove obrade tako i za pokrivanje. Zastakljivanje otvora javlja se tek s kraja XIX veka, kad staklo prestaje da bude skup materijal ili postaje pristupaan obinom srpskom seljaku.6.Vlasnitvo nad ovim objektima u Srbiji je danas, uglavnom privatno; Jo 1867. godine u Srbiji je postojalo oko 7125 vodenica i to veinom u ortakom vlasnitvu, zatim slede one u privatnom vlasnitvu, dok je bilo i onih koje su bile pod kolektivnom upravom atara odnosno lokalne zajednice ili sela. Razlog ovolikog broja vodenica je taj to se uvek posle mlevenja brana, jedan deo ostavljao mlinaru, odnosno vlasnik vodenice je svoje usluge naplaivao; dokaz da je jo tad u Srbiji bio shvaen znaaj konkurencije i razbijanja monopola u odreenoj oblasti govori i sam broj vodenica. Kasnije, s promenom vlasti i modernizacijom zemlje, dolazi do opadanja broja vodenica, jer ujedno dolazi do razvoja velikih gradova na ijim se periferijma grade veliki silosi, a privatno vlasnitvo zamenjuje kolektivno upravljanje.7.Funkcija vodenica preteno se ogledala u preradi tj. obradi ita odnosno mlevenju i pretvarnju u brano uz pomo energije vode; neretko je bila i dvojaka jer je imala i stambenu zonu iznad ili u produetku, nastavku objekta, dok se u drugoj zoni preraivalo i skladitilo ito i brano. Ista namena bila je upotrebljena i kod vetrenjaa. Takoe treba naglasiti da su ovi objekti imali ulogu i prostornog repera i orijentira, koja je moda najvie znaila putnicima, jer se tako znalo da se u blizini nalazi naseljeno mesto ili u kom pravcu treba ii (ovim su posebno doprinosile vetrenjae).8.Posledino, ukoliko je funkcija vodenice bila i stambena, onda se u sklopu ovog objekta razvio i itav niz drugih prateih objekata, koji se inili jedno seosko domainstvo. Shodno tome, razlikujemo one vodenice u kojima se ivelo a nalazile su se u brdskim, planinskim krajevima pa je topografija terena uslovila nepravilan razmetaj objekata, od onih u dolinama reka i ravnicama gde su se objekti nizali jedni uz druge.9.Kriterijum dananji status- je takoe dobro prikazati kroz fotografske primere, idui ustanovljenim redom: postoji -u stanju propadanja; poruen.Postoje- u stanju propadanja:1.Netin, Baka Palanka (pod zatitom drave) 2.Donji Petrovac, Ruma (pod zatitom drave)

3.Stara planina 4.Okolina Dimitrovgrada

5.Okolina Leskovca 6.Okolina Bajine Bate

7. Azbukovica (okolina Loznice) 8.Okolina Priboja (Polimlje)

Sruene:1.Kusi, potez Klju, Bela Crkva, AP Vojvodina (pod zatitom drave- upisano kao kulturno naslee)

2.Vodenica ora Trifunovia, Melnica, Petrovac na Mlavi (spomenik kulture)

Ouvane- obnovljene:1.Plutajua vodenica, Velika Morava 2.Kopaonik

3.Suva planina 4.Sopotnica, okolina Prijepolja

5.Turska vodenica, Zajear 6.Ilovaica, Valjevo

Opis i delovi vodenice

Postoje dva osnovna tipa vodenice: 1.Vodenice sa horizontalnim tokom2.Vodenice sa vertikalnim tokom, koje se dalje mogu podeliti na:a)Voda utie u telo tokab)Voda tee direktno preko tokac)Voda tee preko toka unazada) b) c)

Primer:Vodenica Miia u Kuevu- osnovaZavod za zatitu spomenika, Smederevo.

Cev za pad vode (ispod):Toak (desno):

1.Korito 2.rvanj ili toak 3.Ko za ito

Presek kroz toak ili rvanj: Vertikalna cev:

Narodna tradicija: predanja i verovanja

,,Nekada su vodenice bile sastavni deo pejzaa srpskog selaDa li zbog mesta na kojima su podizane, uvek izdvojenim od naselja i esto nepristupanim, ili njene povezanosti sa vodom, koja kod oveka izaziva iskonski strah, vodenice su oduvek bile obavijene velom tajnovitosti. O njima su u narodu ispredane najrazliitije prie kao mestima koja zaposedaju vile i neastive sile. Kao takve bile su inspracija za najpoznatije srpske stvaraoce. Jednu od najlepih pria koja se odnosi na vodenice Posle devedeset dana napisao je pripoveda Milovan Glii, u kojoj se pominje vampir Sava Savanovi, a o tim zanimljivim graevinama pisali su i Ivo Andri, Branko opi, Dobrica Eri i drugi poznati srpski pisci. [footnoteRef:2] [2: Citat iz lanka http://www.glassrbije.org/srbija/%C4%8Dlanak/vodenice-u-srbiji]

Ovo se desilo ivku Iliu iz Vitanovca, kod Kraljeva. Poslao ga otac u vodenicu. Red mu je doao oko ponoi. Zasipao je mlivo i otiao na razgovor ispred vodenice gde su sedeli ljudi i priali. Malo posle toga vodenica se sama zaustavila. Mrak i tiina vladali su nekoliko trenutaka. Onda se iz mranog pojavila svetlost meseca i prodoran krik. Vodeniko kolo je poelo da se okree. Ljude je popustio strah i poeli su da raspravljaju o ovom dogadjaju.[footnoteRef:3] [3: Citat iz lanka http://nestovise.blogspot.com/2008/06/price-o-vodenicama.html]

Sava Savanovi jo eka da postane brendU Zaroju, kraj Bajine Bate, opstaje oronula vodenica u kojoj je prema legendi obitavao najpoznatiji srpski vampir, kome je i Milovan Glii posvetio pripovetku po kojoj je snimljen i kultni horor film Leptirica.[footnoteRef:4] [4: Citat iz lanka http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Sava-Savanovic-josh-cheka-da-postane-brend.lt.html]

U BELOM ARAFU,,Vampira je sve do nedavno bilo u selu, priali su njih dvojica u glas dok je nad vodenicu taman padao vakat za ta neastiva bia... Kau mi tako, puste da se malo plaim, pa onda sve okrenu na eretluk...- Bili se neki navadili da se zamotaju u arafe, pa da onako beli upadaju narodu u vajate i kradu ta im padne pod ruku... ito, slaninu, sir... Sve tako dok jednom neka ba hrabra ena iz sela ne doeka vampira kako bei iz vajata, uvati ga oko struka, pa stane da doziva u pomo... Slegne se selo, uvate i veu vampira za ljivu, kad ujutru, ono komija - smejali su se grohotom Slobodan i Ognjen u Savinoj vodenici...[footnoteRef:5] [5: Citat iz lanka http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-22-01-2008/jeza-u-vodenici-save-savanovica]

Popis literature i poseenih internet stranica

1. http://www.elitesecurity.org/t393116-Konstrukcija-vodenice-potocare2. http://www.fa.uni-lj.si/filelib/9_ar/2010/ar2010_2_07.pdf3. http://www.kgh-drustvo.rs/drustvo/docs/kgh3-12-6.pdf4. http://srpskikod.org/sr/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%BE/%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%87%D0%B0/%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B55. http://www.glassrbije.org/srbija/%C4%8Dlanak/vodenice-u-srbiji6. http://etnografskimuzej.rs/wp-content/uploads/2013/12/Glasnik-Etnografskog-muzeja-u-Beogradu-knjiga-9-godina-19341.pdf7. http://pspasojevic.blogspot.com/2012_04_01_archive.html8. http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=4&t=140#p4089. http://www.kodkicosa.com/posle_devedeset_godina.htm10. http://nestovise.blogspot.com/2008/06/price-o-vodenicama.html11. http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Sava-Savanovic-josh-cheka-da-postane-brend.lt.html12. http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-22-01-2008/jeza-u-vodenici-save-savanovica13. http://spomenicikulture.org.rs/sr/kulturna-dobra/vodenica-mi-i-a-u-ku-evu14. http://www.kodkicosa.com/srpske_narodne_poslovice_iz_kragujevacke_okoline.htm15. http://www.pmfbl.org/irena/radovi/vlasic_vodenica.pdf16. http://www.tvprogram.rs/serija/trag-u-prostoru-price-iz-stare-vodenice.a5233.html17. http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=118818. http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=103219. http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/timeline.php?p=1520. http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=104121. http://www.kultura.gov.rs/cyr/ustanove-kulture/zavod-za-zastitu-spomenika-kulture-nis22. http://hr.wikipedia.org/wiki/Vodeni%C4%8Dko_kolo