PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA POR EME ĆAJA … PATOFIZIOLOSKA... · • Akutni pankreatitis • Hroni čni pankreatitis • Insuficijencija egzokrinog pankreasa • Neoplazme pankreasa

PATOFIZIOLOŠKA PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA DIJAGNOSTIKA PORPOREMEĆAJAEMEĆAJA

FUNKCIJE FUNKCIJE JETRE I PANKREASAJETRE I PANKREASA

Dr vet. Dr vet. Marko R. Cincovi ćMarko R. Cincovi ć

UNIVERZITET U NOVOM SADUUNIVERZITET U NOVOM SADUPOLJOPRIVREDNI FAKULTETPOLJOPRIVREDNI FAKULTET

DEPARTMAN DEPARTMAN ZZA VETERINARSKU MEDICINUA VETERINARSKU MEDICINUPREDMET: PATOLOPREDMET: PATOLO ŠŠKA FIKA FI ZZIOLOGIJAIOLOGIJA

VEŽBA VEŽBA 1111..

PLAN IZLAGANJAPLAN IZLAGANJA

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA JETREFIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA JETRE

FIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA PANKREASAFIZIOLOŠKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA PANKREASA

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE JETREPOREMEĆAJA FUNKCIJE JETRE

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREMEĆAJA FUNKCIJE PANKREASAPOREMEĆAJA FUNKCIJE PANKREASA

PATOFIZIOLOGIJA JETREPATOFIZIOLOGIJA JETRE

PATOFIZIOLOGIJA PANKREASAPATOFIZIOLOGIJA PANKREASA

*parenhimatozni organ *smešten u intratorakalnom delu trbušne duplj*u regio hypogastrica dextra*za okolne organe je pri čvršćena brojnim ligamentima

*većim brojem useklina jetra je podeljena na lobuse – režnjeve, koji se sastoje od lobulusa.

*konji nemaju žu čnu kesicu ni ductus cystius .


VENA CAVA


Postoje tri vrste lobusa jetre u zavisnostiod toga kako posmatramo:

Tip I – hepatociti oko v.centralis, Tip II – lobus je omeđen trouglom na čijim su temenima v.portae, a u centru se nalaze a.interlobularis, v.interlobularis i ductus biliferus,Tip III – najbitniji za veterinarsku patologiju.Lobulus je omeđen sa prostorom između dve venae centralis, a po sredini se nalaze arterijski krvni sudovi.

Razlikujemo tri zone hepatocita, prva je najbliža arterijskim krvnim sudovima, a treća je oko vene centralis. Prva zona najpre reaguje kod pojave toksina u arterijskoj krvi, dok zona tri najviše reaguje kod poremećaja ishrane i prokrvljenosti jetre. Dokazana je i razlika u ultra strukturi hepatocita po zonama, tako da oni mogu specifično reagovati svojim enzimskim sistemom kod specifičnih noksi.

Izražena oksidativna sposobnost, najčešće reaguje na jatrogene noksecentrolobularne promene



Ekskrecija IgA u digestivnu mukozuMakrofagi – Kupferove ćelija, proždiranje antigena

Imunološka uloga

OtroveMasne kiseline, proste še ćera i mastiBilirubin, žu čna kiselinaIgALekoviĆelije krvi

Filtrira

Holesterol, fosfolipidi, žu čna kiselinaBilirubin, Lekovi, Otrovi, posebno teški metali, Horm oni

Ekskrecija

Vitamina, Glikogena, HolesterolaGvožđe i drugi joni, Masti

Depo

Proteini, obezbe đuju viskoznost krviŽučna kiselina, bitna u iskoriš ćavanju mastiHeparin, atikoagulantSomatomedini, promovišu rast tkivaqHolesterol, Proteini akutne faze

Sintetiše

Glukozu, Proteine, Masti i holesterol, Hormone Liposolubilne vitamine

Razmena jetra-organizam-jetra



Žučni sok je zlatno-žute boje i pH 7,4Neorganske materije99% voda, bikarbonatni, hloridi,Na+, Ca++, Cl-, K+

Organske materije�Soli žučnih kiselina- natrujumove soli žučnih kiselina (holna, glikoholna i tauriholna) od holesterola kao prekursora. Učestvuju u emulgovanju masti�mucini�žučne boje (bilirubin-karnivore; biliverdin-herbivore)�holesterol�lecitini

Predstavlja i sekret i ekskret jetrenih ćelija (hapatocita). Žučima dve funkcije: učestvuje u varenju apsorpciji masti i predstavlja medijum za eliminaciju mnogih endogenih i egzogenih, često toksičnih suspstanci

ŽŽUČUČ


KLINIČKE PROMENE

Poremećaj opšteg zdravstvenog stanja sa pireksijom

ICTERUSU svim akutnim oboljenjima jetre zbog istovremenog oštećenja velikog broja jetrenih ćelija i nedovoljne funkcije preživelih-nastaje kao posledica nesposobnosti hepatocita da vežu bilirubin za glukuronsku kiselinu i da ga u ovako vezanom stanju izluče putem žuči

ANEMIJAnajčešće nastaje kao posledica poremećene sinteze proteina, skraćenog života eritrocita, zbog hipersplenizma ili teških gastrointestinalnih krvarenja, zbog portne hipertenzije; uz anemiju najčešće postoji i promena u broju leukocita i trombocita

ENDOKRINOLOŠKI POREMEĆAJIPoremećaj metabolizma polnih hormona

HEPATIČNA KOMA1. pospanost 2. bihevioralni problemi i agresivnost 3. ne reaguje na naredbe za koje je treniran 4. tremor5. postoji pojačan mišićni tonus ekstremiteta 6. u krajnjoj fazi nastaje koma


IKTERUS/ŽUTICAIKTERUS/ŽUTICA

Nastaje retencijom konjugovanog ili nekonjugovanog bilirubina.

Karakter žutice, određuje Karakter žutice, određuje odnos odnos nekonjugovanog nekonjugovanog bilirubina i konjugovanog bilirubina i konjugovanog bilirubinabilirubina u krviu krvi!!!!!!

POREMEĆAJ IZLU ČIVANJA ŽU ČI

Hemoglobin

RES

Bilirubin /albumin kompleks

HEPATOCITI

Konjugovani bilirubin

TANKO CREVO

Urobilinogen KRV

Sterkobilinogen

FECES URIN



PrehepatiPrehepatiččka ili hemolitika ili hemoliti ččka ka žžuticautica::nastaje u hemolitičkim stanjima kada razgradnja eritrocita i oslobađanje bilirubina u ćelijama RES-a prevazilazi kapacitete jetre za njegovo preuzimanje. Hiperbilirubinemija je posledica povećanja koncentracije nekonjugovanog bilirubina u krvi.

HepatiHepatiččka ili hepatocelularnaka ili hepatocelularna žžuticautica::je najčešći oblik žutice koji nastaje pod dejstvom raznih etioloških agenasa koji dovode do neposrednog oštećenja jetre. Holestaza je, međutim, najvećim delom posledica otežanog izlučivanja već konjugovanog bilirubina, dakle staze žuči u intrahepatičkim žučnim kanalima, usled čega dolazi do regurgitacije žuči u krvotok.

EkstrahepatiEkstrahepatiččka ili opstruktivna ka ili opstruktivna žžuticautica::nastaje u slučaju parcijalne ili potpune opstrukcije glavnih žučovoda. Ni kod pasa ni kod mačaka se ne javlja često, mada je opisano više slučajeva, najčešće kao posledica spoljašnje kompresije žučovoda tumorima, opstrukcije holelitima, zatim kod nekih upala i striktura žučovoda i duodenuma.


ASCITESASCITES

Primarni razlog: poreme ćaj ravnoteže izme đu intravaskularnog (v. porte) i intersticijalnog pros tora (tečnost u peritonealnoj duplji). Osnovni ciniociporemecaja hidrostatskog i onkotskog pritiska su portnahipertenzija i hipoalbuminemija

Ascites naj češće nastaje u slu čajevima istovremenog razvoja hipoalbuminemije i portne hipertenzije!!!

Hepatička portna hipertenzija je izazvana intrahepati čkim poreme ćajima koji ometaju cirkulaciju u sinusoidima -najčešće kao posledica difuzne fibroze jetre, hroni čnog hepatitisa, lipidoze, tromboze vena unutar jetre, z astoja žuči, neoplazmi itd.

Hipoalbuminemija u prvom redu nastaje kao posledica insuficijencije jetre, ali i...


ASCITES

Prehepati čka portna hipertenzija je izazvana poreme ćajima portnog krvotoka pre sinusoida. Može da nastane usled kompresije ili tromboze portne ven e i njenih ogranaka, kao i usled arterijsko-venskih malformacija.

Posthepati čka portna hipertenzija nastaje kao posledica poreme ćaja u predelu vene hepatike, kaudalne šuplje vene ili srca. Tako, na primer, do sekundarnih smetnji u portnoj cirkulaciji može da d ođe kod insuficijencije srca, kon-striktornog perikardi tisa, tamponade srca, opstrukcije vene kave kaudalis tumorima ili trombima, tromboze vene hepatike itd..


HEPATIHEPATIČČKA ENCEFALOPATIJAKA ENCEFALOPATIJA

Encefalopatija nastaje usled nemogu ćnosti jetre da preuzme i neutrališe toksi čne produkte iz portne krvi. Do toga mo že da dođe kod teških ošte ćenja jetrinog parenhima kada hepatociti nisu u stanju da neutrališu preuzete toksine, ili kod port o-kavalnih šantova kada portna krv sa toksinima apsorbovanim u crevima zaobilazi jetru.

Osnovni princip:

Toksini iz intestinalnog trakta portnim krvotokom k roz jetru ilizaobilaze ći jetru dospevaju u sistemski krvotok!!!

Najvažniji toksini su AMONIJAK I KRATKOLAN ČANE MASNE KISELINE !!!


Najvažniji proteini koji se sintetišu u jetri

Albumini "Transportni" proteini Lipoproteini HaptoglobinGlobulini (alfa 1 antitripsin, Transferin

alfa1 makroglobulin, Ceruloplazminalfa2 antiplazmin, Hemopeksin C-reaktivni protein). Thyroid-binding protein

Proteinski faktori hemostazeFibrinogen (faktor I) Ostali činioci Plazminogen koagulacije krvi:Protrombin (faktor II) III, V, VII, IX, X,Antitrombin III XI, XII i XIII faktor.

POREMEĆAJI HEMOSTAZE I DRUGE POSLEDICE DEFICITA PROTEINA KOJI SE SINTETIŠU SAMO U JETRI


NAJČEŠĆI SIMPTOMI AKUTNIH I HRONIČNIH OBOLJENJA JETRE

Akutne bolesti

I Blaga ošte ćenja•Anoreksija•Povra ćanje•Dijareja•Uvećana jetra ( ±)

II Teška ošte ćenja•Anoreksija•Povra ćanje•Dijareja•Žutica•Krvarenja•Uvećana ili smanjena jetra•Hepatička encefalopatija

Hroni čne bolesti

•Anoreksija•Povra ćanje•Dijareja•Gubitak telesne mase ili

usporen porast•Slabost•Ascites•Hepatička encefalopatija•Aholi čna stolica•Polidipsija-poliurija•Uvećana ili smanjena jetra•Smanjena tolerancija

lekova•Pruritus


Ascites je najčešći jasno manifestan simptom kod Ascites je najčešći jasno manifestan simptom kod hroničnog oštećenja jetre, pre svega ciroze.hroničnog oštećenja jetre, pre svega ciroze.





Duodenum

Exocrine acinidigestive enzymes

LobuleEndocrine islet metabolic hormones

Ducts alkaline ions

Enteroendocrine cells hormones


Islet of Langerhans Beta cell - insulin (majority)

Alpha cell - Glucagon

Delta cell - Somatostatin

PP cell - Pancreatic polypeptide

Beta & Alpha cells are directly sensitive to glucose level


Pankreasni sok je bezbojna i providna tečnost pH 7,6-8,2Neorganske materije99% voda, bikarbonatni, i elektrolite (Na+, Ca++, Cl-, K+) Organske materijeenzimi:αααα-amilaza poliaza, hidroliza skroba do maltoze, maltotrioza.....maltaza-maltozu do glukozelipaza- emulgovane masti do masnih kiselina i gliceroltripsin-tripsinogen, proteine do polipeptida (crevna enterokinaza)himotripsin-himotripsinogen, proteine do polipeptidaelastaza-proelastazaegzopeptidaze-polipeptide do dipeptidaribonukleaze i dezoksiribonukleaze-razradnja NK

Pankreasni sok se sintetiše u egzokrinom delu pankreasa i Virsungovim kanalom dospeva u duodenum

Pankreasni sokPankreasni sok



• Akutni pankreatitis

• Hronični pankreatitis

• Insuficijencija egzokrinog pankreasa

• Neoplazme pankreasa

Gde prvo započinje patološki proces?Na endotelu krvnih sudova?

Na acinusnim ćelijama?

Na ćelijama izvodnih kanala?

Suština je u preranoj aktivaciji proteolitičkih i lipoliti čkih enzima i autodigestijiautodigestijićelijskih membrana



Klini čka slikaKlini čka slika

•• NespecifiNespecifiččna na •• Javlja se nagloJavlja se naglo•• AnoreksijaAnoreksija•• DepresijaDepresija•• PovraPovraććanjeanje•• Krvav proliv Krvav proliv ((±±))•• PoviPoviššena temperaturaena temperatura•• Bolan abdomenBolan abdomen•• TeTešška dehidracijaka dehidracija•• IkIk tteruserus•• ŠŠokok

KodKod pasapasa

Klini čka slika u hroničnom pankreatitisu Klini čka slika u hroničnom pankreatitisu ––indikacije za patofiziološke pretrageindikacije za patofiziološke pretrage

• Hroni čna dijareja• Mršavljenje• Loš kvalitet dlake• Pojačan apetit• Izmet voluminozan, kašast, bled,užeglog mirisa

• Perineum masno uprljan

• Koprofagija

PATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREME ĆAJA FUNKCIJE PANKREASAPATOFIZIOLOŠKE METODE DIJAGNOSTIKE POREME ĆAJA FUNKCIJE PANKREASA

H E P A T O G R A M

1. Sindrom zapaljenske reakcije

2. Sindrom bilijarne retencije

3. Sindrom insuficijencije hepatocita

4. Sindrom nekroze hepatocita


SINDROM ZAPALJENSKE REAKCIJESINDROM ZAPALJENSKE REAKCIJE

Parametri koji ukazuju na zapaljenje:

Leukogram – leukocitoza ili leukopenija

Sedimentacija krvi

Koncentracija gama globulina…

Svi nalazi su nespecifični


SINDROM BILIJARNE RETENCIJESINDROM BILIJARNE RETENCIJE

Parametri koji ukazuju na holestazu:

Koncentracija ukupnog i direktnog bilirubina u krvi

Koncentracija urobilinogena u krvi

Koncentracija žučnih boja u mokraći i fecesu

Koncentracija holesterola u krvi

Serumska aktivnost AP i GGT

Test ekskrecije bromsulfaleina


SINDROM INSUFICIJENCIJE HEPATOCITASINDROM INSUFICIJENCIJE HEPATOCITA

Parametri koji ukazuju na smanjenje pojedinih funkcija jetre:

Koncentracija albumina u krvi

Koncentracija amonijaka u krvi

Koncentracija proteinskih faktora koagulacije krvi

Protrombinsko vreme…

Test ekskrecije bromsulfaleina

Koncentracija holesterola i žučnih kiselina u krvi


SINDROM NEKROZE HEPATOCITASINDROM NEKROZE HEPATOCITA

Parametri koji ukazuju na nekrozu jetrinog parenhima

Aktivnost enzima jetre u krvnom serumu:

Alanin aminotransferaza (ALT)Aspartat aminotransferaza (AST)Izocitrat dehidrogenza (ICD)Sorbitol dehidrogenaza (SDH)Ornitin-karbamil transferaza (OCT)Laktat dehidrogenaza (LDH)Alkalna fosfataza (AP)Holinesteraza.


OdreOdređđivanje se vrši tzv. diazoivanje se vrši tzv. diazo --reakcijom, pri kojoj se razvija crvena boja srazmer na koncentracreakcijom, pri kojoj se razvija crvena boja srazmer na koncentrac iji iji bilirubina u ispitivanom serumu. Intenzitet vrvene boje se o čitabilirubina u ispitivanom serumu. Intenzitet vrvene boje se o čita va u fotometru.va u fotometru.


KVANTITATIVNO ODREKVANTITATIVNO ODREĐĐIVANJE BILIRUBINA U KRVIIVANJE BILIRUBINA U KRVI

Potreban materijalPotreban materijal

Serum, Smeša diazoSerum, Smeša diazo --reagensa, NaCl 154mmol/l, kofeinski rastvorreagensa, NaCl 154mmol/l, kofeinski rastvor

IzvoIzvođđenjeenje

OdreOdređđivanje bilirubina se vrši u tri epruveteivanje bilirubina se vrši u tri epruvete

Posle 5 min. stajanja razvija se crvena boja koja j e intenzivnijPosle 5 min. stajanja razvija se crvena boja koja j e intenzivnij a u epruveti, gde se odrea u epruveti, gde se odre đđuje ukupni uje ukupni bilirubin od one u kojoj se odrebilirubin od one u kojoj se odre đđuje konjugovani bilirubin. Potom se epruvete stavlj aju u fotometuje konjugovani bilirubin. Potom se epruvete stavlj aju u fotomet ar i ar i uz pomo ć zelenog filtra se mere ekstinkcijie, koje treba po množiuz pomo ć zelenog filtra se mere ekstinkcijie, koje treba po množi ti sa 150, da bi se dobio rezultat ti sa 150, da bi se dobio rezultat koncentracije bilirubina u koncentracije bilirubina u µµmol/L. Koncentracija nekonjugovanog bilirubina dobi ja se oduzimamol/L. Koncentracija nekonjugovanog bilirubina dobi ja se oduzima njem njem koncentracije konjugovanog bilirubina od koncentrac ije ukupnog bkoncentracije konjugovanog bilirubina od koncentrac ije ukupnog b il.il.

00,50,5DIAZO REAGENS

04,00NaCl 154 mmol/l

4,504,0KOFEINSKI RASTVOR

0,50,50,5SERUM

Konjugovani bil.Ukupni bilirubin

KONTROLAPROBA[ml]

BILIRUBINBILIRUBIN -- TumaTumaččenjaenja

Normalna koncentracija� kod pasa manja od 10 µmol/ � kod mačaka manja 3,5 µmol/l� Kod konja 9-36 µµµµmol/l� Najveći deo otpada na

nekonjugovani bilirubin

Povećanje koncentracije� kod nekroze do 30 µmol/l� kod zapaljenskih bolesti do 70

µmol/l� kod opstruktivne žutice do

300 µmol/l

HemolitiHemoliti ččkiki ikterusikterus

� Značajno povećanjekoncentracije nekonjugovanogbilirubina

HepatocelularniHepatocelularni ikterusikterus

� Značajno povećanjekoncentracije konjugovanog(preko 50%) i nekonjugovanogbilirubina

EkstrahepatiEkstrahepatiččka ka opstrukcijaopstrukcija žžuuččnihnih putevaputevaZnačajno povećanje koncentracije konjugovanog bilirubina (do 90%)

Ispitivanje žunih pigmenata u urinu


U mokra ćni zdravih jedinki može se dokazati mala koli čina urobilU mokra ćni zdravih jedinki može se dokazati mala koli čina urobil inogena,odnosno urobilina.inogena,odnosno urobilina.


ODREODREĐĐIVANJE ŽUČNIH BOJA U MOKRA ĆIIVANJE ŽUČNIH BOJA U MOKRA ĆI



Epruvete, alkoholni rastvor joda 78 mmol/l, Erlicho v reagens, ŠlEpruvete, alkoholni rastvor joda 78 mmol/l, Erlicho v reagens, Šl ezingerov reagens, urin pacijentaezingerov reagens, urin pacijenta

Dokazivanje bilirubinaDokazivanje bilirubina : Bilirubin se delovanjem oksidativnih sredstava ok sidiše u jedi: Bilirubin se delovanjem oksidativnih sredstava ok sidiše u jedi njenje zelene njenje zelene bojeboje --biliverdin. Na 5ml mokra će u epruvetu se oprezno, uz rub (najbolbiliverdin. Na 5ml mokra će u epruvetu se oprezno, uz rub (najbol je pipetom) nalije 1ml 78 mmol/l je pipetom) nalije 1ml 78 mmol/l alkoholnog rastvora joda. Ukoliko u mokra ći ima bilirubina, na dalkoholnog rastvora joda. Ukoliko u mokra ći ima bilirubina, na d odirnom sloju se javlja zeleno odirnom sloju se javlja zeleno obojeni prsten čija širina zavisi od koli čine bilirubina.obojeni prsten čija širina zavisi od koli čine bilirubina. Negativna kod zdravih ispitanika.Negativna kod zdravih ispitanika.

Dokazivanje urobilinogena: Dokazivanje urobilinogena: Mora se vršiti u svežoj mokra ći, jer stajanjem prelazi u urobiliMora se vršiti u svežoj mokra ći, jer stajanjem prelazi u urobili n. Na 5ml n. Na 5ml mokra će doda se nekoliko kapi Erlichovog reagensa. Ovaj r eagens mokra će doda se nekoliko kapi Erlichovog reagensa. Ovaj r eagens sa urobilinogenom mokra će daje sa urobilinogenom mokra će daje srvenu boju, koja se pri fiziološkim koli činama urobilinogena u srvenu boju, koja se pri fiziološkim koli činama urobilinogena u mokra ći javlja tek posle zagrevanja. U mokra ći javlja tek posle zagrevanja. U slučaju pove ćane koli čine urobilinogena, boja se javlja i bez zaslučaju pove ćane koli čine urobilinogena, boja se javlja i bez za grevanja. Tada segrevanja. Tada se prave razre prave razređđenja enja ove mokra će sa vodom od 1:2 do 1:32 itd., sve dok se crvena b ojaove mokra će sa vodom od 1:2 do 1:32 itd., sve dok se crvena b oja ne izgubi ne izgubi (semikvantitativno (semikvantitativno odreodre đđivanje).ivanje).

Dokazivanje urobilina: Dokazivanje urobilina: Oko 10 ml mokra će se pomeša sa istom koli činom Šlezingerovog reaOko 10 ml mokra će se pomeša sa istom koli činom Šlezingerovog rea gensa, gensa, promu ćka se i profiltrira. U prisustvu urobilina, filtrat gledanpromu ćka se i profiltrira. U prisustvu urobilina, filtrat gledan prema crnoj podlozi, a osvetljen sa prema crnoj podlozi, a osvetljen sa strane fluorescira zeleno.strane fluorescira zeleno.

PRISUSTVO ŽUČNIH BOJA U URINU

BILIRUBIN

� Prisutan kod 20 - 60%pasa tokomnespecifičnih stresnihreakcija !!!Normalno: 1+Kod oštećenja jetre:2 ili 3+

UROBILINOGEN

� Prisutan kada suprohodni žučni putevi

� Odsutan kod potpuneopstrukcije žučnihputeva


Najčešće se vrši pregled na sterkobilinogen i sterkobilin. MetodNajčešće se vrši pregled na sterkobilinogen i sterkobilin. Metod a je ista kao i za odrea je ista kao i za odre đđivanje ivanje urobilinogena i urobilina, ali se mora na činiti ekstrakt stoliceurobilinogena i urobilina, ali se mora na činiti ekstrakt stolice ..


ODREODREĐĐIVANJE ŽUČNIH BOJA U IZMETUIVANJE ŽUČNIH BOJA U IZMETU



Rastvor NaRastvor Na 22COCO3 3 943 mmol/l, petrol943 mmol/l, petrol --etar, HCl 2,73 mol/l, etar, stolica bolesnika etar, HCl 2,73 mol/l, etar, stolica bolesnika

U veću čašu staviti komad stolice veli čine oraha, i dodati oko 1U veću čašu staviti komad stolice veli čine oraha, i dodati oko 1 0ml rastvora Na0ml rastvora Na 22COCO3 3 i približno ista i približno ista koli čina petrolkoli čina petrol --etra, pa sve dobro izmešati.etra, pa sve dobro izmešati.Kada se čvrsti delovi sedimentiraju na dno, odlije se te čni deo,Kada se čvrsti delovi sedimentiraju na dno, odlije se te čni deo, pa se ostatku stolice doda pa se ostatku stolice doda 11--2ml 2ml HCl. HCl. MeMeđđavina će se zapeniti, a kada se pena slegne, dodati 10ml e tra i avina će se zapeniti, a kada se pena slegne, dodati 10ml e tra i dobro izmešati. Kada se etarski sloj dobro izmešati. Kada se etarski sloj odeli od stolice, on se prelije u epruvetu i sa nji me se izvedu odeli od stolice, on se prelije u epruvetu i sa nji me se izvedu reakcije sa Erlichovim i Šlezingerovim reakcije sa Erlichovim i Šlezingerovim reagensom. Rezultat se ocenjuje kao kod pregleda mo kraće. reagensom. Rezultat se ocenjuje kao kod pregleda mo kraće.

TumačenjeTumačenje

Reakcije na sterkobilinogen i sterkobilin u zdravih jedinki su pReakcije na sterkobilinogen i sterkobilin u zdravih jedinki su p ozitivne.ozitivne.

Tumečenje rezultata odre đivanja žu čnih boja u krvi, mokra ći i stoliciDIJAGNOSTIKA IKTERUSA


Tumečenje rezultata odre đivanja žu čnih boja u krvi, mokra ći i stoliciDIJAGNOSTIKA IKTERUSA


Retenciona žutica Retenciona žutica –– prehepati čna; Regurgitaciona prehepati čna; Regurgitaciona –– posthepati čna, opstruktivnaposthepati čna, opstruktivna

KORAK 2 KORAK 2 –– KVANTIFIKACIJA AMONIJAKAKVANTIFIKACIJA AMONIJAKA

Enzimsko odreEnzimsko odre đđivanjeivanjeAmonijak se u organizmu vezuje za glutamin. Amonija k iz uzorka i alfa-ketoglutarna kisleina (kao supstrat), posle dodavanja enzima glu tamat-dehidrogenaze, daju glutamin i vodu. Koenzim pomenute reakcije je NADH+ H-jon, koji u toku opisane reakcije prelazi u NAD. Koncentracija stvorenog NAD je proporcionalona koncentraciji amonijaka, pa se iz pada ekstinkcije NADH može kvan tifikovati koncentracija amonijaka.

Berhelotova metodaBerhelotova metodaSuština ove reakcije jeste da amonijak sa natrijumSuština ove reakcije jeste da amonijak sa natrijum --hipohloritom i fenolom daje hipohloritom i fenolom daje intenzivno plav indofenol, a intenzitet plave boje proporcionalaintenzivno plav indofenol, a intenzitet plave boje proporcionala n je koncentraciji n je koncentraciji amonijaka. Vrši se fotometrijsko odre đivanje.amonijaka. Vrši se fotometrijsko odre đivanje.


ODREODREĐĐIVANJE AMONIJAKAIVANJE AMONIJAKA

KORAK 1 KORAK 1 –– IZOLACIJA AMONIJAKAIZOLACIJA AMONIJAKAZasniva se na činjenici da se amonijak iz krvne plazme veže na jak u jonoizmenjiva čku smolu, dok se ostale komponente plazme (osim katjon a) sapiraju sa smole.

TEST OPTERETEST OPTEREĆĆENJA AMONIJAKOMENJA AMONIJAKOM

Amonijum hlorid - 100 mg/kg telesne maseperoralno:30 minuta kasnije ispita se koncentracija amonijakau krvi.

Normalna koncentracija amonijakakod pasa i ma čaka: 35-70 mmol/LKod konja: 0-40 mmol/L

Nakon peroralne administracije amonijum hlorida, koncentracija amonijaka u krvi se kod zdravih pasane penje iznad 117 mmol/L


TESTOVI ZA ISPITIVANJE BIOSINTETSKIH FUNKCIJA JETRE

Albumini – indikator hroni čne insuficijencije jetre

Normalne vrednosti: 25-35 g/l

Hipoalbuminemija: ispod 20 g/L

Ostale frakcije serumskih proteina ?

Porast Ig ukazuje na hronične procese u jetri (poliklonska gamopatija),

što se na elektroforetskoj traci očitava kao beta-gama fuzija (jer se frakcije

beta i gama spajaju)

Protrombin, fibrinogen, V, VII faktor...: indikator i akutne insuficijencije jetre


KONCENTRACIJA HOLESTEROLA U KRVNOM SERUMUKONCENTRACIJA HOLESTEROLA U KRVNOM SERUMU

• Povećanje - opstruktivni ikterus• Smanjenje - teško ošte ćenje jetre

NORMALNE VREDNOSTIPAS I MAČKA: 3,5 - 6,5 mmol/lKONJ: 2,1-3,6 mmol/l


ŽŽUUČČNE KISELINE U KRVINE KISELINE U KRVI

Dijagnostičku vrednost imaju četiri merenja

� za vreme gladovanja� dva časa posle obroka� posle peroralnog unošenja soli žučnih kiselina i� Brzina izlučivanja intravenski unetih soli žučnih kiselina

obeleženih radioaktivnim izotopima

Normalna koncentracija kod mesojeda

Za vreme gladovanja manja od 5 mmol/lPosle obroka manja od 15 mmol/l


SPECIFISPECIFIČČNI TESTOVI EKSKRECIJENI TESTOVI EKSKRECIJE

• Test ekskrecije bromsulfaleina (BSP): Intravenski se

ubrizga 0,1 ml/kg TM bromsulfaleina i nakon 30 minuta

ispita koncentracija boje koja se zadržala u krvi. U

normalnim okolnostima za 30 minuta izlučuje se više od

95% bromsulfaleina.

• Test ekskrecije indocijanin grina (ICG)


•• OdreOdređđivanje enzima se zasniva na ivanje enzima se zasniva na reakciji enzimreakciji enzim --supstrat uz dodavanje supstrat uz dodavanje indikatora koji menja boju i o čitavanje indikatora koji menja boju i o čitavanje na fotometruna fotometru .


200-600 U/LZNAČAJNA NEKROZA JETRE400-4000 U/L

100-300 U/LUMERENA NEKROZA JETRE200-400 U/L

80-200 U/LZAPALJENJE100-400 U/L

16-40 U/L12-50U/L

NORMALNA AKTIVNOSTPsi: 15-40 U/LMačke:30-50 U/L

ASTTRANSAMINAZETRANSAMINAZEALT

CIROZA JETRECIROZA JETRE : : NA GORNJOJ GRANICINA GORNJOJ GRANICI

Kod konja ALT nema istu važnost. Normalna aktivnost ALT iznosi 4-12 U/L. Normalna aktivnost AST iznosi 150-300 U/L

SDH kod konja ima poseban značaj. Normalna aktivnost SDH iznosi 2-6 U/L


ARGINAZAARGINAZA : Enzim : Enzim ččija serumska aktivnost ima ija serumska aktivnost ima veliki znaveliki značčaj za prognozu bolestiaj za prognozu bolesti

Normalna aktivnost: 0 - 14 U/L kod pasa

POVEĆANJE

Lakše zapaljenje - neznatno

Nekroza jetre 44 do 1800 U/l

Sa zaustavljanjem hepatocelularnog oštećenja brzo se

vraća u normalne granice


ALKALNA FOSFATAZAALKALNA FOSFATAZA

PSI: 10-80 U/LMAČKE: 15-80 U/LKONJI: 138-251 U/L

IZOENZIMIHepatičkiKoštaniiz placente, enterocita, bubrežnihćelija, tumora...

POVEĆANJEHolestaza 500 - 1000 U/LNekroza jetre 80 - 300 U/LZapaljenje 250 - 700 U/LSteroidima indukovana hepatopatija 700 - 2000 U/L


Kvantitativno odreKvantitativno odre đđivanje amilaze vrši se Phadebas amylase testom, u k ojem kao supsivanje amilaze vrši se Phadebas amylase testom, u k ojem kao sups trat za amilazu trat za amilazu služi, u vodi rastvorljiv polimer skroba, obojen pl avo. Dejstvomsluži, u vodi rastvorljiv polimer skroba, obojen pl avo. Dejstvom amilaze dolazi do hidrolize skroba, a amilaze dolazi do hidrolize skroba, a oslobooslobo đđeni fragmenti plave boje srazmerni su koncentraciji amilaze u ureni fragmenti plave boje srazmerni su koncentraciji amilaze u ur inu.inu.


ODREODREĐĐIVANJE AMILAZE U KRVI I URINUIVANJE AMILAZE U KRVI I URINU




Epruvete, vodeno kupatilo, fotometar, filter papir, destilovana Epruvete, vodeno kupatilo, fotometar, filter papir, destilovana voda, 500 mmol/l NaOH i tablete voda, 500 mmol/l NaOH i tablete Phadebas.Phadebas.

111PHADEBAS TABLETA

Stoji 5 minuta na 37°C

0,100URIN

00,20SERUM

4,14,04,2DESTILOVANA VODA

U SEUMU U URINU

PROBAKONTROLA

Hiperamilazemija koja je ve ća od 4Hiperamilazemija koja je ve ća od 4 --5 puta ukazuje da se radi o akutnom pankreatitisu u preko 2/3 5 puta ukazuje da se radi o akutnom pankreatitisu u preko 2/3 slučajeva. Porast amilaze nastaje brzo, 2slučajeva. Porast amilaze nastaje brzo, 2 --48 sati posle ošte ćenja pankreasa, a potom se postepeno 48 sati posle ošte ćenja pankreasa, a potom se postepeno smanjuje na fiziološki nivo(prvih nedelju dana). Uk oliko se pomesmanjuje na fiziološki nivo(prvih nedelju dana). Uk oliko se pome nute vrednosti ne vrate na po četni nivo nute vrednosti ne vrate na po četni nivo i posle ovog perioda smatramo da se radi o pseudoci sti pankreasai posle ovog perioda smatramo da se radi o pseudoci sti pankreasa . Visoka vrednost amilaze u krvi se . Visoka vrednost amilaze u krvi se održavaju znanto duže (7održavaju znanto duže (7 --14 dana). Vrednost amilaze može biti ve ća i u mnogim drugim upal14 dana). Vrednost amilaze može biti ve ća i u mnogim drugim upal nim nim procesima, ali nikad nije ve ća od 5 puta.procesima, ali nikad nije ve ća od 5 puta.

Hiperamilazemija sa hiperamilazurijom prisutna je u različitim bolestima. U tom smislu izračunava se amilaza/kreatinin klirens izražen u procen tima, prema formuli:


ODREODREĐĐIVANJE AMILAZA/KREATININ KLIRENSAIVANJE AMILAZA/KREATININ KLIRENSA


AC/KC = (amilaza urina/amilaza seruma)x(kreatinin s eruma/kreatinAC/KC = (amilaza urina/amilaza seruma)x(kreatinin s eruma/kreatin in urina)x100in urina)x100

Vrednosti ve će od 4,5% ukazuju na postojanje akutnog ošte ćenja pankreasa.Hiperamilazemija usled drugih upalnih procesa u org anizmu (parotidna žlezda, jajovod...)nisu pra ćene porastom amilaza/kreatinin klirensa. Davanje odre đenih sredstava koja deluju na perfuziju bubrega krv lju, može uticati na vrednost ovog odnosa.

Tikvice od 250ml, ulje, rastvor alkohola i etra (1: 1), 100mmol/lTikvice od 250ml, ulje, rastvor alkohola i etra (1: 1), 100mmol/l NaOH, indikator fenolftalein, vodeno NaOH, indikator fenolftalein, vodeno kupatilokupatilo

ODREODREĐĐIVANJE LIPAZE U SERUMUIVANJE LIPAZE U SERUMU





OdreOdređđivanje lipaze vrši se u dve tikvice od po 250 ml u koje se staviivanje lipaze vrši se u dve tikvice od po 250 ml u koje se stavi po 10 ml ulja, a u probu još 2 po 10 ml ulja, a u probu još 2 ml seruma. Obe tikvice se ostave na 37ml seruma. Obe tikvice se ostave na 37 °°C, 60 min. Reakcija se prekida tako C, 60 min. Reakcija se prekida tako ššto se u obe tikvice to se u obe tikvice doda po 50ml medoda po 50ml me ššavine alkohola i etra i titrira se sa 100 mmol/l Na OH uz nekolikavine alkohola i etra i titrira se sa 100 mmol/l Na OH uz nekolik o kapi indikatora o kapi indikatora fenolftaleina, do pojave bledorufenolftaleina, do pojave bledoru žžiiččaste boje. aste boje.

Broj Damadovih jedinica = utroBroj Damadovih jedinica = utro ššak ml NaOH probe ak ml NaOH probe –– utroutro ššak ml NaOH kontroleak ml NaOH kontrole

Za razliku od amilaze, porast lipaze u krvi je spor iji i dostižeZa razliku od amilaze, porast lipaze u krvi je spor iji i dostiže najviše vrednosti za 2najviše vrednosti za 2 --3 dana od 3 dana od početka bolesti, a visoke vrednosti su prisutne skoro kroz čitavpočetka bolesti, a visoke vrednosti su prisutne skoro kroz čitav tok bolesti. Odsustvo lipaze ili tok bolesti. Odsustvo lipaze ili snižene vrednosti ukazuju na veliko razaranje pankr easa.snižene vrednosti ukazuju na veliko razaranje pankr easa.

Serumska aktivnost aSerumska aktivnost amilazmilazee i i lipalipaze!ze!

Rezultati nisu u korelaciji sa težinom pankreatitisaRezultati nisu u korelaciji sa težinom pankreatitisa–– Amilaza i lipaza nisu potpuno specifični za pankreasAmilaza i lipaza nisu potpuno specifični za pankreas

–– Bubrežna funkcija utiče na amilazu i lipazuBubrežna funkcija utiče na amilazu i lipazu

–– Steroidi mogu da povise lipazuSteroidi mogu da povise lipazu

–– Amilaza i lipaza su poAmilaza i lipaza su pottpuno beskorisne za puno beskorisne za dijagnostikovanje pankreatitisa kod mačakadijagnostikovanje pankreatitisa kod mačaka


Ostali nalazi u ošte ćenju pankreasaOstali nalazi u ošte ćenju pankreasa

Leukocitoza i neutrofilija

Hiperglikemija - zbog prolaznog ili pravog dijabetes melitusa

Hiperlipidemija

Hipokalcemija

Povećanje vrednosti enzima jetre ± ikterus ako su opstruirani žu čni putevi


Funkcija pankreasa kod disolokacije sirišta kravaFunkcija pankreasa kod disolokacije sirišta krava

Hiperglikemija (kod jake dislokacije i preko 10 mmol/l. OdržavanHiperglikemija (kod jake dislokacije i preko 10 mmol/l. Održavanje je

hiperglikemije posle hirurškog tretmana je loš prognostički znakhiperglikemije posle hirurškog tretmana je loš prognostički znak))

Smanjena tolerancija na glukozuSmanjena tolerancija na glukozu

HiperlipidemijaHiperlipidemija

KetonemijaKetonemija

Povećana aktivnost jetrinih enzimaPovećana aktivnost jetrinih enzima

HemokoncentracijaHemokoncentracija

Leukocitoza sa neutrofilijomLeukocitoza sa neutrofilijom

HipokalemijaHipokalemija

HipohloremijaHipohloremija

HoponatremijaHoponatremija

Hipokalcemija i hipofosfatemija (često kod krava u postpartalnomHipokalcemija i hipofosfatemija (često kod krava u postpartalnom

periodu pojava ovog nalaza predisponira krave ka nastanku dislokperiodu pojava ovog nalaza predisponira krave ka nastanku dislokacije acije

zbog atonije)zbog atonije)


PITANJA?

HVALA NA PAŽNJI !!!HVALA NA PAŽNJI !!!

Documents

PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA POR EME ĆAJA … PATOFIZIOLOSKA... · • Akutni pankreatitis • Hroni čni pankreatitis • Insuficijencija egzokrinog pankreasa • Neoplazme pankreasa