Visoka zdravstveno sanitarna kola strukovnih studija Visan, Beograd

Predmet: Anatomija

Anatomija egzokrini pankreas -seminarski rad-Mentor: Student:

Prof. dr Petrovi Bojana Zorana Dragin 12-V/2014U Subotici,

Decembar, 2014Sadraj

21. Pankreas

42. Funkcija pankreasa

63. Struktura pankreasa

84. Pankreasni sok

95. Proteaze pankreasnog soka

105.1 Amilaza pankreasnog soka

105.2 Lipaze pankreasnog soka

115.3 Regulacija sekrecije pankreasnog soka

136. Uloga pankreasa

147. Poremeaji funkcinisanja pankreasa

158. Zakljuak

168. Literatura

1. PankreasPankreas je jedinstvena lezda jer ima i egzokrinu i endokrinu ulogu. Kao produkti endokrine sekrecije poznato je nekoliko hormona: insulin, glukagon, somatostatin, pankreasni polipeptid, amilin. Insulin i glukagon imaju kljunu ulogu u metabolizmu i zato je pankreas organ bez koga je ivot nemogu. Produkt egzokrine sekrecije pankreasa je pankreasni sok. On sadri brojne enzime koji imaju glavnu ulogu u varenju ugljenih hidrata, proteina i masti. Kod potpunog nedostatka sekrecije pankreasnog soka, normalno varenje je onemogueno.

Slika 1. Pankreasa (Guterae)

Pankreas (guteraa) lei u krivini dvanaestopalanog creva, iza donjeg dela eluca i izgleda kao flaa koja lei postrance. Kod mnogih riba pankreas je rasut u vidu mnogobrojnih lezdanih vorova u crevnoj mezenteri.

Pankreas ima dve funkcije:

1. Lui pankreasni sok u kome su snani enzimi u neaktivnom stanju koji su potrebni za razlaganje ugljneih hidrata, proteina i masnoa a aktiviraju se dospeem u duodenum

2. Kontrolie nivo eera u telu pancreas. Svakog dana ovekov pankreas proizvede od 1200 - 1500 kubika bistre, bezbojne tenosti koja se naziva guterani sok, koji niz guterain kanal dospeva u dvanaestopalano crevo

Pankreas poinje da proizvodi svoje sokove im hrana dospe u usta. To je samo preliminarna priprema i kada kisela kaa doe u kontakt sa elijama dvanaestopalanog creva koje proizvode hormone, lui se jo sokova. Dvanaestopalano crevo u krv lui dva hormona koja deluju na pankreas: sekretin , pankeozimin.

Sastoji se od:

glave (caput pancreatis) sa produetkom (processus uncinatus)

srednjeg dela, tela (corpus pancreatis) i

dugakog, suenog dela, repa (cauda pancreatis).

Teine je izmeu 50 i 150 g. Dobro je zatiena i smetena duboko u gornjem delu stomaka, retroperitonealno, u visini drugog lumbalnog prljena iza eluca i dvanaestopalanog creva, neposredno ispred kime.2. Funkcija pankreasaGuteraa obavlja dvostruku ulogu:

izluuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se meaju sa ui iz jetre. To je egzokrina funkcija guterae;

u krv lui hormone, koji deluju u drugim delovima tela, to predstavlja endokrinu funkciju guterae.

Egzokrina funkcija se ogleda u luenju pankreasnog soka koji se preko Virsungovog izvodnog kanala izliva u nishodni deo dvanaestopalanog creva. Pored ovog glavnog izvodnog kanala postoji jo jedan pomoni, Santorinijev izvodni kanal. Virsungov kanal se najee sjedinjuje sa glavnim unim putem (Ducus choledochus). Na mestu gde se ovi izvodni kanali ulivaju u silazni deo duodenuma postoji mala izboina (papilla duodeni), oko koje se nalaze miina vlakna, koja grade Odijev sfinkter, mii koji regulie oslobaanje ui i pankreasnog soka.Dnevno pankreas oveka izlui oko 2000 ml soka. Osnovni sastojci pankreasnog soka su enzimi za varenje hrane i najvaniji meu njima su:

tripsin, himotripsin, lipaza i amilaza.

Egzokrini pankreas sekretuje jo i fosfolipazu, elastazu i ribonukleazu.

Tripsin i himotripsin uestvuju u varenju proteina pa se izluuju u neaktivnom obliku, kao tripsinogen i himotripsinogen, da bi se aktivirali tek kada dospeju u tanko crevo. To su takozvani zimogeni enzimi. Prvo se pomou crevne enterokinaze aktivira poetna, mala koliina tripsinogena pa zatim on aktivira preostalu koliinu kako tripsinogena tako i himotripsinogena. Lipaza se, takoe, izluuje u neaktivnog obliku, a aktivira se tek u tankom crevu pomou ui (stvara se u jetri i preko unih kanala dospava u duodenum). Lipaza deluje samo na emulgovane masti, a da bi se one emulgovale neophodna je u. Amilaza razlae skrob.Postoje tri faze u regulaciji luenja pankreasnog soka:

Cefalina faza: miris hrane, ukus hrane, izgled jela - vizuelna komponenta izaziva luenje pankreasnog soka preko dejstva nerva vagusa ali hormon holecistokinin utie na ove procese eludana faza - irenje zida eluca pod uticajem hrane aktivira vagus, a takoe i pokree peristaltiku rakciju (peristaltika) uz pomo bezuslovnih refleksa.

Crevna fazaLuenje pankreasnog soka vri se samo posle dospevanja hrane u duodenum, a svoj maksimum dostie tri sata po unoenju hrane. To luenje je pod uticajem hormona sekretina koga stvaraju lezde tankog creva kada sadraj iz eluca dospe u njega. Sekretin iz tankog creva krvlju dospeva u pankreas gde izaziva luenje pankreasnog soka bogatog vodom i bikarbonatima. Na luenje ovog soka utie jo jedan hormon, holecistokinin-pankreozimin. Ovaj enzim relaksira Odijev sfinkter, to omoguava sekraciju pankreasnog soka i ui, ali i stimulie pankreas na luenje soka bogatog enzimima. Ujedno holecistokinin inhibira aktivnost eluca, to, omoguava da se hrana koja je dospela iz eluca u duodenum adekvatno svari.3. Struktura pankreasa

Slika 2. Izgled i struktura pankreasa

Zbog olakavanja opisa guteraa je podeljena u etiri dijela: glava, vrat, tijelo i rep. Glava pankreasa je proireni deo lezde kojeg z desna obavija zavoj duodenuma C oblika do gornjih mezenterinih krvnih ila. vrsto pripada na medijalnu stranu silaznog i horizontalnog dela dvanaestopalanog creva. Processus unicatus, produetak inferiornog dela glave guterae iri se medijalno u levo, posteriorno od v. mesentericae superior.

Glava pankreasa poloena je posteriorno na v. cavi inferior, desnoj a. renalis i v. renalis, te levoj v. renalis. Na svom putu prema duodenumu, uovod lei u useku na posterosuperiornoj povrini glave i okruen je tkivom guterae.

Vrat guterae je kratak (1.5 do 2 cm) i lei preko v. mesentericae superior, koja formira usek na njegovoj posteriornoj povrini. Anteriorna povrina vrata, prekrivena peritoneumom, prijanja na pilorus eluca. V. mesenterica superior pridruuje se v. splenicai posteriorno od vrata guterae te formira v. portau.

Telo guterae lei lijevo od gornjih mezenterinih krvnih ila, prelazi preko aorte i L2 kraljeka posteriorno od bursae omentalis. Anteriorna povrina tela guterae prekrivena je peritoneumom, lei na dnu bursae omentalis i ini deo leita eluca. Posteriorna povrina tela guterae nije prekrivena peritoneumom i u dodiru je s aortom, a. mesentericom superior, levom nadbubrenom lijezdom, te levim bubregom i renalnim krvnim ilama.Rep guterae nalazi se ispred lijevog bubrega, u bliskom odnosu s hilusom slezene i flexurom coli sinistrom. Rep je relativno pokretan i prolazi izmeu slojeva splenorenalnog ligamenta sa spleninim krvnim ilama. Vrh repa je tup i superiorno orijentiran.Glavni guterain odvod, ductus pancreaticus ili Wirsungov vod, poinje na repu i tee kroz parenhim lezde do glave guterae; tu skree inferiorno i pribliava se uovodu. Veinu vremena, glavni guterain odvod i uovod ujedinjuju se kako bi stvorili kratku, proirenu ampullu hepatopancreaticau (Vater), koja se otvara u silazni dio dvanaestopalanom crevu na mestu velike duodenalne papillae. U najmanje 25% sluajeva, odvodi se otvaraju u duodenum odvojeno. Sfinkter ductusa pancreaticusa (oko zavrnog dela ductusa pancreaticusa), sfinkter uovoda (oko zavretka uovoda) i hepatopankreatini sfinkter (Oddijev sfinkter, iji spazam moe uzrokovati akutni pankreatitis) su glatkomiini sfinkteri koji kontroliraju tok ui i soka pankreasa u duodenum.

4. Pankreasni sokPankreasni sok je tenost alkalne reakcije, pH je oko 8, zbog velike koliine bikarbonata koju sadri. Dnevno se izlui 1 do 1.5 l pankreasnog soka. Sok ima dve komponente: vodeni rastvor elektrolita i enzimsku komponentu.Vodenu komponentu sekretiraju epitelne elije koje oblau luminalnu povrinu kanala. Koncetracije Na+ i K+ su sline onima u plazmi. Glavni anjoni su HCO3 i CL-, njihova koncetracija u pankreasnom soku variraju recipromp- Selrecija HCO3 zavisi od pH sadraja u duodenumu i raste sa poveanjem kiselosti. Voda se kree na osnovu osmotskog gradijenta.

Slika 3. Sekracija bikarbonata u pankreasuEnzimsku komponentu pankreasnog soka sintetiu acinusne elije. Ona sadri enzime za digestiju svih vanih sastojaka hrane.

Slika 4. Enzimi pankreasnog soka5. Proteaze pankreasnog sokaProteaze su najzastupljeniji enzimi pankreasnog soka. Glavne proteaze pankreasa su: tripsin, himotripsin, karboksipeptidaze i elastaze. Ovi enzimi se izluuju u neaktivnim oblicima kao tripsinogen, himotripsinogen , prokarboksipeptidaza i proelastaze. Enzimi se u acinusnim elijama nalaze u sastavu zimogenih granula koje su smetene u apikalnim delovima elije. Broj granula se poveava izmeu obroka,a posle obroka njihov sadraj se prazni egzocitozom.Tripsinogen se specifino aktivira u duodenumu pod uticajem enzima enterokinaza. Drugi naziv ovog enzima je enteropeptidaza. On potie iz deskvamiranih enterocita duodenuma. Nastali tripsin dalje autokatalitiki aktivira tripsinogen, ali i himotripsinogen, prokarboksipeptidazu, proelastazu i jo neke enzime. U pankreasnom soku se nalazi i Inhibitor tripsina koji se irevezbilno vezuje za eventualno nastali tripsin u pankreasu i tako spreava preranu aktivaciju proteolikih enzima u pankresnim kanalima i destrukciju lede. Svi proteolitiki enzimi pankreasa se aktiviraju tek u duodenumu.

Tripsin i himotripsin su endopeptidaze cepaju odreene peptidne veze i skrauju proteine i polipeptidne lance u manje peptide. Karboksipeptidaze su egzopeptidaze koje specifino odvajaju aminokiseline sa C-teminalnog dela reptida. Elastaze hirolizuju elastin i druga proteine.

5.1 Amilaza pankreasnog sokaPankreasni sok sadri amilazu koja se izluuje u aktivnoj formi. Ona ima istu specifinost prema supstratu kao i ptijalin pljuvake, tj cepa unutranje 1-4 glikozidne veze skroba do maltoze, maltotrioze i razliitih dekstrina. Pored skroba, ova amilaza hidrolizuje glikogen i veinu drugih sloenih ugljenih hidrata, izuzev celuloze.

Slika 5. Amilaza pankreasnog soka

5.2 Lipaze pankreasnog soka

U pankreasnom soku prisutne i lipaze, enzimi koji razgrauju masti. Glavne lipaze pankreasa su triacliglicerol lipaza (pankreasna lipaza), holesterolestar hidrolaza i fosfolipaza A2. Pankreasna lipaza razgrauje trigliceride do 2 slobodne masne kiseline i monoglicerida. Holesterolestar hidrolaza hidrolizuje estre holesterola do holesterola i slobodnih masnih kiselina. Fosfolipaza A2 razgrauje fosfolipide. Aktivira je tripsin. Pored navedenih, u pankreasnom soku se nalaze i brojni drugi enzimi, npr ribonukleza i deoksiribonukleaze koje cepaju RNK, onosno DNK do slobodnih mononukleotida.5.3 Regulacija sekrecije pankreasnog soka

Za pankreas je karakteristino da je sekrecija vodene i enzimske komponente nezavisno regulisana po sadraj proteina u pankreasnom soku moe da varida od 1% do 10%. Sekrecija je prvenstveno pod hormonskom kontrolom. Ona se aktivira prisustvom odreenih sastojaka u himusu. Poinje sporije od nervne kontrole, ali traje due. Glavni hormoni koji uestvuju u regulaciji sekrecije su sekretin i CCK.

Slika 6. Hormonska kontrola sekrecije pankreasnog soka

Sekretin stimulie sekretnu aktivnost epitelnih elija kanala ,preko cAMP kao drugog glasnika, i poveava luenje velike zapremine vodene komponente soka bogate HCO3-. CCK deluje prevenstveno na acinusne elije preko Ca++ kao drugog glasnika i stimulie sekreciju enzimske komponente tj. malu zapreminu pankreasnog soka bogatu proteinima. CCK nema direktno delovanje na epitalne elije kanala, ali potencira delovanje sekretina na njih. Isto tako sekretin ima slabo delovanje na acinusne elije, ali potencira delovanje CCK.

Pankreasna sekrecija , kao i eludana, moe da se podeli u tri faze: cefalinu. gastrinu i intestinalnu. Meutim. za razliku od eludanog soka, sekrecija pankreasnog soka je najitezivnija u intestinalnoj fazi,a inicirana je sastavom himusa u duodenumu i poetnom jejunumu. Tako poveama koncetracija H+ (pH < 4.5) stimulie sekreciju sekretina iz duodenalnih endokrinih elija u krv, dok peptidi i odreene aminokiseline (tripotofan i fenilalanin), kao i slobodne masne kiseline i monogliceridi stimuliu sekreciju CCK.

Slika 7. Parasimpatikusna kontrola sekrecije pankreasnog soka

Nervna kontrola egzokrine sekracije pankreasa je brza i kratkotrajna. Ach ima slino delovanje kao CCK. CCK, pored hormonskog delovanja, aktivira i parasimpatikusnu inervaciju za pankreas preko uticaja na aferentna vlakna vagusa. Aktivacija simpatikusa imhibira sekreciju pankreasa,ali najverovatnije indirektno , izazivajui vazokonstrikciju i redukujui protok krvi kroz ljezdu.

6. Uloga pankreasa

Sekreti guterae sadre enzime velike vanosti za varenje. Luenje tih enzima kontroliu delom refleksni mehanizmi a delom gastrointestinalni hormoni sekretin i kolecistokinin.

Deo guterae koji lui poankreatine sokove je zapravo alveolarna lezda koja slii lezdama slinovnicama. Granule koje sadre probavne enzime (zimogene granule) nastaju u stanicama i otputaju se egzocitozom s vrha stanica u lumen guterainih vodova. Guterain sok je alkalan (bazian) te ima visoku koncentraciju HCO3- iona. Dnevno se lui oko 1500 mL pankreatinih sokova. uni i intestinalni sekreti su takoer neutralni ili alkalni, te ti sekreti zajedno neutraliu eluanu kiselinu, poviujui pH sadraja dvanaestog palanog creva na 6.0 do 7.0. Do vremena kada humus dosegne jejunum, njegov pH je gotovo neutralan, no intestinalni sadraji su retko alkalni.

Potencijalna opasnost otputanja male koliine tripsina u guterau je oita - rezultat bi bio lanana reakcija gde enzimi koje guteraa proizvodi varenju samu guterau. Stoga nije iznenaenje da guteraa normalno sadri inhibitore tripsina.

Osim probavnih enzima, guteraa stvara bar jo etiri polipeptida s regulatornom aktivnou u Langerhansovim otoiima. Dva od njih su inzulin i glukagon koji imaju vane funkcije u regulaciji intermedijarnog metabolizma ugljikohidrata, proteina i masti. Trei polipeptid, somatostatin, igra ulogu u regulaciji sekrecije iz stanica otoia, a etvrti, pankreatini polipeptid, verojatno slui prvenstveno regulaciji sekrecije HCO3- iona u tankom crevu.

Akutni i kronini pankreatitis (upala guterae) este su bolesti dananjice. Kronini pankreatitis, uzrokovan veinom konzumacijom alkohola, vodi u razaranje upravo egzokrinog dela guterae.7. Poremeaji funkcinisanja pankreasa

1. Akutno zapaljenje pankreasa (pankreatitis akuta). Postoje razliite forme:

serozni, egzudativni, hemoragini, nekrotini2. Hronino zapaljenje pankrasa-pankreatitis chronica

3. Rak, karcinom pankreasa

4. Adenom endokrinog pankresa:

insulinom glukagonom gastrinom (Sindrom Zolinger-Elison)

VIP-om, BIP-bazoaktivni intestinalni peptid Somatostatinom5. Razvojne anomalije pankreasa:

podeljeni pankreas (pankreas divisum)

prstenasti pankreas (pankreas anulare)

ektopiki pankreas6. Dijabetes tip jedan (diabetes mellitus typ I)8. Zakljuak

Pankreas ili guteraa je veoma vaan organ u naem organizmu. Po histolokom sastavu pankreas je lezda, nalazi se u trbunoj duplji i nije paran organ. Pankreas je lezda i sa unutranjim i sa spoljanjim luenjem. Pankreas najlake moemo locirati tako to emo spojiti palac i mali prst desne ruke i ispraviti ostala tri prsta, prisloniti vrh palca i malog prsta na pupak i okrenuti prste na levu stranu, i poloaj nae ake e biti upravo tu gde je i pankreas smeten u trbuhu.Egzokrina uloga pankreasa se ogleda u luenju enzima. Za razliku od Langerhansovih elija, druga vrsta elija koja ini pankreas stvara enzime i pankreasnu tenost.Pankreas stvara nekoliko veoma vanih hormona, insulin, glukagon, somatostatin i pankreasne polipeptide i digestivne enzime koji pomau lake varenje i kvalitetniju absorpciju hranjivih stvari iz namirnica. Enzimi koje stvara pankreas pomau rastvaranje proteina, ugljenih hidrata i masti.

8. Literatura

1. Trpinac, D: Histologija, Kua tampe, Beograd, 2001

2. erban, M, Nada: Pokretne i nepokretne elije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.

3. Marui A., Anatomija ovjeka, Medicinska naklada, 2002.

4. Moore K., Clinically Oriented Anatomy, Lippincott Williams & Wilkins, 2005.16