Partner u učenju-okt2008

8/3/2019 Partner u uenju-okt2008

1/29


2/29

Microsoft Partner u uenju Elektronski asopis za nastavnike

Oktobar 2008 1

Sadraj:Kreativna kola - Samovrednovanje u funkciji unapreenja nastave 2Eksterna testiranjaIMSS kod nas 5Mala kola programiranja C# (19) 9ASP.NET (2) 14Detaljni vodi za program Microsoft Office Word 2007 - 1. deo 19

Urednik:Sneana Popovi

Autori:Milo MilosavljeviMirjana TrkuljaOlivera TodoroviSmiljana GrujiSneana Popovi

Microsoft eli da pomogne da se osmisle dugoroni modeli primene savremenih sredstavainformacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podrava projekte koji pomauosavremenjavanje kolske raunarske opreme, softvera i Internet veze kola, projekte koji doprinosepodizanju nivoa raunarske pismenosti nastavnika i uenika, projekte koji pruaju pomo strunomusavravanju nastavnika i osavremenjavanju kolskih programa, projekte za primenu savremenihmetoda uenja, saradnju nastavnika u mrenom okruenju i druge projekte koji za svoj rezultat daju

visokokvalitetna iskustva u oblasti uenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program Partner u uenjuna globalnom nivou prua pomo nastavnicima u strunom usavravanju i pomae saradnju meunastavnicima radi unapreenja nastave i procesa uenja.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je posveen primeni raunara u nastavi,elektronskom uenju i digitalnoj pismenosti uenika i nastavnika.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je besplatan i izlazi meseno.


3/29

Elektronski asopis za nastavnike Microsoft Partner u uenju

2 Oktobar 2008

Pojam evaluacije, na prvi pogled, ini se jasan i poznat, ali ako se analiziraju tekstovi sa ovim sadrajemmoe se uoiti pojmovna i terminoloka neusklaenost. Najei termini koji se podrazumevaju pod ovimpojmom su: merenje, ocenjivanje, procenjivanje, praenje, vrednovanje itd. to ukazuje na razliita

znaenja koja obuhvata sam pojam.

Evaluacija kao nauni postupak treba da se razlikuje od svakodnevnog obavljanja individualnog inavrednovanja i pod njom se podrazumeva proces analize prikupljenih podataka i donoenje suda oproblemu koji nas zanima i koji elimo da pratimo i unapreujemo. Njena svrha i cilj su u intervencijisamog predmeta praenja, kako bi se stalno menjala i unapreivala obrazovna praksa.

U odnosu na to ta je kriterijum podelemoemo razlikovati vie vrsta evaluacije:

Ko vri evaluaciju?Imajui u vidu kovri evaluacijurazlikujemo spoljanjuevaluaciju koju vri neko drugi, znai onaonda ne pripada sistemu koji evaluira, i unutranju koja pripada sistemu koji se evaluira.

U okviru ovog kriterijuma razlikujemo i pojam samoevaluacije, kada su nosioci isti oni koji sprovodeaktivnosti iji se efekti evaluiraju, i pojam horizontalne evaluacije, koju sprovode oni koji su ravnopravni upogledu kompetencija i poloaja (npr. nastavnici u jednoj koli).

Kada se vri evaluacija?Kada imamo u vidu svrhu tj. vreme kada se vri evaluacija razlikuje se: sumativna i formativnaevaluacija. Sumativna se vri nakon zavrenog procesa, vrednuju se i ocenjuju efeki, nakon to je proceszavren. Formativnaevaluacija prati proces, daje povratne informacije sa ciljem unapreivanjem tekuegprocesa.

ta se evaluira?U odnosu na to ta se evaluira postoji evaluacija produkata, procesa i odnosa. U okviru evaluacijeprodukata, procenjuju se i vrednuju proizvodi, ono to je nastalo tokom nekog procesa, evaluacija procesapodrazumeva vrednovanje dinamike nekog procesa, a pod evaluacijom odnosa procenjuju se i vrednujuodnosi meu uesnicima nekog procesa.

Da bi evaluacija bila uspena neophodno je dobro planirati i definisati sledee:

SVRHU EVALUACIJE - emu e sluiti evaluacija?CILJ EVALUACIJE - Zato radimo evaluaciju?PREDMET EVALUACIJE - ta evaluiramo?EVALUATORE- Ko evaluira?

EVALUANTE - Koga evaluiramo?KRITERIJUME I INDIKATORE EVALUACIJE-ta je ono toemo pratiti i posmatrati?VREME EVALUACIJE - Kada vrimo evaluaciju?MESTO EVALUACIJE - Gde vrimo evaluaciju?USLOVE ZA EVALUACIJUM - Pod kojim uslovima je evaluacija prihvatljiva uesnicima?SREDSTVA EVALUACIJE - ime evaluiramo?PRIKUPLJANJE PODATAKA - Kako emo doi do relevantnih podataka?

Kada imamo u vidu ovo to smo naveli , vidimo da je samoevaluacija postupak kojim se vrednujesopstvena praksa i sopstveni rad kroz svakodnevnu analizu onoga to je uraeno i ta treba raditi. Da biono imalo smisla neophodno je negovati kulturu vrednovanja sopstvenog rada i biti spreman da sepogledamo u "ogledalce" oi u oi. Kljuna pitanja koja svaki nastavnik treba da postavlja sam sebi su

sledea:Koliko je moj rad uspean?Kako to mogu da znam?

Kreativna kola - Samovrednovanje u funkciji unapreenja nastave


4/29


Oktobar 2008 3

ta mogu da uradim da budemjouspeniji?

Kada ponemo da tragamo za odgovorima zapoeli smo proces vrednovanja sopstvenog rada.

Iz ugla nastavnika samoevaluacija znai jedan stalni proces preispitivanja, analiziranja, korigovanja iplaniranja sopstvene nastavne prakse. Proces podrazumeva postavljanje mnogih pitanja sebi:

ta sam uradiodobro, ime sam zadovoljan, ta sam mogao bolje, koje sam ciljeve postigao, a koje nisam,da li sam poklonio panju svakom ueniku...na koji nain mogu popraviti sopstvenu praksu...

Odgovori na ova pitanja moraju zasnovani na objektivnim podacima i na realnim uvidima.

Proces samoevaluacije pomae uoavanju vlastitih prednosti, nedostataka i razvojnih mogunosti. Njimemoete otkriti najefikasnijinain podrke vaim uenicima i njihovom procesu uenja.Za samoevaluaciju se moe rei da je ona formativan proces, proces uenja o sebi.

Putem samokritine analize vlastitog delovanja, moemo bolje uoiti obeleja postojeih odnosa iponaanja koja bi trebalo menjati i unapreivati.

Samoevaluacijom se mogu uoiti "skriveni" resursi koji su vani za poboljanje rada, a koji su modanejasno artikulisani, neprepoznati ili nedefinisani.

Dobro organizovna samoevaluacija moe znaajno pomoi odreivanju razvojnih prioriteta u radu sauenicima, smislenom planiranju i ostvarivanju dogovorenih ciljeva.

Kada imamo u vidu osnovne pojmove, vidimo da se horizontalna evaluacija i samoevaluacija vre u funkcijipokretanja inicijative za razgovore nastavnika koji pomau unapreivanje sopstvenog rada i samognastavnog procesa.

Cilj samoevaluacije koji nastavnik ostvaruje u svom radu je pre svega unapreivanje sopstvene prakse uodeljenju u neposrednom radu sa uenicima. Na taj nain se doprinosi razvoju kole i obrazovanja u celini.

Elementi koje nastavnici mogu pratiti su:

1. PLANIRANJE I PRIPREMANJE2. NASTAVNI PROCES3. UENJE4. PRAENJE NAPREDOVANJA UENIKA

Ovim procesom se otvara prostor za promiljanje o bitnim elementima nastavnog rada na asu kao to su:

1. Cilj nastave2. Metode, oblici i sredstva rada3. Klima u odeljenju4. Nastavni stil

Imajui u vidu navedene kriterijume neka od pitanja koja moe analizirati nastavnik u procesu vrednovanjasopstvenog rada su:

1. Da li je cilj asa jasno izreen?2. Da li je usaglaen s izborom sadraja?3. Da li izbor metoda odgovara postavljenom cilju?4. Da li su aktivnosti uenika relevantne za cilj asa?

5. Postoji li povezanost sa prethodnim gradivom?6. postoji li primerenost uzrastu?7. Da li aktivnosti uenika odgovaraju sadraju?8. Kakva je veza metoda i sadraja?


5/29


4 Oktobar 2008

9. Obezbeuje li izbor metoda aktivnost i panju svih uenika?10. Postoji li integracija saznajnih sadraja?11. Kakva je klima u odeljenju?12. Kakva je neverbalna komunikacija nastavnik?13. Koji nastavni stil dominira?

Oekivani efekti samoevaluacije na nastavnike su mnogostruki. Naveemo neke od njih:

stvaraju se nove perspektive, nove strategije nastave, lista novih ponuda za uenikeimaju nove ideje za svakodnevnu praksu u uionici, doivljavaju nastavu i nain na koji uenici ue nastavnici su svesniji razliitih percecija i postupaka inaina gledanja svojih uenikamogu bolje da se nose sa stresnim situacijama (E. Altrichter, Pedagogik 2001.)

Mirjana Trkulja, spec. kolske psihologijeSmiljana Gruji, psiholog

Koriena literatura:

1. kolsko razvojno planiranje, Ministarsvo prosvete i sporta Republike Srbije, Bgd, 2003.godine2. Mirjana Pei, Pedagogija u akciji, Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofski fakultet Bgd,1998.

godine3. Samovrednovanje u funkciji razvoja kola-ustanova, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i

vaspitanja


6/29


Oktobar 2008 5

TIMSS1je projekat Meunarodnog udruenja za evaluaciju kolskog uspeha sa seditem u Amsterdamu.

TIMSS je, takoe, meunarodno testiranje kojim se istrauje nivo znanja i razvijene kognitivne sposobnosti

i vetine u dve oblasti: matematika i prirodne nauke (fizika, hemija, biologija i geografija). Obavlja se uciklusu od etiri godine poevi od 1995. godine.

Cilj ovog istraivanja je sagledavanje uspenosti nastave matematike i prirodnih nauka, kao i objanjavanjepostignua pomou faktora u vezi sa kulturom, obrazovnim ciljevima, nastavnim planom i programom inastavnom praksom.

Znaaj istraivanja je ne samo u tome to omoguuje meusobno praenje obrazovnih sistema razliitihzemalja, ve to meri promene u efikasnosti obrazovanja jedne zemlje svake etiri godine.

Instrumenti istraivanja su:st sveska (booklet) za uenikeUpitnik za nastavnike matematikeUpitnik za nastavnike prirodnih naukaUpitnik za direktore kola

U ovom istraivanju unapred se predvide kodovi za karakteristine tane i pogren e odgovore. Prednostkodova je to obezbeuju nepristrasnost i nezavisnost pregledanja, a njihov nedostatak je to je ipaknemogue predvideti sve tane i netane uenike odgovore.

Kod nas je prvi put ovo testiranje sprovedeno 2003. godine, kojim je bilo obuhvaeno 4269 uenika u 128kola (Beograd, Centralna Srbija i Vojvodina). I te 2003. godine uestvovalo je 45 zemalja. Drugi put 2007.godine u naoj zemlji je testirano 6200 uenika osmih razreda, kada je broj zemalja uesnica bio 62. Ovo

testiranje obuhvata i uenike etvrtog razreda osnovne kole, ali kod nas do sada na tom uzrastu nijesprovedeno.

Na rejting 2003. godine - 24. mesto, matematika iznad proseka, a prirodne nauke ispod proseka. Optizakljuak je da rezultati naih uenika sa testiranja 2003. godine ukazuju na uspeno reavanjetradicionalno kolskih zadataka, ali slabo reavanje zadataka koji zahtevaju primenu steenihmatematikih znanja ili naunu argumentaciju.

Pogledajmo nekoliko primera zadataka sa testiranja iz 2003. godine.

Primer 1.

U trouglu ABC AB= AC.

Nacrtaj liniju koja deli trougao ABCna dva podudarna trougla.

Postignua naih uenika na ovom zadatku upadaju u kategoriju niskog nivoa postignia. (Prosek 52%, auspeh nae zemlje 40%.)

Eksterna testiranjaIMSS kod nas


7/29


6 Oktobar 2008

Analizirajui ovaj zadatak jedan od razloga, osim neznanja moda bi mogao biti i neuobiajena , tjzarotirana slika jednakokrakog trougla.

Primer 2.

Cena 7 pomorandi i 3 limuna je 43 zeda, a 11 pomorandi i 12 limunova kotaju 79 zeda. Ako xpredstavlja cenu jedne pomorande, a yjednog limuna, napii dve jednaine koje bi mogle da se koriste zaodreivanje vrednosti x i y.

Jednaina 1: ____________________________Jednaina 2: ____________________________

Postignua naih uenika na ovom zadatku upadaju u kategoriju visokog nivoa postignia. (Prosek 24%, auspeh nae zemlje 43%.)

Ovaj zadatak je tipian zadatak iz nae kolske prakse, a tema sistemi linearnih jednaina se obrauje uosmom razredu osnovne kole, sa dovoljnim brojem asova, te je sasvim prirodno da ovakve zadatke nai


8/29


Oktobar 2008 7

uenici reavaju veoma uspeno.

Primer 3.

U jednom odeljenju osmog razreda ima 30 uenika. Verovatnoa da e sluajno biti izabran uenik mlaiod 13 godina je 1/5. Koliko ima uenika u tom odeljenju koji su mlai od 13 godina?

A) DvaB) TriC) etiriD) PetE) est

Postignua naih uenika na ovom zadatku upadaju u kategoriju prosenog nivoa postignia. (Prosek 50%,a uspeh nae zemlje 46%.)

Ovaj zadatak nije tipian zadatak iz nae kolske prakse, niti je verovatnoa oblast koja se obrauje u


9/29


8 Oktobar 2008

osnovnoj koli. Posmatrajui ga kao logiki zadatak olakan viestrukim izborom, tj ponuenimodgovorima, iako ne znamo koliko je pseudo-nagadjanje moemo biti donekle zadovoljni nivom postignuanaih uenika na ovom zadatku.

Listu zemalja koje su 2007 godine bile obuhvaene ovim testiranjem moete nai na stranihttp://timss.bc.edu/TIMSS2007/countries.html, vie infomacija o konceptu testiranja (na engleskom jeziku)http://timss.bc.edu/TIMSS2007/frameworks.html, detaljan opis plana i programa matematike u zemljama u

kojima je vreno testiranje i postignue svake zemlje pojedinano (na engleskom jeziku)http://timss.bc.edu/TIMSS2007/encyclopedia.html

Izvetaj naeg nacionalnog koordinatora za TIMSS 2007 (na srpskom jeziku) moete nai na Web stranihttp://www.ipisr.org.yu/_txt/_srp/timms1.html

Olivera Todorovi

1 Trends in International Mathematics and Since Study
http://timss.bc.edu/TIMSS2007/countries.htmlhttp://timss.bc.edu/TIMSS2007/countries.htmlhttp://timss.bc.edu/TIMSS2007/frameworks.htmlhttp://timss.bc.edu/TIMSS2007/frameworks.htmlhttp://timss.bc.edu/TIMSS2007/encyclopedia.htmlhttp://timss.bc.edu/TIMSS2007/encyclopedia.htmlhttp://www.ipisr.org.yu/_txt/_srp/timms1.htmlhttp://www.ipisr.org.yu/_txt/_srp/timms1.htmlhttp://www.ipisr.org.yu/_txt/_srp/timms1.htmlhttp://timss.bc.edu/TIMSS2007/encyclopedia.htmlhttp://timss.bc.edu/TIMSS2007/frameworks.htmlhttp://timss.bc.edu/TIMSS2007/countries.html


10/29


Oktobar 2008 9

U ovom i sledeim nastavcima emo nauiti kako dodavati, menjati i brisati podatke u Access bazipodataka. Iako u ovom serijalu zbog jednostavnosti koristimo Access bazu, prikazani koncepti i programski

kod je uz minimalane izmene upotrebljiv nad svim osta lim komercijalnim bazama podataka. Zahvaljujuustandardnom jeziku za rad sa bazama (SQL) i doslednosti ADO.NET tehnologije, veoma je jednostavno"prebacivati" kod zavisno od upotrebljene baze podataka.

Novi podaci

Pod unosom novog podatka u bazu podrazumevamo dodavanje jo jednog sloga u tabelu. Postoje itakozvana viestruka dodavanja (eng. Multiple Insert) gde se jednom naredbom dodaje vie podatakaodjednom. Na primer kada podatke iz jedne tabele (eksterne datoteke, tekst fajla ili nekog drugog izvorapodataka) prebacujemo u drugu tabelu transfer podataka.

to se SQL naredbe tie, format je sledei:INSERT INTO ImeTabele(kolona1, kolona2, kolona3,...)VALUES(vrednost1, vrednost2, vrednost3,...)

Posle standardne SQL naredbe INSERT INTO sledi ime tabele u koju elimo da dodamo slog. Potom, sledilista kolona za koje elimo da upiemo vrednosti. Ova lista je opciona, ali ako je ne navedemopodrazumeva se kao da elimo da postavimo vrednosti svih kolona u tabeli. Ovo najee nije dobrapraksa, a esto je i nemogue, tako da je dobro uvek navesti imena kolona.Sledi SQL naredba VALUES posle koje upisujemo listu vrednosti za predhodno pobrojane nazive kolona.Logino, lista kolona i vrednosti mora da ima isti broj lanova ako elimo da dodamo slog i postavimovrednost za tri kolone, moramo navesti tri vrednosti.

Tipovi podataka

Takoe moramo voditi rauna o tipovima podataka kolona za koje postavljamo vrednost. Ako je kolona utabeli definisana kao numerika vrednost u nju ne moemo postaviti tekst.

Na primer:INSERT INTO Ucenici(Ime, Prezime, GodinaRodjenja)VALUES('Petar', 'Petrovi', 1994)

Ovo je ispravna INSERT naredba. Obratite panju da tekstualne vrednosti treba postaviti u okviru jednostrukih znakova navoda. Kod nekih baza podataka mogue je staviti i dvostruke znakove navoda,zavisno od podeavanja. Numerike vrednosti ne treba stavljati pod nikakve znakove navoda.

Ako pokuamo neto ovako:INSET INTO Ucenici(Ime, Prezime, GodinaRodjenja)VALUES('300', 'Petrovi', 1994)

Upit e se izvriti bez problema, jer se vredost '300' interpretira kao tekst i prenosi u tekstualno polje. Sve je

u redu, pod uslovom da se uenik zove '300'. Obratite panju na ovakve stvari, jer je lako pogreiti a jakoteko pronai ovakvu greku.

Uslovi

Mala kola programiranja C# (19)


11/29


10 Oktobar 2008

U bazi podataka je mogue postaviti uslove (eng. Constraints) koje definiu pravila prilikom unosavrednosti u neku kolonu tabele. Pod osnovnim uslovom se upravo smatra tip podatka u koloni tabele. Jojedan oigledan uslov je da se u kolonu mora uneti neka vrednost obavezno za unos.Sloeniji uslovi se esto postavljaju, a obavezni primer je primarni klju tabele. Na primer kolona kojapredstavlja broj line karte moe biti primarni klju neke tabele, to znai da ne moemo imati dve istevrednosti. Ovo je situacija gde je INSERT upit tehniki korektan, ali baza podataka ne dozvoljava unos

novog podatka jer se naruava pravilo primarnog kljua. Po pokretanju upita dobiemo poruku o greci.

Mogue je na razliite naine, koji zavise od mogunosti baze podataka, postaviti jo mnogo uslova koji semoraju ispuniti kada dodajemo, menjamo ili briemo slogove. Ovo je veoma korisno uraditi u praksi. Kadakreirate bazu podataka, elite da postavite razliita pravila kako bi bili sigurni da e u njoj nalaziti samoispravni podaci. Baza podataka na ovaj nain sama brine o sebi i ne moe se dogoditi da bilo ko narui ovapravila.

Ranije to nije bio sluaj. Svojevremeno popularan Dbase format (dbf) baze podataka nije omoguavaoimplementaciju sloenih pravila. Postojala su samo osnovna: tip kolone, obavezno za unos i primarni klju.Programi koji su radili sa Dbase bazom su to morali imati kodirano u sebi, to je znaajno komplikovalonjihovo pisanje i poveavalo mogunost greke. esto se dogaalo da postoje fakture za nepostojee

kupce, da ste mogli obrisati podatke koje ne bi smeli brisati i svi ostali mogui sluajevi nekonzistentnostipodataka.

Implementacija C#

Kada elimo da korisniku omoguimo dodavanje podataka u bazu podataka, oigledno prvo treba napravitiodgovarajui korisniki interfejs gde je mogue upisati ili izabrati te nove podatke. Ve prilikom unosamoemo uraditi osnovne provere kao to su: obavezno polje za unos, tip podatka (tekst, broj ili datum) iduina podatka. Ovo je dobro uraditi odmah, jer nije efikasno bazi poslati pogrene podatke, pa od njedobiti poruku o greci.

to se ADO.NET tehnologije tie, trebaju nam samo dva objekta OleDbConnection i OleDbCommand.OleDbCommand ima metodu ExecuteNonQuerykoja po zadatoj konekciji pokree upit ka bazi podataka.Ovaj upit se postavlja kroz CommandText svojstvo OleDbCommand objekta i u ovom sluaju e bitiINSERT naredba.

CommandText svojstvo treba formirati tako da se dobije ispravna INSERT naredba. Vrednosti sepreuzimaju iz korisnikog interfejsa.

Primer

U narednom primeru, kao i do sada, koristimo Northwind Access bazu podataka. elimo u tabeluCustomers da dodamo novi slog i da postavimo vrednost za tri kolone: CustomerID, CompanyName i

City.Neophodno je znati sledea svojstva ove tri kolone:CustomerID je tekstualnog tipa, maksimalne duine 5 karaktera i predstavlja primarni klju u tabeliCustomers.CompanyName je tekstualnog tipa, maksimalne duine 40 karaktera i obavezno je za unosCity je tekstualnog tipa, maksimalne duine 15 karaktera i nije obavezno za unos.

Na formi treba da imamo tri TextBox kontrole koje emo nazvati txtCustomerID, txtCompanyName,txtCity kako bi posle, prilikom kodiranja, imali jasnu predstavu koja vrednost ide u koju kolonu tabele.Ispred TextBox kontrola eno dodati labele koje oznaavaju ta treba uneti i na kraju komandno dugmekoje izvrava unos.

Maksimalne duine teksta za unos emo podesiti preko MaxLength svojstva TextBox kontrola i treba gapostaviti na redom na 5, 40 i 15.

Pokrenite Visual C# Express Edition, izaberite nov Windows projekat i na inicijalnom formularu postavite


12/29


Oktobar 2008 11

kontrole i njihova svojstva (namei MaxLength). Gotov formular treba da izgleda kao na sledeoj slici:

Da bi formirali ispravan INSERT upit treba malo onglirati sa spajanjem stringova, to moe biti naporno isklono grekama:

String InsSql;InsSql = "INSERT INTO Customers (CustomerID, CompanyName, City) VALUES ('" + txtCustomerID.Text+ "', '" + ...)

Previe jednostrukih i dvostrukih znakova navoda i lako je pogreiti. Umesto ovoga koristiemo Formatmetod string objekta. Jednostavan primer:

string.Format ("Moje ime je {0}, a prezime {1}", txtIme.Text, txtPrezime.Text)Pozicije {0} i {1} u stringu e biti zamenjen tekstom upisanim u kontrole txtIme i txtPrezime respektivno.Metoda Format je funkcija koja vraa tip string.

Za nau namenu, generisanje VALUES liste u INSERT upitu, neophodno je i da te vrednosti budu u okvi ru

jednostrukih znakova navoda. Zbog ovoga kreiraemo INSERT upit na sledei nain:

string.Format ("INSERT INTO Customers (CustomerID, CompanyName, City) VALUES ('{0}', '{1}', '{2}')",txtCustomerID.Text, txtCompanyName.Text, txtCity.Text);

Uradite dupli klik na komandno dugme u upiite sledee line koda. Obratite panju na komentare.

// Provera obaveznih vrednostiif (txtCustomerID.Text.Trim() == ""){

MessageBox.Show("Unesite sifru kupca");return;

}

if (txtCompanyName.Text.Trim() == ""){

MessageBox.Show("Unesite naziv kupca");return;

}

// kreiranje objekta OleDbConnection i parametara povezivanjaOleDbConnection Konekcija = new OleDbConnection();Konekcija.ConnectionString = @"Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data

Source=C:\baza\Nwind.mdb";

string InsSql;InsSql = string.Format("INSERT INTO Customers (CustomerID, CompanyName, City) VALUES


13/29


12 Oktobar 2008

('{0}','{1}', '{2}')",txtCustomerID.Text, txtCompanyName.Text, txtCity.Text);

// kreiranje OleDbCommand objekta, tipa i SELECT upita ka baziOleDbCommand Komanda = new OleDbCommand();Komanda.CommandType = CommandType.Text;Komanda.CommandText = InsSql;Komanda.Connection = Konekcija;

// otvaranje konekcije i izvrsavanje upita// posto je moguce da se ovde dogodi greska// OBAVEZNO staviti try - catch strukturutry{

Konekcija.Open();Komanda.ExecuteNonQuery();

// informacija korisniku o uspesnom dodavanju kupcaMessageBox.Show("Kupac dodat u bazu");

}catch (Exception ex)

{// dogodila se greska// ispisati porukuMessageBox.Show(ex.ToString());

}

Ne zaboravite da dodate using System.Data.OleDb; u using sekciji na vrhu koda.

Pokrenite program i probajte sledee:

Kliknite na dugme "" i ako ste dobro prekucali kod dobiete sledeu poruku:

Probajte sada da ponovo kliknete na dugme "" i dobiete drugaiju poruku:


14/29


Oktobar 2008 13

Upravo smo pokuali da dodamo novog kupca koji ima istu vrednost u koloni CustomerID kao i predhodnododati. Poto je CustomerID primarni klju tabele Customers, ovo nije dozvoljena operacija. Program jegenerisao greku i izvrena je naredba MessageBox.Show(ex.ToString()); u Catch bloku.

Proitajte poruku koja je naglaena crvenim pravougaonikom.

U sledeem nastavku emo obraditi izmenu i brisanje podataka u bazi.

Milo Milosavljevi


15/29


14 Oktobar 2008

U prvom lanku serijala za ASP.NET, objasnili smo ta su statike i dinamike Web strane, ta je Webserver i ta je ASP.NET, i dali smo odgovor na pitanje: ta se tano dogaa kada u svom Web pretraivauukucate neku Web adresu i dobijete sadraj sa nje?

U ovom delu serijala emo kreirati nau prvu ASP.NET aplikaciju i dodati Web stranu u nju. Takoe emododati HTML tekst i pregledati stranu u Web pregledau.

Kreiranje ASP.NET aplikacije

1. Otvorite Visual Web Developer (u daljem tekstu emo koristi skraenicu VWD).2. Na File meniju, kliknite na New Web Site.

Kao rezultat akcije se pojavljuje New Web Site dijalog sa nekoliko ablona.

Odabraemo ASP.NET Web Site, nakon ega je potrebno da se odabere lokacija gde e bitismetena aplikacija. Lokacija moe biti:

- File System(Web aplikacija se smeta na odabrano mesto na disku),- HTTP (smeta aplikaciju u poddirektorijum lokalnog Web servera, uobiajeno u

c:\InetPub\wwwroot\, da bi se koristila ova opcija, neophodno je da bude instaliran IIS - MSWeb server),

- FTP(smeta aplikaciju na udaljeni Web server kojem moete pristupiti preko FTPprotokola).

Takoe se bira jezik kojim e biti pisan kod. U naem sluaju, biramo C#.Aplikaciji jo treba dodeliti ime i kliknuti na dugme OK.Izgled New Web Site dijaloga sa odabranim opcijama.

3. VWD kreira folder i dodaje novu stranu Default.aspx. Kada je kreirana nova strana, VWDpodrazumevano prikazuje stranu u Source pogledu, gde se mogu videti HTML elementi strane.Stranu je mogue gledati i pomou Design pogleda, koji daje grafiki prikaz strane, kao i preko Splitpogleda, gde se kombinuju dva prethodna prikaza.

Na sledeoj slici je prikazana u prostoru za dokumente upravo kreirana strana. Obratite panju nakartice na dnu slike, jer je to mesto gde moete birati Design, Split ili Source pogled na vau Webstranu.

ASP.NET (2)


16/29


Oktobar 2008 15

Visual Web Developer okruenje

VWD razvojno okruenje, kao i razvojna okruenja za druge tipove aplikacija, ima standardne elemente:Sa leve strane Toolbox, u kojem se nalaze kontrole koje se dodaju na Web stranu. Kontrole sugrupisane po nameni u odgovarajue kartice. Na primer, u kartici Standard se nalaze sve osnovnekontrole za kreiranje korisnikog interfejsa Web strane, kao to su Label, TextBox, Button, Pri vrhu prozora, razliite palete sa alatkama (Toolbars), pomou kojih moete formatirati tekst,dodati nove elemente u aplikaciju, zapamtiti izvrene promene, i uraditi mnoge druge stvari. Nisusve palete dostupne u svakom momentu, to zavisi od toga ta trenutno radite.Sa desne strane, u gornjem delu, Solution Explorer, koji prikazuje datoteke i direktorijume u naojWeb aplikaciji.Sa desne strane, u donjem delu, Properties prozor, preko kojeg moete menjati karakteristikestrane, HTML elemenata na strani, kontrola i drugih objekata.

U sredini, prozor za prikaz dokumenata (Document Windows) sa tabovima. Prelaz na drugaijipogled se obavlja klikom na odgovarajuu karticu.

Ukoliko je u vaem VWD prikazan drugaiji raspored prozora, ukoliko elite, moete vratiti podrazumevaniraspored, tako to ete na glavnom meniju odabrati Windows opciju, i u okviru nje opciju Reset WindowLayout.


17/29


16 Oktobar 2008

Dodavanje nove strane u aplikaciju

Kada kreirate novu Web aplikaciju, VWD dodaje Default.aspx ASP.NET stranu. Ova strana se uobiajenokoristi kao poetna strana (Homepage) aplikacije. Dodavanje novih strana ili drugih elemenata u aplikaciju,moete uraditi na sledei nain:

1. Kliknite desnim tasterom mia na ime aplikacije (u naem sluaju, C:\PIL_ASPNET\WebSite1) uSolution Explorer-u, i odaberite opciju Add New Item.

2. Od ponuenih instaliranih Visual Studio ablona odaberite Web Form.3. Upite Pozdrav.aspx u Name tekst boks.4. U listi za odabir jezika Language, odaberite jezik (C#, Visual Basic, J#). Prilikom kreiranja

aplikacije, ve ste odredili jezik kojim ete pisati programski kod. Meutim, svaki put kada dodajetenovi element u aplikaciju, moete da odaberete drugi jezik. To znai da moete da koristite razliitejezike u aplikaciji za pisanje koda. Ova mogunost se retko koristi.

5. Opcija Place code in separate fileutie na to gde e biti smeten programski kod - u okviru istedatoteke gde se nalaze i HTML elementi, ili odvojeno, jedna datoteka za HTML elemente, a drugaza programski kod (Code-Behind Page). Za sada, deekirajte ovu opciju.


18/29


Oktobar 2008 17

6. I na kraju, kliknite na dugme Add. VWD kreira novu stranu i otvara je u Source pogledu.

Dodavanje HTML elemenata u Web stranu

1. U okviru prozora za prikaz dokumenata, kliknite na Design karticu. Ovo nam omoguava da radimosa Web stranama u WYSIWYG okruenju. Posle kreiranja strane, na njoj jo nema vidljivihelemenata, i zato je strana bela, odnosno prazna.

2. Iskucajte neki tekst, na primer, Pozdrav iz ASP.NET strane.

3. Kliknite sada na Source karticu, da biste videli HTML kod koji je kreiran.


19/29


18 Oktobar 2008

Pregled Web strane u Web pregledau (Browser)

Pogledaemo stranu, koju smo upravo napravili, u Web pregledau.1. Pritisnite CTRL+F5 da biste izvrili stranu.

VWD startuje ASP.NET Development Server, to pokazuje ikona koja se pojavljuje u statusnojliniji sa desne strane. Na sledeoj slici je prikazana upravo kreirana strana u Web pregledau.

U sledeem nastavku emo dodati kontrole i programski kod na nae ASP.NET Web strane.

Sneana Popovi


20/29


Oktobar 2008 19

Uvod

Ciljevi ove publikacije

Osnovni cilj ove publikacije je upoznavanje italaca sa novim okruenjem, funkcijama i mogunostimaprograma Microsoft Office Word 2007 u poreenju sa prethodnom verzijom ovog programa Microsoft OfficeWordom 2003. Ovaj dokument e pomou jednostavnog i jasnog sadraja i kroz praktine primere i vebepokuati da predstavi mogunosti novih funkcija.

Kome je namenjen

Dokument Detaljni vodi za program Microsoft Office Word 2007 namenjen kolama je namenjen svimnastavnicima koji ele da se upoznaju sa novim svojstvima programa Microsoft Office Word 2007 i daotkriju koje to fundamentalne promene ovaj program donosi svojim korisnicima. Ovaj vodi sadri veliki brojprimera i vebi koje e itaocima omoguiti da ih isprobaju u praksi. Iz razloga to je ova publikacija prvenstveno namenjena nastavnicima, primeri i vebe se odnose nakolsko okruenje.

ta treba da znamo pre poetka itanja ovog vodia?

Ovaj vodi je namenjen svim itaocima koji su tek poeli da se upoznavaju sa novom verzijom programaMicrosoft Office Word 2007 i koji ele da saznaju koje to razlike donosi ova verzija u odnosu na prethodnuverziju programa Microsoft Office Word 2003. Preduslov za uspeno savladavanje ovog materijala jeposedovanje osnovnog znanja sa programom za obradu teksta.

ta ete dobiti itanjem ovog vodia?

Ova publikacija e vam pomoi da se upoznate sa novim korisnikim okruenjem programa MicrosoftOffice Word 2007. Takoe ete putem bezbroj praktinih primera nauiti kako da koristite nove funkcijeovog programa, te ete zahvaljujui steenom znanju postii veu efikasnost.

ta je novo u programu Microsoft Office Word 2007?

Microsoft Office Word 2007 je nova verzija programa za obradu teksta koja nudi veliki broj alatki i funkcijakoje omoguavaju kreiranje, modifikaciju i kontrolu dokumenata profesionalnog izgleda na jednostavan ibrz nain. Nove i mone funkcije za proveru, komentare i uporeivanje e vam pomoi da dobijete povratneinformacije od vaih kolega i primenite ih u dokument.

Povezivanje sa ostalim programima sistema Microsoft Office 2007 je sada poboljano. Ono vamomoguava da iste podatke i delove dokumenata koristite u raznim programima bez gubitka stila ioblikovanja. Jedna od osnovnih novina je mogunost povezivanja dokumenata sa portalom MicrosoftSharePoint. Na njemu moete sauvati datoteke i u isto vreme dobiti informacije o novim verzijamadokumenata.

U daljem tekstu se nalazi osnovni pregled novih funkcija.

Kratak pregled novih funkcija u verziji 2007

Novi XML formato Nudi kompresovan oblik dokumenata. Datoteke su sada manje veliine to omoguava

jednostavnije i bre povezivanje sa drugim programima.Udobno oblikovanje

Detaljni vodi za program Microsoft Office Word 2007 - 1. deo


21/29


20 Oktobar 2008

o Efekat dinamikog prelaza, predefinisani stilovi galerija, oblici tabela i tako dalje, sve tefunkcije omoguavaju efikasnije korienje programa Microsoft Office Word 2007. Osnovnapogodnost funkcije oblikovanja je bra obrada i promena dokumenata.

Kreiranje kompleksnih dokumenatao Prilikom pripreme kompleksnih dokumenata, iz predefinisane galerije moete birati naslovne

stranice, umetati znake navoda, zaglavlja i podnoja i na taj nain kreirati dokumenteprofesionalnog izgleda. Takoe moete kreirati svoje blokove od delova dokumenata.

Atraktivna grafika profesionalnijeg izgledao Nove funkcije grafike i dijagrama su 3D dijagrami, prozirne komponente, senke i drugi efekti.

Te nove funkcije vam omoguavaju da kreirate grafike objekte profesionalnog izgleda toe poboljati izgled dokumenta.

Brzo prilagoavanje na profesionalni izgled dokumentao Pomou opcije Brzih izbora stilova (Quick Styles) i motiva moete promeniti izgled teksta,

tabela i slika u itavom dokumentu prema eljenom stilu ili emi boja.Pregled metapodataka (Metadata inspection)

o Pregled metapodataka moe biti od koristi, na primer, kada elite da uklonite komentare ililine podatke iz dokumenta kako biste ga objavili.

Poboljana zatita dokumenata (Increased document protection)o Sada moete digitalno potpisati dokumente, tako da oni koji ih itaju znaju da ih niko nije

menjao od momenta slanja.

Kreiranje kompleksnih dokumenata

Novi interfejs programa Microsoft Office Word 2007je konfigurisan za brzo i lako kreiranje dokumenata.Utedee vam vreme koje ste do sada troili naureivanje dokumenata. Sada tekst moeteoblikovati na profesionalan i jednostavan nainpomou novih elemenata u novom korisnikominterfejsu i velikog broja gotovih predloaka.

Predloci, pored standardnih modela dokumenatakoje ste nalazili i u ranijim verzijama, sadre igaleriju naslovnih stranica ili stranica sapripremljenim zaglavljem i podnojem dokumenta.

Naslovna stranica (Cover page)

Ova nova funkcija sadri skup pripremljenih naslonovih stranica dokumenata, koje moete birati premasvom ukusu. Poto se radi o standardnim predlocima, moete ureivati bilo koju naslovnu stranicu i

prilagoditi je prema svojim potrebama. Kada zavrite sa radom, predloak moete sauvati ili ga umetnutikao naslovnu stranicu u eljenom dokumentu.

Kako umetnuti naslovnu stranicu?


22/29


Oktobar 2008 21

U narednim redovima se nalazi uputstvo za umetanje naslovne stranice:Podesite kursor mia na poetak dokumenta kojem elite da umetnete naslovnu stranicuNa kartici Umetni (Insert), kliknite na stavku Naslovna stranica (Cover Page)Iz ponuene galerije izaberite eljeni tip Naslovne stranice (Cover Page)Kada izaberete naslovnu stranicu, bie umetnuta u dokument

Kreiranje vae naslovne stranice

Kao to smo pomenuli, funkcija Naslovna stranica (Cover Page) sadri komponente koje vamomoguavaju da kreirate sopstvenu naslovnu stranicu u dokumentu. itav objekat se potom moe sauvatiu listi predloaka takozvanih poetnih stranica dokumenata. Proces uvanja nove naslovne stranice jeopisan u narednim redovima:

elite, na primer, da kreirate naslovnu stranicu u dokumentu koji predstavlja vau kolu.Treba da izaberete itav tekst koji se nalazi na toj stranici i uradite sledee:

o Na kartici Umetni (Insert), kliknite na

stavku Naslovna stranica (CoverPage)o U donjem uglu dijaloga, kliknite na

stavku Sauvaj izbor u galerijinaslovnih stranica (Save Selectionto Cover Page Gallery)

o Otvorie se dijalog. Pogledajte Sliku2

o Umetnite naziv nove naslovnestranice koja e biti dostupna ubudunosti

Zaglavlje i podnoje (Header and Footer)

Zaglavlje i podnoje (Header and Footer) suoblasti iznad i ispod glavnog teksta u dokumentu.Sa ovim delom dokumenta ete raditi drugaije uodnosu glavni tekst. U zaglavlje i podnoje moeteumetati razliite objekte kao to su slike, datum, brojstranice i drugo.

Zaglavlje i podnoje se mogu ureivati u funkcijiPregled pre tampanja (Print preview).

Ukoliko elite moete da umetnete neka ve gotovazaglavlja i podnoja u dokument. Te galerije sadregrafike elemente koji su usklaeni sa svojstvimaoblikovanih naslovnih stranica. Tako da ukolikoizaberete pravu kombinaciju naslovne stranice izaglavlja i podnoja, moete dobiti profesionalnoizbalansirane oblikovane elemente.


23/29


22 Oktobar 2008

Kreiranje sopstvenog zaglavlja

Ukoliko niste u mogunosti da izaberete neko od pripremljenih zaglavlja iz predloaka, moete kreiratisvoje. U donjem delu prozora galerije predloaka, nalazi se komanda Uredi zaglavlje stranice (EditHeader), pogledajte Sliku 3. Kada je aktivirate, pojavie se kontekstualna kartica Alatke za zaglavlje ipodnoje stranice (Header & Footer Tools).

Moete pronai alatke za izmenu zaglavlja, kao i sline opcije za podnoje. Navedimo najee korieneopcije:

Broj stranice (Page number)Datum i vreme (Date and time)

Umetanje slika (Inserting of images)Razliite i neparne stranice (Different even and odd pages)Brzi delovi (Quick parts) ostale stavke koje se mogu umetati u zaglavlje i podnoje su ovdepripremljene

Veba Kompleksno kreiranje dokumenta

Zadatak

Treba da kreirate dokument koji e imati naslovnu stranicu, zaglavlje i podnoje. Ovaj dokument trebaprofesionalno da izgleda zato to ete ga deliti sa svojim kolegama.

Uputstva

Postojeem tekstu ete dodati elemente koji e kreirati kompleksan dokument, naslovnu stranicu, zaglavljei podnoje i drugo.

Treba da pratite sledee korake:Pripremljenom tekstu dodajte zaglavlje i podnoje

Dodajte naslovnu stranicuUokvirite dokument

1. Kreirajte dokument sa tekstom koji e predstaviti njegov sadraj2. Stavite tekst na drugu stranici3. Umetnite odgovarajue zaglavlje i podnoje

Na kartici Umetni (Insert), kliknite na ikonu Zaglavlje (Header) i izaberite odgovarajui tipzaglavljaNa kartici Umetni (Insert), kliknite na ikonu Podnoje (Footer) i izaberite odgovarajui tippodnojaU podnoju stranice unesite broj stranice i dananji datum

4. Na kartici Umetni (Insert), kliknite na ikonu Naslovna stranica (Cover Page) i zamenite tekst

vebe savaimU galeriji kliknite ja eljeni prikaz naslovne straniceKada umetnete eljenu naslovnu stranicu, zamenite postojei tekst sa svojim

5. Izaberite odgovarajui okvir stranice. Otvorite karticu Raspored stranice (Page Layout) i u odeljkuPozadina stranice (Page Background), kliknite na karticu Ivice stranice (Page Borders).

Izaberite odgovarajuu ivicu stranice

Na slici 4 se vidi primer kompleksnog dokumenta.


24/29


Oktobar 2008 23

Slika 4

Osnovne postavke ureivaa teksta

Funkcije za osnovno ureivanje teksta moete pokrenuti aktiviranjem Dugmeta Office Word opcije(Office Button Word Options), pogledajte Sliku 5. Videli smo da je u prethodnoj verziji programa

Microsoft Office Word 2003 bilo mogue menjati postavke programa. Funkcije i polja za potvrdu koje semogu podeavati su se nalazile u meniju Alatke Opcije (Tools Options).

U levom uglu dijaloga Word opcije (Word Options) se nalaze grupe postavki, a u desnom uglu klase ifunkcije svake grupe.

Najee koriene nove funkcije u programu Microsoft Office Word 2007 se nalaze u odeljku Popularno(Popular).


25/29


24 Oktobar 2008

Podeavanje popularnih stavki

Prikai mini traku po izboru (Show Mini Toolbar on Selection)

Ovaj prekida aktivira mini traku koja se pojavljuje kada se izabere tekst. Ovu traku sa alatkama moetekoristiti kada elite da oblikujete tekst ili pasuse.

Omogui pregled uivo (Enable Live Preview)

Ako je polje za potvrdu aktivno, u tekstu ili delovima stranica e se prikazivati dinamike promene. Toznai da ukoliko na primer elite da promenite stil pasusa, njegov nov izgled e se pojaviti na ekranu kadapostavite kursor na naziv stila. Ukoliko imate raunar manjih mogunosti (sa osnovnom grafikomkarticom), treba da onemoguite rad ove funkcije jer usporava rad programa.

Developer

Kartica Developer na Traci (Ribbon) nudi funkcije za kreiranje makroa i predloaka. Namenjena je iskusnimkorisnicima programa za obradu teksta.

Otvaranje priloga e-pote u prikazu itanje na celom ekranu (Full Screen Reading)

Kada radite sa e-porukama iji su prilozi napisani u programu za ureivanje teksta, uspostavlja se trenutnaveza meu programima Microsoft Office Outlook i Microsoft Office Word. Ovaj prilog moete otvoriti uprikazu itanje (Reading). Ovaj prikaz nije namenjen za ureivanje, ve za itanje teksta. Ukoliko elite daotvorite ovaj tekst u standardnom prikazu, onemoguite ovaj dijalog.

ema boja (Color scheme)

Postoje tri eme boja u Microsoft Office programima. Moete izabrati crnu, plavu i srebrnu. Ove bojemenjanju izgled vaih programa. Boje se primenjuju na sve prikaze programa Microsoft Office.

Stil Ekranska napomena (ScreenTip style)

Otvorite mehuri za pomo za svako dugme na Traci (Ribbon). Pomou ove opcije moete u potpunostiiskljuiti komentare pomoi.

Jezike postavke (Language settings)

Pomou ove opcije moete izabrati primarni jezik i koristiti ga prilikom ureivanja dokumenta. Prilikomkreiranja viejezikih dokumenata treba da dodate sve jezike postavke koje koristite.Jezike postavke(Language settings) utiu na opciju Provera pravopisa i gramatike (Spelling & Grammar check) kao idruge funkcije oblikovanja.

Ostali odeljci

Odnose se na ostale postavke, na primer, prikaz dokumenta, druge opcije Provere pravopisa i gramatike,oblikovanje dokumenta, preica na tastaturi ili ispravki programa i tako dalje.


26/29


Oktobar 2008 25

Veba Osnovne postavke

Zadatak

Treba da podesite izgled programa za ureivanje teksta u crnu umesto plavu boju. elite da onemoguiteefekat dinamikog prikaza zato to usporava rad vaeg raunar. Nakon toga ete podesiti program tako damoete da piete na engleskom i ekom bez ikakvih problema unoenjem engleskih simbola, izraza ili

znakova.

Uputstva

Prekidae u opciji Word opcije (Word Options) podesite prema svojoj elji.1. Kliknite na Dugme Office (Office Button) i potom na dugme Word opcije (Word Options)2. U odeljku Popularno (Popular) podesite emu boja na Crno (Black) 3. U odeljku Popularno (Popular) onemoguite ikonu Omogui pregled uivo (Enable Live Preview)4. U odeljku Popularno (Popular) kliknite na ikonu Jezike postavke (Language Settings)5. U dijalogu izaberite karticu Ureivanje jezika (Editing Languages)6. U donjem delu prozora, izaberite Srpski kao primarni jezik

Kada ponovo otvorite program, bie ukljuena podrka za engleske simbole, znakove iizraze

7. Potvrdite promene klikom na dugme U redu (OK)

Na slici 7 vidi se program u crnoj boji


27/29


26 Oktobar 2008

Slika 7Stilovi i njihova primena

Jo od prve verzije programa Microsoft Office Word, stilovi su bili vana funkcija oblikovanja. Stil je skupkomponenti namenjenih oblikovanju kao to su: fontovi (fonts), pasusi (paragraphs), znakovi zanabrajanje i brojevi (bullets and numbering), margine (margins) i senke (shadows), provera jezikihgreaka (proofing) i tako dalje.Takoe stilove moete koristiti kao objedinjenu komponentu za oblikovanje, koju moete primeniti na svepasuse kao i na pojedine rei. Stilovi su podeljeni na stilove za pasuse (paragraphs) i simbole(symbols).

Nova verzija programa Word sadri veliki broj gotovih stilova. Pogledajte odeljak Galerija stilova (StylesGallery). Pomou dinamikih promena moete primeniti ove stilove na pasuse sa tekstom. Potom eteoblikovati pasus i iskoristiti sve komponente oblikovanja koje stil sadri.

Primena stila na izabrani pasus

Najlaki nain korienja stila, ukoliko ne elite da koristite svoj stil, je izbor stila iz galerije. Najeekorieni stilovi dokumenata se nalaze u Galeriji stilova (Styles Gallery).

Uputstvo za primenu stila

Postavite kursor mia na pasus kojem elite da promenite stil. Postavite stavku za umetanje bilo

gde u tekstu.Na kartici Matina stanica (Home)pronaite stavku Stilovi (Styles).Sada izaberite stil koji najvie odgovara pasusu. Tokom procesa biranja videete da se pasusmenja bez potvrde izbora. On se dinamiki menja.Kada izaberete stil koji se vama dopada; potvrdite izbor i pasus e promeniti izgled.


28/29


Oktobar 2008 27

Slika 8

Plutajui prozor sa stilovima

Kada pokrenete karticu Poetak (Home), bie vamdostupan izbor stilova. Ukoliko elite da se lista sastilovima stalno prikazuje, koristite plutajui prozor

stilova. Ako koristite vie stilova istovremeno, ovaopcija je idealna za vas.

Aktivirajte plutajui prozor klikom na malu strelicu udonjem desnom uglu grupe Stilovi (Styles). Kadase otvori prozor, moete ga smestiti praktino bilogde u programu.

Nakon aktivacije plutajueg prozora sa stilovima,pojavie se izbor sa stilovima koje ve znate izprethodnih verzija programa Word.

Izmena parametara postojeeg stila

Ukoliko elite da uredite postavke postojeeg stila, treba da uradite sledee:Kliknite desnim tasterom mia na naziv stila koji elite da uredite.

U meniju kliknite na komandu Promeni (Modify).Kada ste nainili eljene promene stila, potvrdite ih klikom na dugme U redu (OK).

Kreiranje stilova zasnovanih na postojeem oblikovanom pasusu

Ovo je jedna od najjednostavnijih operacija prilikom rada sa stilovima. Prvo treba da oblikujete pasusteksta tako da izgleda kao stil sa kojim elite da radite.

Izaberite pasus koji je oblikovan na ovaj nain tako to ete ga oznaiti miem. Kliknite na opciju Sauvajizbor kao novi izbor stilova (Save Selection as a New Quick Style) koja se nalazi u donjem uglu okviraza dijalog. Otvorie se okvir za dijalog koji e traiti naziv stila. Pogledajte Slika 10. Sada treba samo daotkucate ime novog stila i sauvate stil klikom na dugme U redu (OK).


29/29


Veba rad sa stilovima

Zadatak

Radite na materijalu za as biologije. Tema su peurke. Treba da kreirate sadraj teksta i da podesitestilove zaglavlja u itavom dokumentu.

Uputstva

Za odreena zaglavlja, koristite stilove Naslov 1 (Heading 1), Naslov 2 (Heading 2), Naslov 3 ( Heading 3).Potom kreirajte sadraj dokumenta na osnovu oblikovanja pasusa.

1. Pokrenite program.2. Otkucajte tekst sa zaglavljima.3. Postavite pokaziva mia na zaglavlje u prvom nivou, a u drugom odeljku sa stilovima izaberite stil

Naslov 1 (Heading 1).4. Usmerite pokaziva na zaglavlje u drugom nivou, a u odeljku sa stilovima izaberite stil Naslov 2

(Heading 2).5. Nastavite na ovaj nain da odreujete stilove svih zaglavlja u dokumentu.6. Postavite pokaziva mia na mesto gde elite da postavite sadraj.7. Pomou kartice Umetni (Insert), umetnite sadraj u dokument.

Na gornjoj slici vidite tekst sa stilovima zaglavlja i sadrajem.

Slika 11

Documents

Partner u učenju-okt2008