Partner u učenju-sep2008

8/3/2019 Partner u uenju-sep2008

1/30


2/30

Microsoft Partner u uenju Elektronski asopis za nastavnike

Septembar 2008 1

Sadraj:Kreativna kola - Kako organizovati kooperativno uenje u uionici 2DuanRadovi o udbenicima 6Mala kola programiranja C# (18) - OleDbDataReader klasa 9ASP.NET (1) 13Opti pregled sistema Microsoft Office 2007 17

Urednik:Sneana Popovi

Autori:Milo MilosavljeviMirjana TrkuljaRajna DragieviSmiljana GrujiSneana Popovi

Microsoft eli da pomogne da se osmisle dugoroni modeli primene savremenih sredstavainformacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podrava projekte kojipomau osavremenjavanje kolske raunarske opreme, softvera i Internet veze kola, projektekoji doprinose podizanju nivoa raunarske pismenosti nastavnika i uenika, projekte kojipruaju pomo strunom usavravanju nastavnika i osavremenjavanju kolskih programa,projekte za primenu savremenih metoda uenja, saradnju nastavnika u mrenom okruenju i

druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetna iskustva u oblasti uenja i razvojaobrazovanja. Microsoft program Partner u uenju na globalnom nivou prua pomonastavnicima u strunom usavravanju i pomae saradnju meu nastavnicima radiunapreenja nastave i procesa uenja.Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je posveen primeni raunara u nastavi,elektronskom uenju i digitalnoj pismenosti uenika i nastavnika.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je besplatan i izlazi meseno.


3/30

Elektronski asopis za nastavnike Microsoft Partner u uenju

2 Septembar 2008

ta je kooperativno uenje?

Kada uenici rade zajedno u parovima ili u manjim grupama i kada imaju zajedniki problem koji reavaju,razvijaju nove ideje i kreiraju i unapreuju svoje znanje. Pri tome uenici su odgovorni za svoje uenje ali iza uenje ostalih. To znai da uspeh svakog pojedinca doprinosi uspehu i drugih kao i uspehu cele grupe.

Zato kooperativno uenje?

kola treba da obezbedi uenicima priliku da uestvuju u razliitim vrstama uenja i da naj nain upoznajusvoje prioritete i potencijale kako bi se najlake razvijali.Istraivanja pokazuju znaaj kooperativnog uenja ne samo u oblastima sticanja znanja i obrazovnogpostignua ve pre svega u razvoju znaajnih socijalnih vetina, razvoju kreativnosti i kritikog miljenja.Zajedniko uenje daje uenicima priliku da uestvuju u raspravi, razmenjuju ideje i preuzimajuodgovornost za sopstveno uenje.Razliita istraivanja nam daju rezultate o tome koje su prednosti kooperativnog uenja u odnosu naindividualno:

bolji uspeh i trajnije pamenjevea motivisanost za uenje radi znanja a ne samo radi ocenerazmena ideja i kritiko miljenjetolerantniji i prijateljskiji odnos sa vrnjacimapozitivniji odnos prema sebipozitivniji odnos prema nastavnicima i kolskom uenju uopteuenici su manje zavisni od nastavnika u organizovanju svog uenja

O emu treba voditi rauna?

1. Izbor zadatakaZa efikasno kooperativno uenje nije dovoljna samo podela uenika u male grupe, postavljanje zadatka i

zahteva da sarauju. Zajedniko uenje se dogaa na dobro odabranim zadacima, koji imaju snaguintegracije- to znai da pojedini lanovi grupe mogu reiti svoje zadatke samo uz pomo saradnje ikomunikacije sa ostalima.

2. Izbor materijala i kreiranje sredineRaspored sedenja je drugaiji i prilagoava se potrebi grupe ili para uenika za saradnjom, razmenom,diskusijom ili nekim motorikim aktivnostima. Sedenje moe biti u krugu ili za zajednikim stolom,najvanije je da uenici mogu da razgovaraju( da niko nikome ne gleda u lea) i da se slobodno kreu poprostoriji ako to zahtevaju neke aktivnosti. Poeljno je da se obezbedi prostor za izvoenje zajednikihaktivnosti ( kretanje, crtanje, pisanje...)

3. Pozitivna meuzavisnost i podravajua interakcijaPotrebno je da uenici od samog poetka uviaju da su potrebni jedni drugima kako bi ostvarili postavljenizadatak. To nastavnici mogu postii na razliite naine:

odrediti zajednike ciljeve

Kreativna kola - Kako organizovati kooperativno uenje u uionici

Uenje budi razliite unutranje razvojne procesekoji mogu delovati samo ako je dete u interakciji sa

ljudima iz svoje okoline i ako sarauje savrnjacima

Vigotski


4/30


Septembar 2008 3

dati im zajednike materijale na kojima e raditi ( jedan papir za svaku grupu ili dati im samo deoinformacija, a ostale da trae od drugih...)podeliti im uloge tako da svi imaju svoj deo uea( neko izvetava, neko skuplja informacije, nekosaima...)

Da bi se svi ovi zahtevi uskladili neophodna je podravajua interakcija to znai da uenici rade iindividualno i pomau jedni drugima kroz saradnju.

4. Praenje napredovanja u uenjuVrednovanje i praenje napredovanja uenika se mora briljivo planirati kod ovakvog naina rada i oblikauenja. Nastavnik ocenjuje napredovanje svakog pojedinca i grupe u celini. U tom cilju nastavnik stalnoprati rad grupa, prua povratnu informaciju o napredovanju i diskretno usmerava dalji rad.Nastavnik uenike podstie da eksperimentiu idejama, objanjavaju i prezentuju svoje rezultate, otkrivajuta je poznato a ta nepoznato.Prate se dva osnovna cilja, a to je akademsko napredovanje- sticanje potrebnog znanja i razvijanjepotrebnih socijalnih vetina koje su neophodne kada je re o kooperaciji sa vrnjacima.Osnovne strategije koje nastavnik koristi za praenje su posmatranje i diskusija. Dok uenici rade nastavniketa i prikuplja informacije tako to postavlja pitanja i podstie diskusiju. Nastavnik mora imati potvrdu dasvi uenici razumeju ta rade i zato. Takoe, proverava da li su postavljeni ciljevi i zadaci u skladu sasposobnostima svakog pojedinog uenika.

Kako organizovati kooperativno uenje?

Kod organizovanja kooperativnih metoda uenja nastavnik moe sebi na poetku da postavi sledeapitanja:

kako da spreimo da jedan ili dva uenika ne dominiraju u grupi?kako uenici koji slabije napreduju mogu da daju doprinos u grupi ?kako spreiti da uspeniji uenici omalovae doprinos ostalih ?zato uenici treba da pomau jedni drugima da ue ?

koji materijali mogu da se koriste ?

koji zadaci su najpogodniji za kooperativno uenje ?kako mogu da podstaknem kolege za organizovanjekooperativnog metoda uenja ?

kako dapodstaknem i organizujem diskusiju uenika?

Nastavnik polazi od toga da u razredu ima razliite uenike po znanju, sposobnostima, interesovanjima... ida je to resurs i prva komponenta efikasnog kooperativnog uenja. Sledea pretpostavka je da e tarazliitost kod uenika da izazove socijalno-kognitivni konflikt tj. sukob ideja, stavova, miljenja na nivouvrnjake grupe a to je sledei resurs za uenje i razvoj.

Pomenuti preduslovi obezbeuju zdravu motivaciju za inicijativu i dalje uenje.

Ono to moemo oekivati kao rezultat pomenutih resursa je da se razvije diskusija, dijalog, razmena,rasprava ... to dovodi do sticanje novih znanja i vetina.

Moemo koristiti razliite tehnike i strategije rada kada hoemo da organizujemo uenje u kooperacijiuenika:

Ako imamo aktivnosti i zadatke koji zahtevaju vei nivo saradnje moemo poeti sa radom u paru i tada suzahtevi mogu biti:

razmisli- razmenisami- razmeniformulii razmenikreirajrazmeni...

Radionica kao oblik rada u procesu uenja obezbeuje kooperaciju i sticanje znanja i vetina kako rezultatte kooperacije. U edukativnoj radionici moemo koristiti razliite tehnike i strategije kao to su npr: igranjeuloga, simulacija, oluja ideja...


5/30


4 Septembar 2008

U pripremi radionica nastavnik vodi rauna o principima edukativnih radionica i nastoji da usmeravaaktivnosti iz senke. On ne pria mnogo, ne postavlja puno pitanja, ne protivurei , ve stvara kooperativnuklimu i podstie inicijativu uenika.

Primeri za organizovanje grupne diskusije

Grupna diskusija je neizostavna potreba kooperativnog uenja pa nastavnik moe da koristi razliitestrategije kada eli da organizuje grupnu diskusiju.

Evo nekih predloga:

1 arobni mikrofonGrupa uenika sedi u krugu a u sredini je arobni mikrofon. Ko eli da diskutuje uzima mikrofon i samoon moe da govori, ostali samo sluaju i gledaju .kada govornik zavri, vraa mikrofon u sredinu kruga idiskusija se nastavlja na isti nain.

2 KoncentrinikrugoviRazred se podeli u dve grupe koje formiraju dva koncentrina kruga, unutranji i spoljanji. Unutranji krugse okrene prema spoljanjem tako da imamo parove koji e diskutovati. Nakon nekoliko minuta diskusije,spoljanji krug se pokrene u levo tako da sada imamo nove parove za diskusiju. Postupak rotacije seponavlja sa istim ili novim pitanjima.


6/30


Septembar 2008 5

3 Slaem se ne slaem seNa podu uionice se nacrta kredom ili nekom trakom - kanapom crta. Leva strana predstavlja jako slaganjesa neim o emu se raspravlja a desna strana jako neslaganje. Od uenika se trai da stanu na mesto kojepredstavlja njihov stav. Zatim se organizuje argumentovana odbrana svoga stava u vezi sa datim pitanjem.Kada su u pitanju mlaa deca moe se predvideti i opcija nisam siguran.

Mirjana Trkulja, spec, kolske psihologijeSmiljana Gruji, psiholog


7/30


6 Septembar 2008

Jedno od stalnih pitanja nastave i obrazovanja jeste pitanje kvalitetnih udbenika. Verovatno svaki autorudbenika za decu ima na umu da njegovo delo mora biti moderno, zanimljivo, originalno, prilagoenodejem uzrastu, potrebama i interesovanjima dece. Ipak, i pored truda koji autori, pretpostavlja se, ulau u

svoje udbenike, oni su najee hladni, odbojni, pretrpani injenicama, neprilagoeni uenicima.Nastavnici i uenici retko imaju rei hvale na raun udbenika koje koriste u nastavi. I tako je, izgleda,oduvek bilo.

Poraava injenica da je Duan Radovi pre tridesetak godina kritikovao udbenike za decu istim reimakojima se i mi danas sluimo govorei o najnovijim udbenicima. Isti nedostaci, isti problemi, isti jaz izmeuautora i korisnika, isti duboki nesporazumi u komunikaciji... Metodika kao i sve nauke napreduje, a njenirezultati se, generalno, tako slabo zapaaju u praksi.

Sud bivih aka (kako oceniti ta treba obraditi u udbeniku) .Loi udbenici nastaju pre svega zbogpreterano obimnih planova i programa. Kako primeuje D. Radovi (2006: 376), strunjaci kojima jepoverena tzv. reforma kolskog programa oigledno nisu u stanju da objektivno i u globalu procenjujuvrednost i neophodnost pojedinih kategorija znanja. U takvim situacijama biologiari brane biologiju,fiziari fiziku, matematiari matematiku itd. i zbir takvih cehovskih ambicija i interesa ini sadanji kolskiprogram.

Naalost, u sastavljanju i odobravanju planova i programa uestvuju samo strunjaci za datu oblast, anikada se pomo ne trai od razvojnih psihologa, koji bi trebalo da procene da li je predvieno gradivousaglaeno sa kognitivnom zrelou dece nekog uzrasta. D. Radovi (2006: 376) smatra da bi u pomotrebalo pozvati, na primer, ugledne intelektualce, laike za neku oblast, koji bi bez cehovskih interesa biliobjektivni arbitri u vezi sa vrstom i koliinom podataka koji se nudi u planovima. U tom smislu, smatraRadovi (2006: 376), bio bi vrlo zanimljiv i merodavan sud bivih aka, bez obzira na to ime se danasbave. Bivi aci danas mogu da kau ta im je ostalo i ta je jo uvek aktivno i funkcionalno od obrazovanjakoje su stekli u koli, a ta je bilo uzaludno, jalovo i nepotrebno.

Bilo bi zaista izuzetno korisno kada bi planove i programe (kao i udbenike koji se na osnovu tih planovasastavljaju) ocenjivali ljudi razliitih zanimanjapre svega psiholozi, ali i bivi aci, roditelji sadanjih aka,nastavnici koji predaju druge predmete itd.

ta je najpree (prvi korak ka dobrom udbeniku odrediti cilj).D. Radovi je u pravu kad kae da ubukvarima, prvim itankama i prvim dejim knjigama mora postojati razlog za svaki izabrani tekst. Mora seznati s kojim ciljem se ba on naao u knjizi i na koji bi nain mogao uticati na razvoj neke detetoveduhovne sposobnosti. Prema D. Radoviu (2006: 348) osnovni zadatak kole je da dete naui da misli atek onda i da ga obrazuje i vaspitava. Dete koje misli je jedino aktivno dete sa kojim se moe ostvaritisvaka i stalna konverzacija. Dete koje ui ne mislei, tragina je rtva neznanja i ravnodunosti, invalid

pred kojim je ivot pun raznovrsnih konflikata.Dakle, ne stavljaju se u prvi plan moralne dileme i pouke kao najvaniji cilj nastave knjievnosti, ve seitanka prezentuje kao knjiga jedne tehnike miljenja i izraavanja, knjiga koja bi pokuala da fiksira, kaoto je to u matematici ili solfeu mogue, neke neminovne etape u razvijanju deijeg zapaanja imiljenja.(D. Radovi 2006: 378).

Udbenici kao duhovni savremenici (drugi korak ka dobrom udbeniku pristup). Prvi korak kadobrom planu i programu, a samim tim i ka dobrom udbeniku, predstavlja odreivanje osnovnog ciljaudbenika. Prema D. Radoviu, osnovni zadatak svakog udbenika jeste nauiti dete da misli. Sledi noviproblem kako u udbeniku ostvariti taj cilj? Pre svega, autor udbenika je duan da uvaava uenika,njegov realni ivot, njegove stvarne potrebe, vreme u kojem dete ivi. D. Radovi (2006: 348) istie: Prvekolske knjige moraju pripadati ovom svetu, ovoj kulturi, ovom duhu one moraju biti duhovni savremenici

svih drugih dejih zabava i zanimanja (radija, televizije, filma, literature i sl.).

Aparatura savremene metodike, prema D. Radoviu, mora biti vrlo raznovrsna i ne sme biti vezana samoza svet nauke. Modernog metodiara D. Radovi vidi kao strunjaka za marketing. Kao to se oni s a

Duan Radovi o udbenicima


8/30


Septembar 2008 7

mnogo duha, mate i lukavosti, obraaju potroakom drutvu i stvaraju svest potroaa, tako bi imetodiar morao pronai najbolji nain za obraanje ueniku. Teorija i metodologija savremenepropagande, kae D. Radovi (2006: 351), daleko su nadmaile kolsku teoriju i praksu po poznavanjuonoga kome se obraaju i po pristupu Vie je znanja i vetine (inteligencije, duha, mate i ukusa) uloilaKoka-kola za propagandu svoje obojene i zaeerene vode nego kola za slavu i velianje itanja ipisanja.

Sadanju kolsku metodiku Radovi ocenjuje kao naivnu i arhainu. Udbenici se sporo razvijaju,konzervativni su i nisu na nivou kulture i civilizacije ovog vremena.

Prvi udbenici bi trebalo da budu moderni, urbani, zasnovani na primerima i slikama iz savremenog ivota.Ovakav Radoviev pristup valja podrati, jer i danas ima metodiara srpskog jezika (Radovi bi ihverovatno okarakterisao kao naivne i arhaine) koji se zalau za udbenike istovremeno prilagoene iseoskoj i gradskoj deci. Prema njihovom miljenju, u udbenicima kroz primere ne treba unositi suviegradskih sadraja, jer oni nisu prilagoeni seoskoj deci. D. Radovi (2006: 349), meutim, smatra da nemanikakvih razloga da se tu prave kompromisi i da se seosko dete zadrava na nivou prostora i trenutka ukome danas ivi... Seosko dete nije osueno na selo. Ono ili nee iveti na selu ili e to biti drukije,civilizovanije ili bar manje izolovano selo. Zbog toga mu prve knjige moraju pomoi da usvaja renik isimboliku savremene, urbane civilizacije.

Umesto zakljuka treba naglasiti da najbolji pristup u pisanju udbenika imaju oni autori koji u svakomtrenutku imaju jasnu predstavu o tome kome se obraaju, a ne samo ideju o planu i programu i o tomekako na zadatih 100 ili 150 strana obraditi sve to je predvieno. Autor mora imati u vidu neko konkretnodete ili decu, nain na koji provode slobodno vreme i ta biraju kada im niko nita ne namee. Udbenikmora u nekim dozvoljenim segmentima liiti na deiju razbibrigu.

Ogroman teren duha (trei korak ka dobrom udbeniku sadraj).Postoji jedan ogroman teren duha,kae D. Radovi (2006: 377-378), postoji mnogo razliitih situacija u kojima ljudi moraju da misle i o kojimamoraju da se izraavaju. Literatura je samo jedan deo iskustva u miljenju i izraavanju... Decu nepripremamo u kolama ni da budu pisci niti ih pripremamo za to da bi itali knjige, nego ih pripremamo zato da pre svega umeju da posmatraju, da dobro zapaaju, a drugo, da ono to vide i oseaju umejuprecizno i efektno da ispriaju. D. Radovi je verovatno meu prvima kod nas pisao o tome da itanke netreba da sadre samo literarne tekstove, ve i tekstove koji pripadaju drugim funkcionalnim stilovima redove vonje, recepte, uputstva za upotrebu predmeta itd. itanke, po D. Radoviu, treba da buduantologije sveg ljudskog iskustva izraenog i napisanog. itanke bi trebalo da budu prirunici zakomunikaciju, a ne samo za knjievnost.

Ova Radovieva razmiljanja, koja tridesetak godina kasnije dele s njim skoro svi mlai autori udbenikaza srpski jezik, navode na pomisao da bi najbolje reenje bilo kada bi u kolama postojalo vie obaveznihpredmeta u vezi sa srpskim jezikom, na primer: knjievnost, gramatika srpskog jezika, kultura izraavanja,jezik u upotrebi itd. Deca se zaista moraju osposobljavati za ovladavanje svim slojevima jezika.

Usmeno izraavanje se sve vie zapostavlja u naim kolama, jer se deija znanja proveravaju testovima.Uvebavanje i razvijanje kulture izraavanja svodi se pre svega na pismeno izraavanje, i to na pisanjesastava. D. Radovi (2006: 393) zapaa jednu naopaku praksu, koja, naalost, jo uvek traje, a to je da seod dece u pismenim sastavima oekuje da lau, da biraju lepe rei i da njima opisuju svoja lepaoseanja. I tako se, onda, kae D. Radovi, izmiljaju i rei i oseanja, sve postaje lano i izvetaeno,pismeno izraavanje pretvara se u patetino izmotavanje, deca se trude dane budu ono to jesu ne bi li senekako primakla lanom idealu pogreno shvaene i protumaene lepe knjievnosti.

Zakljuak.Iznenauje koliko je modernih i vizionarskih ideja izneo D. Radovi o udbenicima, obrazovanjui vaspitavanju. Jo vie udi to to, bez obzira na njegov autoritet i britke kritike koje nikog ne ostavljajuravnodunim, njegova razmiljanja nisu uticala na stanje u naoj prosveti. Kao da je svoje stavove o koli,udbenicima i obrazovanju pisao danas, a ne pre tridesetak godina. I za dananju kolu vai svaka re koju

je napisao.

Krajnje je vreme da ponemo da sluamo Duana Radovia. ini se da bi prvi postulat te nove, istinskireformisane kole bio da treba pomoi deci da ostanu deca: Zdrava, vedra, ouvana i neozleena deca


9/30


8 Septembar 2008

po svaku cenu, pa i po cenu znanja!to bi morao biti plemeniti zadatak vaspitanja.

Rajna DragieviFiloloki fakultet, Beograd

LiteraturaDuan Radovi, Ba svata, sabrani spisi, priredio Miroslav Maksimovi, Beograd, 2006: Zavod za

udbenike i nastavna sredstva.


10/30


Septembar 2008 9

Odmori su proli i nadam se da ste ih lepo proveli i odmorili se od svakodnevnih obaveza.Posle letnje pauze, nastavljamo sa C# serijalom, odnosno sa tehnologijama rada sa bazama podataka.

Poto su svi lanci serijala zamiljeni kao postupna nadgradnja, preporuujem da pogledate predhodnaetiri kako bi se podsetili gde smo stali. To je tano ono to sam i ja uradio pre nego to sam poeo dapiem nastavak koji upravo itate :)

Do sada smo nauili kako se podaci iz baze prikazuju na razliite naine i pomou razliitih kontrola uWindows aplikaciji. U ovom nastavku emo nauiti jo jedan nain prikaza podataka iz baze, a potomprelazimo na isto tako vanu oblast kako se manipulie podacima. Pod ovim se podrazumeva dodavanje,izmene i brisanje podataka.

Klasa OleDbDataReader

Kada smo koristili DataSet klasu, mi smo zapravo deo podataka iz baze (koja je najee negde na mrei)

prenosili na raunar na kome je radio na program. Koliina podataka koja se prenosi direktno zavisi odSELECT upita koji aljemo bazi na obadu. U vezi ovoga moram ponovo pomenuti vano pravilo: u SELECTupitu uvek ograniite broj redova i kolona na one koje su vam stvarno potrebne.

Apsolutno izbegavati upita tipa:SELECT *FROM ImeTabele

Ovakvim upitima se kompletan sadraj tabele se preko mree prenosi do klijentskog raunara. Sada,zamislite da tabela ima par stotina hiljada slogova i da vaa aplikacija radi na dvadesetak raunara jasnoje da ne postoji mrea niti disk na serveru koji mogu opsluiti ovakav zahtev. Usput imaete i puno besnihkorisnika koji se ale na spor rad sistema.

Meutim, u nekim situacijama je ba potrebno preneti velike koliine podataka. Najei primeri su razliitiizvetaji koji tipino zahtevaju podatke iz vie tabela istovremeno: meseni izvetaji, statistike analize islino. Na sreu, oni su potrebni periodino, pokreu se tipino samo na jednom raunaru i samo tadadolazi do optereenja mrenih i serverskih resursa..NET nudi klasu koja je optimizovana za ba ovakve potrebe.Pristup podacima je sekvencijalan, od prvog ka poslednjem. Nema potrebe za napred/nazad kretanje krozslogove to rezultuje manjim optereenjem servera.Ovakav pristup podacima se na engleskom najee zove Forward Only (samo ka napred).

Takoe, ne prenose se svi podaci od servera ka klijentu. Prenosi se samo slog po s log tako da u jednom

momentu na klijentu postoji uvek samo jedan slog to rezultuje minimalnim optereenjem klijenta i mree.

Na kraju, podaci dobijeni na ovaj nain su samo za itanje (Eng: Read Only) to dodatno ubrzava prenos irastereuje server.

Klasa iz .NET-a koja implementira ove funkcionalnosti se zove OleDbDataReader, odnosnoSqlDbDataReader kada radimo sa Microsoft SQL Server bazom podataka.

Postupak rada sa Ole(Sql)DbDataReader klasom je prilino slian onome to smo radili do sada i moe seprikazati kroz sledee korake:

Kreiranje i definisanje objekta nad OleDbConnection klasom.Kao i uvek neophodna je konekcija ka bazi podatakaKreiranje i definisanje objekta nad OleDbCommand klasom.Komanda odreuje SELECT SQL upit kojim se potrauju podaci. Kada radimo sa

Mala kola programiranja C# (18) - OleDbDataReader klasa


11/30


10 Septembar 2008

OleDbDataReader klasom, moemo koristiti iskljuivo SELECT upite ka bazi.Kreiranje objekta nad OleDbDataReader klasom.Prilikom kreiranja ne moemo koristiti newkonstruktor, ve samo deklariemo varijalbluOleDbDataReader tipaObjekat koji predstavlja OleDbCommand klasu poseduje metodu ExecuteReader koja kao rezulatatvraa tip OleDbDataReader. Pozivom ove metode iniciramo celu proceduru.ExecuteReadermetoda nee otvoriti konekciju automatski, tako da je pre njenog poziva

neophodno to uraditi, u suprotnom biemo pozdravljeni grekom u toku izvravanja programa (Eng:run time error).Sada prolazimo kroz petlju u kojoj dovlaimo slog po slog, itamo vrednosti potrebnih kolona i sanjima neto radimo (formiranje izvetaja, ispis na ekran ili tampa i slino).Pristup odreenoj koloni iz sloga je jednostavan: Ime OleDbDataReader objekta ["Ime kolone"],kao to ete videti u primeru.Dovlaenje slogova se vri metodom Read() klase OleDbDataReader. Metoda sa servera zahteva

sledei slog po redu i ako ga dobije vraa True. U suprotnom vraa False, to je indikacija da smostigli do kraja podataka i da treba zavriti petlju.Prvi poziv Read() metode nam vraa prvi slog.Na kraju, ouvanja resursa radi, zatvaramo konekciju i unitavamo sve objekte.

Napomena: gore navedene take vae i za SqlDbDataReader klasu.

Kao i do sada, teoriju emo ilustrovati kratkim primerom u kome se koristi ista Nwind.mdbbaza smetenau c:\baza direktorijumu.

Pokrenite Visual C# Express Edition, i kreirajte novi projekat tipa Windows Application. U primeruelimo da klikom na dugme u listbox kontroli upiemo imena svih kupaca (CompanyName) iz tabeleCustomers.

Na inicijalnu formu postavite jedno dugme (button) i jednu listu (listbox) kao to je prikazano na slici:

Ime dugmeta je btnStart, ime liste je lstKupci.

U sekciji using, kao i u predhodnim primerma dopiite:using System.Data.OleDb;


12/30


Septembar 2008 11

Uradite dupli klik na dugme u upiite naredni kod koji je komentarisan radi boljeg razumevanja:

// kreiranje objekta OleDbConnection i parametara povezivanjaOleDbConnection Konekcija = new OleDbConnection();Konekcija.ConnectionString = @"Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=C:\baza\Nwind.mdb";

// kreiranje OleDbCommand objekta, tipa i SELECT upita ka baziOleDbCommand Komanda = new OleDbCommand();Komanda.CommandType = CommandType.Text;Komanda.CommandText = "SELECT CompanyName FROM Customers";Komanda.Connection = Konekcija;

// deklaracija OleDbDataReader objektaOleDbDataReader Dr;

// otvaranje konekcije - obaveznoKonekcija.Open ();

// izvrsavanje ExecuteReader metodeDr = Komanda.ExecuteReader();

// brisanje sadrzaja liste (ako postoji)lstKupci.Items.Clear ();

// pocetak petlje// petlja se izvrsava sve dok metoda Read() vraca true// sto znaci da postoji sledeci slog i da je prebacen kod klijentawhile (Dr.Read() == true){

// uzimamo kolonu CompanyName, konvertujemo je u string// i dodajemo u listu

lstKupci.Items.Add (Dr["CompanyName"].ToString ());}// petlja je ovde zavrsena jer je Read() metoda vratila false// sto znaci da nema vise slogova, odnosno procitan je poslednji// i pokusali smo da uzmemo sledeci koji ne postoji

// zatvaranje konekcijeKonekcija.Close();

// unistavanje svih upotrebljenih objekata

Konekcija.Dispose();Komanda.Dispose();Dr.Dispose();

Ako ste ispravno upisali kod, treba da dobijete rezultat kao na sledeoj slici:


13/30


12 Septembar 2008

Prikazan primer je najbri i to se resursa tie "najjeftiniji" nain obrade velikog broja podataka.U sledeem nastavku emo uiti kako se dodaju, menjaju i briu slogovi.

Milo Milosavljevi


14/30


Septembar 2008 13

Tokom prethodne kolske godine, nauili smo osnove kreiranja statikih Web strana korienjem HTMLjezika. Tokom ove kolske godine, uiemo ASP.NET, odnosno uiemo kreiranje dinamikih Web strana.

Cilj naeg novog serijala je:uenje razvoja dinamikih Web aplikacija, koje su zasnovane na podacima i interakciji sakorisnicima, korienjem ASP.NET za C# programere,pomo poetnicima da brzo kreiraju mone Web aplikacije.

ta treba da znate ili poznajete?HTML jezik,C# programskog jezik (bilo bi dobro da proitate lanke vezane za "Mala kola programiranja u C#"i provebate navedene primere),osnove baza podataka.

ta je potrebno za rad?instaliran Visual Web Developer 2008 Express Edition - ukoliko nemate instaliran, moe se preuzetisa lokacije (http://www.microsoft.com/express/download/),

Pre nego to krenemo sa kreiranjem ASP.NET strana, objasniemo ta su statike i dinamike Webstrane, ta je Web server i ta je ASP.NET, kako bi odgovorili na pitanje: ta se tano dogaa kada u svomWeb pretraivau ukucate neku Web adresu i dobijete sadraj sa nje?

Statike Web strane

To je ono ime smo se do sada bavili. U osnovi, statika Web strana je strana iji se sadraj sastoji odHTML koda, i koja je zapamena sa nastavkom .htm ili .html. Ovakve strane se nalaze na Web serveru, i

kada neki korisnik zahteva da vidi njen sadraj, ona se alje preko Interneta i prikazuje u Web pretraivau.

Na primer, ako imate Web stranu sa sledeim sadrajem:

Strana e u Web pretraivau izgledati na sledeinain:

ASP.NET (1)

Izrada Web stranica - Veba - Povezivanje sa CSS dokumentom

ta je CSS?

CSS predstavlja veoma moan jezik pomou kojeg moete dodati stil vaim Web stranama,odnosno definisati nain na koji e njihov sadraj biti prezentovan.

CSS je doneo revoluciju u svet Web dizajna.

Verovatno najbri nain za uenje CSS stilova je veba - izmenite vrednost postojeeg atributa

ili dodajte novi atribut u CSS dokument, zapamtite ga i proverite kako izgleda Web strana u Webitau.
http://www.microsoft.com/express/download/http://www.microsoft.com/express/download/http://www.microsoft.com/express/download/http://www.microsoft.com/express/download/


15/30


14 Septembar 2008

Zanimljivo je pogledati ta se deava.

1. Web autor je kreirao stranu koja se sastoji od HTML koda i stavio je na Web server.2. Kasnije, korisnici kreiraju zahtev (klikom na link, ukucavanjem adrese u adresnu liniju Web

pretraivaa, i slino) da vide Web stranu. Zahtev se prosleuje od klijenta (Web pretraivaa) doWeb servera, na kojem se nalazi zahtevana strana.

3. Web server pronalazi stranu.4. Web server alje pronaenu stranu Web pretraivau.5. Na kraju Web pretraivaobrauje dobijeni HTML kod i prikazuje uredno formatiranu stranicu sa

svim elementima (slikama, linkovima, tabelama, ).

Statike Web strane je veoma jednostavno kreirati, meutim, one imaju neka ogranienja. Ne mogu, na


16/30


Septembar 2008 15

primer, pristupati bazama podataka. Ili, ne mogu slati odreeni sadraj u zavisnosti od akcija korisnika. Ili,ne mogu slati personalizovan sadraj pojedinanim korisnicima. Ova ogranienja se mogu prevaziikorienjem dinamikih Web strana.

Dinamike Web strane

Dinamika Web strana je Web strana koja se napisana korienjem programskog koda i koje uobiajeno

imaju nastavak .php, .jsp, ili, u naem sluaju, .aspx. Dinamike Web strane se izvravaju na Web serveru,a rezultat ovog izvravanja predstavlja HTML kod, koji se alje Web pretraivau. Znai, strana je dinamikigenerisana na Web serveru, a na osnovu zahteva korisnika.

Kod dinamikih Web strana, proces je sledei:1. Web autor je kreirao stranu, koja se sastoji od serverskih kontrola i instrukcija u nekom

programskom jeziku, i stavio je na Web server.2. Kasnije, korisnici kreiraju zahtev da vide kreiranu Web stranu. Zahtev se prosleuje od klijenta

(Web pretraivaa) do Web servera, na kojem se nalazi zahtevana strana.3. Web server pronalazi dinamiku Web stranu.4. Web server izvrava programski kod, koji je sastavni deo strane i kreira HTML kod.5. Web server alje preko Internata generisani HTML kod Web pretraivau.6. Na kraju Web pretraiva obrauje dobijeni HTML kod i prikazuje stranicu sa svim elementima.

Uoiete da postoji jedan posao vie u odnosu na izvravanje kod statikih Web strana (taka 4), to jeupravo razlika izmeu statikih i dinamikih Web strana.

Izvravanje koda na serveru daje velike mogunosti. Na primer, mogue je pristupati bazama podataka ilikreirati sadraj prilagoen odreenom korisniku.

Web server

Web server je specijalizovani program koji opsluuje zahteve Web klijenata.

Web server isporuuje zahtevane Web strane korisnicima, koji su ukucali odreenu URL adresu u Webpretraiva. Svaki raunar na Internetu, na kojem se nalaze Web aplikacije, mora da ima instaliran Webserver program.


17/30


16 Septembar 2008

Raunar na kojem se izvrava Web server program se uobiajeno naziva "Web Server". Znai, termin Webserver se koristi da opie i program i raunar na kojem taj program radi.

Web server kompanije Microsoft se naziva IIS (Internet Information Server). Dobija se kao sastavni deooperativnog sistema Windows i neophodan je za izvravanje, ali ne i kreiranje, ASP.NET aplikacija.

ta je ASP.NET?

ASP.NET je naziv za Microsoft tehnologiju koja se koristi za razvoj Web aplikacija.ASP je skraenica od Active Server Pages.Pomou ASP.NET-a se kreiraju dinamike Web strane, tj. strane koje se izvravaju na Webserveru.ASP.NET nije programski jezik, kao to su, na primer, C# ili VB.NET.ASP.NET zahteva korienje programskih jezika (na primer, C# ili VB.NET) da bi se pisaoprogramski kod.ASP.NET tehnologija sadri veliki skup komponenti i kontrola, koje omoguavaju jednostavan i brzrazvoj Web aplikacija.Za razvoj ASP.NET aplikacija uobiajeno se koristi alat Visual Studio .NET kompanije Microsoft.

U sledeem broju emo kreirati nau prvu ASP.NET aplikaciju.

Sneana Popovi


18/30


Septembar 2008 17

Uvod za Office 2007

U ovom i sledeim brojevima asopisa za nastavnike emo objavljivati vodi kroz novu verzija programa

Microsoft Office System 2007. Ovaj vodi je napravljen u okviru ekog programa "Partner u uenju" injegov cilj je upoznavanje italaca sa mogunostima koje nudi najnovija verzija programa Microsoft OfficeSystem 2007, kao i predstavljanje principa pojedinanih funkcija i novih karakteristika kroz praktineprimere i vebe.

Ova publikacija je jo jedna u nizu sistematskih vodia za kole koja se bavi programima sistema MicrosoftOffice 2007 i u originalu se moe preuzeti na Web lokacijihttp://www.modernivyuka.cz(u odeljku Modernanastava).

vrsto verujemo da e vam ovo izdanje biti od koristi ne samo zato to ete mnog o efikasnije koristitisistem Microsoft Office2007, ve zato to e vam koristan prirunik prilikom rada sa vaim acima iuenicima.

Jiri Citil i Boris CitilPrag 2007

Opti pregled sistema Office 2007

Pojam sistem Microsoft Office 2007, se ne odnosi samo na skup programa, to je bio sluaj u prethodnimverzijama. Re sistem ima znaajnu ulogu u novoj verziji programskog paketa Microsoft Office, poto seradi o sistemskoj vezi 11 klijentski programa i 6 servera.Korisniko okruenje/interfejs takoe su promenjeni i desio se veliki broj sutinskih promena u programimasa kojima ste se susretali u prolosti.

Meutim, osnovna novina koja se odraava na korisnike je meusobna povezanost programa, imaksimalna podrka saradnji.Drugi vaan faktor koji se provlai kroz sve programe je nov kompresovani XLM format datoteke,zahvaljujui kojem su datoteke sada komprimovane.

Pregled jedanaest klijentskih programa

Microsoft Office Word 2007

Program za obradu teksta, kome verovatno ne treba predstavljanje, je u novoj verziji spreman za modernuobradu brojnih stranica dokumenta i predstavlja reenje pomou kojeg ete bre obavljati zadatke. Poredsvog novog korisnikog interfejsa i velikog broja novih funkcija,sadri i veliki broj predloaka koji se mogupreuzeti sa Interneta. Novo okruenje ima alatke koje omoguavaju lako kreiranje dokumenataprofesionalnog izgleda.Microsoft Office PowerPoint 2007

Microsoft Office Excel 2007

Unakrsna tabela (Spreadsheet) i njeno novo okruenje su uglavnom zasnovani na jednostavnom, brzom iudobnom kreiranju tabela i grafikona pomou predefinisanog automatskih izbora. Interesantna funkcija jeautomatsko dovravanje formula, proirene opcije za grafikone i uslovno oblikovanje. Kao vanu inovacijusigurno treba napomenuti povezanost sa uslugom SharePoint Services, to vam omoguava objavljivanje izajedniki rad na datotekama.

Microsoft Office PowerPoint 2007

Ovaj program je namenjen za kreiranje prezentacija koje sadre veliku koliinu brojeva ili grafikih

Opti pregled sistema Microsoft Office 2007
http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/


19/30


18 Septembar 2008

elemenata i ima mogunosti njegovog ureivanja. Potpuno nova funkcija je tehnologija SmartArt. Pomouove novine, velikog broja predloaka i jednostavnih naina za promenu izgleda slika, moete seusredsrediti na sadraj vaih prezentacija bez utroka vremena na grafiki dizajn. Tek se ponekad runooblikuju snimci ili pojedini objekti. Sve se reava automatski.

Microsoft Office Outlook 2007

Klijentski program za e-potu je okruenje namenjeno sveukupnoj administraciji i organizaciji elektronskepote, kalendara ili zadataka. Nova verzija donosi jasniji pregled i unapreene funkcije za deljenjeinformacija, kalendara kao i zadataka. Naglasak je na instant pretrazi koja je poboljana meusobnompovezanou svih elemenata programa Microsoft Office Outlook.

Microsoft Office Access 2007

Namena ovog programa je administracija baza podataka. Korisnici baza podataka sada imaju jednostavnijizadatak, zahvaljujui velikom broju ponuenih predloaka. Predloci su sastavljeni tako da i poetnik moekorak po korak ui u sutinu relacionih baza podataka bez veih problema. Microsoft Access je povezansa drugim programima, pogotovo sa Microsoft Office Excelom i Microsoft Office Outlookom to korisnicimaomoguava prikupljanje informacija putem elektronske pote ili Web obrazaca.

Microsoft Office OneNote 2007

U sutini radi se o proirenoj belenici ili dnevniku. Namenjen je svima koji imaju potrebu zapisivanjavelikog broja informacija za kratko vreme, njihovog pretraivanja ili deljenja sa kolegama. Sadri niz alatkiza uspostavljanje veze sa sistemom 2007 Microsoft Office, pogotovo sa programom Microsoft OfficeOutlook 2007.

Microsoft Office Publisher 2007

Ovaj program je namenjen kreiranju razliitih tipova promotivnih i marketinkih materijala namenjenihtampanju ili zajednikom radu. Zahvaljujui velikom broju predloaka, ovaj program omoguava kreiranjenepregledne koliine materijala, od biltena do postera i elektronskih asopisa. Ogromna prednost noveverzije ovog programa je jednostavnost u radu koja omoguava lako kreiranje profesionalnog materijala zasamo nekoliko minuta.

Microsoft Office InfoPath 2007

Program Microsoft Office InfoPath 2007 nudi alatke za kreiranje bogatih dinamikih obrazaca namenjenihtampanju, elektronskoj distribuciji i prikupljanju podataka. Povezan je sa programom Microsoft OfficeOutlook, pomou kojeg moete slati obrasce elektronskim putem ili direktno. Ovo je idealno reenje za radsa Microsoft Office InfoPath Forms Services.

Microsoft Office Project 2007

Ovaj program nudi seriju alatki za upravljanje i organizaciju projekata. Pogotovo ga moete iskoristiti ukolstvu za odravanje kolske agende, upravljanje i organizaciju ljudskih resursa i finansija, kolskihprojekata ili odravanje nastave. Pregled finansijskog stanja projekta vam omoguava da postignete boljuproduktivnost iz perspektive upravljanja projektom, a zahvaljujui deljenju informacija bolju produktivnostlanova tima. Zahvaljujui integraciji sa poznatim programima sistema Microsoft Office, ovo je program kojinudi efikasne opcije za kreiranje grupa i planiranje.

Microsoft Office Groove 2007

Ova nova funkcija je namenjena radu u timu i u osnovi razreava sinhronizaciju podataka meu lanovima

tima. Da biste sinhronizovali podatke, treba vam samo pristup Internetu. Sinhronizacija se moeuspostaviti bilo kada. Jednostavna komunikacija i brzina prenosa informacija meu lanovima radnogprostora znaajno ubrzavaju radni proces.


20/30


Septembar 2008 19

Microsoft Office Visio 2007Microsoft Office Visio 2007

Microsoft Office Visio 2007 je prvenstveno namenjen realizaciji razliitih vrsta procesa, struktura i tokova.On omoguava prikazivanje podataka pomou dijagrama i predstavlja kompleksne informacije ili sistemskeprocese grafikim putem. Idealan primer kako u kolama koristiti program Microsoft Office Visio 2007 jejasno grafiko obeleavanje kolske raunarske mree.

Pregled razliitih izdanja sistema Microsoft Office System

Kao deo ugovora sa vie licenci (MS Select ili MS School Agreement) u kolama su dostupna sledea

izdanja:Microsoft Office Standard 2007.

Microsoft Office Professional Plus 2007.

Microsoft Office Enterprise2007.

Novi korisniki interfejs

Novi korisniki interfejs sistema Microsoft Office System 2007 vam omoguava da lake i bre pristupatevama potrebnim funkcijama. Ne morate da izvravate sloenu pretragu veza koje su skrivene u traci saalatkama. Operacije su usredsreene na rad sa odreenim objektima i samim tim mnogo pristupanije zarad.

Sledei programi imaju novi korisniki interfejs:Microsoft Office Word 2007.Microsoft Office Excel 2007.Microsoft Office Access 2007.

Slika


21/30


20 Septembar 2008

Microsoft Office PowerPoint 2007.

Microsoft Office Outlook 2007.

Zato novi korisniki interfejs?

Nove funkcije i svojstva su se vremenom dodavale novim izdanjima svakog od programa sistema MicrosoftOffice System 2007. Kao primer naveemo razliku u broju funkcija koje su bile u sastavu programa

Microsoft Office Word. Jedna od prvih verzija programa za ureivanje teksta (Word 1.0) je imala samo oko100 komandi. U to vreme moglo je prilino lako i brzo pronai sve funkcije u glavnom meniju. Dok programMicrosoft Office Word 2003 sadri preko 1.500 komandi i mnoge od njih ne moete tako lako pronai ikoristiti. Mogue je da e Microsoft, radi boljeg razumevanja i efikasnijeg korienja veeg broja funkcija,nastaviti sa ovakvim sutinskim promenama korisnikog interfejsa.

Traka (The Ribbon)

Traka (Ribbon) je osnovna nova funkcija najnovijeg skupa programa sistema Microsoft Office System2007. Originalna traka sa alatkama i menijima je sada zamenjena sa dinamikim interaktivnim karticama, iprilikom rada sa datim objektom otvara se odgovarajua kartica na kojoj se nalazi funkcija neophodna za

postojeu operaciju.

Traka (Ribbon) je jedna od glavnim funkcija programa Microsoft Office Word 2007, Excel 2007, Access2007 i PowerPoint 2007. Interesantna opcija Trake (Ribbon) su kontekstualne kartice. Kada elite daumetnete sliku u dokument ili radite sa prepiskom ili ureujete tabelu, moete primeniti datu funkciju.Nakon pokretanja, prikazuje se kontekstualna alatka (kartica) koja se odnosi na odreeni objekat, naprimer, slika, pogledajte Sliku 3, ili tabela. Meutim, im ponete da radite sa tekstom, Traka (Ribbon) ese prebaciti na drugu aktivnu karticu.

Kada elite da pripremitetabelu i umetnete sliku u tabelu, formiraju se dva vezana objekta. U tom sluajuTraka (Ribbon) nudi opcije prelaza iz kontekstualne trake Slike (Picture Ribbon) u onu za tabelu.Pogledajte Sliku 4.

Slika

Slika 3


22/30


Septembar 2008 21

I u drugim programima ete se susresti sa slinom kontekstualnom Trakom (Ribbon). Na sledeoj Slicividite kontekstualnu karticu Traku i postavke grafikona u programu Microsoft Office Excel 2007.

Pregled

Traka (Ribbon) je dobro dizajnirana i iz korisnike perspektive je u potpunosti nova funkcija. Iako se radi osutinskoj izmeni po pitanju korisnike navigacije, trebae vam minimum vremena da se naviknete na ovuefikasnu funkciju. Sigurno ete biti zahvalni to je Microsoft nainio ovu vanu izmenu.

Dugme Office (Office Button)

Slika 4

Slika 5


23/30


22 Septembar 2008

Radi se o osnovnom elementu koji povezuje sveprograme sistema Microsoft Office. Dugme Office(Office Button)sutinski zamenjuje prvobitni meniDatoteka (File). Tu ete pronai standardne tipovefunkcija koje su vam potrebne za rad saprogramom, kao to su: Otvori (Open), Sauvaj(Save), Odtampaj (Print) i druge.

Meu novim funkcijama napomenimo Priprema(Prepare), Poalji (Send) i Objavi (Publish). Onese odnose na nove funkcije kao to su, na primer,opcija uspostavljanja veze sa uslugom SharePointServices, koje omoguavaju objavljivanjeinformacija na Webu.

Traka (Ribbon) se ne moe menjati. Pogledajtesliku 6.

Pored Dugmeta Office (Office Button) nalazi setraka Trenutni pristup (Instant Access), na kojojmoete smestiti dugmad najee korienihkomandi, slika 7.

Minijaturna traka sa alatkama (Miniature tool bar)

Radi se o korisnoj minijaturnoj traci sa alatkama koja sadri funkcije za oblikovanje. Glavna prednost je,bez sumnje, automatski prikaz prilikom oblikovanja teksta, ne samo u programu Microsoft Office Word2007. S lakoom ete moi iskoristiti ovu traku, na primer, prilikom kreiranja prezentac ije i oblikovanjateksta u snimku.

Traka se pokree kada miem oznaite tekst kojitreba oblikovati. Potom treba da izaberete nekukomandu koja se nalazi na okviru i da oblikujete tekst.

Veba Minijaturna traka sa alatkama

Zadatak

Kao razredni nastavnik treba da pripremite bilten za roditelje vaih uenika sa informacijama o kolskomdogaaju. Treba da dobijete pisanu saglasnost od nastavnika.

Redosled izvravanja zadatka

Prilikom kreiranja dokumenta, treba da oblikujete zaglavlje teksta. Pokuajte da koristite traku sa alatkamada biste oblikovali zaglavlje teksta.

1. Otvorite program Microsoft Office Word 2007.2. Na praznoj stranici napiite u zaglavlju Spisak uenika (Student List).3. Miem oznaite zaglavlje teksta.4. Pored oznaenog teksta pojavie se Minijaturna traka sa alatkama.

Slika 6

Slika 7

Slika 8


24/30


Septembar 2008 23

5. Tu moete oblikovati tekst na sledei nain. (Font Arial, veliina 14, tip podebljano, boja plava.)

XML oblici

Otvori XML format (Open XML format) je jedna od glavnih novih funkcija sistema Microsoft Office 2007.XML je komprimovan format zasnovan na (izvedeno iz njegovog imena) XML jeziku. Ovi formatiomoguavaju potpuno nove mogunosti, kao to su, na primer, zadaci sa razliitim izvorima uvanjapodataka ili opcije automatskog dovravanja obrazaca.

Prvobitni binarni formati datoteka iz prethodnih verzija programa Microsoft Office 2007 sada su upotpunosti zamenjeni sa ovim novim reenjem. Datoteke sauvane u XML formatu su 70% viekomprimovane u poreenju sa originalnim binarnim formatom i njihova struktura odgovara strukturistandardnih XML formata.

Kompresovani format moe biti od koristi prilikom slanja e-poruka velikog formata ili prilikom deljenja

dokumenata ili tabela. Na ovaj nain se mnogo manje informacija prenosi te ete stoga ekati mnogomanje vremena da biste doli do informacija koje vam trebaju. Manje datoteke zahtevaju mnogo manjeprostora za skladitenje.

uvanje datoteka u XML formatu

XML format je podrazumevani format programa Microsoft Office Word, Excel i PowerPoint 2007. uvanjedatoteka u ovom novom formatu je veoma jednostavno. Sve to treba da uradite je da pokrenete ovufunkciju kada zaelite da sauvate dokument ili tabelu u kojoj e vam se ponuditi nova verzija formata.

Slika 9


25/30


24 Septembar 2008

Slovo x je sada dodato oznaci tipa datoteke.

Microsoft Office Word 2007 docxMicrosoft Office Excel 2007 xlsxMicrosoft Office PowerPoint 2007 pptx

Kompatibilnost formata

Binarni formati su, naravno, u potpunosti itljivi u sistemu Microsoft Office System 2007. Pregledanjedatoteka u XML formatu u prethodnim verzijama sistema Microsoft Office System je bilo mogue jedinopomou instaliranog paketa za kompatibilnost (Compatibility Pack), koji moete preuzeti na Internetu.Preporuujemo Web lokacijuhttp://www.modernivyuka.cz/, na kojoj u odeljku modern administrator, moetepronai niz zanimljivih uslunih programa. Sledei dijagram potvruje kompatibilnost verzija.

Office verzija Korienje novih formata

2007 SystemPodrazumevani XML formatiMogunost itanja i ureivanja datoteka iz prethodnihverzija sistema Microsoft Office Systems

2003 i XPPodrka za ureivanje i itanje XML formata sa dodatnoinstaliranim paketom Compatibility Pack

Office 2000 iostale verzije

Za itanje i ureivanje datoteka mora se koristiti eksternikonverter.

Slika10
http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/


26/30


Septembar 2008 25

Otvaranje XML strukture

Na Slici 11 moete videti strukturu jednog docx formata.

Svaki deo dokumenta u XML formatu, bez obzira da li seradi o tabeli, je odvojen objekat. Moete ureivati ili ponovoraditi sa svakim od delova.

Ovu opciju moete koristiti, na primer, kada elite dasauvate najvanije informacije (osnovni tekst) uoteenom dokumentu.

Veba rad sa XML formatima

Zadatak:

Treba runo da nainite promene u XML datoteci, zato to je jedan njen deo oteen. Da biste mogli dapregledate dokument, treba da ga konvertujete u komprimovan format.

Redosled izvravanja zadatka:

Cilj ove vebe je potvrda da je XML format zaista komprimovan. Kao prvo, treba da preimenujete datotekukoja ima oznaku tipa datoteke docx, i da izaberite opciju ZIP kao novu oznaku. Nakon toga ete otvoritidatoteku i bie vam ponueno da pogledate strukturu XML datoteke. Moete potom nainiti izmene iliispravki u datoteci.

1. Otvorite program za obradu teksta.2. Napiite reenicu Prvi dan u koli (First day of school).3. Sauvajte dokument kao dan.docx (day.docx) u fascikli Dokumenti (Documents).4. Zatvorite program.5. Otvorite fasciklu Dokumenti (Documents) i preimenujte datoteku dan (day.docx) u dan.zip.

Objavljivanje datoteka u PDF formatu

U prethodnim verzijama programa Microsoft Office System ste imali priliku da se susretnete sa operacijomobjavljivanja dokumenata ili datoteka u PDF formatu. Meutim, ova funkcija je zahtevala podrku eksternogsoftvera pomou kojeg moete sauvati ili odtampati dokument u PDF formatu.

Sada je proces uvanja datoteke u PDF formatu mnogo jednostavniji. Pomou funkcije uvanje datotekeu PDF formatu (Saving file to PDF)i standardne procedure mogue je dobiti kopiju originalne datoteke uovom formatu.

Prvi susret sa PDF datotekom

Funkcija za uvanje datoteke u PDF formatu se nalazi na Dugmetu Office (Office Button) u odeljkuSauvaj kao (Save As). Kada to uradite, treba samo da izaberete stavku u meniju PDF ili XPS (PDF orXPS). Pogledajte na slici 12.

Ovu funkciju ne moete pokrenuti nakon instalacije sistema Microsoft Office 2007. Da biste je pokrenuli,

treba da preuzmete i instalirate alatke za podrku. Zatraie se od vas da je automatski pokrenete prilikomprvog korienja.

Slika 11


27/30


26 Septembar 2008

Datoteke u PDF formatu moete pregledati, naprimer, u programu Adobe Reader.

Veba uvanje datoteke u PDF formatu

Zadatak

Pripremate dokument o tipovima podataka za as programiranja. elite da postavite ovaj dokument nakolsku Intranet lokaciju i da ga poaljete nekim uenicima kao e-poruku. Konvertovaete ovaj dokument uPDF format.


Kreiraete dokument u PDF formatu, koji ete potom poslati potom ili distribuirati pomou drugihsredstava. Da biste ga konvertovali u PDF format, koristiete funkciju konvertovanje u druge formate.

1. Otvorite program Microsoft Office Word 2007.2. Napiite tekst (temu). Konvertovaete ovaj dokument u PDF dokument.3. Oblikujte tekst po potrebi.4. Kliknite Dugme Office (Office Button)stavku Sauvaj kao (Save as) opciju PDF ili XPS.5. Sauvajte datoteku u fascikli Dokumenti (Documents) pod imenom tipovi podataka.pdf.6. Kako gotova datoteka izgleda, moete proveriti pomou programa Adobe Reader.

Dokument koji je konvertovan u PDF format moete pogledati, na primer, u programu Adobe Reader.Pogledajte sliku 13.

Slika 12


28/30


Septembar 2008 27

Nedavno korieni dokumenti (Recent Documents)

Sigurno se seate ove funkcije iz prethodnih verzija programa Microsoft Office. Recimo da treba opet daradite sa dokumentom koji ste prethodno sauvali. U meniju ste mogli izabrati stavku Datoteka (File) ipronai veze ka etiri dokumenta sa kojima ste poslednje radili. U nekim programima postoji funkcija kojaomoguava da se ovaj broj popne na 9.

Ova interesantna funkcija je naravno ukljuena i u novu verziju sistema Microsoft Office 2007. Poboljana

je pogotovo po pitanju broja prikazanih nedavno korienih dokumenata. im kliknete miem na DugmeOffice (Office Button), otvorie se lista sa 17 nedavno korienih dokumenata u obliku veza kojemoete iskoristiti kako biste im to pre pristupili.

Lista se menja u skladu sa izborom datoteka sa kojima trenutno radite. ta vie, ovde je mogue prikaitibilo koju datoteku sa liste koja e biti trajno prikazana, bez obzira na postojee sta nje.

Kod svih datoteka se u desnom uglu liste nalazi sivo dugme za prikainjanje. Kada se ova opcija pokrene,dokument e se zakljuati, dugme e se promeniti u zelenu pribadau (pushpin) koja se smeta u gornjideo dokumenta, i bie smetena meu nedavnokorienim datotekama, sve dok je ponovo ne otkaite.

Veba Nedavno korieni dokumenti (Recent documents)

Zadatak

Kao razredni nastavnik, na poetku kolske godine treba da kreirate spisak uenika. Pored rada sa ovomdatotekom, treba da radite i sa drugim tabelama. Ne elite stalno na disku da traite spisak uenika i eliteda joj odmah pristupite.


Prikaiete dokument meu nedavno koriene dokumente na nain prikazan na ponuenoj listi.

Slika 13


29/30


28 Septembar 2008

1. Otvorite, na primer, program MicrosoftOffice Excel 2007.

2. Kreirajte tabelu pod nazivom Spisakuenika u razredu (List of students in theclass).

3. Sauvajte tabelu u fascikli Dokumenti(Documents) pod nazivom Spisak uenika

u razredu.xlsx (List of students in theclass.xlsx).

4. Zatvorite datoteku.5. Kliknite na Dugme Office (Office

Button) i pogledajte nedavno korienedokumente.

6. Meu njima ete pronai dokument Spisakuenika u razredu .xlsx (List of students inthe class.xlsx).

7. Kliknite na sivu iodu koja se nalazi udesnom uglu sa nazivom datoteke.

8. Dugme e promeniti boju u zelenu

pribadau koja se nalazi gore.

Datoteka Spisak uenika u razredu.xlsx (List of students in the class.xlsx) e se od sada stalnopojavljivati prilikom pregleda liste nedavno korienih dokumenata do momenta dok ponovo ne otkaitedatoteku. Pogledajte Sliku 14.

Preice na tastaturi interventni tasteri (hotkey)

Funkcija Preice na tastaturi (Keyboard shortcuts) je namenjena svim ljubiteljima takozvanihinterventnih tastera. Veliki broj korisnika se po korisnikom interfejsu programa kree pomou tastature, a

ne mia. Funkcija Preice na tastaturi (Keyboard shortcuts) i dalje postoji, ta vie, sada moete koristiti brzreferentni prikaz interventnih tastera korienjem tastera ALT.

Ovu alatku moete koristiti u bilo kom programu sistema Microsoft Office 2007. Ukoliko, na primer, uunakrsnoj tabeli (spreadsheet) treba da pokrenete funkciju za uslovno oblikovanje preko tastature, koristitesledeu proceduru:

U unakrsnoj tabeli na Traci (Ribbon), pritisnite taster ALT, i prikazae se struktura tasterskih preica.Pogledajte sliku 15.

Sada vidite da je taster T dodeljen ikoni na kartici Matina stranica (Home). Na slici 17 vidite kako sepokree taster T(ALT+ T).

Slika 14

Slika 15


30/30


Traka (Ribbon) je otpakovala ostale tasterskepreice. Kod uslovnog oblikovanja (Conditionalformatting) moete koristiti taster L, da bisteprikazali detalje funkcije Uslovno oblikovanje.Pogledajte Sliku 17.

Moete nastaviti ovako do krajnih postavki.

Slika 16

Slika 17