Partner u učenju-feb2008

8/3/2019 Partner u uenju-feb2008

1/31


2/31

2

Microsoft eli da pomogne da se osmisle dugoronimodeli primene savremenih sredstava informacionih ikomunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima ipodrava projekte koji pomau osavremenjavanje kolskeraunarske opreme, softvera i Internet veze kola, projektekoji doprinose podizanju nivoa raunarske pismenostinastavnika i uenika, projekte koji pruaju pomostrunom usavravanju nastavnika i osavremenjavanjukolskih programa, projekte za primenu savremenihmetoda uenja, saradnju nastavnika u mrenom okruenjui druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetnaiskustva u oblasti uenja i razvoja obrazovanja. Microsoftprogram Partner u uenju na globalnom nivou pruapomo nastavnicima u strunom usavravanju i pomae

saradnju meu nastavnicima radi unapreenja nastave iprocesa uenja.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju jeposveen primeni raunara u nastavi, elektronskom uenjui digitalnoj pismenosti uenika i nastavnika.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju jebesplatan i izlazi meseno.

Sadraj:

Urednik:Sneana Popovi

Autori:Katarina MilanoviMilo MilosavljeviMarina PetroviSneana PopoviGoran Stanojevi

Mala kola programiranja C# (13)Rad sa bazama podataka

3

Izrada Web stranica (8)HTML forme

6

Izrada maturskog rada 16

Nastavniki materijali 19

Materijal za uenike 21

Photo Story 3 for Windows (2) 13

Inicijativa i aktivnosti Creative Commons na re-definisanju autorskih prava

9


3/31

3

Da bi mogli da napiemo bilo kakav program ili web sajtkoji pristupa bazi podataka neophodno je da upoznamo

jezik kojim se manipulie podacima baze podataka. Upitanju je jezik pod nazivom SQL (eng. Structured QueryLanguage) odnosno struktuiranu jezik za zadavanje upita.Ponegde se SQL akronim interpetira kao i "Standard QueryLanguage" odnosno standardni jezik za zadavanje upita.Kako bilo, SQL jezik je standardni jezik koji je predstavljenranih 1970-tih i od tada je doiveo nekolikostandardizacija od kojih je poslednja bila 1999, a nakonnje jo nekoliko revizija.

Dobra stvar kod standardizacije SQL jezika je to jednomnauen moe biti primenjen na bazama podataka razliitihproizvoaa. Da ne bi sve bilo idealno, u praksi moeteraunati da predhodna tvrdnja nije potpuno tana, jersvaki proizvoa uvodi nove mogunosti koje manje ilivie odstupaju od standarda.

Primarni klju tabele

U prolom nastavku je pomenuta tabela kao osnovninosilac informacija. Osim ovoga svaka tabela poseduje

jedan vaan objekat primarni klju tabele (eng. PrimaryKey ili skraeno PK). Primarni klju predstavlja jedna ilivie kolona sa ciljem da se svaki red u tabeli jedinstvenoidentifikuje. Na primer, ako bi eleli da kreirate tabelu sapodacima studenata jednog fakulteta, najbolji kandidat zaprimarni klju je broj indeksa studenta. Ako bi za primarniklju postavili ime i prezime, pogreili bi jer to nije

jedinstvena vrednost.

Ponekad jedna vrednost nije dovoljna za jedinstvenuidentifikaciju reda tabele. Ako bi eleli da napravimotabelu sa podacima o studentima svih fakulteta u Srbiji,samo broj indeksa ne bi bio dovoljan. Morali bi dadodamo grad i naziv fakulteta. Ovako kreirani primarniklju koji se sastoji od dve ili vie vrednosti (u naemprimeru tri), se zove kompozitni primarni klju.

Zato je primarni klju vaan?Ako elimo da pogledamo podatke, izmenimo ili izbriemotano odreeni podatak to ne bi mogli precizno da

uradimo bez ispravno formiranog primarnog kljua.

Tehniki gledano tabela ne mora da ima primarni klju, alito zaista nikako nije dobra praksa.

Ponekad ne postoji ni jedna kolona u tabeli koja je jedinstvena i moe da bude kandidat za primarni klju. Utom sluaju se vetaki dodaje jo jedna kolona, najeenumerika, gde baza podataka sama upisuje brojeve urastuem nizu. Ovakva kolona, zavisno od baze podataka,se zove Autonumber, Identity i slino.

Tipovi podataka u tabeliZavisno od potreba, u svakoj koloni tabele se upisuju

razliiti tipovi podataka. Da se ne bi previe udaljavali odteme pomenuemo samo osnovne grupe: Tekstualni podaci slue za slobodni unos

alfanumerikog teksta Celobrojni numeriki podaci unos celobrojnih

pozitivnih i negativnih vrednosti Numeriki podaci sa pokretnim zarezom Datumski podaci Specijalni tipovi tekstualna polja velikog

kapaciteta, slike, zvuk, geografski podaci i slinoTip podatka u nekim sluajevima odreuje i sintaksu SQLupita kao to emo videti u narednom tekstu.

Tipovi SQL upitaSQL upiti se po svojoj funkciji mogu podeliti na sledeegrupe: DML (eng. Data Manipulation Language), jezik za

manipulaciju podataka. Ovu grupu emo detaljnije

prouiti jer se odnosi na pregled, dodavanje, izmenui brisanje podataka. DDL (eng. Data Definition Language) pomou koga

se kreiraju, menjaju i briu objekti u bazi podataka.Pomou njih moemo kreirati tabele, odrediti nazivei tipove podatka, definisati primarni klju tabele islino.

DCL (eng. Data Control Language) jezik zakontrolu podataka pomou koga se odreuje koji

korisnik ta sme da radi sa podacima. Na primer,moete odreenim korisnicima data pravo da samopregledaju podatke, a nekim i da ih menjaju.

Mala kola programiranja C# (13)

Rad sa bazama podataka


4/31

4

Na cilj je upoznavanje sa jezikom za manipulacijupodataka.

Napomena:Sledei primeri su saglasni sa osnovnim SQL

standardom. To znai da e sintaksno gledajui, moi dase primene na svakoj bazi podataka. Konkretne tabele ipodaci koji se ovde koriste se odnose na Microsoft AccessNorthwind bazu podataka. U predhodnom nastavku je datInternet link sa koga moete preuzeti ovu bazu, ali zasvaki sluaj jo jednom: http://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?FamilyID=C6661372-8DBE-422B-8676-C632D66C529C&displaylang=EN

Prikaz podatakaPrikaz podataka iz baze se dobija pomou SELECTnaredbe. Osnova sintaksna struktura SELECT naredbe jeveoma jednostavna:

SELECT nazivi kolonaFROM naziv tabele

Nazivi kolona su razdvojeni zarezom, a posle FROM

klauzule se upisuje ime tabele. Navedena imena kolonamoraju postojati u tabeli, u suprotnom dobiemo porukuo greci.

U Northwind bazi postoji tabela pod nazivom Customersu kojoj se nalazi lista svih kupaca sa kolonamaCustomerID (ifra kupca), CompanyName (imekompanije), City(grad) i tako dalje.

Ako bi eleli da prikaemo pomenute kolone iz tabeleCustomers, SELECT upit bi trebao da izgleda ovako:

SELECT CustomerID, CompanyName, CityFROM Customers

(Nisu bitna velika i mala slova nepisano pravilo je da seSQL naredbe piu velikim slovima)

Kada se pokrene ovakav upit, dobija se rezultat kao na slici:

Ako elite dobiti sve kolone iz tabele moete ih sve redom

navesti ali postoji i skraeni oblik upiite zvezdicu umestoliste kolona:

SELECT *FROM Customers

Rezultat:


5/31

5

Ovo je i zgodan nain da se brzo sazna koje kolone imatabela.

U praksi je esto potrebno da se podaci prikau poodreenom redosledu. Redosled moe biti po jednoj ilivie kolona. Ako bi rezultat upita eleli da sloimo pogradu i to od A pa na dalje koristimo ORDER BY klauzulu:

SELECT CustomerID, CompanyName, CityFROM CustomersORDER BY City ASC

Rezultat:

ASC je skraeno od Ascending (rastui niz). Moe sekoristiti i DESC Descending, odnosno opadajui niz gdese sortiranje obavlja od veeg ka manjem. Kod veine bazapodataka ASC je podrazumevana vrednost i ne mora se

eksplicitno navoditi.

Napisaemo upit koji e sortirati po dve kolone: City iCompanyName i to City po rastuem, a CompanyName poopadajuem redosledu.

SELECT City, CompanyNameFROM CustomersORDER BY City ASC, CompanyName DESC

U sledeem nastavku emo raditi postavljanje kriterijuma ivratiti se nazad na C# i implementaciju SELECT upita.


6/31

6

U prolom broju serijala o izradi Web stranica upoznalismo se sa pojmom Web forme i prikazali nekolikoosnovnih Input kontrola, kao to su dugmad zaprosleivanje i ponitavanje podataka, kontrola za unosteksta, kao i radio dugmad.Sada nastavljamo sa opisom ostalih kontrola koje se mogudodati na jednu Web formu: polja za potvrdu i select liste.

Polja za potvrdu

Tip ulazne kontrole koji korisniku omoguava odabir

jedne ili vie ponuenih opcija, to ovu kontrolu razlikujeod radio dugmia, kod kojih korisnik moe u grupiodabrati samo jednu od ponuenih opcija. Atribut typeza ovu kontrolu je "checkbox". Web pretraiva ovukontrolu prikazuje kao prazan kvadrat, koji moe bitiekiran.

Vrednost koju vidi korisnik

Da bismo isprobali ovu i druge kontrole, napraviemo jednu stranicu za prijavu maturskog rada. Prvo emonapraviti novu Web stranicu i u nju dodati kontrole kojesmo opisali u prethodnom broju.

Kao i ranije, otvorite program Notepad i upiite sledee:

Prijava maturskog radaIme i prezime:
Naziv teme:

Tekst snimite kao PrijavaMaturskogRada.htm i potomdatoteku otvorite u Web pretraivau. Ako ste sve tanouneli, treba da dobijete sledee:

Zatim u novokreiranu stranicu dodajte sledea polja zapotvrdu:

tampani rad
PowerPoint prezentacija
Web prezentacija
CD

Slajdovi za grafoskop

Kao i kod radio dugmadi, parametar checked znai da ekontrola biti inicijalno oznaena, a parametar valueoznaava vrednost koja e biti prosleena serveru kada sepritisne na submit dugme. Tekst koji se nalazi pored polja

za potvrdu, kuca se kao sadraj kontrole, tj. nalazi seizmeu poetnog i zavrnog taga.

Izrada Web stranica (8)

HTML forme


7/31

7

Snimite ponovo stranicu i pogledajte kako ona sadaizgleda u Web pretraivau.

Select kontrola

Tip ulazne kontrole koja omoguava da se korisnikuponudi skup opcija u obliku liste. Uobiajeno se koristi

kada postoji vie ponuenih opcija, a zbog preglednostistrane ih nije zgodno predstaviti pomou radio dugmia ilipolja za potvrdu. Kontrola se predstavlja pomou tagaselect, u okviru kojeg se nalazi vie option tagova.

vrednost 1 koju vidi korisnikvrednost 2 koju vidi korisnik

Podrazumevano, select kontrola prikazuje jednu opciju u jednom momentu, dok se ostale opcije mogu videti u

okviru padajue liste. Ukoliko se parametar size postavi navrednost veu od jedan ili vie, select kontrola e u Web

pretraivau biti prikazana kao obina, a ne kao

padajua lista, to znai da e biti vidjivo vie opcija u jednom momentu. Postavljanje parametra multiple navrednost multiple omoguava korisniku odabir vie od

jedne opcije istovremeno (uobiajeno pomou tastera Ctrl).Parametar selected u okviru option taga omoguavainicijalno selektovanje jedne opcije.

U naem primeru elimo da uenicima, koji popunjavajuobrazac za prijavu maturskog rada preko Web stranice,omoguimo odabir predmeta iz kojeg rade maturski.

U postojeu formu dodajte sledei kod:

MatematikaFizikaHemijaSrpski jezikIstorijaGeografijaPsihologija

Snimite ponovo stranicu i pogledajte kako ona sada izgledau Web pretraivau.


8/31

8

Ukoliko uklonite parametar size iz select kontrole,dobiete formu kao na sledeoj slici:

U sledeem nastavku emo se upoznati sa jo nekimstandardnim kontrolama i nainima prenosa podataka na

Web server.

Provebajte sami!

Pokuajte da napravite formu koja e imati izgled i sadrati

elemente kao na sledeoj slici:


9/31

9

Kao to vam je poznato, obrazovanje i nauna istraivanjaimaju poseban status u svetu. Postoji mnogo inicijativa dase obrazovanje unapredi i proiri na sve socijalne slojevestanovnitva u svetu, a razmena informacija i dostignuauini efikasnom i, kad god je to mogue, besplatnom.Pojavom i razvojem Interneta, postavljeni ciljevi postajusve dostiniji. Ako se vratimo na nau temu, vidimo da nasdo tog cilja deli velika prepreka u obliku "autorskih idrugih prava".

S namerom da uoene probleme ublai, ili bar delomino

rei, neprofitna organizacija Creative Commons(http://creativecommons.org) pokrenula je inicijative iaktivnosti u okviru kojih definie pravila i "obezbeujebesplatne alate, kojima autori, naunici, umetnici inastavnici mogu lako oznaiti svoje kreativno delo upogledu autorskih prava koja ele da zadre" i naznaeprava koja ele da prepuste drugim autorima izainteresovanim korisnicima. Koristei novouvedenuoznaku CC (eng. Creative Commons) u mogunosti ste da

uobiajeni iskaz "Sva prava zadrana", prevedete u noviiskaz: "Neka prava zadrana". Slobodan prevod oznake CCna srpski jezik bio bi: "kreativna javna licenca".

Prihvatajui ovu inicijativu, svrstavate se u sve veu grupuautora, koja je spremna da svoja kreativna, autorska delastavi na raspolaganje drugim kolegama, uz uslove koje visami odredite, a koristei razliite varijante CC iskaza. tavi dobijate zauzvrat? Mogunost da u nastavi, na kolskom

Web sajtu, u udbeniku koji piete, ili za neke drugepotrebe, po istim pravilima, koristite dela vaih kolega,ukljuujui i mogunost meusobne saradnje.

1. Kako se oznaavaju i ta obuhvataju CC kreativnejavne licence?

Ukoliko elite da saznate koja prava eli da vam ustupi, akoja prava da zadri za sebe autor dela objavljenog na

Internetu, pomoie vam CC kreativne javne licence.Iskazi su prikazani odgovarajuim simbolima i prateim

tekstovima. Da biste razumeli CD koncept, upoznaemovas sa predloenim skupom simbola i njihovim znaenjem.

Osnovni CC simboli i njihova znaenja prikazani su u tabeli1. i omoguavaju vam da saznate u kom obliku i pod kojimuslovima moete koristiti odreeno autorsko delo.

Tabela 1. Osnovni CC simboli i njihova znaenja

Pored simbola prikazanih u tabeli 1, mogue je da sesretnete i sa njihovim kombinacijama. Postoji est razliitihkombinacija, koje su prikazane su u tabeli 2.

Inicijativa i aktivnosti Creative Commons na

redefinisanju autorskih prava

Napomena

Simboli i znaenja simbola, koja se navode u ovom tekstu,preuzeti su sa Web sajt organizacije Creative Commons(http://creativecommons.org), a po osnovu CC kreativne

javne licence:

Osnovna CC oznakaOznaava da se za regulisanje autorskih i drugihprava koriste CC kreativne javne licence.

Dodela pravaDozvoljava vam da kopirate, distribuirate, prikazu-

jete i izvodite zatieno delo, kao i dela proisteklaiz ovog, ali uz navoenje autora.

Nekomercijalno korienjeDozvoljava vam da kopirate, distribuirate, prikazu-

jete i izvodite zatieno delo, kao i dela proisteklaiz ovog, ali samo u nekomercijalne svrhe.

Razmena pod istim uslovimaDozvoljava vam da distribuirate izmenjena autor-ska dela, ali iskljuivo sa istim autorskim pravima,koja vae za originalno autorsko delo, koje steprethodno preuzeli i menjali.

Doslovno korienjeDozvoljava vam da kopirate, distribuirate, prikazu-

jete i izvodite zatieno delo, ali samo u neizmen-jenom obliku, bez vaih dorada.


10/31

10

Tabela 2: Kombinacije osnovnih CC simbola

2. Zato je dobro da zatitite svoje autorsko delo?

Kad god ste u situaciji da pripremate novu nastavnu jedinicu, ulaete svoje znanje i vreme, koristite postojeeudbenike, dodatnu literaturu, i svakako: Internet.

Poseban napor vam je potreban kada elite da svojepredavanje obogatite i ilustrujete primerima, koji eposluiti da dodatno zainteresujete uenike i studente i da

im, na taj nain, olakate prihvatanje gradiva. I naravno, nezaboravljate da se pripremite za mogua pitanja sluaoca,koja mogu prevazii i vae trenutno znanje i vau pripremu

Ova licenca postavlja najvie ogranienja: moete preuzeti autorsko delo autorsko delo moete razmenjivati sa kolegama, pri emu i za njih vae isti uslovi korienja

nije vam dozvoljena izmena originalnog dela nije vam dozvoljeno komercijalno korienje u obavezi ste da postavite link ka originalnom delu

Ovom licencom obuhvaena su sledea prava i obaveze: sadraj originalnog dela moete menjati dozvoljena je razmena sa drugima nije vam dozvoljeno komercijalno korienje u obavezi ste da postavite link ka originalnom delu vae delo drugi mogu koristiti pod istim licencnim uslovima, koji vae i za vas.

Ovom licencom obuhvaena su sledea prava i obaveze: preuzeto delo moete menjati dozvoljena je razmena sa drugima nije vam dozvoljeno komercijalno korienje u obavezi ste da postavite link ka originalnom delu vae delo, nastalo izmenom originalnog, drugi mogu koristiti u nekomercijalne svrhe, mogu ga takoe men-

jati, a u sluaju izmene nisu u obavezi da koriste isti oblik licence.

Ova licenca ima najmanje ogranienja prema autoru originalnog dela: preuzeto delo moete menjati na osnovu svojih potreba dozvoljena je razmena sa drugima dozvoljeno je komercijalno korienje u obavezi ste da postavite link ka originalnom delu.

Ovom licencom obuhvaena su sledea prava i obaveze: preuzeto delo moete menjati na osnovu svojih potreba dozvoljena je razmena sa drugima dozvoljeno je komercijalno korienje u obavezi ste da postavite link ka originalnom delu vae delo drugi mogu koristiti pod istim licencnim uslovima koji vae i za vas.

Ovom licencom obuhvaena su sledea prava i obaveze: dozvoljena je razmena sa drugima dozvoljeno je komercijalno korienje u celovitom i neizmenjenom obliku sadraj originalnog dela ne moete menjati u obavezi ste da postavite link ka originalnom delu vae delo drugi mogu koristiti pod istim licencnim uslovima koji vae i za vas.


11/31

11

za as. A razloga za dobru pripremu ima dovoljno:programi kablovskih televizija, obrazovni programi iInternet su izvori izuzetno velike koliine informacija, koje

je teko da bilo ko od nas trajno upamti.

Problem je jo vie izraen kada poelite da napiitestruni lanak, prirunik ili udbenik, i posebno, kadaplanirate da vae autorsko delo publikujete i prekoInterneta. Kada ste se pribliili kraju posla, dobro je darazmislite i o mogunostima da zatitite svoj rad. Ipotpuno ste u pravu: uloeno je mnogo slobodnogvremena, znanja i truda. Ne treba zaboraviti nikomercijalne razloge.

Pre zapoinjanja postupka zatite vaih autorskih prava,proverite da li ste se, tokom istraivanja, pripreme ipisanja vaeg autorskog dela, pridravali licencnih pravadrugih autora i vlasnika izvora, koje ste koristili. Osimtoga, proverite da li imate potrebne licence za korienjeprograma i programskih alata, kojima ste se sluili.

Sam postupak zatite autorskog dela predmet jemeunarodne i domae zakonske regulative i nije tema

ovog teksta. Meutim, u prilici ste da odaberete nainzatite: da li ete se opredeliti za uobiajenu zatitu svihvaih prava: "Sva prava zadrana", ili ete se opredeliti dasvoje autorsko delo zatitite po konceptu CreativeCommons: "Neka prava zadrana".

Ukoliko smo uspeli da objasnimo koncept CC licenci,verovatno ete se opredeliti za ovakav nain zatite i timeete upotpuniti fond javnog znanja. Pri tom, sva prava,

koja elite da zadrite, ostae samo vaa. Iskustva supokazala da uvek postoji neko ko e ceniti i va rad i vapristup zatiti sopstvenog, autorskog dela.

U narednom poglavlju moete proitati na koji nain seautorsko delo titi CC javnim kreativnim licencama.

3. Kako moete tititi svoje autorsko delo korienjemCC javne kreativne licence?

Ukoliko ste zadovoljili osnovne, opte preduslove da seva rad moe smatrati autorskim delom i ako ste se,tokom izrade pridravali licencnih prava drugih autora i

vlasnika zatienih proizvoda, izborom odreenekombinacije CC licenci postaete vlasnik odgovarajuihautorskih prava.

Pre donoenja konane odluke o zatiti vaeg autorskogdela korienjem CC javnih kreativnih licenci, jo jednom

proverite: da li se va rad moe tititi na ovaj nain; da liimate odgovarajua prava da ga zatitite kao svojeautorsko delo; da li ste se upoznali sa CC pravilima i slino.Detaljnija objanjenja moete pronai na CreativeCommons sajtu (http://creativecommons.org/about/think).

Ukoliko zadovoljavate postavljene uslove, pitate se koju CC

licencu odabrati. Osnovne CC licence, njihove kombinacije,sa prateim pravima i obavezama, prikazane su u tabeli 1. itabeli 2. Odluku o izboru CC licence doneete sami, uzavisnosti od vrste prava koja elite zadrati za sebe i vrsteprava koja elite ustupiti drugim kolegama i autorima.

Formalnu prijavu za zatitu vaeg autorskog dela izvrietepreko upitnika, koji se nalazi na Creative Commons Websajtu (http://creativecommons.org/license/). Nakon

popunjavanja obrasca prijave, u zavisnosti od vrste licencekoju ste odabrali, dobiete izgled odgovarajuekombinacije CC simbola (slika 1) i programski kod, kojitreba uvrstiti u izvorni kod strana vaeg Web sajta, da bi seoznaka odabrane CC licence generisala automatski, umomentu kada se uita vaa Web stranica.

Slika 1. Izgled CC oznake koja oznaava vrstu licence

Ostaje vam jo korak do zavretka posla. Sa grafikeoznake licence i prateeg teksta uspostaviete vezu premastranici Creative Commons Web sajta, na kojoj je detaljnijeobjanjenje vaih autorskih prava i prava koja ustupatedrugima. Na slici 2. prikazan je izgled dela strane o

autorskim pravima (http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/). Tekst prikazane strane bie na srpskom jeziku ukoliko, , tokom prijavljivanja, za zemlju jurisdikcijeodaberete Srbiju.


12/31

12

Slika 2. Strana o vaim autorskim pravima

Kao to vidite, postupak prijave je jednostavan, a krajnji

rezultat, pored same zatite autorskog dela, delujeizuzetno profesionalno.

4. Kako pronai na Internetu autorska dela sa CCjavnom kreativnom licencom?

Vratiemo se ponovo na pitanje koje sebi estopostavljate: "Iako je veina resursa na Internetu besplatnaza preuzimanje i korienje ako se koristi u obrazovanju,

nisu svi resursi besplatni. Kako u pronai ilustrativnematerijale za pripremu nastave, kolski Web sajt, iliudbenik koji piem?".

Jedan od naina je da pronaemo sadraje sa CC javnimkreativnim licencama. To moemo uraditi koristei neki odpoznatih Internet pretraivaa, ili emo otii na stranuCreative Commons Web sajta, na kojoj je spisak Web sajtasa CC licencnim pravima. Adresa je:

http://wiki.creativecommons.org/Content_Curators

Moda e vam ponueni izbor biti dovoljan? Sasvim jemogue da e vam neka fotografija, ili neki tekst,nedostajati. Reenje postoji. Razmiljajmo kreativno,ukljuimo se u CC projekte i za zatitu svojih autorskih delaodaberimo neku od CC javnih kreativnih licenci. Uvek e senai neko kome e va rad pomoi i koji e ceniti vaeznanje i trud.

I jo neto: adresa vaeg Web sajta bie svrstana udirektorijum CC Web sajtova:

http://wiki.creativecommons.org/Content_Curators

Zakljuak

Brzi razvoj Interneta, veliki broj korisnika i gotovoneograniena koliina raznovrsnih informacija iilustrativnog materijala mogu vam pomoi da brzopronaete priloge za pripremu, ili dopunu vaegpredavanja. injenica da vam je odreeni materijaldostupan ne podrazumeva slobodno korienje. Prepreuzimanja, izmene i prezentacije nekog autorskog dela,u bilo koje svrhe i na bilo kom mediju, trebalo bi da

proverite autorska prava i uslove korienja.

Sa ciljem da omogui laku razmenu znanja u oblastimaobrazovanja, naunih istraivanja i za druge, pretenonekomercijalne potrebe, neprofitna organizacija CreativeCommons ustanovila je CC javne kreativne licence. CClicence omoguuju autorima originalnih dela da odreenaprava po osnovu autorstva zadre, a neka druga ustupevama. Zato, kad god elite da svoje predavanje upotpunite

privlanom fotografijom, video klipom, ili nekom drugomilustracijom sa Interneta, prvo potraite sadraje koji suzatieni CC licencom.


13/31

13

Kada zavrite sa snimanjem govora, posvetite panjutasteru Customize Motion koji se nalazi takoe na ovomprozoru, ispod uveane slike (Sl. 7.).Pritiskom na ovaj taster dobijamo divne mogunosti (Sl.8.) za odreivanje putanje kretanja kamere (Motion),duine trajanja tog kretanja (Duration) kao i definisanjenaina na koji e se slika pretapati u sledeu (Transition).

Sl. 8.

Aktiviranjem naredbe Specify start and end position ofmotion (Sl. 8.), dobiemo mogunost da postavimo okvirna deo slike, za poetnu poziciju kamere (Start position) ikrajnju poziciju kamere (End position). Izmeu ta dvazadata okvira, kretae se kamera. Duina i samim timbrzina kretanja kamere moe se odrediti na donjem deluDuration, ukoliko odaberemo opciju Number of seconds

to display the picture i upiemo broj sekundi za trajanjekretanja. Ukoliko ne odaberemo ovu opciju, kamera e sekretati automatski, sa brzinom koju odredi sam program,

jer je u startu selektovana opcija Set durationautomatically.Na drugom tabu-kartoniu, Transition (Sl. 9.), moeteuraditi dve stvari: odabrati efekat pretapanja (Transitions)i odrediti vreme trajanja pretapanja jedne slike u drugu(Number of seconds to display the transition).

Ukoliko odaberete opciju Start current picture using atransition, program e vam odmah pokazati kako izgledaefekat pretapanja koji ste odabrali na selektovanoj slici.

Sl. 9. Definisanje vrste pretapanja slika

Zatim pritisnite strelicu na desno u dnu prozora (Sl. 9.), dabi ste preli na sledeu sliku ili strelicu na levo da bi ste sevratili na prethodnu sliku. Za svaku sliku moete zadatidrugaiji efekat pretapanja.Kada odaberete efekte i podesite duinu trajanjapretapanja slika, moete pritisnuti taster Save da sauvatepodeavanja, Reset da izbriete sva podeavanja i na krajuobavezno taster Close da bi ste se vratili na prozor kao na

slici 7., za snimanje govora i definisanja kretanja. Prilikomprelaska stelicama na drugu sliku (sledeu ili prethodnu),program e vas pitati da li elite da sauvate promene kojeste zadali na tekuoj slici. Tek kada odgovorite na ovopitanje moete raditi dalje.

Da ponovimo. Do sada smo nauili kako da uvezemo slikuu projekat, kako da je obradimo, kako da napiemo tekstpreko slike, kako da snimimo naraciju koja e pratiti slike,

kako da zadamo efekte kretanja na svaku slikupojedinano. Nije bilo teko, zar ne? Sada idemo dalje.Pritiskom na taster Next, dolazimo do prozora koji slui zadodavanje pozadinske muzike (Add background music).Na prozoru (Sl. 10.) se odmah uoavaju tri tastera: Odaberimuziku (Select Music...), Kreiraj muziku (Create Music...) iObrii muziku (Delete Music). Dovoljno je da selektujetesliku iz trake, iza koje elite da podvuete muziku i dapritisnete ili taster za odabir muzike ili taster za kreiranje

muzike. Kod odabira muzike na raspolaganju su vam svizvuni zapisi koje imate na svom hard disku ili nekom CD-u, dok je kod stvaranja muzike akcenat na vaem sluhu ikreativnosti.

Photo Story 3 for Windows (2)


14/31

14

Naime, na ovom prozoru (Sl. 11.), na raspolaganju su vamgotovi snimci rasporeeni u nekoliko anrova. Kadaodaberete anr (Genre), birate stil sviranja (Style), opseg(Bands), raspoloenje (Moods), tempo (Tempo), jainuzvuka (Intensity) i time modifikujete odnosno kreiratepozadinsku muziku za svoju priu. Pritiskom na tasterPlay, uvek moete proveriti koliko ste uspeni u realizacijisvoje ideje.

Sl. 10. Dodavanje pozadinske muzike

Sl. 11. Kreiranje pozadinske muzike

Kada budete potpuno zadovoljni sa kreiranom muzikompritisnite taster OKi vratiete se na prozor sa slike 10.

Ovde jo moete podeavati jainu zvuka pomerajui kliza

levo i desno, od opcije Low (slabo) do High (jako).

Pritiskom na taster Preview moete pregledati kompletnuvideo priu koju ste do sada uradili. Ukoliko ste zadovoljni,pritisnite taster Next i time dolazite do kraja rada naprojektu.

Sada ostaje da odredite u kom obliku elite da sauvatesvoju video priu. Na raspolaganju vam stoje dvemogunosti, prva, da sauvate radni projekat tako da gamoete ponovo menjati i druga da kreirate samostalnivideo dokument, koji ne moete vie da menjate, ali ga

moete gledati pomou nekog od plejera.Ove dve mogunosti ne iskljuuju jedna drugu, tj. najboljebi bilo da svaku priu sauvate i kao radni projekat jer evam se mnogo puta desiti da elite neto da promenite, ato ste uoili tek poto ste vie puta gledali gotovu videopriu. Radni projekat se uva pritiskom na taster SaveProject (Sl. 12.) u internom formatu .wp3 i ne moe sepregledati niti modifikovati na raunarima na kojima nijeinstaliran program. Gotov proizvod u formatu .wmv se

dobija (Sl. 12.) odabirom naredbe Save you story forplayback on your computer, zatim odabirom mesta iimena za video zapis (File name i taster Browse).Pritiskom na taster Next dobija se ekran kao na slici 13.Time nam program stavlja do znanja da mu damo malovremena da generie samostalni video zapis, posle egaga moemo pogledati bez otvaranja programa Photo story.

Sl. 12. Sauvajte svoj projekat


15/31

15

Sl. 13. Generisanje samostalnog video zapisa

Program nudi jo dosta mogunosti oko podeavanjakrajnjeg proizvoda (Settings...), ali se te mogunostiuglavnom odnose na veliinu video prie i kvalitet slike.Ukoliko nita od ovoga ne dirate, program e sam za vaspotraiti optimalno reenje, tako to e napravi pristojankompromis izmeu veliine krajnjeg fajla i kvaliteta slike. .

To naravno ne treba da koi vau radoznalost, pa slobodnodajte sebi malo prostora i isprobajte opcije koje vam senude. Napravljeni i ovako sauvani projekat se otvara iprikazuje u Windows Media Player-u koga sigurno imateinstaliranog na svom raunaru ako imate Windowsoperativni sistem.

Uoite da postoje i druge opcije da zapamtite svoj rad, npr.ako elite da rad prikazujete na mobilnom telefonu saWindows Mobile operativnim sistemom. Pozivamo Vas dasa svojim uenicima istraite mogunosti ovog za rad

jednostavnog programa u kome i uenici sa slabijimznanjem rada na raunaru mogu da ispolje svojumultimedijalnu kreativnost. Uivajte u radu sa uenicima i

uz pomo ovog jedinstvenog programa napravite punolepih video pria!


16/31

16

Maturski rad je struni rad koji uenik etvorogodinjegsrednjeg obrazovanja izrauje na izabranu temu uzpomo nastavnika mentora. Ukoliko uenik zavravatrogodinje obrazovanje on izrauje zavrni rad. Svakiuenik ima svog mentora koji ga vodi i usmerava krozizradu rada. Mentor ga upuuje na izvore informacija biloda su to knjige, struni asopisi, katalozi, zbirke propisa,preporuke, enciklopedije ili dr. Pored tampanih izdanjauenici mogu koristiti i sadraje sa interneta. Tanost ovihpodataka treba uzimati sa rezervom i ukoliko je mogueobavezno ih proveriti. Nakon prikupljanja materijala koji

e se koristiti za izradu maturskog rada uenik pristupaprouavanju materijala, pravljenju beleki, razradi teza,struktuiranju svog rada, pisanju i tehnikoj obradi.Naravno, sve se ovo odvija uz stalne konsultacije samentorom. Ovaj lanak ima za cilj da bar malo olaka ovajposao mentorima, ukoliko je to mogue. Poto deo izradekoji se odnosi na struku mora ostati pod nadzorommentora, evo uputstva kako da uenici samostalno napiui tehniki obrade svoj rad.

Maturski rad se sastoji od:

naslovne strane,

sadraja,

uvoda,

razrade,

zakljuka,

priloga,

bibliografije ili popisa literature i

strane za upis podataka sa odbrane rada.

Naslovna strana Tano je definisano ta se pie nanaslovnoj strani i gde.

Naziv kole, sedite i adresa piu se u gornjemlevom uglu,

Maturski rad iz (naziv predmeta) se pie nasredini strane a ispod naslov maturskog rada,odnosno naziv teme,

U donjem delu sa leve strane pie se Mentor, a uistom redu sa desne straneUenik

U narednom redu sa leve strana pie se ime iprezime nastavnika i titula, a sa desne ime i prezimeuenika, razred i odeljenje

Na dnu strane po sredini stavlja se mesto, mesec igodina izrade rada

Sadraj stavlja se mahom na poetku rada poslenaslovne strane ili predgovora, a pre uvoda. Sadri naslove

i podnaslove koji se najee obeleavaju arapskimbrojevima i broj strane na kojoj se naslov nalazi. Ukoliko sunaslovi i podnaslovi formatirani odreenim stilovima, moese iskoristiti mogunost automatskog pravljenja sadraja.

Uvod prvi struni deo rada. Obuhvata jednu do dvestrane teksta. Ima za cilj da pobudi interesovanje itaoca ida ga preliminarno upozna sa tematikom koja se obraujeu radu. Objanjava organizaciju rada, ta koje poglavlje

obuhvata, zato je rad tako koncipiran i dr. Moe da sadrii razloge zato se uenik opredelio za konkretnu temu isvoj stav o temi.

Izrada maturskog rada


17/31

17

Primer sadraja:

Razrada sledi nakon uvoda, a poinje na novoj strani.

Obuhvata do maksimalno 20 stranica teksta. To je glavnideo rada u kome se tema detaljno i dokumentovanorazvija. Tu se iznose injenice, informacije, podaci,zapaanja ideje i sl. Obino se ovaj deo deli na viepoglavlja. Poglavlje se moe deliti na manje celine(podpoglavlja), i na odeljke (paragrafe). Mora se voditirauna da razvoj teme bude dobro struktuiran i logian.Treba ii od jednostavnijeg ka sloenijem, od opteg kaposebnom. Tekst se moe upotpuniti primerima,tabelama, grafikonima, crteima, fotografijama, ali samoako ovi elementi bolje objanjavaju ili predstavljaju datitekst. Ukoliko se ubacuje slika, ispod nje treba da stoji brojslike i naziv (npr. Slika 1. Paketska adresnica). Numerisanjeslika omoguava lako pozivanje na sliku u samom tekstu(npr. ... kao to je prikazano na sl. 1). Isto vai i zagrafikone, eme, formule, primere. Za razliku odpredhodnog, numeracija tabela se vri mahom iznadtabela.

Nekada je potrebno citirati rei nekog autora kako bi seistakla njegova misao. Citati se stavljaju pod znacimanavoda i obeleavaju brojevima iza navodnika. Ufusnotama se navode tani podaci o delu odakle jekorien citat (ime autora, naziv dela, izdava, mesto igodina izdavanja, broj strane sa koje se preuzima citat).

Zakljuak obino se pie na jednoj strani. Sadrinajbitnije elemente koji su navedeni u radu. U njemu se

iznose i zapaanja do kojih je uenik doao prouavajuidatu temu, ocene stanja, pravci daljeg razvoja. Po praviluzakljuak ne sadri tabele, ilustracije, citate.

Dodatak ili prilog nije obavezan deo rada. Kao prilogmogu se staviti vee tabele (koje se prostiru preko viestrana), kopije dokumenata ili obrazaca, statistiki podaci,izvorni kod, ilustracije. Ako je neto stavljeno kao prilogono mora biti spomenuto u samom radu i komentarisano(npr. vidi prilog 1). Prilozi se obeleavaju brojevima (prilog1, prilog 2) ili slovima (prilog A, prilog B), i poinju nanovoj strani rada.

Bibliografija ili popis literature To je spisak korienihizvora podataka, tampanih i elektronskih. Spisak je ureenpo azbunom redu, a sadri prezimena i imena autora,nazive izvora (knjiga, strunih asopisa, ...), izdavae,godine i mesta izdavanja. Ako delo ima do tri autora onda

se svi navode, a ako ima vie od tri navodi se prvi i stavljaskraenica i dr. koja ukazuje da ima vie autora. U sluajuda se koristi internet kao izvor informacija, navodi seadresa poetne stranice (home page) na kojoj je pronaensadraj i u zagradi dodaje cela adresa (link). Potrebno jenapisati i datum pristupa konkretnoj web stranici (buduida se sadraji na intenetu mijenjaju iz dana u dan).Primer:

Strana za upis podataka sa odbrane rada poslednjastrana maturskog rada. Sadri datum predaje rada, datumodbrane rada, lanove ispitne komisije, prostor zakomentar i ocenu rada.

Primer:


18/31

18

Stil i pravopis maturskog rada

Maturski rad treba da predstavlja jednu skladnu, jasnu,logiku i dobro struktuiranu celinu. Misli treba paljivoupakovati u reenice, a reenice u pasuse. Pasuse naglasiti

uvlaenjem prvog reda ili dodavanjem praznog prostoraiznad i ispod. Svaka reenica u pasusu kao i svaki pasus

mora se odnositi na obrazlaganje teme maturskog rada.Rad treba pisati jezikom primerenim naunoistraivakomradu, odnosno treba izbegavati esejni stil. Nije poeljnaupotreba arhaizama, lokalizama, slenga i sl. Posebnupanju treba obratiti na pravopis, interpunkciju i greke ukucanju. Evo par saveta:

iza svake rei i znaka interpunkcije (taka, zarez,

upitnik, uzvinik, dve ta

ke, ta

ka zarez) trebastaviti jedan razmak;

znakovi interpunkcije piu se odmah iza rei koje impredhode, kao i znakovi koji slede nakon broja (%,);

oznake mernih jedinica i oznake valute odvajaju sejednim razmakom od broja koji im predhodi;

navodnici na poetku navoda piu se uz re kojasledi, a na kraju uz re koja predhodi;

iza rei pre objanjenja u zagradi ide jedan razmak,posle otvorene zagrade odmah se kuca tekst bezrazmaka izmeu zagrade i rei, a zatvorena zagradaide odmah posle poslednje rei u zagradi. Poslezatvorene zagrade kuca se ili znak interpunkcije ilirazmak ako sledi re.

kada se radi o sloenici crtica se pie zajedno sar e i m a i z m e u k o j i h s t o j i(drutveno-ekonomski), a odvojeno ako se koristi uneku drugu svrhu;

ako se datum pie arapskim brojevima iza svakogbroja pie se taka i stavlja razmak(npr. 29. 01. 2008.).

Tekst na strani treba da je udaljen po 2,5 cm od gornje idonje, 3 cm od leve (zbog korienja) i 2 cm od desne ivicepapira veliine A4 (297 x 210 mm). Svako poglavlje poeti

na novoj strani. Strane numerisati po sredini ili sa desnestrane, na vrhu ili pri dnu strane.

Ukoliko se koriste fusnote numeraciju treba postaviti navrhu zbog preglednosti. Prva strana se ne numerie.

Za pisanje rada treba koristiti standardne fontove (TimesNew Roman, Courrier New, Arial, Tahoma i sl.), veliine 12taaka. Prored izmeu redova je 1 ili 1,5 (npr. ako koristiteTimes New Roman veliine 12, stavite prored 1, ili akokoristite Courrier New veliina fonta moe biti 10, a prored1,5). Da bi se naglasile kljune rei slova se mogu boldirati,iskositi ili podvui.

Rad se tampa u dva primerka, jedan se predaje mentoru adrugi ostaje ueniku.

Nadam se da e ovo uputstvo najvie koristiti maturantima,kako pri izradi maturskih radova tako i u daljem kolovanjupri izradi seminarskih i diplomskih radova. Sreno!


19/31

19

Nastavniki materijali

Pregled

U ovom poglavlju uenici ue kako se izvrava prvi korakreavanja problema uoavanje kategorije podrke u kojunajverovatnije spada problem koji je korisnik prijavio.Takoe ue o preventivnoj podrci i belee preventivnemere koje postoje ili koje bi trebalo da postoje u vaojkoli. Na kraju, ue kako se koristi Pomo sa udaljene

take, alatka od neprocenjive vrednosti za pruanjeraunarske podrke u realnom vremenu.

Priprema za predavanje

Pojedinane teme

Uobiajene kategorije podrke

U ovom poglavlju se uvodi pet uobiajenih kategorijapodrke o kojima se govori u ovom udbeniku. Iako sepodrka moe kategorizovati na razne naine, ovaj sistem

je osmiljen za tehniare poetnike. Podsetite uenike dasu sve ove oblasti podrke oblasti u okviru kojih su ranijetokom kursa pokuali da definiu opseg delovanja.Takoe, naglasite veze sa drugim poglavljima uudbeniku, na koje se upuuje u okvirima Vieinformacija. Recite uenicima da e nauiti neto vie o

reavanju problema u svakoj od ovih oblasti podrke.Korisnika podrka

Prilikom predavanja ove teme morate naglasiti da jevetina tehniara da prui uslugu korisniku, posebnonjegov stav kad komuniciraju sa krajnjim korisnikom,glavni kriterijum po kojem e biti procenjivani. Odliantehniar sa loim stavom e koditi reputaciji tima slubeza pomo, ak i ako uspeno rei korisnikov problem.

Hardverska podrka

Prilikom predavanja ove teme obavezno istaknite razlikuizmeu mehanikih problema, koji predstavljaju fizikiproblemi sa komponentama ili periferijskim ureajima,

i konfiguracijskih problema, koji su izazvanineodgovarajuim konfigurisanjem komponenti. Ukolikodoe do mehanikog problema, komponenta mora da sezameni ili popravi. Ukoliko doe do konfiguracijskogproblema, komponenta obino moe da se pokreneispravnim konfigurisanjem.

Podrka za operativni sistem

Prilikom predavanja ove teme naglasite da e u ovomodeljku nauiti najvie novih stvari tokom celog kursa.

Podrka za mreu

Prilikom predavanja ove teme naglasite da se ovaj kursbavi mreama samo sa strane klijenta.

Softverska podrka

Softverska podrka je kategorija koja se primarno bavipruanjem pomoi korisniku prilikom izvravanja zadataka.Ovaj kurs se ne bavi softverskom podrkom.

Metodologija reavanja problema

Ovde uvedite dijagram toka reavanja problema iz prilogaA.

Veba 4-1: Odreivanje kategorije podrke prijavljenihraunarskih problema

U ovoj vebi uenici pomou dijagrama toka odreujukategoriju podrke prijavljenog problema. Komentari u vezisa ispitivanjem tokom reavanja problema navedeni sukurzivom.

1. Korisnik kae da ne moe da tampa na mrenomtampau sa Raunara23. Prilikom ispitivanja utvrditesledee:

Pokuavate da odtampate probnu stranicu saRaunara23 na istom tampau i nita se ne dogaa.(Stoga nije korisnika greka.)

Proveravate sve kablove i veze Raunara23 itampaa i sve je ukljueno u struju i ini se da radipravilno. (Stoga nije mehaniki problem.)

Pokuavate da tampate na istom tampau saRaunara24 i nita se ne dogaa. (tampaNIJE namrei ili ne radi ispravno.)

ini se da aplikacija iz koje korisnik pokuava datampa ispravno radi. (Nije u pitanju softver.)

Uvod u reavanje problema


20/31

20

Koja je najverovatnija oblast podrke ovogproblema? Hardver tampa je ukljuen, ali neradi ili nije na mrei.

2. Korisnik prijavljuje da ne moe da sauva dokument naserver. Prilikom ispitivanja utvrdite sledee: Pravilno pokuavate da sauvate dokument i ne

uspevate u tome. (Nije korisnika greka.) ini se da hardver i softver klijentskog raunara

rade normalno. (Nije u pitanju hardver, softver nioperativni sistem.)

Pokuavate da sauvate dokument na drugiudaljeni raunar i ne uspevate u tome. (Serveri nisudostupni ili korisniku nije dozvoljen pristup

serverima.) Koja je najverovatnija oblast podrke ovog

problema? Mree

3. Korisnik prijavljuje da je raunar prestao da reaguje nasve komande. Prilikom ispitivanja utvrdite sledee: Raunarski hardver i softver su normalno radili

ranije tokom dana. Korisnik je sa Interneta preuzeo novi uvar ekrana.

Kada je pokuao da ponovo pokrene raunara,

ponovno pokretanje nije ispravno radilo. Koja je najverovatnija oblast podrke ovog

problema? Operativni sistem uvar ekrana jeverovatno otetio neku neophodnu datoteku.

Preventivna podrkaU ovom odeljku razgovarajte o konceptu preventivnepodrke kao nainu da se minimalizuje reaktivna podrka.Za svaku kategoriju preventivne podrke razgovarajte o

tome ta bi odgovaralo vaoj koli (na primer, neke stvarizavise od toga da li ste u domenu ili radnoj grupi). Ovemere preventivne podrke e se verovatno oblikovati ilikao zadaci odravanja ili kao specijalni projekti.Ukoliko je mogue, neka vam osoba koja je trenutnoodgovorna za raunarsku podrku i bezbednost mreepomogne tokom ovog predavanja. Razgovor moe dapokrije mere koje trenutno postoje i zbog ega onepostoje, kao i mere koje ne bi mogle da se primene u

vaoj koli i razlog zato je tako.Tokom ovog odeljka u vodiu za uenike videete okvireVie informacija. Pokaite kako se pretrauje centar zapomo i podrku.

Ideja za vebuNeka se uenici vrate na vebu 1-5 u poglavlju 1 gde sudefinisali opseg slube za pomo i neka utvrde ta bipromenili, s obzirom na podatke koje su dosad dobili.Neka uenici izvre neke od ovih zadataka na tri razliitaraunara, a zatim neka procene koliko bi vremena bilopotrebno da se zadatak izvri na svim raunarima.

Veba 4-2: Odredite mere preventivne podrke za vaukoluReenje ove vebe zavisi od mree i konfiguracije raunarakoji postoje u vaoj koli.Korienje pomoi sa udaljene takePomo sa udaljene take je alatka sistema Windows XP

Professional za reavanje problema koja je napravljena daomogui pomonicima, kao to su tehniari slube zapomo, da se sa udaljene take poveu sa korisnikimraunarom i reavaju probleme. Objasnite uenicima da,dok god su raunari umreeni, mogu da pomognuprijatelju ili roaku u drugoj prostoriji, koli ili dravi!Kako se koristi Pomo sa udaljene takeZa ovaj odeljak e vam biti potrebna dva umreenaraunara da biste pokazali proces pruanja pomoi sa

udaljene take. U idealnom sluaju, moete da projektujeteekran svog raunara da bi svi videli ta se deava nanjemu. Ukoliko nemate mogunosti za to, neka uenicigledaju ekran vaeg raunara dok se povezujete ipomaete korisniku. Ukoliko je mogue, neka vas ueniciprate na svojim raunarima; za ovo ete morati da odrediteparove uenika, kao i za sledeu vebu.Naglasite koliko je vano da se odrede lozinke i vremenskirokovi na zahtevima za pomo sa udaljene take, kao i to

koliko je vano dozvoliti samo proverenim ljudima da sepoveu sa vaim raunarom.

Veba 4-3: Korienje pomoi sa udaljene take zapovezivanje sa udaljenim raunaromU ovoj vebi parovi uenika se smenjuju u ulogamatehniara i korisnika tokom sesije pruanja pomoi saudaljene take. Korisnik mora da pozove tehniara da sepovee, a zatim da dozvoli tehniaru da deli kontrolu nad

korisnikovim raunarom. Tehni

ar mora da se povee sakorisnikovim raunarom, ode u dijalog Informacije o

sistemu i pronae koliko korisnikov raunar ima RAMmemorije.


21/31

21

Materijal za uenike

Uvod u reavanje problema

Sutina raunarske podrke je pomaganje korisnicima u

reavanju problema na koje naiu. Ovo se esto spominjekao reavanje problema. U ovom poglavlju uiete okategorijama u koje spadaju uobiajeni raunarskiproblemi. Prvi korak u reavanju problema je uoavanjeprave kategorije podrke. Takoe ete uiti o preventivnojpodrci i nainima na koje je moete koristiti zaizbegavanje uobiajenih raunarskih problema. Na kraju,uiete kako se pomou mone alatke za reavanjeproblema koja se zove Pomo sa udaljene take

povezuje sa udaljenim raunarom i reava problem nanjemu.

Uobiajene kategorije podrke

Kada korisnici prijavljuju problem koji imaju sa raunarom,oni obino prijavljuju simptom koji vide; na primer, modane mogu da odtampaju dokument. Kao tehniar podrke,vi imate zadatak da pronaete uzrok problema. Uzrociproblema spadaju u razliite kategorije, a jedan od prvih

koraka u reavanju problema je uoavanje kategorije ukoju uzrok najverovatnije spada. Ovaj kurs govori osledeim irokim kategorijama podrke: korisnikapodrka, hardverska podrka, podrka za operativnisistem, podrka za mreu i softverska podrka.

Korisnika podrka

U kategoriju korisnike podrke spadaju problemi kojekorisnici na neki nain sami naprave ili problemi koje

imaju prilikom izvravanja zadataka sa kojima nemajupuno iskustva. Ovi tipovi problema se javljaju kadakorisnik neto ne radi kako treba.

Kada se jave ovakvi problemi, to se naziva korisnikagreka.esti primeri korisnike greke: Korisnik pokuava da izvri zadatak koji ta aplikacija

ne moe da izvri. Na primer, korisnik pokuava dastvori tekst u boji u aplikaciji koja nema tumogunost.

Korisnik pokuava da izvri zadatak koji aplikacijamoe da izvri, ali to pokuava na pogrean nain.Na primer, korisnik pokuava da odtampadokument pomou preice Ctrl+P, a aplikacijapodrava samo tampanje uz pomo mia.

Korisnik ne zna kako da izvri eljeni zadatak. Naprimer, korisnik pokuava da objedini imena i adrese

iz liste slanja u Microsoft Word dokument, ali ne znakako da to uradi.

Korisnik je uneo izmene u postavke na raunaruzbog kojih raunar ne radi ispravno. Na primer,korisnik je izmenio opcije u programu InternetExplorer i vie ne moe da se povee na Internet.

Kao tehniar podrke imaete puno prilika za pruanjekorisnike podrke. Vano je da iskoristite tu priliku da

nauite korisnike kako da isprave problem koji su napraviliili kako da izvre eljeni zadatak na pravi nain. Va stavprilikom pruanja korisnike podrke je izuzetno vaan. Viste vodi i mentor koji velikoduno daje znanje, a ne tiraninkoji prekoreva korisnika zbog nedostatka znanja. Uvekimajte na umu da vam se korisnik obratio za pomo ibudite ponosni to moete da mu pomognete uzprijateljski i ohrabrujui stav.

Hardverska podrka

Hardverska podrka spada u dve potkategorije: mehanikiproblemi i hardverski problemi. Mehaniki problemi su onikoji se tiu fizikog rada raunara ili perifernih ureaja.Hardverski problemi su oni koji se tiu kvarova ili pogrenekonfiguracije internih komponenti raunara.Primeri za mehanike probleme: Raunar ne moe da se ukljui zato to nije ukljuen

u struju. Monitor ne radi zato to je oteen. vrsti disk ne dobija napajanje iz napajanja raunara

zbog oteenog kabla za napajanje.

Po zavretku ovog poglavlja moi ete da:

Odredite kategorije podrke za prijavljene raunar-ske probleme.

Odredite preventivne mere podrke koje postoje uvaoj koli.

Koristite Pomosa udaljene take za povezivanjesa drugim raunarom.


22/31

22

Primeri za hardverske probleme: Nova disk jedinica koja je prikljuena na raunar ne

radi zato to upravljaki program nije pravilnoinstaliran.

Postojea komponenta ne radi posle auriranjaupravljakog programa.

Raunar ne moe da se pokrene sa CD-a zato tonije podeen tako da moe to da uradi.


U kategoriju podrke za operativni sistem spadajuproblemi vezani za operativni sistem i njegovukonfiguraciju pod odreenim uslovima. Podrka zaoperativni sistem takoe ukljuuje zadatke odravanja,npr. defragmentaciju vrstog diska ili primeni najnovijihbezbednosnih ispravki.Primeri podrke za operativni sistem: Vraanje operativnog sistema u neko prethodno

stanje (koje se zove taka vraanja) zato to viene moe da se pokrene.

Nadogradnja raunarskog osnovnog ulaznog/izlaznog sistema (basic input/output system BIOS) do najnovije verzije za odreeni modelraunara.

Pravljenje virtuelne memorije da bi se poboljao radraunara.

Pravljenje nove particije koja e se koristiti za

aplikacije. Defragmentiranje diska da bi se napravilo vie

prostora na vrstom disku.

Podrka za operativni sistem poboljava rad operativnogsistema, to moe da pobolja rad drugih aplikacija kojesu korisniku potrebne za efikasno obavljanje zadataka.

Podrka za mreu

Kategorija podrke za mreu pokriva probleme na kojekorisnici nailaze kada pokuaju da se poveu sa resursimakoji se ne nalaze na lokalnom klijentskom raunaru.

Resursi mogu biti datoteke, fascikle, aplikacije, umreenitampai, Internet odnosno drugi raunari ili periferijskiureaji.

Primeri podrke za mreu:

Instaliranje tampaa na klijentski raunar.

Provera da li klijentski raunar ima IP adresu ili da limoe da je dobije.

Podeavanje Internet opcija u programu Internet

Explorer kako bi se omoguilo povezivanjeklijentskog raunara na Internet.

Softverska podrka

U kategoriju softverske podrke spadaju problemi sasoftverskim aplikacijama koje se nalaze na raunaru.Softverska podrka ima tri potkategorije: instalacija i

uklanjanje, izvravanje zadataka i aplikacije.Primeri za softversku podrku:

Instaliranje softverske aplikacije.

Reavanje instalacionih problema sa softverskomaplikacijom.

Pomaganje korisnicima u izvravanju zadataka uodreenoj softverskoj aplikaciji.

Reavanje problema sa aplikacijom kada ona ne radi

onako kako bi se oekivalo. Uklanjanje softvera koji vie nije potreban ili koji je

oteen.

VIE INFORMACIJAO podrci za hardver nauiete vie u poglavlju 5, Podrka

za hardver.

VIE INFORMACIJA

O podrci za operativne sisteme nauiete vie u poglavlju6, Podrka za Windows XP Professional.

VIE INFORMACIJAO podrci za probleme na mrei nauiete vie u poglavlju7, Podrka za umreene raunare..

SAVETOvaj kurs se fokusira na mreu sa klijentske strane, tako dase govori samo o problemima sa mreom koji se mogureiti popravljanjem klijentskog raunara. Serverski prob-lemi su izvan domena ovog kursa.


23/31

23

Metodologija reavanja problema

Kada korisnici pozovu slubu za pomo, oni obinoprijavljuju problem na koji su naili. Reavanje problema jeproces odreivanja uzroka problema, a zatim i reavanjaproblema. Reavanje problema je glavna dunost veinetehniara podrke slube za pomo. Prvi korak u reavanjuproblema jeste odreivanje kategorije podrke u kojuuzrok problema najverovatnije spada. Jedan od naina dato uradite je eliminisanje kategorija podrke u koje znateda taj problem ne spada. Na slici 4-1 je prikazan procesreavanja problema u obliku dijagrama toka.Kada utvrdite moguu kategoriju uzroka problema,moete da nastavite sa reavanjem problema unutarodreene oblasti. U poglavljima koja slede nauiete vieo reavanju problema u odreenim oblastima.Dijagram toka reavanja problema u prilogu A pomoi evam da utvrdite u koju kategoriju podrke najverovatnijespadaju prijavljeni problemi.

Veba 4-1: Odreivanje kategorije podrke prijavljenihraunarskih problemaZa svaki dole navedeni problem, pomou dijagrama toka

reavanja problema iz priloga A, odredite kategoriju(korisnika podrka, hardverska podrka, podrka zaoperativni sistem, podrka za mree ili softverska podrka)u koju uzrok problema najverovatnije potpada.1. Korisnik kae da ne moe da tampa na mrenomtampau sa Raunara23. Prilikom ispitivanja uzrokautvrdite sledee: Pokuavate da odtampate probnu stranicu sa

Raunara23 na istom tampau i nita se ne

dogaa. Proveravate sve kablove i veze Raunara23 i

tampaa; sve je ukljueno u struju i ini se da radipravilno.

Pokuavate da tampate na istom tampau saRaunara24 i nita se ne dogaa.

ini se da aplikacija iz koje korisnik pokuava datampa ispravno radi.

Koja je najverovatnija oblast podrke ovog problema?

2. Korisnik prijavljuje da ne moe da sauva dokument naserver. Prilikom istrage utvrdite sledee:

Pravilno pokuavate da sauvate dokument i ne uspevate utome.

ini se da hardver i softver klijentskog raunara radenormalno.

Pokuavate da sauvate dokument na drugi udaljeniraunar i ne uspevate u tome.


3. Korisnik prijavljuje da je raunar prestao da reaguje nasve komande. Prilikom ispitivanja uzroka utvrdite sledee:

Raunarski hardver i softver su normalno radiliranije tokom tog dana.

Korisnik je sa Interneta preuzeo novi uvar ekrana.

Kada je pokuao da ponovo pokrene raunara,ponovno pokretanje nije ispravno radilo.


Preventivnapodrka

Preventivna podrka je praksa izvravanja postupaka kojispreavaju pojavu odreenih problema. U velikim

organizacijama se vri puno preventivne podrke. U timorganizacijama veliki deo preventivne podrke se vri krozprimenu raunarskih i korisnikih smernica preko mreakoje se zovu domeni. Vaa kola moda nema domen, alise mere preventivne podrke koje su predstavljene u ovomodeljku mogu sprovesti na pojedinanim klijentskimraunarima (izuzev onih mera obraenih u odeljku koji sebavi podrkom za mree).

Uobiajene preventivne mereKorisnika podrka

Preventivna korisnika podrka je napravljena da spreiizvravanje zlonamernih radnji ili sluajno kvarenje kolskihraunara od strane korisnika. Evo nekih mera preventivnekorisnike podrke:

Zahtev da svaki korisnik ima korisniki nalog.Kada korisnici znaju da se njihovi postupci povezuju

sa njihovim linim korisnikim nalogom, manje suanse da e vriti zlonamerne radnje. Kao podrkuovoj meri, onemoguite nalog gosta na raunaru.


24/31

24

.Zahtev da svi korisnici koriste jake lozinke. Kadakorisnici imaju jake lozinke za pristup svojimkorisnikim nalozima, manje je verovatno da hakerimogu da otkriju ili pogode lozinku. Hakeripokuavaju da ostvare neovlaeni pristup raunaruili mrei. Jake lozinke imaju najmanje osam znakovai sadre barem jedan znak koji nije alfanumeriki i

koji se ne nalazi na prvom ili poslednjem mestu.Primeri za jake lozinke: TH*s0ne$, th@t0ne! i Br(bW#irL. Smernice za lozinke sistema Windows XPkontroliu zahteve za lozinke. Smernice za lozinkesu deo Lokalnih bezbednosnih postavki sistemaWindows XP i ne treba ih menjati bez odobrenja inadzora savetnika iz kolskog osoblja ili instruktora.

Zahtev da svi korisnici esto menjaju lozinke.Kada korisnici esto menjaju lozinke (obino svakih

30 do 60 dana), manje su anse da neko otkrijelozinke. Smernice za lozinke su deo Lokalnihbezbednosnih postavki i ne treba ih menjati bezodobrenja i nadzora savetnika iz kolskog osoblja iliinstruktora.

Zahtev da svi korisnici naprave disk zaponitavanje lozinke. Jedan od najveih problemabilo koje slube za pomo jeste ponitavanje lozinkikada ih korisnici zaborave. Da biste to izbegli,

zahtevajte da svaki korisnik napravi ,disk zaponitavanje lozinke. Ovaj disk omoguavakorisniku da kreira novu lozinku za svoj nalog bezpomoi tehniara.

Ograniavanje tipova naloga krajnjeg korisnika naKorisnik ili Ogranieno. Korisniki nalozi naraunarima u domenu imaju statuse nalogaKorisnik (najvea ogranienja), Iskusnikorisnik (vie privilegija) i Administrator (punakontrola nad raunarom). Korisniki nalozi nasamostalnom raunaru ili u mrei radne grupe imajustatuse naloga Ogranieno (najvea ogranienja)ili Administrator (puna kontrola nad raunarom).

Kada god je to mogue, nalozi krajnjih korisnikatreba da imaju status naloga Korisnik (u domenu)ili Ogranieno (u radnoj grupi ili na samostalnomraunaru) tako da korisnici ne mogu da izvravajuodreene zadatke kao to je instaliranjeneodobrenog softvera.

Hardverska podrka

Preventivna hardverska podrka je napravljena da

obezbedi pravilan rad hardvera te redovno i sistematinoauriranje upravljakih programa za hardver.

Onemoguavanje korisnika da instalirajunepotpisane upravljake programe za hardver.Upravljaki program je program koji omoguavahardveru da radi sa odreenim operativnimsistemom. Nepotpisani upravljaki program jeupravljaki program koji ne sadri digitalni potpisproizvoaa.

VIE INFORMACIJADa biste saznali vie o korisnikim nalozima, kliknite naStart, a zatim na Pomo ipodrka. U polje za pretraguukucajte kreiraj korisniki nalog. Na kartici Predloeneteme rezultata pretrage kliknite na Kreiraj i promeni lo-kalne korisnike naloge.

VIE INFORMACIJADa biste saznali vie o diskovima za ponitavanje lozinke,kliknite na Start, a zatim na Pomo i podrka. U polje zapretragu ukucajte disk za ponitavanje lozinke. Na kartici

Predloene teme rezultata pretrage kliknite na Kreirajdisk za ponitavanje lozinke.

SAVETNapravite spisak uputstava za kreiranje i korienje diskaza ponitavanje lozinke i neka primerci tog spiska bududostupni svim korisnicima.

VIE INFORMACIJADa biste saznali vie o tipovima raunarskih naloga, kli-

knite na Start, a zatim na Pomo i podrka. U polje zapretragu ukucajte tip naloga. Na kartici Podudaranja pre-traivanja itavog teksta rezultata pretrage kliknite na Pre-gled korisnikih naloga.


25/31

25

Pravljenje rasporeda auriranja upravljakihprograma. esto se mogu nabaviti novi upravljakiprogrami za hardver da bi se poboljali radhardvera ili interakcija sa raunarskim sistemom.Napravite raspored auriranja upravljakihprograma (obino je dovoljno jednom na svakih trido est meseci). Da biste nadogradili upravljake

programe, idite na www.microsoft.com/update ipretraite upravljake programe. Zatim kliknite naMicrosoft Download Center: Drivers. Takoemoete da posetite Web lokaciju proizvoaakomponente da vidite da li su dostupni noviupravljaki programi.

Pravljenje rasporeda pregleda hardvera. Hardvertreba redovno istiti (posebno tastature i monitore),kao i pregledati zbog eventualnih oteenja.

Prilikom pregledanja hardvera posebno obratitepanju na veze. Nije retka pojava da se kabloviupletu ili razvuku, to moe dovesti do tetnogpritiska na portove.

Pravljenje inventara svog hardvera i oznaavanjehardvera kolskim obelejem. Najbolji nain daodravate hardver je da znate ta imate. Tuinformaciju vam prua inventar. Uz to, obeleavanjehardvera identifikacionom oznakom olakava

pronalaenje ukoliko neko ukrade hardver. Takoemoete da fiziki obezbedite hardverzakljuavanjem soba u kojima se on nalazi ilikorienjem raunarskog zakljuavanja koje vezujehardver za radni sto ili drugi komad nametaja.


Preventivna podrka za operativni sistem je izuzetno

vana za ispravan rad i bezbednost raunarskog sistema ibilo koje mree na koju je raunar povezan. Ovo su nekemere preventivne podrke za operativni sistem:

Konfigurisanje raunara tako da automatskipreuzimaju ispravke za Windows XP. Ovoomoguava raunarima koji su povezani na Internetda automatski preuzimaju ispravke za Windows XP,to ukljuuje bezbednosne zakrpe i druge izvrnedatoteke. Ukoliko raunar nije povezan na Internet,preuzmite ispravke na raunaru koji jeste povezan, azatim ih prekopirajte na CD. Tada ih moeteinstalirati na raunar koji nije povezan na Internet.

Pravljenje rasporeda instaliranja ispravki zaWindows XP. Ispravke za Windows XP kojepreuzmete ne instaliraju se automatski, pa bi trebaloda napravite raspored instaliranja. Ispravke trebainstalirati barem svake dve nedelje. Meutim,ukoliko Microsoft uoi vanu bezbednosnu ispravku,treba odmah da je instalirate da biste spreilineovlaeni pristup vaim raunarskim sistemima.

Obavezno omoguavanje Windows zatitedatoteka. Windows zatita datoteka spreavazamenu zatienih sistemskih datoteka, kao tosu .sys, .dll, .ocx, .ttf, .fon i .exe datoteke. Windowszatita datoteka titi sve datoteke koje je instaliraoprogram Instalacija Windowsa. Podrazumevano,Windows zatita datoteka je uvek omoguena imogue je zameniti postojee datoteke samo

datotekama sa Windows digitalnim potpisom. Ovuopciju nikad ne treba iskljuivati.

Instaliranje i redovno auriranje softvera zaotkrivanje virusa. Softver za otkrivanje virusa jeizuzetno vaan za odravanje pravilnog rada vaegoperativnog sistema. Antivirusni program trebainstalirati na svaki raunar, a definicije virusaprograma treba aurirati barem jedno meseno.Program treba da konfiguriete tako da skenira svemedijume, na primer i diskete i CD-ove, da biproverio da li na njima ima virusa pre nego touitate podatke sa tih ureaja.

VIE INFORMACIJADa biste saznali vie o upravljakim programima, kliknitena Start, a zatim na Pomo i podrka. U polje za pretraguukucajte upravljaki programi. Na kartici Predloeneteme rezultata pretrage kliknite na Podeavanje opcijapotvrde potpisa datoteka.

VIE INFORMACIJADa biste saznali vie o dopunama za Windows XP, kliknitena Start, a zatim na Pomo i podrka. U polje za pretraguukucajte auriranje. Na kartici Predloene teme rezultatapretrage kliknite na Ukljui automatsko auriranje i

Promeni postavke automatskog auriranja.


26/31

26

Pravljenje diska za automatsko spasavanjesistema. Automatsko spasavanje sistema (ASS)

jeste poslednja opcija u pokuajima da se spaseoteeni operativni sistem. ASS se odvija u dve faze:pravljenje rezervne kopije i spasavanje. ASS pravirezervnu kopiju i spasava stanje sistema, uslugesistema i sve diskove koji su povezani sakomponentama operativnog sistema. Kada spaseteoperativni sistem pomou ASS-a, spasavate samooperativni sistem; mogue je da ete ostati bezdrugih podataka, kao to su programi te datoteke ifascikle sa podacima.

Zahvaljujui programu Microsoft Windows XP Servisnipaket 2, pruanje podrke za operativni sistem nikada nijebilo lake. Dva velika poboljanja u Windows XPServisnom paketu 2 jesu Windows Security Center(Windows bezbednosni centar) centralizovano mesto nakojem korisnici mogu da podese eljeni nivo raunarskezatite, i ugraeni blokator iskauih prozora (Pop-UpsBlocker) za Microsoft Internet Explorer.

Windows bezbednosni centar ima tri funkcije: Zatitni zid,Automatsko auriranje i Zatita od virusa. Windowsbezbednosni centar povremeno pregleda korisnikeraunare da bi proverio da li je korisnik svestan statusasvake funkcije kada je iskljuena ili kada nije aurirana.

Windows zatitni zid nadgleda sve aplikacije i izvore koji bipotencijalno mogli da nakode korisnikom raunaru.Donja slika prikazuje rad Windows zatitnog zida:

VIE INFORMACIJA

Da biste saznali vie o ASS-u, kliknite na Start, a zatim naPomo i podrka. U polje za pretragu ukucajte Automat-sko spasavanje sistema. Na kartici Podudaranja pre-traivanja itavog teksta rezultata pretrage kliknite naPregled automatskog spasavanja sistema. Zatim, nakartici Predloene teme kliknite na Kreiraj set za auto-matsko spasavanje sistema pomou rezervnih kopija iSpasavanje otkazivanja sistema pomou automatskogspasavanja sistema.


27/31

27

.Windows automatsko auriranje

Windows automatsko auriranje je jedan od mnogihnaina na koje Microsoft pokazuje svoju brigu zabezbednost i privatnost svojih korisnika. Microsoftoviinenjeri su vredno radili na tome da operativni sistemWindows XP bude bezbedniji, bri i moniji, a i dalje

jednostavan za upotrebu.Zahvaljujui aplikaciji Windows bezbednosni centar,preuzimanje i instaliranje ispravki je postalo mnogo

jednostavnije. Korisnici samo treba da provere da li jeWindows automatsko auriranje ukljueno (to jepodrazmevano) i izmene vreme (ako je potrebno) zaautomatsku proveru, preuzimanje i instaliranje ispravki saInterneta. Ono na ta korisnici treba da obrate panju

jeste da raunar mora biti ukljuen u vreme kada jezakazano auriranje.

Blokator iskauih prozora

Kad korisnik poseuje nepouzdane Web lokacije, esto sepojavljuju iskaui prozori. Neki iskaui prozori sadrepromotivni materijal, a neki mogu da preuzmu i instalirajupijunski softver bez znanja korisnika.

Windows XP Servisni paket 2 ima ugraenu funkcijublokatora iskauih prozora koja jaa bezbednostprograma Internet Explorer. Korisnik moe da izabere

da li e blokirati sve iskaue prozore, dozvoliti pojavusamo pouzdanih iskauih prozora ili dozvoliti pojavu svihiskauih prozora.

Podrka za mree

Preventivna podrka za mree je napravljena da zatitivau mreu od unutranjih i spoljanjih pretnji i daobezbedi odravanje mrenih veza kada god je to mogue.Evo nekih mera preventivne podrke za mree:

Omoguavanje zatitnog zida za sve veze vaemree sa Internetom. Zatitni zid je hardver ilisoftver koji spreava odreenom tipu Internetsaobraaja da ue u vau mreu. Windows XPProfessional ima ugraenu funkciju zatitnog zida zamrene veze; meutim, zatitni zid Internet veze(Internet Connection Firewall ICF) treba omoguitisamo za direktno povezivanje na Internet. Ne trebaga omoguiti za vezu pojedinanog raunara sa

kolskom mreom.

Podeavanje nivoa bezbednosti za zone programa

Microsoft Internet Explorer. Microsoft InternetExplorer definie razliite mrene zone. Vano je danivo bezbednosti za svaku zonu bude podeen naodgovarajui nain. Da biste pristupili podeavanjunivoa bezbednosti, otvorite Internet Explorer. Umeniju Alatke, kliknite na Internet opcije, a zatimna karticu Bezbednost. Kliknite na svaku zonu, azatim podesite bezbednosne postavke za svakuzonu po dole navedenoj listi.

Internet zona. Ovo je bezbednosna postavka zasve Internet lokacije koje se ne nalaze ni u jednojod drugih zona. Podesite nivo bezbednosti naSrednje ili vie.

VIE INFORMACIJADa biste saznali vie o zatitnim zidovima, kliknite na Start,a zatim na Pomo i podrka. U polje za pretragu ukucajtezatitni zid. Na kartici Predloene teme rezultata pre-trage, kliknite na Pregled zatitnog zida Internet veze.


28/31

28

Lokalna Intranet zona. Ovo je bezbednosnapostavka za mreu na kojoj se raunar nalazi.Ukoliko je mrea bezbedna, podesite naSrednje-nisko. Ukoliko niste sigurni da li jemrea bezbedna, podesite nivo bezbednosti naSrednje ili vie.

Zona poverljivih lokacija. Ova zona je aktivnasamo ukoliko su u nju unete neke lokacije. Uovu zonu unesite samo one lokacije kojimaapsolutno verujete. Poto se sadraj ili vlasniklokacije (a samim tim i bezbednost) mogupromeniti, podesite nivo bezbednosti za ovuzonu na Srednje ili vie.

Zona ogranienih lokacija. Ova zona je aktivna

samo ukoliko su u nju unete neke lokacije. Naovu listu treba uneti lokacije za koje sumnjate dasu opasne poto imaju zlonamerni kd. Uvekpodesite nivo bezbednosti za ovu zonu naVisoko.

Veba 4-2: Odredite mere preventivne podrke za vaukoluU ovoj vebi, radiete sa instruktorom ili savetnikom iz

osoblja i kolskim osobljem za tehnoloku podrku nauoavanju mera preventivne podrke koje ve postoje iodreivanju onih mera koje se mogu i koje bi trebaloprimeniti.

1. Navedite mere preventivne podrke koje ve postoje uvaoj koli:Preventivna korisnika podrka______________________________________________________________________________________Preventivna hardverska podrka

______________________________________________________________________________________

Preventivna podrka za operativni sistem

___________________________________________

___________________________________________

Preventivna podrka za mree

___________________________________________

___________________________________________

2. Navedite mere preventivne podrke za koje mislite damogu i da bi trebalo da se primene u vaoj koli. Za svakuideju navedite resurse koji bi vam bili potrebni za primenu.Na primer, moda su vam potrebna dva tehniara zaauriranje koje se sprovodi svake dve nedelje ili vam je

moda potrebna disketa da svaki korisnik napravi disketuza ponitavanje lozinke.

Preventivna korisnika podrka

___________________________________________

___________________________________________

Preventivna hardverska podrka

___________________________________________

___________________________________________

Preventivna podrka za operativni sistem

___________________________________________

___________________________________________

Preventivna podrka za mree

___________________________________________

___________________________________________

Korienje pomoi sa udaljene take

Pomo sa udaljene take je alatka sistema Windows XPProfessional koja omoguava tehniaru slube za pomo ilidrugoj osobi zaduenoj za podrku da se sa udaljene takepovee sa korisnikim raunarom i rei problem. Pomo saudaljene take se moe koristiti za reavanje velikog brojaproblema. Posebno je korisna za tehniare podrke koji sakorisnikom priaju telefonom. Umesto da pokuava daslepo vodi korisnika kroz komplikovane korake reavanjaproblema, tehniar moe da se povee sa korisnikovimraunarom i da rei problem sa udaljene take.

SAVETPregledajte jo jednom okvire Vie informacija u odeljkuPreventivna podrka ovog poglavlja. Pregledajte pomoneteme koje ste dobili prilikom pretraga i istraite jo nekeideje za mere preventivne podrke.


29/31

29

.Pomo sa udaljene take vam omoguava: askanje sa korisnikom. Pregled radne povrine korisnika. Preuzimanje deljene kontrole nad korisnikovim

raunarom ako korisnik to dopusti. Slanje datoteka ka korisniku i primanje datoteka od

korisnika.Pomo sa udaljene take moe vam utedeti mnogovremena. Ukoliko moete da reite problem sa udaljenetake, ne morate da troite dragoceno vreme za fizikiodlazak do radne stanice korisnika. Na primer, kada trebada uklonite neispravan upravljaki program sakorisnikovog raunara, moete da upotrebite Pomo saudaljene take za uklanjanje tog upravljakog programa.

Zatim moete da poaljete ispravni upravljaki program ida ga instalirate na korisnikov raunar.

Kako se koristi pomo sa udaljene take

Pre nego to ponete da pomaete korisniku sa udaljenetake, korisnik mora da zapone sesiju pomoi sa udaljenetake.

Uspostavite vezu pomoi sa udaljene takeSesija se uspostavlja u tri faze:1.

2.

3.

1. Korisnik trai pomo slanjem poziva.a. Kliknite na dugme Start, kliknite na Pomo i podrka

(Help and Support), pod Traenje pomoi (Ask forassistance), kliknite na Pozovi prijatelja da se povee satvojim raunarom preko pomoi sa udaljene take (Invite AFriend To Connect To Your Computer With RemoteAssistance), a zatim kliknite na Pozovi nekog da tipomogne (Invite Someone To Help You).b. Izaberite nain slanja poziva, ispunite podatkepomonika, a zatim kliknite na Pozovi ovu osobu (Invitethis person). Moete poslati poziv pomou programa

M i c r o s o f t W i n d o w s M e s s e n g e r ,e-pote ili tako to ete sauvati poziv kao datoteku iposlati je pomoniku.c. Ukucajte svoje ime i poruku, kliknite na Nastavi(Contiune), podesite rok trajanja poziva, ukucajte ipotvrdite lozinku, a zatim kliknite na Poalji poziv (Sendinvitation).2. Tehniar odgovara na poziv za pomo sa udaljenetake.

a. Za otvaranje poziva, dvaput kliknite na datoteku podimenom rcbuddy.MsRcIncident.b. Ukoliko se pojavi dijalog Otvaram prilog e-pote,kliknite na Otvori, a zatim kliknite na U redu (OK).

SAVETPomo sa udaljene take je dostupna samo u sistemuWindows XP.


30/31

30

.c. U dijalogu Pomo sa udaljene take ukucajte lozinku,a zatim kliknite na Da (Yes).3. Korisnik prihvata pomo tehniara.a. U dijalogu Pomo sa udaljene take kliknite na Da(Yes) da biste omoguili tehniaru da vidi va ekran i daaska sa vama.

Deljena kontrola nad korisnikovim raunaromTehniarova konzola prekriva celi monitor i ima dva okna.Manje levo okno sadri tehniarovu oblast za askanje,gde pomonik alje poruke i prima poruke od korisnika.Vee desno okno sadri oblast sa ekranom korisnika,ukljuujui korisnikovu konzolu za pomo sa udaljenetake, Start meni i traku za zadatke. U tom oknu pomonikmoe da vidi sve to se pojavi na korisnikovom ekranu.Tehniarove kontrole se nalaze na vrhu konzolepomonika.Nakon to korisnik prihvati tehniarovu pomo, tehniarue se prikazati korisnikova radna povrina unutar prozoraza pomo sa udaljene take. Tehniar tada moe da traideljenu kontrolu nad korisnikovim raunarom da bi reioproblem ili izvrio druge zadatke.

Konzola Pomo sa udaljene take sadri: Preuzmi kontrolu/Prepusti kontrolu (samo

tehniar). Ova komanda korisniku alje zahtev zadeljenje kontrole nad korisnikovim raunarom ilipreputanje kontrole nad korisnikovim raunarom

tokom odravanja sesije pomoi sa udaljene take. Poalji datoteku. Ova komanda alje datoteku sa

pomonikovog raunara ili mree na korisnikovraunar.

Poni razgovor. Ova komanda omoguava glasovnukomunikaciju na raunarima sa glasovnimmogunostima.

Postavke. Ova komanda vam omoguava

podeavanje kvaliteta zvuka i veliine konzole.

Prekini vezu. Ova komanda prekida vezu pomoi saudaljene take

Razmena datoteka korienjem pomoi saudaljene take

Korisnik moe da vam poalje datoteku ili vi moete dapoaljete datoteku korisniku preko konzole pomoi sa

udaljene take. Da bi poslao datoteku, tehniar ili korisnikradi sledee:

1. Poiljalac bira datoteku za slanje.

a. U konzoli Pomo sa udaljene take kliknite na Poaljidatoteku (Send a file), ukucajte putanju i ime datoteke ilikliknite na Pretrai (Browse) da biste locirali datoteku, azatim kliknite na Otvori (Open).

b. Kliknite na Poalji datoteku (Send a file).

2. Primalac uva datoteku.

a. Kliknite na Sauvati kao (Save as) locirajte fasciklu ukoju elite da sauvate datoteku, a zatim kliknite naSauvaj (Save).

b. Ukoliko korisnik eli da otvori datoteku, klikne nadugme Da (Yes); u suprotnom, klikne na dugme Ne (No).

3. Poiljalac potvruje da je datoteka poslata.

a. Kliknite na dugme U redu (OK).

Ukoliko ste pomonik koji alje datoteku korisniku, moeteda delite kontrolu nad korisnikovim raunarom i da

sauvate datoteku na ispravnu lokaciju na korisnikovomraunaru.

Veba 4-3: Korienje pomoi sa udaljene take zapovezivanje sa udaljenim raunarom

U ovoj vebi vi i jedan partner ete izvesti sesiju pomoi saudaljene take. Svako od vas mora da ima po raunar i ti

raunari moraju da budu u mogunosti da komuniciraju,bilo preko Interneta ili preko obine mree.


31/31

.Vi i va partner treba da izvedete ovu vebu dva puta,tako to ete naizmenino igrati ulogu tehniara.

Korisnik je prijavio da raunar radi veoma sporo. Sumnjateda raunar moda nema dovoljno RAM memorije zapokretanje aplikacije koju korisnik eli da pokrene. Uraditesledee.1. Zatraite od korisnika (vaeg partnera) da poalje

zahtev za pomo sa udaljene take.2. Prihvatite zahtev.3. Traite deljenu kontrolu nad udaljenim raunarom.4. Na udaljenom raunaru idite u dijalog Informacije

o sistemu i pogledajte koliko raunar ima RAMmemorije (za postepena uputstva o pristupanju

dijalogu Informacije o sistemu pogledajte odeljakUtvrivanje usklaenosti hardvera i softvera upoglavlju 3).

5. Zabeleite koliinu RAM memorije na udaljenomraunaru :____________________________________________

6. Zamenite uloge korisnika i tehniara i ponovite ovuvebu.

Documents

Partner u učenju-feb2008