VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAA I TRENERA

SEMINARSKI RAD IZ PEDAGOKE PSIHOLOGIJE

TEMA: PAMENJE I ZABORAVLJANJE

Profesor: Student: Subotica, 2014.

SADRAJ

1. UVOD32. PAMENJE4 2.1. Senzorno pamenje5 2.2. Kratkorono pamenje5 2.3. Dugorono pamenje7 2.3.1. Vrste dugoronog pamenja83. ZABORAVLJANJE94. UZROCI ZABORAVLJANJA10 4.1. Retroaktivna inhibicija12 4.2. Proaktivna inhibicija135. ZAKLJUAK146. LITERATURA15

1. UVOD

Pedagoka psihologija se bavi izuavanjem ljudskog ponaanja i uenja na razliitim uzrastima i u razliitim uslovima vaspitno - obrazovne sredine. To je grana primenjene psihologije, iji je cilj unapreivanje tih procesa i njihovog podizanja na jedan vii i kvalitetniji nivo, u smislu optimalnog razvoja sposobnosti i osobina linosti uenika.Uenjem se stvaraju tragovi u mozgu. Pamenje je trajanje tih tragova, a zaboravljanje slabljenje ili nestajanje tih tragova.

2. PAMENJE

Pamenje je mogunost usvajanja, zadravanja i koritenja informacija. Pamenje je uveliko znaajno za oveka, za njegov razvoj i njegov identitet. Ono je u uskoj vezi s uenjem, jer bez njega uenje ne bi imalo smisla, jer je pamenje mesto na kojem se uvaju informacije, a ujedno je i rocess unutar oveka koji obrauje te informacije (Zarevski, 1997).

Slika br. 1 Pamenje, tok kretanja informacija

Osnovne osobine pamenja: Obim koliina predmeta i pojava kojih se moemo prisetiti nakon njihovog opaanja (to je obino 6 do 8 a ponekad i 10 razliitih objekata). Brzina iskazuje se vremenom u kome odreene sadraje moemo zapamtiti. Tanost meri se stepenom slinosti onoga ega se seamo sa onim to smo opazili. Trajanje meri se vremenom u kojem, bez ponovnog opaanja, moemoreprodukovati ono to smo zapamtili.

Pamenje moe biti (Zarevski, 1997): Senzorno, Kratkorono pamenje Radna memorija.2.1. Senzorno pamenje

Senzorno pamenje vrlo kratko zadrava informacije koje nadolaze. Za vid to vreme iznosi otprilike pola sekunde, a za sluh oko dve sekunde. Za vidno senzorno pamenje koristi se naziv ikoniko pamenje, a za sluno senzorno pamenje koristi se naziv ehoiko pamenje.

Budui da ehoiko pamenje traje due od ikonikog, zadnju re koju ujemo bolje pamtimo, nego zadnju re koju vidimo. Na primer: ako ispitaniku proitamo deset brojeva, onda se on uvek moe setiti zadnjeg broja, jer mu jo uvek zvoni u uima, ali ako mu kaemo nakon itanja liste brojeva da ih ponovi, onda se taj zadnji broj gubi iz ehoikog pamenja.

Znaaj senzornog pamenja je u tome to mi prenosimo informacije na temelju samog podraaja i na temelju senzornog pamenja o tom podraaju, koje traje jo neko vreme nakon to je podraivanje prestalo. Stoga se senzorno pamenje jo naziva i perceptivno pamenje.

Senzorno pamenje ima dve faze (Zarevski, 1997):1. Prva faza (neizmerno kratka traje nekoliko stotina milisekundi), u kojoj se radi o nastavku podraenosti receptora i u kojoj je praktino neogranien kapacitet senzornog pamenja.2. Druga faza moe trajati nekoliko sekundi, ali budui da se u njoj ve obavlja deo kodiranja, znatno je manjeg kapaciteta. Tu je fazu teko razlikovati od poetne faze rada kratkoronog pamenja.

Dakle, za senzorno pamenje moe se rei da se radi o svojevrsnom zadravanju podraenosti receptora koje omoguuje da se uspeno provede prepoznavanje oblika. To se dogaa na temelju istovremenog rada senzornog i dugoronog pamenja u kojem su pohranjena obeleja koja slue prepoznavanju oblika.

2.2. Kratkorono pamenje

Nakon to je informacija bila nakratko zapisana ili zvuno snimljena u naem snzornom pamenju, ona dolazi u kratkorono pamenje. Tu je moemo ponavljanjem zadrati koliko god nam vremena treba. Informacije kojima je iz nekog razloga poklonjena panja kodiraju se u kratkoronom pamenju. Naime, informacije koje dolaze u kratkorono pamenje moraju se tako promeniti ili interpretirati da budu smislene za pojedinca.

Kodiranje pri pamenju zapravo je promjena informacije u oblik koji se moe uskladititi i kasnije pronai. Na takav nain se informacije pripreme za skladitenje u dugorono pamenje. Kodiranjem nastojimo (Rathus, 2005): smanjiti koliinu informacija koje treba skladititi na taj nain to odbacujemo nevano i redundantno; olakati budue pronalaenje informacija na taj nain da njihovo skladitenje uinimo to boljim kroz tzv. Elaborirano kodiranje.

Kodiranje je jedinstveno za svaku osobu. U kratkorono pamenje osim iz senzornog pamenja informacije stiu i iz dugoronog pamenja. Kratkorono pamenje nam slui za obavljanje triju razliitih funkcija (Zarevski, 1997):1. ako nam informacija ne treba za kasnije, zadravamo je ponavljanjem u nepromenjenom obliku dok nam je potrebna, a zatim se ona gubi. Npr., nazovemo telefonske informacije i ako ne zapiemo broj, moramo ga u sebi ponavljati da ga ne zaboravimo. U toj je fazi kratkorono pamenje osetljivo na ometanje ako nas dok ponavljamo broj neko neto upita, obino zaboravimo broj.2. Ako nam informacija treba na dui rok, onda je nastojimo tako kodirati da je to uspenije uskladitimo.3. Kad nam treba neka informacija, onda je iz dugoronog pamenja vratimo u kratkorono. Budui da tada obino neto radimo s tom informacijom, takvu ulogu kratkoronog pamenja nazivamo radnim pamenjem.

Kapacitet kratkoronog pamenja u proseku iznosi izmeu pet i devet nepovezanih estica. To znai da se odednom moe zapamtiti npr. Toliki broj nepovezanih brojki. Meutim, grupisanjem moemo znatno poveati kapacitet tog pamenja.

2.3. Dugorono pamenje

Ono to laici podrazumevaju pod pojmom pamenja u vremenskoj podeli pamenja upravo je dugorono pamenje. Senzorno i dugorono pamenje imaju praktiki neogranien kapacitet. Veliki broj informacija u dugoronom pamenju ostaje ceo ivot (Zarevski, 1997).

Dugorono pamenje mora biti dobro organizirano, jer ga ne moemo tako brzo pregledati kao kratkorono pamenje traei potrebnu informaciju. Pri priseanju iz dugoronog pamenja posebno su vani tzv. Znaci za priseanje koji nas vode u ire podruje pamenja u kojem bi se mogla nalaziti eljena estica. U osnovi se radi o istom nainu traenja informacija kao to kljune rijei i razni indexi u bibliotekarstvu pomau da se doe do traene publikacije. Drugi nain koritenja znakova za priseanje je njihovo uporeivanje sa znacima koji su korieni pri skladitenju te estice moemo ih nazvati znacima za kodiranje. Stoga i jesu najdelotvorniji znaci za priseanje koji su se javili i za vreme skladitenja: isto mesto, isti ljudi, isto stanje i sl.

Izmeu kodiranja u kratkoronom i dugoronom pamenju postoje odreene razlike. Dok se kodiranje verbalnog materijala u kratkoronom pamenju prvenstveno temelji na fonolokim karakteristikama rei, za kodiranje u dugoronom pamenju od veeg je znaaja smislena organizacija. Pri pamenju delotvorno se sluimo predoavanjem, stvaranjem slikovnih predstava. Za konkretne pojmove pravimo ih znatno lake. Na taj nain stvaraju se dvostruki tragovi pamenja: slikovni i verbalni.

Premda je za ljude najvaniji deo dugoronog pamenja onaj u kom se nalazi nae znanje uoblieno reima i simbolima, mi u dugoronom pamenju imamo uskladitene informacije iz ostalih ula: ukuse, mirise, zvukove, dodire, vibracije i sl. Koje Baddeley naziva perceptivnim dugoronim pamenjem. Taj deo pamenja je uz neoteena ula uslov za postojanje uspenog prepoznavanja oblika. Mi organizujemo pamenje u skladu s naim unutranjim kognitivnim shemama. One odreuju ne samo odabir onog to emo zapamtiti, ve i pravac distorzija pri rekonstrukciji koja se odvija u sluaju kad se ne moemo konkretno prisetiti dogaaja (Rathus, 2005).

2.3.1 Vrste dugoronog pamenja

Blic pamenje

Blic pamenje moemo definisati kao izuzetno dobro pamenje detalja neposredno pre, za vreme i nakon iznenaujueg dogaaja koji ima znaajne posledice za pojedinca i/ili naciju. Karakteristike blic pamenja su: potpunost, tanost, ivost i otpornost na zaboravljanje.

Deklarativno i proceduralno pamenje

Podela potie od Andersona koji je razvio kompjutersku simulaciju modela kognitivnih procesa. Model sadri dve komponente: deklarativno znanje, koje se odnosi na znanje injenica, i proceduralno znanje, koje se odnosi na znanje o tome kako neto uiniti. Deklarativno znanje se dalje deli na epizodiko i semantiko (Zarevski, 1997).

Tulving, koji je u psihologiju pamenja uveo podelu na epizodiko i semantiko pamenje, na sledei nain objanjava razliku: za epizodiko pamenje bitno je znati kada i gde smo usvojili neku informaciju. Informacije kojima se esto koristimo sele u semantiko pamenje (Rathus, 2005).

Po Tulvingu je semantiko pamenje neophodno za upotrebu jezika. Ono ukljuuje pamenje znaenja rei i pojmova, gramatikih pravila za slaganje reenica i sl. Epizodiko pamenje se odnosi na vremensko odreivanje toga kad su se zbili dogaaji (epizode) i njihovo vremensko-prostorno povezivanje. Kao jedan od najvanijih dokaza za razlikovanje semantikog od epizodikog pamenja Tulving navodi da se kod amnezija zadrava semantiko pamenje, ali nema novog epizodikog pamenja.

Za proceduralno pamenje bitno je stvaranje nizova asocijacija izmeu pojedinanih operacija. Najvaniji su oblik proceduralnog pamenja vetine, npr. Kucanje na pisaoj maini, igranje tenisa, pranje zuba ili programiranje igre na kompjuteru (Zarevski, 1997).

Proceduralno pamenje kod usvajanja vetina najee ukljuuje tri faze. Prva je kognitivna faza (treba shvatiti to sve treba napraviti). Druga je faza povezivanja. U zadnjoj fazi na osnovi dugotrajne vebe dolazi do automatskog odvijanja vetine.

Automatsko pamenje i pamenje koje zahteva napor

Podela na automatsko pamenje i pamenje koje zahteva napor uveliko se podudara sa podelom uenja na sluajno i namerno. Automatske procese pamenja ne moemo isljuiti namerno nepridavanje panje nabrojenim vremensko-prostornim aspektima deavanja ne samo to nije mogue, ve i ometa normalno funkcionisanje ostatka naeg kapaciteta panje. Automatski procesi deo su naeg biolokog naslea. Vrlo brzo se razvijaju kod dece, i ona ve srazmerno rano postiu nivo uspenosti i kod starijih ljudi sve dok se ne jave jai amnestiki poremeaji. Ono to je za problematiku svakodnevnog pamenja najvanije jeste njihova otpornost na stres, umor, bolest, raspoloenje i sl. Osim nasleenih automatskih procesa pamenja postoje i naueni automatski procesi pamenja (npr. itanje). Spoznaja da visok nivo stresa negativno deluje samo na procese pamenja koji zahtevaju napor vana je za osposobljavanje za opasne profesije. Piloti, ronioci, padobranci, pirotehniari i sl. Vrlo esto rade u uslovima visoke opasnosti koja proizvodi stres. Reenje je u tome da vetinu treba razviti do te mere da postane potpuno automatska i time otporna na stres (Zarevski, 1997).

3. ZABORAVLJANJE

Zaboravljanje je suprotan proces od pamenja i ogleda se u nemogunosti reprodukcije i retencije uenog sadraja. Zaboravljanjem nastaju promene nastale uenjem. Potpunog zaboravljanja nema, jer je sadraj koji smo uili ostavio odreeni fizioloki trag u modanim strukturama, pa se u odreenim uslovima moe pojaviti (Rathus, 2005).

Ebinhaus je izveo eksperiment u kome su ispitanici imali zadatak da pamte besmislene slogove. Eksperimentom je eleo utvrditi odnos zaboravljanja i vremena proteklog od uenja.

Herman Ebinghaus je prvi utvrdio nejednoliki tok zaboravljanja, a to su potvrdila i mnoga kasnija ispitivanja. Zaboravljanje je u poetku vrlo brzo, zatim sve sporije, to je prikazao krivom zaboravljanja.

Ovi podaci su iz njegovog istraivanja (Ebbinghaus, H., 2003): 20 minuta posle uenja zaboravljeno je 42% sadraja 1 sat posle uenja zaboravljeno je 56% sadraja 9 sati posle uenja zaboravljeno je 64% sadraja 1 dan posle uenja zaboravljeno je 66% sadraja 2 dana posle uenja zaboravljeno je 72% sadraja 6 dana posle uenja zaboravljeno je 75% sadraja 1 mjesec posle uenja zaboravljeno je 79% sadraja

4. UZROCI ZABORAVLJANJA

Danas se smatra da je glavni uzrok zaboravljanja meusobno ometanje ili sukobljavanje starih i novih informacija to znai da je zaboravljanje aktivan a ne pasivan proces. Meutim, navodimo i nekoliko faktora koji utiu na zaboravljanje. Uzroci zaboravljanja mogu biti (Rathus, 2005):1. Neupotreba,2. Teorija interferencije,3. Represija i emocionalni faktori,4. Spreavanje konsolidacije traga,5. Trenutna nepristupanost.

Neupotreba - esto se smatra da se proces zaboravljanja odvija sam od sebe nakon to se odreena znanja prestaju upotrebljavati i ponavljati. Spontano zaboravljanje je esto vezano za kratkotono pamenje, ali se ne moe iskljuiti ni kod dugoronog pamenja. Meutim, postoje argumenti koji probijaju ovu teoriju. Naime, putem hipnoze gde se pamenje moe uveliko poboljati. Isto tako, osobe se u situacijama opasnim po ivot prisete itavog niza dogaaja iz svog ivota.

Teorija interferencije - Ova teorija je jedna od najprihvatljivijih to se tie uzroka zaboravljanja. Teorija interferencije predstavlja stajalite da moemo zaboraviti ve uskladitene sadraje, informacije prikupljanjem novih sadraja i informacija gde dolazi do njihovog sukobljavanja i preovladavanja novih informacija i sadraja. Dve osnovne vrste interferencija su: retroaktivna i proaktivna inhibicija.

Aktivno zaboravljanje je rezultat meusobnog ometanja ili sukobljavanja dva gradiva. Ako sadanje uenje ometa pamenje ranije nauenog onda je re o retroaktivnoj inhibiciji ili interferenciji (sukobljavanje, ometanje, ponitavanje). O proaktivnoj inhibiciji govori se onda kada ranije naueno ometa pamenje gradiva koje se sada ui.Represija i emocionalni faktori - U seanju ljudi se obino zadravaju lepe i prijatne uspomene, a neprijatne se zaboravljaju ili se njihova neprijatnost vremenom umanjuje. U psihoanalizi se tvrdi da je takvo zaboravljanje ishod delovanja represije (potiskivanja). Ljudi na razne naine izlaze na kraj sa svojim strahovanjima. Dok jedni o svojim emocijama i brigama okolini govore neposredno, drugi ne priznaju svoju anksioznost esto ni sebi samima.

Spreavanje konsolidacije traga - Do zaboravljanja, takoe, moe doi i ako se omete promena u nervnom tkivu koja se javlja kao rezultat uenja. Formiranje odreenog utiska iziskuje i odreeno vreme za fizioloku konsolidaciju. Ako se fizioloki proces prekine povreivanjem glave osoba nije u stanju da upamti taj utisak. Tako, pojedinci koji preive odreenu povredu, nikako ne mogu da se sete dogaaja koji je neposredno prethodio povredi. Hipokampus je vana nervna struktura koja uestvuje u procesu konsolidacije traga. Kod ljudi koji imaju oteen hipokamus i okolni korteks esto se zapaa da nisu u stanju da zapamte neke informacije na dui period. Utvreno je da to se gradivo smislenije ui, ostaje due u pamenju. Pored vrste gradiva jako su bitni faktori stepena nauenosti i vremenske rasporeenosti uenja.

Trenutna nepristupanost - esto se pokuavamo prisetiti neke informacije, doivljaja ali bezuspeno. Za takvu informaciju ili doivljaj, prvenstveno, trebamo znati da nije neophodno da takva informacija ili doivljaj nije uskladiten ve jednostavno put do nje nije dobro uhodan i pronalaenje ne moe biti izvreno. Ovde se zapravo radi o tzv. izlaznoj interferenciji (proces izvetavanja ometa proces zadravanja). Dakle, ova teorija zaboravljanja vee se prvenstveno uz dugotrajno pamenje. Utisak je privremeno nepristupaan jer nedostaju znaci za reprodukciju koji su kodovani istovremeno kad i sadraj koji treba reprodukovati.

4.1. Retroaktivna inhibicija

Sadanja aktivnost, odnosno sadanje uenje, na neki nain ometa pamenje ranije nauenog. Ovo je veoma znaajan uzrok zaboravljanja. Neki psiholozi su smatrali da kad posle uenja ne bi bilo nikakve druge aktivnosti, zaboravljanja uopte ne bi bilo. U svakom sluaju, kada posle zavrenog uenja jednog gradiva ne prelazi odmah na uenje drugog, zaboravljanje je manje. Izvesna ispitivanja pokazala su da je zaboravljanje manje ako se odmah posle uenja ide na spavanje (Rot, 2008).

Najvaniji uslovi od kojih zavisi veliina retroaktivne (i proaktivne) inhibicije su sledei (Rot, 2008): Slinost dva gradiva (o emu je upravo bilo rei); Vremenski razmak izmeu dva uenja; ukoliko je taj razmak vei, utoliko su retroaktivna inhibicija i zaboravljanje manji; Stepen nauenosti dva gradiva; kad je jedno gradivo bolje naueno, manje e mu smetati novonaueno. Ali, isto tako, to je drugo gradivo bolje naueno, ono e manje ometati pamenje prvog. Retroaktivna inhibicija je najmanja kada su oba gradiva dobro nauena; Razgraniavanje dva gradiva; retroaktivna inhibicija moe se smanjiti ako se dva gradiva uporede, uoi njihova slinost i razlika, ako se meusobno razdvoje i suprostave. Dve dobro razdvojene celine manje se meusobno meaju i ometaju; Organizovanost u smisaone celine; ukoliko je jedno gradivo naueno s vie razumevanja, ukoliko je bolje strukturisano u jednu emisionu celinu, utoliko e biti manje meanja sa drugim gradivima, pa e retroaktivna inhibicija i zaboravljanje biti manji.

4.2. Proaktivna inhibicija

I pri proaktivnoj inhibiciji re je o uzajamnom meanju, brkanju i ometanju dva sadraja, samo to je pravac dejstva drugaiji; ranije nauen materijal ometa pamenje onog to se sada ui. Pri tome vae isti zakoni kao i kod retroaktivne inhibicije. Psiholog Andervud navodi podatke dobijene sa besmislenih slogovima koji su naueni jednog dana, a reprodukovani posle 24 asa. Naao je velike razlike izmeu ispitanika: jedni su posle jednog dana pamtili 25%, a drugi 75%. Te razlike su zavisile od broja prethodno nauenih serija slogova bez smisla: to je broj prethodno nauenih serija bio vei, zaboravljanje je takoe bilo vee.

5. ZAKLJUAK

Tokom ucenja u nervnom sistemu tj. u kori velikog mozga odigravaju se fizioloske promene, a pamenje je oivljavanje i trajanje tih promena. Sutina pamenja je u zadrzavanju, odnosno retenciji onog sto je naueno.

Zaboravljanje je proces tokom koga privremeno ili trajno, potpuno ili delimino, gubi ono to je bilo zapameno. Kod zaboravljanja nema reprodukcije, prepoznavanja, ni utede pri uenju. Zaboravljanje je u poetku sve bre, a zatim sve sporije. Tok zaboravljanja zavisi i od sadraja uenja.

I pamenje i zaboravljanje imaju odreene karakteristike i inioce koji utiu da do ove dve reakcije doe, te da bismo bili svesni ovih procesa potrebno je adekvatno informisanje i upotreba steenih informacija.

6. LITERATURA orevi, D. (1980): Pedagoka psihologija, Gornji Milanovac, Deje novine Rathus, S. (2005): Essentials of Psychology, (fifth edition), Harcourt Brace & Company. Rot, N. (2008): Opta psihologija; Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Zarevski, P. (1997): Psihologija pamenja i uenja; Zagreb, Naklada Slap; Jastrebarsko, 1997. Internet: www.wikipedia.org

2