(LV 91-102; RM)

Pamćenje i zaboravljanjeTrajanje i gubljenje promena nastalih

učenjem (učenje prethodi)

Pamćenje obuhvata tru funkcije:Retenciju ili zadržavanjeRekogniciju ili prepoznavanjeReprodukciju ili obnavljanje

Metode ispitivanja pamćenja 1Ebinghaus – besmisleni slogovi (objektivno

merenje, eliminacija uticaja ranijeg iskustva)Metoda uštede – učenje slogova dok ne može

da ponovi bez greške. Posle odr.vremena ponovo uči istu listu (manji broj ponavljanja; razlika između ta dva puta je ušteda). Pamćenje ne ide po principu “sve ili ništa”.

Metoda reprodukcije – koliko je u stanju da ponovi bez ponovnog učenja

Metode ispitivanja pamćenjaMetoda rekonstrukcije – više se ispituje

pamćenje odnosa između podataka u nizu, a ne pamćenje podataka. Uči se lista besmislenih slogova, koja se posle daje drugačijim redosledom, a oni treba da je urede. Meri se broj netačno poređanih podataka.

Metoda rekogniceije – Uči se lista podataka, a posle se dobija lista gde su ti podaci pomešani sa drugima, traži one šta je učio u prvoj listi. Ovaj vid pamćenja najduže traje.

ZaboravljanjeČim prestane učenje počinje zaboravljanjeTempo zaboravljanja varira – zaboravljanje je

u prvim časovima posle učenja brzo, a što vreme više protiče ono biva sve sporije i sporije

Paja RadosavljevićViše subjekata i drugačiji kriterijum

zaboravljanja – dva puta tačno ponovljenoZaboravljanje nije toliko brzo u prvim časovima

posle učenjaUočio reminiscenciju – pojavu da drugog dana

posle učenja dolazi do spontanog poboljšanja reprodukcije

Smisleni materijal se sporije zaboravljaKoličina zaboravljenog zavisi od metoda učenja,

od prirode materijala koji se uči, od osobe koja uči...

Uzroci zaboravljanjaPotiskivanjePasivan, spontan proces – teorije neupotrebe (kritika

– ne može samo vreme biti uzrok); fiziološka teorija neupotrebe – fiziološki procesi razmene materija dovode do hemijskih procesa u nervnim ćelijama kore velikog mozga i tako spontano dovode do brisanja tragova

Aktivno zaboravljanje – uticaj spavanja i budne aktivnosti na zaboravljanje (sporije je za vreme sna; Ebinghausova kriva važi samo za budno stanje). Za vreme sna zaboravljanje prestaje posle 2 časa; posle toga količina zadržanog materijala ostaje ista.

Retroaktivna inhibicija

Zaboravljanje je veće i tokom budne aktivnosti nego budnog odmora

Negativno dejstvo jedne aktivnosti na druguEksperiment – metoda paralelnih grupa

(ujednačene po pamćenju i zadatku, jedni posle uče neštodrugo, a drugi odmaraju)

Kontrolna grupa je postizala bolje rezultate.

Faktori koji utiču na RAI1. (Kratak) vremenski razmak između učenja

dva gradiva. Paziti da razmak ne bude ni predugačak.

2. Sličnost dva gradiva (razdvajanje – funkcionalna izolaija gradiva)

3. Stepen naučenosti gradiva4. Razumevanje smisla gradiva (veća je kod

besmislenog sadržaja)1. Stepen zrelosti 2. Sposobnost mišljenja

Još neki faktori

Vrsta gradiva (više kod verbalnog, nego kod učenja motornih veština)

Veliki broj časovaVeliki broj predmetaNastavnik i nastavni procesZanimljivost

Struktura memorije Senzorno skladište - pod-skladišta za različite vrste informacija

koje primamo iz okruženja putem čula: vizuelne, čujne, dodirne, itd. Na veliki broj pomenutih dolazećih informacija ne obraćamo pažnju i zbog toga se one zadržavaju veoma kratko u memoriji.

Informacije koje privuku našu pažnju se prebacuju u kratkoročnu memoriju (sastavni deo radne memorije koja se koristi prilikom manipulisanja različitim vrstama informacija). U pogledu muzičkog izvođenja, ova vrsta memorije je sastavni deo za zadatke kao što su čitanje prima vista i improvizacija, gde nove informacije moraju da se zadrže i povežu sa prošlim, sadašnjim, i predviđenim budućim događajima. Milerov broj!

Dugoročna memorija ima neograničen kapacitet i trajanje. U njoj se nalaze različite vrste informacija, uključujući i proceduralno znanje („znanje kako“ se nešto radi), semantičko znanje (činjenice, npr. „znajući nešto“) i epizodna memorija (detalji o dogadjajima ili epizodama iz nečijeg života). Ove memorije su organizovane hijerarhijski, omogućujući nam da ih povezujemo unutar i između različitih kategorija informacija.

Muzička memorija

“mentalna reprezentacija”, sačuvana u dugoročnom pamćenju, koje muzičar može izvući prilikom nastupa.

Memorisanje napamet / bez razmišljanja, automatski „kinestetička“ memorija (drugačije poznata kao

dodirna, motorna, memorija prstiju ili mišića) koja se sastoji od ponavljanja takta, fraze ili cele strane sve dok ne bude odsvirana automatski, tj. „po osećaju“

muzičari koriste pamćenje napamet da „obezbedili“ (osigurali, predvideli) svoj nastup, da bi se uverili da će biti sigurni koliko je to moguće, ali oni skoro uvek koriste i druge strategije pamćenja kao dodatak memorisanju napamet.

Pamćenje napamet bi trebalo da koristite da biste oslobodili svoj um od praćenja izvođenja, da bi ste se fokusirali na značenje koje hoćete da postignete i komunicirali sa vašim kolegama muzičarima i/ili sa publikom.

Memorisanje vizuelnih informacijamnogi muzičari znaju „gde i na kojoj su stranici“ kada

sviraju ili pevaju notiranu muziku iz sećanja- veoma korisno oruđe za prevenciju ili oporavak od memorijskih kikseva

Promišljeno memorisanje vizuelnih informacija povezano je sa konceptualnom memorijom. Trebalo bi da izvršite neke oblike analize muzike da bi odlučili koja informacija će poslužiti kao najpouzdaniji znak, a onda i da obeležite te znake u partituri. Svaki put posle, kada budete vežbali delo, vi ćete ojačavati (ponekad i neznajući, nesvesno) svoju memoriju na te znake.

Vizuelna memorija se takođe može sastojati od vizija pozicije instrumenta i tela. Tamo gde muzičari sviraju u grupi, oni se često oslanjaju jedni na druge vizuelnim, a takođe i zvučnim, znacima.

Ako svirate ili pevate sa ansamblom, vizuelna memorija može da se aktivira nečim osnovnim kao što je dirigentski udar na dole ili posebnim pokretom vođe sekcije.

Memorisanje po sluhuSloboda i Parker (1985) su pitali muzičare i

nemuzičare da slušaju kratke narodne melodije, a onda da ih otpevaju koliko god je to moguće precizno, po sećanju. U celini, verzije koje su nastale bile su netačne i/ili nekompletne, ali su sačuvale metričku i – specijalno u slučaju muzičara- harmonsku strukturu originala. Ovo sugeriše na to da mi konstruišemo memoriju za specifična dela muzike koristeći ono što već znamo i ono što smo već iskusili sa muzikom; svako novo delo muzike koje čujemo doprinosi ovom saznanju.

Pravljenje konceptualnog okvira, koristeći slušnu memoriju kao osnovu ponavljanja napamet, svirajući ili pevajući naglas ili u vašoj imaginaciji, predstavlja odličnu tehniku.

Prevođenje vizuelnih informacija u imaginarni zvukZnačajna alatka za muzičare koji

upotrebaljavaju muzičku notaciju je mogućnost da zamisle način na koji bi izvođenje trebalo da zvuči, ili kako bi se osećali da je pevaju ili sviraju iz partiture.

Ako ste muzičar koji mora da nauči i zapamti notiranu muziku, onda je učite kao da je čujete u svojim mislima dok je čitate - da biste mogli da je zapamtite daleko od svog instrumenta- je jedna od najznačajnijih veština koje možete razviti.

Razvijanje i eksploatacija konceptualne memorijeLehmann i Erickson (1995) su pretpostavili da sposobnost

konstruisanja mentalnog pretstavljanja olakšava izvođenje napamet, koje mora biti stabilno (tj. da muzičar pouzdano "svira napisan tekst") i fleksibilno (odnosno, promene se mogu obaviti pri izvođenju, u zavisnosti od zahteva situacije).

Kada jednom memorišete delo po prvi put, trebalo bi da testirate svoju memoriju kako bi se simulirale različite mogućnosti za oporavak od greške. Možete da pokušate da skačete iz jedne sekcije u prethodnu, a onda i na kasnije sekcije . Kada ste završili ovo, znaćete da možete da kreirate stabilno, a još i fleksibilno izvođenje.

 Istrazivanja su fokusirana na dva osnovna načina izrade i eksploatacije mentalne predstave koristeći konceptualnu memoriju: analiziranje i upotreba strukturnih granica organizuju vežbanje.

Zaključci„Malo i često“ obično je bolja strategija za

pamćenje od pokušaja pamćenja u samo jednoj ili dve produžene sesije.

Analizirajte muziku koju ćete da zapamtite u cilju da je razumete i organizujete, koristeći konceptualnu memoriju kao sveobuhvatni okvir.

Podelite muziku na više celina i vežbajte je po malim odsecima, od jedne strukturalne granice do druge, povećavajući većinu komada što se više upoznajete sa muzikom.

Koristite učenje napamet, kinestetičku memoriju u vezi sa, bilo vizuelnom, bilo slušnom memorijom, ili obema.

Različiti zadaci mogu zahtevati različite strategije.

Različite individualnosti imaju različite kapacitete lakog i uspešnog pamćenja. Lehmann i Ericsson (1995) su ustanovili da je njihovom čoveku koji najsporije pamti bilo potrebno 6-7 puta više da proba da zapamti nego onom najbržem; koristeći istu paradigmu.